KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (1)
INDUSTR1SKE SVOJINE
IZDAN 1. JULA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 6132.
Telefonaktiebolaget L. M. Ericsson, Stockholm, Švedska.
Uredba na električnim spremama za primanje poziva i signala.
Prijava od 4. januara 1928.	Važi od 1. avgusta 1928.
Traženo pravo prvenstva od 4. januara 1927. (Švedska).
Pronalazak obuhvaća električne spreme za primanje poziva i signala te je od-redjen u prvom redu za tu svrhu, da se mogu na vrlo dugim telefonskim prugama sa ukopčanim pojačalima pouzdano prenašati signali. Za prenašanje n. pr. pozivnog ili dovršnog signala na telefonskim prugama te vrste su inače običajne indukcione struje niske frekvence neumes-ne, tim više se uzima u tom slučaju za signalnu struju neka frekvenca, koja leži u delokrugu govornih struja jer se takova signalna struja može pojačati bez upotrebe kakovih pomočnih kopča na uloženim pojačalima, kroz koje prolazi struja i kojima se pojača. Uzimanjem takove frekvence za signalnu struju stavljaju se ipak osobiti zahtevi na uredbu za primanje signala, koja nesmije da je osetljiva za govorne struje i koja s druge strane treba da pouzdano deluje usled neke signalne frekvence u delokrugu govornih struja. Ovim se pronalaskom stvara pri-maoc signala, koji zadovoljuje bolje praktičnim zahtevima nego to čine do sada predloženi primaoci i kojeg se može ukopčati po volji u svakoj tačci telefonske pruge, direktno medju obim vodovima ili posredovanjem nekog transformatora.
Pronalazak je osnovan na sledečem razmišljavanju. Primaoc signala treba da deluje usled neke struje u delokrugu govornih struja ležeče frekvence, te treba da su odredjene stanovite granice dozvoljenog kolebanja te frekvence, kao što i
za energiju primanja te signalne struje, koje granice nesmiju da su odviše tesne u obziru pouzdanosti saobraćaja. Na svaki se način ima računati i s time, da je moguće, da govorno talasanje sadržava privremeno i takove valove, koji zadostuju uslovima stavljenim na uspešnost signalnih sutrja u pogledu frekvence i energije primanja. Treba se dakle pobrinuti za to, da govorno talasanje ne prouzročava smetnje. U tu je svrhu prema pronalasku ure-djena neka zatvorna uredba, koja se stavlja u delovanje pomoću struja takovih frekvenca, koje se ne slažu sa delokrugom frekvence signalnih struja i koja tako upravlja krugom signalne struje, da se stavi primaoc signala izvan delovanja, ako dolaze govorne struje. Delovanje, je te zatvorne uredbe osnovano na toj činjenici, da takovi u govoru sadržani glasovi, koji imaju najveću težnju da stave u delovanje primaoca signala, nikada nisu sa-sma čisti, a sem toga su u običnom govoru samo od vrlo kratkog trajanja. Prethodno opisana činjenica iskoristi se za konstrukciju zatvorne spreme i primaoca signala na taj način, da zatvorna uredba brže deluje usled govornih struja, nego li primaoc signala a nakon što je stavljena u delovanje, vraća se opet razmerno lagano u svoje neradno stanje.
Pronalazak se pobliže objašnjava priloženim nacrtom, koji prikazuje tri različite' kopče za primanje.
U fig. 1 upravlja se krug struje signal-
Din 15.—
nog aparata 1 pomoću dviju relea 2 i 3, koji su ukopčani u anodnom krugu po jedne od dviju izravnajućih cevi 4 odnosno 5. Rešetkini krugovi ovih cevi imaju po jedan sekundaran omot transformatora
6	odnosno 7 i po jednu rešetkinu bateriju 8 odnosno 9. Rešetkini krugovi su spojeni pomoću navedenih transformatora sa anodnim krugom pojačalne cevi 10, koje je mreža i katoda priključena na stezače 11, 12. Od baterije 13 prima rešetka cevi 10 takav potencijal, da deluje samo kao pojačalo. Neka baterija 14 daje anodnu struju. Medju primarnim stezačima svakog transformatora 6, 7 ukopčan je po jedan paralelni resonančni 15 odnosno 16, koji je primeren frekvenci signalne struje. Paralelni — spoj 15 radi sa resonančnom napetosti te se sastoji iz jedne induktivite-te i jedne kapacitete, kopčanih paralelno, dočim radi spoj 16 sa resonancom struje te se sastoji iz jednog induktansa i jedne kapacitete, kopčanih na red. Anodni dakle krug cevi 10 sačinjava neki krug odelivanja, koji sadržava odelivače 15, 6 i 16, 7 od kojih propuštava prvo navedeno u glavnom samo struje frekvence signalnih struja, dočim je lučilo 16, 7 za takove struje nepropustljivo. Transformator
7	sačinjava sa pripadajućim mu krugovima struje neki zatvor, koji nadzire signalni krug struje tako, da se primaoc valova kako se stvaraju govorom učini neo-setljivim za frekvencu signalnih struja.
Primaoc je signala kao celina prikijuč-čen pomoću stezača 11, 12 na saobraćajnu telefonsku prugu. Neka signalna struja, koja se pušta strujati vodom, prouzročuje u sekundarnom omotu transformatora 6 izmeničnu napetost, koja potonja izlučuje delovanje relea 2 tako, da se zatvori krug struje signalnog aparata 1 u kontaktu 17, dočim ostane rele 3 izvan delovanja, pošto deluje paralelni resonančni spoj 16 za struje signalne frekvence kao kratak spoj primarnog omota transformatora 7. Struje druge frekvence n. pr. govorne struje, prouzročuju napram tome u sekundarnom omotu transformatora 7 izmeničnu napetost, rele 3 se stavi u delovanje, prekine kontakt -8 i zapreči time delovanje signalnog aparata usled mogućih, privremeno nastalih govornih valova takove frekvence, koja bi inače bila u stanju, da stavi u delovanje signalni aparat. Taj se način delovanja zatvorne uredbe osniva na tome, da govorne struje nikad ne na-stupljuju poput čiste sinus struje, te će se, ako je rele 3 dovoljno osetljiv, praktično uzeto staviti u delovanje zatvorna uredba za sve govorne struje i u tom slučaju, ako sadržavaju struje takove frekvence, koje
bi imale po sebi naklonost, da izazovu neumesan signal. Isto bi se moglo postići, neodvisno od učinka opisane zatvorne uredbe, pomoću takvog izobraženja relea 3, da potonji ispušta svoj batić samo lagano i usled toga pridrži batić privučen za vreme kratkih govornih razmaka, u kojim se stvaraju struje signalne frekvence ili njima približne. Obe se navedene metode mogu svakako kombinovati za prethodno opisanu svrhu.
Preostaje još, da se prosmotri slučaj, ako stupi u primaoc niz govornih valova signalne frekvence dok se još ne nalaze oba relea 2 i 3 u radu. U tom će trenutku delovati paralelni resonančni spoj 15 najpre na poznati način kao kratak spoj, dočim ujedno deluje paralelni spoj 16 u istom trenutku poput velikog otpora. .Usled toga se stavi u delovanje zatvorna uredba te prekine kontakt 18 u signalnom krugu struje, pre nego što je privukao rele svoj batić tako, da se zapreči i u tom osobitom slučaju neumesan signal. Taj se učinak osniva naime na uplivu valnog fronta ustupljenog niza valova te će nastati kako za signale, tako i za govorne struje. U slučaju trajnog nastupa signalnih struja nastati će opet odrna protivan postupak, čim se je pojavilo trajno valovno stanje u resonančnim spojevima 15 i 16, pri čemu dakle sačinjava resonančni spoj 15 veliik otpor za struje, dočim stvara resonančni spoj 16 kratki spoj. Sada dakle nastupi početkom opisano stanje. Isto se može postići time, da se uredi rele 2 poput zaustavljaća tako, da privlači svoj batić samo lagano. Važno je dakle svojstvo zatvorne uredbe, da ona brzo začne delovati i da se opet polako povrati u neradno stanje. Upotreba lagano delujućih relea 2, 3, može da ima stanovitih mana. Sve se te mane mogu otstraniti kopčanjem po fig. 2. Ovdje se upravlja krug struje signalnog aparata 1 pomoću jednog jedinog relea 19, koji je ukopčan u anodnom krugu neke elektronske cevi 20. Rešetkin krug te cevi sadržava rešetkin odvodni otpor 21, kojem je paralelno kopčan kondenzator 22 i nadalje dve baterije 23, 24, koje proizvadjaju negativni rešetkin potencijal takove vrednosti, da je anodna struja normalno, t. j. u neradnom stanju spreme za primanje, praktično uzeto jednaka ništici. U sekundarnom je krugu struje svakog od obiju transformatora ukopčana tinjajuća žarnica 25 odnosno 26 sa ukopčanim otporom 27 odnosno 28. Umesto žarnica mogu da se upotrebe i druge koje slične uredbe za ispraznjiva-nje. Sekundarni je omot transformatora 6 spojen na jednom kraju preko žarnice 25
i'otpora 27 sa mrežnom cevi 20 a na drugom kraju sa pozitivnim polom žarne baterije 23. Sekundarni je omot transformatora 7 spojen na jednom kraju preko žarnice 26 i otpora 28 sa rešetkom cevi 20 a na drugom kraju sa negativnim polom ne-da prouzroči ispraznjenje žarnice, te žarnih baterija ne zadostuje sama po sebi, da prouzroči ispranjenje žarnice, te žarnice deluju dakle normalno kao prekinu-ća sekundarnih krugova struja stransfor-matora. Prevladjanjem od signalnih i govornih struja u sekundarnim krugovima izazvanih napetosti, mogu da se usiju žarnice tako, da se stvori kroz žarnice vodljiv spoj. Ako se dakle usije žarnica 25, to ona spoji mrežu cevi 20 sa pozitivnim polom baterije 23 a gornji sloj kondenzatora 22 dobije pozitivni naboj, dočim do-vadja žarnica 26 pri užarenju neki negativni naboj, spajajuć mrežu sa negativnim polom baterije 29. Zatvorna će dakle uredba imati na svaki način težnju, da neutralizira učinak kroz transformator 6 ulazećih struja na mrežu cevi 20.
- Po prednjem je dakle jasno, da je naboj kondenzatora usled signalnih struja kroz cev. Usled toga se stavi u delovanje pozitivan i time dakle, da te struje povise potencijal mreže cevi 20 u pozitivnom smislu, čime se prouzroči prelaz struje rele 19 i kopča krug struje signalnog dparata 1. Nakon što je prestala signalna struja, isprazni se kondenzator 22 kroz odvodni otpor 21 i cev se povrati u svoje normalno stanje.
U slučaju, da stupe u signalni aparat struje druge frekvence, nego li signalne frekvence, n. pr. govorne struje, to stupa u delovanje transformator 7 i prouzroči usijanje žarnice 26, usled čega se napuni gornja ploča kondenzatora 22 strujom baterije 29 negativnim nabojom. U cevi dakle 20 neće teči anodna struja, kao što i prije nije tekla. Ako stupe pod takvim prilikama u uredbu za primanje govorne struje takove frekvence, koje bi imale težnju da stave u delovanje signalni aparat, to bi se uzbudilo delovanje žarnice 25 i dovadjao kondenzatoru 22 pozitivan naboj toliku pretežnost, napram pozitivnom, da potonji nikako nemože da nadvla-djiva. Taj je rezultat u glavnom zasiguran time, da se kondenzator 22 isprazni raz-merno lagano kroz odvodni otpor 21 i da se usled toga uzdrži negativni naboj tako dugo, dok opet premašuju druge frekvence, nego li signalne frekvence. Kondenzator 22 dobije pretežno takav kapacitet, da se usled malene količine energije napuni a visina se odvodnog otpora 21 treba odrediti tako, da nastupi za funkcionisanje
aparata potrebno zadocnjenje ispraznjenja kondenzatora. Učinak je valovnog niza kod tog kopčanja isti, kao kod kopčanja po fig. 1. Ako dakle stupi niz valova u uredbu za primanje, to će delovati brže zatvorna uredba, nego li signalni krug struje. Zadocnjenje signalnog kruga struje može ako je potrebno, da se poveća ulo-ženjem nekog dopunskog otpora u redu sa žarnicom 25. Uredjaj po fig. 2 ima još tu dalju prednost, da nemaju smetajuće struje, kojih je energija u sveopćem vrlo malena, nikakvog upliva na uredbu za primanje signala, jer su takve slabe struje nesposobne, da izvrše usijanje žarnice.
U obliku izvodjenja po fig. 3 deluje u sekundarnom krugu transformatora 6 proizvedena izmenična napetost direktno na rešetku cevi 20, umesto da bi se upo-trebila za punjenje kondenzatora 20 u pozitivnom smislu. Kako to iz šeme kopčanja proizlazi, leži sekundarni omot transformatora 6 medju rešetkom i kondenzatorom 22 i u tom krugu struje nije ukopčana nikakva žarnica. U ostalom je kopčanje u glavnom isto, kao u fig. 2. Usled signalnih struja u sekundarnom omotu transformatora 6 proizvedene izmenične struje izjednačuju se u cevi 20 i potaknu delovanje relea 19. Zatvor se primaoca usled govornih struja izvršava na isti način, kao u fig. 2. U tom će slučaju biti ipak potrebno, da se ukopča neki kondenzator 30 paralelno sa releom 19 i jedna žarnica 31 medju rešetkom i pozitivnim polom baterije 23. Ta žarnica deluje zatim poput nekog kratkog spoja za mrežu, u slučaju da ne zadostuje zatvorna uredba za neutraliziranje tako velikih neželjenih potencijala u transformatoru 6, koji mogu da nastanu usled okolnosti. Takav poredak stvara mogućnost, da se upotrebi rele zamenične struje 19, koji je stavljen u sklad sa modulacijskom frekvencom neke modulirane signalne struje, sastojeće se n. pr. iz 500 perioda, moduliranih sa frekvencom od 16 do 25 perioda u sekundi. Učinak se zadocnjenja u vezi sa nabojom kondenzatora kod primanja signalnih struja, ipak izgubi kod ovakovog poredka.
Opisana zatvorna uredba može biti pod prilikama tako uredjena, da pri vršenju zatvornog učinka na mrežu cevi 10, podveze ili potlači dolazeće struje. Efek-tiviteta je ipak prirodno znatno manja, i to iz uzroka, što se podvezuju zatvarajuće struje samo u tom slučaju.
Pronalazak prirodno nije ograničen samo na telefonske sisteme, u kojima se šalju signali preko neke vodljive veze, kao što u opisanom primeru, već se može
upotrebiti sasma općenito za žične i bez-žične sisteme. U obim slučajevima mogu da se prenašaju signalne struje isto tako sa, kao i bez posredovanja nekog prenos-nog vala. Razumeva se, da se može pronalazak upotrebiti i za telegrafske sisteme.
Zahtevi patenta:
1.	) Električni primaoc signala, koji se stavi u delovanje od direktno ili pomoću prenosnog vala prenesenih signalnih struja u obsegu nekog stanovitog delokruga frekvence, koje se signalne struje prenašaju putem neke vodljive ili bežične veze, služeče ujedno i za prenašanje drugih struja, n. pr. telefonskih struja, označen time, da se upravlja krug signalne struje pomoću neke zatvorne uredbe, koja zapre-čava stvaranje neumesnih signala i koja je zatvorna uredba neosetljiva za signalne struje, a deluje za struje druge frekvence, nego li je signalna frekvenca.
2.	) Primaoc signala po zahtevu 1, označen time, da se stavi zatvorna uredba brzo u delovanje, ali se vrača opet lagano u neradno stanje.
3.	) Primaoc signala po zahtevima 1 i 2 označen time, da su krugovi signalne i zatvorne struje spojeni sa nekim krugom odelivanje sastojećim se iz dviju odeliva-ča, od kojih je jedno propustljivo za struje signalne frekvence, dočim je drugo za te struje nepropustljivo, ali je propustljivo za struje takovih frekvenca, koje leže izvan delokruga signalnih frekvenca.
4.	) Primaoc signala po zahtevima 1 do 3 označen time, da izvršuju struje signal-nog kruga i zatvornog kruga suprotne učinke na mrežu neke cevi, koja upravlja krugom struje signalnog aparata.
5.	) Primaoc signala po zahtevu 4 označen time, da sadržava mrežni krug jedan kondenzator, koji se napuni strujama u zatvornom krugu struje tako, da se ukine učinak cevi.
6.	) Primaoc signala po zahtevu 5 označen time, da se napuni kondenzator strujama u zatvornom krugu signalne struje tako, da stupi cev u delovanje.
7.	) Primaoc signala po zahtevima 3 ili 6, označen time, da se puni kondenzator preko jedne žarnice ili sličnog, koja se usije pomoću struja u zatvornom krugu struje, odnosno pomoću struja u signalnem krugu struje.
8.	) Primaoc signala po zahtevima 1 do 7 označen time, da je kondenzator ukopčan paralelno sa odvodnim otporom, kako u signalnem krugu struje, tako u zatvornom krugu struje i da je u svakom od tih krugova ukopčana u redu po jedna žarna baterija.
9.	) Primaoc signala po zahtevu 8, označen time, da je ukopčan u signalni krug struje ili u zatvorni krug struje otpor, u svrhu zadoenjenja punjenja kondenzatora.
10.	) Primaoc signala po kojem god od prednjih zahteva, označen time, da ostanu žarnice neosetljive za slabe struje, kao što su to smetajuće struje.
Adpatentbraj 6/3Z.
...% '
’A" '


■





:i -g . :%
.
: v:-
: - • /■
Vv
IV-,


1
v-
? V
ih
■*■ v
■>.
' :«.
Tl

v‘X ;v ;X
v
•V '	'X;
•A A X; A
.

1
;\

A
’ •V V v .'I A
■ . ■; * •;
v*
1
,v
x &
' v • A . A '• v
v.V\
t	\
\ ■ /'
>\A


' X
■
■ r...
\ .
, ; ' ' , ' \
V t X .	'r*
A; T

A
%


\ %. A-s

\