KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
X
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 78 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 JANUARA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 13800
Akciova společnost drive Škodovy zavody v Plzni, Praha i Ing. Pantofliček Bohdan, Plzen — Lochotin, Č. S. R.
Postupak za izradu eksplozionih naboja.
Prijava od 12 juna 1936.	Važi od 1 jula 1937.
Naznačeno pravo prvenstva od 12 juna 1935 (Č. S. R.)
Kod izrade naboja od eksplozivnih materija u praškovitom ili zrnastom stanju u opšte, dalje kod izrade naboja cd brizantnih eksplozionih materija kao što su to pentraeritr.ittetranitrat, cyklotrimet-hvlentrinitramin i t. sl. kojima se dodaju radi flegmatiziranja ili vezivanja drugi materijali, kao smola, parafin, ter i t.sl. ili eksplozioni materijali kao mononitroto-luol, dinitrotoluol, trinitrotoluol, nitronaf-talin i t. d. postoje kod sviju dosadašnjih metoda dva osnovna nedostatka.
Ili se kod presevanja u hladnom stanju dobijaju tela za naboje ili naboji nedovoljne čvrstoće i otpornosti ili kod presevanja u toplom stanju, kada se celokupna mešavina zagreje na tačku topljenja ili preko tačke topljenja dotičnog osnovnog eksplozionog materijala ili dopunskog materijala, nastaje neravnomerna podela tog materijala u naboju odn. njegovo taloženje na najniža mesta naboja, koji na najnižim mestima ima suviše dopunskog materijala, dok na najvišim mestima postoji nedostatak istoga, što je u oba slučaja jednako nepovoljno za stvarni naboj. Donji deo naboja je previše flegmatiziran, dok je gornji deo tada nedovoljno vezan, krt je i eventualno je i osetljiv. Da bi se uklonili najzad pomenuti nedostatci, potrebno je da se količina dopunskih materijala odn. dopunskog naboja izabere znatno i bogato velika. Bez obzira na to, kod zagrevanja na potrebnu temperaturu mora se postupiti sa naročitom brižljivošću, da se ne bi zagrevanje
izvršilo suviše visoko, ili da še trajanje zagrevanja ne bi produžilo preko dozvoljenog, pošto bi se u tom slučaju izvršilo veoma energično taloženje dopunskog materijala u pravcu prema dnu, te bi dobili naboj, koji ne odgovara potrebama1, 'stina je, da s,e prema gore pomenutoj metodi mogu dobiti i besprekorni naboji, ali su pri tome rad i izrada veoma delikatni tako, da se ova metoda ne može stvarno upotrebiti za izradu u većim srazmerama.
Svi ovi nedostatci uklanjaju se pomoću pronalaska, čija je upotreba sveopšte moguća, bilo da se radi dakle o nabojima iz jedinstvenog eksplozionog materijala, ili o mešavini eksplozionih materijala, bilo
0	mešavini jednog eksploziva ili više eksploziva sa jednim ili sa više dopunskih materijala. U svakom slučaju se dobijaju potpuno homogena, čvrsta i otporna tela ili naboji sa potpuno ravnomernom raspo-delom mešavine eksploziva i dopunskih materija.
Ova se metoda sastoji u tome, što se u smislu pronalaska međusobno dobro iz-mešaju ekplozivi ili u obzir dolazeće materije u obliku praška ili zrnastom stanju
1	ta mešavina uliva neposredno u zrna ili u nabojna tela. Cela presujuća sprava ili zrno sa uređajem, određenim za punjenje kao i eksploziv ili mešavina, koja je ulivena eventualno u spravu za presevanje ili u zrno zagrevaju se u odgovarajućem kupatilu i to u smislu pronalaska na temperaturu omekšavanja, koja ne prelazi tačku topljenja dotičnog eksploziva odn.
Din. 10.—
dopunskog materijala, što je veoma važno. Usled toga ni u kom slučaju ne može da nastupi taloženje ili neravnomerna ras-podela toga materijala. Toplota omekšavanja, na koju se zagrevaju eksploziv ili mešavina, praktično leži neznatno (10°) ispod tačke topljenja eksploziva odn. najniže tačke topljenja karakterišućeg dopunskog materijala mešavine.
Pošto je upotreba ograničena granicom do koje se dotični dopunski materija! uopšte ne pretvara u tečno stanje to zagrevanje može da se vrši proizvoljno dugo vremena. Dakle ne nastaje nikakav nedostatak ili povreda naboja usled toga, ako bi se zagrevanje izvodilo suviše dugo.
Veoma dobro može se vršiti to zagrevanje pomoću potapanja presujuće sprave, eventulno zrna sa presujućom spravom i sa usutim nabojnim maerijalom, eventualno i nabojnog materijala u naročitom sudu u jednom kupatilu odgovarajuće temperature i tamo odn. u kupatilu mogu se ostaviti dovoljno dugo vremena, koje ne mora ni u čem biti u napred ograničeno. Usled toga ova s.e metoda može upotrebljavati veoma dobro za proizvodnju u masi.
Što se tiče stvarne temperature, na koju se zagreva i koja leži neznatno (do 10") ispod tačke topljenja dotičnog, u obzir dolazećeg materijala, potrebno je da sc ova temperatura eksperimentalno utvrdi za svaki u obzir dolazeći eksploziv ili me-šavinu i to tako, da na toj temperaturi nastupi samo omekšavanje, a nikako topljenje toga materijala Održavanje ove temperature kod izrade ne čini tada n. pr. kod suviše i staloženog pentaeritrittetra-nitrata ili cyklotrimethylentrinitramin kojima je kao dopunski materijal prmešan tritol irkakve teškoće i kreće se ponajbolje između 70—80".
Metoda prema pronalasku može se veoma korisno kombinovati i §a drugim poznatim metodama n. pr. sa metodom za pentaerittetranitratskih * nabo-ja. U tome slučaju kao najbolji osnovni eksploziv pokazao se istaloženi pentraerittetranitrat sa -tritolom, koji se rastvaranjem od 80—90% pentaeritrittetranitrata i 20—10% tritola u odgovarajućem rastvarajućem sretstvu n. pr. u acetonu i taloženjem pomoću vode dobija kao fini, praškoviti materijal. Kao dopunski eksploziv odn. spojno sretstvo bira se tritol u brašnastom stanju, koji se dodaje u gore pomenutu istaloženu meša vinu. sa 10—20%.
Za stvarno presevanje ove mešavine, bilo da se radi o direktnom sipanju u zrna, bilo da se radi o izradi samostalnih na-
bojnih tela, korisno se upotrebljavaju poznati presujući uređaji, kod kojih suvišna količina, u ovome slučaju svakako ne u tečnom stanju, nego u polučvrstom stanju ima mogućnosti da odide.
Metoda prema pronalasku može se ta-kode upotrebiti veoma dobro za istaloženi pentaeritrittetranitrat sa tritolom i parafinom, koji služi kao dopunski spojni materijal, pri čemu se kod presevanja opet upotrebljavaju niže temperature od tačke topljenja parafina. Tako na primer kod parafina sa tačkom topljenja od 70° upotrebljava se temperatura od 65" ili još i manja.
Ostali radovi, koji su u vezi sa preso-vanjem i punjenjem vrše se tada na normalni odgovarajući način. Ovo se naročito odnosi na rasklapanje presujućeg uređaja posle presevanja i posle delimičnog hlađenja, posle vađenja tela presovanog eksploziva, njihove obrade u zrnu i t. si.
Za utiskivanje mogu se upotrebiti ta-kođe^ osnovni eksplozivi, koji su umotani u otopljeni eksploziv Ili drugi kakav materijal flegmatizirajućeg dejstva pa se posle eventualno ponovo prekrupe, pri čemu se tako nastali zrnasti eksploziv zagreva na tačku omekšavanja> omotačkog materijala t. j. na temperaturu za 2—10° nižu od tačke topljenja toga materijala, a da se time ne udaljimo od bitnosti pronalaska.
v
Patentni zahtevi:
1.	) Postupak za izradu eksplozivnih naboja naznačen time, što se kako kod direktnog presovanja u zino, tako i kod izrade samostalnih nabojnih tela pomoću presovanja, za presevanje određeni praškoviti ili zrnasti eksploziv zagreva na temperaturu omekšavanja, koja je uvek niža (do za 10") od tačke topljenja, ili se zagreva mešavina eksploziva odn. mešavina jednog eksploziva ili više eksploziva sa spojnim materijalom ili flegmatiziraju-ćim materijalom takođe u praškovitom ili zrnastom stanju na tačku omekšavanja materijala ili eksploziva najniže tačke topljenja, koja opet leži neznatno (do za 10") ispod tačke topljenja toga materijala odn. ekploziva.
2.	) Postupak za izradu ekplozionih naboja po zahtevu 1, naznačen time, što se zagrevanje eksploziva ili mešavine vrši tako, da se presujući uređaj ili zrno sa spravom za presovanje, eventualno sa već unesenim eksplozivom ili mešavinom, ili taj eksploziv ili mešavina potapaju u jednom naročitom sudu u kupatilo, koje od-
govara za tu svrhu, i čija temperatura odgovara temperaturi, na koju treba da se zagreje eksploziv ili mešavina.
3.	) Postupak za izradu eksplozionih naboja po zahtevima 1 i 2, naznačen time, sto trajanje zagrevanja eksploziva ili me-šavine nije ni na koji način ograničeno tako, da se zagrevanje može da vrši za proizvoljno dugo vreme.
4.	) Postupak za izradu eksplozionih naboja po zahtevima 1 do 3, naznačen time, što se taj postupak može da upotrebi i u kombinaciji sa drugim poznatim metodama za punjenje odn. presovanje i nabijanje naboja n. pr. sa metodom, kod koje se suvišak eksploziva istiskuje iz sprave za presovanje ili iz zrna.
5.	) Postupak za izradu eksplozionih naboja po zahtevima 1 do 4, naznačen time, što može da se primeni za sve vrste eksploziva i to kako za jedinstvene eksplozive, tako i za mešavine eksploziva, koje su pripremljene na proizvoljni način, kao i za mešavine eksploziva odn. eksploziva sa drugim materijama.
6.	) Postupak za izradu eksplozionih
naboja po zahtevima 1 do 5, naznačen time, što se za izradu naboja pomoću presevanja upotrebljava eksploziv, koji se do-bija umotavanjem (uvijanjem) zrnastog osnovnog eksploziva u otopljeni eksploziv ili flegmatizirajući materijal, pa se eventualno ponovo prekrupljuje, pri čemu se eksploziv zagreva na tačku omekšavanja omotačkog materijala.
7.) Postupak za izradu eksplozionih naboja po zahtevima 1 do 5, naznačen time, što se za izradu naboja pomoću presevanja upotrebljava osnovni eksploziv n. pr. mešavina od 80—90%	pentraerit-
rittetranitrata i 20—10% tritola, koji se rastvaraju u odgovarajućem rastvornom sretstvu n. pr. u acetonu i pomoću vode se istaložavaju u fini praškoviti materijal, koji se izmeša sa dopunskim odn. spojnim materijalom n. pr. 10—20% brašnastog tritola, parafina ili t. si., pri čemu se tako dobijeni eksploziv zagreva na temperaturu omekšanja dopunskog odn. spojnog materijala dakle na pr. kod upotrebe tritola na 70—80", kod upotrebe parafina 65" ili i manje i t. si.