KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
	
UPPAVA ZA ZAŠTITU	INDUSTRISKE SVOJINE
klasa 1 (1)	IZDAN 1 OKTOBRA 11138.
PATENTNI SPIS	BR. 14274
Prof. Bierbrauer Ernst, Leoben, Austrija i Metallgesellschaft Aktiengesellschaft
Frankfurt a/M., Nemačka.
Postupak za mehaničko rastavljanje mešavina materija, naročito grubozrnih
mineralnih mešavina.
Prijava od 11 maja 1937.
Važi od 1 februara 1938
Pronalazak se odnosi na postupak za mehaničko rastavljanje mašina materija, naročito grubozrnih mineralnih mešavina, koji čini da se do sada postojeći uobičajeni postupci mehaničke prerade obogaćuju jednim procesom koji se zasniva na potpuno novim načelima.
Za rastavljanje grubozrnih mešavina tehnika mehaničke prerade poznaje do sada samo postupke, kod kojih se mehaničko izdvajanje materija vrši uglavnom is-korišćenjem postojećih razlika u specifičnoj težini ili u sposobnosti za magnetisa-nje. Pretpostavka za upotrebljivost odgovarajućeg postupka za grubozrnu mehaničku preradu, kao rad sleganjem, ili magnetno odvajanje, koji praktično skoro isključivo dolaze u obzir za mehaničko rastavljanje grubozrnih mešavina materija, odnosno preduslov za rastavljivost mešavina materija u vidu grubih komada je stoga postojanje odgovarajućih razlika u po-menutim fizičkim osobinama pojedinih sastojaka mešavine. Ovim su uslovom povučene granice grubozrnoj mehaničkoj preradi, koje mehaničku preradu takvih grubozrnih mešavina, čiji satojci takve razlike u osobinama za rastavljanje pokazuju samo u nedovoljnoj meri ili ih uopšte ne pokazuju, čine veoma teškom ili šta više i neomgućom. Ovo se pre svega odnosi na većinom nemetalne korisne minerale. Do sada nije bilo moguće, da se eventualno grubozrne mešavine fosforita i kvarca, ili magnezita i silikatnih minerala, ili kalcita i kvarca mehanički rastave. Istina se takve mešavine mogu rastavljati notacijom; ali da bi se omogućila upotreba ovog postup-
ka rastavljanja, moraju materije, koje treba da se rastavljaju, biti podvrgnute sitnom mlevenju, što se s jedne strane kod neme-talnih minerala često ne slaže sa ciljem u-potrebe i s druge strane u većini slučajeva nije ekonomski snošljivo.
Po pronalasku se sad rastavljanje do sada u grubozrnom obliku mehanički ne-preradive mešavine minerala omogućuje time, što se sposobnost za prianjanje pojedinih sastojaka mešavine na anorganske ili organske mase za prianjanje veštački diferencira i tako stvorene razlike u sposobnosti za prianjanje se iskorišćuju za rastavljanje.
Sistematskim ispitivanjima je nađeno da hidrofilna tela prianjaju sa znatno većim intenzitetom na hidrofilne. mase za prianjanje, nego li hidrofobua tela. Obratno hidrofcbna tela jače prianjaju na hidro-forne mase za prianjanje, no što to čine hidrofilna tela. Pošto su sad većina minerala, a pre svega metalni oksidi, karbonati kao i zemnoalkalni minerali i silikatni minerali u prirodnom stanju više ili manje na jednak način hidrofilni, to oni pokazuju iste pojave prianjanja i stoga u prirodnom stanju ne mogu biti rastavljeni pomoću pomenutih masa za prianjanje.
Različito prianjanje u cilju rastavljanja minerala se po pronalasku postiže pripremom grubozrnih mineralnih mešavina koje treba da se rastavljaju, kod koje mineralne vrste mešavine dobi ja ju različitu sposobnost za vlaženje, posle čega se one rastavljaju pomoću hidrofilnih ili hidro-fobnih masa za prianjanje. Ovo prethodno tretiranje se uglavnom tako izvodi pomoću
Din. 20.
vodenih rastvora ili emulzi ja organskih re-agencija, da se mineralne mešavine, koje treba da se rastavljaju, ovim rastvorima ili emulzijama dovode u intenzivan dodir. U osnovi su za ovaj cilj podesne reagenoije poznate iz flotacije, koje kao »skupljači« (Collecting agents) putem selektivne absorpcije izazivaju različitu sposobnost za tlotiranje. Kao kod flotacije može se i kod ovog prethodnog tretiranja selektivnost absorpcije medureakcijama izazvati ili pojačati pomoću dodatka anorganskih rea-gencija eventualno kiselina ili baza za uti-canje na koncentraciju vodoničnih jonova rastvora. Kao mase za prianjanje dolaze u obzir sve materije za kitovanje i lepljenje u najširem smislu reči, koje imaju iz-taženo hidrofilni ili hidrofobni karakter, između ostalog i smržnjavajuća se voda ili led, ili više ili manje čvrste organske materije, kao asfalt, katran, smola, bitumen, voskovi, masti, prirodne i veštačke smole, vrste lepkova, i t. d.
Suština novog postupka se dakle za--niva a iskorištenju osobina graničnih površina, koje imaju tu korist, da se za prouz-rokovanje određenih efekata rastavljanja daju lako uticati površinskom reakcijom. Od ove se mogućnosti po pronalasku prvi put čini upotreba, da se rastave grubozrne mešavine materija. Takođe i flotacija pro-izilazi iz osobina graničnih površina. Ali dok se kod ove rastavi janje odgovarajući prethodno tretiranih zrna vrši pomoću različitog vezivanja sa u vodi penjućim se me-hurima vazduha, što je, s obzirom na veoma slabe, između minerala i vazduha delujoče sile prianjanja, moguće samo pomoću odgovarajući sitnih zrnaca od najviše 0,5 mm prečnika zrna, novom postupku stoje na raspoloženju znatno jače sile orianja-nja. Upotrebom gore pomenutih više ili manje čvrstih materija za prianjanje postoji stoga kod novog postupka mogućnost, da se čak obuhvate i zrna do preko 100 mm prečnika zrna i preko toga. Ova korist prerade grubozrnih mešavina materija i ve-štačko diferenciranje sposobnosti za prianjanje su jednovremeno obe odlike, koje i razlikuju novi postupak od tako zvanog metoda kontaktom, kod kojeg se u vodi ploveća sitnozrna mineralna mešavina u veličini zrna od približno 0,5 mm dovodi u dodir sa organskim tečnostima, na ko-jbna od prirode hidrofobni odnosno kar-bofilni minerali, kao grafit i metalni sulfidi treba prvenstveno da ostanu prionuti, c.ok po prirodi hidrofilni mineralni pratioci, kao kvare, kalcit i t. d. ovu sklonost manje pokazuju. Nezavisno od po prilici upotrebe za mehaničku preradu diamant-skog peska, ovaj postupak nije mogao postići nikakav praktični značaj i odavno je
nadmašen flotacijom. Razlozi za otkazivanje metoda kontaktom su pre svega njegovo postupkom tehnički uslovljeno ograničenje na sitnozrne mešavine i dalje, pre svega okolnost, da je njihova primena dolazila u obzir samo za takve mešavine materija, čiji pojedini sastojci u prirodnom stanju pokazuju odgovarajuće razlike u sposobnosti za prianjanje. K tome je došlo i prljanje sitnozrnih minerala masnim materijama za prianjanje, koje su ili propadale ili su se morale natrag dobiti zametnim i skupim manipulisanjima. Nasuprot ovom kontaktnom metodu je novi postupak potpuno nezavisan od postojanja prirodnih razlika u sposobnosti za prianjanje sastojaka koji treba da se rastave i obuhvata osim osim toga one oblasti veličina zrna, koje metodu kontaktom nisu bile pristupne.
Niže su način rada i rezultati rastavljanja opisanog postupka jasno izloženi na praktično izvedenim ogledima. Kao primer se navode najpre ogledi sa prirodnom me šavinom grudvi iz fosforita i kvarcnih šlju-naka izabranom u zrnatosti od približno 30 do 60 mm prečnika zrna, pošto ova grubo-zrna mešavina materije u toliko naročito pokazuje koristi postupka, što ova u nedostatku odgovarajućih razlika u fizičkim osobinama njenih obeju vrsta materije ne može bili mehanički rastavljena ni po jednom od do sada poznatih postupaka za grubozrnu mehaničku prerad. Kod ovih o-gleda je jedanput kao masa za prianjanje upotrebljen sloj leda koji je proizveden na izvesnoj podlozi, a drugiput je up >-trebljena podloga sa izrazito hidrofobnim sredstvom za lepljenje. Poslednje se sastojalo iz bitumena iz nafte sa tačkom topljenja od približno 40n. Ako se pomenuta mineralna mešavina grudava iz fosforita i kvarca bez ikakvog prethodnog tretiranja samo po ispiranju i vlaženju vodom stavi na jednu od obe pomenute mase za prianjanje, to se pokazuje sledeče. Na ledenom pokrivaču se čvrsto nalepljuju smržnjava-njem kako grudve fosforita, tako i zrna kvarca, tako, da oba minerala po prevrtanju podloge ostaju prilepljena. Stavljeni na organsku masu za prianjanje pak ne pokazuju ni grudve fosforita ni zrna kvarca sklonost, da se vežu sa masom za prianjanje. Oba su minerala upravo u prirodnom stanju na isti način hidrofilna i ostaju stoga na hidrofilnom ledenom pokrivaču zajedno prionula, dok prema hidrofobnoj organskoj masi ne pokazuju nikakvu sposobnost za prianjanje. U prirodnom stanju dakle nedostaje obema vrstama minerala različita sposobnost za prianjanje, tako, da rastavljan je materija na ovaj način nije moguće. Da bi se sa pomenutim masama
za prianjanje ipak sprovelo rastavljanje, mineralna je mešavina po pronalasku u cilju veštačkoji diferenciranja sposobnosti za prianjanje najpre izložena prethodnom tretiranju. U ovom je cilju mineralna mešavina za vreme od tri minuta durro snažno tretirana približno 2°/o-nim vodenim rastvorom natrium palmitata. Kod ovne; prethodnog tretiranja dolazi do selektivnog adsorbovanja palmitata na površini zrna fosforita, koja se usled ovog nataložava-nja rđavo mogu vlažiti, dok kod zrnaca kvarca ne nastaje nikakvo nataložavanje, tako, da ova zadržavaju svoju prvobitnu dobru vlažljivost. Po opisanom prethodnom tretiranju je mineralna mešavina po ispiranju cistom vodom stavljena na ledeni pokrivač. Posle približno jednog minuta su zrna kvarca bila čvrsto zamrznuta, dok su zrna fosforita po prevrtanju ledene podloge spadala. Obrnuti je proces nastupio, kad je prethodno tretirana i čistom vodom oprana mineralna mešavina bila stavljena na gore bliže označenu organsku masu za prianjanje. Posle približno dva minuta trajanja su u ovom slučaju zrna fosforita čvrsto prionula na masu za prianjanje, dok su zrna kvarca pri prevrtanju spadala. Činjenica, da u ovom slučaju zrna fosforita čvrsto prianjaju na organsku masu za prianjanje, treba da se pripiše tome, što su zrna fosforita usled nataložavanja palmitata dobila organsku prevlaku molekularne veličine koja se rdavo može \lažiti i koja se odlikuje izvesnim afinitetom za organsku masu za prianjanje.
Niže izložena brojna tablica pokazuje brojno rezultat kod poslednjeg ogleda postignutog materijalnog rastavljanja meša-vine.
u zrnatosti od 5 mm prečnika do preko 100 mm veličine zrna. Od mnogobrojnih o-gleda neka budu navedeni još rezultati rastavljanja mešavina magnezita i serpentina, kao i siderita i kvarca, pri čemu treba još primetiti, da su u svima slučajevima u pitanju prirodne mešavine, koje se klasiraju jedino u cilju boljeg rastavljanja pomoću sila.
Primer:
a) Mešavina koja treba da se rastavi:
Magnezit-serpentin; žrnatost 10 do 30 mm; prethodno tretiranje i masa za prianjanje kao ikod gore opisanog o-gleda za mešavinu fosforita i kvarca.
1‘roilukiit	0“ S g ■8 H	if •Is -§! A 5	li 1 S Zfi Q-	Dobit magnezita u %
Koncentrat	27.00	95.00	5.00	95.00
Otpatci	73.00	2.00	98.00	5.00
Sirovina	100.00	27.20	72.80	100.00
b) Mešavina koja treba da se rastvori: Siderit-kvarc, žrnatost 20 do 35 mm; prethodno tretiranje i masa za prianjanje kao kod gore opisanog ogleda za mešavinu fosforita i kvarca.
Pp'ilnkat

'V
Oi
H
5?
5 =	2 =
11 P
ere
Koncentrat	63.00	96.7	3.3	97.00
Otpatci________37.00	4.2	95.3____3.00
Sirovina	100.00	62.4	37.6	100.00
Produkat	© i 1	u. g = || <1.2	© o g = s S X	Dobit fosforita u %
Koncentrat Otpatci	50.00 50.00	98.00 6.00	2.00 94.00	94.00 6.00
Sirovina	100.00	52.00	48.00	100.00
Kod sličnog ogleda sa ledom kao masom za prianjanje je rezultat rastavljanja brojno potpuno sličan sa prethodnim.
Na u osnovi isti način i uz upotrebu istih reagencija kod prethodnog tretiranja su se i drugi zemnoalkalni minerali kao kalcit, dolomit, magnezit, fluorit, stron-cianit, celestin, barit, i t. d., kao i minerali teških metala oksidne kao i sulfidne vrste, na primer siderit, galenit, i t. d., dale rastaviti od kvarca i drugih minerala pratilaca i to
Kod rastavljanja gore pomenutih mešavina minerala dale su se sa istim dejstvom upotrebiti i druge masno kisele soli, kao na primer natriumoleat, i najzad i u-Ijana kiselina u vodenoj emulziji. Uopšte se kod ogleda pokazalo, da su za veštačko diferenciranje sposobnosti minerala podesne polarne organske reagencije, naročito one visoko molekularne vrste. Kod karbo-filnih minerala, kao što su ugalj, grafit i sulfidna mineralna jedinjenja daju se za isti cilj upotrebiti i obična ulja kao katransko ul je iz kamenog uglja i t. si.
Sistematsko ispitivanje je dalje dalo, da se prethodnim tretiranjem postignute razlike u sposobnosti za prianjanje mogu pojačati time, što se mineralne mešavine po prethodnom tretiranju suše ili se intenzivno dovode u dodir sa vazduhom. Pre nanošen'a na masu za prianjanje i u ovom sluča ju mešavine treba da se opet operu vodom. U odnosu na oblik oblaganja masom
/.a prianjali,u m >^lo je biti utvrđeno, da je uopšte podesno ravno izvođenje. U izve-snim slučajevima n. pr. kod sitnijih zrna ili kod takvog pljosnatog oblika, može biti podesno brazdasto profiliranje mase za prianjanje.
'1 rajanje procesa prianjanja je za piaktično izvođenje procesa pre svega sa gledišta produikcionog učinka od naročitog značaja. Kod gore saopštenih ogleda, kod kojih su prethodno tretirana zrna jedino stavljena na organske mase za prianjanje, nastajalo je čvrsto prianjanje tek posle približno dva minuta. Sad se pokazalo, da prianjanje zrna na više ili manje čvrste mase za prianjanje može biti ubrzano i jednovremeno biti pojačano time, što se mase za prianjanje privremeno malo omekšavaju po površini. Ovo se može vršiti kako zagrevanjem sa priključujućim se hlađenjem tako i na jednostavniji način premazivanjem mase za prianjanje kakvim jako razblaženim sredstvom za omekšavanje. Pri tome je podesno da se razblaživa-nje tako izabere, da se kod premazivanja samo veoma tanak film nanese na površinu mase za prianjanje. Kod upotrebe čvr-slih organskih masa za prianjanje se na primer premazivanje sa kakvom približno PVo-nom vodenom emulzijom nafte, benzina, benzola ili drugim organskim tečnost i ma pokazalo za ovaj cilj kao veoma u-spešno. Proces prianjanja može biti ubrzan i time, što se umesto premazivanja mase za prianjanje prethodno tretirane mineralne mešavine škrope pomenutim teonostima. U svakom slučaju više ili manje čvrste mase za prianjanje dobi jaju time naročito lepljivu površinu, a da se time ne izgubi naročita korist čvrste mase za prianjanje, koja se sastoji u tome, da se prianjajuća zrna masom za prianjanje jedva isprljaju i da se time prouzrokuju sasvim neznatni gubitci mase za prianjanje. Radi potpunosti neka je primećeno, da mogu biti upotrebljeni i gasovi ili pare organskih materija za površinsko tretiranje mase za prianjanje.
Kao dalji za ubrzanje procesa priana-nja i za pojačanje intenziteta prianjanja korisni način rada se pokazalo upravljanje procesom, kod kojeg se zrna pod iz-vesnim pritiskom dovode u dodir sa masom za prianjanje. Ovo može na primer da se izvodi na taj način, što se zrna koja leže na podlozi za prianjanje pritiskuju kakvom elastičnom pločom na primer iz sunđeraste gume. Upotreba kakvog elastičnog sredstva se preporučuje s obzirom n i različite veličine zrna minerala koji treba da se rastave. Upotrebom kakvog filma za omekšavanje i pritiskom zrna na masu za prianjanje se dalo, kao što su pokazali
odgovarajući ogledi, da se proces prianjanja skrati na vreme od jedne sekunde i manje. Pritiskanje se može postići i na druge različite načine, tako na primer pomoću dejstva centrifugalne sile.
Različiti procesi rada, koji su u smislu pronalaska potrebni za postizanje efekta rastavijanja, daju se kontinualno sprovoditi podesnom kombinacijom jednostavnih aparata i uređaja uglavnom po sebi poznatog izvođenja. Tako može na primer biti preduzimano prethodno tretiranje u obrtnim dobošima po načinu doboša za pranje i filtriranje. Za izvođenje samog procesa prianjanja dolaze na primer u obzir uređaji vrste pokazane na slikama.
Šemalički pokazana aparatura na sl. 1 sastoji se uglavnom iz transportne trake a i jedne iznad ove nalazeće se, isto tako beskonačne, kružeće trake b. Obe ucrtane strele pokazuju pravac kretanja obe ove trake. Donja traka a nosi elastičnu oblogu, eventualno iz sunđeraste gume, dok je gornja traka obložena masom za prianjanje, na primer bitumenom iz nafte. Mineralna mešavina koja treba da se rastavi i koja je po pronalasku prethodno tretirana dospeva kroz levak c za dodavanje za Iraku a i po ovoj se vodi u oblast gornje trake h. Pomoću val jaka d i e za pritiskivanje se obe trake a i b toliko pri-bližuju, da se masa za prianjanje sa trake fc sa izvesnim prit'-kom dovodi u dodir sa zrnima koja se i đaze na traci a. Ako je mešavina zrna ■'«. ja treba da se rastavlja na primer kakva mežavina fosforita i kvaren koja je prethodno tretirana eventualno 2%-nim vodenim rastvorom natrium palmitata, to samo zrna sposobna za prianjanje, u ovom slučaju zrna fosforita, o-staju prionuta na traci b i ova ih traka, koja deluje kao traka za podizanje, uzima sobom do uređaja f za skidanje. Naprotiv neprianjajuća zrna kvarca ostaju ležeći na transportnoj traci a i kod vraćanja nazad trake se zbacuju sa ove, kao što je to pokazano na nacrtu Kroz cev g za prskanje se masi za prianjanje sa trake h dovodi za proizvođenje filma za omekšavanje potrebna tečnost, što se može postići i pomoću valjka za vlaženje ili pomoću sličnih uređaja. Kad je masa za prianjanje po površini omekšana zagrevanjem i zatim ponovo ohlađena, ili kad se kod upotrebe leda treba da održi odgovarajući niska temperatura, treba da se predvide odgovarajući uređaji za zagrevanje i hlađenje poznatog izvođenja.
Drugi jedan primer izvođenja aparature podesne za izvođenje novog postupka pokazuje si. 2.
Umesto trake b za izdizan je iz sl. 1 se
kod ove aparature upotrebljuje jedan ili više val jaka bi, ha, bs za izdizan je koji su snabdeveni masom za prianjanje. Uosta-lom se dobija način rada ove vrste izvođenja odgovarajući objašnjenju datum za sl. 1. Kod upotrebe val jaka za izdizan je, izvođenja pokazanog na sl. 2 može ume-sto dovodne trake biti upotrebljen i kakav obrtni sto, tako, da su valjci za izdizanje u ovom slučaju konusnu izvedeni i raspoređeni u krugu. Takode može umesto dovodne trake biti upotrebljen dovodni valjak. Prema primerima izvođenja iz sl. 2 elastična se obloga, koja se eventualno sastoji iz sunderaste gume, nalazi na dovod-noj traci. Pošto je samo u pitanju to, da se pritiskivanje zrna, radi premoščenja neravnina koje su posledica različitih veličina zrna, izvodi pomoću kakvog elastičnog sredstva, mogu za nanošenje elastičnog sredstva biti izabrani i drugi cilju odgovarajući uređaji. Tako može na primer elastična obloga biti postavljena na trakama za izdizanje ili na valjcima za izdizan je i da tako jednovremeno služi kao nosač mase za prianjanje.
Pronalazak nije ograničen na u pojedinostima opisani oblik izvođenja, već može, naročito u pogledu načina izvođenja upotrebi jene aparature za izvođenje novog postupka kao i u pogledu vrste masi za prianjanje biti na različit način menjati, a da se time ne udalji od osnovne misli.
Patentni zahtevi:
1.	) Postupak za mehaničko rastavlja-nje grubozrnih mešavina materija, naročito mineralnih mešavina, naznačen time, što se sposobnost za prianjanje pojedinih sastavnih delova mešavine veštački diferencira i zatim se pojedini sastojci mešavine pomoću njihove različite sposobnosti za prianjanje rastavljaju jedan od drugoga.
2.	) Postupak po zahtevu 1. naznačen time, Sto se diferenciranje sposobnosti za prianjanje materija koje treba da se rastave u odnosu prema masama za prianjanje izaziva adsorptivnim tretiranjem mešavina materija, koje treba da se rastavljaju, pomoću takvih hemijskih reagencija, koje se neposredno ili pomoću međureak-cija, ađsorbuju i određene vrste materija čine neovlažljivim, ili se ovim pojačavaju po sebi postojeće razlike u sposobnosti za prianjanje.
3.	) Postupak po zahtevu 2, naznačen time, što se diferenciranje sposobnosti za prianjanje vrši tretiranjem mešavine vo-
denim rastvorima ili emulzijama takvih organskih reagencija, koje u mehaničkoj preradi plovljenjem nalaze primerni kao > skupljači« radi diferenciranja sposobnosti za plovljenje.
4.	) Postupak po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se kao masa za prianjanje upotrebijuju smržnjavajuća se voda, led, stvrdnjavajuci se vodeni rastvori anorganskih materija ili organske materije za lepljenje, kao vrste lepkova, asfalt, katran, smola, prirodne smole, veštačke smole, bi-fumen ili mešavine organskih materija.
5.	) Postupak po zahtevu 1 do 4, naznačen time, što se kod upotrebe više ili manje čvrstih materija za prianjanje proces prianjanja ubrzava i intenzitet prianjanja povećava time, što se mase za prianjanje zagrevanjem ili premazivanjem pomoću tečnih ili tretiranjem pomoću gasovitih sredstava za omekšanje omekšavaju po površini.
6.	) Postupak po zahtevu 5, naznačen time, što se proces prianjanja ubrzava i intenzitet prianjanja povećava time, što se mineralne mešavine koje treba da se rastave i koje su po pronalasku prethodno tretirane u zagrejanom stanju dovode na masu za prianjanje ili se pre nanošenja vlaže rastvorima sredstava za omekšavanje.
7.	) Postupak po zahtevu 5 i 6, naznačen time, što se za ubrzanje procesa prianjanja i za poveća; e intenziteta prianjanja kod upotrebe vTe ili manje čvrstih organskih masa za prianjanje kao sredstvo za omekšavanje unotrebljuje kakva vodena emulzija nafte, benzina, benzola ili drugih organskih tečnosti.
8.	) Postupak po zahtevu 1 do 4, naznačen time, što se u cilju ubrzanja procesa prianjanja i u cilju povećanja intenziteta prianjanja mešavine materija koje treba da se rastavljaju i koje su odgovarajući prethodno tretirane dovode u dodir uz izvesni pritisak, preko prirodnog pritiska naleganjem datog težinom zrna, sa masama za prianjanje.
9.	) Uređaj za izvođenje postupka po zahtevu 1 do 8, u kontinualnom radu, naznačen obrtnim dobošima, beskonačnim trakama, obrtnim stolovima ili sličnim transportnim uređajima koji izvode kretanje u zatvorenoj putanji i koji su prevučeni masom za prianjanje i na određenim mestima se vode kroz zone za zagrevanje, odnosno za hlađenje, ili se njihova obloga iz prianjajućih masa kontinualno premazuje sredstvima za omekšavanje.
10.	) Uređaj po zahtevu 9, naznačen valjcima za pritiskivanje ili trakama za
pritiskivanje, pomoću kojih se uz medu- tiskom dovodi u dodir sa masama za pria-uključenje kakvog elastičnog sredstva ma- njanje. terijal koji treba da se rastavlja pod pri-
Ad pat. br. 14274