KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Kalsa 31 (2).
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 marta 1935.
PATENTNI SPIS BR. 11420
International De Lavaud Manufacturing Corporation Limited,
Jersey City, (U. S, A.).
Postupak i sprava za livenje cevi.
Prijava od 7 oktobra 1933.	Važi od 1 avgusta 1934.
Traženo pravo prvenstva od 19 oktobra 1932 (U. S. A.).
Pronalazak se odnosi na postupak za livenje cevi, pri kome se istopljeni metal postupno dodaje kroz jedan relativno po-kretljiv dovod u jednu formu, koja se o-kreće, i to tako, da metal stvara uvojnice zavrtnja sa prekoračujudm rubovima, koje se slivaju u jednu livenu celinu. Pronalazak je naročito pogodan za metalne forme spolja hladjene i ako je uspešno upotreb-Ijiv i za druge vrste formi za cevi.
Predmet pronalaska pretstavlja jedan postupak i jednu spravu pomoču kojih se može na unutarnjoj površini forme naneti postupno tanka prevlaka ili nanos od sitno mlevenog prevlačnog materijala u vidu jedan u drugi ulazećih uvoja neposredno pre dodira izmedju istopljenog metala i forme i to na taj način, da nastane jedna prevlaka sitno mlevenog materijala podjednake debljine, koja je vrlo povoljna za spravljanje livenih komada ujednačenog i dob-rog kvaliteta.
yeč je preporučivano, da se na unu-tarnju površinu metalnih formi upotreblje-nih za livenje cevi nanese jedna postava ili prevlaka, ali koliko je nama poznato do-sada nije ni predložen, a kamoli pokušan ili primenjen postupak pomoču koga bi se takav nanos učinio na formi sa rastresitim suvim materijalom u prahu, koji zadržava svoju koherenciju i neprekidnost za vreme toka livenja i stvara jedan odliv ujedna-čene željene strukture. Opiti i študije izvršeni pri razvoju pronalaska pokazali su,
da su uzroci neuspeha dosada predloženih postupaka razni, medju kojima neka je po-menuta teškoča ujednačene raspodele na-nosnog materijala na površini forme.
Ispostavilo se, da se postave ili prevlaka od suvog prašastog materijala, kada se ostave gola, nepokrivena mesta na površini forme, lako cepaju i pokreču onda ako taj nanos ostaje dugo u dodiru sa po-vršinom forme, pre no što ga pokrije ras-topljeno gvoždje. Taj nanos cepa se i po-mera se u toliko lakše, ukoliko je veča njegova debljina. Ustanovljeno je, da udar metala na prevučenu površinu forme pro-uzrokuje cepanje i prekid postave, na taj način, što pred sobom gura delove prevlake po površini forme i na njoj nastaju nezaštiče-ne površine, koje izazivaju na limenom komadu tvrde površine i vrlo neželjenu rapavost spoljnje površine. Ustanovljeno je, da mogučnost pomeranja prevlačnog materijala znatno raste sa debljinom prevlaka.
Uopšte uzevši, osnovna misao postupka prema pronalasku, nalazi se u pogresivnom stvaranju, prevlake od prašastog materijala na unutarnjoj strani forme ukratko pred dodirom rastopljenog materijala sa tom prevučenom površivom i to pomoču jed-nog gasnog mlaza, koji fino raspodeljene deliče prašastog prevlačnog materijala nosi sobom i upravlja ih postupno na one delove forme, koje neposredno po torne preliva rastopljeni metal. Jačina tog gas-
Din. 30.—
nog mlaza mora da je takava, da deleči prevlačnog materijala dobiju takvu brzinu da mogu da dospeju na površinu forme, a da gasni mlaz ne dodiruje površinu forme sa nekom velikom brzinom. Prašasti prevlačni materija! treba da se dovodi ga-snom mlazu sa ujednačenom brzinom, tako da nastane jedan prevlačni sloj približno podjednake debljine, Ustanovljeno je, da prevlaka stvorena na taj način, ima razna i dragocena svojstva, jer 1.) pokazuje veliku otpornost prema razorno dejstvuju-čim silama, 2) može biti prevučena na formi u velikoj ujednačenosti i u najtanjem sloju, 3) jer je i kod vrlo tankog sloja sposobna da sprečava stvaranje tvrdih mesta na livenom komadu. Možda se to da objasniti pretpostavkom, da su delovi pre-vlake bačeni na formu gasnim mlazom optočeni absorbovanom gasnom povlakom koje povlake za prilično dugo vreme po nanošenju prevlake prestavljaju aktivan deo iste i izazivaju važno dejstvo utoliko, što sprečavaju brzo hladjenje i sa time stvrdnjavavanje kao i stvaranje neželjene strukture u odlivenom komadu.
Druga karakteristika pronalaska odnosi se na vremenski razmak izmedju nanoše-nja prevlake na formu i njenog dodira sa rastopljenim metalom, koji izlazi iz dovod ne cevi. U pogledu tog razmaka vremena važi iskustvo, da maksimalno vreme, za vreme koga prevlaka ostaje još nepokrive-na od istopljenog metala ne treba da pre-dje 6 sekundi, i da je za postizanje naj-boljih rezulta potrebo, da taj vremenski razmak bude što je moguče krači. Prei-mučstveno upravlja se gasni mlaz tako, da on sobom vodeče delove prevlake taloži na onaj deo forme, koji u momentu talo-ženja leži neposredno u bližini dela forme, na koji se sipa rastopljeni metal, tako da prevlaka biva skoro momentanu pokrivena.
Prirodno je, da gasni mlaz mora biti tako upravljen, da isti nanosi prevlačne deliče na nepokrivenu površinu forme, ne dovodeči velike količine istih u kontak sa metalom, izlazečim iz dovodne cevi, ili sa istopljenim metalom več nanesenim u formi. Uzevši u obzir taj uslov proizlazi, da je utoliko bolje ukoliko se prevlaka nanosi bliže metalu izlazečem iz dovodne cevi i več pre toga izlivenom uvoju cevi. Prepo-ručuje se, da se gasni mlaz pridržavajuči se gornjih uslova, upravlja prema gornjoj površini forme. Razlozi zbog kojih treba upravljati gasni mlaz na one delove forme koje če ukratko potom biti pokriveni metalom iz dovodne cevi, sledeči su. Iskustvo je pokazalo da je, ukoliko duže prevlaka ostaje na površini forme, pre no što je stupila u dodir sa metalom, utoliko
veča opasnost, da če delovi prevlačnog materijala klizati i da če se pomerati i pri torne ostavljati nepokrivene površine forme, čije prisustvo prouzrokuje neželjena svojstva u odlivenom komadu. Iskutva sa postupkom dovela su do ubedjenja, da je prevlaka utoliko manje aktivna, čak i ako je ostala neprekinut, ukoliko je duži razmak vremena izmedju nanošenja prevlake i njenog prekrivanja metalom. Verovatno se to može na taj način objasniti, da ab-sorbovane gasne povlake, koje prianjaju u momentu na prevlačnim deličima, u kome se isti talože na površinu forme, prestavljaju jedan važan ali kratkotrajan element prevlačnog sloja.
Debljina prevlačnog sloja igra znatnu ulogu za postizanje dobrih rezultata. Ta debljina odredjuje se količinom prevlačnog materijala, koja se dovodi gasnom mlazu i koju on daje za vreme livenja. Pošto za vreme livenja vlada u formi jedna vazduš-na promaja, koja bez sumnje odnosi sobom jedan deo prevlačnog materijala unetog po-moču gasnog mlaza u formu, nemoguče je unapred tačno odrediti debljinu prevlake, koja če nastati kod izvesne odredjene količine dodavanja. Ipak je utvrdjeno, da se pokazalo kao štetno, za sva prevlačna sret st a koja su u upotrebi ili koja su bila samo isprobavana, da se za vreme livenja dodaje količina prašastog prevlačnog materijala, koja je veča nego što je potrebno za stvaranje prevlake debljine 0.025 mm, ako celokupna količina prevlačnog materijala ostaje u kontaktu sa formom. Količina varira kod različitog prašastog materijala, ali se može lako ulvrditi, i čim je to uči-njeno, nanosi se u ujednačenoj raspodeli, čime se osiguravaju odlični rezuliati. Kod ferosilicijuma usitnjenog, koji prolazi kroz sito, čiji otvori mašni imaju oko 0.5 mm prečnika, pokazalo se da za postizanje naj-boljih rezultata treba dodati gasnom mlazu toliko ferosilicijuma, da isti — ukoliko celokupni privlačni materija! ostaje u formi — stvara prevlaku od oko 0.0075 mm debljine.
Pri upotrebi drugih prevlačnih materijala menja se probitačna količina, tako na pr. trebalo bi vršiti dodavanje sledečih prevlačnih materija u takvim količinama, da — ako sav materijal ostane u formi — nastaju prevlačni slojevi sledeče debljine:
Kaolin................. 0.0225 mm,
Talkum ...... 0.0225 mm,
Magnetit...............0.0125 mm,
Fero mangan .... 0.0175 mm, Cirkon-mangan-silicijum 0.0075 mm,
Liskun................. 0.0200 mm,
Kameni ugalj . . , 0.025 mm,
Iz napred rečenog jasno je, da su prevlačne materije, kao ferosilicijum, koji stvara
aktivnu prevlaku minimalne debljine izrično najpovoljnije i da su one prevlačne materije koje treba da se dodaju u večoj količini, nego šlo je potrebno za slvaranje pre-vlake debljine 0.025 mm za svrhu ovog postopka neupotrebljivi.
Bez obzira na to, da lakše nastupa ce-panje i gubitak neprekidnosti ukoliko je na formu naneseni sloj debiji, pokazala su praktična iskustva sa postupkom, da tanje prevlake dozvoljavaju spravljanje livenih komada najbolje strukture.
Pri livenju cevi sa mulama, pri čemu je forma snabdevena na jednim zvonastim proširenjem u koje mora da se postavi jez-gro, ne može se, što je razumljivo, na zvonasti deo forme naneti jedna tako ujedna-čena prevlaka, kao na valjkastom delu forme. Uzevši u obzir da je liveni komad teži na zvonastem kraju, nije tako bitno, da je forma na tom delu tako prevučena, kao na valjkastom. Pokazalo se, da se postiže za-dovoljavajuča prevlaka zvonastog dela forme, ako se gasni mlaz sa prevlačnim deli-čima sprovodi na deo, koji se nalazi izme-dju kraja jezgra i početka valjkaste forme ukratko pre početka nalivanja metala.
Pronalazak se odnosi na jednu spravu za sprovodjenje napred opisanog postupka. Sprava liči uglavnom uobičajenim spravama za livenje cevi piema „Schle uderguss“ postupku, pri kome se istopljeni metal dovodi kroz jedan relativno okretni dovod u jednu formu koja se okreče. Pri uobičajenim izvodjenjima je dovod učvrščen na jedno mesto, dok je rotirajuča forma ule-žištena na jednim kolima uzduž pokretljivim. Prema postupku predvidjena je na dovodu jedna cev, koja služi za dovodjenje gasa, koja na svom prema dovodu sused-nom kraju ima jednu dizu, kroz koju se uvodi gasni mlaz pogodnog oblika i količine u pravcu delova unutarnje površine forme, koji treba da dobiju prevlaku. Ga-sna diza mora stoga u odnosu na izlazni otvor dovoda metala da ima učvrščen položaj, a najpovoljnije je, da se diza tako namesti i upravi, da gasni mlaz koji izlazi iz nje, pogadja na onaj deo forme, koji neposredno leži iznad onoga na koga u tom momentu teče metal dolazeči iz dovoda. Relativni položaji dovodnog otvora i gasne dize, treba da su takvi, da može, kada je dovod unesen sasvim u formu i muštikla se poklapa sa krajem zvona ili mufe, bar jedan deo gasnog mlaza izlaze-čeg iz gasne dize da dospe do kraja zvona. Pronalazak se dalje odnosi na jedan uredjaj za uvodjenje gasnog mlaza u kraj sprovoda nalazečeg se nasuprot gasnoj dizi i za dodavanje odredjene količine prašastog prevlačnog materijala gasnom mlazu.
U ertežu pretstavlja sl. 1 pogled sa strane, odn. presek kroz jednu mašinu za livenje cevi prema pronalasku, u manje ili više šematičkom prikazu; sl. 2 pretstavlja pogled odozgo na dovodni kraj dovoda metala zajedno sa gasnim sprevodom i di-zom; jedan deo forme naertan je pri torne u preseku, da bi se naznačilo mesto dola-za istopljenog metala u odnosu na preli-vene metalne uvoje; sl. 3 pretstavlja pogled sa strane delova dovoda i gasnog sprovoda; sl. 4 pretstavlja pogled odozgo i delimično presek kroz dizu po liniji 4-4 sl. 2; sl. 5 pretstavlja poprečni presek po liniji 5-5 sl 2, iz koje se vide relativni položaji dodirnih površina metala odn. prevlaka sa formom; sl. 5 pretstavlja u iz-gledu onaj deo forme, na koji se istopljeni metal i prevlaka praktički istovremeno talože; sl, 7 je naertan u srazmeri (1 :4) pogled odozgo na metalni dovod i poka-zuje relativni položaj istog prema zvonastem kraju jedne u horizontalnom preseku pretstavljene cevi od 150 mm sa mufom, zajedno sa umetnutim jezgrom. Za takvu cev potrebna je forma čiji unutarnji prečnik u valjkastom delu iznosi 175 mm. Pret-stavljeni položaj je onaj u početku livenja.
Sl. 8 pretstavlja vertikalni presek po liniji 8 8 sl. 1 i prikaznje uredjaj za dovodjenje prašastog prevlačnog materijala u gasni transportni sprovod; sl. 9 pretstavlja horizontalni poprečni presek odn. pogled odozgo na rezervoare za prevlačni materi-jal zajedno sa priborom po liniji 9-9 sl. 8 i pokazuje mehanizam za regulisanje dovoda prevlačnog materijala; sl. 10 pretstavlja presek kroz zadnji deo gasnog transport-nog sprovoda i kroz levak, kroz koji do-lazi prevlačni materijal u sprovod. Sl. 11 predstavlja pogled odozgo na kraj cevi za dodavanje metala sa jednim izmenjenim položajem dize. Sl. 12 pretstavlja isto tako jedan pogled odozgo na spojna mesta vaz-dušnog sprovoda sa sprevodnim delom i dizom.
A je postolje za mašinu za livenje zajedno sa priborom. B je na postolju sedeča noseča naprava za kašiku B1 iz koje se metal daje dovodu, koji ga sprovodi formi. B2 je jedan hidraulični valjak za izvr-tanje kašike, C je dovod, koji je pričvrščen na nosečoj napravi B i gradjen je na uobičajeni način. Na svom kraju nosi on po strani, prema dole upravljeni deo (muštikla) C1. Na onoj strani, prema kojoj je upravljen deo C1 ima dovod jedno udub-Ijenje C2, u kome leži gasni transportni sprovod. D su kola sa vodenom škrinjom, u kojem leži obrtna forma D1 ; d1 je kru-žna flanša, koja je nameštena na valjkastom kraju forme i koja strči preko njene unutarnje površine za debljinu odgovara-
jući debljini zida cevi, koja treba da se lije. Kola počivaju, kao što je uobičajeno, pornoću točkova D2 na šinama A' na gor-njoj strani postolja A D3 je motor na ko Uma, koji pomočil zupčanika d3 obrče for-mu D1. Kola se pokreču uzduž pomoču hidrauličnog valjka D4 i jednog klipa, čija je poluga D5 vezana sa kolima. D6 je zvonasti kraj forme i D7 (sl. 7) je jezgro, koje se tamo umeče pre livenja. D8 (sl. 7) je prostor izmedju jezgrove čeone Strane i početka valjkastog dela forme.
E je sprovod za.gas, na pr. vazduh i biva nošen od dovoda C, preimučstveno postavljenog u udubljenju C3. Blizu kraja dovoda priključena je na gasili sprovod jedna tako opravljena diza E1, da daje gas prema strani forme, prema kojoj je deo C1 upravljen. Za izvodjenje te dize bitno je, da ona šalje gas i gasom nošeni prašasti prevlačni materijal u takvom pravcu, da se poslednji taloži baš na mestu forme, koja če neposredno potom biti preplavljena me-talom ističučim iz dovoda i da se prevlačni materijal daje na površinu forme na jednoj tački, koja takoreči leži jedan komadič u-daljena od sveže stvorenog zavoja još sveže stvorenog zavoja još tečnog metala. Tima se uslovima mora udovoljiti, da bi se sprečilo, da prevlačni materijal ne dodje u dodir sa još tečnim metalom več predatim formi, i sa onim metalom koji teče iz dovodne cevi. Da bi se postigli najbolji rezultati, treba da je gasna biza tako name-štena i opravljena, da se prevlačni materijal taloži na površinu forme vremenski neposredno pre dodira istog sa dotičnim metalom, tako da nanesena prevlaka praktič-ki momentano po svom nanošenju biva pre-livena od metala. Posle bezbrojnih sa raz-ličitim uspehom izvedenih opita, ustanovljeno je, da se diza pretstavljena u crtežu naj-povoljnija. Ta diza sužava se postepeno po-čev od njenog priključnog mesta na gasni sprovod, pa je prema torne, kao što se to vidi kod E2 preimučstveno kupasta i snab-devena je sa tri paralelna reda rupa EVE4, E5, čija suma otvornih površina iznosi od prilike trostruku površinu površine prečnič-kog preseka gasnog sprovoda. Probitačno se namešta diza što je moguče niže delu forme, prema kome je upravljena. Stvarno odstojanje izmedju dize i zida forme, kod dovodne cevi uvedene u formu, odredjeno je takoreči delimično veličinom štrčanja prstena d’ na valjkastom delu forme, jer diza mora da je tako nameštena da može da prodje pored prstena kada se dovodni sprovod ihvlači iz iorme. Kod formi večeg unu-tarnjeg preseka, priključuje se diza na njen sprovod pomoču jednog cevnog dela E6 (sl, 11 i 12)’ koji je tako iskrivljen, da dovodi
dizu u željenu blizinu zida iorma. Drugi kraj gasnog sprovoda snabdeven je uredjajem za punjenje kao što je naznačeno kod E7 (sl. 107.) Taj uredjaj sastoji se od jednog valjkastog kanala F1 istog prečnika kao i sprovod i od jedne na njegovom kraju na-meštene dize F2, koja je pomoču jednog aspiratora vezana sa nekim rezervoarom gasa, koji se.nalazi pod pritiskom. U kanalu F1 utiče kod F3 levak F4, koji se puni pomoču jednog uredjaja sa odredjenim količinama prevlačnog materijala. Dovodna cev za naponski medijum u duzi F2, naznačena je sa F5, jedan u njoj smešten manometar sa Fs, a ventil za regulisanje sa F7 (sl. 1).
Važno je, da se prašasti prevlačni materijal dovodi uredjaju za punjenje i odatle gasnom sprevodu i dizi u velikoj ujedna-čenosti, da bi sloj prevlake postao podjed-nako debeo; u tu svrhu pokazalo se dovo-djenje prikazano u slikama 8 i 9 kao naročite pogodno. Ono se sastoji od jednog uspravnog valjka G, u čijem je donjem delu obrtno uležištena jedna ploča G1, čija je gornja površina, kao što je pretstavljeno u (sl. 9) snabdeveva urezima G2 ili na drugi način orapavljena, da bi mogla bolje sobote poneti prašasti prevlačni materijal, koji se dodaje valjku i leži na toj ploči. G1 je zaptivka izmedju ploče izida valjka. Vreteno G8 na kome sedi ploča, pokreče se pomoču jednog motora G4. Od ploče se uz-diže jedno vreteno G5, koje ima ramena po stranama G6 u raznim ravnima, a koja su pomoču vertikalnih poluga G7 povezana i sačinjavaju sa njima okvir, koji olakšava prenos prevlačnog materijela pomoču ploče G1. U zidu cilindra G napravljen je odmah iznad ploče prerezani otvor G8. Na jedan od uspravnih po strani postavljenih rubova tog otvora prislonjen je kod H1 jedan nož H, čija oštrica H2 prolazi kroz otvor G8. Na svom potiljku ima taj nož jednu pokriv-nu ploču H3, pomoču koje se sprečava, da prevlačni materijal preko gornjeg ruba noža izlazi napolje. Na obrtnom vratilu H4 noža nalazi se jedna poluga H3 sa krajem u vidu viljuške H6 u kome je uležišten jedan puž 1, koji se može pomoču dugmeta l1 obrtati i pomoču stezaljke I2 učvrstiti u svakom željenom položaju. Taj puž ukva-čen je sa jednim sektorom I8, i jasno je, da se obrtanjem puža može postignuti sva-ko željeno udešavanje noža. J je poklopac za lev.ak F4. Taj poklopac služi zato, da spreči ulazak neželjenog.materijala u levak, ali ipak propušta kroz otvore dovod vaz-duha. Sličan poklopac J1 pokriva valjak G.
U slikama 2 i 5 naznačena je sa K struja istopljenog metala, koji ističe iz dela C1, dovoda metala; K1 je površina udara te struje na formu, K* je poslednji tek izlive-
ni metalni uvoj i K3 (sl. 2) dodir izmedju metala za livenje i zida forme. L (sl. 2 i 5) prikazuje linije duž kojih dospeva u formu prah koji izlazi iz dize. L1 pretstavlja mesni položaj gomile praha nanesene na zidu forme pomoću dize.
U sl. 1 i 7 prikazani su pojedini delovi sprave u njihovem relativnem položaju pri početku livenja cevi sa mufama. Pošto je metal predat iz kašike u dovod i pošto udje u formu, ostaju delovi, sa izuzetkom obrtne forme, tako dugo relativno mesno učvrščeni, dok nije doteklo dovoljno metala za ispunjavanje medjuprostora izmedju cevne mufe ili zvona i jezgra. Ako, bar deli-mično zvonasti kraj forme, treba da bude pokriven prašastim prevlačnim materijalom, pusta se gasni mlaz, tako da isti unosi prah u otvnreni kraj zvona neposredno pred uti-canjem metala. Za ovo mora da je gasni mlaz tako upravljen, da donosi tamo prah a istovremeno se mora dovodni kraj poklapati sa krajem zvona. Pošto je taj kraj zvona ili mufa izliven, forma se pomera, tako da se dotičuči metal slaže na valjkastom delu obrćuće se forme u obliku uvojnica, koje se na njihovim donirnim rubovima sta-paju i stvaraju iscela liveni koma. Istovremeno sa sipanjem metala u uzduž pokre-čuču se formu, uvodi se kroz dizu F2 u cevasti ded F1 sprave za punjenje F gasna struja i istodobno snabdeva ta sprava za punjenje levak F4 jednom tačno regulisanom količinom prašastog prevlačnog materijala, a kroz levak dolazi materijal u cevasti deo sprave za punjenje, tako da taj materijal biva nošen od gasne struje u dizu E', oda-kle izlazi zajedno sa gasom; pomoču kine-tičke energije koju deliči prevlačnog materijala dobivaju pri prolazu kroz sprovod E, bivaju deliči bacani na zid forme, gde stvaraju jedan sloj ili prevlaku, čija debljina zavi-si od količine prevlačnog materijala u gasu i od procenta stvarnog prianjanja prevlačnog materijala na zid forme. Taj prevlačni sloj ta-loži se isto tako kao i metal na formi u uvoj-nicama. Širina uvoja i njihov uspon takvi su, da uvojnice prelaze nešto jedna preko druge. Time se sigurno postiže pokrivanje celokupne površine forme. Položaj prašne dize E1 u odnosu na dovodni komad C1 mora da je takav, da prevlačni meterijal biva duvan prema onom delu forme, koji u momentu taloženja prašine nije još pre-liven od metala dolazečeg iz dovodnog komada i nije več pokriven pre toga izli-venom uvojnicom. Ako se održavaju ti u-slovi, utoliko je bolje, ukoliko je mesto nanosa prevlačnog materijala bliže mestu, na koje dolazi metal iz dnvoda.
Mesto nanosa prevlačnog materijala, postavljeno je u ertežu u gornjem kva-
drantu forme, koji leži neposredno iznad onog kvadranta, na koji dolazi metal iz dovoda. Prema torne, postiže se pri po-kretu forme za manje od 90°, da prevu-čena površina skoro momentano od metala. Nanošenje gomile prevlačnog materijala na pomenutom mestu olakšava se mnogo pomoču načrtne konstrukcije, kod koje su gasni transportni sprovod i diza smešteni u gornjem delu dovoda i to na mestu, prema kome je upravljen deo C1. Nameštanje udubljenja u dovodnom oluku i smeštanjem gasnog transportnog sprovoda u njemu, postaje taj deo naprave kompendirajuči, što je naročito pri spravljanju cevi malih unu-tarnjih prečnika od važnosti.
lako se pronalazak može izvesti pomoču različitih oblika izvodjenja opisane sprave, naglašava se, da nameštanje gasne dize na gornjoj strani dovoda i njeno upravljanje prema gornjoj strani forme, nesamodazau-zimamalo prostora i jednostavno je u konstrukciji, več je i zbog toga vrlo probitačno, jer se pri tom položaju gasne dize, prevlaka može naneti sasvim blizu do dodirnog mesta izlazečeg metala.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za livenje cevi postupnim dodavanjem istopljenog metala u jednu brzo obrčuču se spolja hladjenu formu, pomoču jednog relativno pokretljivog dovoda metala i to tako, da se metal daje u formu u uvoj-nicama, naznačen time, što se hladjenje sveže livenih metalnih partija koje su tek došle u dodir sa formom odugovlači na taj način, što se na sledeče delove unutarnje površine forme, koji odmah zatim dolaze u dodir sa metalom ističučim iz dovoda, nanosi fino raspodeljeni prevlačni materijal sa u njemu adsorbovanim gasnim povlakama, preimučstveno duvanjem prevlačnih deliča pomoču jednog gasnog mlaza koji ih sprevodi, čime se na formi stvara jedan pantlji-časti sloj u obliku zavrtnja prašastog prevlačnog materijala, neposredno pred prelivanje prevučenih delova forme metalom, pri čemu se širina staloženeprevlačne pantljike odn. širina gasnog mlaza reguliše tako, da uvoji te pantljike, koji jedan drugom slede, deli-mično prelaze jedan preko drugog i stvaraju postupno jednu neprekidnu prevlaku na unutarnjoj površinu forme.
2.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se zapremina i brzina gasnog mlaza tako regulišu, da se od njega nošeni deliči prevlačnog mlaza tako regulišu, da se od njega nošeni' deliči prevlačnog materijala nanose na zid forme, a da gas ne udara na zid nekom velikom brzinom.
3.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen
time, što se prašasti prevlačni materijal nanosi pomoću gasnog mlaza na jedan drugom sledeče delove unutarnje površine forme, koji zatim posle razmaka vremena od najviše 6 sekunda, bivaja prelivanj metalom.
4.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se nanos prevlačnog materijala vrši na one jedan drugom sledeče delove forme, koje preliva metalna struja izlazeča iz dovoda metala, več pri obrtu forme, koji iznosi manje od 360°.
5.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se prevlačni materijal dovodi onim delovima forme, koji leže baš iznad onih delova, koji u tom momentu dolaze u dodir sa metalom.
6.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se prevlačni materijal za vreme stvaranja valjkastog dela cevi ne dovodi u formu u znatno večim količinama nego što je potreono da isti pri ravnomernoj raspo-deli stvori na valjkastom delu forme pre-vlaku od približno 0.025 mm debljine.
7.	Postupak prema zahtevu 1 i bilo kome od zahteva 3, 4 ili 5, naznačen time, što se za vreme stvaranja valjkasog dela cevi do-daje prevlačni materijal u formu u takvoj količini, da u slučaju da sav materijal ostane na površini forme, tamo stvorena prevlaka ne prelazi debljinu od 0.025 mm.
8.	Oblik ižvodjenja postupka prema zahtevu 1 i 6 ili 7, naznačen time, što količina dovedenog prevlačnog materijala nije manja od one, koja bi pri ravnomernoj raspodeli
na površini forme stvorila prevlaku od naj-manje 0.0075 mm debljine.
9.	Sprava za izvodjenje potupka prema zahievu 1 sa obrtnom formom i relativno pokretnim dovodom metala, naznačena time, što je na dovodu metala učvrščen jedan gasni transportni sprovod, koji na jednom od svojih krajeva nosi jednu tako upravljenu dizu, da kroz nju izlazeči gas pri obrtnom kretanju forme i pri uzpužnom kretanju dovoda metala, pogadja na jedan drugom sledeče delove forme, koji neposredno potom bivaju prelivani od metala iz dovoda za metal i što je gasni sprovod na drugom svom kraju snabdeven uredenjem za dovod gasnog mlaza kao i za punjenje sa prevlačnim materijalom.
10.	Sprava prema zahtevu 9, naznačena time, što diza gasnog sprevoda upravlja gasni mlaz, koji sobom nosi prevlačni materijal, prema gore, u pravcu unutrašnjeg zida forme.
11.	Sprava prema zahtevu 9, naznačena time, što je izlazna cev sprevoda za dovod metala upravljena prema jednoj strani zida forme i što je gasni transportni sprovod namešten na onoj strani dovoda metala, prema kojoj se metal sipa.
12.	Sprava prema zahtevu 9, naznačena time, što je sprovod za dovodjenje metala snabdeven jednim udubljenjem na jednoj produžnoj strani, u kome se nalazi gasni sprovod.
Ad pat.br 1142 O
Ad patbr.1lA20
Z^/G.Z
^^
F'/gA
r_ '£4 E3
F/G.S.
F/G. 6.
Ad pat.br.HA20