»TRUČNI IOŽA
STROJNI KURJAČ
ГЛАСНИК УДРУЖЕЊА ЛОЖАЧА ДРЖХВНИХ ЖЕЛЕЗНИЦА И БРОДОВА У БЕОГРАДУ
Stručno Udruženje Ložača Državom Železnica 1 Bridova u Beogradu Glasilo Udru £ en ta Kurjačev Državnih Železnic In Br o lov v Beogradu.
Kancelarija Udruženja i redakcija lista nalazi se pri ložionici državnih železnica Beograd. Čekovni račun br. 56551.
ГОД. XII
Излази 12 пута у години. Поједини број 1 д и н a р Годиш. претплата tž дин.
Izlazi 12 puta u godini Pojedini broj 1 dinar Godiš, pretplata 12 din.
Ish a j a 12 krat v letu Posamezna številka Idin. Letna naročnina 12 din.
Београд, 20Јули1935 г. Beograd, 20 juli 1935 g. Beograd, 90 luli	g.
Spoj 3
1ж Centralne Uprave ~ Beograd
Shodno rešenju Kongresa, udruženje če na dan svoje slave 30 ov. meseca otići na Oplenac da se pokloni senima Našeg Blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja.
Čim smo dobili odobrenje od Generalne direkcije državnih železnica za ovaj odlazak, odmah smo o tome iz-vestili sve Oblasne Uprave i umolili da one izveste svoje pododbore. U pismu smo naglasili da nas Oblasne Uprave što pre izveste koliko če članova sa porodicom iz koje Uprave doći na Oplenac, radi dalje pripreme.
Kako do danas nismo dobili traženi odgovor, izve-štavamo sve članove, da če se prevoz učesnika izvršiti vojnim kamionima od Mladenovca do Oplenca i natrag besplatno. Upozoravaju se drugovi, da će se prvo prevesti svi oni, koji dođu sa juga i to do 9,00 časova, jer tako stižu vozovi III, 117 i 101, a sa severa posle 10,00 časova, t.j. po prispeću voza 114. Sve Oblasne uprave i pododbori neka nas depešom izveste koliko će članova poći na Oplenac; najdalje do 28.V1I t. god.
U Mladenovcu će biti članovi Centralne Uprave, koji će se naći našim članovima pri ruci i davati potrebna obaveštenja. U slučaju da koji od članova neće da koristi vojne kamione, zbog ugodnosti izveštavamo, da u Mladenovcu ima i privatnih taksi — automobila, koji prevoze hodočasnike i to odlazak i povratak po 30 do 35. — dinara od lica.
Pomen na Oplencu izvršiće se oko 11,30 časova. Po povratku sa Oplenca priredjuje se u Mladenovcu zakuska članovima i njihovim porodicama.
Izveštavaju se drugovi koji dolaze sa severa, da odmah krenu vozom 114 u 8,20 časova za Mladenovac, gde stižu u 10,01 časova Na stanici Beograd, Centralna Uprava sače-kaće hodočasnike koji doLze sa severa.
Sečenje Slavskog kolača obaviće se u Beogradu i to Voznesenskojcrkvi u 6,30 časova ujutro, te se umoljavaju članovi da prisustvuju u što većem broju.
Извештавају ce Обласне Управе, пододбори и чла-нови Удружења, да смо поводом наше славе и одласка на Опленац упутили Генералној Дирекцији Држ. жел. писмо следеће садржине:
Београд, 2 јула 1935 године.
Генералној Дирекцији Државних Железница
Б e о г р- a д
Централној управи удружење ложача државних же-лезница и бродова Краљевиие Југославије у Београду част je доставити и умолити следеће:
Према чл. 5 наших Правила, Удружење слави сва-ке године 30 јула своју Славу крсно име „Св. Огњену Марију“.
Према одлуци ванредног конгреса, који je одржан 24 и 25 фебруара ове године у Београду, донета je одлука да ce ове године неће одржати наша друштве-на слава, већ да ce на дан 30 јула т. г. имају чланови поклонити нашем непрежаљеном Краљу Александру I Ујединитељу на Опленац.
Из напред изложеног част нам je учтиво замолити Генералну Дирекцију државних железница и то:
1)	да се ложачима који буду учествовали на овом поклоњењу одобри осуство ради одласка на Опленац, a које he давати шефови јединица no одобрењу Гене-ралне дирекције ложачима онолико дана колико коме буде требало према даљини пута;
2)	да се учесницима којима се буде дозволио од-лазак на Опланац одобри бесплатно путовање за од-лазак од места службовања до Аранђелозца и обратно, a који ће путовати на основу објава издатих од стране своје јединице с тим да оне важе и за чланове њихо-вих породица;
3)	да се према одлуци Господина Претседника Министарског Савета од 30-IV т. г. бр. 1108 и у вези Г.Д.Бр. 57.633/35 ово осуство не -рачуна у годишњи одмор.
Удружење he поменутог дана учинити и помен на гробу нашег неуморног краља Александра I Уједини-теља у знак поштовања према нашем незаборављеном Оцу, који je увек водио рачуна о својим незаборавље-ним ложачима државних железница и бродова.
Уверени да he нам Генерална дирекција државних железница изаћи у сусрет и издати потребно наређење свима Обласним Дирекцијама као и Дирекцији речне пловидбе, остајемо унапред захвални и учтиви.
Таксу плаћамо.
За Централну управу.
За Секретара,	Претседник,
Драг. Петровић, с. р.	Милош Ћосић, с р.
Ha горње писмо добили смо следеће решење Ген. дирекције држ. железница:
Краљевина Југославија Генерална Дирекција Држ. Железница Бр. 80838/35 11 јула 1935 год.
Београд
Централној Управи Стручног Удружења Ложача
Београд
Господин Генерални директор одлуком својом у акту горњега .броја од 9.VII. т. г. одобрио je следеће:
Да се свима члановима Удружења ложача одобрава отсуство за ходочашће на Опленац на дан 30. VII. т. г. у колико то служба буде дозвољавала, о чему he строго водити рачуна шефови службених јединица с тим, да се ово отсуство не рачуна у годишњи одмор. Што се пак тиче захвалности Централне управе, да се учесни-цима у овом ходочашћу одобри и бесплатно путовање од места службовања до Аранђеловца и натраг, истом се не може изићи у сусрет, већ учесници за путовање могу користити режиске карте, на основу својих служ-бених легитимација, или пак бесплатне карте, на које имају права no Правилнику.
Предње се доставља ради знања.
По наредби Генералног директора За Начелника општег оделеља Стеван Валтер, с. р.
Из Обласне Упрабе Сарајебо
О редовном конгресу у Сплиту, његовом поништењу, ванредном конгресу у Београду и његовим одлукама
Како je дошло до ванредног конгреса? He може се рећи да je Удружење било у опасности ако остану на снази одлуке конгреса у Сплиту, a такође и његов ваљан рад, seh би била у опасности једино част Пред-седника Централне Управе, пошто више не би имао то жењено име, јер je у Сплиту смењен a изабран други: на његово место. Да би себи осигурао макар и при-времено своје старо место, то г. Милован Милић, стари председник, подноси тужбу наводећи, да je конгрес у Сплиту незаконито одржан и да je у опасности друш-твена имовина, ако постане ко други Председник Цен-тралне управе. Г. Милована Милића није руководила она љубав, какову он прича да гаји за удружење, него je њему било у питању само председничко место, јер да je уистину било љубави према удружењу, опда не би правио оно што je направио и не би ни подносио тужбу. да се поништи конгрес, него би предао своју дужност ономе. коме je и поверена на конгресу; a ако xohe да пази на друштвени рад, могао je он да пази више него што je као други могао да пази на њега, јер je добро познавао ono, што треба да се ради, пошто je био председник пет година a такође je био и благајник те му je све врло /добро познато; na ако би та нова централна управа зашла на криви пут, да их поучи како се ради. У случају да нова централна управа није спо-собна да отправља поверени joj посао, дошао би опет на ред да се поново бира оаај човек, који то место заслужује, na како смо већ једном погрешили a не желимо више да грешимо, то би смо поново изабрали г. Милована Милића. Он тако није хтео да мисли, него je он замишљао да треба no сваку цену да буде председник и ако није имао већину.
Г. Милић није вршио притисак и иропаганду међу друговима само у Београду, него je то исто пренео и у поједине Обласне Управе и успео да завади чланове управа са својим чланством, те да би се одржале нове ванредне скупштине Обласних Управа, на који би се начин промијенили поједини људи до ванредног кон-греса, који би њему донели велике користи на овом конгресу, пошто нови делегати не би били добро упо-знати са стварима централне управе и могли би поверовати у истинитост причања, те би на овај начин остао Милић како je и био т. ј. председник Централе.
Г. Милић je живо радио a такође и неуморно и то понајвише са Сарајевом, na je чак послао и депешу да на ванредни конгрес дође Милан Јовичић, јер je увидио у Сплиту да више нема старога председника у Сарајевској управи да заговара у прилог Милићу, него je сада нови председник, т. ј. наш пређашњи, који je био пре Јовичића a који he да говори и да ради само оно, што иде у прилог нашем удружењу. Ha овај начин ми из Capajesa ca другим обласним управама били смо тврди орах Милићу. Код нас у Сарајеву настала je жива вика, ко he ићи на ванредни конгрес у Београд? Ово питање није тррбало уопште да се покреће, јер се само
no себи разуме да делегати на ванредном конгресу морају да буду исти, као и на редовном у Сплиту, који je био поништен, јер се каже да je кривица до њих, што се поништио конгрес у Сплиту, na им се онда може pehu ,,кад сте сами мутили сами и бистрите“.
Управни Одбор у Сарајеву страховао je да која Обласна управа не одржи своју скупштину, на који би начин изменила л>уде, na да решавања буду криво ту-мачена, али на нашу срећу то се није десило. Једино су другови Бродари одржали своју годишњу скупштину али се чланство управе није променило, јер су исти људи били и на ванредном конгресу у Београду. na им ми из Сарајева благодаримо за њихов овакав рад.
Код нас у Сарајеву пронео се глас између чла-нова да je Обласна Управа Сарајево крива за пониш-тење конгреса у Сплиту, те су такво писмо упутили централној управи са 12 потписа, да се у Сарајевској обласној управи слабо ради и да je треба сменити. Али за нашу срећу ми смо дошли до тог писма те смо га понели са собом на ванредни конгрес, где смо испитали све чланове о истинитости навода у дотичном писму. Сви чланови који су потписали ово писмо изговарају се како нису знали шта потписују изузев двојице — тројице, који су и писали ово писмо, како би исто добро дошло г. Милићу као одбрана, да je имао право, што je тражио да се поништи редован конгрес, a не водећи рачуна колико тиме наноси штете овом удружењу.
(Наставак у једном од наредних бројева нашега листа).
Секретар
Марно Марјановић с. р.
Утрошпк горивп Hss пругпмв Вустрнкких желвзница
Систем премија за уштеду угља Од Фредерика Штрауса — Беч
Све железнице које примењују парне лококотиве За вучу, један од највећих издатака у свом буџету дају на гориво. Неопходно je потребно, да се овај издатак за гориво сведе на најмању меру у колико je то могуће. Да би се ово извршило треба водити рачуна о исправ-ности саме локомотиве, не само у погледу њеног одр-жавања, већ и о томе, да се локомотиве рационално и искоришћавају. Поред овога, битно je, да се за ову сврху употреби и угаљ добре каквоће. Али осим rope наведених чињеница, a да би се добио сигуран успех потребно je да и особље, које управља локомотивом, буде стручно и пожртвованоi
Циљ премије на економију горивз, примењене код федеративних аустријских железница je у томе, да се створи корист од економичнијег искоришћења горива. Треба дакле, да уређење једног система премија буде изражено тако, да и напрезање особља, које доприноси да се оствари што већа економија у гориву, буде на-докнађено једном видном наградом.
Одатле излази да за доказ једне коначне уштеде треба да постоје извесне добро смишљене и неоспорне
основе, на које се може рачунати премија, тако да би она no могућству тачно одговарала стварним резултатима.
Onaj рачун нам користи, да би смо одредили вај-мање следовање, т.ј. да узмемо у обзир ону количину. коja може да се прими, a да je довољна да се са њом може извршити дати рад (ово може да се назове: vno-хпребна нормална тежина“ или како ми зовемо: „нор-мално следовање"). Ради тога, као основу за прорачун премије можемо узети у рачун, за сваку извршену вучу ono гориво, коje je стварно мотрошено и које може да се прими као нормално следовање.
Прорачун премије
За сваку уштеђену тону кормалног угља плаћа се 5 шилинга a од тога иде 6G°/0 т.ј. 3 шилинга машино* вођи и 40% т.ј. 2 шилинга ложачу. С обзиром, да се код аустријских железница употребљавају разне врсте горива, треба да се сва горива (камени угаљ, мрки угаљ лигнит, брикет, кокс, дрво и мазиво) претворе у mü'a — гориво названо „нормални угаљ“, a то je osüj угаљ, чији један кгр. испари 4,4 литра воде.
Ha пример: за добар камени угаљ „Нортхуберланд“ je коефицијенат 1,7 према нормалном угљу, a аустриј-ски лигнит креће се до 0,9.
Различите једпнице узете као базе и за одређи-вање нормалпих следовања су следеће:
а)	Локомотивски километар;
б)	Хиљаду бруто — тон километар;
в)	један car маневре;
r) један сат резерве грејања;
д)	један сат парног грејања путничког воза;
ђ) један сат напајања водом и
е)	један сат дезинфекције односно прање кола.
Количина горива утрошена за потпалу локомотиве
урачуната je у нормално следовање.
Нормална следовања су одређена за летње месеце и то од маја до септембра закључно; a за зимске Mecene следовање се повећава и то за: октобар 2% но-вембар 7%; децембар 16%; јануар 18%; фебруар 16%; март 10% и април 6% утрошака горива.
За вучу једног воза добија се утрошак горива тако, када се помноже локомотивски претрчани кило-метри и 1000 бруто тон-километри превезени са по-требним нормалним следовањем.
У случају да су у возу две локомотиве и то било на челу или позади за појачање, свака локомотива прима нормално следовање за претрчали километар.
Ипак ако je рад изражен у 1000 т./км. и подељен различитим локомотивама део урачунат свакој од њих je одређен према броју везаних осовина локомотиве која вуче воз. У принципу, премија уштеде треба да се рачуна за сваку локомотиву понаособ. Ha овај начин добијени подаци (локомотивски километри и 1000 т./км. превучено бруто) испишу се у специјалну локомотивску књигу, који су различити према врсти воза и секцији пруге коja je у питању, заједно са нормалним следова-њем за овај случај.
Када се заврши ова књига, на крају месеца, до-бија се укупно узето различито гориво, које се после претвара у нормални угаљ и ово сада служи као основа за прорачун премије.
Kao пример за прорачун премије једне локомотив-ске партије, за теретни воз, када се на крају месеца израчунало све, онда се у ниже наведеној таблици види: азвршени рад:
Локомотивски км. у служби	2392
	1060 бруто тон-километара		401,4
	Часова	маневре	18
	Држање nape		26
	Локомотивских километара		114
		ирорачун:	
рад	нормално следовање		тона нормалн.
2392	X	11 кгр.	-= 26.312
401,4	X	120 „	= 48.168
18	X	220 „	=	3.960
26	X	60 „	=	1.560
114	X	П „	=	1.254
Укупан трошак горива, које се даје
«зноси:	81.254 кгр.
За цео месец дана потрошено je стварно 68,64 тона нормалног угља.-
Ako сада од укупног одузмемо стварно утрошено гориво, наћи ћемо да je паргија уштедела 12 тона u 614 кгр.
Премија се плаћа no 5 шилинга за сааку уштеђену тону, те je у овом случају партија уштедела: 12,614 X 5 = 63 шилинга и 07 гроша. Од овога машиновођа до-бија 60% т.ј. 37 шилинга и 84 гроша, a ложач 40% т.ј. 25 шилинга и 23 гроша.
Претварање споредног рада локомотиве у кило-метре добија се, када се часови маневре, дезинфекције кола и давање воде множе са 10, време док се не до-бије napa ca 5 и резерва под паром са 2.
Подељена мишљења.
При завршетку, потребно би било да нагласим, да су мишљења инжењера континенталних железница у погледу користи оц премије за уштеду горива no све различита. Најзад што се тиче аустријских федератив» них железница, no учињеној проби и благодареНи овим премијама, уштедело се врло много у гориву. Тако je 1923 год. утрошак горива 1000 бруто тон-км. износио 183,7 кгр. нормалног угља, докле се 1932 год. снизио на 148,2 кгр.
За ову разлику има да се заблагодари утицају пре-мије на уштеђено гориво.
(Преведено из Bulletin de 1’ Association Internationale du Congres des Chemins de fer — Mars 1935).
Извештавају ce Обласне управе, пододбори и сви чланови да ce не могу штамиати све ствари коje ce достављају централној управи односно за друштвени лист и то:
1)	Све критике рада појединаца,
2)	Клеветање појединаца без потписа чланка;
3> Критика и рад других удружења,
4)	Да ce чланци од стране обласне управе потписују како од секретара тако и од председника, који ће бити и одговоран.
У исто време упозоравају ce чланови да члан-ке за лист шаљу тако да, у Бедград стижу нај-касније до 5-ог у месецу.
Vodu u uši, pesak u oči!
Neumoljivi su i nedokučivi prirodni zakoni, kao što su za običan mozak nepojmljive ogromne energije u prirodnom životu, tako su nepojmljive i strahovite elementarne sile, koje vladaju zemaljskim globusom i vasionom. Jednim potezom prirodnih sila, sa lica zemaljskog nestaju čitava naselja, brda i planine menjaju svoj oblik. Jednim dahom vasione i njezinih vazdušnih struja lome se orijaška stoletna drveća i čupaju se iz korena.
I kao što biva u životu prirode, kojom vladaju njezini večiti zakoni koji se ne menjaju, tako biva i u životu bilo pojedinaca — čoveka, bilo u životu čitavih društvenih zajednica i ljudskih ustanova. I ргеко ljudskog života i njegovih ustanova posvednevno jure mutni crni oblaci terani ponekada vetrom, a ponekada silinom orkana! I kao što se lome i čupaju stoletna drveća u prirodi, usled neopisanog slova njezinih zakona, tako se lome i ljudski životi, sro-zavaju karijere, umire čast, ugled i dostojanstvo, usled životnih orkana koje izaziva u više slučajeva ljudska pakost i zloba.
Međutim, dok bića u prirodi nezaštićena ćutke i bez reakcije podnose dobijene udarce, dotle je čoveku data mogućnost da se prema svojoj umešnosti zaštiti od opasnosti i da eventualno reagira na dobijene udarce.
I naše udruženje kao jedna društvena zajednica, jedna ustanova ljudskog života, nažalost nije ostala pošteđena od tih životnih orkana i tornada. 1 preko njegove glave pro-hujale su u dalekoj pa i bliskoj prošlosti silovite bure preteći da ga sruše iz osnova. Jedino blagodareći čvrstim temeljima koje sačinjava visoka svest članova ložača, a na kojima je sazidana zgrada našeg društvenog života, naše Udruženje odolelo je svima napadima i burama. Međutim dok je Udruženje kao celina, stojeći na granitnim temeljima, prkosilo, i sa uspehom odoljevalo svima nepogodama, dotle su pojedinci u njemu strahovito stradali, pogođeni elementarnom silom toka prirodnog društvenog života. Bure, pro-hujale u bliskoj prošlosti preko vrhova naše društvene zajednice, polomile su trulo granje koje je doskora vodilo vodeću ulogu u našoj društvenoj ustanovi. A to su jasnije rečeno bili vodeći funkcioneri u Centralnoj Upravi,
I kao što je napred rečeno, dok za naš pojam mrtva bića u prirodi nemaju mogućnosti da reagiraju na povrede nanete njima silom prirodnih zakona, dotle ima čovek to preimućstvo da se zaklanja i da reagira, a to se dešava i u našoj društvenoj zajednici i njezinom javnom životu. Ljudi pogođeni neumitnim tokom progresivnog života nikako ne-mogu da se pomire sudbinom i događajima čiji su tvorci bili oni sami. Ne mogu da se pomire toliko istinitom narodnom poslovicom koja kaže „što si posejao, to ćeš da požnješ“. Oni su se nadali da će kukolj roditi žito, a to je apsurd. Videći da su njihove želje bile neostvarljive, odnosno da je njihov rad doneo negativne i po njih same strahovite rezultate, od kojih ima ogromnu štetu i samo Udruženje kao celina, oni danas kivni na celokupnu našu humanu ustanovu, željni osvete, dižu ponovo glavu da reagiraju, da se svete svojoj sopstvenoj skroz humanoj javnoj zajednici, koja je njima godinama pružala pored moralnih i velike materijalne koristi. Kolika nezahvalnost,
Nije mi cilj da naš društveni list monopolišem za sebe i da njegove dragocene stupce punim ličnom kampanjom, intrigama i podvalama kao što se je to činilo u prošlosti od strane Cent. Uprave, ali smatram za svoju svetu dužnost da ono toliko briljantno izraženo poverenje koje su članovi preko svojih delegata ogromnom većinom izrazili na redovnom Kongresu u Splitu pa zatim i na vanrednom u Beogradu, da to poverenje do krajnih granica mogućnosti opravdam. Kada su mi drugovi iz cele otadžbine poverili u ruke kormilo našeg broda, našeg Udruženja, smatram za svoju svetu dužnost da kao takav, vrhovni kormilar, sačuvam taj naš brod od novih bura i potresa, hoji su nam već u bliskoj prošlosti naneli onoliko štete, a takve bure i potresi se spremaju. Spremaju ih oni, koji su njih spremali pa i proizveli u prošlosti. Ljudi kojima je na srcu jedino njihov materijalno moralni prosperitet postignut na račun naše zajedničke humano-kulturne ustanove, nikako da se pomire sudbinom koju je bezuslovno diktovao prirodan tok društvenog života, već svojom oprobanom metodom i višegodišnjom praksom spremaju nove bure i nove potrese koji u budućnosti treba našem Udruženju da nanesu nove udarce i potrese, a samim tim i novu materijalnu štetu i srozavanje moralnog ugleda i prestiža, kao što je to činjeno i u prošlosti. Dali ćemo mi to dozvoliti ponovo? Ja kao glavni pretstavnik Udruženja, kao što sam već napomenuo, smatram sa svoju dužnost da opravdam poverenje i nadu, koju imaju članovi u meni a da bi to postigao javno ću prstom ukazati na svakog onog, koji za ljubav bilo svojih ličnih, moralnih ili materijalnih interesa, unosi zabunu u naš zajednički društveni život. Ovoga puta osvrnut ću se na našega druga, a glavnog easponenta stare uprave, koji radi na tome da putem zabune i intriga rehabilituje staru upravu. Svojom obrobanom metodom, koja se je već u prošlosti pokazala veoma efikasna, bivši blagajnik stare Uprave Žika Matić, izgleda da je dobio zadatak, da među članstvom stvori nepoverenje prema novoj Upravi, još prije nego što bi se ista pokazala na radu. U tome cilju on javno među članstvo buška vesti kako nova Uprava prilikom primanja dužnosti nije znala šta je primila. On se ne ustručava da javno pronosi glasove kako je uspeo, da prilikom predaje društvene blagajne i imovine, novim funkcionerima sipa vodu u uši i da je istima podvalio da nisu znali šta primaju! Ali svakome će biti jasno i razumet će, da je nova Uprava pored ušiju imala i oči, pa ako nije čula ona je morala videti! Znači da je istoj pored sipanja vode u uši bačen i pesak u oči kada je primala novac i novčane račune od njega.
Ako se uzme u obzir šta se je sve dešavalo u prošlosti pod rukovodstvom stare Uprave, nikako čudo ne bi ni bilo da se je desilo i tako nešto, pošto je pune dve godine sipana voda u uši i bacan pesak u oči celokupnom članstvu od strane pojedinih funkcionera ä la Matić. Pogotovo ne bi se trebalo čuditi, da se je i tako nešto desilo ako se zaviri malo u prošli društveni rad samog Žike Matica. Još nam je u živom sećanju skandal izazvan na jednoj od prošlih godišnjih skupštjna Obi. Up. Beograd od njegove strane, kao i njegova izjava da je spremio 10.000 din. sa ciljem da izbor Uprave ispadne kako on želi. (I ispao je.) Takođe ne treba zaboraviti da je za vreme od kada je„ tika Matić rukovao, sa našom teškom mukom zarađenom,
imovinom on isplatio iz društvene blagajne ništa manje nego 6.000 din. za jedna bukvarski izrađena društvena pravila, koja bi svaki iole pismeniji čovek sastavio za 500 din. A prema ličnoj izjavi samog Matića ta pravila su stajala Udruženje punih 9.000 plus 600 žto znači 400 din. manje od 10.000 dinara (a naša država odkupila je car Dušanov zakonik kao jednu od najvećih istorisko-nacionalnih relikvija za 3.500 maraka).
Još mnogo ovako karakterističnih primera iz društvenog rada Žike Matića mogao bih navesti, ali za sada dovoljno su ova dva primera, koji jasno ilustruju u kojem pravcu se je kretao njegov društveni rad i na kojem ste-penu se je nalazila njegova savest, dok je rukovao našim žuljevima, našom društvenom imovinom. Pa kada se sve to zna i uzme u obzir onpa ne bi ni bilo čudo da je nova Uprava dobila prilikom primanja blagajne iz njegovih ruku jednu dozu vode u uši i pesak u oči.
Međutim, kao što su Oblasne Uprave i članovi na prošla dva Kongresa pročuli i progledali, tako će i nova Uprava progledati i pročuti, pa ako je bilo podvale proka-zat će krivce i iste predati članovima, da njima ponovo ponovo sude, kao što su njima već sudili u prošlosti. Ali moje je čvrsto ubeđenje, da je ovo samo jedna nova podvala i vešto smišljena intriga, kako bi se među članovima stvorila zabuna, nepoverenje i nesloga. Tim i takvim pute-vima stvarale su se i u prošlosti bure i potresi, pa se i sada čine napori da se isti izazovu ponovo, nebi li oni nekim načinom doneli rehabilitaciju pojedincima, koji su bili strahovito pogođeni tim potresima u prošlosti pa sada reagiraju.
Zato skrećem pažnju članovima, da se ne povode za takvim intrigama koje donose veoma rđave posledice i ogromnu, kako materijalnu tako i moralnu štetu našem Udruženju. Prva tačka u programu nove Uprave jeste, da se u Udruženju kao celini i nadalje održi solidarnost, i bratsko jedinstvo i da se u vrhovima Udruženja zavede red i zakonitost. Naše Udruženje prostire se na čitavu nam otadžbinu. U njemu su učlanjeni svi naši drugovi kako oni ispod Triglava tako i oni sa obale Vardara. Od postanka samog Udruženja pa sve do danas mi smo po svima pitanjima opšteg značaja pokazali jedinstven primer bratske sloge i nepokolepljivog jedinstva, pa smo u tom pogledu odavali svetao primer ostalim ustanovama. A sve one, koji su radili protiv te sloge i jedinstva, koji su unosili zabunu intrige i mržnju među članovima postavili smo na ono mesto, koje njima pripada i koje su zaslužili. Zato je dužnost svakog člana, da novu Upravu potpomogne a svakog onog koji putem spletki unosi medu nama neslogu da ga žigoše kao nedostojnog za našu sredinu i za našu društvenu zajednicu, jer samo tim putem, putem složnog rada i bratskog jedinstva možemo biti sigurni u pozitivne uspehe našeg Udruženja kao celine. Samim tim ispunit ćemo i našu svetu dužnost, uložit ćemo naše skromne snage u opšte napore drage nam Otadžbine za što čvršće jedinstvo mile nam Domovine. Najzad takvim radom odužit ćemo se i sjenima Najvećeg Sina nase Jugoslovenske zemlje, Blaženopočiv-šem Viteškom Kralju Ujedinitelju i Njegovoj amanento-za-vetnoj želji „Čuvat ćemo Jugoslaviju.
Miloš Ćosić
pretsednik Cent. Uprave
Угљеби Југослабије
Од Ing. IVI. ЗдраБћобића
(Наставак)
У Београдској Дирекцији вршена je проба са не-колико врста угљева из целе земље. Простор од једног квадратног метра, ограђен у висини од 1 метра, напуњен je угљем и остављен годину дана утицају времена. Тем-пература je повремено мерена. За време од годину дана ниједан се од угљева није упалио. У току од једног до три месеца угаљ je no површини био распаднут, без изузетка и добио je земљасту боју. По навршетку го-дине гомиле су растурене и прегледане. Лиасни угљеви нису показали скоро никакву промену. Угљеви креде, који су и иначе ситни, променили су no горњој повр-шини боју и добили земљасту боју, иначе испод горњег слоја угаљ није претрпео промене. Мрки угљеви на ду-бини од 10—30 см. према пореклу, распали су се и боја je распаднутог угња земљаста. Ha даљој дубини нису се приметиле знатне промене. Само код угља из два руднка угаљ je био скроз распаднут и боја му je била отворено земљаста. Извршене анализе са овим уг-љевима дале су одступање од првобитне вредности за 8-12%.
Овим пробама je била сврха да се види да ли he се и за које време угаљ запалити, и да ли ће се, пра-вилно сложен, у опште запалити. Пробе су изазване чињеницом да се je угаљ, истоварен у гомилама од 2—3 метра, после неколико месеци запалио.
Због немзња довољно просторија a услед потребе веће резерве у угљу, мора се угаљ често пута истова-ривати у слојевима од преко 2 na и 3 метра висине. Паљење угља после неколико месеци сигурно je, ако се не предузму потребне мере за заштиту од паљења. Kao најважнија мера противу паљења je, да je земљиште на коме угаљ лежи поплочано и са одводњавањем. Ис-куство je показало да ова предохрана спречава паљење, na ма угаљ био у слоју од преко два метра. По себи се разуме да угаљ наслаган у високим слојевима несме дуго лежати, јер и ако не наступи паљење, угаљ трпи прве две промене које су штетне. Рок од 3—6 месеци за угљеве формације креде и од 1 — 3 месеца за мрке угљеве, може се сматрати као крајњи за држање угља на стоваришту у слојевима од 2 — 3 метра висине.
Кокс и брикет од каменог угља показују јаку от-порност утицају кисеоника и у стовариштима изложе-ним утицају невремена. Наравно да они не треба дуго да леже неупотребљени. Рок од 3 године изгледа да je подесан за брикет од наших камених угљева, са и без смоле.
За чување угља на Стовариштима поставила je Зе-маљска Управа угља у Баварској прописе, који се че* Сто у литератури помињу и који гласе:
1.	Ha стоваришту држати no могућству комада-сти угаљ; ситан угаљ одмах употребити.
2.	Разне врсте угља одвојено држати.
3.	Спречити мешање угља при истовару,
4.	Спречити пролаз ваздуха кроз угаљ, нарочито кроз бункере; и све отворе затворити.
5.	Угаљ no могућству заштитити од сунца кише и снега,
6.	Побринути се за добро одвођење топлоте.
7.	Слој угља у стоваришту не сме бити суви-ше висок.
8.	Воду из стоваришта одводити.
9.	Водове са паром и остале носиоце топлоте удаљити од стоваришта.
10.	Пратити стално температуру угља.
Дозвољена температура угља у стоваришту износи " 50-60°.
б. Брићетисање ^гља
Брикетисати угаљ значи променити му облик у толико, што му се помоћу нарочитих преса, са или без лепљиве масе, даје правилан облик цигље, или јајасти облик.
Циљ брикетисању je искоришћење ситног угља, a код мрког угља и уклањање сувишне воде.
Камени се угаљ брикетише већином ако je мршав и ситан, као што je случај са нашим лијасним угљевима Угљени прах за справљање брикета треба да има мало пепела, највише 10%. Масни камени угљеви се брике-тишу да би се искористио ситан угаљ који се не може на други начин искористити.
Камени се угаљ брикетише увек уз додатак леп-љиве масе, већином смоле, добијене дестилацијом ка-меног угља. Брикетисање каменог угља економично je уз пралиште, при чему се ситан прани угаљ вештачким путем просуши и брикетише. Смола за брикетисање се саситни, затим самеље у млину у облику прашине, про-меша са угљем и у нарочитим направама мешавина суши и загрева, потом се машински меси и спроводи до пресе. Пресовање каменог брикета са смолом бива на 200—300 атмосфера.
Прани камени угаљ Ртањ брикетише се без смоле и другог лепљивог додатка под притиском од 1800—20G0 атмосфера (видети други део: Ртањ камени угаљ).
Код мрког угља разликују се две врсте брикета: мокар и суви брикет. Код мокрог брикета угљена се маса држи услед кохезије, док je код сувог брикета угљена маса чврсто везана самим лепљивим супстанцама коje се налазе у угљу. Сматрало се да бигумен у угљу држи чврсто угљену масу брикета. Битумен у мрком угљу одмекне услед топлоте иno хлађењу веже чврсто угљену супстанцу. Међутим екстракцијом битумена угаљ се може пресовати и шта више даје чвршћи брикет, што значи да везу у брикету не проузрокује битумен, већ вероватно хуминске материје.
Мокри се брикет ради из угља какав излази из рудника — са грубом влагом. Овакав се угаљ меље у млину и меша у нарочктом апарату, уз додатак воде, у хомогену масу. Ова се маса доводи у пресу из које угаљ излази пресован у виду пантљике правилног пре-сека, која се даље сече на брикете жељене вгличине. Израђени брикет се слаже у шупе ради сушења на ваздуху.
Овако израђени брикет има и после сушења доста влаге, ломљив je и не може се транспортовати на веће даљине. Због тога се у последње време угаљ претходно
суши, или се суши при самом пресовању загревањем пресе. Брикет je добар за домаћу употребу што не са-горева брзо, a услед велике количине влаге.
Суви брикет се ради из мрког угља који садржи 4—70/о битумена и 16—20% влаге. Угаљ се ситни, суши и пресује.
Наши мрки угљеви се брикетишу са додатком смоле и то до 4%. Пробе брикетисања без смоле нису вр-шене. Поједине врсте угљева слате су у Немачку ради локушаја да се угаљ брикетише без смоле (Равна Река) али су резултати били негативни. Садање пресе за бри-кетисање мрког угља са смолом раде до 400 атмосфера; вероватно да би се знатно већим притиском могао из-рађивати брикет и без додатка смоле.
Разлог брикетисању неких наших мрких угљева лежи у сувише великом проценту угљене прашине, у извађеном ровном угљу, која се не може пласирати. По-дигнуте брикетнице за израду брикета из мрких yr~ љева не раде, вероватно услед тешке набавке смоле и високе продајне цене израђеног брикета.
(Наставиће се)
Зеписннн XI редовне годншње скупштнне
Обласне управе удружења ложача и бродара из Бео-града, одржане на дан 25 и 26 маја 1935 године у Бео-граду у сали хотела „Ројал“, наставак
Другови, у току минуле године, ми смо учинили огроман издатак на потпомагање нашег чланства, за ис-плату помоћи у случају болести и смрти чланова њихо-вих породица, na Вас молим, драги другови, да данас добро проучите и простудирате све и према томе и до-несете своје одлуке, онако како би могла наша каса да одржи тај огроман лични расход наших чланова Обла-сне управе у Београду. Ja сам на томе становиштву да се што више потпомажемо међу нама у нашем Удру-жењу, како морално исто тако и материјално, али сам на томе гледишту да нешто и ми уштедимо т. ј. сма-њимо издатке помоћи, како бисмо и ми као и поједине Обласне управе после неког времена могли од овако скромног нашег улога пришпарати неку своту новаца, за подизање нашег друштвеног дома у Београду, који би нама члановима у сваком смислу послужио a још и то предлажем, да данашња скупштина предложи и реши, да се затражи одобрење од Дирекције, да се путем обуставе no платним списковима колико то ми решимо обусгави од сваког члана ове Обласне управе једна одређена сума у неколкко para као прилог за подиза-ње и изградњу дома Обласне управе у Београду.
Лепо je другови, кад бисмо то успели, и све се може, само ако се сложно и братски ради и са неосет-ним издатцима могли бисмо доћи до једне скромне и лепе кућице у престоници наше отаџбине, јер сте упо-знати да и Обласна управа на овај начин у Сарајеву достигла циљ и она данас гради свој дом који he за неколико дана бити готов. Ово само предлажем a када дође данас на дневни ред, молим да се и реши. Hama тражеша од Дирекције морала су бити у складу посто-
јећих закона и пропиза и све што се коси са законима и прописима наше удружење неће тражити нити he га икада тражити.
Завршујући овај мој извештај, ja вае молим, да дате ваше одлуке да ли се прима или не и тиме дате мени no тач. 2 разрешницу ове моје дужности у погле-ду овог поднетог извештајв, a за све остало нашта се буде тицало мене и мене питало, даћуу свему одговор.
Ja вас, господо, све поздрављам са живели!
Г. Рајић, Драги другови и делегати, чулисте из-вештај претседкика Обласне управе. Он je прочитао свој извештај. Питам вас имали ко шта да примети? (упа-дају: кад се прочитају сви извештаји онда he се отво-рити дискусија). После 'овога, дозволите ми, да вам и ja кажем о одлуци донетој у Сплиту, која се односи на давање болесничке помоћи дневничарима и регул*исаним члановима. Ми смо ово решење, односно одлуку до-нели у Сплиту, јер смо хтели да избегнемо трошкове сазивања скупштине, a како смо у Сплиту били на о-купу скоро сви делегати из пододбора Обласне управе Београд, то смо се договорили да на једној нашој кон-ференцији донесемо једну овакву одлуку, што смо и у-чинили. Вама je та одлука прочитана и мислим да про-тив исте нема нико ништа да примети (упадају: тако je) Господо делегати да пређемо даље, молим секретара да прочита свој извештај.
(Наставиће се)
Iz otimstne uprave — Ljubljana.
11.	redni letni občni zbor oblastne uprave Ljubljana.
(konec)
Ker se je malo pred občnim zborom vršil izredni kongres in se je po kongresu izročila Ministarstvu saobraćaja resolucija, v kateri so bili zabeleženi skoro vsi naši predlogi, zato nismo sestavljali na občnem zboru nikake resolucije. Razni predlogi podružnic in zaupništev so i tak večinoma v gori navedeni resoluciji, ostale se je pa vzelo v vednost.
Tov. Teran je vprašal kako naj se delijo v bodoče bolniške podpore. Nakar se je razvila precejšnja debata in je bilo sklenjeno sledeče: nastavljeni člani imajo pravico do bolniške podpore po 2 mesecih neprekinjene bolezni, najvišja podpora Din. 200'—. Nenastavljeni pa po 5 tednih neprekinjenega bolovanja. Najvišja podpora Din. 4OO'— Bolniško podpora lahko dobi član Udruženja samo enkrat v letu.
Ker ni bilo stavljenih nikakih predlogov več in je bil dnevni red izčrpan, se je predsednik občnega zbora tovr Teran zahvalil vsem navzočim za lepo udeležbo ter jih pozival, da v nadalje delujejo po svojih močeh kolikor jim je največ mogoče v prid našega Udruženja in s tem je zaključil občni zbor ob 17h 20.
Ложачи! Чувајте и јачајте cboje удружење.
Из Облвсне Управе - Беогрод.
Извештавају се чланови Удружења следеће:
У овој години уписало се je у наше Удружење при Обласној управи чланова и то:
Александар Жујовић, ложач из Младеновца н-к ОД 1- VII. 1935 године, Михаило Недељковић, ложач ложионице Београд од 1. IV. 1935 године, Петар Миц-кић, ложач ложионице Београд од 1. IV. 1935 године, Радосав Граовић, ложач ложионице Београд од 1. VII. 1935 године, Иван Имришић, ложач ложионице Земун од 1. IV. 1935 године, Јован Танић, ложач ложионице Цр. Крст од 1. V. 1935 године, Трајко Анђелковић, лс-жач ложионице Цр. Крст од 1. VI. 1935 године, Милан Аврамовић, ложач ложионице Цр. Крст од 1. VI. 1935 Владислав М. Рајић, ложач ложионице Цр. Крст од 1. VI. 1935 године, Драгутин В. Јовановић, ложач ложи-онице Цр. Крст од 1. VI. 1935 године, Цветко Т. Вељ-ковић, ложач ложионице Цр. Крст од 1. VI. 1935 год. Богомир Ј. Крстић, ложач ложионице Цр. Крст од 1. VI. 1935 године, Милан Т. Стојковић, ложач ложи-онице Цр. Крст од 1. VI. 1935 године, Ранђел Петро-вић, ложач ложионице Цр. Крст од 1. VI. 1935 године, Никола Ђорђевић, ложач ложионице Цр. Крст од 1. VI. 1935 године, Милутин С. Коцић, ложач ложионице Цо. Крст од 1. VI. 1935 године, Младен Радојковић, ложач ложионице Цр. Крст од 1, VI. 1935 год. Милош Лунгура, ложач ложионице Крушевац од 1. V. 1935 год., Чедомир Р. Крстић, ложач ложионице Краљево од 1 VIII, 1935. године, Михаило М. Стојкић, ложач ложи онице Краљево од 1. VIII. 1935 године, Љубисав М Савачки, ложач ложионице Краљево од 1. VII. 1935 год Душан A. Ђорђевић, ложач ложионице Зајечар од V. 1935 године, Боривоје Миленовић, ложач ложионице Зајечар од 1. V. 1935 године, Велимир С. Милојевић, ложач ложионице Зајечар од 1. V. 1935 године, Драго-љуб Н. Миланкић, ложач ложионице Зајечар од 1. V. 1935 године, Радоје Перић, ложач ложионице Зајечар од 1. VI. 1935 године, Војин С. Ступара, ложач ложи-онице Рума од 1. V. 1935 године, Лазар Тодоровић, ложач ложиониде Ћуприја од 1. V. 1935 године, Гвоз-ден Ж. Јеремић, ложач ложионице Ћуприја од 1. V. 1935 године, Михаило Олах, ложач ложионице Ћуп-рија од 1. V. 1935 године, Димитрије Т. Ристић, ложач ложионице 1. IV. 1935 године.
Исписало се из Обласне управе Београд:
. Лзубомир Јаковљевић, ложач ложионице Веоград од 1. VII. 1935 године, Милорад Миљковић, ложач ло-жионице Београд од 1. VII. 1935 године, Миле Бла-нуша, ложач ложионице Земун од 1. VII. 1935 године Светозар Илић, ложач ложионице Цр. Крст од 1. VII. 1935 године, Милојко Р. Милић, ложач ложионице Ген. Ханрис од 1. VI. 1935 године, Коста Стојановић, ложач ложирнице Ген. Ханрис од 1. VI. 1935 године
У м р л и:
Podlesnik Dionici
Dne 12. junija 1935 zvečer se je razširila tužna vest da se je naš član Dionizi Podlesnik, nadkurjač v Zidanem mostu tragično ponesrečil.
Zvečer po šesti url se je napotil od doma kot vedno v nočno službo. Službo je vršil v kurilniški izpostavi Zidani most, stanoval je onkraj Save, ter se je v službo in iz službe prevažal s čolnom čez Savo. Omenjenega dne je odšel z doma proti svojemu čolnu, ki je bil privezan par sto metrov pod njegovo hišico, stopil vanj z namenom, da se prepelje čez Savo — a žali Bog ni preveslal na nasprotno stran. Očividci pripovedujejo, da so ga videli, ko je stopil v čoln ter odrinil od kraja, a kako se je pripetila nesreča, ne ve nihče.
Čez par minut po tem dogodku so zagledali njegov otroci plavati prazen čoln po vodi. Hiteli so to povedat materi. Otročički in žena so takoj slutili, da se je zgodilo
nekaj groznega in na žalost je bila njihova črna slutnja — bridka resnica. Utonil je v valovih Save in nihče ne more povedati kako. Takoj so šli na delo in ga iskali a našli so ga šele dne 20. junija proti poldnevu, precej daleč od kraja kjer je utonil.
Naslednji dan 21. junija smo položili njegovo truplo v prerani grob kajti imel je šele 44 let in tako je moral zapustiti ta svet v najlepši človeški dobi. Turobno so odmevali glasovi godbe. Žena, otročički in drugi so glasno jokali za prerano umrlim.
Udruženje kurjačev je z njim zgubilo dobrega člana in svetovalca. Bil je tudi v službi vesten in priden delavec. Predstojniki so ga imeli radi. Vseskozi je bil dober z vsakomur, posebno pa je bil dober in skrben za svojo družino, ki ga bo najbolj pogrešala.
Mi ga obdržimo v trajnem spominu in kličemo: Slava mu!
Yno3opabajy ce пододбори и чланоби Удружења, да je пободом
„а Да!Тп mtrZt	наше1\одЈ,ас1ч. »а 9”u. /weh-
ложач ложионице Скопл,е на дан 2. III. 1935 године у	ИЗДдЛа ООјаРу Ор. 2л7 ПОД Дир.
Скопљу-___________________________Управа. бр. 53155-55-1-20. Дирекције-Београд,
Власник за Уа,ружење Ложача Државних Железница и Бродова Милош Ћосић, Прокоп 66 - Београд
Уредник: Инж. Боривоје Цветковић — Раковица, Крекова улица. За Штампарију „Полет", Урош Јудић Београд, Змај од Hohaja 5. Телефон 28-139,