KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 69
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 APRILA 1937
BR. 13163
Grivetto Michele, Torino, Italija.
Aparat za brijanje.
Prijava od 19 marta 1936.	Važi od 1 septembra 1936.
Naznačeno pravo prvenstva od 19 marta 1935 (Nemačka).
Predmet ovog pronalaska jeste aparat za brijanje, kod kojeg se dlake odse-caju između jednog nepomičnog sečivnog češlja i jednog po poleđini ovog nepomičnog sečivnog češlja tamo i amo oscilišu-ćeg, motorno pogonjenog sečivnog češlja, a da pri tome ne bude potrebno prethodno vlaženje, sapunjanje ili drugo omekšavanje kose i kože.
Većina do sada poznatih aparatai ove vrste za brijanje imaju nezgodu, da se dlake ne seku neposredno do korena, pošto debljina nepomičnog sečivnog češlja isključuje neposredan dodir sečiva pokretnog sečivnog češlja sa kožom. Već je predlagano, da se ova nezgoda otkloni time, što zupci nepomičnog sečivnog češlja do-bijaju trouglast presek sa vrhom koji leži prema koži; ovaj raspored zahteva ipak, ako dlake treba da budu dohvaćene do korena, jak pritisak aparata uz kožu, što praktično čini nemogućim lako kretanje tamo i amo aparata po koži, kako je to potrebno kod rukovanja ovim aparatima, potpuno nezavisno od trouglastim oblikom uslovljenog slabljenja zubaca nepomičnog.
Po pronalasku su opisane nezgode otklonjene time, što je poleđina nepomičnog sečivnog češlja zakošena, poprečno na pravac oscilisanja pokretnog sečivnog češlja, do ivice koja se pruža u pravcu oscilisanja i koja je dodirivana pokretnim sečivnim češljem, i što je na malom rastojanju pred ovom ivicom predviđen jedan konstruktivni deo koji klizi po koži. Ovaj konstruktivni deo služi tome, da kožu pritiskuje na dole, da se ne
bi mogle obrazovati bore, koje bi mogle biti dohvaćene pokretnim sečivnim češljem, pošto bi inače mogle da jave povrede kože. Podesno se ovaj konstruktivni deo takođe izvodi kao nepomični sečivni češalj, koji je zakošen poprečno na pravac oscilisanja do jedne ivice, i pokretni sečivni češalj može dodirvati poleđinu i ivice oba nepomična sečvna češlja da se svojom donjom površinom pruža u međuprostor između naspramnih ivica oba nepomična sečivna češlja.
Jedan primer izvođenja pronalaska je pokazan šematički na priloženom nacrtu. Sl. 1 pokazuje podužni presek kroz celokupni aparat za brijanje. SI. 2 pokazuje poprečni presek kroz sečivne češljeve sa perspektivnim izgledom delova koji se nalaze iza površine preseka u uvećanom raz-meru u odnosu na razmeru si. 1.
U ovalnoj kutiji 1 je postavljen elektromotor 2, koji preko ekscentra 3 i šine 4 izvodi tamo i amo kretanje u pravcu dvosmerne strele iz si. 2, t.j. upravno na ravan nacrta. Donji deo šine 4 je snabde-ven usecima i tako obrazuje pokretni sečivni češalj; donji krajevi njegovih zubaca su izvedeni trapezasto. Svojim bočnim površinama 5a klize ovi zupci po odgovarajući nagnutim površinama 6a i 7a oba kraka 8 konstruktivnog dela koji u preseku ima oblik slova V i koji je utvrđen na kutiji 1. Donji krajevi krakova 8 su pomoću useka izvedeni u zupce 6, odnosno 7, koji u svojoj celini obrazuju po jedan nepomični sečivni češalj. Donje površine 6b i 7b su podesno ravne, u svakom slučaju platke, tako, da mogu lako podu-
Din. 10.—
žno klizati po koži. Između ivica 6c, odnosno 7c, koje se obrazuju presekom površina 6a i 6b, odnosno 7a i 7b, nalazi se međuprostor 9, u kojem se male osnovne površine 5b trapezastih zubaca 5 podužno kreću klizeći. Kad se aparat pod stalnim tamo i amo oscilisanjem pokretnog sečiv-nog češlja 4, 5 vodi duž kože obrasle dlakom, to dlake zalaze u međuprostore između zubaca 6 odnosno 7 i odsecaju se između površina 6a, odnosno 7a i 5a, i to se jedno za drugim ponavljano skraćuju, pošto se mesto odsecanja jedne dlake nalazi u toliko bliže koži, u koliko se više ivica 6c ili 7c približuje dlaci. Na ivicama 6c i 7c se teorijski površina odsecanja i površina kože podudaraju tako, da praktično dlaka biva neposredno odsecana do korena.
Koža se nalazi u dodiru sa pokretnim sečivnim češljem 4, 5 samo u međuprostoru 9. Sa obe strane ovog međuprostora se nalaze nepomične površine 6b i 7b koje zatežu kožu, tako, da su isključene povrede kože. Iz ovoga se dobija, da samo jedan krak konstruktivno gdela 8 treba da bude izveden kao sečivni češalj, a drugi može biti izveden kao neprorezano telo samo za pritisak na kožu; svakako može aparat tada biti kretan samo u jednom pravcu, ali njegove ostale koristi ostaju sačuvane.
Patentni zahtevi:
1)	Aparat za brijanje, kod kojeg se dlake odsecaju između jednog nepomičnog češlja i jednog na poleđini nepomičnog češlja tamo i amo oscilišućeg motorno pogonjenog sečivnog češlja, naznačen time, što je poleđina (6a) nepomičnog sečivnog češlja (6) zakošena poprečno na pravac oscilisanja pokretnog sečivnog
češlja (4, 5) do ivice (6c) koja se pruža u pravcu oscilisanja, u čijoj se neposrednoj blizini podužno kreće sečivni češalj (5), i što je u malom nastojanju pred ovom ivicom (6c) predviđen konstruktivni deo (7) koji klizi po koži.
2)	Aparat za brijanje po zahtevu 1, naznačen time, što se ivica (6c) nepomičnog sečivnog češlja nalazi u bar približno ravnoj površini donje strane (6b) zubaca nepomičnog češlja.
3)	Aparat za brijanje po zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što se pokretni sečivni češalj (4, 5) pruža upolje poprečno prema pravcu oscilisanja preko ivice (6c) nepomičnog sečivnog češlja (6) i oslonjen je na poleđini (7a) nepomičnog, pred ivicom (6c) nalazećeg se konstruktivnog dela (7).
4)	Aparat za brijanje po zahtevu 3, naznačen time što je i pred ivicom (6c) nalazeći se konstruktivni deo (7) izveden kao nepomični sečivni češalj sa poprečno prema pracu oscilisanja do izvesne ivice (7c) zakošenom poleđinom (7a).
5)	Aparat za brijanje po zahtevu 4, naznačen time što su poleđine (6a, 7a) oba nepomična sečivna češlja (6, 7) zakošne u suprotnim pravcima.
6)	Aparat za brijanje po zahtevu 1 do 5, naznačen time, što su oba nepomična sečivna češlja (6, 7) izvedena iz krajeva krakova jednog tela (8) koje ima presek približno u vidu slova V, i prema čijoj se podužnoj osi bar približno upravno pružaju površine (6b, 7b) oba nepomična sečivna češlja i što između njihovih uzajamno okrenutih ivica (6c, 7c) ostaje slobodan međuprostor (9), u kojem podužno klize površine (5b) dna zubaca (5) pokretnog sečivnog češlja, pri čemu se na ove površine (5b) dna priključuju sečivne površine (5a) zubaca (5) sa obe strane pod tupim uglom.
Ad pat.br. 1316 3
Fig 2