UDK 091=163.6'366.54(091)
Slobodan Pavlovic
Filozofski fakultet u Novom Sadu
PROSTOR I PROSTORNE METAFORE U PADEŽNOM SISTEMU BRKINSKIH SPOMENIKA1
U ovom radu razmatraju se prostorne funkcije protolokacionih semantičkih parametara (iskazanih prostornim padežnim konstrukcijama) u odnosu na njihove neprostorne funkcije u Brižinskim spomenicima. Izvan prostorne semantičke sfere pozicioni i direktivni prostorni parametri funkcionišu kao indikatori odgovarajučeg odnosa izmedu dveju situacija u sferi temporalnosti, kvalifikativnosti, kauzalnosti ili finalnosti. U tom smislu, prostorna padežna konstrukcija izvan prostorne semantičke sfere može biti shvačena kao prostorna metafora.
This paper discusses the local functions of the spatial semantic parameters (expressed by spatial case constructions) in relation to their non-local functions in the Freising Folia. Outside the spatial domain the orientation and direction spatial parameters indicate relationships between the two situations in the domain of temporality, qualification, causality and intentio-nality. In this sense, the spatial case construction outside the spatial domain can be understood as a spatial metaphor.
Ključne reči: temporalnost, kvalifikativnost, kauzalnost, finalnost
Key words: temporality, qualification, causality, intentionality
1 Semantička struktura prostorne padežne konstrukcije
Padežna konstrukcija s prostornim značenjem u večini slovenskih jezika sadrži dve vrste sema, i to pozicionu i direktivnu (up. bElIČOVA-KRIŽKOVA 1978).2
Pozicionom semom definisan je odnos izmedu lokalizatora kao mesta na kome se nalazi objekat lokalizacije i orijentira, tj. imenovanog prostornog pojma čija je oznaka leksički eksponent konkretne padežne konstrukcije.3 Poziciona sema, pri tom, može biti ostvarena kao kontaktnost [+ kontakt] ili kao nekontaktnost [- kontakt] lokalizatora i orijentira. Na taj način jasno se odvajaju lokacione, tj. kontaktne padežne konstrukcije koje sadrže neku kontaktnu semu od orijentacionih, tj. nekontaktnih padežnih konstrukcija koje sadrže neku od nekontaktnih sema (up. IVIC 1957: 151;
1	Rad je nastao u okviru projekta Istorija srpskog jezika koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije (178001).
2	Slovenski jezici tipološki bi pripadali jezicima s dvodimenzionalnim prostornim padežnim sistemom (up. CREISSELS 2009: 615). Izuzetak su makedonski i bugarski jezik, te jugoistočni govori srpskog jezika koji su zahvaceni balkanizacijom i u kojima je analitička padežna konstrukcija formalizator pozicione seme, dok je indikator direktivnosti leksička semantika glagola u poziciji upravnog predikata.
3	U staroslovenskom primeru osbl~b li volb vb kladqz,b v~bpadet~b sq (Lk. 14.5 Zogr.) lokalizator bi bio unutražnjost kladenca, dok je orijentir sam kladenac (up. PIPER 2001: 21-22). Stroslovenske ilustracije navode se prema odgovarajucim odrednicama u Staroslavjanskom slovaru (1994).
VEČERKA 1993: 281; BELIČOVA-KRIŽKOVA 1978). Kontaktnost, pri tom, može biti konkretizovana:
a.	kao unutrašnja kontaktnost [+ inkluz], kada je lokalizator unutrašnjost orijen-tira (up. stsl. osblb li voh vb kladezb vbpadetb sq Lk. 14.5 Zogr.);
b.	kao površinska kontaktnost [- inkluz], kada je lokalizator površina orijentira (up. stsl. telo ubo svoje na sineiskqjq gorqprinesb Supr. 273.4) ili
c.	kao nespecifikovana kontaktnost [± inkluz] (up. stsl. pride k nimb poLEMb Supr. 125.12).
Nekontaktnost, s druge strane, može biti konkretizovana pozicioniranošcu loka-lizatora prema orijentiru, pa se u tom smislu može govoriti o:4
a.	nekontaktnosti specifikovanoj prednjom stranom orijentira (up. stsl. ni po-metaite biserb vašihb PREDb sviniemi Mt. 7.6 Zogr.);
b.	nekontaktnosti specifikovanoj zadnjom stranom orijentira (up. stsl. idi za m% sotono Mt. 4.10 Sav.);
c.	nekontaktnosti specifikovanoj gornjom stranom orijentira (up. stsl. poimbše že jego voini vedoš$ NADb BREGb reky Supr. 154.1);
d.	nekontaktnosti specifikovanoj donjom stranom orijentira (up. stsl. da poDb KRovb moi Vbnideši Lk. 7.6 Zogr.) i sl. (up. PIPER 1977-1978: 10-12; PAVLO-VIC 2006: 19).
Direktivna sema, tj. usmerenost može biti ostvarena kao direktivnost, tj. usme-renost [+ direkt] ili kao indirektivnost, tj. neusmerenost [- direkt]. Indirektivnost se uvek realizuje kao lokativnost [+ lokat], tj. odsustvo usmerenog kretanja (up. stsl. otrokb moi ležitb vb domu oslablenb Mt. 8.6 Zogr), dok se direktivnost konkretizuje:
a.	kao ablativnost [+ ablat], tj. startna usmerenost (up. stsl. sbpadbšu sq jemu sb konja Supr. 221.28);
b.	kao perlativnost [+ perlat], tj. linijska usmerenost (up. stsl. pride k nimb poLEMb Supr. 125.12) ili
c.	kao adlativnost [+ adlat], tj. ciljna usmerenost (up. stsl. osblb li volb vb kladzzb vbpadetb Lk. 14.5 Zogr.) (up. PIPER 2001: 68-69).
Direktivna sema, pri tom, definiše sintagmatski kapacitet prostorne padežne konstrukcije, tj. njenu otvorenost za kombinovanje s odgovarajucim tipom glagola u poziciji upravnog predikata. U načelu, padežne konstrukcije sa semom [+ lokat] kombinabil-ne su s neusmerenim, tj. indirektivnim glagolima, čija leksička semantika sadrži semu [- direkt] (npr. ležati), dok su padežne konstrukcije sa semama [+ ablat], [+ perlat] i [+ adlat] kombinabile s usmerenim tj. direktivnim glagolima, čija leksička semantika sadrži arhisemu [+ direkt] (npr. sbpasti, priti, vbpasti i sl.). Padežne konstrukcije kombinabilne i s direktivnim i s indirektivnim glagolima direktivno su nemarkirane, što znači da njihova semantička struktura sadrži semu [± direkt] (up. stsl. i vide dbva anc[e]la vb belahb sed$šta. edinogo u glavy . i edinogo u nogu Jv. 20.12 Mar. ~ u groba jego ver'nii stlbpb postaviš$ velikb Supr. 539.10). Indikator direktivne seme u padežnoj konstrukciji po pravilu je padežni nastavak, dok je predlog prvenstveno pokazatelj po-zicione seme.
4 U literaturi se nude različita terminološka rešenja za nekontaktne prostorne seme, uglavnom prila-godena strukturi prostornog semantičkog polja konkretnog jezika (up., na primer, ZLATEV 2007: 331; CREISSELS 2009: 616).
Ovakvi odnosi u strukturiranju sintagmatskih relacija glagola i odgovarajuceg, padežnog prostornog adverbijala stabilizuju se neposredno pre raspada praslovenske jezičke zajednice, buduci da se odgovarajuce predloške fraze u prostornom značenju mogu pratiti vec od prvih slovenskih pisanih spomenika.5 Značaj prostornih para-metara prevazilazi pri tom okvire prostorne adverbijalne determinacije, s obzirom na to da se odgovarajuce prostorne relacije - kao perceptivno dokučivi odnosi, tj. protolokalizacije (PIPER 2001: 41) - metaforizacijama prenose na perceptivno nedo-kučive, apstraktne semantičke odnose vremenskog, načinskog, uzročnog, namernog ili nekog drugog tipa.6 Ono što se u tom smislu namece kao istraživački problem jeste pitanje - šta se dešava sa pozicionim semantičkim parametrima ([+ inkluz], [± inkluz], [- inkluz], [± kontakt], [- kontakt]), odnosno s direktivnim semantičkim parametrima ([+ lokat], [+ ablat], [+ perlat], [+ adlat]) kada jedna protolokaciona padežna konstrukcija kao spoj odgovarajuce pozicione i direktivne seme prede iz prostornog u neko drugo neprostorno semantičko polje.
Ovom prilikom prostor i prostorne metafore razmatraju se u padežnom sistemu Brižinskih spomenika, koji su nastali najkasnije do 1039. godine,7 a u kojima su uo-čena »dvojna jezikovna stanja, starejša spološnejše slovanska in mlajša alpskoslovan-sko-slovenska« (GRDINA 1993: 160).
2 Indirektivne padežne konstrukcije u Brižinskim spomenicima
U sferi prostorne indirektivnosti u Brižinskim spomenicima registrovano je kontaktno u + loc (1), odnosno na + loc (2) i nekontaktno pred + instr (3):8
1.	Da botomu nine u circuvah ich clanam ze (II/35), u timnizah i u zelezneh vvo-sich uclepenih bozcekachu (II/52);
2.	i vueruiu, da mi ie, na zem zuete beusi (I/8), I da bim na zem zuete tacoga gre-cha pocazen vzel (I/25), ese ge na sem szuete chisto stuoril, libo bodi dobro, libo li zi zlo (II/79);
3.	Nizce teh del mirze ne pred bosima ozima (II/26), i gest ze pred bosima osima vzacomu zuoimi vzti i zuoim glagolom izbovuedati (II/75), da bim nezramen i neztiden na zudinem dine pred Tu[o]ima osima ztoial (III/52).
5	Praslovenska padežna paradigma primarno je bila jednodimenzionalna jer su je činile slobodni padeži (up. PAVLOVIC 2011). Razvojem sintaksičke konfigurativnosti (HEWSON - BUBENIK 2006; LURA-GHI 2010) prvobitno slobodni adverbi dobijaju status predloga, čime se formira predloška fraza, a time i dvodimenzionalna prostorna paradigma.
6	Mada je ovaj koncept popularisan s razvojem kognitivine lingvistike od osamdesetih godina prošlog veka (up. CIENKI 1995), sama ideja stara je koliko i lingvistika kao autonomna disciplina. Naime, još u prvoj polovini XIX veka komparativista Franc Bop (1835: 136) nedvosmisleno konstatuje: »Die Casus Endungen drücken die wechselseitigen, vorzüglich und ursprünglich einzig räumlichen, vom Räume auch auf Zeit und Ursache übertragenen, Verhältnisse der Nomina, d. h. der Personen der Sprachwelt zu einander aus«.
7	Kako primecuje I. Grdina (1993: 23), »glede na to, da je zamenjalna listina po ugotovitvah zgodovinske kritike nastala med letoma 977 in 981, je jasno, da je nekako tedaj, se pravi nekje do leta 1000, moral nastati tudi zapis BS II in BS III«, dok je »BS I nastal pred letoma 1022/1023, najkasneje pa (kakor BS II in III) do leta 1039«.
8	Primeri se navode prema kritičkom prepisu Brižinskih spomenika (1993: 45-64) SAZU.
U poziciji upravnog predikata - prostorno determinisanog pomenutim indirek-tivnim padežnim konstrukcijama - javljaju se glagoli s leksičkim semantičkim obeležjem [- direkt]: byti (I/8, II/26), ispouedati sq (II/78), klanati sq (II/36), posetati (II/49), stoiati (III/52), stuoriti (II/81), uz^ti (I/25).9
Nekontaktno pred + instr kombinabilno je, medutim, i s glagom stati (4), koji pripada klasi glagola finalne direktivnosti (PAVLOVIC 2006: 21-22), tj. glagola s oslabljenom motorikom (TOPOROV 1961: 300):
4.	nikimse liza ni ucriti, nicacose ubegati, nu ge stati pred stolom bosigem ze zopirnicom nasim (II/69), ide ne camo ze vcloniti, nu ge pred bosima osima stati (II/84).
Kombinovanje direktivnog glagola (makar njegova direktivnost bila i finalna, tj. oslabljena) s indirektivnom padežnom konstrukcijom može se posmatrati kao odjek starijeg praslovenskog jezičkog stanja u kome opozicija indirektivnost ~ direktivnost nije ima-la formalnu verifikaciju u onoj meri u kojoj ce se razviti u pojedinačnim slovenskim jezicima (up. MIKLOSICH 1883: 664; GERODES 1963: 328; KOPEČNY 1973: 115).
Indirektivne padežne konstrukcije u Brižinskim spomenicima registrovane su i u vremenskom i u načinskom semantičkom polju.
2.1 Od indirektivnih padežnih konstrukcija u vremenskom semantičkom polju javlja se kontaktno na + loc (5) i nekontaktno po + loc (6):10
5.	Dai mi, Bose Gozpodi, tuuoiu milozt, da bim nezramen i neztiden na zudinem dine pred Tu[o]ima osima ztoial (III/50);
6.	glagolite po naz redka zloueza (I/1).
Vremensko na + loc funkcioniše kao padežni izraz simultanosti izdvojenog vre-menskog odseka (sojini dan III/54) i determinisane radnje (stoiati III/56), što znači da svoju primarnu kontaktnost ova konstrukcija čuva i u vremenskom semantičkom polju.
Vremensko po + loc, s druge strane, istupa kao izraz posteriornosti determi-nisane radnje (glagolati I/1) u odnosu na indirektno identifikovani vremenski odsek (vreme označeno impliciranom aktivnošcu adresanta), što znači da je primarna nekontaktnost, specifikovana zadnjom stranom orijentira, očuvana i u vremenskom semantičkom polju.
Primarna indirektivnosti [- direkt] pomenutih konstrukcija u sferi vremenske lokalizacije nije dovedena u pitanje buduci da je i za simultanost i za posteriornost kao tipove vremenske lokalizacije relevantan odnos izmedu objekta lokalizacije i orijentira, dok je procesualnost kao vremenski ekvivalent direktivnosti irelevantna (up. PAVLOVIC 2008c).
9	Lematski oblik reči (infinitivni oblik glagola, nominativni oblik imenice i sl.) - kao pokazatelj inher-entnog leksičkog značenja - izveden je u skladu s tradicijom jezičkih rekonstrukcija u slavistici uz nužni oslonac na fonetsku transkripciju datu u rečniku uz kritičko izdanje Brižinskih spomenika (1993: 130-153).
10	Za razliku od lokativa s predlogom na potvrdenog u prostornom značenju površinske kontaktnosti, lokativ s predlogom po u Brižinskim spomenicima nije registrovan u značenju prostorne nekontaktnosti specifikovane zadnjom stranom orijentira. Ipak, po Toporovljevom mišljenju (1961: 336-38), prostorno po + loc u primerima tipa noumu no kom, a s tim u vezi i cmonm no kom (6oz no Hac), te cmonm no neM (no cmapoHe) »HecoMHeHHO o6^ec^aBHHCKaa KOHCTpy^HH« koja se u pojedinacnim slovenskim jezicima načelno čuva do XV veka (up. PAVLOVIC 2006: 161-62).
2.2 Od indirektivnih padežnih konstrukcija načinska determinacija iskazivana je lokativom s predlozima u, odnosno po.
2.2.1	Primarno kontaktnim u + loc iskazivana je semantička kategorija komita-tivnosti, tj. pratece okolnosti koja dovodi do realizacije determinisane radnje (7) (up. ZOLOTOVA 1988: 431):
7.	ese iesem ztuoril zla ... u nepraudnei rote ili u lsi, ili tatbe ili zavuizti, ili v uzmazi ili v zinistue (I/11); izpouuede ... uzeh nepraudnih del i nepraudnega pomislenia, ese iezem uuede ztuoril ili ne uuede, nudmi ili lubmi, zpe ili bde, u zpitnih rotah, v lisnih resih, v tatbinah, u znicistv§, u lacomztue, v lichoge-deni, v lichopiti, u uzmaztue i u uzem lichod[e]iani (III/26).
U svojstvu leksičkog eksponenta komitativnog u + loc javljaju se deverbativne i(li) deadjektivne imenice,11 kojima se identifikuje prateca okolnost: lakomstuo (III/35), lihodeianie (III/37), lihoiedenie (III/35), lihopitie (III/36), hž (I/15), tadba (I/15), tadbina (III/34), rota (I/15, III/33), sničastuo (III/34), s(g)ničtuo (I/16), uzmastuo (III/36), uzmaz (I/15), zauist (I/15). Leksikalizujuci se imenicama koje svojom le-ksičkom semantikom identifikuju okolnost, lokativ s predlogom u dekodiran je kao načinski (komitativni) determinator upravnog predikata, dok indirektivnost i kon-taktnost ostaju u načelu očuvane. Naime, radnja upravnog predikata realizuje se u okvirima date okolnosti, pri čemu se primarna kontaktnost unutrašnjeg tipa [+ in-kluz] ispoljava i kroz tautosubjekatski odnos korelativnih radnji (8):
8.	ese iesem ztuoril zla ... u nepraudnei rote [^ ja sam stvorio zla ... ja sam se nepravedno kleo].
2.2.2	Lokativom s predlogom po mogla se iskazati i semantička kategorija kri-terijuma, tj. osnove na kojoj se temelji realizacija upravne radnje, odnosno okvira kojim se ta realizacija modalno limitira (9):12
9.	igdase prides zodit siuuim i mrtuim, comusdo po zuem dele (III/56), potom na narod zlovuezki strazti i petzali boido, i nemoki, i b[o] zz[em] redu zemirt (II/10).
Kako se kategorija kriterijuma u slovenskim jezicima razvijala na bazi kontaktne difuznosti, koja se primarno iskazivala dativom blokiranim predlogom po (up. KOPEČNY 1973: 180),13 a buduci da se ova načinska semantička kategorija počinje vezivati za lokativ postupno s pojavom prvih pisanih spomenika (na slovenskom jugu
11	Pojam deverbativna menica uzima se u značenju koje mu pripisuje M. Radovanovic (1978: 83-84). Radi se, dakle, o imenicama iz kojih se - nezavisno od njihovog genetskog statusa - može derivirati od-govarajuci predikat.
12	Tako, na primer, u primeru boido ... b[o]zz[em] redu kriterijski kvalifikativ b[o] zz[em] redu modalno ograničava i usmerava realizaciju radnje iskazane glagolom poiti, i to tako što je sravnjuje sa sadržajem pojma rqd (up. PAVLOVIC 2006: 239).
13	Up., u tom smislu, primer po lezv vuesachu (II/101) u čijem bi obliku po lezv - s obzirom na difuzno značenje i vreme nastanka spomenika - realnije bilo tražiti dativ nego lokativ. Valja uz to podsetiti da forma redu u konstrukciji b[o] zz[em] redu može biti i dativska - buduci da je u kanonskim spomenicima ovaj oblik registrovan u funkciji genitiva, dativa i lokativa (Gramatika 1991: 149) - tim pre što je zamenički oblik zz[em] rekonstruisan.
pre nego na slovenskom severu),14 stanje u Brižinskim spomenicima potvrdivalo bi očekivanu hronologiju smene dveju padežnih konstrukcija u sferi prostorne difuzno-sti, pa u vezi s tim i u sferi kategorije kriterijuma.
Ne bi, razume se, trebalo sasvim odbacivati ni pretpostavku da se kategorija kriterijuma za lokativ s predlogom po u Brižinskim spomenicima mogla vezivati upravo na bazi primarne nekontaktnosti specifikovane zadnjom stranom orijentira, po principu post hoc, ergo ex (propter) hoc, buduči da je način realizacije upravne radnja mogao biti shvatan i kao nešto što sledeči imenovanom »orijentiru« suštinski proizilazi iz njega (10):
10.	zodit ... po zuem dele suditi posle (učinjenih) dela te u vezi s tim i na osno-vu njih] (HI/56).
3 Ablativne padežne konstrukcije u Brižinskim spomenicima
U sferi prostorne ablativnosti - kojom se identifikuje polazna tačka usmerenog kretanja - Brižinski spomenici potvrduju opšteablativno, kontaktno nemarkirano od + gen (11) i kontaktno s(a) + gen (12):
11.	Criste, bosi Zinu, ise iezi razil na zi zuuet priti, gresnike isbauuiti ot Zlodeine oblazti (HI/67);
12.	Bose, Ti pride ze nebeze (I/27).
U poziciji upravnog predikata ablativno determinisanog pomenutim padežnim konstrukcijama javljaju se glagoli s leksičkim semantičkim obeležjem [+ direkt]: izbauiti (////70), priti (I/27). Kombinovanjem ablativno prefiksiranog glagola izbauiti i ablativne padežne konstrukcije od + gen sema ablativnosti je reduplicirana, pri čemu se prefiksom iz- kao indikatorom unutrašnje kontaktne ablativnosti precizira kontaktnost opšteablativnog predloga od. S druge strane, kombinacija adlativno prefiksiranog glagola priti i ablativne padežne konstrukcije s(s) + gen ilustruje mo-gučnost sintaksičko-semantičke kompresije u kojoj se kontekstualno podrazumevani konstituenti elidiraju (up. KOVAČEVIC 1986: 126).
Ablativne padežne konstrukcije u Brižinskim spomenicima registrovane su u vremenskom, uzročnom i namernom semantičkom polju.
3.1 Od ablativnih padežnih konstrukcija u vremenskom semantičkom polju javlja se kontaktno nemarkirano od + gen (13) i kontaktno iz + gen (14):
13.	Ese iesem ztuoril protiuuo Bogu od togo dine, ponese cristen bih (III/37);
14.	ese v[i] iezt ugotoulieno iz uueka v uuek (I/34).
Ovim se konstrukcijama u vremenskom semantičkom polju iskazuje seman-tička kategorija ingresivnosti (ANTONIC 2001: 149) kao tip ablativne vremenske
14 V. N. Toporov (1961: 334—35) ističe da »KOHKpeTHbie (fiaKTbi H3 hctophh pa3JHHHbix cjaBmcKHX H3HKOB c OHeBHgHOCTtra cBHgeTejtcTByK>T, hto jok. npH npegjore po b yKa3aHHbix 3HaneHHHX (ocHOBaHHH geMCTBHH, cpegcTBa hjh opygra, gHCTpn6yTHBHOM) cTaj ynoTpe6jHTca jami nocje Toro, KaK noaBHJca jok. npH npegjorepo B MecTHoM (gH<fiy3HoM) 3HaneHHH«, što je još od XII veka registrovano u bugarskom, a od XVII veka u beloruskom i ukrajinskom. Semantička kategorija »ocHoBaHHe cooTBecrae« i danas se u ruskom, koji još uvek dobro čuva praslovensku razlikupo + dat ~po + loc, iskazuje dativom (ZOLOTOVA 1988: 151).
kvantifikacije identifikovane levom graničnom tačkom odseka na vremenskoj osi. Vremenska kvantifikacija ingresivnog tipa, po definiciji, podrazumeva odmeravanje trajanja radnje iskazane glagolom imperfektivnog vida, što vremenskom od + gen, odnosno iz + gen daje semantičko obeležje procesualnosti [+ proces]. U Brižinskim spomenicima, medutim, ingresivne padežne konstrukcije registrovane su uz glagole perfektivnog vida (stuoriti III/38, ugotouiti I/35), što je moguce ukoliko se realiza-cijom radnje predstavljene glagolom perfektivnog vida uspostavlja stanje koje traje od ingresivne tačke ili perioda (PAVLOVIC 2006: 187). U tom smislu, ingresivnom padežnom konstrukcijom odmerava se trajanje uspostavljenog stanja.
Kontantnost genitiva s predlogom iz ostaje očuvana i u vremenskom značenju utoliko što je vremenski period iskazan ovim padežnim modelom simultan s deter-minisanom situacijom.15 S druge strane, kontaktna nemarkiranost opšteablativnog od + gen dopušta i anterioran i simultan odnos identifikovanog ingresivnog perioda (ta dan III/39) prema determinisanoj radnji ili stanju.
3.2	Od ablativnih padežnih konstrukcija u uzročnom značenju potvrdeni su opštea-blativni, kontaktno nemarkirani slobodni genitiv (15-16) i genitiv s predlogom od (17):
15.	da mi rasite na pomoki biti ki Bogu moih grechou (III/20);
16.	Caiu ze moih grechou (III/46);
17.	Bose, Gozpodi miloztivi, Tebe ze mil tuoriv od zih poštenih greh i od ineh mnozeh, i vuensih i minsih, ese iezem ztvoril (I/21).
Ablativnoj konceptualizaciji uzroka pribegavalo se u slučajevima kada je posledica poimana kao objekat lokalizacije (na pomoti byti III/20, kaiati III/46, mil sq tuoriti I/22) koji proizilazi (izdvaja se) iz orijentira (greh) shvacenog kao uzrok. Kontaktna nemarkiranosti opšteablativnih konstrukcija 0 + gen i od + gen u sferi uzročne determinacije otvara mogucnost vezivanja ovih konstrukcija kako za hete-rosubjekatske (15), tako i za tautosubjekatske (16-17) uzročno-posledične relacije.16
3.3	Opšteablativnom, kontaktno nemarkiranom konstrukcijom od + gen mogla se iskazati i namera i to u slučajevima kada se upravnim predikatom identifikuje radnja (uignati II/9, uhraniti III/72) usmerena na neutralisanje stanja ili aktivnosti obeležene ablativnom padežnom konstrukcijom (slaua II/10, zlo III/73) (18) (up. Beli-čova 1984-1985: 74; Kovačevic 1992: 109):
18.	Bonese zavuiztiu bui Nepriiazninu uvignan od szlauui bosig§ (II/7), Criste, bosi Zinu, ise iezi razil na zi zuuet priti, gresnike isbauuiti ot Zlodeine oblazti, uchrani me ot uzega zla (III/67).
Namerno od + gen vezuje se za heterosubjekatske relacije, što mu kontaktna ne-makiranost i omogucuje.
15	Padežni kompleks iz + gen - u + acc registrovan u primeru ese v[i] iezt ugotoulieno iz uueka v uuek (I/34) funkcioniše kao univerzalni kvantifikator (up. PIPER 1983: 113) koji je u načelu simultan s kvanti-fikovanom radnjom ili stanjem.
16	Kada je u pitanju uzročno od + gen, situacija nije bitno drugačija ni u savremenim slovenskim jezicima (up. BELIČOVA 1984: 10). Tako se, na primer, u savremenom slovenačkom jeziku genitivom s predlogom od može iskazati i unutrašnji (tautosubjekatski) i spoljašnji (heterosubjekatski) uzrok: Bila je vsa trda od sedenja ~ Od samih dreves ne vidiš gozda.
4 Perlativne padežne konstrukcije u Brižinskim spomenicima
U Brižinskim spomenicima nisu potvrdene perlativne padežne konstrukcije ko-jima bi se u sferi prostorne determinacije identifikovao pravac realizacije usmerene radnje. Ipak, tipično perlativno 0 + instr koristi se kao načinski i uzročni adverbijal.17
4.1 Načinska determinacija mogla bi se - po mišljenju P. Pipera (1983: 100) - »de-finisati kao lokalizacija akcije u izvesnom obliku njene realizacije«. Usmeravanjem toka realizacije konkretne akcije načinska determinacija nužno stvara predstavu o putu »kojim akcija od potencijalne postaje realna« (PIPER 1983: 100), tako da ova semantička kategorija, po prirodi stvari, ispoljava izrazitu bliskost s prostornom per-lativnošcu. Naime, različiti tipovi načinske determinacije funkcionišu kao specifi-kovani odgovori na pitanje uvedeno načinskim prilogom kako,18 koji - buduci poreklom petrificirana forma instrumentala - etimološki potvrduje perlativni karakter kvalifikativnosti, ali i primarnost instrumentala kao protoperlativne padežne forme u funkciji sredstva iskazivanja pojedinih načinskih kategorija kakve su semantička kategorija oruda, tj. sredstva i komitativnosti, tj. okolnosti.
4.1.1	Slobodni instrumental primarno je sintaksičko sredstvo za iskazivanje kategorije sredstva i u Brižinskim spomenicima. Kontaktnost ove padežne konstrukcije i ovde ostaje očuvana u vidu nužne kontaktnosti agensa determinisane radnje i oruda kojim se ta radnja realizuje. Nespecifikovana kontaktnost [± inkluz] slobodnog instrumentala u semantičkoj sferi oruda ogleda se kroz otvorenost ove konstrukcije kako za sredstva neodvojiva od agensa (usta I/33 i sl.) (19), tako i za sredstva odvojiva od agensa (metla II/99, meč II/101, kluč II/102 i sl.) (20):
19.	iese vzovues Tvoimi vzti: Pridete, Otza mega izvuolieni, primete vuecsne vuezelie i vuecsni sivuot (I/32), i gest ze pred bosima osima vzacomu zuoimi vzti i zuoim glagolom izbovuedati (II/75), A to bac mui ninge nasu praudnu vuerun i praudnv izbovuediu toie mosim zt[v]oriti (II/103), ese oni to vuelico strastiu stuorise (II/107);
20.	nebo ie tepechu metlami, i prinizse ogni petsachv, i metsi tnachu, i po lezv vuesachu, i selezni cliusi ge raztrgachu (II/98).
4.1.2	U sferi komitativnosti slobodni instrumental se javlja u slučajevima kada je valjalo identifikovati pratece stanje (21):
21.	ese iesem ztuoril zla ... ili vuolu ili nevuolu, ili vuede ili ne vuede (I/11). Komitativnom 0 + instr po pravilu konkurišu odgovarajuci načinski prilozi,19 što
17	Slobodni instrumental u kanonskim spomenicima predstavlja živ padežni indikator perlativnosti -up. n~b inem~b potem~b otido Mt 2.12 Ass, Sav. (BAUEROVA 1963: 290). Slično stanje zatiče se i u savre-menim slovenskim jezicima (BELIČOVA-KRIŽKOVA 1978: 141).
18	Naime, slovensko kako je upitni prilog izveden od praindoevropskog korena kuo- na čiji se instrumentalski oblik kuo dodavao sufiks, odnosno finalna partikula ko- (ŠAUR 1980: 335; ESSJA 9: 118-19). Inicijalno značenje ovog priloga bilo bi, po Šauru, »jakym (zpusobem) ... kakim putem«, tj, quo modo odnosno 'kojim putem/načinom', što znači da se radilo o upitnom adverbijalu za prosekutivnost, tj. per-lativnost na koji se najdirektnije odgovaralo upravo prosekutivnim instrumentalom nominalne sintgme.
19	Up.: ese iezem uuede ztuoril ili ne uuede, nudmi ili lubmi (III/30).
nedvosmisleno otkriva prirodu ove padežne konstrukcije kao komitativnog adver-bijala. Kontaktnost slobodnog instrumentala u sferi komitativnosti ispoljava se kroz identifikaciju stanja u kojima se nalazi subjekat u trenutku realizacije upravne radnje.
4.2 Perlativna konceptualizacija uzroka kao situacije koja se ostvaruje paralelno sa svojom posledicom u Brižinskim spomenicima se iskazuje takode perlativnim, kontaktno nespecifikovanim instrumentalom (22):
22.	Bonese zavuiztiu bui Nepriiazninu uvignan od szlauui bosigf (II/7).
Dinamički karakter kategorije uzroka ovde dolazi do izražaja upravo kroz pre-
osmišljavanje primarne perlativnosti, i to tako što se perceptivno dokučiva linijska usmerenost mapira kao paralelizam uzroka i posledice. Nespecifikovana kontaktnost [± inkluz], svojstvena slobodnom instrumentalu, dopušta upotrebu ove konstrukcije u heterosubjekatskim uzročno-posledičnim relacijama.
5 Adlativne padežne konstrukcije u Brižinskim spomenicima
U sferi adlativne spacijalnosti - kojom se identifikuje završna tačka usmerenog kretanja - u Brižinskim spomenicima potvrdeno je kontaktno u + acc (23), odnosno na + acc (24), difuzno kontaktno po + dat (25), kontaktno nemarkirano 0 + dat (26) i nekontaktno pod + instr (27):
23.	Taco, zinzi, i nam ze modliti tomuge vuirchnemo Otzu Goszpodi, dosda ni tamoge vzedli, v zezarstuo suoge (II/58);
24.	iti se na on zuet (I/8), ese iesem ztuoril zla po t den, pongese bih na zi zvuet vuuraken (I/11), potom na narod zlovuezki strazti i petzali boido (II/10), Cri-ste, bosi Zinu, ise iezi razil na zi zuuet priti (III/67);
25.	po lezv vuesachu (11/101);
26.	Temi, temi ti ze deli Bogu briplisaze (II/57), i prinizse ogni petsachv (II/99);
27.	stranna bod crovvi zuoge uvedechu (II/50).
U poziciji upravnog predikata uz adlativne padežne konstrukcije javljaju se glagoli s leksičkim semantičkim obeležjem [+ direkt]: iti (I/8), poiti (II/12-13), približati sq (II/57-58), prinisti (II/99), priti (III/69), uuratiti (I/13), uešati (II/102), usedliti (II62), uuesti (II/52). Kombinovanjem adlativno prefiksiranih glagola poiti (up. Nemec 1954), približati sq, prinisti, priti, usedliti, uuesti i odgovarajuce adlativne padežne konstrukcije sema adlativnosti je reduplicirana.20
Adlativne padežne konstrukcije u Brižinskim spomenicima mogu se javiti i u funkciji vremenskog ili namernog adverbijala.
20 Indikativno je da se slobodni dativ u prostornom značenju u Brižinskim spomenicima kombinuje isključivo s glagolima prefigiranim prefiksom pri- (približati sq, prinisti). Ako se ima u vidu stanje u najs-tarijim spomenicima pojedinačnih slovenskih jezika (up. PAVLOVIC 2006: 99-100), sasvim je jasno da je istiskivanje slobodnog dativa iz prostornog semantičkog polja odgovarajucim predloškim konstrukcijama počelo još u praslovenskom (PRAVDIN 1957: 83), te da je ovaj proces na slovenskom jugu i zapadu bio mnogo intenzivniji nego na slovenskom istoku. To što se slobodni dativ najduže zadržao u pozicijama kada je orijentir imao obeležje [+ ljudsko] predstavlja zapravo odjek njegove stabilne upotrebe u sferi indirek-tnog objekta, tj. adresata.
5.1 Adlativne padežne konstrukcije kao vremenski adverbijali obično imaju vrednost vremenskih kvantifikatora, tj. sintaksičkog sredstva kojim se izražava mera vremena, a znatno rede istupaju kao sintaksičko sredstvo za iskazivanje vremenske lokalizacije, tj. vremenskog odseka u čijim se granicama ostvaruje radnja determi-nisanog predikata.
5.1.1	Kontaktno nemarkiranim adlativnim konstrukcijama po + acc (28),21 odno-sno do + gen (29) iskazuje se terminativnost (ANTONIC 2001: 156) kao tip adlativne vremenske kvantifikacije identifikovane desnom graničnom tačkom odseka na vre-menskoj osim:
28.	ese iesem ztuoril zla po t den, pongese bih na zi zvuet vuuraken (I/11);
29.	Ese iesem ztuoril protiuuo Bogu od togo dine, ponese cristen bih, dase do diniznego dine (III/37).
Vremenska kvantifikacija terminativnog tipa podrazumeva odmeravanje dužine trajanja radnje iskazane glagolima imperfektivnog vida, što vremenskom po + acc i do + gen daje obeležje [+ proces]. U Brižinskim spomenicima, medutim, terminativne padežne konstrukcije registrovane su uz glagol perfektivnog vida (stuoriti III/38), što je moguce ukoliko se realizacijom determinisane radnje uspostavlja stanje čije se trajanje odmerava prema terminativnoj tački (PAVLOVIC 2006: 183). Kontaktna nemar-kiranost opšteadlativnog po + acc i do + gen dopušta i posterioran i simultan odnos terminativnog perioda (ta dan I/12, današhi dan III/41) prema determinisanoj radnji ili stanju.
5.1.2	Kontaktnom adlativnom konstrukcijom u + acc iskazuje se longitudinal-nost (ANTONlC 2001: 148-149) kao tip vremenske kvantifikacije kojim se determi-nisana radnja odmerava u smislu koliko dugo (30):
30.	Ecc§ bi detd nas ne zegresil, te v ueki gemu be siti, starosti ne prigem lioki, ni-koligese petsali ne imugi, ni slzna teleze imoki, nu u vu§ki gemu be siti (II/1).
Longitudinalnost je ovde obezbedena, s jedne strane, odsustvom odredbe (koja bi datoj lokalizaciji dala referencijalan karakter) i, s druge strane, množinskom for-mom izdvojenog vremenskog intervala (ueki). Longitudinalnost, kao i ostali tipovi vremenske kvantifikacije, podrazumeva odmeravanje dužine trajanja radnje iskaza-ne glagolom imperfektivnog vida (žiti), što longitudinalnom u + acc pobezbeduje obeležje [+ proces]. Kontaktnost [+ inkluz] adlativnog u + acc u sferi vremenske kvantifikacije ispoljava se kroz simultanost izdvojenog vremenskog perioda i determinisane radnje.
5.1.3	Adlativna padežna konstrukcija blokirana odgovarajucom odredbom (koja izdvojeni vremenski odsek čini referencijalnim) može dobiti funkciju sintaksikog sredstva za iskazivanje vremenske lokalizacije, što u Brižinskim spomenicima i po-tvrduje akuzativ s predlogom na (31):
21 Akuzativ s predlogom po u Brižinskim spomenicima nije potvrden u prostornom značenju, ali je limitativno prostorno, te u tom smislu i adlativno po + acc i danas živo na slovenskom severu - up. češko
V unoru stat ve vode po pas nebyl žadny med; rusko EyxHO nozpy3umbcn no rpyab e eaHHy c npoxnadHou mu menAoeamou eodou (up. KOPECNY 1973: 182).
31.	i vueruiu, da mi ie, na zem zuete beusi, iti se na on zuet, paki se uztati na zod[ni] den (I/8), I da bim uzlissal na zodni den Tuo milozt (I/31).
Vremensko na + acc (kao, uostalom, i na + loc)22 funkcioniše kao padežni izraz simultanosti aktualizovanog vremenskog odseka (sqdni dan) i determinisane radnje (ustati I/9, uslišati I/31). To znači da je kontaktnost ove konstrukcije očuvana i u vremenskom značenju.
5.2 Namera - kao tip prekomponovane, usložnjene uzročnosti koja objedinjuje ekspliciranu ciljnu akciju ili stanje i implicirani stimulans (volju, želju, htenje) (up. MILOŠEVIC 1985: 35; PIPER 1983: 104-05) - u Brižinskim spomenicima koncipirana je, po pravilu, kao adlativna direktivnost, što se ispoljava kroz dominantnu upotrebu adlativnih padežnih modela pri iskazivanju ove semantičke kategorije, i to kontaktno nemarkiranog slobodnog dativa (32), kontaktnog akuzativa s predlogom o (33),23 i nekontaktnog akuzativa s predlogom za (34):
32.	u circuvah ich clanam ze, i modlim ze im, i zesti ich pigem (II/35);
33.	i obeti nasse im nezem o zcepasgenige telez nasich i dus nasich (II/38);
34.	Bose, Ti pride ze nebeze, vse ze da v moku za vuiz narod (I/27).
Kontaktna nemarkiranost slobodnog dativa, te površinska kontaktnost akuzativa
s predlogom o čine ove padežne modele u sferi finalne determinacije otvorenim i za tautosubjekatske i za heterosubjekatske relacije. Nekontaktnost akuzativa s predlogom za, s druge strane, favorizuje heterosubjekatske relacije.
6 Sintetička razmatranja
U padežnom sistemu Brižinskih spomenika protolokaciona značenja registrova-nih padežnih modela u načelu se dobro čuvaju, što je u skladu s funkcionalnostil-skom obeleženošcu i(li) limitiranošcu jezika ispitivanog korpusa. Stepen modifiko-vanosti protolokacionih značenja padežnih konstrukcija trebalo bi da je u direktnoj proporciji sa stepenom sintaksičko-semantičke i pragmatičke razradenosti jezičkog idioma ili, drugačije rečeno, što je sintaksičko-semantička i pragmatička izgradenost jednog jezičkog idioma veca to je i potreba za traženjem uporišta u protolokalizaci-jama manja. Izvestan značaj u procesu distanciranja odredenih značenja u odnosu na protolokacione relacije mogu imati i miksoglotski procesi,24 pogotovo ako se na udaru razvijenijeg sintaksičkog sistema (kakav je bio pisani latinski, na primer,) nade drugi manje razvijen (kakav je bio pisani »alpskoslovensko-slovenački«, na primer, početkom XI veka).
Sintaksičko-semantički sistem u formiranju - kakav je bio i slovenački pisani diskurs početkom XI veka - pribegava, dakle, metaforičkim reinterpretacijama
22	Up.: Dai mi, Bose Gozpodi, tuuoiu milozt, da bim nezramen i neztiden na zudinem dine pred Tu[o]-ima osima ztoial (III/50).
23	O prostornom značenju akuzativa s predlogom o u slovenskim jezicima v. Kopečny (1973: 132).
24	Treba imati na umu da su Brižinske spomenike verovatno pisali nemački duhovnici, čiji je profesionalni idiom morao biti latinski. Kako ističe T. Logar (1996: 135) »pisarja sta bila dva, oba verjetno nemška duhovnika. Eden od njiju je zapisal prvi spomenik (BS I), drugi, ki verjetno slovenskega jezika ni dobro znal, padrugege (BS II) in tretjega (BS III)«.
perceptivno dokučivih relacija, i to tako što protolokaciona značenja odgovarajucih sintaksičkih modela kontekstualno specifikuje kao prostorna, vremenska, uzročna, namerna, načinska i tako dalje, oslanjajuci se prvenstveno na leksičku semantiku glagola u poziciji upravnog predikata, te na semantiku leksičkog eksponenta datog padežnog modela. Upravo bi stoga, umesto o prostornom, vremenskom, uzročnom, namernom ili o drugim značenjima genitiva s predlogom od, na primer, realnije bilo govoriti prosto o ablativnoj, kontaktno nemarkiranoj konstrukciji od + gen [+ ablat, ± kontakt], koja u odgovarajucim kontekstima svoje protolokaciono, invarijantno značenje može specifikovati kao prostorno (11), vremensko (13), uzročno (17), namerno (18) i sl. Ovakav pristup sintaksičko-semantičkim kategorijama otvara mo-gucnost sagledavanja kognitivnih mehanizama konceptualizovanja sintaksičko-se-mantičkih kategorija.
6.1	Vremenska kvantifikacija u Brižinskim spomenicima konceptualizovana je kao izrazito dinamičan fenomen, što se sintaksički manifestuje kroz upotrebu direk-tivno markiranih padežnih konstrukcija (ablativnog i adlativnog tipa) kao vremenskih adverbijala. U načelu, protolokacionoj ablativnosti odgovara vremenska ingre-sivnost (od + gen, iz + gen), odnosno vremenska longitudinalnost (u + acc), dok pro-tolokacionoj adlativnosti odgovara vremenska terminativnost (do + gen, po + acc).
Vremenska lokalizacija - koja podrazumeva referencijalnost izdvojenog vremen-skog perioda - koncipirana je, medutim, kao dinamički nemarkirana kategorija, što se ispoljava, s jedne strane, kroz upotrebu primarno indirektivnih, lokativnih konstrukcija (na + loc, po + loc) i, s druge strane, primarno direktivne akuzativne konstrukcije (na + acc). Protolokaciona kontaktnost objekta lokalizacije i orijentira vremenski je osmišljena kao kontaktnost situacije iskazane upravnim predikatom i vremenskog orijentira, dok se protolokaciona nekontaktnost čuva kao vremenska nekontaktnost. Zani-mljivo je pri tom da jedan apstraktan semantički sistem kakav je vremenski može saču-vati odredena protolokaciona značenja i kada ona više nemaju odgovarajucu potvrdu u prostornom semantičkom polju (posteriornopo + loc, odnosno limitativnopo + acc).25
6.2	Semantička kategrija načina vrlo je heterogena kategorija koja se u Brižin-skim spomenicima ispoljava kroz različito konceptualizovane potkategorije komita-tivnosti, sredstva i kriterijuma.
Komitativnost - kao izraz kvalifikativnog stanja koji dovodi do realizacije upravne radnje - koncipirana je kao dinamički nemarkirana kategorija, što se ispoljava kroz upotrebu, s jedne strane, primarno indirektivnog lokativa s predlogom u i, s druge strane, primarno perlativnog slobodnog instrumentala kao komitativnih ad-verbijala.
Semantička kategorija sredstva koncipirana je kao izrazito dinamička kategorija, buduci da se iskazuje protoperlativnim slobodnim instrumentalom.26
25	Razmatrajuci upotrebu »prostornih padeža« u neprostornom značenju D. Creissels (2009: 625) uravo primecuje da »after developing non-spatial uses, spatial cases tend to be used predominantly in their new function, and to be replaced by other spatial cases (or by adpositions) for the expression of spatial meanings«.
26	To što se načinsko značenje slobodnog instrumentala, pa na kraju i značenje sredstva posmatra u svetlu protolokacionih svojstava ove konstrukcije, bazira se na činjenici da pravac refleksije, po pravilu,
Dinamičnost bi se mogla pripisati i kategoriji kriterijuma, ukoliko se pode od pre-tpostavke da se ova kategorija za lokativ s predlogom po vezuje na bazi difuznosti, koja pokazuje sklonost ka direktivnosti i koja je, u vezi s tim, u poznom prasloven-skom iskazivana konstrukcijompo + dat (što je ruskom jeziku svojstveno i danas).
Nespecifikovana kontaktnost (svojstvena slobodnom instrumentalu) načinski je mogla biti osmišljavana kao unutrašnja ili kao spoljašnja kontaktnost situacije is-kazane upravnim predikatom i načinskog orijentira, dok se unutrašnja kontaktnost (svojstvena lokativu s predlogom u) mogla ispoljiti kao unutrašnja kontaktnost upravne situacije i načinskog orijentira.27
6.3	Kauzativne semantičke kategorije uzoka i namere u Brižinskim spomenicima konceptualizovane su kao izrazito dinamički fenomeni, što se sintaksički manifestu-je kroz visoku učestalost direktivno markiranih padežnih konstrukcija (ablativnog, perlativnog i adlativnog tipa) kao uzročnih i namernih adverbijala. Naime, u Brižinskim spomenicima uzrok se iskazuje ablativnim 0 + gen, odnosno od + gen i peral-tivnim 0 + instr, dok se namera iskazuje prvenstveno adlativnim 0 + dat, o + acc, za + acc, a izuzetno i ablativnim od + gen.
Kontaktna nemarkiranost [± kontakt], nespecifikovana kontaktnost [± inkluz] i površinska kontaktnost [- inkluz] u semantičkoj sferu uzroka prenosi se kao mo-gucnost vezivanja odgovarajucih padežnih konstrukcija (kontaktno nemarkiranog 0 + gen, od + gen, kontaktno nespecifikovanog 0 + instr, te kontaktnog o + acc) kako za tautosubjekatske tako i za heterosubjekatske relacije. S druge strane, primarna prostorna nekontaktnost [- kontakt] (predstavljena akuzativom s predlogom za) osmišljava se kao heterosubjekatski tip kauzativne relacije.
6.4	Ukoliko se sve rečeno ima u vidu, nedvojbeno je da »our ordinary conceptual system, in terms of which we both think and act, is fundamentally metaphorical in nature« (LAKOFF - JOHNSON 1980: 3), te da - u skladu s tim - odgovarajuca metaforička matrica kao kognitivni mehanizam na ovaj ili onaj način reguliše profil i sintaksičko-semantičkih sistema i u sinhronoj i u dijahronoj perspektivi. Naime, prema teoriji konceptualne metafore (LAKOFF 1993) osnovu metaforizacije čini interaktivni proces izmedu dva konceptualna domena, i to izmedu izvornog domena (kao izraza iskustveno dokučive strukture) i ciljnog domena (kao izraza kognitivne nadgradnje). Metaforičkom projekcijom elementi izvornog domena, u istraživanom slučaju protolokacionih sintaksičko-semantičkih struktura, prenose se na ciljni domen, u istraživanom slučaju na nelokacione sintaksičko-semantičke relacije, što re-zultira formiranjem sintaksičke metafore u čijoj je osnovi odgovarajuca pojmovna metafora kao kognitivni mehanizam. Na površinskom, u ovom slučaju sintaksičkom planu dolazi do prenosa konkretne sintaksičke strukture (predloško-padežne konstrukcije) s jedne, izvorne (perceptivno dokučive) relacije na drugu, ciljnu (percep-
ide od perceptivnog ka neperceptivnom, što je posledica perceptivnog načina osmišljavanja stvarnosti (up. SWEETSER 1990: 37-48).
27 Tako se u sferi semantičke kategorije oruda može govoriti u slučajevima kada je sredstvo neodvojivo od agensa (usta 1/33), dok se o površinskoj kontaktnosti govori ukoliko je sredstvo odvojivo od agensa (metla 11/99).
tivno nedokučivu) relaciju, pri čemu struktura izvornog domena manje ili više ostaje očuvana i u ciljnom domenu kao invarijantni sadržaj (up. LAKOFF 1990).
Analiza padežnih konstrukcija u Brižinskim spomenicima - a situacija je vrlo slična i u starosrpskoj poslovnopravnoj pismenosti (up. PAVLOVIC 2008a, 2008b, 2008c) - pokazuje da i direktivni i pozicioni prostorni parametri, kao elementi izvornog domena, imaju status invarijantnih semantičkih elemenata. Direktivni parametri ([+ lokat], [+ ablat], [+ perlat], [+ adlat]) ispoljavaju, pri tom, manje-više kate-gorijalni potencijal (neke su semantičke kategorije dominantno direktivne, a neke dominantno indirektivne). Pozicioni parametri ([+ inkluz], [± inkluz], [- inkluz], [± kontakt], [- kontakt]) su supkategorijalnog, specifikativnog karaktera, buduci da samo nijansiraju tip odnosa u perceptivno nedokučivim semantičkim relacijama, tako da se unutrašnja kontaktnost [+ inkluz], po pravilu, ispoljava kao tautosubjekat-ska relacija (kada su subjekti korelativnih situacija identični), dok se nekontaktnost [- kontakt], po pravilu, ispoljava kao heterosubjekatska relacija (kada su subjekti korelativnih situacija različiti). Ostali tipovi kontaktnosti ([± inkluz], [- inkluz], [± kontakt]) mogu biti osnov i tautosubjekatskih i heterosubjekatskih relacija.
Izvori i literatura
Ivana ANTONIC, 2001: Vremenska rečenica. Sremski Karlovci - Novi Sad: Izdavačka knji-
žarnica Zorana Stojanovica. Marta BAuEROVA, 1963: Bespredložnyj tvoritel'nyj padež v staroslavjanskom jazyke. Issle-dovanija po sintaksisu staroslavjanskogo jazyka. Zbornik statej. Red. Josif Kurc. Praga: Čehoslovackaja akademija nauk. 287-311. Helena BELICOVÁ-KRKKOVÁ, 1978: K systému prostorovych vztahu v současnych slovanskych jazycích. Slavia 47. 122-142. Helena BELICOVÁ, 1984: K systému kauzálních určeni v současnych slovanskych spisov-
nych jazycích. Slavica Slovaca 19/1. 3-15. --, 1984/85: K finálnímu vyznamu predložek v spisovnych jazycíh slovanskych. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku XXVII-XXVIII. 69-76. Franz BOPP, 1833: Vergleichende Grammatik des Sanskrit, Zend, Griechischen, Lateinischen, Litthauischen, Gothischen undDeutsch. Berlin: Akademie der Wissenschaften. Brižinski spomeniki. Znanstvenokritična izdaja. Red. Jože Faganel, Franc Jakopin, Janko
Kos, Tine Logar, Boris Paternu. Ljubljana: SAZU, 1993. Alan CIENKI, 1995: 19th and 20th Century Theories of Case: A Comparison of Localist and
Cognitive Approaches. Historiographia Lingüistica 22/1-2. 123-162. Denis CREISSELS, 2009: Spatial Cases. The Oxford Handbook of Case. Ed. Andrej Malchu-
kov, Andrew Spencer. New York: Oxford University Press. 609-625. Etimologičeskij slovar' slavjanskih jazykov. Praslavjanskij leksičeskij fond. Vypusk 9. Red.
O. N. Trubačev. Moskva: Institut russkogo jazyka, 1983. Stanislav GERODES, 1963: Staroslavjanskie predlogi. Issledovanija po sintaksisu staroslavjanskogo jazyka. Zbornik statej. Red. Josif Kurc. Praga: Čehoslovackaja akademija nauk. 316-368.
John HEWSON, Vít BuBENÍK, 2006: From Case to Adposition: the Development of Con-
figurational Syntax in Indo-European Languages. Amsterdam: John Benjamins Publishing Company.
Gramatika na staroV'lgarskija ezik. Fonetika. Morfologija. Sintaksis. Red. Ivan Duridanov. Sofija: Izdatelstvo na B''lgarskata akademija na naukite, 1993.
Igor GRDINA, 1993: Paleografska in historična problematika. Brižinski spomeniki. Znan-stvenokritična izdaja. Red. Jože Faganel, Franc Jakopin, Janko Kos, Tine Logar, Boris Paternu. Ljubljana: SAZU. 16-27
Milka IVIC, 1957: Jedno poglavlje iz gramatike našeg savremenog jezika - sistem mesnih padeža. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu III. 139-149.
František KOPECnY, 1973: Etymologicky slovnik slovanskych jazykù. Slova gramatickà a zajmena. Svezek 1. Predložky, koncové partikule. Praha: Ceskoslovenska akademie véd.
František KOPECNY, Vladimir ŠAUR, Vaclav POLÂK, 1980: Etymologicky slovnik slovanskych jazykù. Slova gramatickà a zajmena. Svezek 2. Spojky, častice, zajmena a zajmenna adverbia. Praha: Ceskoslovenska akademie véd.
Miloš KOVAČEVlC, 1986: Prefiksacija i njen uticaj na formu i semantiku sintagme. Naučni sastanak slavista u Vukove dane 16. 119-129.
—, 1992: Kroz sintagme i rečenice. Sarajevo: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
George LAKOFF, Mark JOHNSON, 1980: Metaphors We Live By Chicago and London: The University of Chicago Press.
George LAKOFF, 1990: The Invariance Hypothesis: Is Abstract Reason Based on Imageschemas?. Cognitive Linguistics 1/1. 39-74.
—, 1993: The Contemporary Theory of Metaphor. Metaphor and Thought. Ed. Andrew Or-tony. Cambridge: Cambridge University Press, 1993.
Tine LOGAR, 1996: Izhodišča za nov fonetični prepis Brižinskih spomenikov. Zbornik Brižinski spomeniki. Ur. Janko Kos, Franc Jakopin in Jože Faganel. Ljubljana: SAZU. 135-139.
Silvia LURAGHI, 2010: The rise (and possible downfall) of configurationality. Continuum Companion to Historical Linguistics. Eds. Silvia Luraghi, Vit Bubenik. London - New York: Continuum International Publishing Group, 212-229.
Franz MIKLOSICH, 1883: Vergleichende Syntax der slavischen Sprachen. Wien: Braumuller.
Ksenija MILOSEVIC, 1985: Sintaksički postupci za iskazivanje koncesivnih relacija u slože-noj rečenici u srpskohrvatskom jeziku i semantička struktura koja se pri tom ostvaruje. Naučni sastanak slavista u Vukove dane 15/1. 33-44.
Igor NEMEC, 1954: O slovanské predponé po- slovesné. Prispévek k sémasiologické historii slovesnych predpon. Slavia XXIII/1. 1-22.
Slobodan PAVLOVIC, 2006: Determinativni padeži u starosrpskoj poslovnopravnoj pismenosti. Novi Sad: Matica srpska.
—, 2008a: Prostorne metafore u starosrpskim sintaksičko-semantičkim sistemima kauzativ-nog tipa. Semantička proučavanja srpskog jezika. Ur. Milorad Radovanovic i Predrag Piper. Beograd: SANU. 201-219.
—, 2008b: Pravci transponovanja protolokacionih semantičkih parametara u starosrpskim de-terminativnim sistemima. Južnoslovenski filolog LXIV. 283-295.
—, 2008c: Prostorne metafore u starosrpskom vremenskom padežnom sistemu. Zbornik Matice srpske za slavistiku 74. 131-146.
—, 2011: Rekonceptualizacija slovenske prostorne padežne paradigme. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku LIV/1. 45-62.
Predrag PIPER, 1977-1978: Obeležavanje prostornih odnosa predloško-padežnim konstrukcijama u savremenom ruskom i savremenom srpskohrvatskom jeziku. Prilozi proučavanju jezika 13-14. 1-48.
--, 1983: Zamenički prilozi. Gramatički status i semantički tipovi. Novi Sad: Filozofski fakultet.
--, 2001: Jezik i prostor. Beograd: Biblioteka XX vek.
Milorad RADOVANOVlC, 1978: Imenica u funkciji kondenzatora. Novi Sad: Matica srpska. Staroslavjanskij slovar' (po rukopisjamX—XIvekov). Red. R. M. Cejtlin, R. Večerka, E. Bla-govaja. Moskva: Slavjanskij institut Akademii nauk Češskoj Respubliki - Institut slavja-novedenija i balkanistiki Rossijskoj akademii nauk. 1994. Eve SWEETSER, 1990: From etymology to pragmatics. Metaphorical and Cultural Aspects
of Semantic. Cambridge: Cambridge University Press. Vladimir ŠAUR, 1980: v. František Kopečny, Vladimir Šaur, Vaclav Polak, 1980. Vladimir Nikolaevič TOPOROV, 1961: Lokativ v slavjanskih jazykah. Moskva: Akademija nauk SSSR.
Radoslav VEČERKA, 1993: Altkirchenslavische (altbulgarische) Sintax. Vol. II. Die innere
Satzstruktur. Freiburg im Breisgau: U. W. Weiher. Jordan ZLATEV. Spatial Semantics. The Oxford Handbook of Cognitive Linguistics. Eds.
Dirk Geeraerts, Hubert Cuyckens. Oxford: Oxford University Press, 2007, 318-350. Galina Aleksandrovna ZOLOTOVA, 1988: Sintaksičeskij slovar'. Repertuar elementarnyh edinic russkogo sintaksisa. Moskva: Akademija nauk SSSR.
Summary
Slavic languages have a bidimensional spatial case system that combine position, i.e. orientation parameters ([- contact], [+ contact] which can be realized as [+ inclus] and [- inclus]) with direction parameters ([- direct] i. e. [+ locat] and [+ direct] which can be realized as [+ ablat], [+ perlat] and [+ adlat]). The orientation parameters are expressed by prepositions, while the direction parameters are, as a rule, expressed by case forms. This spatial case system exists in the Old Slovene Freising Folia, which originated in Upper Carinthia between 972 and 1039. The paper discusses the non-local functions of the spatial semantic parameters in relation to their local functions in the Freising Manuscripts. Outside the spatial domain the orientation and direction parameters (expressed by spatial case constructions) indicate relationships between the two situations in the domain of temporality, qualification, causality and intentionality. These correlations are the basis for a conceptual metaphor whose source domain is a spatial relationship and whose target domain is a temporal or causal or other non-spatial relationship.
UDK 811.163.6'367.626(091)
Alenka Jelovšek
Inštitut za slovenski jezik Frana Ramovša ZRC SAZU
RAZVOJ ZAIMENSKEGA OGOVORNEGA SISTEMA V SLOVENSKIH PISNIH VIRIH DO LETA 1850
V prispevku je predstavljen razvoj slovenskega zaimenskega ogovornega sistema do leta 1850, kot se izkazuje v starejših slovenskih pisnih virih. Posamezne stopnje so primerjane s sočasnim stanjem v nemščini, s pomočjo normativnih virov pa se poskuša pojasniti njegov jezikovnotipološko nepričakovan razvoj v 19. stoletju.
The paper presents the development of the pronominal system of address up to 1850 as evidenced in older Slovene written sources. Separate stages are compared with the contemporary state of affairs in German and with the aid of normative sources an attempt is made to explain its typologically unexpected development in the nineteenth century.
Ključne besede: ogovarjanje, tikanje, vikanje, onikanje, purizem
Key words: system of address, T-V distinction, honorifics, purism
1 Uvod1
1.1 Vsakdanjo komunikacijo med ljudmi urejajo številne norme, ki določajo pravilno jezikovno rabo glede na okoliščine. Med njimi so tudi norme, ki določajo način ogovarjanja2 sogovornika glede na njegov družbeni položaj in odnos do govorca (v evropskih jezikih se ta kaže predvsem v izbiri med različnimi zaimki, ki označujejo različna družbena razmerja). Vse možne jezikovne oblike, ki so govorcu na voljo za ogovarjanje naslovnika, sestavljajo ogovorni sistem posameznega jezika (STONE 1977: 491). Besednovrstno so vanj običajno vključeni osebni zaimki in samostalniki3 ter tudi glagoli, ki se z njimi ujemajo.
1	Članek je nastal na podlagi diplomskega dela Razvoj zaimkovnega ogovornega sistema v slovenskih pisnih virih do leta 1850 (2008), napisanega pod mentorstvom red. prof. dr. Irene Orel.
2	Ker gre za v slovenščini še vedno relativno neraziskano področje, terminologija še ni poenotena. Nina Modrijan (2005) v svoji raziskavi uporablja izraz naslavljanje, Peter Weiss (2003) pa ogovarjanje. Toporišič v Enciklopediji slovenskega jezika (1992: 160) navaja izraz ogovorni zaimek in ga pojasni kot 'zaimek za 2. osebo'. V tem prispevku je za jezikovne pojave, kot sta vikanje in onikanje, uporabljen pojem ogovarjanje, naslavljanje pa označuje ožjo obliko ogovarjanja z naslovom (npr. vaša gnada).
3	Zaimkov je v vsakem jeziku zelo omejeno število, zato z njihovim uvrščanjem v sistem ni težav, drugače pa je pri samostalnikih, ki jih je veliko. Posamezni avtorji so zato različnega mnenja, kateri se lahko uvrščajo v sistem in kateri ne. Head (1978: 153) vanj uvrsti vljudnostne naslove ter vse splošne samostalnike in samostalnike oz. samostalniške zveze, ki so rabljeni namesto zaimkov. Berger (1995: 20) pa nasprotno poudarja, da sistem, ki je del jezika, »langue«, sestavljajo samo splošne ogovorne oblike, ne pa tudi priložnostne in individualne oblike, ki so deloma del govora, »parole«, deloma pa zavesten odstop od sistema, ki je značilen za posamezne govorce ali manjše skupine govorcev in s katerim želijo ti doseči določen učinek; zato v sistem uvršča samo visoko institucionalizirane samostalniške ogovorne zveze. Tovrstne samostalniške oblike so v mnogih jezikih sčasoma nadomeščene z zaimki ali pa se same pozaimijo.