KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 16
INDUSTRISKE SVOJINE IZDAN 1. OKTOBRA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 6397.
Siemens & Halske AKtiengesellschaft, Berlin - Siemensstadt,
Nemačka.
Azotno veslačko djubre.
Prijava od 8. jula 1928.	Važi od 1. februara 1929.
Pronalazak se odnosi na vrlo važno novo azotno veslačko djubre, koje sadrži kristalan konglomerat iz nišadora (amo-nium-hlorida) i karbamid (Urea) i naročilo pogodnog postupka za njegovu izradu. U danom slučaju može biti osim navedenih komponenata (nišador i mokraćina) još i 10% derivata mokraćine, naročito amid, cianova kiselina, cianidna kiselina, diamid.
Novo veštačko djubre odlikuje se s jedne strane odličnim dejstvom djubrenja i s druge strane ima preimućstvo, da se za njegovu izradu korisno uzimaju uglje-noksid i hlor, koji predstavljaju uopšte neprijatne proizvode raspadanja, koji se teško iskorišćuju.
Za izradu novog djubreta može se dovesti u reakciju ugljen-oksid, hlor i osim toga amonijak na pr. sve u gasovitom stanju. Pri tome se u glavnom istovremeno obrazuju nišador i karbamid, koji se usled toga izlučuju kao kristalni konglomerat. Pri tome je važno, da temperatura u reak-cionom prostoru, u kome se obrazuje ve-štačkom djubre, ne predje temperaturu tačke topljenja karbamida (132" C). Naročito je korisno, da se odgovarajućim hla-djenjem reakcionog prostora održava njegova temperatura izmedju 60—100" C. Zapažanje ovog uslova daje znatno preimućstvo, da se veštačko djubre dobije u fino rasprašenom obliku, koji se može rasipati. Ako reakcioni prostor nije uopšte hladjen ili suviše malo, onda se na suprot obrazuje gotovo kamenasto veštačko djubre, koje se
sa velikom teškoćom može ukloniti iz reakcionog prostora i prevesti u oblik za rasipanje.
Jedna ili sve tri prvobitne materije za izradu novog djubreta mogu se u mesto u gasovitom stanju upotrebiti rastvorene u tečnostima. Ali se u ovom slučaju za dobi-janje djubreta najpre ispari tečnost, tako da bi uopšte bolji bio gasoviti postupak u ovom slučaju.
Za sprovodjenje gasovitog postupka za izradu novog djubreta radi se najbolje na taj način, da se najpre pusti gas ugljen-oksida i hlora u prethodan prostor i da se obrazujući medjuprodukt filtrira ka samom reakcionom prostoru, u koji se istovremeno uvodi amonijačni gas. Uredjenje se može na pr. tako udesiti, da se gasovi puste u reakcioni prostor kroz dva otvora u obliku sisaljke, koja stoje jedan prema drugom. Izmedju oba otvora vrši se reakcija, koja vodi obrazovanju novog azotnog veštačkog djubreta i veštačko djubre pada na dole u fino rasprašenom obliku. Ako se na dno reakcionog prostora postavi beskrajna traka ili nagnuta ravan, onda će se obrazovano veštačko djubre neprekidno uklanjati. Preporučuje se, da se u reakcionom prostoru neupotrebljen zaostali gas ponovo dovede u gore pomenuti prethodni prostor, tako da se iz ovoga obnovljen uvodi u reakcioni prostor. Da bi se temperatura reakcionog prostora održavala ispod tačke topljenja karbamida, rasporedjuje se za reakcioni prostor ili spoljno hladjenje
Din 5.—
ili sistem cevi za hlađjenje u reakciononi prostoru. Po želji se može raditi i sa unutarnjim i spoljnim hladjenjem.
Za sprovodjenje »vodenastog postupka« može se na pr. amonijačna voda ubrizgati u reakcioni prostor i medjuprodukt, obrazovan u gore pomenutom prethodnom prostoru iz ugljen-oksida i hlora, u gasnom stanju uvesti u reakcioni prostor. Pri tom treba opet eventualno voditi računa o dovoljnom hladjenju.
Patentni zahtevi:
1.	Azotno veštačko djubre, naznačeno time, što se sastoji iz kristalnog konglomerata iz nišadora i karbamida (urea).
2.	Azotno veštačko djubre naznačeno time, što se osim navedenih komponenata sastoji još iz 10% derivata karbamida.
3.	Postupak za izradu azotnog vešta-čkog djubreta po zahtevu 1 i 2 naznačen time, što ugljen-oksid, hlor i amonijak reagiraju gasovito ili rastvoreni u tečno-stima i što se u reakcionom prostoru, u kome se obrazuje veštačko djubre, temperatura održava ispod tačke topljenja karbamida.
4.	Postupak po zahtevu 3 naznačen time, što se temperatura održava izmedju 60—100° C.