KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 86 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 JANUAR A 1937
PATENTNI SPIS BR. 12782
Ing. Kramer VVilhelm, Emmerich/Rh., Nemačka.
Postupak i uredjaj za dovodjenje poprečnih žica na mašinama za izradu žičanih mreža sa uzdužnim i poprečnim žicama, koje su na njihovim ukrštanjima električki zavarene.
Prijava od 9 decembra 1935.	Važi od 1 maja 1936.
Žičane mreže čije su žice vrlo tanke u odnosu prema širini okca ne mogu. se iz-raditi po poznatom postupku tkanja ili pletenja, pošto se pojedine žice zbog njihovih suviše velikih razmaka i nedovoljnog previjanja medusobno ne drže, tako da se takva mreža u sebi rasturi. Zbog toga se prešlo na to da se uzdužne i poprečne žice medusobno zavare na mestima njihovog ukrštanja.
Što se zavarene žičane mreže od tankih žica sa velikom širinom okca još ne u-potrebljavaju u velikom obimu, proizlazi iz toga, što večina od poznatih mašina za izradu takvih žičanih mreža rada po postupku za čije su izvodenje potrebne velike mašine koje zauzimaju mnogo prostora i čiji su pojedini delovi žametni, pa zbog toga su vrlo skupe.
Kod tih poznatih mašina dovode se poprečne žice za obrazovanje zavarenih mreža sa starne sa naročitih okvira sa kalemima, pri čemu bočne dovodne naprave zahtevaju za njihovo postavljanje znatan prostor sa Strane same mašine, ili se te poprečne žice odozgo polažu na razapete uzdužne žice pomoču dovodnih organa koji se iznad mašine pokreču tamo i ovamo.
Kod oba postupka zahtevaju dovodne naprave za poprečne žice toliko prostora iznad razapetih uzdužnih žica, da na toru mestu nema više mesta za smeštanje elektroda za zavarivanje. Zbog toga se ukup-na naprava za zavarivanje mora postaviti
na drugom mestu mašine, a time se opet znatno povečava dužina mašine.
Ovi se nedostaci uklanjaju postup-kom prema ovom pronalasku, koji se sa-stoji uglavnom u torne, što se poprečne žice pomoču jednog ili više zahvatača od-motavaju sa kalema, tako da na početku odmotavanja kalem za žicu i zahvatač žice leže otprilike u ravni položenoj kroz središnju osu upravno na ravan mreže koja se izraduje, pa se pri odmotavanju poprečne žice kreču za putanju koja od-govara otprilike polovini širine mreže, koja treba da se izradi, naizmenično ka jednoj i drugoj Ivici mreže. Poprečne žice se posle odmotavanja potrebne dužine žice shodno otsecaju na obema stranama. Prema ovom pronalasku moguče je da se kalem i zahvatač za žicu pri odmotavanju poprečne žice pokreču u suprotnom smislu ka ivicama mreže.
Na ovaj se način postižu jednostavna konstrukcija mašine, koja radi po postupku prema ovom pronalasku, ušteda u prostoru i manji troškovi oko izrade. Z ati m može- ova mašina da bude obrazovana tako da se nosači kalema i nosači zahvatača za poprečne žice neprekidno pokreču dok se uzdužne žice dovode sa prekidima. Kod ovakvog načina izvodenja ne postoji opa-snost da se uzdužna žica, zbog neprekid-nog kretanja, zategne za vreme zavariva-nia i da se prekine.
Zatim mogu prema ovom pronalasku nosači kalemova i nosači zahvatača za poprečne žice da budu obrazovani u vidu ko-
Din. 30.—
turova, pa njihove ravni mogu ležati tako nagnute prema površini žičane mreže da oni izmedu sebe i žičane mreže ostavljaju prostora <za smeštanje shodno krakasjto obrazovanih elektroda za zavarivanje, cdn. kontaktne pločice koja služi kao od-bojnik za elektrode za zavarivanje.
Osim toga prema ovom pronalasku je moguče da se držači kalemova za žice i zahvatači žice postave obrtljivo na njihovim koturastim nosačima, isto tako da sc držači kalemova za žice drže pornoču pritiska opruge u nosaču kalemova, pa se mogu lako izmenjivati. Još se mogu elektrode za zavarivanje i njihov odbojac po-merati vodoravno i uspravno prema ure-daju za dovodenje poprečnih žica, a sa sl rane elektroda mogu da budu postavljeni odbojci koji u vezi sa stezačima obez-beduju pravilan položaj poprečne žice pri zavarivanju.
Na crtežu je pretstavljen jedan uredaj prema ovom pronalasku, i to pokazuje:
Sl. 1 izgled sa Strane,
Sl. 2 presek po liniji a—b na sl. 1,
Sl. 3 jedan držač kalema za žicu i jedan zahvatač žice pred samo hvatanje jed-ne poprečne žice od strane zahvatača.
Sl. 4 i 5 pretstavljaju pojedinosti.
Uzdužne žice 1 sprovode se na poznati način od nogara sa kalemovima preko va-ljaka 2 i 3 i izmedu elektroda 4 i 5 za zavarivanje i odbojne kontaktne ploče 6 (sl. 1 i 2). Pornoču držača 7 kalemova i zahvatača 8 žice, koji leže na neprekidno pokretanim nosačima 9 kalemova i nosačima 10 zahvatača, a koje ovi nosači vode po obimu jednog kruga, sprovode se poprečne žice odozdo ili takode odozgo ka uzdužnim žicama.
Nosači 9 kalemova i nosači 10 hvatača obrču se u medusobno nagnutim ravnima, sto se postiže kosim postavljanjem osovi-na 12 i 13. Mesto na kome se medusobno najviše približuju odredeni držač 7 kalema na nosač 9 kalemova i hvatač 8 žice, koji s njime zajedno radi, a koji se nalazi na nosaču 10 hvatača, leži u drugoj vodorav-noj ravni nego što leži mesto njihovog največeg udaljenja. Zavrtnji 14 za pri-čvrščenje smešteni su obrtljivo na nosačima 10 kalemova, pa ih mali zupčanici 15, koji zahvataju u zupčanike 16, obrču tako da držači 7 kalemova i hvatači 8 pri svakom obrtaju nosača 9 kalemova i nosača 10 hvatača naprave jedan obrtaj oko svoje sopstvene ose, i to tako, da je položaj držača kalemova i hvatača u prostoru uvek u istom pravcu. Kupasti zupčanici 17 i 18 prenose čeonim zupčanicima 16 brzinu o-kretanja koja je za to potrebna. Ispred
mesta na kom se držači 7 kalemova i hvatači 8 medusobno najviše približuju dve krive vodice 19 (sl. 3) otvaraju hvatače žice, tako da jedan kraj novo obrazovane poprečne žice 11 ulazi u otvor vilica hvatača. Kada se postigne taj najbliži položaj onda krive vodice 19 oslobadaju koturiče 20, pa se vilice zatvaraju pod dejstvom opruga 21. Sada se izmedu jednog hvatača 8 i jednog držača 7 kalema potpuno auto-rnatski odmotava pri daljem obrtanju nosača 9 kalemova i nosača 10 hvatača. Držači 7 kalemova imaju po jednu kožnu kočnicu 22 i po jednu cevčicu 23 za koče-nje i vodenje poprečne žice 11 koja se odmotava sa kalemova 24. Zavrtnji 14 za pričvrščivanje držača 7 kalemova snabde-veni su uzdužnom aksijalnom šupljinom. Držači 7 imaju dole palice 25 koje se pod-udaraju sa šupljinama obrtljivihi zavrtnje-va 14, a služe za to da se kalemovi 24 zajedno sa držačima 7 kalemova mogu brze i podesno izmenjivati. Polužne kvake 26 koje svojim jezičcima zahvataju u odgo-varajuče otvore ugaonih limova 27 koji su spojeni sa zavrtnjima 14 i koji su pod dejstvom vučnih oprugi 28, a služe za pravilno podešavanje izmenljivih nosača 7 kalemova.
Poprečna žica, koju je uhvatio hvatač, izvlači se do žel jene širine, pa pri da-ijem kretanju nailazi na odbojce 29 (sl. 4 i 5) koji su pričvrščeni sa strane odbojne kontaktne pločice 6. Malo zatim oba ste-zača 30 pritisnu poprečnu žicu 11 uz pro-dužetak pločice 6, pa potom oba noža 31 prekidaju zategnutu žicu 11 od držača 7 kalema i zahvatača 8. Preko tako stegnute poprečne žice 11 idu uzdužne žice 1 izmedu elektroda 4 i 5 za zavarivanje i pločice 6. Sada se elektrode 4 i 5 pritisnu uz kontaktni! pločicu 6, pa uključivač 33 zatvara primarno kolo struje transformatora 32. Sekundarna struja teče od transformatora 32 kroz vod 34 u elektrodu 4, pa se tamo rsspodeljuje po celoj širini elektrode, pa prolazi kroz ukrštanje žica, koja su uteg-nuta izmedu elektroda 4 i kontaktne pločice 6, pa prelazi u tu pločicu. Od kontaktne pločice 6 teče struja kroz ukrštanja žice, koja su utegnuta izmedu elektrode 5 i kontaktne pločice 6, u elektrodu 5, a od ove preko povratnog voda 25 u transformator 32. Pri prolazu sekundarne struje kroz utegnuta ukrštanja, žice zagreva ona ove na usijanost za zavarivanje i tako se zavaruju, pa onda ekscentri 50, 51, 52 i 53 opet odignu elektrode 4 i 5 koje vode šipke 54 i 55, a i stezač 30 od odbojne kontaktne pločice 6 i njenih bočnih produže-taka, kako bi napravili mesta za narednu
poprečnu žica. Pre dolaska naredne poprečne žice pomakne se za jednu dužinu okaca gotova žičana mreža ko ja se vodi preko sprovodnog valjka 36 ka bubnje-vima 37, 38, 39 pomočil zupčanika 40 i kvake 41, koje prileži uz ekscentar 49 i pomoču trenja izmedu zategnute žičane mreže i bubnjeva 37, 38, 39. Time se pokreču napred i uzdužne žice, pa izmedu elektroda nastaje slobodno mesto za zavarivanje naredne poprečne žice. Medutim je nared-na poprečna žica došla izmedu elektroda, pa se na napred opisan način zavaruje sa uzdužnim žicama. Kod svake poprečne žice ponavlja se ovaj tok rada.
Mogu se elektrode 4 i 5 sjediniti u šipku koja se proteže preko cele širine mreže. U ovom slučaju mora se odbojna kontaktna pločica 6 priključiti uz povratni vod 35.
Opisana kretanja pojedinih delova proizvodi osovina 42 koja se pokreče poni o ču remenika 43. Osovina 42 obrče se sa konstantnem brzinom koja se mora prilagoditi materijalu žice koji se u dotičnom slučaju odreduje. I obe osovine 12 i 13 pokreče osovina 42 posredstvom kupastih zupčanika 48 i 47, osovina 46 i kupastih zupčanika 44 i 45.
Skoro sve pokretane mase mašine o-brču se neprekidno, samo se premeštanje žičane mreže vrši sa prekidima. Pri svakom obrtaju osovine 42 zavariva se po jedna poprečna žica sa uzdužnim žicama.
Prenosni valjci 37, 38, 39 su medu-sobno u vezi pomoču zupčanika 64, 65 i 66. Od prenosnog valjka 39 odlazi gotova mreža na inače poznati način na neki va-1 jak za namotavanje.
Podešavanje vremena iža pritiskanje slezača 30 i elektroda 4 i 5 može se izvesti na dva načina, i to razmeštanjem ekscentar a 50 do 53 na osovini 42 ili pomera-njem zavrtki 56 i 57. Kada se ove podese tako da se pečati stezača 30 produžuju, onda ovi pri svom kretanju na niže pre nailaze na produžetak odbojca 6. Stezači 30 prelaze gore u zavrtnje koji mogu kli-zati u vodicama 59 u ko jima su pričvrščeni šiljti 58 koji kroz useke vodica 59 izlaze napolje, pa obema krajevima priležu na navrtke 56. Opruge 60 daju pritisak ste-začima 30, a time i šilu kojom se poprečne žice 11 pritežu uz kontaktnu pločicu 6.
Da bi se tačno izvelo podešavanje vremena za sečenje žica može se podešavati višina gornjih noževa 31, tako da se oni ranije ili do eni je sastanu na tački sečenja sa donjim noževima 61 i 62. Donji vodiljni zavrtnji 63 vodeni su u usecima noževa 31 tako, da noževi kreču dalje kada elektro-
de 4 i 5 i stezači 30 posle polovine hoda noževa prilegnu na odbojnu pločicu 6. Za vreme daljeg hoda klize zavrtnji stezača 30 u svojim vodicama 59.
Podešavanje za razne širine mreže vrši se na taj način da se elektrode 4 i 5 i kontaktna pločica pomeraju u pravcu ka sprovodnom valjku 3. Time se poprečne žice otsecaju i zavarivaju več pre največeg udaljenja držača 7 kalemova i hvatača 8, a time nastaje uža žičana mreža.
Patentni zahtevi:
• 1) Postupak za dovodenje poprečnih žica na mašinama za izradu žičanih mreža sa uzdužnim i poprečnim žicama koje su na njihovo m ukrštanjima električki zavarene, naznačen time, što se poprečne žice (11) pomoču jednog ili više hvatača (8) žice odmotava ju sa kalema (24) za žicu tako, da na početku odmotavanja kalem (24) i hva-tač (8) leže u ravni položenoj kroz središnju osu mreže koja se izraduje, a upravno na ravan te mreže, pa se potom pri odmotavanju poprečne žice kreču naizmenično; ka jednoj i drugoj ivici mreže za putanju koja odgovara otprilike polovini širine mreže koja se izraduje.
2)	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se kalem (24) za žicu i hva-tač (8) žice pri odmotavanju poprečne žice kreču u suprotnom pravcu (smislu) ka ivicama mreže.
3)	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se nosači (9) kalemova žice i nosači (10) hvatača žice kreču neprekidno dok se uzdužne žice (1) dovode sa prekidima.
4)	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se poprečne žice posle odmotavanja potrebne dužine žice na obema stranania otsecaju.
5)	Uredaj za izvodenje postupka prema zahtevima 1 do 3, naznačen kotura-stim nosačem (9) kalema za žicu i kotu-rastim nosačem (10) hvatača za poprečne žice (11), čije ravni leže simetrično prema uzdužnoj osi žičane mreže, koja se izraduje i tako nagnute prema površini žičane mreže da oni izmedu sebe i žičane mreže ostavljaju prostora za smeštanje shodilo krakasto obrazovanih elektroda za zavarivanje, odn. kontaktne pločice (6) koja služi kao odbojnik za elektrode (4, 5) za zavarivanje.
6)	Uredaj prema zahtevu 5, naznačen time, što su držači (7) kalemova žice i hva-tači (8) žice postavljeni obrtljivo na svojim koturastim nosačima (9, 10).
7)	Uredaj prema zahtevu 5, naznačen time, što se držači (7) kalemova mogu lako izmenjivati, pa se pritiskom opruge drže u nosaču (9) kalemova za žicu.
8)	Uredaj prema zahtevu 5, naznačen time, što se elektrode (4, 5) za zavarivanje i njihov odbojac (6) mogu pomeriti vodoravno i uspravno prema uredaju za dovodenje poprečnih žica (11).
9)	Uredaj prema zahtevu 5, naznačen odbojcima (29) koji su postavljeni sa Stra-
ne elektroda (4, 5) za zavarivanje, a koji u vezi sa stezačima (30) obezbeduju pra-vilan položaj poprečne žice (11) pri zava-rivanju.
10)	Uredaj prema zahtevu 5, naznačen time, što se prenošenje gotove mreže ili uzdužnih žica vrši pomoču trenja izmedu gotove mreže odn. uzdužnih žica i jednog ili više prenosnih valjaka (37, 38, 39) koji. se pokreču sa prekidima.
Ad pat.br. 1278 2







\


























■



















'

■>


■ i ;











' '.v	!






















Ad pat.br. 12 782
Ad pat.br.12782
Fic?.$
-iLI------Uf~
1! I i!°