•лГХ %Јул в 003 DOS | 005 006 I 007 006 I 009 010 • 011 I 01? 1 013 I ON 015 I 016 017 I 016 019 I ого * 091 I “а 093 , о?ч 095 | 096 097 I 096 099 I 030 I 031 1 039 | 033 озч | 035 036 I 037 036 039 040 041 049 043 044 045 046 047 046 049 050 051 059 053 054 055 056 057 056 059 060 061 069 063 064 065 066 067 066 069 070 071 07? 073 014 075 076 077 076 079 060 061 069 063 084 065 066 067 066 069 090 091 099 093 094 095 096 097 0961 0991 100 101 1091 103 104 105 106 107 106 109 110 111 11? 113 114 115 116 117 116 119 190 191 19? 193 194 195 196 197 196 199 130 131 139 133 134 135 136 137 136 139 140 141 149 143 144 145 146 147 1Ч 149 150 сагга ИЈЕ1 заоеднички брод студентских дистова 25. мај 1978. Ч т ч ш F \ -• ti' F' A v JBJfl V li ч; ak ' h 'Mb « 'Л0' §& r% T\ -K % k m* заоедништво j револуциЈи 003 004 005 006 007 008 009 010 011 012 013 014 015 016 017 018 019 020 021 022 023 024 025 026 027 026 029 030 031 032 033 034 035 036 037 038 039 040 041 042 043 044 045 046 047 048 049 050 051 052 053 054 055 056 057 058 059 060 061 062 063 064 065 066 067 068 069 070 071 072 073 074 075 076 077 078 079 080 081 082 083 084 085 086 08-» 068 089 090 091 092 093 094 095 096 097 0981 0991 100 101 1021 103 104 105 ID* 107 100 109 >0 11 12 13 114 115 116 117 116 119 120 121 22 23 24 25 26 27 20 29 30 31 32 33 34 Л 30 99 40 Маркс je — како и сам каже — окренуо Хегела с главе на ноге. Следствено томе, самоуправни социјализам практички проводи Марксову теоријску револуцију, окрећући свет с главе на ноге. Наиме, капиталу иманентно је обр-тање субјекта (радника) пуког у објекта, који властитим радом по- ставља себи супротстављеног, оту-ђеног господара. Овет дуби на глави. Насупрот томе, самоуправ-љање, кроз ,,поставл»ање” раднич-ког субјективитета, поставља свет на ноге. Обцт се догађа у сре-дишту света — процесу прои-зводње живота. Самоуправни соци-јализам је свеобухватна пракса радништва, радник као субјект револуције. Епохалност пројекта самоу-правне заједнице је, дакле, што до-кида субјективитет у „оазама”, субјективитет изабраних: субјек-тивитет капитала и његових функ-ционера, субјективитет државе и њених чиновника... У том су склопу и млади као суб-јект револуције. Међутим, њихов револуционарни субјективитет нема исходиште у уско-генерациј-ским обележјима и патњама. Боље речено: младост осттарује своје вдеале везујућо мхово озбвљење зв вролетерско деловање. То је битно. Изванкласна, надкласна итд. борба — како се то показало, и непрестано показује — води равно у различите облнке историјско-епохалне неперспективности, која, опет, рађа: разочарење, гнев, очај... квазиреволуцију на делу. Остварујући идеале радничке класе, ми остварујемо властите идеале. омладша у класно-ревалу-цаонарној борби Млади, дакле, у самоуправнок* социјализму излазе на друштвену сцену са властитим, ничим спута- 1 i 1 1 * $ * 1 * * I $ ваним идентитетом, који је исто-времено и радничко-класни иден-титет. Овде се за нас, као студентске листове, намеће проблематизација самосвојног дсловања универзи-тетског дела младих. Универзитет, био он тзв. грађан-. кжи или тзв. државно-социјали-стички, у својој церемонијалности признаје студенте само као пасивну масу послушних слушалаца и вер-^ них интерпрета профссоријално-академских ставова. Изван тога, све се квалификује као јерес. У тзв. реформи универзитета — појму већ отрцаном од силних, но јалових разматрања и покушаја — цце се ка другачијем друштвеном положају универзитета и његових чинилаца (студената и професора). Међутим, у реформској смо ак-цији углавном регистровали „сла-бост, половичност и кукавност” једне изоловане академске акције. Уопштени кондепт, без стратегиј-ске конкретизадије, резултирао је — знамо како и знамо чиме. Од Десетог конгреса Савеза ко-муниста Југославије на овамо расте сазнање да се недефинисане ре-формске наканс могу реализовати само као ноаа замвсао: темељна самоувравна соцајалктта траасформацвја унваерзвтета. Тиме акција, заправо процес — с офомним стваралачким потенци-јалима студената и професора — бива друштвено- историјски јасно и свеобухватно сигуиран. И обавез-ност расте усјањем низа програм-ских докумената и законских аката, који се односе на цело друштво. Расплет је следећн: уввверзвтет • ■ао оргамска део удружевог раца в . студевтв вао субјектв удружене . вровзводње. Међутим, то није рас-плет вођен стручном режисеровом руком. То није ни расплет који he други довести до срећног краја. То је, заправо, снажна, но истовре-мено далековида уроњеност у про- тивречности света: за стваралаш-тво — борвгтв сс стваралачкв. Ето је дијалектика промене. Као хра-бар стваралачки искорак, неки je, с правом, називају самоувраана ■еир. Дакле, заоштрава се битно опредјељење: самоувраввв немар ■ самоувржна ававтура васуврот лажвом мвру а свтиом рутввер-стжу. Овде, свако опредељивање између старнх алтернатива и н>и-хова алсолутизадија, исказују се у својој силној промашености. А та промашеност јесте политицизам, економизам, техницнзам, социета-ткзам, морализам, идеологизам итд, итд. Дефинисати, дакле, самоуправни ангажман значи дефинисати га као стваралаштво, које за стајалиште има тоталитет револуционарне борбе пролетаријата. Међутим, неки још увек нису рашчисгили с разлозима за живот. Па се препуштају ситном прагма-тизму, који шаблонски (каријери-зам, полтронство итд.) тражи мо-дусе прилагођавања постојећем. Или, једна од алтернатива је и ви-качка провокација политичке моћи, која, наводно, дарује данас и овде, спутавајући сваки човеков стваралачки гест. Наравно, обасу ова опредељења, и њима слична, у својој бити врв-стајање аа сгаро: његовој проши-реној репродукцији или негради-тељском оспоравању. шта самоупршнн ангажман позваје, шш не дррнаје У том склопу, и ангажман омла-динског новинарства, уколико xohe да буде на разини историјске улоге радничке хласеравеза комуниста ро 6vie старим дилемама: писати за базу или форуме, хвалити или кри- тиковати, уважавати ауторитете или аргументе... Наравно, то не значи да се не опредјељујемо и између ових дилема. Међутим, већ такво опоедјељивање имплицира предају и градњу свепристајуће платформе, а ова онемогућује про-цес заоштравања критеријума са-моуправног, односно револуцио-нарно-стваралачког деловања. Самоуправни ангажман познаје, алв не врпнаје rope споменуте ди-леме и ограде. Њему је у првом плану радник, односно процес очо-вечења. Непоновљиво и незаобилазно полазиште револуционарног про-цеса очовечења јесте заједнвштво. Братство и јединство! У супрот-ном, пролетерска револуција не рађа човека, него неку од варијанти његовог отуђења. У супротном, нема самоуправљања, него биро-кратске, технократске, либерали-стичке, националистичке итд. вер-зије „социјализма”. Због свега тога, и ове године окупили смо се у Никшићу на за-једничком послу: издавању Зајед-ничког броја студентских листова. А у овој години — години репу-бличких партијских конфеса, по-крајинских партијских конферен-ција и Једанаестог конфеса Савеза комуниста Југославије — наша се обавеза, наиме, градња заједниш-тва — увеИава. Јер, сви конфеси Партије до сада били су офоман допринос заједништву: фасирано је заједништво не као присила, него као фајна л>удска ■ револуцво-нарна вотреба. Наравно, свесни смо тога да се издавањем Заједничког броја не исцрпљују могућности наше са-радње. Он је тек део — додуше, значајан део —свих инспиративних облика заједничког деловања југо-словенске младе генерадије. Међу-тим, стоји констатација — макар што се студентских листова тиче — да се, осим за време мајских радова, ретко виђамо, разговарамо, пије-мо, размјењујемо текстове, идеје... Убудуће, то је наша велика обаве-за. Јер, и Заједнички број објек-тивно неће превазићи пуки свечар-ско-манифестациони карактер, уколико је он и крај и почетак са-радње. Читалац вероватно примећује да ове године пет редакција (Увпвер-звтетска рвјеч, из Титофада као домаћин, те Студентскв збор јо Скопља, Катедра из Марибора, Бота е ре из Приштине ■ Студеит из Беофада) наместо седам издаје Заједнички број. Није што нас је мање. Нико није ни одбијен. Једно-ставно: другови кз љубљанске Трвбуне и зафебачког Студент-ског лшста одбашв су да се, овде у Никшићу, окупимо и заједничкн радимо. Без обзнранапрепотентно ћутањс (Трвбува) нли муцаво ма-нипулисање финансијама, пофе-бамачиталаца (?!) иодговорношћу пред издавање и (?!) (Студентсив лвст), за цас, оствле, сва „аргумев-тв” су вразвв. Одбвјамо да вж увв-жамо, јер су — у идвосу ва звјад-нвштво које в оввм бројем (како-тако) грапвмо — немоћвв. Нијесмодиглирукеодсвега. Нити смо смели. Нити имали право. На усфајност нас, посебно, оба-везује датум који смо—не случајно — прихватили као датум издавања Заједничког броја: Дав младоств. Јер, управо је друг Тито оличење ове револуције. Револуција инспи-рисана Титом, Тито инспнрасан Ре-волуцијом. За друга Тита, проблеми младих — а за њих је увијек имао слуха и разумијевања — не решавају се изван контекста револуционарне радничко-класне борбе. Само по-везано, у заједнвштву — остварују се идеапи и једних и других: наши идеали. и то смо, с пуним фцем, прихва-тили. Годинешнава штафета на младоста на претседателот на Републ иката ке му ја предаде Чед е Горгев-ски —долгогодишен младински активист и учесник на повеке работни акции средбата со тито - надсрекен миг во животот 41 42 • СОЈУЗНИОТ ОДБОР за прослава на Аенот на младо ста во Белграад је потврди одлуката «а Републичкиот оа > бор за прослава на Денот на млздоста од Македонија — Чеде Горгсжжд да му ja пре даде годинешнава штафета на младоста на претседате- [ лот на рсгГУбликата Јоа Броз Тито. Да се зборува за Чеде Гор-Ј бевоки, долгогодишкиот мла»1 дински активист и учесник| на повеке сојузни и младин-ски рабогни акции во земја-1 ва, има навистина многу што [ да ое каже и напише. А Че~| де, секогаш скромниот мла динец и бригадир со задовол ство ги лрима уштените че ститки Ао него. • ОДЛ УКАТа да му ја пр« дадам Штафетата на млаздо-ста на другарот Тито ја пт мив во Рспублачката конф ренција на ССММ и оттогаш нема посрекец UoMetrr во жи вотот за мене. Цавистииа сум срекеи. Зоцпо, да се сре тнеш со другарот Тшго, Д* иу је стегнеш неговата цвр. ста рака, да му ги пренесеш ! родеидените позДравн и че ститки од сите народн и ка-родности од Југославија, св> како дека е несекојдневен на стан. Уште од иоодамна нмав желба да се сретнам со ДРУ-гарот Тнгго. Но, етс тоа до-сега не М№ се оствари. He т рував дека Јас *е бидем ш снтелот на штафепта м| I младоста. Но, ете гледате | желбата ми се исполни. Во моментов имам голем треш. Се надевам дека на Стадио* нот на Ј угословенската На-родка Армија во вечершпге часови на 25 мај таа ке нсчез не. Ке аастанам црвсто пред Тито, ке му ја стегнам иего-вата рака и со иескриено аа доволство ке му ги пренесам поздравите и честитките и ке му го честитам 86от ро» денден. • ТОА Е ЧЕДЕ ГОРГЕВ- СКИ, последниот носител нв годинешнава Штафета намл адоста. Инаку, Горгеваки е студент на прва го^ина на Машинакиот факултет и уче «ик во трета година во Елек тро-машшискиот училишен цвнтор. Член е на младинска та организација уште од ос навното училиште, a оообено активен е од средното учили ште каде што е секретар на Основната организација. Низ секојдневната акгивност и црвку ангажираниот однос и совесвосг во извршувањето на задачите, тој се истакну-ва во сокоја акдија. На пред лог на својата оаноана орга-»гаација во 1976 година, стаг кува член на ОК на ССММ ази Баба — Скопје и член на ПретседателЈСтвото на PŽ?wwaT? конференција на -ЛЛМ. Освен тоа би делегат Девегшот конпрес на VCMJ, а ао оваа учеона го-Дина е посегител на вечерна | та политичка школа на Со-јузот на комуниетите. • ОСОБЕНО ЗНАЧАЈНИ РЕЗУЈГГАТИ Гор^овоки има постишато на младинскнте работни акутш и во измина тиве неколку го^ини се чи-ни дека немаше активност од доброволното младинско аитажирањо во градот k Рс-публикагга, а тој да не учест-цучвал. Низ ^сжоЈднеоните ак ции Горгеваки се нзградува ше во извоиреден организа-тор и вредеи акггинист. Како илустрација ке ги наведеме следните показатели: учест ('вал «а СМРА „Сава 75” и 76" каде што два пати бил прогласен за ударник; во 1976 учествува и на ЛМРА „Црвени Каранфили — 76" во двете смени како командант на бригадата, во 1977 година Горгевски учест вува уште на две Сојужни ра ботни ахдии — на работната акција Автопат „Братство Единство" и командит на бри гадата „26 Јули” ва СМРА .ДТлачконица 77’. И «а овие акции тој ги освои највисо ките поединечЈш признанија на така за три години, на пет сојузни млвдииски работни акдии, пет гсати беше ирогла сен за ударник. За својата ак тивност на акдиите во 1976 година беше предложш аа прием во Сојузот на кому-нистите. Член е на СК од 23 мај 1977 годииа. Џ УДГГЕ ОД РАНОТО ДЕ-ГСТВО каЈ иене се Јш жсл ба да отидам на работна ак цнЈа за поблиску да го запоз наам убавиот бригадирски жнвот — нн вели Гор^евски. И ете, таквите желби посто {ано вга се нсполнуваат. Од 975 година па наваму посто Јано суи на градидиштата ширум Југославија. Јакнење то на братството и единство-то, создавањето на другарст вото н прн ј ателството, гра. дсњето на нашата земЈа тоа сс најглавннте карак гернстн ки на секоја акција. Сигур-но е дска и годинава ке уче ствувам на две акции во Ј\ гослав(чЈа ЈИамац — Сарае-90 78’ н Автопатот „Братст-ро — Едннство 78”. • СО СВОИТЕ 20 ГОДИ- НИ Чеде Гор/евски постигна многу. Но цред него се по ставуваат (мошнс големи за дачи на факуластот, во вос питнообразовнисп- цроцес, ВО ОПШ TCCTDOII о-полшичк иот Ж1Ивот на градот а особено на гоолето на доброволното младиИсжо аигажирање. Из градувајки ја зсмјата, Го гевски се изградува и се си тапка што несомнено е де ка и во еднина ке се докажу ва и попгврдува. Впрочсм, и не случајно е избран година ва тој да му ја предаде на Тито Штафетата на младос-та иоосна од илјадници мла диицн со безброЈ искрени че-ститхи и поодрави. нлцце поповски tito - revolucionar sodobnega sveta —: V pisanju 0 velikih revoluionarjih se vse prepogosto zgubljamo v superlativih, v najt pri vseh različnih lastnostih, ob tem pa ■ pozabaljamoda lahko revoluaonar postane sila v sebi vero v vizijo, ki ni bila meglena. Predstavljala je ostro kamenje pregrade m kri, pa vendar se je izblikovala v predstavah v svetlobo svobode in enakopravnosti človeka, neprestane borbe m humanizma v vseh delih, ne bi bil Tito brez svojih ljudi.Tita smo ustvarili mi, on je pojem naše borbe in revolucionarne izgradnje liko ležje bi bilo napr. za vodjo države ohraniti državni centralizem m centralno ph •sko gospodarsko ureditev ter se prepustiti enostavnim procesom povratnih intervencij. Že s tem bi v veliki meri nadgradili jemo. In kje je v vsem tem Tito. Cržavnik samoupravljanja, tega ne moremo reči. saj je le prvi človek samoupravljanja, prvi sa-moupravljalec v teoriji m praksi naše druž- enega izmed referentov na lanskem po* svetu „ПТО — kOBIJA“ v ivianboiu. Človeško, občuteno in brez patetike je povedal kaj je pomenil Tito zanj in njegove soborce. Povedal jeyla Tita vietih borbe, niso poznali, niso vedeli kdo se skriva za tem imenom. Le ožji sobord in sodelavd vrhovnega štaba so ga poznali tudi kot Josipa Broza. Pa vendar je beseda Tito že takrat nosila v sebi ves optimizem naroda,kr se bori za svobodo naroda, ki ve kaj je humor, kaj so težave in odrekanja v najtežjih trenutkih posameznika in njegovih soborcev ali svojcev. Tito in „Stari” sta%no*» darju, 0 predsedniku vlade, ki jim je odtujen in kateremu bi naj oni služili le kot orodje za dusego nekega sebičnega subjektivnega cilja. Tita so sprejeli kot del sebe, kot del borbe m vsakdanjega življenja. In tako je ostal Tito njihov tudi po borbi. Tita poznajo širom sveta kot borca za. svBbodo, za enakopravnost in mirno sodelovanje med narodi. Vse to pa ne bi mogel biti, če za njim ne bi stal ves narod, če ne bi delal v imenu svojega ljudstva. Narod, ki ni šel skozi tako težke igkušnje kot ,naš si Tita ne zasluži. Tito, nemi nemistificiran pojem vračal. S tem se je razvila močna vez medsebojnega sodelovanja. Sedaj lahko rečemo da je Titova pot naša pot da je vse, kar imamo tudi njegovo. Pa vendar z vseetem iic moremo povedan vsega. Veljko Vlahovič je pisal o tem, da revolucionar ne sem zastarati. Vedno znova se mora izgrajevati vedno znova dokazati svojo revolucionarnost. Ne srm^apreti v svoje samokrilje in živeti od opevanja tega kar je že dQsegel. Revolucionar z uspehom na svoji poti ne sme postati konformist. In nehote smo zopet pri našem vzgledu. Ko- nas pred vojno. Toda v teh prizadevanjih je hfln oremalo čtveka, premalo njegovega sodelovanja v druzoi m njegova svoboua je bila vse preveč omejena z njegovim statusom v družbi. Večkrat lahko zasledimo kritike v nedodelanosti našega družbenoekonomskega sistema, o nesmislenosti demokratičnosti in 0 enopartijskem sistemu. Napake pri razvijanju našega vsakdana in bodočnosti so napake razvoja, napake usklajenega razumevanja — dela med ljudmi, napake, katerih se zavedamo in jih zavestno nadgraju- tega ne moremo v celoti sprejeti saj odmira država v klasičenm pomenu besede, ne zastopa države, pač pa našo družbo, naše ljudstvo. Mnogo pojmov, katerih ne moremo opredeljevati več v klasičnem smislu, je porušil naš voA in ob tem razvijal svojo revolucionarnost: s tem pa pomagal pri izgrajevanju družbe, ki v svetu nima primere. In v tem ie velik, naivečii med nami. Pa še enkrat, velik m največji je zaradi tega ker je naš ker je rastel z nami in znašo re volucijo in ker lahko vsak izmed nas reče. Ja živi z njim. Marjan Vešnar ШШШ џ Bo овоЈ мајски ден сгеге праз- i иуваме. Сите рабагни nyfe, грага-ните и младината «а ЈугославиЈа со безмериа љубов и искрени че-ститки ке му го честитаат 86-от ро-реденден жа саканиот водач и учи гел — другарот Тито. Тито — водачот на нашите наро-ди, Југославија — земја во Koja човекот стана господар на својот труд, тие два симбшш цврсгго вр-зани на алката од револуционер-иата историја, влгкаени се во него виот секојдневен револуционерен пат и неговото дело. „ — Големите датуми во истори-јата се пламени факели кои све гат далеку во идиината и го освет-пуваат минатото, и како такви греба да се памегат". Овие зборови на нашиот претсе-дател, друварот Тито, како да го с имболизираат ова наше време — големо, творечко, ново. Време на социј алистички победи. Време на социј алисгшчката револуција и изг радба на нови самоуправни одно си, време кога 20 милиони лу£е сложно и решигелно тргнаа по свс јот водач кон новите патишта на слободата и независноста, времв кога едеи човек и една земја сга-наа синоними. Тито и Југославија — време историско, како човеког што го изд иша и обележа, се пои-стовети со нелпо, со својата твореч ка мисла и дело на револуционер го издигна до легеида. џ HA TUJ 11AT, иа тоа дело, мла дите гледаа своја инспирадија свој патоказ. Другарот Тито за на шата младина секогаш имаше нај-пофадни зборови, секогаш кажува ше по некој збор пове£е и ја истак нуваше за пример. 9 „Ти се обракам тебе, младнно на ЈугославиЈа, да бндеш носител на работиотово одушевување, да бвдеш пример за упорност и са.мо-пожртвување во изградбата на зсмЈата, како што беше тоа во че-тир иго дишната борба за слобода на својата земја, како што во минв гата 1946 беше пример во обновата на земјата”. Секошш Титовите зборови нао-баа вистинско место мегу млади-те, беа нивен предводник. А мла-дите никогаш не остануваа долж-ни. Секоја акција уапешно ja pea-лизираа. Секој млад, на ова наше тло, е срекен што живее и работи во Југославија, игго го следи Ти-товиот пат и дело. И не случајно, низ грлата на младите Југослове-ни секојдневно се разнеоуваше и се разнесува ведрата мисла: „Ние сме Титови — Тито е наш”. Оекојдневно младите го следат Титовиот револуционерен пат и дело. А Тигговата револуционерна мисла и дело полетна, силна и ре-шителна, а сепак толку блисжа, елдноставна, човечка реч, беше се којдмевен наш водач, испирирај-ки нб во работата. Тоа е зборот на војсководецот, ^тратегот, револу-ционерот, градаггелог на ноБОтоса моуггравно опиггвство, борецот за мир, кој во својата визија изврши промена на ме^ународните одно-си, а со својата акција придонесе кон формирање на ново мегународ но уредување — ра/ањето на дви жењето на неврзувањето, јакнење-то на силите за мир и прогрес во светот. • МААДИНАТА НА ЈУГОСЛАВИ. ЈА, и во оние најсудбоносни мо-менти кога оо животот се илака ше, а и сега — во слободна Југо славија, е во првите редови. Повоо ниот социјалистички развиток ја-сно го покажува тоа. Речнси нема-ло ниту сдна акција каде што мла-^ите не биле вклучени и не дале свој конкретен придонес. А друва-рот Тито еекогаш наогаше збор по-веке да ги пофали и да им влее но-ви сигурносги. Џ „Ако вие младинци и младин-ки, не ги нзвршувавте досега зада-чите што ги поставуваме пред вас — на пример во војната — тогаш ние не би биле толку снгурни во вас. Кога денес, во мирната нзград ба, вие не би покажале толку ог- ромни напори, кога не би давале толку вонредно големи и сјајни примере на работно херојство, ние не би верувале дека оваа пруга ке ја изградиме во одредениот рок. Но затоа што вие ги ,извршувавте сите досегашни задачи, што беа ставени пред вас, колку тие и да биле тешки, нне имаме во вас без-гранична доверба. Младината на вашата Нова Југославија нависти-на заслужува, според својата до-сегашна работа, според својата борба во текот на војната и по своЈот хероизам во изградбата ва земјата, целосна доверба на сите наши народи, а во прв ред на ра-ководителите на оваа земја, Ете тоа е она што ја создава заемната доверба мс^у нас”. Зарем овие Титови зборови изре-чени ггред градителите на младин-ската пруга Брчко — Банови&иво 1946 година не кажуваат колку е довербата нехова во младината. Младите секојдневно се потврду-ваат, секојдневно преземааг акции и докажуваат дека се вистински »имерна младина, југословенска, итови 9 ТИТО — МЛАДОСГ на наша-та ревллудија. Наша вечна млв-дост. Младост на овој празничен мај... Титова младост... Младеш-ка младост... Младост што ши-рум ја отвори вратата на поубава-та и посрекната иднина. Таа мла-дост нераскинливо е врзака за Ти-товото име, за името на човекот и борецот кој својот живот, своето револуционерно дело го вгради во добробкгот на југословвнските на-роди и народности, на нашата ра-бсшгачка класа и на работните лу£е. Затоа, ние смо ере^ни шго го имаме Тито, Тито е срекен што нб има нас. Горди сме што и сега ние младите како и секогаш досега, с» работни победи, ке му го чести-таме 86-от роден ден. Оо радост го изговараме неговото име, му испракаме најсрдечни и најтопли поздрави игго проникнуваат од младите срча на целава наша зем- npi Ти ја. Тиго беше и остана наша алка мегу темните и крвави сидишта на нашето минато и пат до иднината, која не сака ветсе да робува на ту-fti невистани и ггредрасуди. Тој факел на оваа епоха, цврст, грани тен, впрочем како игго беше и за време на војната, факел кој посто-јано н& грее и ја покажува наша-та иднина. # Јас го следам развојот во светот и гледам се што постнгнав. ме и што, имаме денес. Денешна Југославија ужнва огромен углед во светот. Тоа ни го признаваат в надвор, па и тие на каи ис им смс баш по волја. Нашата земја има прекрасна младина, коЈа како и во мннатото е готова да се прифати и за најтешката задача. Нејзе че-сто it е жал што не може да се докаже во онаква борба каква што водевме ние. Но, и подобро е да не н се укаже таква можносг. Таа нејзика готовност и способност претставува гаранција мирно да можеме да гледаме во иднииата. Јвс длабоко верувам во шшшта младнна. Ние сме должни да 6 оставаме на помпадата генерација подобри остварувања на тој начин што ке ое боримс до поспеден зднв за посрекен живот на нашиот чо-век... Ова беа зборави изречени од прет-седателот Тиго за време на ггрвомај скиот празвик на Бриони. Зборови кои како и многупати дотогаш зра-чат ведрина и повикуваат на секој-дневни акции и ангажирање. • И ЗАТОА: „Ние сме Титови — Тито е наш”, насекаде е присут-но низ чаикла слободна, сакана и неврзана Југославија, во секое кат че. Неговиот лик, неговото дело, неговиот збор, поглед и вистина, патуваат до сите нас. Тито е наше изгрејсонце, наш оветилник од кој што се напојуваат сите наши ми-сли и дела, аа поубаво утре, за позрел и поголем чекор во изград-бата на нашата братска заедница — на саканата Југославија. Владе ПОПОВСКИ erari уа8 - tito -v .... . . . « Tri vitet - 1949, 1950 dhe 1951 - V gjalc mulili shkurt, mars e prill te vitit Krvelari i RenubUkes Socialiste K №n d? '* fu9u®J* e d?'? madhe- N IUl!.r.T “ j J*: i* Pl!SO,, Ji T 8 <«o te shenohen me shkronja te kuqe ne Cv 1961 vizitoi nje sere shtetesh afrikane Federative te Jueosllavise dhe i Lidhies roi* mc *ksione ** nJdpaanKahme her- Д »»n«*!! tone duke ia humbur mb teper se \ historine e veteqeverisjes punetore. Ate- N duke pregatitur aksionin per thirrjen e st Komuniste«' te Jueosllavise Mare-^ oike dhe P* 1‘fshu*r P* nd*J ^*[*do^ ml'l10n( * »htattqintlt mijt пЈ*"г- K here iu vune themelel veteqeverisjes S? Konferences st vendeve te painkua- shali i Jueosllavise dhe Komandanti su-S PenKesash 4* iujttrcnuan. Me ardhjen^ duke shkaterruar 21 per qtnd tt nderte- N shoqgrore ndi;rsa u hudh etatizmi (si-^S druara. ne bare te kesaj inisiative. prej prem i forca« tt агта|Гиг. tsMt S e Ti,os nif lry' ,,UK1Kt § dhe keshtu per tt paren here u re.l.zu.S ekende meridianeve te botes... !x mandanti legjendar qe e shkallmoi bor-S rindertohej vendi shume i rrinu- S РГ^пв1кЧт "* PUN^nBTvrLe<0re $s arridhfni*Y* shoqerore so-Ч zjmp|0te, tt bashkuar dhe te vellaztru- IK) ГЕ I KALEM KETIJ POPU-$! It reja duke ndermarrt inisi.tiv. tt fu-§ J** ( ^ S cialiste. ar. fitimtare ne rrugen e socializmit ve- LLI. S do ГЕ KURSEHEM PER КИ§ qishme qe vendi yne ti tejk.loji ti gji-S ^ р^Г. ГопДотГ^е e ^ . (TITO - KRUUES I POI.ITIKEsS ,e4ev*rises... TOKE NJERE/.ISH TRIMA E FI NE S Iha vtshtiresitt, la thyej varftrine eS »i*«™; Mirepo. Parlia jone komunttle ev s£ MOSINKUADRIMIT) & Eestojme dhe uroime: TOR QE ESHTE NE CJENDJE TES shekujve dhe tt behel pjest e botis se § '°i ' de„№ dhe S Nje ng. misiatorel e livizjes si mo-$; - G^ZUAR dItEN DHE FE- BEJEMREKUU I S; lirist si plott dhe ku do tt jehoje ktng. $ Д!т^а tt sqiroj hesa^f me cdo proge- § sinkuidrimit eshte shoku Tito, i eili sefndj duke u fuqi/uar buza ekonomike, S tont eshtt meriti histerike e shokut S krues i dokumentu te njohur «inisiati-sS SHURI SHOK ТГГО. ' punimit me njertzlt ptrparimtart »A cl№„ r р*гсо|№„ cdhe kthesat e mi- V Tito. Qysh mt 26 shkurt ti vitit 1948 neX va e tt pesltvea me tt cilin nt SesioninN, MALET MESUESI YNE 1 DASHUK. atehershem dhe bashk me ta hyri nt It-k dha ро||||к(. t( tmancipimit tt njeriut S Kongresin e Dytt tt PK It Kroacisi, li-S> » Asambl”® £. Perkjithshme tt OKB^J EgORE ME T\ DHE NE RRUGE vizjen ptrparimtare. 4 qji ptrpara botis doli me fuqi fe- S dhur me vetiqeverisjen lokale ti popu- sS n* vi,in kerk°hej nga fuqiti krye-VS T^DE DO TE . FITIM- . iq.. ... . S niksi ptr U dtshmuar flaktn e revolu-S Mit, shoku Tito konkludoi se veltqever-§ sore It blM«Ye ushuralto-pohtikeis DHETRIUMF^EPRORE O. !rdoa^ \T cionil popullor dhe faklin se «fart mre- S isj. tshlt forci Ihemelore «pir /hvilli-S (SHBA dhe BRSS^ nt tt fillojnt nego-§; TARE PRORE TE BASHKUAR DHE PKJ (LKJ)dhe ktshtu drejttptrstdrejli ^ k H, mund кгфј prUshti nroletart. S min e It gjilha forcave krijuese nt po-§ ciatal ni drejlim tt sigurimit tt paqesCS TE vElLAZERUAR.) E pe g • hyri ne organizmin e grupit perp.nm- N ka da5hurl> ^. badikim dhe vt- S pullin lont...» b°*E St shpejt, pas,.j shoku Tilo,§! Skender ŽOGAJ tar It livizjes punttore jugosllave. It ci- JC v r ито je у свом стваралачком при ступу васпитно-образовној дјелат-нотсти полазио од маркстистичко лењИДЛстичког учења, као револуционарне теорије, од искуства и праксе нашег самоу-правног социјалистичког развитка, од ства-ралачке примјене револуционарне теорије у пракси и револуционарних промјена у нашем васпитно-образовном систему у цјелини Тито је развијајуКи марксистичку мисао о стваралачкој примјени револуционарне тео-рије како у пракси друштвеног развитка уопште тако и у сфери васпитно-образовног рада дао значајан допринос изграђивању нашег васпитно-образовног система на новим самоуправним социјалистичким основама. Тито је развијајући Марксову мисао о томе да будућност једног народа, па и цијелог човјечанства, зависи од тога како he подмла-дак радничке класе бити васпитан и оспособ-љен за прихватање произдодних и друштвс-них задатака тражио да се наш васпитно-образовни систем учини што ефикаснијим и радикалнијим и у смислу омогућавања дјеци радничке класе да стекну што више знања, да се оспособе за самоуправљање и укључивање у све процесе друштвеног рада и стваралаш-тва. Тито је у свом стваралачком учењу о бројним питањима надградње васпитање и образовање узимао kao врло значајан чини-лац за мијењање постојећег стања у свим при- вредним и друштвеним дјелатностима. Он узима васпитањс као један од чинилаца који трсба да обезбиједе ослобођење човјека и рада, да се односи међу људима што више ху-манизују и очовјече, да сви облици удружи-вања рада служе човјеку и поспјешују његове креативне снаге, да радник постане господар услова и репродукције. Другим ријечима, стварању услова гдје he радници постати не само господари вишка рада eeh и носиоци цје-локупне економске моћи друштва. Титове мисли често упозоравају да се не може говорити о свестраном васпитању младе личности ако се не створе потребни услови да у процесу ослобођења човјека и рада просвјете као и друге дјелатности на-градње не добију право мјесто у удруженом раду и ако васпит;*ве не постане један од Kapnica тог рада, тј. ако не буде један од чини-лаца који he утицати на побољшање процеса производње и, једна од основних покретачких снага друштвеног развитка. Имајући те чи-ниоце у виду Тито улаже напоре не само да се повежу образовање и рад, Beh, и да се укине сваки дуализам у васпитању да у нашем друш-тву не би стварали ,,два социјалистичка чов-јека — интелектуалца и радника”, Beh, да стварамо једног”. Управо, Титоје у више наврата говорио оним питањима од којих зависи даљи разви-так васпитно-образовног система и његово усклађивање са развитком нашег самоуправ- : . Ж!' J; |r ■.■-зЈгЛШЈШ Лџ. p r 'c V' ■ ’ ' титова мисао У социдал- истичком васпита- вању ног друштва. Јер васпитање he одиграти своју друштвену улогу само онда ако постане инте-грални, саставни дио како процеса прои-зводње тако и цјелокупне наградњс. Зато се Тито енергично заузима да се стварају услови у којима he материјална производња све више попримати друштвени карактер, а васпитањс лостати један одзначајних видова друштвеног рада. Тито у својим теоријским радовима и практичним акцијама значајну пажњу по клања васпитању хуманизма и патриотизм код младих генерација. Тито је наглашавао д. те особине младих треба да дођу до изражаја| код младих у хероизму, који се испољавао| како у времену оружане револуције тако и у процесу социјалистичке изградње, у чувању тековииа револуције, у развијању правилног односа према нашим народима и народности-ма, у развијању човјечности, итд. јер, Тито упозорава да социјалистичко друштво код нас треба да буде изфађено што" хуманијим путем”, а да би се то постигло „потребни су смјели, храбрни поносни фађани” који све тешкоће могу да савладају не одричући се .интефитета личности и... достојанственог држања... поносног и свјесног социјалистич-ког фађанина”. Широке су могућности, по Титовој оцје-ни, које обезбјеђују да се односи у школи ху-манизују. Процес хуманизације треба да дође до изражаја односима наставник-ученик, професор-студент, у развијању самоуправних односа, при укључивању младих у све видове школског и ваншколског организовања и у свим сверама живота и рада младих. Јер, друг Т ито тражи да се м лади васп итавају у ду ху од-носа... искрености, повјерења, човјекољубља, разумијевања, трпељивости, узајамне са-радње и помоћи... људских симпатија и дру-гарства међу људима”, а то треба да се ожи-вотвори „у развијеним облидима заједничке борбе, сарадње и помоћи, који су засновани на осјећању и увјерењу заједнице да је човјек највећа вриједност”. Дух хуманизма код мла-дих треба да се васпитава, по Титовим рије-чима, преко револуционарних традиција које су садржане у „примјерима херојства наше омладине у рату остварујући своје херојство на раду”. Познато је Титово тражење да се односи између наставника и ученика мијењају у сми-слу стављања ученика v положај да буде не нијеми слушалац, Beh, наставников срадник како у процесу стицања знања тако у ицјстп-вању и другим видовима њихових међусобних односа и сарадње. Значи, ученик и студент требају у правом смислу да добију статус радног човјека, рад-ника који he према својим способностима бити укључен у све дјелатности школског и ваншколског рада, а тичу се н>еговог поло-жаја у школи и друштвеној заједници. Друг Тито је непрекидно говорио да ва-спитање као чинилац треба да одигра најзна-чајнију улогу у изфађивању осјећања патрио-тизма и братства и јединства наших народа. Имајући то у виду Тито каже да се с васпита-њем почне од најранијс младости и да се пози-тивне људске особине развијају у свим ва-спитно-образовним институцијама, од дјечјих вртића до факултета, и преко свих других ви-дова ванинституционалног образовања. , Тито није само истицао особине које треба његовати код младих људи, није само указивао на путеве и правце развитка васпи-тања eeh je указивао да револуционарне фади цчје наших народа и хуманизам треба да буду најзначајнији извори на којима младе генера-ције треба да се васпитавају и свестрано ра-звијају. Тито тражи од младих људи да добро уче, да постану добри стручњаци, вриједни чла-нови наше друштвене заједнице, али и поред тога омладина „мора од најраније младости да улази у све поре нашег друштвеног живота, да упознаје процесе нашег развитка..." А то по Титовој оцјени зависи од много чинилаца међу којима се највише истиче стварање ра-сположења у високошколским установама за укључивање младих у све облике друштвеног самоуправљања, марксистичко образовањс младих које nehe бити вербално eeh тијесно повезано са праксом нашег самоуправно со-циЈалистичког друштвеног развитка. Дакле, Тито тражи стварање такве друштвене климе Koja he обезбиједити да, циљеви наше револу-ције и социјалистичког самоуправљања буду основно мјерило за оцјену садржаја и усмје-рености науке, културе и образовно-васпит-ног рада” и, да наука, култура и обрадовање „својом социјалистичком орјентацијом и ври-једностима које стварају оспособљавају мла-дог човјека као свјесног фадитеља садржај-них и богатијих облика живота и социјали-стичких односа..." јер је „у васпитно-обра-зовној дјелатности самоуправљање истовре-мено и друштвени однос и пут формирања личности. ШпЈги značajnih izdavačkih poduhvata lokom 1977. godme u povodu dvo-^ strukog jubileja predsjednika Tita — četr3ešetogodišnjic« dolaska na čefco KP -SK3 i osamdesetpetogodišnjice života, izvanredno mesto pripada publikaciji „Tito četrdeset godrna na čelu SK." Udruženih izdavača — Narodna knjiga Beograd, Partizanska knjiga Ljubljana OOUR „Monos” Beograd i Nova Makedonija Skoplje. Značaj ovakvog izdavačkog poduhvata je od neprocenjive vrednosti jer izuzetno širokom biografskom i istorijskom retrospektivom dopusta izvorno isuštinsko upoznavanje sa Titovim životnim putem i revolucionarnim delom. Pored izbora iz radova druga Tita i hronolo-gije najvažnijih dogadaja iz njegovog dosadašn-jeg života i rada publikacija sadrži i 23 naučna i teorijska priloga čiji su autori naši eminentni društveno-politički i naučni radnici kao i izjave poznatih ličnosti o Titu i njegovom delu i preko 400 fotografija i faksimila dokumenata. Podeljena na 4 dela — pod naslovima: „Borba za konsolidaciju KP.i napori za odbranu zemlje od fašizma (1937—1941)”; „NOR i socijali-stičkar evolucija naroda i narodnosti .ugoslavije (1941—1945)”; „Izgradnja i razvoj socijali-stičke samoupravne i nesvrstane Jugoslavije (1945—1977)”; „Dokumenti, hronologija drugi priloži” — publikacija predstavlja brili-jantno ukomponovanu celinu koja na jedmstven način interpretira totalitet jedne biografije — je dinstvo misli i dela — skoro sedamdeset godina revolucionarne bcskompromisnosti, nepoko-lebljive doslednosti, i vizionarstva, rada i stvara-laštva druga Trta, revolucionara, humaniste, voj-l skovode, državnika, teoretičara-mislioca, koji je u svim životnim situacijama „svojim radničkiin genijem nalazio sredstva bhke za socijalizam Polazeči od stava da „su za produbljena naučn istraživanja merodavna jedrno celokupna del predsednika Tita” Redakcija publikacije je izvršila izbor iz višetomnog opusa 1 itovih radova ciljem da se prezentiraju pojedine Titove misli, t ideje, ocene i aktivnosti koje karakterišu razvojni put borbe KP .-SK J u njegovoj bogatoj istorijskoj prošlosti", svrstavajuči radove u 5 grupa: Borba za izgradnju i konsolidaciju Partije ; Strategija rata i revolucije; SK J— Avangarda borbe za socijalizam; Samoupravni socijalizam; Borba za mir i ravnopravnost naroda. - §yojom ukupnoV\i ova publikacija u bitnoj meri otkriva celinu istorijsko-političkog konteksta u kome se formira i deluje Titova revolucionarna ličnost (što je bez sumnje jedna od njenih naučnih vrlina) dijalektički karakter Titove vizije samoupravnog socijalizma, medunarodnih odnosa, politike nesvrstavanja. pitanja evropske bezbednosti i saradnje, razvoja medunarodnog radničkog i komunističkog pokreta. Stvaralačkiprimenjuči marksizam-lenjinizam, “ analizi konkretnih društvenih odnosa, Titova uiisao sc uvek iznova pokazuje u 1937. kao i u "177. godme kao „misao prakse koja se realizuje di{če se realizovati” kao mera sudbonosnih od-!uka i akcija čija se istorijska realnost i daleko-vi(Jnost neprestano materijalizuje. Novo ruko-v°dstvo Partije koje je Tito formirao 1937. dola-zeči na njeno čelo okrenulo je Partiju prema Pfaktičnim dnevnim bitkama radnih masa”, a to znači prema krajnjim ciljevima radničke klase. Dobijajuči brtku za idejno, organizaciono i ak-ciono jedinstvo partije protiv frakcionaških, sek-taških, birokratskih i oportunističkih duhova u njoj, partija pod Titovim vodstvom vodi bitku za revolucionisanje masa na selu, posebno seoske °mladmc; pravilno postavlja i rešava nacionalno pitanje, tj. bori se za punc nacionalne slobodeza punu ravnopravnost naših naroda i narodnosti, koristi sve legalne forme za delovanje radničke klase (prc svega Narodni front) a samim tim i njene nelegalne Partije, priprema naše narode i narodnosti za odbranu zemlje od nastupajuče fa-šštičke opasnosti, pomaže SKOJ, formira KP Slovenije i KP Hrvatske. te u oktobru 1940. go-[dme u Zagrebu odtžava i zemaljski konferenci- david doba ju, na kojoj je „razradena polhička linija Partije | u uslovima.,svctskog rata, polhička linija koja se I več tada počela razlikovati od tadašnje platforme/l svetskog komunističkog pokreta". |l Sud divljenja i potovanja prema predsedniku) Titu izrečen na Zapadu 1953. godine „Ma štalj mislili o komunistima, mi sc divtmo odvažnmtj ljudima, a Maršal to jeste. On je David moder-nog doba, koji se suprotstavio dvojici Golijata: prvo Hitleru a potom Staljinu” tačan je i hupre-sivan ali i nedovoljan jer Tito je rekao NE, od-lučno se suprotstavljajuči mnogima i pre i posle toga: NE u jesen 1914. imperijalističkom ratu prilikom čega je zbog antimilitarističke propagande uhapšen i zatvoren u Petrovaradinsku tvr-davu, NE carskoj vlasti u Rusiji marta 1917 zbog nezakonitih postupaka prema vojnim za-robljeniciina, NE koje „ne priznaje buržoaski sud” na „bontbaškom” procesu 1928. jer kompetentnim priznaje samo sud Partije, NE koje utamničenikB Josipa Broza pod brojem 483 čini „nepoboljšivim komunistom”, NE alternativi Kominterne da KPJ kao njena sekcija bude ra-spuštena, NE svakoj birokratsko-unitarističkoj, nacionalno-separatističkoj, liberalitstičko-teho-birokratskoj koncepciji i praksi, NE blokovskem pristupu reševanja medunarodnih problema i odnosa, svakom hegemonizmu, pritisku i dominaciji. Primeri i inspiracije za narode koji su antiko-lonijalnim revolucijama neodložno prcuzelivla-stitu sudbmu u svoje ruke Tito se permanentno kao marksista, eminentni svetski državnik i borac za mir zalaže za principe medusobnog uva-žavanja, nezavisnosti, ravnopravnost! i neme-šanja u unutrašnje stvari drugih zemalja i partija, potvrdujuči time na najbolji način dinamizam, originalnost, pobedonosni hod i stvaralačku otvorenost, kontinuitet i generičku suštmu naše revolucije. Suvišno je nabrojati razloge zbog kojih Publi-kaciju Udruženih izdavača zajedno sa sabranim delima našeg Predsedniku i brojnhn knjigama o njemu neodložno treba da poseduju sve naše biblioteke, škole, OOU R-i, vojne pošte, drugim rečima, ustanove, organizacije i pojedinci, jer za sve što je Tito uradio i što če da uradi postoji samo jedno objašnjenje, Titovo objašnjenje: „učimo sam samo ono što mi je nalagala savest komuniste i dužnost revolucionara". arči skit kratek stik ma univerzi ekskursionet t8 profesionale c факултета У фотељу Danes, ko smo priča pospešeni družbeni preobrazbi na številnih' področjih družbeno ekonomskih odnosov, še posebej v temeljitem in neposrednem z#druževanjc4? dela in sredstev v obliki dinamičnih procesov družbene reprodukcije je nujno potrebno opozoriti na izredno pomemhenfaktor v teh skupnih naprezanjih , ki šibi družbeni interes, s temyzvezi pa zadržuje napredek družbe in njenega subjekta - samoupravl-jalca. Čeprav samoupravni ra- ц zvoj zahteva veliko moči m naprezanj delovnih ljudi in občanov je zmotno mnenje, katero se prenaša iz pomanjkljivih aktivnosti v preteklosti na sodobne družbene politične in ekonomske razmere v federaciji, republiki, objemi in krajevni skupnosti s tem, da obstojajo teze o jalovem delu, neplodnih prizadevanjih, bolnih ambicijah, družbenih — svojelastnih deviacijah, raznih političnih manipulacijah idt. Vse to je vsaj delno resnično, vendar zakaj je temu tako? To se ne vprašajo tisti kovači natolcevanj in spletk, kaj šele da bi se sami ak tivno m ustvarjalno zavxcli za odpravo takšnih družbeno ne častnih potez. To je bilo potrebno navesti kot uvod v razmišljanje o lem. kakšni smo danes ljudje, ko po gostokrat mejimo b0lj na po-l trošniški „peoples”, kot na samoupravno fronto delovnega ljudstva. Ne mislim s tem na kakršnokoli omejevanje pravic m svoboščin, temveč na nezdravo krepitev določenih individualnih slojev, ki protisamou-pravno in nekomunistično krnijo družbeni standard na račun lastnega m samosvojega udobja. Da je po letu ali dveh mogoče govoriti o združenem delu verjetno ni naključje in to je tud povsem pravilno. Vendar to pravilnost kaj težko zasledimo v praksi, ali pa je obravnavana površinsko in preveč neživljenjsko, da bi lahko bili z dosežki zadovoljni. Nimamo več tovarn, uradov, inštitutov .šol. itd., imamo torej združeno delo. Nam študentom najbližji interaktivni način sodelovanja in soustvarjanja je prav gotovo, odnos združeno delo (ožje) univerza, torej model, kateremu je poverjena pome mira in zahtevna naloga - izobraževati na univerzi takšne kadre, kakšne potrebuje združeno delo. Vendar (kot kažejo analize) smo presegli le staro obliko ter termina gospodarstvo in šolstvo, vzporedno pa nadaljujemo s starim obnašanjem v praksi. Nekaj nazornih primerov: združeno delo ne planira (ali pomanjkljivo) kadrov, česar posledica je tudi rahhičnost v štipendijski politiki: radikalni (nesocialistični, protiustavni) ukrepi deficitarnosti in sufici- tarnosti- posledica перк,gramskega plana kadrov m različnega „družbenega” (birokratskega) vrednotenja poklicev, k se ne tehtajo po vsebini dela in delovnih zaupanjih, temifce po privilegiju titul in avtoriteti avtoritet; tripartitni sistem še vedno ne sestavlja delegatske odgovornosti, ampak neredko poslanski način dela... zabloda omamljenih Univerzo lahko ustanovi in vzdržuje le združeno delo, ki mora imeti celotno lastno dejavnost oprto na tekoč vzgojno izobraževalni sistem. Družba si ne more in ne sme privoščiti, da bi nastala univerza v krogih mogočnih, kot se je to dogajalo včasih, čeprav je združeno delo ne potrebuje. Žal pa še danes obstajajo v Jugoslaviji univerze, katerih orientacija na združeno delo je zanimiva predvsem ali celo ф izključno le z materialnega vidika (verodostojne podatke o tem z navedbami dokazov dobite pri avtorju), medtem ko srednjeročni plan kadrov zanje ne pomeni veliko, ali ccfo sploh nič. Obstaja pa še ena varianta problema: združeno delo ustanovi univerzo, potem pa zelo slabo skrbi za njen razvoj m izpolnjevanje osnovne funkcije (tipičen primer je mariborska univerza). To je le del mogoče trenutno najaktualnejših problemov v odnosu združeno delo - univerza, ki nas prepričuje, da ni vse tako lepo, kot kažejo papirji, temveč marsikje kar preveč bridko za samoupravno koncepcijo razvoja naše družben? skupnosti. Samoupravno nean-gažiranje množic in neodgovornost članov ZSM m ZK na univerzi poleg vseh težav še dodatno omejuje nekatere pozitivno začete akcije. Niso redki sicer zelo žalostni primeri, ko je navada zamenjala odgovornost m je tako celo udeležba na sestankih odvisna od dobre volje, razpoloženja, prostega časa in ostalih faktorjev, ki vedno bolj označujejo družbenopolitične organizacije kot skupine stalnega formata m ne kot odgovorne, ter za družbo najpotrebnejše nosilce dela in idej. Ne le odgovornost do dela v gospodarstvu, temveč tudi na odgovornost do dela v družbenopolitičnih organizacijah mnogo preveč pozabljamo. Tako tudi večina študentov včlanjenih v ZS M m ZK pasivno ždi m ne izpolnjuje svojih nalog, ali JStreje povedano: živi na žulj-h prizadevnih posameznikov, ki niso pozabili na osnovne na-oge naše samoupravne in so-rialističke Jugoslavije. Lepope-tujemo lenuhe, ni kaj! brane srčnik Иданасјеу Ilpnoj Гори ак-туелна једна анегдога која је педесетих година често при-чана. Ријсчје о томе како см« на некнм всликим градндиш-тима нека.1 ичал н внше руко-водкдаца (Црногораиа) него радннка. Um, удругој верзи-ји, чало у ппчи а у збил>и, неки нашнрауководиоиису зв новоотворена прсдузећа вазда чогли прнје да понудс днректоре него ли радни-ке(!!1). У контексту једног таквог присјсИања вал>а по-гледати шта се данас догађа. Већи број члазих л>уди који са факул тетскоч дипло-чоч одлазс ca наше! уннвер-зитета у удруженн рад хоћс најприје да сједну на руково-дилачку фотел>у. Мазо се њнх одлучује да прво .нспече” занат у непсоредноч ирои-зводноч проиесу. да „профе-соровс истине" и теоретскн поредак спознајс сгвари провјери у пракси... Подаии прикупл>ени у највећим црно-горским предузеИича увјсра-вају у то . Говорс о томе да су скоро ријетвм примјери да је члади инжењср по удружи-вању pata посзао вођасчјене. асистент технолога у прои-зводњи... (Те послове. изгле-да, н .ta.be најуспјешније обав.вају сдарији дехничари нли други стручњапи који су се „оказнлм” у свакодневној пракси). Изади ..стручњаии стога. сцда иајвншс воде дневниие ралннка. регнструју учннхе. инсискзори су у ннвс-стииијача. секрегари су по-гона н јединима удруженог рада, илн... Једноч ријечју баве се некаквич адчинн-стратнвнмч рабозача и скоро no npasaiB граже какав..чирннји посао" у та-козванич „заједничкич службама”. Истина. при-правниин се н дал>е причају. нако у чалоч броју. Но, чаз« их је који уопште пизажу онај познатн „прмправннчкм испит”. То, изгледа, није вмше ни у чоди. нн у праксн... Стога није. чожда. ни чудо што о одређенич „стручннч стварича”, основннч гакорс-Ии, из домена праксе, на прнчјер. један искусннји електричар често вишезна од младог инжињера и томе спично, н, што су на овим ре-лацијача чести „куршлуси”... Једноставно. диплома narasla служи превасходно само као улазнииа за радн<> мјесто, а у нашем случају још н као резерваинја за фоге-.ву.нарочито kat je ријеч о „татинич син(1вича",Ки.1Ик« све ти ича смисла сувишно је говоритн бар у ович новина-ма. Јер, највећи дмо нас којн са<а са факултета одлаанчо у разне организаиије слреча се за ..спсцијазиси” у својој струпи. Неко још рече да счо чи, управо. кцдрови за 21. вијек. Зашто се окда тако и не монашачо н kat нач понуде „оинс и поиис послова"? Зашто правник да води запи-сннке са сједнниа разних ко-чисија н савјета. екпномиста да „испија кафе” у кочерцн-јаишч сектору. а ннжењер да тражи сваки могући начин да mто проје „испари” кз прон-зводње. kat счо на другич чјестичадазеко потребнији и кориснији и себн и друштву? Зар се иче не стиче радоч н свакодневнич друговањем са кинкретннч ириблсчнча? ,1а lih су нас прпфесорн тако Јучили? Зар онн који су нас [шказовази треба и дал.еда на с хране, да се зноје, а чн счо да гдедачо каки отиру зној с чела... Зар о свечу овоче не бисчо чорази чазо више н огвореније да говоричо и на нашич рапзнч састанинча још док сч» на факултету. Наравно. ја нечач начјеру да дијелич nauke н држич прнд нке. Покушавач сачо да будеч сачокрнтичан. а вн просудше да лм је т« уреду... Shume fakultete tona kane bere nje praktike te gabueshme, meqi? po organizojne ekskursione per študente jashti? vendit tone. E ndoshta nuk do te ishte e tepert, qe ne fillim, te permendet ajo maksima e l.idhjes ferialiste, qe thote se: «Vendi duhet te njihet per t'u dashur me shume«. Por, kur ckskursionin e organizojne jashte vendit, si mund ta njohim vendin tone. Bile, pse nuk i vizitoj-mi? vendet me te rendesishme, ash-tu bashkarisht, kur jemi ne fundi te nje shkollimi te larte, apo vendet qi? jane te rendesishme per profesionin qe do te ushtrojme ne-ser. \lirepo, si duket, shume fakultete tona nuk nisen nga kjo. Dhe, vertete. Mund te quhet eks-kursion profesional edhe ai qe or-ganizohet per te vizituar Bashki-min Sovjetik a Italine, bie fjala, por do te ishte me i rendiisishm takimi me moshataret e vendit, shkembimi i mendimeve, me kete edhe forcimi i vellazerim-bashki-mit, qe eshte detyre e te gjithe nevc, e nga ana tjeter, edhe materialistu do te shpetonim me mire, ?ka do te ishte pune e mireseard-hur per xhepin e «ceket» studen-tesk. (Kuptojme. Shumica do te thoshin se ekskursioni nuk organi-zohet ?do dite. Kshte kaluar kohe e gjate per te mberrijtur gjer tek (Ose: Pse disa fakultete tona organizojne ekskursione jashte vendit dhe i quajne ato iprofesionale?!)1- ekskursioni. atiihere kur te gjithe shoket e shoqet te bashkuar vendo-sin te shetisin, te vizitojne qytete qe nuk kane patur rast t’i shohin me pare, monumentet historike qe na mbeten si simbole te lirise, e te tjera, ne menvre qe t'u mbetet di?ka nga kujtimi i perbashket.) Duhci te dihet qellimi i eksku-risionit. Gjithsesi. Qellimisht po permendim rastin e Fakultetit Ekonomik te Prishtines. Para disa ditesh študente! c ketij Fakulteti u kthven nga Bashkimi Sovjetik. Dhe, pse ishin atje?! Ndoshta, per te pare bukurite e qyteteve. Apo per te thene se njeriu duhet te njo-he shume vende. E kuptojme kete gje. Por, a fare nuk na dhimbset dinari i dhene qe nga viti i pare, ne ?d() regjistrim semestri kur plote-sonim fletpagesat tridhjetedina-rifshe dhe ne to shkruanim: «per ekskursion profesional«. E si duket, studentet e Fakultetit Juridik me se miri e kane kuptuar gesht-jen e ekskursioni! profesional. Te gjithe vendosen qe ate ta organizojne neper Jugosllavi. Dhe, sheti-ten anekend vendit. Njohen e pane shume?ka. Sidomos i kushtuan kujdes qellimit te ekskursionit: vi-zituan burgje, gjyqe dhe vende te tjera qe kanif te bejne me profesionin e tyre. Sekendejmi, a nuk eshte kjo pune e mire. A nuk meriton te perkrahet kjo forme e organizi-mit te ekskursioneve. Gjithsesi. Per te qene ekskursioni sa me i suksesshent dhe per ta pasur qelli-min e caktuar, duhet te organizo-het sa mi? mire dhe per organizi-ntin e tij te japin pelqime edhe or-ganet gjegjilse ti? fakulteteve, e jo te jete ajo deshire e nje grupi te vogel njeri?zish. Mesuam se edhe disa dege te Fakultetit Filozofik te Prishtines kane ndi?rmcnd te organizojni? ekskursione jashte vendit. E kuptojme geshtjen kur eshti? fjala per degi?t e gjuhi?ve te huaja, apo kur Dega e Gjuhes dhe letersise orga-nizon ekskursion per t'i vizituar arbereshet e Italise, por nuk mund ta kuptojmi? arsyen c shkuarjes se absolventi?ve ti? Fakultetit ti? Mje-kesise ni? Bashkimin Sovjetik. Dhe. pvesim: gjer kur do ti? vazhdoji? kjo praktike e gabueshme e disa fakulteteve tona, pi?r organizimin e ekskursioneve jash-ti? vendit?! E, ne ket pyetje nuk dijme te pergjigjemi. Ndoshta do te dinin organet gjegjese te fakulteteve. Ashtu keshtu. themi ne fund se ekskursionet qi? nuk kane qi?llim profesional nuk duhet te gjejne praklikim ni? mesin tone. Sekendejmi, shtruarja c ki?saj Veshtje edhe neper organe! dhe or-ganizatat gjegjese le fakulteteve eshte edhe detvri? e secilit prej nesh, apo jo?! а&гуелне теме право на "лекциду1 Не ријетко смо слушали како опш-тински функционер заносно говори н« скупу о томе какао је неопходно стати на пут потрошачком ментапитету, ситно-сопственичким интересима, богаћењу без рада... Бар половина присутних у ау-диторијуму зна да баш тај функционер има друштвени стан, а да му приватна куНаса десетак алартманаслужиза ..пре-ковремени рад”, поготово љети. Наимс. најчсшће се стан добије зато што се ,,снаха и свекрва не слажу”, и порсд чи-њенице да је тај исти човјек коју годину раније добио од друштва позамашан кредит и тако саградио кућу.На тај начин, овај функционер - рентијер у току само једног љета, од ренте заради, ни мање ни више, од петнаестак ми-лиоиа динара. Не може се рећи да је ова појава по-примила неки дубљи коријен, али је си-гурно да и споредични примјери убјед-љиво говоре о томе колика су опасиосг по односе у друштву какво градимо. Обично сви слушају, а бар половина њих се пита: откуд да нам баш он чита „лекције" о тома каке сс понашати у складу са социјалистичким самоуправ-ним моралом, кад њсгов морал није од-макао дал* од ситнобуржоаског. Да ли такав човјек стварно има, ако нс неко друго, оно бар морално право да нскоме чита „лекције”? Да ли он може радним људима, само зато што је функционер. а не и зато што се и сам понаша у складу са важеНим моралним нормама, говорити о, примјера ради, потрошачком и ситно-сопственичком менталитету. Некима је данас изгледа дражи капи-тал у банци, од Марксовог „Капитала”. Они живс и понашају се у складу са сти-ховима оне народне: „Узми све што ти живот пружа"... Тако је један број опш-тинских великодостојника, који су и чланови Савеза комуниста, себи, на свс могуће начине, прибавио - вилс на мору и планини, оградио плажс. „узурпи-рао" друштвену имовину или „дивље" градио. дао на „поклон” стан сину нли Khcpn за рођендан... Нашс друштво ниЈе друштво које гради сиромашни соиија-лизам, али се, ипак, зна докле се можс иНи. Није никаква тајна да су у већини при-мориских општина неки функционери најбогатији људи. Колико јс у таквим случајевима положај допринио богаће-њу? На то питање је врло тсшко од гово-рити. Али, наравно у мањсм броју случа-јсва. екстрема, управо је тај епитет омо-гућио да се, како се то у народу каже, „дивље" сагради xyha, а да се њеном власинку „гледа корз прсте". Обично се заобилазе сви самоуправни органи, а по-јединии постају моћни иентри одлучи-вања. Тако, протекција настаје као ре-зултат приватизације друштвсних сред-става и јавних функција. С првим сунчаним љетњим данима. функиионери - рентијери су све мање у својим канцеларијама, а свс више воде бригу о томе како he „напунити” своје капаиитсте - собе. Они су често у прили-ии. управо због протекције, моралне ко-рупције, да. макар у хотелу и не било го-стију. доведу туристс у своју „кућицу". Мало по мало, протекција, односно понашањс кроз које се без имало кри-тичког приступа извршавају ..наређе-ња" оваквих функиионера. посгаје главна полуга. за увећавање угледа и -богатства! Ова врста протекицје је ма-лограђанска врлина. али означава и са-мосвијест бирократе - да свс можс. да јс свемогуН! Колико такво понашање можс имати посчведииа по онај круг људи који нијссу у прилици да врате?Јер. најчсшНе сс „учини" у нади да he бити узврата. односно да he се добити проти-вријсдмост. Самим тим што је неко. ма ко то био. постао функционер и члан Савеза кому-ниста Југославије. изразио је своју спре-мност да. ако треба жртвује свој лични или групни у корист дурштвеног MHttpe-са. Због тога оваквс појаве. макар биле и спорадичне. изазивају револт код рад-них л>уди и бојазан да кј сјемена не изра-сте биљка. ф ввдоје конатар шкрок спектар на активно* сти тт во периодот до консгитуи рањето на Универзитетската кои фереидија на ССМ можеме да ре-чеме дека активноста на младите на високообразосвните институции не беше на потребното ниво. Меку-тоа, не може да се каже дека ак-тивност воопшто и не постоеше. Активности постоеја, но гие не беа сордветни ншту на пооребите на младкге на Универаитетот, ни-ту пак на нивнигге можности. Kora сме кај причините за недо-волната активност нв младите на Универзитетогг до конституирање-то иа УК ССММ по својата важ-ност и аначење, te чини дека се из двојуваат неколку од нив. Најнап-ред, стануваше збор за големи ос новни организации на ССМ нани-во на факултет, кои Gpoeja по 4.000 — 5.000 студенти, а кадешто посгоеше една основна организа-циЈа ш ССМ, што не можеше да лретставува оиаа организациона форма во која секој младинец ке биде вклучен и креативно iče при-донесува во работата на млидин-ската организација. ШШ ПОНАТАМУ не посггоеше до-волна координираност иа акциите uiTO te смроводуваа ка факултети-те. Сорабопааса помеку факултегги те на ниво на основна оргаиизаци-ja на ОСМ недоволно се оствару-eaiue, а тоа придонесуваше до за>-творање иа ОО на ССМ. Лошата кадрсшска сосгојба што посгоеше до конституирањето на VK на ССММ, е уште една од при-чините за недоволната активност ча младите на Универзитетот. Во минатото се правеле пропустио во водењето на мадровската полити-ка. На раководни месга во младин оката организација се бирале луге кои не можеле да одговорат на по-ставегагге задачи или поточно ре-чено не требало да бидат она што биле. Ете вака изгледаше оосгојбата / со активноста на младите на на-Шиогг универзитет пред конституи-рањето на УК на ССММ. Н Мегутоа, иако велиме дека се забележуваше пасивност во рабо-тењето, истакнува Бранко Дончов-ски — претседател на УК ССММ активноста сепак, течеше. Но, не со она темпо, со онаа динамика, не со оние можности и потребидо краЈ, за да можеме да бидеме за> доволнд со постнгнатите резулта-ти. тт започнувањето на акди JATA за реоршнизација на ССМ иа Универзитетот, претставуваше (почеток ма конетитуираљето на со здавање на единетвена организаци-ја на ниво ка Универзитетот со иајвиаок арган — Универзитегска та конференција на ССММ. Оваа акција што ја водеа и остваруваа СК ла Универзцтетот и ССМ, ре-зултираше со нова оргаиизациона структура. Големите осиовни орга-иизации tia ("CM, истазкиува До«-човски, се лоделија и од тогашни-те 24 cera на У ниверзитстот рабо-тат 73 ооновим организациилна ССМ и пет актива во студентски-те домови со можност за консти-туирање на уште неколку, со што бројката ке досшгне до 80 основ-ни организации иа ССМ. Голем број од основните организации се делат на активи, како помалн и по функционални единки кои даваат можност на преден план да te исгакие личноста на младиот чо-век, негоздте гворечки и креатив-ни способностн итд. На ниво на факултет, се формираа факултет-ски конференции (кои лретсаву-ваат форма на обединување на основните оргамизашш на ССМ. ^ ШЈО п0КАЖа ДЦСЕГАШНА ТА РАБОТА HA YK HA ССММ ре-зултатот од кхХЈрдннираиата ггре днзоорна н изборна акгивност на основните оргаиизации на ССМ е и шцднот подобрувањо на кадров-оката оостојба. Голем број од сла-бсклите, сега, веке слободио може ме да кажеме, што се јавуваа та ОПС11 ППГГЈ11 . __________ oboj план до ггоед коо ктшулграње ССММ, се надминагги што he се догодит: Септембар је за оне који брину бригу око уписа нових студената на У ниверзи-тету „Вељко Влаховић” већ близу. Стога, већ су сада „универзитетске вла-сти” на највишем нивоу отвориле ра-« справу о начину и критеријумима уписа бруцоша у новој 19/8—79. школској го-дини. Све ово, наравно, ради се под ути-ском већ познатих ситуација из неких ранијих и ове школске године, na eeh сада се и нека страховања о могућно-стима нове ,,поплаве” на Правни и Еко-номски чине оправданима, а до тога, управо, не би требало и не би смјело да дође. Зашто? На нашем Универзитету, наиме, тре-нутно студира око 20.000 редовних и ва-нредних студената. Статистички казано. годишња стопа прираштаја студената износи око 16%, а то је много више изнад стопе прираштаја студената на другим југословенским универзитетима, која се креће у релацији од 8 до 10%. Без парола и патетике и ово је још један доказ да данашња младеж остав-ља, изгледа. села и мотике занавиЈек.а хвата књиге у шаке и иде на велике школе по знање и „лакше занимање” (sic.). Овакву тврдњу илуструје и податак да сада један студент долази на 25-26становника Црне Горс, што је бе-змало сам грх европских прилика. (У Ју-гославији један студент долази на 45-50 њених становника). Овдје су, дакако, за-нимљиви и још неки параметри. На примјер, од укупног броја садашње по-пулације црногорских студената око 10.000 студирају право и економију, што је, заправо,67% од укупног броја студената црногорског универзитета. Да парадокс буде још већи на Правном факултету у Титограду сада има око 6.000 студената, или 33%свих спудената на Универзитету. Очитр, дакле, диспро-пориија између студентске популације на факултетима друштвених наука и природних итехничких наука.Ненормал-на, чак (!!?) Ако се још мало свијетла баци на ци-јелу ову ситуацију на видјело излазе по-даци да се правници и економисти већ сада, као своједобно конобари и трговии и троцифреним бројкама биљеже у еви-дснције завода за «пошл>авање. Прва хиперпродукиија!!! И са говорнице не-давно одржаног VII конгреса, највеНег скупа црногорских коминиста, јс речено да оваквом ситуацијом друштво не може да будс задовољно, да не задовољава друштвене, посебно приврсдне, потребе и да изискује неопходност хитног мије-њања стања и односа, прије свега, у по-литици уписа нових студената. Јер, са-свим је постало извјесно да друштво више не може да буде мирно према фе-номену све скспанзивнијег опредјељи-вања стедњошколаца за факултете који му у крајњој линији масовно производе квалификоване „администраторе”, а не спеиијалисте тако неопходне интензр-вирању самог проиеса материјалне производње... Због свега тога се већ сада на У нивср-зитету и у другим асоцијацијама сасвим оправдано и озбил>но размишља о томс да се у септембру „обустави” масовни упис на право и економију. Најављује се и осјетно смањење броја студената на 1 години за редовнс и ванредне студије. Помињс сс и један нови докумант за упис: потврда радне организаццје (за ва-нредне студенте) да јој такав лрофил кадра треба и сл. Јер, изгледа\едино тако моћи he се саглсдати и стварше по-требе удружене привреде, ако 4 већ касни са плановима развоја и илановима кадрова. Овоутолико прије што на Уни-верзитету сада око 45% студената ва-нредно студира (опст најчешће право и економију) и са малим је изгледима да послије нађе адекватно мјесто запо-шљења. Међутим, и поред свсгатога и најавс корјенитих промјена у политици уписа студената остају и даље неке старе ди-леме: штасапрекобројмима. куда he они и смијсмо ли наједном и нагло да сма-њимо пропусну Moh врата кроз која се нде по бруцошки индекс, кад смо их прије само неколике године тако ши-роко отворили. што је и довело до овак-вих nopeMehaja у структури и профилу кадра. које школујемо за потребе удру-женог рада? Ваља прије конкретис од-луке добро размислити. Прије свега, о томе који су то други пр1)фили кадра који еада недостају, а који могу да се за-поспе. Јер, ако тако не буде остаје отво рено питање шта he се догодити посли-је ...Џ №. то на УК нв _________________________ I и веруваме дека во наредниот пе-I РИ<ЗД уште павеке ке се подобри оваа состојба.# аладе ииоовски како ке го лекуваме студептскиот стандард |Ж ДОСЕГА повеЈсепагги сме кон-сгатирамс дека состојбигге со сту дентокиот стандард на нашиот Ун иверзитет не задоволуваат. Виси I на е тоа дека студенгги ге од Униве рзитетот .ЈСирил и Методиј” од Скопје имаат најнизок студеит-ски минимум, што се однеаува на големината и материјалните сред ства оо кои тие ги подмируваат своите осиовни потреби за сгудент tKa егзиогенција. Но, висшна е и тоа што на нашиот Унивврзитет се уште сгудентите плакаат поло-вина од цеиалпа ла чинењето за сместувањето или исхраната;, а ДОугата половина ја падоместува Општата заедница на обраоовани-ето. Тука, имајки ја во вид таа кон стелаицја на пла&ањето, дроизле гува и една друга постаноака: кре Аиггите и стидавдиите што ги да-ваат апштите заедаици се во ми-нимален облшс. Wm ИМАЈКИ ГИ ВО ПРЕДВИД досегашните искуства од матери-Јашното обезбедување на скапски-те студенти, од неодамиа ch по-веке се одобрува идејата (студен-ткге во објектите за смееггув^ње и исхрана да плакаат еиооиомкжи цени fi. на ометка на тоа досегаал-ннте кредити да се зголемат како во ниваита вистина таска и по нив-ната бројност. Визата за оствару-вање иа овој прикцип е веке при фатена на неколку републички фо руми на образованието, а воедно и на последната седница на Уни-верзитетскиот оавет. ВШ ПРИ ВАКВИОТ НАЧИН на измени во огахгтиот свуденгсжи ста ндард, се прашуваме to каасов ква литетен интензитет тие £е се од-виваат. Најнапред да апомнемене кои искгуства како е оргаиизирано тоа во другите унивепзит^тшхги •pis. Карактерисггичио е на Уни-Јсрзитетот во ЈБубљана каде што студентите за сместување и исхра-на во објектите на Студентскшт центар пдаЈсаал’ економски цени, а на сметка на тоа нивното матери-јално обезбедување се одвива на два нимнна: преку социјалните сти тендзп4, што ги добиваат оние сту демти чии родители имаат ниски материјални приходи и кадровски-те спипендии што ги даваагг орга-низацшгге на здружениот груд кои имаат потреби од соодвегни кадри од одредени профили. Од ваквата оргаиизација произлегува и тоа дека бројот на вака материјално обезбедените студенти е во многу поголем број, а можносгиге за нив но добивање се достапни, од што се гледа и висината на студент-скиот стандард на овој Универзи-тет. рт СО ПРИФАКАЊЕТО на вак- виот начин на организиање на сту деитскиот сганаајрд и на нашиот Уииверзитет со сигурност би ка-жале дека тој во многу ке ја по-добри својата досешашна независ-на ситуација. Како прво, со тоа би се даедначиле скоро сите струк тури на студентите да ги користат дотацшгге на Заедницата, а не ка-ко досега да се случува и, оние што добиваат кредит или стипеи-лија да Ое сместени во иикаи од домовите идасе хранат во студеи ТСКИТе ресторан«, n-да плоАм! ио ловита од цената за тие услуги. Како пторо, оа оние средства што Заеднииата досега ти фшгансира-ше во Студентскиот центар, сега тие би биле наменети за омасову-DdiLc на добипшците на огипендии и кредити, а што е уште поважно, нивниот износ Ле биде зголемен. Како трето, и миогу олеснително за досеташната состојба во исхра ната на студентите, за која многу мина се изјасииле дека не ги за-доволува критериумите, е тоа што објектите за исхрана пгри Студент-окиот центар многу гтовеке ке тре-ба да внимава гш нејзиниот квали тет од протчина што сгудентот Kora плака екоиомска цеиа тој бара и квалитет или алтернатива да се храни во другите утостителски об јекти bo градот. Кога сме ве^е ту-. ка, да спомнеме дека во иднина многу повеке ке треба да се изме-ни лосегашниот однос поме/у Уни верзитеггот и Здружениот труд, со што ке трвба да te измеНи одно-сот на Здружениот труд кон сти-пеидирањето и материјалиото обеа бедување на /бтудентите, кои по завршуваЈвето на иисолувањето iče треба директно да се вклучат во процесот на производството. # симон илнјевски КАА ^(АвНТИ-у имв Kam, Г^ј?е без идеје и стила На студентским скуповима све више су чују прецизно уопштсна уводна изла-гања и ћутљнве Јднскуснје”. О уопште-ностн скоро да ннје потребно говорити. Уосталом, због чега студенти не могу научити коферснцкјашка правкла? А, ка- жимо да и савремена термннологмја таквнм „пројекткма** цде на руку, и без икаквих посЈведица се можс надугачко и лнјепо говорнти а да се ннједно „шка-к.виво" питање нли нечији ауторнтет (што је куд н камо опасније) не поврнје-ди. Ипак, то је одавно познато-непоз-ната ствар, н, бар у овом гренутку - кот се Универзитет налази у самоу- правне траноформације - неупоредиво је тајанственије ћутање његових студе-ната, које бар на иапиру, и, у својим „изл агањима** за говорннцом, називамо радним људвма. Но, да ли, и колико, студеиата можемо сматрати радннм човјеком показују његови радни резул-тати • ефикасност студирања. Али, не-сумњиво, као један од примарнмх пока-затеља је начин на који он прклази рје-шавању проблсма средине у којој живи и рвдн. Намјера нам је, да у овоме тексту, го-воримо о томе колико наши студентн ћуте кад трсба да говоре н колико (и како) шворе тамо, гдје се то од њих ие очскујс. Јер, скоро да нема скуоа на којсм присустеују студентски представ-ници) ада на њему њнхово стрпљиво ћу-тање не дође до изражај а баш кзда се го-вори о студентеким проблемнма. Чак, ако се неко од њнх одлучида дискутује, то је више прича ради прнчања. Исто-времено, убијсђени смо, да наши сту-дентм подробно знају универзитетску проблематику. У то насувјеравају и њи-хове нериј етко тенденциознс и добро ра-зрађенс „анашзе" које износе по кафа-нама, амфитеатрима, хиловима, ету-дентским еобама.. lih a j е у нитању? — 1— 1 Посве је сигурно, чврсто усвојени и ,,прорађени” систем навика „незамје-рања”. О каквом замјерању је ријеч? Одговор јесасвим јасан! Једино, не може бити јасан однос наших студената према самим себи (у првом рсду), и друштву у цјелини. Но. то је можда питањс за пси-хоаналитичарс и социологе, а новинар-скс могу hHocTH допуштају да се посгаве још нска питања. Наше високошколске институције се налазе (бар тако се говори) у фази спро-вођења реформских задатака. Извјесно је да њихово рјешавање понајвише за-виси од студената (и ирофешра). Али је (не) извјесно и шта прије треба рефор-мисати: или образовне институиије које су још увијек на чврстим ногама тради-иионалне школе, или студентс који. усљед помањкаи>11 интересовања или храбрости, као да не желе никаквс промјене? Шта организације удружеиог рада, у које они послије спудија одлазе, од так -вих (високостручних) кадрова могу оче • кивати? У којој мјери су наши студенти свјесни својег самоуправног положаја - онога што им се нуди и оног што ее од њих за -хтијева? У име ко1 а они говоре кцд Нуте? Да ли је Нутање баш увијек знак одо-бравања или прогеста?# мил енко вицо кад би папири радили е Улога и значај уннверзитетске омладинске организације, друштве но-политички тренутак у којем се она налази, не можемо сагле-да(ва)ти кзван контекста активно-сти ОСО уопште н његовог „садеј-ства" са осталим субјсктима нашег политичког система на плану кон-кретног ангажовања у свим токо-вима самуправног друштвено-по-литичког дјеловања н организова-н>а. Дакле, укупни ангажман ССО на Универзитету мора се посма-трати у тијесној повоаиости са радним и стваралачким ангажова-њем осталих друштвсно-политич-ких организација и самоуправних тијела. Но, истовремено, неке чи-њенице „истргнуте” из универзн-тетске свакодневнице упућују на питање - да ли је баш тако? То јест, колико су органнзоване активно-сти ССО „присутне” међу студен-тнма наших универзитетских једи-ница (у првом реду), а затим, и мфу другим субјектнма самоуправног одлучиваља (радним људима) Уни-верзитета, Републике и друштва у цјелини. To he, у стварн, и бити основа овог нашег написа. адеја у вдејн - вракса у праксн Неријетко уобичавамо, не само на омладинским скуповима и са-станцима, да умјесто радних и ства-ралачких резултата и успјеха, из-носнмо потенцијалне могућности, претворене у бројке и проценте, и стварне потребе бар за оним најо-сновнијнм видовнма дјеловања ССО на Универзитету. Илустра-ције ради, наведимо неке податке које редовно слушамо иза наших говорница, а и средства јавног ин-формисања и у њима налазе „ ма-теријал" за своје помпезне написе и „предвиђања”. Мало сс ко до сада, |па ни предсједништва омладинских организација наших факултета, за-^ питао колика је „вјеродостојност” I сивати извјештаје и већ прецизно |израчунате просјеке сервиране у процентима него правити нове па и |по цијену „всрификације” свог не-рада. Но, вратимо се тим ‘ тих података са којима се оперише не само у пракси него и на палиру. По свему судећи, куд и камо је лакше, из године у годину, препи- |ћут№е). НЦе вотрсбша ми ц>ст јерааа студвозшосг, ара I |вата кроз свакодвеваду Ушпсрзв-тета ■друштвауоаште. И,см неће бата сувшшво да сс ш тра&у оа(ака)ог вроблема, аада се закључа колно јс корапо „шле-једаог броја мшп студе- подацима. Омладинска руковад-ства, кахо се истиче, на нашим ви-солошколским институцијама још |увијек нијесу изнашала праве пу-теве укључивања већег броја ре-довних студената (a о ванредним да |не говоримо) у чланство ССО . То је резултирало чињеницом да ни 50 одсто редовних студената није на „папирима” чланства омладинске организадије. Истовремено, из- |носи се податак да око 20 одсто младих чланова СК Универзитета није евидентирано у чланству ССО. Извјесно је да наведени показа- I I I I тељи о односу студената, и не само |н>их, према CČO, његовим програ-мима и активностима.сами себе посве коментаришу. И, не наводе |ли нас на закључак да добар дио младих људи на Универзитету |гледа на ССО као на друштвено-политичку организацију „другог реда”. Односно, као на организа- |цију чија чланска књижица, у нај-бољем случају, служи само као |„одскочна даска” за улазак у пар-тијску организацију. У прилог I оваквој претпоставци иде и чиње- ј |ница - која куд и камо више забри-њава - да је међу њима и позамашан број чланова СК. Па, они као да су |прерасли „неозбиљне” програме и садржаје активности које им нуди |омладинска организација и поли-гоне за своје дјелатности траже на другу страну.(А, ■стовремеао, моз-| иато је колвко се тамо чује anoio ске оргашзацаје (■ друпгпо у Че- |лвш) добшјају од „епмгпрам” ■ авош амевау евтешшја члав- I етва?Оваква а слпи шггања I могла бш се восташигтв у недо- I глед.То је ■ у досасадашњем ае- | |раоду, а ва мвогвм уиасрштет- _ сквм адругкм ноаиама, бала ара- I марва тема умдви амтм, да- I |скусаја, јааап шасвла— Ме^утшм, I треба аостааата само једио ввта- I |ње: шца ће се та ајечвта омладвв- _ ска, ■ ме само омладваска, inuu I замајсввтв кожрстпм в трајвм - | |арактачапм одговорвма? Ивак, јасао је да сс до тшж одговора не може n брзо ■■ лако доћв. Што указује аа неовходвост дугороч-наје а иопаврраае акцвје аа том влаау ве само ССО,ш ССРН у араом реду. Она ће, немаиоано, ■ услшједвтв. Там враје, што Уна-аерзштет шма аае услоае за њу. форумска акцаја- фор-малва активност Регистровали смо, малочас, по-датке о броју студената нашег Уни-верзитета у чланству ССО. Тиме смо (што е од новине може и оче-кивати) покушали да друге подсје-тимо на њихово „живљење” и ра-змишљање о њему. Но, вратимо се активностима оннх студената који посједују омладинске књижице. То јест, разликама између њиховог „активног живљења” и „пасивног животарења” њихових колега које не „муче” проблеми омладинске организације. Прије било каквих расправа о овом питању, покушајмо цитирати изјаву предсједника једне основне организације ССО Умиверзитета: „...О омладннским актмвностима, на нашој универзнтетској јединици, немогуће је говорити ако бнсмо заобишли чињеницу да се још уви-јек нмјесмо „отресли” навнке да лн предсједник сам, нли потпомогнут малим бројем чланова Предсјед-ништва, обавља све дужности омладннске организацнје...” Такође, на омладннским скупо-вима, често се истиче активност предсједништва ( и на то се своди мање-вишс читав рад омладинске организације) ССО и немогућност окупљања најширег чланства у ње-гове активности. То се покушавало спровести, али неким више адми-нистративним путем - попуњање анкетних листића, на примјер. Но, такви покушаји су унапријед били осуђени на неуспјех.Није потребно наглашавати зашто. Уосталом, зар није исувише формалистички и смнјешно ако од једног студента тражимо да попуни анкетни листић на којем је главно питање - желиш ли да постанеш члан ССО? Ово, тим прије, ако имамо у виду чиње-ницу да на плану идејне опредије-љсности наших студената у цјелмни нема дилеме. То указује на закљу-чак да се и „ствари” и „новн” чла-нови ССО једино садржајно озбиљним и атрактивним, друш-твено корисним, програмима могу „привољети” на радну припадност ССО. Истина, ССО Универзитета је и до сада имао своје мјесто у студент-ском животу. Али, већи дио њего-вих акција, углавном, се одвијао од прилике до прилике - најчешће обиљежавање пригодних датума • и, самим тим, не треба да зачуђује чињенипа да добар дио наших, |радно опредијељених, студената (а н.их ипак није мало) није присутан |на папнрнма омладинске органнза-ције. Јер, по свему судећн, омла-динска организацнја још, у очима |многих, није доказала себе. Што говори да ССО ни кзблиза није |успио да креативни потенцијал младих људи искористи за властито јачање. |Овај кратак текст о раду ССО нашег У ниверзитета открио је неке основне слабости његовог дјело-I вања. Ипак, то се може приписати | прошлом времену, у случају да бу- |дуће буде нспуњено новим радним резултатима у свим сферама сту-дентског живота (идејно-поли- |тички рад, ефикасност студирања, реформа Универзитета, сту- |денстски стандард, култура, забава, спорт..Ј а не беспомоКним вајка-њем и врћењем у кругу истих |проблема. Неко рече, човјеку уви-јек остаје право на рад и наду. Не |видимо по чему то не би бно случај и са члановима ССО нашег Уни-верзитета. Тим прије, што је не- |давно кзабрано и ново Предсјед-ништво Коорданадионог одбора ССОУниверзитета, које покушава I да измијени „устајале” студентске | навнке на нерад. У ствари, неке ње- |гове актнвности се већ осјећају, али, о обзиром, да је то још увијек почетак његовог рада, оне као да |немају своју „дубину” у темељити-јој измјенн наслијеђеног стања. А, |може се казати да им ни тренутак не иде на руку, јер, јунски испитни рок се приближава и студенти су |све више преокупирани припрема-њем испита. Но, извјесно је, успјех IHehe само зависити од њих, већ, и од координадије акцнја са осталим друштвено-политичким организа-цијама на Уннверзитету. I маленко ввцо ref©2?aaf kot jo pričak\ide družba I I N ' Odnosi med ljudmi se spreminjajo v odvisnosti od razvoja družbenoekonomskega in družbeno političnega sistema. V vsakem sistemu do sedaj so ljudje želeli določen sistem ohraniti, ali pa ga razvijati m s tem obstoječe rušiti. V tem pa nastopa znanje kot vzpodbujevalec napredki* kot rušilec vsega kar je zastarelo in kot iskalec vedno bolj humane vizije razvoja človeka m družbe. Vzgojno izobraževalni proces se nedvomno prične že pri majhnem, predšolskem otroku. Skozi razne stopnje zavedanja in aktivnega ter angažiranega odnosa do okolice se nadalje posameznik srečuje z razli-čimi institucionaliziranimi in nemsti-tucionaliziranimi oblikami izobraževanja. V zadnjih letih se metode dela pod vplivom organiziranega dela v konceptu usmerjenega izobraževanja vse bolj spreminjajo, ob seveda spreminjajoči se vsebini osnove družbenega izobraževanja. Specializirana ali splošna izobrazba Srednje, višje m visoko šolstvo je profesionalno strokovno usmjereno. V sodobnem programu razvoja organizacijskih oblik dela v združenem delu smo odstranili delovna mesta m v prvi plan postavili proces dela. Iz njega smo precizirali delovne naloge in opravila, le-te pa so opredeljene z določenim postupkom, ki ga delavec opravlja v procesu dela in glede na to prevzema tudi določene delovne odgovornosti. V organizacijah združenega dela smo razvili po tem postopku kopico organizacijskih predpisov m razbili celoten proces dela na najmanjše možne delce. Vsako delo, vsaka delovna naloga m opravilo, pa zahtevata določena znanja, izkušnje in sposobnosti. To pa je tudi stična točka z vzgojno izobraževalnim procesom. Na vsaki stopnji družbenega razvoja so sodobniki veliko časa porabili za razmišljanje o tem, kakšno izobrazbo razviti v družbi, da bo omogočala m zadovoljevala interese tistega razreda, kije imel v družbi zadnjo besedo. Ozko specializirani strokovnjaki so verjetno zelo koristni v sodobnem kapitalizmu, kjer je človek delež stroja, vijak v mehaniziranem procesu proizvodnje m direktivno kontrolno B urejenem procesu organizacije dela. I Ozka specializacija pa obenem po- I meni tudi stalno pripravljenost na I hitro reagiranje, ki jo zahteva špeku- | lativno poslovno odločanje. Ozka _ specializiranost v prvem obdobju I naše povojne izgradnje ni bila po- I trebna. Tržišča v pravem pomenu besede nismo poznali, poslovno odločanje je pokrival plan. Rabili smo administratorje, izvrševalce planskih nalog. Z razvojem plansko-tržnega gospodarstva in še pozneje z razvojem srečujočega planiranja m eko-nomsko-socialnega usklajevanja med gospodarskimisubjekti, pa so se vendar razvile potrebe po specializiranih profilih strokovnjakov. Nekatere med njimi je pogojil tudi razvoj me- I hanizacije dela. Specialistov, ki bi se | odzivali na impulze tržne špekulativ- ■ nosti pa vendarle ne rabimo. Veliko I bolj strokovnjake, ki bi znali delati 1 razvojno m svojo razvojno politiko usklajevati z ostalimide javniki v svoji panogli dela ali na svojem področju. Specializacija je torej potrebna — sicer v omejenem pomenu, izhajati pa mora v veliki meri iz predhodnega splošnega znanja m privzgojenih delovnih navad ter spejete družbene morale opravljanja delovnih nalogi ter sprejemanja odgovornosti. Metode dela so odvisne od družbenih zahtev Študij na univerzi v Mariboru se je razvil na zahtevo gospodarstva v regiji. Tako lahko za prvo odbobje razvoja vsebine študija rečemo, da je bila več ali manj ozko usmjerjena m I _ specializirana. S *n se je usklajevala | I- potreba po funkcionalnem pokri- ■ vanju potreb po kadrih v gospodar- I stvu, po skoroj „izobraževanju za de- 1 , po skoroj „izobraževanju lovno mesto”. Takšno izobraževanje ■ je bilo vseskozi zanimivo za gospo- I darstvo m to dokazuje najvišji odso- _ tek študentov od delu izmed vseh vi- I .sokoškolskih centrov v Jugoslaviji. | Pokriti je bilo treba tekoče potrebe,, te pa so prestale dommitari z razvojno m načrtno rastjo poslovno-ekonom-skega sodelovanja. S tem pa se pojavi jujo potrebe po strokovnjakih, ki bi znali razvojno m načrtno rastjo po-slovno-ekonomskega sodelovala. S tem pa se pojavljajo potrebe po strokovnjakih, ki bi znali razmišljati mre- | ševati probleme širokega področja | dela m ki bi ob tem imeli privzgojene I tudi kreativne delovne navade. Iz tfh splošnih razmišljanj bi bilo -zanimivo izluščiti metode pedago- I škega dela. Strokovnjaki iz gospodar- | stva, ki so razvijali Univerzo niso imeli ustreznih pedagoških znanj m sposobnosti, andragogika pa je bila takrat še v povojnih. Kot znanje za opravljanje nalog določenega delovnega mesta ali postopka dela je bila dovolj metod ex katedra: Sprejemanje znanja, memoriranje m reproduciranje za oceno. S širitvijo potrebnega znanja pa je bilo treba v ta sistem vkomponirati tudi metodo dela, ki bo omogočala študentu samosta jno razmišljanje m vpogled v kompleksnost učne snovi. Studnet je moral postati subjekt vzgojno-izobraževalnega procesa. Te metode so v razvoju, delne uspehe pa smo dosegli z seme-sterskim načinom študija, s študijem, ki je izločil posamezni učni predmet m ga detajlno ter kompleksno obdelal, v razvoju pa je tudi ideja o trose-mestralnem ali trimesteskem študiju. Z njo bi lahko več tematsko podobnih predmetov smiselno povezali m zaokrožili študentovo znanje, ob tem pa ga uvajali vjt sa mosta jno delo in zdravo, razumska kritično sprejemanje m ocenjevanje razvoja lastnega spoznavnega procesa. Presegamo tradicionalni način izobraževanja Razviti izobraževalni mehanizmi v svetu so institucionalizirani in ločeni od ostalega družbenega dela. Takšna organizacija izobraževanja zahteva proračunsko obnašanje m togost ocenjevanja dosežnih rezultatov. Izobraževanje pa se mora v sedanjem družbenem trenutku prilagajati celotnemu razvoju družbeno-ekonomskega sistema in s tem menjati tudi tradicionalne organizacijske oblike. Študij, ločen in obravnavan kot posebna družbena dejavnost se razpušča in se vključuje v sistem združenega dela kot njegov sestavni del. V združenem delu pa lahko izobraževanje najde tudi svojo institucionalno obliko. Najsodobnejša oblika, ki še obstaja je vsekakor študij ob delu, svojo renesanso pa bo doživel, ko bodo organizacije združenega dela povedale kaj pričakujejo od njega in prikazale realne programe potreb in razvojnih I predvidevanj izobraževanja kadrov, 1 ter s tem tudi dvignile kvalitetno svojega dela. S tem bi se združeno delo ne le finančno povezalo z družbenim procesom izobraževanja, ampak ta proces oplemenitilo z novim vsebinskim komponentami. S_odobne oblike izobraževanja so lahko torej vse tiste, ki ne večajo samo učni uspeh na določeni izobraževalni instituciji, pač pa tudi гџ0в ta proces na vse družbene dejavnike in ga uvrščajo v agilne faktorje pojitivnih družbenih sprememb. Vzgoja in izobraževanje Ob razvoju družbe m odnosov v družbi je izobraževanje izgubilo svojo prioritetvo v „pameti”. Postalo je razredno, angažirano v družbenem pomenu in podrejeno normativom morale družbenega delovanja. V ta pro- _ ces vstopi vzgoja in popestri izobra- | že vanje v cilju doseganja njegovega smotra. Sedaj ne govorimo več, da je treba izobraziti strokovnjaka, piač pa, da moramo razviti tok profil strokovnjaka, ki b inventiven, imel določene lastnosti in bo angažirano sodeloval v procesu samoupravne družbene graditve. Ne glede na to, da proces vzgoje še ni vključen m še ni postal sestavni del rednega izobraževalnega procesa, pa lahko njegove bistvene karakteristike že opazimo pri delu družbeno-polhičlrih organizacij pri njihovih prizadevanjih za osmišljenje v lege posameznika in njegovega znanja v naši družbi m njegovem delovnem okolju. In za konec — izobraževanje mora postati naša družbena oblveza in pravica vsakega posameznika. Postati to v našem vsakdanjem delu m življenju in ne le ostati zapisano v normativnih aktih in obeležiti na prašnih policah birokratov. M. VEŠNAR дво^јственост во семестуваљето • ГОДИНАВА се навршуваат 15 години од формирањето на Сту-дентскиот центар — Скопје, како единствена установа за обезбеду-вање, исхрана и сместување на сту дентите од Универзитетот „Кирил и Методнј”. Капацитетот на студен тските живеалишта изнесува око-лу 5.000 легла, од кои 2914 сс во бараки, а остапатнто сс во тврда градба. ф МОМЕНТНО, постојат след. ните студентски домови: „Стив Hav^oB" со 530 легла, „Кузман Јо-сифовски — Питу” со 460 легла, „Гоце Делчев" со 1012 легла и сту дентскмте населби „Стив Наумов’ оо 1372 легла, ,Драга Божинова" 1062 легла и студентската населба „Невена Георгиева — Дуља" уо 480 дегла. Овие капацитети не ги задоволуваат потребите и заради тоа се прават напори за изградба на нови студентски домови. Сепак, со дисперзијата на високото школ-ство во СР Македонија и со отво-рењето на факултетските центри во Прилеп, Битола и Штип, како и оо пуштањето во употреба на вто- рата фаза од домот „Гоце Делчев", се почувствува извесно расгврету-вање. Но, со дислерзијата пролбе-мот не е решен, туку само е про фрлвн од Скопје во другите фа-култетски градови во Регтублика-та, када cb уште студентски домо ви не се изградени или се во фа-за на изградба. _ • РАЗГАЕДУВАЛШ го квали. ТЕТОТ на сместуван.ето, забеле-жителна е двојственост помебу об-Јектите од тврда градба и бараки. те. Во студантските баракО во на-селбите „Стив Наумов” и „Драга Божинова” cb уште егзнстираат четирикреветни соби, додека во домовите „Кузман Јосифовски — Питу” и „Гоце Делчев” преовладу-ваат двокреветни соби. Притоа, да напомнеме дека условите за сме-стување во бараките навнстина не се за фалење! Од друга страна, со изградбата на аифитеатарот и спор тската сала оо придружните објек ти студентскиот дом „Гоце Дед-чев” ке прерасне во најубав објект за сместување на студентите во Ју-гославија. Домот се состои од че- тири блокови, а во секоЈ од ннв постојат клубски простории. По-големиот opoj од собите се двокре-ветни, но постојат и брачни и ед-нокреветни соби. Неодамна беше завршена втората фаза од овој дом, 'со што се добија нови 608 лег ла во 356 соби, од кои 64 еднокре-ветни, 8 за брачни двојки и 256 двокпеветни. Новината на новиот дел е во тоа што собите имаат за-себен санитарен јазел, а секој кат има чајна куЈна, ггросторнја за дне вен престој и цртална. ЧаЈните куј ни се опремени со фрижидер, еле-кетричен шпорет, маса со столици, висечки креденец и лавабо. Кори-сниот простор во собите изнесува 7 м2 по човек. • КАПАЦИТЕТИТЕ за култур-но-забаввн и спортски живот во објектите за смесување на студен-тите се органичени. Ова да го илу стрираме со ситуацијата во Сту-дентската населба „Стив Наумов” каде што се сместени околу 1900 студенти, а корисниот простор за културно-забавен жнвот изнесува само 200 м2. Читалните се, исто m-ка, болно прашање. Единствено по стои мала читалиа во Студентска-та населба „Невена Георгиева — Дуња” а во почетокот на овој се-местар, со максимални залагања на самите студенти, во Стуцент-ската населба „Стив Наумов” една неискористена просторија беше адаптирана во читална. џ СОСТОЈБАТА во врска со спо ртските активностн во објектите за смсстување на Студвнтскиот центар е уште поиеповолна бидеј-ки се располга само со 800 м2, и тоа отворен простор, во населби-те „Стив Наумов” и „Драга Божи-нова”. На овие терени не постојат ни најнеопходните придружни об-јекти (соблекувадни, санитарии и сл.>. Универзитетот „Кирил н Мето-диј” беше! основач иа Студентскиот цонтар и инвеститор на сите објек ти со кои располага Центарот. Со Законот за студентските центри, донеоен во 1968 година, основачки-те права ги презеде Републиката, а Унивсрзитетот учествува во во-дењето на политиката на ЦеОтарот само преку двајца претставници во неговиот Оовет, колку што е' определоно со <~татутот на Цента-рот. На овој начин Универзитетот е недоволно вклучен во решава-њето на проблемите што се поја-вуваат пред Центарот и нема до-волно инструменти за да влијаево градењето на неговата политика. Сепак, се очекува воспитно-обра-зовната улога на Студантскиот центар да се зголеми со неговото самоуправно приклучување кон Уннверзитетот ,ДСирил и Методиј”, што наскоро се очекува. гоце ристовски студентски координатн уџбеници . скрипти, лакрдии.•• илги: прашањанаместо одговори — запрашањатабез одго- вори... • ПО КОЈЗНАЕ КОЈ ПАТ, и овој пат, пишуваме за проблемот на учебниците, скриптите, учебните помагала и останатите аномалии што се најдиректно сврзани со од-носната проблематгаса. Ние пушу-вамс, некој тоа го чита, а некој воопшто тоа и не го погледува, а проблемите и дилемите и поната-му остануваат. Но, за миг да се пренесеме на сегашноста и да пог леднеме до када сб сме стигааде со работите н пркзпустите... Учебницнте, no cfe изгледа, со го дини — на студентите ш* задаваат главоболки. Имено, станува збор за низа противречности коишто пронзлегуваат од самите поширо-ки книгоиздателски кругови, а кои што трсба, за жал, (ни криви, ни должни) — да ги решаваат сами-те студенти. Пред сб тука мисли ме на непостојаниот квалитет, не доводниот тираж, „астрономските” цони, несообразноста со наставни те планови и програми, неприклад ниот стил и разбирливост.,. и на уште низа други нелогичности, кои што со години се решаваат, а се-пак, не можат да се решат. Учеб-ииците, како првостепена студент-дка потреба, заземаат едно од при арните места во сферите на ака-демското секојдневние, но дали и така се мисли кога се работи за решавањето на ова, по сб изгледа, студентско „нерешливо" прашање? Студонтите (со право) бараат да имаат учебници по сите предмети коишто ги изучуваат и првекстве но од 1гив да ги подготвуваат испи тите. Потоа, тие да нс бидат лук-сузни, тук у едноставно и економи чно технички направени, што од своја страна изискува помалку па рични издатоци. Освен тоа, учеб-ниците треба да бидат јаоти и раз-бирливи, а и навремено да се из-дваат. Но, што станува во практи-ката? Нови учебници излегуваат одв-реме — иавреме, цетагге за шшсе повеке од високи, ги иема во до-статочен број, најчесто се конфуз-ни и неразбирливи, а има и такви предавачи, кошито ги признаваат само своите учебници. Но, тоа не е c k. Дел од нашите наставиици, предводени од мисдата да добијат повисоки авторски хонорари — своите искдучиггелно барани киига ги печатат во „реиом1граниге” кни-го издателски куки, од кадешто тие по двојно псхвисоки цени, одошто кога тие би се печателе во нашата Унивврзитетска печатница. Студиггите гфојавуваат посебен интерос за скриптите, некои факу лтети самоиницијативно и ги из* даваат. Но, и тука не ie ck какхз што трсба. Скриптите се објаву-ваат без претходно роцензирање, со низа технички недостатоци и со доста штура и недефинирана оодр-жина. Убав пример е и учебникот по предметот „Огаитонародна одбра-ка на СФРЈ’’, којшто се кариоти на иериторијата од целата наша ->е.,1ја и со него се служат еите ри-шошколски и виоокошколски ин ституции. Накратко, тоа се иајбитнкге мо-менти (според авторот на текстот) во врска со издавачкагга дејноот на Скопскиот унивврзитет, за ко-јашто, слободно може да се каже, дека е повеке од хаотична. Христи ilETPECKM реформа на скопскиот универзитет со нови наставни планови и програм: на палето на реформата на универзитетот „кирил и мет< диј“ сторено е многу. впрочем тоа го покажуваат и досегаи резултати ните искуства и постигнати те • ВЕКЕ неколку години по ред-зборуваме за реформата на уни-верзитетите во Југославија, за про мените што ги носи таа и за неј-зините цели и задачи. Некаде по-малку, некада повеке, реформата донесе промени. Но тие, се чини, не се во онаа мера во која се пре-двидуваше на ночетокот да бидат. Факт е дска има промени на тто-лето на високото образование, но факт е и тоа дека c h уште има ме-ста каде што реформата треба да внесе промени. ф Што е направело во врска со реформата на Скопскиот унв верзитет? Како и на сите универзитети во Југославија, така и на Скопскиот, најактуелно прашање во последш!-ве години е реформата. За подол-горочните и конкретните задачи од реформата на високото образо-вание и начинот на нивното оства-рување на Универзитетот „Кирил и Методиј” беше донесеиа. ,Акцио на програма за реформа и прест-руктуирање на Универзитетот „Ки рил и Методиј". Акционата прог-рама, активностите на самоуправ-ните органи, научно-стручните те-ла и сите работни дуге и студен-тите на Универзитетот, ш насочи на следниве три глобални подрач-ја: ПРВО, во менувањето на постој-ните внатрегаш општествено-еко-номски и самоуправни односи во организадиите на здружениот труд на Универзитетот, а со тоа и на нивните односи со другиот здру-жен труд, сметајки дека тоа е ос новиата алка во трансформира-њето на Универзитетот, која ке ги повлаче и останатите процеси и компоненти на реформата; ВТОРО, во преиспитување на ре-формираљето на цедокушгата на-гтавна и научна дејност тпгнувај-ки од определоага дека треОа да сс оствари единство наг воспитно-образовната, иаучната и научно-апликативнагга дејност, и ТРЕТО, во преструктуирањето и алаптираљето на организационата поетавеност на Универзитетот, со цел да се создадат рвални, кадров ски, материјални, технички и ор-ганизациски претпоставки за поу-спешно остварување на двете прет ходни задачи. Со самото остварување на зада-чите што произлегуваа од Акци-оната програма, како приорнтетиа задача се наметна оамоуправното организиран.е иа Универзитетот. Сега, со точна прстиоставка може да се тврди дека основната фаза во остваруваи>ето на оваа зВдача е завршена. Натамошннте актив-ности на овој план ке бидат на-сочени кои подобрувањето на ор-ганизацијата, ппед cfe, кон оства-рувањето на одделните недоелед-ности и слабости, што од една или Друга причшта се изразија во осг-варувањето m иовиот организа-цискн модел на Универзитетот и, уште повеке, ikoh неговото ната-мошно усх>вршуваше, трпгувајкн од стекнатите, сопствени искуства И новите оознанија, а притоа усог ласени со целокупниот развој на иаиието самоупрааио оицијалисгич ко општесгво. фБО РЕФОРМАТА беше зацрта но како најприоритетно прашање-то за поврзување на Универзите-тот оо здружениот труд. Што до-сега е направено на овој план на Скопекиот универзитет и каквисе искуствата. За да одговориме на ова прашање, ке се послужиме со еден извадок од рефератот на рек-торот на Скопскиот универзитет проф. др Браико Трпеновски, што го поднесе на Седмиот конгрес на СКМ. Основниот проблем пред кој cera сме исправени е како да сс стимулираат новосоздадените ОЗТ, а осебено универзитетските центри да почнат што поскоро и во urro е можно поголема мера да ги остваруваат множеството сле-жсни задачи од воспитно-образов-ната, научно-нстражувачката и на учно^образовната дејност, да ги сжавотворуваат новите односн ме-iv себе, и во комуникацијата во СЗТ од материјалното производ-ство и општествеците деЈнссти и на тој начин да ги афирмираат до стоинствата на новата организаци-ја... ... Многу угрентна е задачата за посп ставувањс на непосредна со-работка со ОЗТ, пред се, од мате-риј.злното производство и тоа, по сита дејности. Досега, веке е во-спс тавена извесна соработка, пла-нирани се и претходни договори и дрдги активности на оваа насока, мегутоа, d што е досега направе-но има и нницијален, и во голема мера парцијален карактер и ке би-дат нужци доста налори таа да се верифидира како нова практика во односите иа ОЗТ од областа на науката и високото образоваиие и ОЗТ од материјалното производ-ство и општествените де|ности.„” • KAKO ПРИОРИТЕТНА ЗАДА- ЧА шго произлегуваше од рефор мата, а напоредно со активности-те за самоуправното организирање. на Универзихетот се остваруваа и активностите за рефорјча на на-ставните планови и прбграми, ка-ко и за реформа на организација-та на наставата и режимот на сту- диите. Во оваа смисда, Универзи-тетскиот совет усвои два нови до-кументи — едниот за реформа на наставннте планови и програми и другиот за организацијата на на-ставата и режимот на студииге. Со ова активноста сврзана со овие проблеми оеше ингензивкра-на и резултатите, со различен ин-тензитет на целиот Универзитет, почнаа да се чувствуваат. На по голем број факултети се работи по новите наставни пламови и прог рами. А онаму маде urro тоа не е направено, се вршат подготовки и веке од оваа учебна година се оче кува дека на целиот Универзитет кс се отпочне со нови наставни планови и програми. Уште едно прашање сврзано со реформата на Скопскиот уиивер-зитет „Кирил и Методиј" заслужу-ва виимание — станува збор за днсперзијата. Во врска со тоа беа формирани две региоиални унги-верзитетски заедници за да се овозможи афтентичното изразува-ње на потребите на здружениот труд од соодветните региони. При-тоа, во една фаза иа овис активио сти се оствари непосредна соработ ка меку Универзитетот, СИЗ за на-оочено образовалгис и Реггублич-киог секретаријат за образование и наука, што резултираше во из-работката на заедничка програма за дисперзија. Паралелно со отво-рењето на новите факултети, од кон два во Битола, два во Штип и еден во Охрид, беа организира-ни и студиите (по фармација, но-вииарставо и прв степен по геоде-зија во Скопје. Со тоа навистина беше иаправе« крупен чекор во успешното спроведувањс на диспер зијата. Ова би биле неколкуте позначај-ни елемоити сврзани со реформа-та на Универзитетот „Кирил и Ме-тодиј”. Факт е дека навиотина се чувствуваат позитивни резултати од реформските зафати, но сите на Универзитетот се носат оо ми-слата дека cfe уште има месга ка-де што ке бидат внссувани пози-тивнн промени. нладе поповскн крајно е време*.. • • BEKE ПОДОЛГО ВРЕМЕ во македонскиот кулггурен простор се водат дискусии за полож бата на младите автори, се организираат спе-цијални трибини, насекаде се говори за нив-ните перопективи, се даваат ветувања са про-ширувањето на полето на нивното дејствуваи>е — мегутоа, останува констатациј ата дека тие се една генерација разбиена и без своја фи-зиономија генерација која тгостојано доага а никако да стигне. Овде ке сгане збор, пред cb, за младите пи сатели. Писателите од најмладата генерација кои не сакаагг да прават сомнителни литера-турни компромиси, а сакаат да је зачуваат својата независност и својот интегритет, уш-те од поодамна прават обиди да се изборат за некои свои ооновни права — добиваат уве-рувања дека ке ш остварат со безрезервна поддршка — но на пагот на релизацијата на замислите одеднаш како да се навлегува во еден простор во кој владее континуирано без-редие. Најмладите поети, во фигуративната сми-сла на зборот, се еден вид скитници кои по-стојано талкаат — или од издавачка кука до издавачка кука, или од редаждија до редак-Ција, или од списание до списание, или од би-редакција и материјали, и средства. Но... Бездна. Списанието веке повеке месеци не из-легува. Дискутираат дека едицијата „Алфа" треба да се проширува, да се организира, да се прик репи кон некоја издавачка кука. Дискутираат дека треба веке да се помине барем на „Бета”. Дискутираат дека речиси секој што издал една „Алфа" не издал и „Бегга”. Дискутираат дека книги од оваа едиција упгге од 1971. год. не се распродадени — зашто „Алфа" е чудна едициЈа која не може да се иајде во ниедиа книжарница, која не са растура, која им се Дава на подарок на малите деца, а она племе ihto je бара и под дрво и под камен — едвај Јанаога. • ДИСКУТИРААТ МЛАДИТЕ. Диекутираат младите дека им треба лиггера-фе до бифе, а најчесто од дискусија до ди-скусија. Така, на пример, младите дискутираат дека им е потребно списание. Дискутираат дека им се потребни ередсгва. Ги добиват средствата. Дискутираат дека треба да се конституира ре-дакција и да се уоберат материјали. Има и гурно списание, дека им треба една матица, едно незакостенето, неинституционализирано собиралиште кое ке ја одразува посебната ди-намика што ја носат „полилемските” светови и определби на младите творци. Дискутираат дека тоа е неопходност. Дискутираат дека нема издавачка кука ко-ја води специјална грижа за „книжевниот под младок", дека нема издавач кој има посебен ресор за младн дебитанти, дека некои рако-писи пожолтуваат и стануваат архивски ма-теријал уште пред да ја здогледаат виделина-та. Дискутираат дека е потребно да се внесе динамика, инлснтивност, осмисла во издавач-ката дејност. Дискутираат за неискористените можности ша младинските издавачки куки. Дискутираат дека о потребно млад човек да * буде уредник за издавачка дејност. • ДИСКУТИРААТ. Дискутираат (и запилгуваагг) дека се, во су-штина, премолчена генерација за која се пи-шува инцидентно, случајно, најчесто колку да се задоволи формата, колку да се има, се-гтак, некој алиби. Дискутираат и го осудуваат отсуството на интерес на голе мдел од „зре-лата (?)" литературна крнтика која треба да го разгледа, оцени и афирмира новото, а не да се задоволува со бескрајно варнрање на поз-нати формулацни за уште попознати автори. Дискутираат дека „големите" литераггурни списание веке предолго време постојано ги уредуваат поети, критичари и писатели од по-старите тенерации. Дискутираат дека поимот младосг не е синоним за непосветеност, за лот реба од патронажа. Дискутираат дека е пот-ребен широк зафат во менувањето од корен на уредувачката лолитима на овие институ-ции. • ДИСКУТИРААТ. Дискутираат дека ве£е им е доста од ди-скутирање. Дискутираат дека е псггребно веке еднаш да истапат поорванизирано, поенергично и пое-динствено и со конкретни ставовн за акција и за менување, без стравот дека и оние мали отворени портичина ке им се затворат. Крајно е време. илија чашуле udh§rrfe'fyesi i drit^s sg lirise* Ne kuadrin e Jubileve te rendesishme te Tilos dhe tona-ve, (te cilat j«jate (Jithe vitit u kremtuan ne menyre madhesh-tore. ne mbare vendin), kah mesi i dhjetorit Shoqata e Shkencate dhe e Arteve te Ko-soves, ornanizoi simpoziumin «TITO PER KOSOVEN -KOSOVA PER TITON». Ne kete tubini te rendesishem u paraqiten 38 kumtesa пца auto-re te lemive te ndrvshme te kri-jimlarise, duke ndri^uar perso-nalitetin e shokut Tito si dhe rolin e tij te madh ne te gjitha I ■ sferat e zhvillimit shoqeror, ekonomik dhe kulturor te Kra- hines. Simpoziumin e shpalli te hapur Idriz Ajeti, nenkryetari i Shoqates se Shekncave dhe te Arteve te Kosoves, kurse refera-tin krvesor «Tito per Kosoven-Kosova per Titon» e mbajti Ali Hadri. (.eshtje prioritare ne referat ishte ndrifimi i ideve pretresite dhe zgjidhjeve me te drejta te (eshtjes nacionale te kombeve dhe kombesive te JuKosllavise, te cilat si inkar- nim i homanitetit dhe revolu-cionaritetit le shokut Tito kon-tribuojne ne pasqvrimin e figu-res se tij madheshtore. Autori e fillon punimin me konstatimin se «Piir kah rende-sia, personaliteti i Titos, i tej-kaion kufinjte kombetare te vendit tone. sepse e tere bota e konsideron me te drejte si nje-rin prej figurave me te medha te historise duke qene se ai kri-joi aso vepre te madhe, e cila eshte bere burim i pashterrs-hem frvmezimi i te gjitha for-cave progrcsive. demokratike dhe paqi.:dashese te njerezimit dhe inspirim e mbeshtctje ne lufte per liri. paqe, socializem dhe per nje te ardhme me te mire». Pastaj duke eksplikuar ne menvre aspektuale qendri-min e drejte te Titos ndaj yesht-jes nacionale, i cili u pasqyrua dhe po pasqyrohet pozitivisht edhe ne Kosove, Ali Hadri thek-soi se «Shoku Tito i kushtoi nje kujdes le veyanle ngritjes dhe sigurimit te kushteve le per-gjithshme per zhvillimin c (do kombi dhe kombesie. per realiziram e barazise kombetare, te vellazerimit dhe bashkimit te kombeve dhe te kombesive te Jugosllavise, prandaj edhe u angazhua edhe per пхјеггјеп e Kushtetutes se re». Ne simpozium u paraqiten edhe shume kumtesa tjera si ato le prof. dr. K krem Myrte-zait. Pero Damjanoviqit, Hajre-din Hoshes. Esad Stavilecit, Pajazit Nushit, Abedin Ferovi-qit, Reshep /.ogajt. Fehmi Aga-nit, Jashar Rexhepagiqit e te tjera ku sečila ne menyren e vet ishte kontribut i rendesishem ne ndri(imin e rolit te shokut Tito ne rrjedhat e zhvillimit te Kosoves. Te theksojme edhe fjalet e poetit tone te madh dhe revolu-cionarit te spikatuar Esad Me-kulit i cili duke folur per shem-bclllvren e shokut l ito Iha: «Je mjeshter i urte i urave njerezo-re per lakirne dhe perqafime ve-llazerore. partizan i palodh-shcm mirekuptimi te njerezve dhe le popujve te ketij vendi te voirel e nran ao te madh » agim žogaj трета македонистичко - словенистичка конференција во краков Македонскиот и словеначкиот јазнк се изу-чаваат како втор јазик на Инстигутот за сло-венска филологија при Јагелонскиот универ-зитет во Краков, па токму затоа, а можеби и само затоа — студентите кои ги изучуваат овие јазици покажгуваат најтолем интерас. И не само тоа: се трудат да ги покажат своите успеси надвор од лекторсжите часови, а исто-времено и да пробудат заинтересираност кај своите помлади колеги што студираат други словенски јазици. Освеи рефератите што ги претставуваат на редовните сосганоци на сту-дентскиот Научеп лиингвистичен кружок, орга низираат и вечери на македонска, словенечка и воапшто — југословенска поезија, како и културто-забавни приредби по повод позна-чајчи југословенски нразници, како што се на пример, Денот на Републиката, Денот на младоота, 8-ми март и сл. Така, студентите по Славистика, под раководство на своите лек-тори по македонски и словенсчки јазик, на 14 и 15 април вскс по третпат орпанизираа сту-дентска Македонистичкословенистичка кои-ференција. Оамо да се потсетиме: Првата Кон ференција беше бдржана во април 1976, а по-светена на К. П. Мисирков (по повод 50-годиш нина од неговата смрт) и И. Цанкар( по по-вод 100-годишнината од неговото рапање). На-редната година, април 1977, се одржа Втората Конференција, но сега веке „отитополска", зашто на неа зедоа учество и студентите по југославистика од Варшава и Сосновјец. Оваа Конференција не беше тематски определена, а беа прочитани 18 реферати од областа на македонскиот и словенечкиот јазик, како и нивиите литератури. Оваа година Конференцијата ја нарековме „ме^ународна’, зашто поканивме госги и од други странски Уннверзнтети кадешто се изу-чуваат југословенските јазнци. Од многу по-канети гости (од Скопје, Љубљана, Крајова, Хале и Прага) дојде само претставник на љу-зијазија ветување дека во краковската приред зија ветува1Бе дека во краковската приред-ба ке учествуваат од ндната година. Тема на овогодишната Конференција беше македонската и словеначката драма. Веднаш треба да леодвлечам дека темата ни од да-леку не боше лесна, ама да се обидеме во не-iirro имаме право. Бидејки овој литературен род е се уште помалку испитан во однос иа другите, слободно можеме да признаеме дека naumic рсерсраш, и иикрај високага оцена што ja добија, беа во извесна смисла пионер-ска работа врз одредена тема; а вторите на ре фератигге работеа врз оанова на самио текст, зашто за секоја тема не можеше да се најде соодветна интерпретациЈа или критичка оцен-ка за бработуваииот автор. Независно од тоа што Конференцијата имаше претежно инфор-мативна задача, во неколку реферати се пр>е-познаваше и „истражувачкиот дух” |на сту-дентите. Вистина е дека овојпат имавме 15 реферагги, но тоа не значи дека сме ги исцр-пале нашите сили и познаваша; тој број само ja „разбрани" нашата заинтересираност. Ре-фератите беа поделени на три групи според проблематиката што ја претставуваа. На прет пладневната седница, што се одржа на 14 ап-Рил, сзите реферати боа посиетени на пробле-мите поврзани со анализа на претставвниот свет во драмското дело. Имавме да чуеме не колку интересни реферати. Луцина Сова и Бронислава Пјечара, студентки од четврта го-днна, нб запознаа со печалбарството како со-цијален проблем во македрнската драма, а Ева Пловуха, сгудент од трета година, нб пре-несе во виорот од проблеми што ја мачат ед-на генерацнЈа за која ни зборува драмата на Томе Арсовски — „Матурска вечер . Неодам-нешната шосета на Драмскиот театар од Скоп-је во Краков ја искористија нашите колешки Кристина Сопчнк и Ана Сафин за спаредиа на инсценизација на драмскиот збор и тек-стот во прикажаната драма на Коле Чашуле — „Црнила”. За проблемот на историцшмот во словенечката драма „Велика Пунтарија” на Братко Крефт имавме можности да се запоз-наеме преку рефератот на Бабула. Втората, попладневна седница беше посвете-на на драмската техника. Референтите гово-роа претежно за основните средства при прег ставувањето на драмскиот свет, како на пр: снмболиката и симболизмог, функцијата на романтичниот мит, вид на драмскиот јунак. Состојбата во повосната словеначка драма на еден синтетичен начин ни ја претстави наша-та гостинка од Љубљана. Несомнвно најинтересни бва темите од ком-паратнвен вид, кои бва претставеии на прет-пладневната седница одржана на 15 април. Анка Швјерчевска, студент од петта година зборуваше за народната песна и начинот ла нејзината обработка во драмите на Чернод-рински, Иљоски, Зајц и Стрниша. Овој рефе-рат побуди многу интересна дискусија во кру-гот «а посетнтелите на КонференциЈата. Аил-јаиа Мјодон>скн се обиде да го спореди типот на комизмот во драмите на Иљоски и Држик, а Алицја Пакулз во својот реферат се задр-жа на различите начини на кои функционира античниот мсггив во драмите на Арсовски — „Парадоксот на Диоген" и „Антигона” на До-миник Смолб. И на крајот, имавмс и еден лингвистички реферат: Збитњев Грењ во сво-јот реферат се задржа на проблемот на модал носта како изразно средство во македонската и словенечката драма. Би морале да кажеме дека интересот за оваа наша Конференција беше нависгина голем. Присуствуваа студенти од други јазични гру-пи, како и сите професори и асихггенти од Ин-ститурот за словенска филологија. Тие во сво-јоата дискусија кон лрочитаните реферати, оценувајки ги за многу добри, им укажаа на студентите на низа уште можности за актуа-лизирање на нивните лостигкувања, изразувај-ки надеж дека ваквите Конфер>енции треба да дејствуваат стимулативно. Со шшгу пофални зборови и висока оценка за оваа Конференци-ја ое изрази директорот на Ииститутог за сло-венска филологнја, а најдрага оцелка беше на специјалистот со словенска драма проф. др Марија Бобровицка, која виде во тие рефе-рати добар прилог за нејзината книга од об-ласта на словенската драма што сега ја под-готвува, а деканот на филолошкиот Факултет вети дури и средства за лечатење на овие ре-ферати. Не треба да заборавиме дека оваа наша Кон феретција нмаше чест да ја седи и претстав-ник од југословенската Амбасада од Варша-ва, која е н делумен финансиер на оваа оту-дентска приредба. Во рамките на Конферен-Цијата беше организирана и другарска вечер за учесниците и соработниците на Институ-тот. Се обидовме гостите да ги позабавиме малку со импровизиран хумористичен дијалог што го подготвивме самн, а за тоа ни помог-наа „Остен" н .Лавлиха”. Во текот на забава-та се чувствуваше внстинска другарска атмо-сфера. Поссбно внимакие заслужува отворе-ното пнсмо што студентите им го упатија на Директорот и Деканот со молба лекторитепо македоноки и словенечки јазик засекогаш да ни останат во Краков. Ова наше писмо уште еднаш потврди дека тие не само што одлично работат, туку и успеале да придобијат голем симпатија кај оите нас. Cb m cb — уште една успешна приредба! Гн исполни сите свои функции: и лаучна, и забавна, и пријателска. АлицЈа иакула (Краков) Ш со ф & N >tS3 •Н 0 e ЈЦ СО тз Sedanja kongresna aktivnost sovpada v obdobje utrjevanja samoupravnega položaja delavca in delovnega človeka v preobrazbi družbenoekonomskih odnosov, iniciranih z ustavo in zakonom o združenerr cfelu. To je primeren čas za kritično analizo prehojene poti in za opredeljevanje nadaljnjih prizadevanj na vseh področjih družbenega in gospodarskega življenja. Na področju izobraževanja.n znanstveno raziskovalnega dela smo v tem trenutku na pomembni prelomnici, ko se je potrebno posloviti od žc preživelih in zastarelih pojmovanj ter se spoprijeti z novimi možnostmi, k nam še v celoti niso znane. Res je, da je prav to področje najbolj občutljive .m da ne prenese različnega eksperimentiranja, vendar pa vemo, da tudi tuka. iščemo stalno nove poti in iz ene reforme prehajamo v drugo. Cilji, ki so bili zastavljeni v prejšnjih reformah, žal niso bili vedno uresničeni, bodisi iz cbjektivnih ali pa iz subjektivnih vzrokov. Pri sedanjem družbenem naporu, da se dosledno izpelje sistem usmerjenega izobraževanja, ne smemo pozabiti, da to ne bo zaživelo, če se ne bomo vsi (izobraževanje pa je stvar vsakega člana naše družbe ne glede na to, ali je posredno ali neposredno povezan z njim) vključili v realizacijo, v sistem usmerjenega izobraževanja, postavljenih ciljev. Osnovni namen novega sistema je prilagoditi izobraževanje potrebam družbe in delovnega procesa. Znano je, da smo v naši družbi ustavno in politično deklarirali načelo osebne pravice, da se vsek izobražuje, vendar pa družbenoekonomsko še vedno nismo sposobni, da v celoti vsakomur ne glede na družbene potrebe zagotovimo uresničitev tega načela. V okviri ekonomskih možnosti bo sistem usmerjenega izobraževanja usmerilvželje pc izobraževanju na tista področja, ki so za širšo družbo prioritetna in nujna To pa pomeni, da izbira poklica in študijske smeri ne bo kot doslej le stvai posameznika, trenutnega navdiha, zvez in poznanstev, idealističneg: navdušenja za „elitnejši" poklic in podobno. Izobraževanje mora biti funkcija dela in pripeljati do tega, da delovni proces postane bogatejši z vidika človekove osebnosti in učinkovitejši glede na rezultate dela. Kar zadeva nas študente in pedagoške ter druge sodelavce na naši iniverzi, je pred nami obdobje aktivnega spreminjanja sedanjega stanja. Kot prvo vprašanje, na katero bo potrebno dati bolj jasen in konkreten odgovor, je povezovanje pedagoškega in znanstveno raziskovalnega dela v visokošolskih organizacijah. Kvalitativni razvoj naše univerze je vsekakoi odvisen od obeh elementov, to je od pedagoškega in znanstvene raziskovalnega dela, ki morata biti v funkciji proizvodnega dela OZD. Pri tem je nujno bolj jasno opredeliti vprašanje znanstvene politike v odnosu dt naše univerze in vsake posamezne članice ter s tem v zvezi poglobit funkcionalni sistem menjave dela v okviru SIS (izobraževalne ir aziskovalne). Nadaljnji problem na področju pedagoškega in raziskovalnegi dela je povezovanje naših visokošolskih organizacij Z združenim delom ir vrednotenje rezultatov raziskovalnega dela. Sedanje ločeno obravnavanji pedagoškega in raziskovalnega dela, različne poti financiranja, različne organizacije SIS in različni pristopi pri ocenjevanju kriterijev za raziskovalne delo verjetno niso rešitve, ki bi lahko ostale brez kritike. Raziskovalno in pedagoško delo v visokošolskih organizacijah mora biti združeno v enotnem procesu, ne pa da sta to dva procesa, ki se med seboj bolj ali manj povezujeta. Prav mi v Mariboru nismo doslej tej problematiki posvečali veliko pozornosti, zlasti pa ni bilo enotnega stališča glede konkretne opredelitve visokošolskih organizacij v Mariboru v odnosu do usklajenega skupnega znanstveno raziskovalnega dela. Drugo vprašanje, ki je povezano xs pedagoškim in znanstveno raziskovalnim delom, je zelo razvit študij ob delu, ki bo moral doživeti korenite spremembe, če ne želimo, da se ta oblika študija na način, kot se doslej izvaja, počasi ne spremeni v zaviralni moment razvoja visokošolskih organizacij v okviru univerze v Mariboru. Ekspanzija izrednega študij: (študenti, ki študirajo le zaradi osebnega interesa) jn študija °b deli (študenti, ki študirajo le s pasivnim pristankom svojih OZD) se mor:, spremeniti v kvalitetnejši študij iz dela, ko bodo Ozd pošiljale (aktivni interesi OZD) svojega delavca študirati po že vnaprej pripravljenem programu. Izobraževanje iz dela bo skupna zadeva Ozd in visokošolskih organizacij. Menim, da nisem preveč kritičen, če povem da je dosedanji razvoj študija ob delu delno zavrl razvoj posameznih visokošolskih organizacij na področju znanstveno raziskovalnega dela in da za takšno ekspanzijo študija ob delu ni bil vedno razlog širši .družben' interes. Ob takšni organizaciji študija ob delu, kot je doslej, so plačali prevelik davek zlasti mlajši pedagoški delavci, ki so študij ob delu i2 različnih razlogov predpostavili lastnemu strokovnemu razvoju. To Se bo prej ali slej reščevalo. Spremembe na področju študija ob delu moraio iti predvsem v smeri zmanjševanja obsega in povečevanja kvalitete študija Te spremembe moramo začeti izvajati takoj, ne z namenom, da Študij ob delu ukinemo, temveč da ga prilagodimo sedanjim potrebam in da uskladimo naše možnosti na področju študija ob delu z nujnostjo večjega znanstveno raziskovalnega dela, ki je pogoj za razvoj univerze. Menim, da je čas da si odločno zastavimo vprašanje, ali smo za razvoj univerze v smeri razvoja univerze na področju znanstveno raziskovalnega dela na škodo dosedanii organizaciji študija ob delu ali pa da postavimo družbi odprto vDrašanje, če je pripravljena več dati za študij ob delu. Študija ob delu ni mogoče obravnavati z ekonomskega vidika kot sekundarno nalogo visokošolskih organizacij, pri tem pa stalno poudarjati, kako je študij ob delu primarna naloga družbe. Doslej je bil študij ob delu zadeva visokošolskih organizacij in bo potrebno, da to [»stane zadeva celotne družbe, sicer se bodo morale visokošolske organizacije odločiti, ali so za kvalitetnejši znanstveno raziskovalni razvoj ai pa ostanejo le čiste izobraževalne organizacije. Olločitev za to drugo rešitev pomeni zaostajanje in škodo, ki bi nastala v širši družbi zaradi izostanka raziskovalnih rezultatov visokošolskih organizacij združenega dela. PASIVNOST V INVENTIVNOSTI MIŠUENJ Kot tretji problem, ki se začne pojavljati, je vsekakor določena stopnja pasivizacije študentovske in učiteljske populacije, zlasti na področju inventivnosti misli. Z razvojem inventivnosti v razmišljanju, zlasti na področju znanstvenoraziskovalnega dela, pedagoškega, organizacijskega ter splošnega družbenega dela, ne smemo biti zadovoljni. Velikokrat se mi vsi zadovoljujemo z informacijskim analitičnim pristopom na različnih področjih dela, zanemarjamo pa znanstvenokritični pristop, ki bi moral biti zavestno vedno prisoten pri znanstvenih in pedagoških delavcih. Pri tem zanemarjamo zlasti znanstveno kritiko, ki je izraz dinamičnega in inventivnega razmišljanja. Pogrešamo vseobsegajočo, metodološko znanstveno kritiko, ki bi aktivno pomagala pri iskanju novih spoznanj in pri vrednotenju obstoječega znanja ter ugotovljenih rezultatov dela. Četrto področje aktivnega delovanja vseh nas je tudi interdisciplinarno sodelovanje visokošolskih organizacij v olviru naše univerze in v SR Sloveniji ter v SFRJ, ki ne bi smelo ostati samo na ravni sodelovanja med različnimi disciplinami, temveč tudi s sodelovanjem med osebami, ki delujejo v isti stroki, v isti panogi in rešujejo enake ali podobne probleme. Danes poznamo različne oblike interdisciplinarnega sodelovanja, vendar pa še vedno [Taktični rezultati niso toliko vidni. Večjega kvalitetnega sodelovanja ni, in to obremenjuje naše delo, zlasti pa vpliva na neracionalno porabo že tako omejenih sredstev, ki so namenjena za področje izobraževanja, vzgoje in raziskovanja. Sodelovanje med visokošolskimi organizacijami bi moralo zajeti tudi širša področja medsebojnega dela, zlasti pa področje opravljanja skupnih pomožnih administrativnih in strokovnih del za pedagoško in raziskovalno delo. S tem bi se zmanjšali stroški za takšno delo, ker je majhno število tistih visokošolskih organizacij, ki bi lahko sploh organizirale lastne službe za opravljanje strokovnih pomožnih administrativnih del v zvezi z raziskovanjem in dopolnilnim izobraževanjem. Vse to se opravlja ob pomožnem in administrativnem delu za pedagoški proces in je jasno, da že to dejstvo samo je lahko vzrok za slabosti na tem področju. Težiti bi morali k neki obliki integralne univerze, ki bi morala imeti veliko skupnega, pri čemer pa kreativna samostojnost posameznih organizacij pa tudi posameznikov ne bi smela biti administrativno omejena. V zvezi s petim področjem naj omenim visoko števila vpisanih študentov in nizko število diplomiranih. Po vsej verjetnosti so vzroki za to številni in kompleksni, vendar pa je vsekakor možnost neomejenega vpisa eden od prvih elementov, ki nam pokaže strahoten osip. Osip sploh ne bi bil tako velik, če bi ustvarili sistem, v katerem bi bilo mogoče študirati samo tistim, ki resnično želijo študirati in ki so sposobni za študij. Sedanja praksa neomejenega vpsia pa daje iluzijo vsem, da lahko dokončajo študij in se „kreativno kot strokovnjaki" vključijo v proizvodni proces. Vemo pa, da ni tako. Omejevanje vpisa ne bi smelo biti rezultat preizkusa znanja, ki ga posamezne visokošolske organizacije uvajajo kot kriterij, po katerem se naj ugotovi, kdo je sposoben oz. ni sposoben za študij. Takšni preizkusi znanja niso sprejemljivi, saj ni mogoče v 15 oz. 30 minutah nekega izpita ugotoviti predispozicije pri študentu za določen študij. Proces usmerjanja se mora začeti veliko prej in nadaljevanje študija bi moralo biti logična posledica predhodnega izobraževanja. Omogočeno pa naj bi bilo vsem tistim, ki so pridobili določena predhodna znanja, ki jim dajejo trdno garancijo za uspešen študij in pozneje uspešno vključevanje v delovni proces. V. samem pedagoškem procesu bi morali diferencirati „dobre" in „slabe" študente s tem, da se prvim omogoča usmerjanje in pridobivanje dodatnih specialnih znanj', drugim pa pomaga, da dosežejo povprečno strokovno usposobljenost v skladu s svojimi možnostmi. To diferenciranje ne pomeni ustvarjanje elitnih skupin študentov, pomeni pa izkoriščanje njihovih sposobnosti, da dajo maksimalne rezultate pri svojem delu. Poleg teh je še veliko odprtih vprašanj, na katera bomo morali dati jasnejši odgovor, pri čemer se moramo vsi vključiti v iskanje ustreznega odgovora in v realizacijo zastavljenih nalog na področju izobraževanja, \cgoje ter znanstvenoraziskovalnega dela. Uresničevanje kakršnega koli zastavljenega cilja na tem področju pa ni mogoče, če ne bomo uspeli najti wsčje povezanosti z OZD na področju gospodarstva, družbenih služb v okolju, v katerem delujemo. Stagnacija v iskanju novih načinov, povezovanja in vključevanja v delovni proces pedagoškega in znanstvenoraziskovalnega dela visokošolskih organizacij pomeni nazadovanje, kar pa si kot „mlada" ‘I univerza ne moremo in ne smemo dovoliti, ^ Kar človeka zelo pritegne in biva v njem je nenehna prisotnost humanizma in občutek moralnosti, ki mJjno nfSra biti v nas samih, saj z mislijo o morali živimo m prav tako nas morala in humanizem vodita ter določata naš odnosdo ljudi in do lastnega dela. Tako nekako naj bi čutil človek in humanizma nikakor ne smemo kar tako dajati v nič, vsaj v naši družbi ne. Vendar pa sta današnjemu človeku dosti bliže konformizem m dobiček kot pa vsaj nekaj misli o „človekovi dobroti”. Je že tako, da je sodobnemu človeku za kanček humanizma potrebno več miselne telovadbe, medtem, ko mu ni mar za kakršnokoli tovrstluodtujitev, saj je le človek produktivnosti m hitrih materialnih rezultatov, ki „verno pričajo” o uspešnosti posameznika. №arx je poudarjal, da ni razvoja družbe brez humanizma. In kaj vidiš, ko pogledaš okoli sebe? Humanizem m morala postajata zasmehovani vrednoti. Koliko je v ljudeh želje po solidarnosti, nesebičnosti in poštenosti? Pa vendar je to delavec, ki proizvaja m čuti produkte svojega dela (kolikorse pač zaveda tega), pa vendar je to učitelj, ki vzgaja in izobražuje generacije, pa vendar je to delegat, ki glasuje tudi za igrišče m parke, da se bodo lahko otroci kje igrali in skušali zdravo živeti. Težko je danes biti humanist, pa vendar je to tisto, kar človeka osrečuje. To je le nekaj misli, ki se ti spotoma utrnejo. V svetu so velikokrat poskušali poudarjati državljansko vzgojo, ki naj bi bila povezana s I spoznavanjem konkretne družbe (predvsem v VVeimarski Nemčiji ih času nacizma, v Franciji danes govorijo o državljanski in moralni vzgoji, Iprav tako v ostalih deželah Evrope m Z Q\). Tudi socialistične dežele si prizadevajo mo-_ ralno vzgojiti človeka. Takšni poskusi so tudi v I Jugoslaviji. Takoj po osvoboditvi smo začutili | potrebo po socialistični vzgoji m ta potreba je I danes mnogo bolj pristona kot kdajkoli poprej. Vendar so se že na začetku pojavile težave, saj je mnogo teoretikov, ki so zanikali pomanj- I kan je socialistične vzgoje. Kljub vsem težavem so 1. 1 952 v naše šole uvedli „moralni pouk”. IPo nekaj letih so (1.1956) etiko na srednjih šolah ukinili. Problem je bil v tem, kako izdelati kodeks moralnih norm in jih uporabiti pri I učencih, kar naj bi pomagalo pri nadaljnjem izoblikovanju njihove osebnosti (bile pa so še I druge težave). Videti je, da je laže odvreči neko misel kot pa se bosti z njo, saj so kmalu vse republike (razen Slovenije) opustile moralno I vzgojo m namesto nje so uvedle razredne ure, ki pa se po vrednosti ne morejo primerjati z Idružbenomoralno vzgojo. VJugoslaviji imamo samo eno katedro za družbenomoralnn vzeoio ( l)\i v j, Insicer v ivianooru na peuagoski I akademiji. Rečemo lahko, da je DMV*Slove-niji že našla svoje mesto, a še vedno se pojavljajo skeptiki, ki DMV oporekajmo njeno po- Itrebno vlogo v družbi. DMV v osnovnih šolah tudi pomeni osnove za predmet samoupravl-_ janja, ki smo ga kasneje uvedli v srednje šjlole. ■ Dnevi po osvoboditvi, ko so naši očetje in I matere s pesmijo na ustih gradili domovino m jim ni bilo mar žuljev, so minili. Ostal pa nam je bolj ali manj hladno preračunljiv človek. S tem Iso tudi ovržene vse trditve, ki pravijo, da bo duh po solidarnosti m humanizmu, k{ je bil v naših ljudeh po vojni, nenehno rasel in s tem Ivse boljfcizpopolnjeval samoupravijalsko osebnost, da bo humanizem tisti, ki bo gradil pri- Ihodnost. Vrednost DMV pa je prav v tem, da skuša v človeku najti humanizem, medtem ko pomeni velik prispevek k rasti samoupravne I osebnosti, ki je v naši družbi tako poudarjena vrednota. Vsi vemo, da ne rabimo tehnokrate Im birokrate oz. ljudi, ki ne vidijo ČLOVEKA, temveč spet potrebujemo ČLOVEKA z veliko začetnico, ki pa je danes več ali manj zasmeho- Ivan, kar pa mu nikakor ne bi smelo zmanjšati vere vase. Vsaj v naši družbi ne. Pri tem se moram spet vrniti k vlogi DMV, ko oblikujemo I samoupravljalsko osebnost. Zakaj lahko imajo I nekatere dižave (Nemčija, Francija...) t. i. dr- Ižavljansko vzgojo, medtem ko pri nas mnogi mislijo, da je s socialistično ureditevijo apriorna tudi samoupravljalska osebnost? A I najprej moramo to osebnost vzgojiti. To vzgojo pa prevzema DMV. IV naši družbi bi se morala še bolj jasno izoblikovati težnja, da nam je potrebna druž-benomoralna vzgoja m da vzgoje ne smemo I prepustiti stihiji. Družbenomoralna vzgoja gradi prihodnostlgiH^naBedj jiora( 025 026 027 020 огз 030 031 озг 033 034 035 036 03? 036 039 040 0411 •042 043 044 045 046 04? 046 049 050 051 052 053 054 055 056 05? 056 059 060 061 062 063 064 065 06* 06? 066 069 0701 сигурни темељи Титоградски универзитет спада међу најмлађе у нашој земљи и управо ових дана је прославио четворогодишњииу рада. Иакобројка није округла изводс се биланси. праве рачу-ниие, сумирају резултати... А како то всК бива, треба се. можда, и овдје подсјетити:на голој ледини никла су нова мо-дерна факултетска зд аи>а. некад су бнла само два. данас у саставу Унжерзитета радс че-тири факултета, једна виша школа. три научна инсититута. четири студентска дома са преко 1.500 мјеста за студен-те... У протекле четири године; постигнути су значајни резул-тати на плану консолидаиије и самоуправног преображаја ов-дашњих високошколских обра-зовних институција. Снажно започета трансформација фа култета и виших школа на новим основама, у духу ре-' формских захтјева што их је друштво јасно назначило, у складу са принципима Устава и Закона о удруженом раду, још више је ингензивирана. Уло-жена су у овом периоду и зна-чајна средства за стварање по-вољнијих материјалних услова за рад школа и факултета, у рјешавање кадровских про-блема и подизање студентског стандарда. Сада је ангажовано на Универзитету око 460 на-ставника, асистената и других сарадника, од чега јс 60 док-тора наука и 80 магистара у сталном радном односу. Само прије годину-двије овај број jel био далеко мањи! Постигнути резултати. ме-Ј ђутим. нијесу адекватни потре бама даљег. бржег и потпуније! развоја Универзитета. 15.500 колико отприлике сада студира студената на Универзитету. и даље нема довољно учионич-ког простора, довољно уџбени-ка, довољан број квалифико-ваних предавача, а да не гово-римо о веома израженом про-блему спортског и културно-умјетничког ангажовања сту-дентске омладине због недо-статка услова за рад, итд. итд. Истина, различит је и интен-зитет активности друштвених субјеката за даље вођење запо-чете акције, као и сам степен остварења обавеза од факул-тета до факултета, како у на-ставној тако и у другим обла-стима дјеловања.У једном броју факултетских, наиме, среднна ннје довољно рађено ни да се правовремено схвати суштина и смисао реформс: по-стојећи друштеени субјекти нијесу седовољно ангажовали ни на рјешавању конкретних задатака. У другима, опет. кроз свакодневно акционо дјело-ван.е дошдо се до спознаје да „моћ уннверзитета ннје само у његовој способности да по-креће и мијења друштвену стварност и човјеково окру-жење, него и сиособност да са-гледава критички и сопствено кретање, да мијењаи своје соп-ствено биће”. Стаорени су, дакле, сигурни темељи за дат>у надградњу. ,.,,Прве четири године живота Универзитета, истовремено су и године богате сазнањима о основним потребама црногор-ског друштва за високошкол-, скнм кадром, његовим основ-I ним слабостима садашње орга-| ннзованости и основним прав-цима даљег развој а”.Управо. тако је.већу овом тренутку, са-зрела и мисао шта даље ваља чинити у правцу бржег развоја , самоуправних друштвених од-носа наУниверзитету и развоју I Универзитета укупно. 1 Сада се посебно наглашава 'потреба да се одговарајућа I пажња посвети стручно-педа-гошкој и научној вриједности уџбеника и да у њима маркси-1 стички поглед на свијет и наша Јсамоуправна социјалистичка 1пракса буду знатно лише за-[ступљени. Констатује се, поред ф вом тт ODŠEL 12 ТЕ&А LTKtfHEeA KUJA... I осталог, да je неопходно још брже и организованије радити ј на издавању уџбеника, на (окупљању и ангажовању већег I броја истакнутих научних, пе-дагошких,културних и друш-твено-политичких радника | како би се уложило и више на- ‘ | пора да се дође до уџбеника у, чијој ће садржини бити више фађе из културе, привреде и историје Црне Горе, као и са-| временог живота црногорског народа и народа и народности који живе у Црној Гори. Исто-*времено се указује и на изра-1жену потребу тјешње сарадње јмеђу репубдикама и покраји-|нама у издавању уџбника, на- рочито.кадајеријеч иликадасе ради, о заступљености и уџбе-ничкој фађи култура народа и народности Југославије и ујед-начавању профама појединих предмета. Међутим, и поред веома пози-тивних остварења, сасвим је си-гурно да самоуправно организо-1 вање васпитања и образовања нај уставним начелима и у складу сај Законом о у друженом раду ни овдје није ишло оним темпом који захти-јевају укупни друштвени процеси. Принцип слободне размјене рада још није заживио. Још увијек су доста изражени административ-но-буџетска логика и чиновнички менталитет у формирању средста-ва, затвореност и одлучивање у ужим групама, недовољно органи-зовано учешће делегатске базе,| прије свега, радних људи у основ-ним организацијама удруженог рада у одлучивању о употреби; средстава која се издвајају из до-ј хотка, као и програмима и плано-1 вима развоја и другим битним пи-тањима друштвене политике у овој | области... Четири године Универзитета ј „Вељко Влаховић” истина, оцје-ј њују се сада ко веома успјешне ? ( процесу његовог конституисања. > релативно кратком времену по-стигнути су значајни резултати у материјалном и кадровском јачању универзитетских јединица. То је истовремено и вријеме у којем је| дошло и до снажних импулса у ор-1 ганизму Универзитета, као друш-1 твеног бућа. У овом периоду дошло је и до снажне афирмације науке на I универзитету у чему су незамје- [ њиву улогу одиграли научни инсти-тути из његовог састава... У протекле четири године са-зрело је и сазнање о потреби бржег' превазилажен.а противрјечности између потреба за школовањем разноврснијих профила кадрова у \ Црној Гори и ограничености | стварних могућности за оснивање нових високошколских институци-ја. Но, и упркос недовољној про-филираности студија и ограниче-ј ним могућностима за упис, већ сада долази до предимензионирања! броја студената на појединим фа-култетима што озбиљно пријетиј скорој хиперпродукцији.нарочито | правника и економиста. Стога се у оваквој ситуацији, од јесени, мора нешто хитно и мијењати.На једној странн најавллје се рестрнкција у прнјему новнх студевата, на другој рвјеч je о отварању новнх школа и факултета, варавно у складу са за- I цртаном концепцнјом ^едњороч-ног развоја Унвверзнтета.Дакако, I све ове процесе ваља још више ин-тензивирати. Но, већ сада је очито, I да се остваривања многих добрих иницијатива одвија под утиском не-| дсх:татка матријалних средстава која стварају релативно узан оквир за даље ширење мреже високо-' школских институција у Републици и обавезују на крајње селективну [политику у овом погледу. Овакву j ситуацију рјечито може -да илу-I струје и податак да је, реци-1 мо.СИЗ-азаусмјеренообразовање | за pan свох наставно-научввх орга-ннзација удружеаог рада ва Уни-I верзштету издвој но у 1977. годнвн јнешто мало внше од 5 мнлнјарцн [ старих дннара. а то је много мање I него што, ва прнмјер, добија го-I дашње само једаи већифакултет на другвм универзитетнма у Југосла-внјн. Све то показује да питање дал>сг развоја високог шкалства у Црној Горвпостајевеомасложено. Стога је неопходно изграђивати са-времену и брже превазилазити класичну и круту организацију ви-сокошколске наставе уз пуну са-гласност и судјеловање шире друштвене заједнице за све оно што I треба чинити у наредном периоду. Јер, посве је сигурно да се Универ-зитет „Вељко Влаховић” сада на-| лази у ситуацији да не понови неке I лрешке које су се неминовно јав-| љале у развоју неких других уни-верзитетских јединица (у другим срединама), јер су му, како се то ових дана често говори, искуства из 1 протекле четири годиие веома дра-1 гофена. У припреми за х1 конгрес СКЈ I овдје се, међутим, веома отворено I указује и на неке пропусте направ-љене у сопственом раду и дјело-вању као и на приоритетне задатке који из анализе садашње ситуације I неминовно произилазе. „Проблем квалнтета" у наставно-научвом процесу оцјењује се као један до прворазредних зцдатака н већ је почео да силази у центар ннтересо-вања сввх структура на Универзи-тету. Прнје свега, Савеза комуни-I ста ■ Савеза социјалнствчке омла-|двне, јер процеват ефнкасности 1 стударања нзражен кроз редован прелазак студевата нз годнне у го-јдину још увијек не задовол>ава и 1сдда вма просјечну врнједност око 1 27 посто, што је, нстина, вешто јвнше од југословеноског просјека, I а дал еко мање од стварне потребе и I створевнх услова за рцд и учење... "зачауреност" самоуправних структура PA RES NIČ KAJ TAKEGA!) ш co6i?m и низ проблема који. ни у ком слу-Оснаап свих слобода И права рад- чију. нс умањују значај постигнутог. nch напротив указују на правис даљег анга- пич Јнулм и ipahana у пашсм соиијали-стичком .чруштвч' јс прав^> иа самоу-црав.1>аи.с. Го јс но*о и нсПосрсдно дс-siokpa icko социјалистичко право ki\jc јс MoiA hc само у усчовима друитк пс сво-јинс срсдстава за nptiHjBoaibV п валааа. Wr положаја радничкс класс у друштву Dno јс нсприкосновсно 11 нсозуђиво и као TiikBo прилада свим радмим дл дима м фађанима. Њсгову суштину чнни од-дучивањс о личцнм зајсдничким и onimс друштВсним мнтсрс01ма...Соиц> ј;1'1Ист»Мко самоуправ.нањс. »vi jcci ираво насамоунрав.Бањс јс. нсмасумн.с. вслико. lipami али истоврсмсио » вслика одговорност. јср У систсм' самохправис дсмократијс сваки чрвјск мора да сноси пун\ одговорност » ia судбицх дрмчч човјска...” Ово јс био само швадак m богатог* силста ставова » ^рсдјс.иоња машсг со-иија.111стичког с-амоуправног дрчштва Гиксссних у књизи |£дварда Кардсл.а ..Правци ралч^ја пцлитичког смстсма соиијалистичког самоуправ.|,аи,а" По-■lajcliii од навсдсних мислн аутор овог текста узима ссби счободу да покхша швршити (чакар непотиунх) аналиау развчја ијачањасамоуправннх одноеа на нашсч > нивсрЈИтсту. са поссбним ак-иснточ на студонтск' пр0блсматнк\ 1 ерзитет и удружени рад Општс је ПоЈната чин,сннца да с\ на нашем Уннворзитсту > Титофаду' по. стигмути значајни резултати \ "успо. ставл.ању и далчгм продубвнванл са-мо> правних идноеа. Га јо оијсна. \чч'та' лем. понов.всна п на највишсм ск\ п\ ир-нчгчрских кочунИста-Уц конгрсл Ci' Upitc Горс. Међутмм, тај всоча уепје шан npouec (јер чвдјс сс ради о потрсби континуирашч дјсЛоВања) домно јо еа, жова м,а свих организованих друштвсних снага. У самоуправном органима сваког по-јсдиког факултста осигурана је (сагла-.4(0 о.арсдбама Закона о висиком шхол--тву) одговарајућа структура дслегата. Мсђутнч, стиче се оправдани дојам да прсдставмици удруженог рада (у Савјс-тама факултета) не дају свој пуни до-приное кроирањУ Политикс високо-школских органшација. Тој чи|вениии треба. тмеђу осталог. прилисати стање липорпродухиијс " Правног. и донекло. hkonoMCkpr факултста и. истиврсмсно. исджтатак оног профили кадРова мли су тренутно веома лсфикитарни. тј. који се тколују на нашемУниворзитету . али но > ловол.иом броју и онаквим точпом Roju би задоВол,Ио Чотробс удружсног рада. Свјосни счо да Се дотакну ти про-блом но можс тротирати овако јсдно-отавно и да се оВдје ради о чнтавоч сплоту узрочнопосведичних веза. У кн-јело) бвоГ отварн охрабрују станови ишро друштВсно заједнИио која јс. увн-bajvhii потребу брзог дјеловања на овоч плану. ттцнрала расправу о новој по-литииа уписа сту дсната на У ниворлгго!. Јодно од чогуНих рјошоња, које изглсда всома прихват.л>иВо. је поврљније кро-днтнрањо и стипендира(вс студсната оннх фахултста којИ шко.лују дофиии-тарко кадрово. Лотимичан осврт на наводену про-блочатику указује на Посгојањо занста широког По.ва дјоловања и представ-ника удруженог рада у самоуправкич органима >'ниворЈНтота и његових јсди- (Ш|а N0, 5EDAJ IMAŠ! SKOZ PET DA VOJSKA 5TRA2/M ГОЛ:; KkAJINO- NE PUSTIH!) ’ Nt«RNI PAJACEK II студснтско caMoynpaB haiK.. ‘looio co. приликом нообавоЈиих on-доитских разговора. чују чиш.воња да ту донтско самоуправ.жањо нИјо paiea- јено на нашем У ниверзитету. Да ова ра-змишљања и нијесу баш боз осново. нока покажу сљедоКи редови. У реформи наогавних алаиова и нро-грама ријоч сгудонтокнх двлогата се м&до (ши иимаио) чула. 11итан>е нлпора и рснзбора наставног особл>а најчошИе поприма карамор тражоња фирчашо са1ласности студе-ната. Веза између слудената и и.ихових про гставника у самоулравним тијелимц јо воома слаба. гако да нијо ријодак слу-чај да слуденти једносгавно забораво ко их иродставл.а и како обавља Повјорону му дужиост. Па. знају ли наши студенти да самоу-прав.л.ају? Ако знају (а. знају сигурно) гдјо су узроци оваквим Појавама? лакч. активиратн делегате и учинили да они у пуном смисду оправдају указано им пчв-јерењо? мо можомо се задоволлти констата-иијом да су студентски делегати ноак-тивни и такав н,их0встав приписали. ис-к.вучиво. субјективном фактору. Исти-на. постојо и такви случајеви. но. сма-трамо да су они толико ријотки да се не би могли узети као правило Понашања. Ствар јо пуно ,.дубл.а".На самоуправ-ним ШЈолича факултета (Савјслима фа-култета и Наставно-научним вијсКима) студонтски пробломи заузимају чосто јодну од поСл>едн>их тачака дневног рода. Након маратонскИХ дискусија које се обично Воде између професора и о проблемима везаним за њихово поље ..дјоловања" (лични доХотци. етручна зван>а. стамбени проблсчи и слично) нитко нема 8о.л>е ни могуИности. па чак ни студентски делегати, да ПокроКу неку ширу дискусију о. чссто. фундамонтал-ним питањима студентске свакодневнио. Нијеемо против тога да се рашраал,а о свим проолемима који настају у проиесу радно активнооти особља факултета. професора и студената. Само, питамосе какве ефекте могу да дају закључци који се доносе након вишечасовног састанка. када појмоВИ још нИјесу искристализи-рани. а присутни сувиШ1. уморни да би наставили састанак. Понокад сс дешава да се закључии доносе надгласавањем. што, кад се узмс У обзир заступљеност; студенсткс сзруктуре, не може да да рсална рјешсња. Смалрамо да би се, зато. овакви скупови могли офаничили на то да Посгепено рјошавају појсдина питања, лј. да дође до „сужаван>а" днев-них родова састанка. Надал.е, студентски делегати нијесу чајбол.0 информисани и немају увијек ни времена ни отгућности да консултују своју најширубазу. Наравно. томе доста доприносе и сами слуденти који се често пасивно понашајУ (свс док не буду ди-ректно ПогођенИ неком одлухоч) .гомилањс I реба. такође, Указати и на појаву • гомилања” функција Код одређених сзудената. Приликом гласања студенти сс одлучују. готово редовито, за истс по-Јединис тако да се Дешава да један сту-дснт нма вишс самоУПравних и друштве-но-политичких задужСЊа, док други који би исти посао могли обавити. у наЈ-мању руку једнако кВ^литетно, остају по страни. Само је по себи јасно да ангажо-вање једног појеДинца на више страна (па ма како он споСобан био) окрњује успјех његова рада. ГовореКи о проблематици студент-ског самоуправЈБања нс смијемо заобнИи чињеницу да студенти ве0ма добро са-моуправљају сами »међу себс. Про-бло.чи настају тек када се донесони ста-јвови требају подиИи на ,.внши ниво" ri када мрофесори идруги ра,.,„и људи ф.’(. култота требају да дају СВо,а мнш.гења о етудентским приједлозима и захтјевима. Но, роцимо нешто више и о тим студснт-ским захтјевима. Искрено гоВореНи они, често имају изразито „иеХоВски" карак-тер, другим ријечима, траже се паре за разне манифестације, отварањо мових иопитннх рчжова, снИжавам.о позрсбног броја испита за упис у нарсдну годину студија и слично. Стара је истина да су етуденти (бар д0 сада) увијек настојали да што више смање своје обавсзе. Т ок је однедавно ова негативна пракса замје-њона акцијама које покрећу битна. суш-тинска пилажа универзитетске и факул-тетске свакодновице. Али, сада трсба времена да професори разбију (раније, можда, оправдану) предоџбу о „нео-збиљним" студентским захгјевима. Ипак, изгледа да су коначно и слудеити и професори схватили да су њихцви инте-реси неодвојиви ге да нема мјеста за за-тварање прјединих струклура. без самозадовол>стеа Постигнути успјеси и Испољене сла- бости у јачању оамоуправних односа указују на Потребу још јачег ангажо-вања на оВом Подручју. У ноВодонесене статуте свих факултета ушла је и одредба о бирању студента-продекана кОЈи би у сарадњи са стуДентом-торек-тором и организацијама ОСО могли отворити неслућене проеторе за афир-мациЈу G(MoynpaB;llaHja (поготову сту-дентског) на нашем Универзитету. На та] би начин оСноВне организације ССО имале јасније одређене задатке, умјесто .досадашње праксе да оне (у недостатку студента-продекана) вршо и своју и (улогу самоуправних органа. * У сваком случају, урадили смо пуно, |ли мјсста за самозадовал.сгво не би робало да буде. MOivap булатовић Povodom teksta Slobodana Stojanoviča „Usta puna praznog“, „Študent" broj 15, 17. maj 1978. Ne zatvarajmo se „u kulu: pogodnu koliko za dobar san, toliko i za zločin." Dramski tekst Slobodana Stojanoviča — nabijen neverovatnim obrtima i još neverovatnijim raspletima — teče uglavnom paralelno, na dva „elektrifikovana“ koloseka: Prvi je razotrkivanje moje krive i zlonamerne interpretacije 'cedHO marksističkih stavova Dure Šušnjiča. Drugi: razotrkivanje mojih apolo-getsko-dogmatskih, čak zabije bednih stavova. Da vidimo, dakle, kuda se zaputio „kritički", „autentično-marksistički“ * S.S.-express. Spor oko metoda: dijelektika ili spekulacija ^ше kako Slobodan kaO a^tudent filozofije (?!) nije £ И0Р ' uspeo shvatiti pravi sadr-žaj moga teksta „Usta puna Marxa“. Naime. ja se tamo nišam -bavio poje-' dinjm stavovima Dure Sušnjiča, nego sam nastolžolza^ntižke^ecttosti otkriti njihov zbiljski sadržaj. kao i način Tmetodu) iz voden ц tih stavova. Naravno, ukoliko iza naučnih, kriti f čko-intelektualističkih stavovaiotkrijeino ispraznu spekulaciju, tj. apstraktnu apstrakciju apstrakcije, tada se ne možemo složiti sa formlanom i pri-vidnom „ispravnošču" „naučnih" iskaza. _ §* Slobodan pokušava da dokaže kako upravo ja — a ne „kritički" Duro — govnarim: „Nakon svojih prividnih argume-nata izvlači Velimir Sretič svoj pri-vidnizaključak:*... Sušnjičev temeljni kritički promašaj sledi iz zamene DI-JALEKTIČKE METODE — SPE-K LLAT1VNOM KONSTRUK CI-JOM.' Velimir Sretič doista nije mogao da smisli bolju karakterizaciju svog metoda. Jer on je taj koji dija-lektički metod zamenjuje spekulativ-nom konstrukcijom. Vidi se, prizna-jem, Velimir Sretič je čitao,Svetu po-rodicu* i to ie za svaku pohvalu. Ah to nije dovoljno. On se nije nauČio dija-lektičkom metodu iz nje. On tamo gde piše Bruno Bauer jednostavno čha Duro Šušnjič, kao da oni pišu o istim stvarima na isti način i u isto m sklopu — a ne pišu". Tako se, dakle, za Slobodana argumentacija iscrpljuje u neargumen-tovanom etiketiranju. Medutim, dija-lektičnost ih spekulativnost moje metode biva objavljena tek u njenoj kri-tičkoi problematizaciji spram sadr-žaja Sušnjičevog teoretiziranja. Naravno, Slobodan se igra gluvih telefona. Tako me ovaj talentovani študent filozofije tera da opet prežvaka-vam delove moga teksta „Usta puna Marxa“. Mantova temeljna pretpostavka zasnivanja nauke i naučnosti jeste pretpostavljeno filozofijskom tra- dicijom j , pripremljeno — razlikovanje biti i pojave. Eksplicitno: j,... — asvakabi naultabilaizlišna kad bi se pojavni obhk i suštma stvari neposredno podudarah — ...,,1) Dakle, Mantova ukupna naučna nakana (uspešno) smera upravo prodiranju idopiran ju iz po ja vnoga do biti; odrediti „bitno biti" i „pojavno pojave", odnošenje i posredovanje biti i pojave. „Dakle, bit za Магха friije ništa transcendentalno, zbiljskome svijetu života onostrano, več u okvi-rima kritike pohtičke ekonomije po-prima svoj konkretan obhk kao sfera proizvodnje. (...) z,ato se obhci koje stvara kapital mogu kategorijalno izložiti i tako reproducirati kao sistem, ah njihovo zbijsko utemeljenje i racionalno ob-jašnjenje postignuto jel tek kada je pokazana njihova povezanost sa sfe-rom proizvodnje, tj. kada su poka- sredovan ja pokojtm^jmj^otztlaze iz proizvodnje kao svoje biti. Taj odnos spram sfere proizvodnje daje onda odredenojformi u cirkulaciji karkter i odredenje pojave ih s druge Strane rivida. kao što s druge strane identificira” samu bit*.’2) Marx do""biti, naravno, prodire upravo pomoču odredenog kategori-jalnog aparata. Medutim, za Магха kategorija nije trajno delujuča ap-strakcija, jer se tako pretvara u praznost, nego je „opče-logička forma" svagda ujedno i „istorijsko-posebna forma". (Povodom „naučnih poimo-va“ kao apstrakcija zbiljskih odnosa — Slobodan moj prigovor Šušnjiču da od stvarnih plodova stvara apstraktnu samodovoljnu predstavu ploda buda-lasto prepisuje i pripisuje meni!?) To znači: „... opčelogička forma je kao takva nužno sadržana u historijsko-posebnoj formi; ona je samo u ovoj posebnoj formi ono opče, a tako je i ontologijska odredba kategorija uvidna samo u svojoj historijskoj formi, koia ie nosilac ove odredbe".3) U neistorijskom jjoopštenju (svaka konkretno-povesna posebnost, identičnost ukinuta do nivoa ap-straktno-nadposvesne opštosti, nei-dentičnosti) ukinuta je teorija kao teorija, nauka kao nauka — sve postaje spekulacija. za Магха se zbiljsko mi-saono, naime naučno privajanje zbilje (kritika političke ekonomije kao fundament kritike gradanskog društva) zbiva u jednom: kao razlikovanje biti i pt> Jave kroz apstrakcije, „opče-logičke forme" koje sadržavaju identičnost i kao apstrkcije, „opče-logičke forme" koje sadržavaju identičnost kroz razlikovanje biti i pojave. Ove su nesistematizovane pri-preme bile nužne kako bih i nadalje (bez obzira na Slobodana) ostao pri ranije iznetim metodičkim primed-bama ..kritičkom misliocu" i „marksisti" Duri Šušnjiču. 4) Sušnjičevsku hiljadukilometarsku udaljenost od osnovnog Marxl(bvog, naime marksističkogzahteva — razlikovanje biti i pojave — pokazao sam anahzom njegovih (Sušnjičevih) centralnih kategorija, „rulja", „vlast" i „kritički intelektualec". On previda da: „Tek materijahstički konkretizi-rajuča refleksijska filozofija biti i pojave prevodi idealističku spekulaciju apsolutnog pojma u kritiku političke ekonomije“.5) Medutim, Šušnjič bit manipulacije izriče samorazumljivim praznim apstrakcijama „gradansko društvo" (bauk kapitalizma) idepro-blematizovanim definicijama, npr. manipulacija kao obhk postvarenja. „ Boba, novac, tržište, eksploatacija, klasna struktura itd", u Sušnjiča figu-riraju kao „oficijelnom" termmologi-jom izvanjski nametnute fraze. „Neznanstvenost ove prividno toliko znanstvene metode sastoji se dakle u torne što ona predvida i zanemaruje povijesni karakter činjenica koje joj stoje u osnovi.“6) (Jedna opsežnija marksistička analiza knjige „ Ribari ljudskih duša" svakako bi pokazala zasnovanost ovih prigovora. Na videlo bi, ujedno, izašla i Šušnjičeva manipulacija chatima klasika marksizma, kao i dominantno nekritičko oslanjanje na gradansku nauku). Dakle, tvrdio sam i tvrdim da Sušn-jič baulja u „dijalektičkom" postavljanju oprekaizmedu „rulje", „vlasti" i „kritičkog mislioca"; svaka marksistička analiza ovde ugašena je u robo-vanju svetom pojmovnom trojstvu. Kako Slobodan obara moju tvrdnju? „Kao prvo, Vehmiru Sretiču se privida da Duro Šušnjič na jednoj strani •ustoličuje | „vehčanstveni kritički urrV, a na drugoj ,rulju‘, nesposobnu da kritički misli.Duro Šušnjič je i su-Više humanist (podv. V. S.) da bi mu' takva bedasta polarizacija mogla pasti na pamet*! Dakle, Šušnjič ne vrši ovakvu po-delu jednostavno zato što je „humanist"!? Slobodanova sverazarajuča formula glasi: Šušnjič — iednako — humanist — nije jednako — „beda-stoi polarizaciji". Svaka cast študentu filozofije na ovakvom zakyučivanju. Da li je Slobodan ikada čitao makar i neki srednjoškolski udžbenik logike Sjaj i beda „kritičke metode" n?tm da se — opet, Slobodanovim insistiranjem — pozabavimo Šušnjičim orijama „kritički mtelektua-rulja" i „vlast", koje kod njega imaiu uiedno Dosve čvrsto „intelektualno" značenje i društveno-povesno neznačenje. Šušnjičeva podela na „kritičke intelektualce" i „intelektualce savetni-ke“ izvedena je na osnovu njihovog mtelektualnog vezivanja ili nevezi-vanja za društvene institucije i organizacije. šušnjič tvrdi: oni (..кп- tički mislioci" — prim. V. S.) se Žale da su oduvek bih pastorčad društva, ah se danas bore da ih društvo ne uklopi u svoje institucije i tako ne ugasi kritičku iskru njihova duha ..." Može, dakle, Slobodan pisati hvalo-' speve našim društveno-političkim organizacijama i samoupravnim insthu-ciiama. no. za Šušnjiča one su samo predmet „kritičkog" prezira. Šušnjič se i nadalje moli bogu za „slobodu" kulo-slonovske konltemplacije. 3er, on nigde— ni jednom jedrnom reči — ne vrši pojmovnu diferencijaciju zbiljske diferencijacije izmedu npr. radničko-klasnih institucija i organizacija i gradanskih institucija i organizacija. A to može črniti samo ne-marksističko mišljenje; intelektualni angažman sunrotan marksističkom angažmanu. 7) (Uzglred, Slobodan je, u odnosu na Sušnjiča, opreznijt kada govori o institucijama. U svom tekstu „Usta puna praznog" on je našu marksističku misao neprocen-jivo zadužio umnim zaključkom: “ — izjednačuje klasnu borbu za ma-nipulacijom, radničku klasu sa rul- jom... Potom, tvrdio sam da Sušnjičev uvid u pojam vlasti operiše samo njenim pltendrecima, pa ie u tu fiioku strpana i diktatura proletarijata. Sta na to kaže Slobodan: „A ja Velimiru Sretiču tvrdim da danas u svetu nema ni iednog jedinog naučnika koji bi bio u stanju da tako šta tvrdi". Tako ie, dakle, „srušen" i ovaj moj argument. kukavičluk Sušnjičeve ГјЛ ^0„marksističke“ metode JI *&>*** pokazuje se u odgovoru na pitanje u kojoj meri njegova „kritika manipulacije" (na osnovu svega, to ie: pseudokritika. malokrhika i kr.i-tizerstvo manipulacije) znači i „kritiku rTaseg društva". Šušnjič čini dvo-struki salto mortale i bezostatno ra-zrešava sve dileme: „ U meri u kojoj je naše društvo još uvek gradansko društvo, ne samo s obzirom na način proizvodnje (roba, novac, tržište, eksploatacija, klasna stuktura itd) nego i po svom duhovnom (psihološkom i moralnom) ustrojstvu, u toj istoj meri i moja analiza može da se na njega sasvim dobro primeni." Sic! ' Lovom se stavu rezultativno sabira sjaj i beda „kritičke metode". Šušnjič ovde za bit manipulacije izriče pojav- i danas iz procesa proizvodnje a u svom čisto kapitalskomoblič- svoje apstraknosti — važe za sve ejjohe, u samoj odredenosti ove ap-straktnosti isto toliko proizvod histo-rijskih prihka i kako u punoj mjeri važe samo za te prilike i unutar njih" 9) „Elementi" gradanskog ne opstoje izolovane od „elemenata" socijahstičkog, nego su oni u neraski-divo zbiljskom jedrnstvu, pa se, dakle, niti idealnim kategorijama robe, novca itd. ne može izvršiti marksistička „karakterizacija" socijalistič-kog načina proizvodnje života ih načina proizvodnje života u socijahzmu. -er, roba, novac, tržište itd. ne izlaze ovde života u svom čisto kapital' ju, nego realno deluju i one suspen-zione stvaralačke snage, postoje revolucionarne tendencije unutar proizvodnje koje moramo uočavati i uva-žavati. Socijahzam nije jednostavno negirano i ukmuto kapitalsko biv-stvovanje nego se ono revolucionar-nom delatnošču pozitivno preobražava— prevladava; u ovoj procesual-nosti svaka površina kvantifikacija i njena apsolutizacija („u meri u kojoj") — padaju. Магха je bit robe kao opšteg proizvoda rada, kao univerzalne kategorije društvenog bitka— uvek najamni rad. Medutim, bit biti je proces proi- nje društven 1 „Dakle, da zaključimo: institucije jesu potrebne, ah nisu dovoljne". Ovo je zaista na tragu Marxove misli.) Tvrdio sam da po Šušnjiču narodi i klase — bez „kritičkih mislilaca" — trajno vegetiraju kao ameboidna rulja. Slobodan me opovrgava citatom iz knjige „Ribari ljudskih duša". On istovremeno zaključuje da nišam čitao tu knjigu. Medutim, ako ja nišam čitao knjigu, onda ju je Slobodan čitao nepažljivo i „na preskoke". Jer, u citatu sa 69. strane šušnjič govori o rezultatima „novijih istraži-vanja o masovnom ubedivanju", da bi sSm zaključio: „Ima, medutim, trenu-taka u životu klasa, slojeva i drugih društvenih grupa kada se potiru kla-sne, slojne i druge socijalno-psiholo-ške razlike i kada se ljudi ponašaju na sličan način" (str. 69). A manipulacija kao sveobuhvatno i trajno stanje gradanstva par excellence, neprestano navodi ljude da se „ponašaju na sličan način", tj. kao rulja, kao gomila očajnih i zalutalih. U daljoj problematizaciji, to znači da Šušnjič — kako je več pokazao Mirko Arsič u svom odgovoru „Opasno je biti,Marksista* i procesom proizvodnje života. Jer, „roba, novac, tržište, eksploatacija,, klasna struktura itd." nisu samopo-stajuče, uvek identične kategorije, nego te zbiljnosti bivaj u produkovane upravo iz procesa proizvodnje, da bi ga na višem nivou reprodukovale; one su pretpostavljeno i osnivaju se na pretpostavci. „Tako očho kategorija kapitala ne može biti razvijena bez kategorije robe, vrijednosti i novca; ah isto je tako istmito da se ove najopčenitije kategorije mogu pot-puno oblikovati tek na temelju kapitala i kapitalističkog načina proizvodnje*^) Proizvodnja kao bit je proces, koji se ni u jednom pojavnom obliku ne pojavljuje u celosti, ne iscrpljuje u konačnosti. Dakle, ni proces proizvodnje života u socijahzmu ne biva obuhvačen, izmiče ukoliko je » i pojmovno tumačenje, naime pojam tumačen u svojoj apstraktnoj opštosti, a ne konkretnoj posebnosti. Магх, nakon analize pojma rada, zaključuje: „Ovaj primjer rada uvjerljivo po-kazije kako su čak i najapstraktnije kategorije, uprkos tome što baš zbog zvodnje sa svojim identičnostima koje se smiruju ili ne smiruju u robi, novcu, tržištu itd. To samo znači da se upotrebom Marxovog dijalektičkog metoda ne mogu a priorinači rezultati u jJotpunosti isti onima koje je Marx pronalazio. Inače, imamo posla s tra-vestiranim dogmatizmom, koji istra-ženi predmet istraživanja uzima kao nepromenljiv i hipostazira ga kao Marxov metod (!?). U identifikaciji robe i manipulacije pokazuje se, dakle, nemoč i nezasno-vanost Šušničevog teoretiziranja. Jer, roba nije samo kategorija političke ekonomije, nego ujedno i kategorija (Socijahstičke) kritike političke ekonomije. Bez takvog idejnog i praktič-kog „stajahšta", naime, bez „samo realizacije robe", „Marx ,ov vidokrug uzajamne realizacije filozofije i proletarijata preko realiziranja principa samorazvoja robe (zakona vrijednosti) — biva izgubljen".9a) Šušnjičeva „kritika" robe implicira spolja unetu „kritiku" robne proizvodnje. To je, verovatno, posao za „kritičkog mislioca"?! socrjalrstičko politička ekonomija rli socijalistička kritika političke ekonomije izbegavanje dijaloga kao izraz teorijske nemoči Medutim, odgovor poput Sušnjiče-vog — koji smera ne jjm£Ugj^sudu— je nužan kada se bit traži i pronalazi u nebitnom, posredu-jučem, pojavnom. Bez marksističkog teorijskog fundamenta (uvid u proizvodnji! života) nemoguče je drugači-je, osrm spekulativno, „razobličiti" manipulaciju kako u kapitalizmu tako i socijalizmu, nemoguče je drugačije, misliti osim — ideologijskizamučeno. spekulativno poopšteno i gradanski neistorično. svega: $ušnjičevu metodu okarakterisao sam kao spekulativnu mahmaciju upravo z bo p nedopirania do biti pojave. (manipulaciie). A da li Sušnjic ooprre do biti manipulacije ili nam izriče i sriče samo (površno) dopadljive fraze — mislim da je jasno. Da li, dakle, Šušnjič može biti asketska inkarnacija marksističkog metoda? To samo budala može tvrditi! I za kraj: jedna anegdota / .elektrificirani" kolosek i / drugi S.S.-express. Ovde je več veselije: glupost lumpu-je. (Naravno, nije lepo smejati se glu-posti, no, ako je prepotentna — treoa joj bez sažaljenja dokV, azati njene jadne dimenzije.) Slobodan kao neinventivni, pripro-sti empirik koji ad hoc izriče vredno-sne sudove — prolazeči kroz „školu života" ipak je uspeo da shvati mnogo oprobavani aksiom: napad je najbolje odrana. Medutim, kao i sve drugo, i ovo čini trapavo. Naime, prvo vredno krpivla-stitu konstrukciju, a potom orlovski uvlači žvrtu (tj. mene) u svoju „kan-džovhu" konstrukciju, optužujuči je (žrtvu, mene) da robuje institucijama, da precenjuje vlast, da je dogma-ta, da za svaki odlazak na pisanje trži dozvolu od „nadležnih" itd. itd. Slobodan od mojih prigovora Sušnjiču (npr. da istma ne postoji izvan ljudi, odnosno ljudske prakse, da je njegova metoda spekulativna, a ne marksistička itd.) pravi mač kojim hoče da me probuši. Medutim, neču se ovde baviti Slobodanovim humori-stičkim pokušajima — ne samo zato što su diletantski, nego zato što su pre svega irelevantni za predmet polemike (Šušnjičeva „kritika" manipulacije). Zadržačemo se samo na jednoj anegdoti. U njoj naš glavni junak — inače zaštitnik bespomočnih: žena, dece i staraca — tvrdi kako je izve-sniV. S. prijavi apologetsko-dogmat-ski tip, jer izvan svake pameti tvrdi da u našem društvu nema manipulacije. Zategnuvši svoj klaunovski kostim i uvmuvši nacrtane brke, on melodramski reče: „Po Sre tiču? Šušnjič polazi od ap-straktnog postajanja, od apstrakcija kritički mislilac. rulia i režim, da bi ,dijalektički uspostavio njihovo ap-straktno jedinstvo-suprotnost u ap-strakciji manipulacije...’ Čujete li vi ovo: za Sretiča manipulacija ne postoji, niti je ikada postajala". Slobodan je ponovo — svojim luc-prdanjem — oborio publiku s nogu. Jer, za ovog študenta filozofije apstrakcija znači nešto nepostoječe, a ne mislenu preradu zbilje, ovakvu ili onakvu sublimaciju zbilje. Takode, sada vidimo kako je ono o „naučnim pojmovima" prepisao, ne razumeva-juči šta to piše. Neodrživost moje tvrdnje da u našem društvu nema manipulacije (ovaj stav je iščupao „lucidno" čha-juči izmedu redova moj tekst „Usta puna Магха"), Slobodan argumen-tuje na primeru bioskopskih reper-toara. Ali, Slobodan i ovde zapada u elementarne protivrečnosti. Prvo, on hoče da kreira čisto socijalistički bio-skopski repretoar, previdajuči ono ekonomijsko, previdajuči da ekonomski odnosi još uvek u dommant-noj meri vrše „nemi pritisak" na ljude. To znači: ukoliko se tražc kau-bojski filmovi ili filmovi strave i užasa, tada su distributeri i prikazi-vači filmova primorani da takve fi-lmove stave na svoj repertoar. U su-protnom, ekonomski propadaju. Pre-vidanje raskoraka izmedu subjektivnih, ma kako lepih želja i objektivnih mogučnosti njihove realizacije — vodi ravno u revolucionarni idealizem, voluntarizem itd. Drugo, tražnja čisto socijalističkog repertoara u ovom drutšveno-povesnom trenutku nužno implicira administriranje i cen-zuruu. staljinističko silovanje društve nog biča, naime, upotrebu centralizo-vane birokratske moči koja če u ime klase (jer ova još nije stekla svuda klasnu samosvest i društvenu domi-naciju) odlučivati šta jest, a šta nije socijalističko. dakle, zajedno sa Slobodanom upadamo u socija-lizam kao kavez ideološkog čistunstva i uskračenosti neposrednog proleterskog odlučivanja. Konkretno kada se radi o bioskopskim repertoa-rima, mi se u prvom redu moramo izboriti ne za centralističko-birokrat-sku selekciju, nego za stvarnu vlada-vmu proleterskog istinski kritičkog duha — kroz borbu za samoupravljanje, za afirmaciju stvaralaštva,— kojičesam vršni selekciju, razlikovati vrednosti od pseudovrednosti. Naravno, ovo je mnogo duži, no i mnogo stameniji i perspektivniji put. Medutim, za nas je primer bioskopskih repertoara mteresantan ne zato da bih ja o njima napisao dve-tri fraze, nego prvenstveno kao potvrda — Slobodanovog ziheraškog duha. Navodeči bioskopski repertoar i obračun sa liberalizmom — Slobodan se ponaša poput onih njegovih žaba u barama. Sve mi to liči na šupljoglavo autocenzurično kreketanje. Manipulacije ima, ali Slobodan nema muda („kritičke hraborsti") da se izdigne iz svoje žablje perspektive i javno kaže (ono što verovatno u kafani šapuče): ima i gorih stvari, sa kojima nismo raščistili. Na primer, kada se po trgo-vima ispisuju parole da smo mi društvo srečnih ljudi, pa se tak zamagljuju socijalno-klasne nejednakosti. Ili, kada se bezbrezervno tvrdi da je sva vlast u radničkhn rukama, a još uvek se dešava da donosimo odluke koje direktno protivreče radničkim intere-sima. л za kraj. Slobodan Stojanovič u svome tekstu ,Usta puna praznog" pe-snički ustreptalo kazuje — „Slutimo: istma je ono što ogorčuje Velimira Sretiča". Tako je! Ogorčuje me istma — ali Šušnjičeva „istina". (Tebi sve ovo ne uzimam za zlo, jer svaka ideološki dezodorisana protuva može da te osvoji, skme gače i...) VELIMIR SRETIČ beleske 1. Karl Магх: KAPITAL I-III, BIGZ — Prosveta, Beograd 1973. str. 1814 (2. Hotimir Burger: KATEGO RI E BIT, PO .AVA 1 PRIVID U MARXOVOJ K FITICI POLI-TIČKE EKONO VIJE, časopis „Dometi4• br. 7, Rijeka 1976. str. 10-11 3. Otto IVorf: POVI .EST I Dl-JALEKTIKA U POLIUCKOJ EKONOMIJI, časopis „Marksi-zani u svetu“ br. 10-11, Beograd 1976. str. 2-3. 4. Lukacs u „Povijcsti i klasnoj svijesti“ navodi da se „ortodoksija u prtanjima marksizma" odnosi u prvom redu na metodu. 5. Hans Jurgen Krahl: PRILOG LOGICI BITI MARXOVE ANALIZE ROBE, časopis „Marksizam u svetu", br. 10-11, Beograd I976.str. 287 6. Georg Lukacs: POVIJEST I KLASNA SVI3EST, Naprijed Zagreb 1977. str. 58. 7. „Način postojanja novog intelektualca ne može se više sastojati u elokvenciji, spoljnoj i trenutnoj pokretačkoj snazi osečanja i strasti, nego u aktrvnom učestvovanju u praktičnom životu kao graditelja, organizatora, kao čovjeka koji ,stalno ubeduje* — jer nije samo puki govornik — a ipak je nadmo-čan u odnosu na apstraktan ma-tematski duh..." Antonio Gramši: PROBLEMI REVOLUCIJE (INTELEKTUALCI I REVOLUCIJA, BIGZ Beograd 1973. str. 121 8. Roman Rosdolskv: PRILOG PO VI JESTI NASTAWANJA MA RXOVA „KAPITALA" l-A IC Komunist, Beograd 1975. knjiga druga, str. 7 9. Karl Marx: TEMELJI SLO-BODE (G RUNDR1SSE), Napri-jed 4A) UP. Dag Stripie: Wkt! ME-TODOLOŠKE NAPOMENE UZ RAZ MATRAN .E DJELO-VAN.A ZAKONA VR1JED-NOST1U SOCIJ ALIZ MU, časopis „Pitanj*” Zagreb 1976 br. 3-4 stf. 56-71. Povodom teksta Dragoslava Boškoviča „O rstorrjskrm oblicima robne proizvodnje*', „Študent** br. 15 od 17. maja 1978. Pošto držim da dijalog jjotpomaže mišljenju na njegovom putu prodiranja u suštmu stvari, odgovore na moje napise — ma koliko oni bili kritični mtonhani — spreinan sam da dočekam sa osobitim zadovoljstvom. Nažalost, odmah moram da konstatu-jem da mi tekst Dragoslava Boškoviča nije pričmio zadovoljstvo, iz pro-stog razloga što on ne predstavlja pokušaj dijaloga sa mojim tezama i interpretacijama Marksa, več pre izbe-gavanje dijaloga, to jest monolog. Kaphalizam i robni oblik kao opšti oblik proizvoda rada Ono što prvo pada u o&Testt^ude-sna „lakoča" sa kojom D. Boškovič obara mojuinterpretaciju Marksovog poimanja robne proizvodnje. On odmah udara u srce stvari. Okomljuje se na jedno mesto iz mog teksta u kojem ja, nakon prethodnog izvoden-ja, zaključujem da se sa Marksovog stanovišta ne može praviti distinkcija izmedu robne proizvodnje „kao takve" (videčemo pod kojim bi uslo-vima ova apstrakcija, koja ne potiče od mene več od prof. Korača, imala smisla) i njene kapitalističke forme, pri čemu u tom kontekstu navodim jednu misao iz KAPITALA, naime da je „KAPITAUSTIČKA PROIZVODNJA DOISTA ROBNA PROIZVODNJA KAO OPŠTI OBLIK". Ignorišučiovaj citat iz KAPITALA, kao uostalom i sve moje prethodne citate iz Marksovog život-nog dela — u kojima osnivač marksizma izriče stav da se robni oblik proizvoda rada generalizuje tek na temelju odnosa najamni rad-kapital — drug Boškovič naprosto kategorički presuduje da je moj zaključak neo-snovan. Moram da priznam, veoma efektno! Samo, ako je uopšte smerao da vodi dijalog, morao je da se izjasni o torne da li su Marksovi stavovi koje navodim u prilog svojoj tezi, recimo onaj po kome je „kaphalistička proizvodnja doista robna proizvodnja kao opšti oblik", teorijski utemeljeni ili ne: ukoliko smatra da nisu, trebalo je da izloži teorijske razloge kojima ih osporava! t Buduči da ne isključujem moguč-nost da mi, zato što se ne razumemo, vodimo „dijalog gluvih", još jednom ču na što jednostavniji način da obrazložim svoju tezu da je, sa Marksove tačke gledišta, nemoguče praviti ra-zliku izmedu robne proizvodnje uopšte uzev i njenih istorijskih formi. Upotrebljavanje apstrakcije „robna proizvodnja kao takva" bilo bi razumno ukoliko bi postajali različhi epohalni oblici proizvodnje vrednosti: u tom slučaju bi se „robnom proizvodn-jom uopšte" fiksirale istorijskim arti-kulacijama produkcije vrednosti, Ako bi, recimo, vrednosni oblik proizvoda rada bio i u predgradanskim epohama, kao u kaphalističkoj, VLADAJ UČI oblik, to bi onda, bez sumnje, značtlo da roba nije ono po čemu se data raždoblja mogu razlikovati; naravno, tada ne bi bilo oprav-dano vrednosnoj formi proizvoda! rada pridavati atribute: antički, feu-dalni, kaphalistički itd. Jer ako bi ovim društvenim oblicima bila zajed nička na isti način, ona bi bila isto-vremeno nezavisna od ma kojeg od njih. Ali kako stvari, zapravo stoje? Govoreči, u kontekstu rasprave o metodi političke ekonomije, o polite-konomskim kategorijama, Marks ističe da tek „u najmodernijem obliku postojanja gradanskih društava — u. Sjedinjenim državama... apstrakcija kategorije „rad", „rad uopče", „rad SANS PHRASE", polazna tačka moderne ekonomije, postaje praktični istmita. Prema torne, najjedno-stavnija apstrakcija, koju moderna ekonomija stavlja na čelo... pojavl-juje se kao praktični istmita ipak samo kao kategorija najmodernijeg društva". Dakle, i najpovršnijim či-tanjem ovih redova može se utvrditi da je, za Marksa, apstraktni rad — specifično buržoaski rad, ili drugim rečima, da se vrednosna forma proizvoda rada u svom čistom, apstrakt-nom, najrazvijeniiem vidu javlja tek u kapitalisličkom svetu. Iz ove perspektive gledano, roba i novac. koji se pojavljuju u predgradanskoj epohi, samo su embrionalni, još do kraja i svestrano nerazvijeni oblici kapitalističke robe i novca (sa marksističke tačke gledišta. izraz kapitalistički oblik robe je zapravo tautologija). Uostalom: u KAPITALU nailazhuo na stav „da je robni oblik najopštiji i najnerazvijeniji oblik buržoaske proizvodnje, zbog čega se rano javlja, iako ne na isti vladajuci, dakle karakterističen način kao danas..." (Dela, K. Marksa — F. Engelsa. 21. tom. str. 83). U stvari, čitavo predgradansko razdoblje pokazujc se kao proces stvaranja istorijskih pretpostavki pod kojima robna proizvodnja postaje epohalni organski sistem reprodukcije života, koji se izražava kategorijama političke ekonomije: .. Drugim riječima: izvanekonpmski nastanak vlasništva ne znači ništa drugo nego istorijski nastanak — gradanske ekonomije, onih oblika koji se teorijski i idealno izražavaju ропкки kategorija političke ekonomije." (TEMELJI-1 SLOBODE, str. 200, Naprijed, Zagreb). U prilog svojim postavkama, Dra-goslav Boškovič iznosi poznata inter-retaciiu do kojoi N/ar k s n KAPI onim redom u kome su historijski bile odredujuče. Naprotiv, njihov redosli-jed odreden je odnosom koji one imaju jedna prema drugoj u moder-nom gradanskom društvu i koje je upravo obrnuto od onoga što se po-iavliuie kao njihov prirodni odnos ili što odgovara radu historijskog razvh-ka“. (isto, str. 34) Marks, dakle, KAPITAL počmje izlaganjem proizvodnje vrednosti zato što je vrednost najapstraktniji i najopštiji oblik kapitalističke proizvodnje, pri čemu treba imati u vidu čmjenicu da vrednost, po Marksu, za razliku od Rikarda, nije apstraktno opšta. kategorija koja se dobija misaonim apstrahovanjem onoga što je zajedničko svim polh-ekonomskim kategorijama — robi, novcu, kapitalu, profitu itd. več KONKRETNO OPŠTA kategorija čija se bit može spoznati njenim istra-živanjem odvojeno od uticaja proizvodnja viška vrednosti: „Vidimo, piše Marks, da ako Rikarda prekora-vaju za suviše veliku apstraktivnost onda bi pravilnije bilo suprotno pre-koravanje, zapravo — za nedovoljnu snagu apstrakcije, za nesposobnost da se pri proučavanju vrednosti robe za-bi.ravi profit čmjenica koja mu se pojavi ju je iz sfere konkurencije**. Prema torne, očito je da Marks, anali-Jskaiua u prvom odeliku prvog toma i\ TALU razlaže dva različha epohalno-istorijsk a tipa robne privrede — proštu i kapitalističku. Pre nego što pokažem da je ovo tumačenje neadekvatno, uphao bih D. Boškoviča da li on možda svoju tezu o mogučnosti socijalističke robne proizvodnje za-sniva na nužnom pretvaranju jedno-stavne proizvodnje vrednosti u proi-zvodnju viška vrednosti, to jest u kapitalistički sistem društvene reprodukcije? Privid da Marks ISTORIJSKOM DEDUK CIJOM izvodi proizvodnju viška vrednosti iz jednostavne proizvodnje vrednosti posledica je nerazumevanja Marksove metode poimanja kapitalističkog načina proizvodnje „uspmjanjem od apstrakt- nog ka konkretnom (koje je) samo način pomoču kojega mišljenje prisvaja konkretno, reprodukcira ga kao duhovno konkretno. ALI NI U KOM SLUČAJU PROCES POSTOPANJA KONK RETNOG SAMOG" (isto, str. 27) Marksova metoda nije istorijsko-evolucionističk a metoda: „Bilo bi, dakle, nedopusteno i po-grešno iznositi ekonomske kategorije KAPITALA, jednostavnu robnu ra-zmenu u stvari analizira najapstrakt-niju sferu same kapitalističke proizvodnje. (Vidi o ovome dobru argu-mentaciiu Romana Rosdolskoe, PRILOG POV1JESTI NASTAJANJA MARKSOVA KAPITALA, II, Izdavački centar Komunist, Beograd, 1975. Uvodna napomena) Uostalom, voleo bih da mi D. Boškovič odgovori: koja se to društveno-ekonomska formacija reprodukuje na TEMELJU jednostavne robne ra-zmene? Upravo zato što mu izmiču bitne oznake Marksovog dijalektičkog metoda, D. Boškovič ne uvida da mesta iz KAPITALA koja navodi uopšte ne protivureče Marksovom stavu kojim ton iskazuje jednu od „karakternih" erta kojim se „od početka odlikuje kaphalistički način proizvodnje" — „Piro, on (kaphalistički način proizvodnje — prim. S. D.) proizvodi svoje proizvode kao robe. To što on proizvodi svoje proizvode kao robe, ne razlikuje ga od drugih načina proizvodnje; ali ga razlikuje to što biti izbegavanje dijaloga kao izraz teorijske nemoči roba jeste dominantni i odredujud karakter njegovog proizvoda." (K. Marks — F. Engels. Dela. tom 23, Prosveta, Beograd, 1974); odnosno stavu: „Na svaki način, odredeni društveni oblik u kome se društveno radno vreme sprovodi u vrednosti roba kao odredujud element, utoliko je vezan sa oblikom rada kao naja-mnog rada i odgovarajudm oblikom sredstava za proizvodnju kao kapitala što samo na ovoj osnovici robna proizvodnja postaje opštim oblikom proizvodnje" (Isto, str. 732-733) (Pitanja SU kontekstu rasprave o odnosu e proizvodnje i društvene svojine, izneo sam Marksovu ironičnu opasku upučenu Prudonu: „Treba zato da se divimo prevejanom Prudonu, koji hoče da ukine kapitalističku svojinu plozivajuči se protiv nje na — večite zakone svojine robne proizvodnje" (Isto, tom 21, strana 518). Interesuje me nije li malo preterano ne respektovati ovu Marksovu opasku, pri diskusiji o temi: Da li je u robnoj proizvodnji moguče do kraja ostvariti podruštvljenje sredstava za proizvodnju? © Drug Boškovič ocenjuje kao neodrživu interpretaciju po kojoj je Marks poslekapitalističko društvo (prelazno razdoblje, socijalizam u današnjoj terminologiji) utemeljio na nerobnom načinu proizvodnje. A evo šta kaže Marks: „Unutar kolektiv-nog, na zajedničkoj svojini sredstava za proizvodnju baziranog društva, proizvodači ne razmenjuju svoje proizvode; ni rad koji je utrošen na proizvode ne pojavljuje se ovde kao VREDNOST tih proizvoda...". Odmah tspod ovog pasusa Marks nastavlja: „Ovde imamo posla s komu-nističkim društvom ne onakvim kakvo se ono razvijalo na sopstvenoj osnovi, nego, obrnuto, onakvim kakvo ono iz kaphalističkog društva IZ LAZI..." (Kritika gotskog programa, Kultura, Beograd 1959). Pitanje: Ako Marks ističe da u društvu koje iz kapitalističkog sveta „upravo izlazi", proizvodači „ne razmenjuju svoje proizvode", ne znači li to da je, po osnivaču marksizma, temeljna pretpostavka socijalizma — nerobni odnos, to jest slobodna asoci-jacija slobodnih proizvodača? Po meni, ovo može biti dilema samo za „teoretičare". ( Dakako, več je rečeno da se ovde ne radi ni o kak-voj Marksovoj viziji prve faze beskla-snog sveta, več o rezultatu njegove analize kapitalističkog načina proizvodnje: nužnost razvojnog niza R — N K implicira nužnost zasnivanja prve faze besklasnog sveta na nerobnom odnosu). (5jAko Dragoslav Boškovič smatra da je u „socrjalističkoj" robnoj proizvodnji moguče u potpunosti ukinuti radnu snagu kao robu, ili, što je isto. ukinuti sve oblike prisvajanja po osnovu svojine; dakle. ako drug Boškovič drži da roba i novac u socijali-zmu imaju puki tehničko-mstrumen-talni karakter, zbog čega se on onda zalaže za postepeno prevazilaženje vmdnosnih oblika? Dragoslav Boškovič sa odobravanjem citiTa Marksove reči da teore-tičari'ito dalje istorija napreduje... treba samo da polože računa o torne što se zbiva pred njihovim očima..." Potpuno se slažem sa tim. uz napo-menu da upravo oni koji robnoj proizvodnji pridaju atribut „socijalistič-ka“ tako ne postupaju. Pokušaču da budem konkretniji. Ne predstavlja li čmjenica da je razmah društveno ne-kontrolisane robne proizvodnje u našoj nedavnoj prošlosti proizveo otudene centre moči, svojinske monopole i slično iskustveno svedočan-stvo da robna proizvodnja, osobito kad je društveno nekontrolisana. po svojoj unutraštvoj logici teži da gene-rira kapital-odnos? Nije li u tom islom periodu potvrdeno da u uslo-vima imovinske autonomije privred-nih subjekata odnosi razmene tendi-raju da se ispolje kao odnosi vlasniš-tva? Nije li tačno da se ostvareni do-hodak radnog kolektiva ne formira samo po osnovu njegovog radnog doprinosa, več i po osnovu bolje teh-ničke opremljenosti, monopolske situacije na tržištu. i raznih drugih oblika rente; ako. primera radi, kolektivi koji su bolje opremljeni sred-stvima za proizvodnj u ostvaruju i veči dohodak po radniku i ako zbog toga dolaze u poziciju da ostvare i veče lične dohotke po radniku nego drugi kolektivi, ne znači lito da ovi prvi pri-svajaju po osnovu svojine, što je u protivurečnosti sa socijalističkim načinom da samo rad može biti osnova za prisvajanje? Poznato je da su ova i slična isku-stva — koja, kako vidite, sama sobom uvek iznova aktuelizuju pitan ja robne proizvodnje u socijalizmu, za koja vi veoma naivno tvrdite da su „praktično raščiščeni" — nagnala naše društvo da se da na izradu jednog du-goročnijeg koncepta koji bi, kao koncept postepene transformacije poli-tekonomskih kategorija, podrivao same temelje na kojima ona izrastaju. E, sad, ja Vas pitam ko je od nas dvojice apstraktan, ko ne polaže računa o torne šta se zbiva pred našim očima — ja, koji priznajem ove realno dogadajuče tendencije ili vi koji ih ne priznajete? Moram da kažem da mi preostaje jedino da ponovim ono što sam u tekstu uz knjigu profesora Korača napisao o razgo-vornicima socijalističke robne proizvodnje: „držeči da robnoj proizvodnji u socijalističkom institucio-nalno-pravnom, političkom itd. okviru nisu imanentne tendencije stva-ranja najamnog odnosa, odnosno prisvajanja po osnovu svojine, oni, ne respektujuči materijalistički pristup odnosu društvenog biča i nadgradnje, n? promišljaju ono što jeste onakvo kakvo je, to jest ne polažu računa o torne šta se zbiva pred njihovim očima, izlažuči se tako opasnosti da „improvizujuči sisteme" iz njihovih glava, dižu normativno na rang več ostvarenog". Dakle, upravo Vi „occnu stvarnosti izvodite mehanič-kom primenom teorijske, videli smo i neosnovane konstrukcije, a ne anali-zom te stvarnosti..." Ideološka agresivnost kao kompenzacija za teorijsku nemoč ЈШШвШ Drug Boškovič je dozvolro sebi slobodu da mi sasvim neopravdanc prida nekoliko ideoloških etiketa (tako je to: kad se nema argumenata, ideološka agresivnost nije na odmet). On mi, naime, imputira da, zato što poričem mogučnost socijalističke robne proizvodnje i shodno tome mogučnost socijalističke političke ekonomije, zastopam stav da je naše društvo kapitalističko. Svako ko je pročitao moj tekst može veoma lako zapaziti da je ovo posve nezasnovano: ja, naime, ne tvrdim da je jugosloven-sko društvo kapitalističko več samo to da ono još nije (niti to danas, upravo zato što mu je robna proizvodlKt u stanovitoj meri nužno inherentna, objektivno može biti) socijalističko; ono je naime mnogo više prevladalo kapitalizam pravno-institucionalno, političko-ideološki i slično, dakle u sferi nadgradnje (što je naravno isto-rijski revolucionarni korak), nego u samom njegovom biču. Tvrdnja da je naš postoječi socijalizam več prevla-dao kaphalistički način proizvodnje društvenog života implicira da je ovaj samostalni, u sebi dovršeni, besklasni društveni oblik, i stoga je vulgarno-apologetska, kontrarevolucionarna. Isto tako, bio sam krajnje jasan u oceni shvatanja koja drže da je uki-danje robne proizvodnje stvar volun-tarističkog dekreta, kao i u oceni sistema centralističkog planiranja — ovaj potonji, več po definiciji, ne može biti nerobni način proizvodnje u Marksovom smislu. Ono što sam hteo da istaknem je sledeče. Ako moramo biti svesni istorijske nužnosti robne proizvodnje u našem društvu, moramo istovremeno biti svesni i stano-vitih klasnih implikacija njenog postajanja, kao i toga da se samo otva-ranjem procesa njenog prevazila-ženja primičemo horizontu korenita novog: besklasnom svetu. Kretanje ka ovom fundamenlalnom istorij-skom novumu uključuje i klasnu borbu onih snaga koje su robnom proizvodnjom najviše pogodene — naravno, reč je o proletarijatu koji dokidajuči pretpostavke robne proizvodnje dokida sebe samog. SLOBO DAN DIVJAK NAPOMENA: Tekstom Slobodana Div jaka privremeno preki-damo polemiku. jer sledeči broj „Študenta" izlazi tek u oktobru. Naravno. argumenti nisu iscrpljeni i nema razloga da se dijalog — na stranicama „Študenta" — ne nastavi. Ta-kode, od jeseni „Študent" če u okviru temata „Socijalistička polhička ekonomija ili socijalistička kritika političke ekonomije"— pored teksta odgovora Dragoslava Boškoviča — objaviti tekstove i drugih autora. V5*9 DO** študentska kultura je ,,na psu’' Tako mnenje prevladuje med večino Mariborčanov in tudi med študentsko populacijojgf.Večma le-teh pa se nikoli ni vprašala, ali je taka trditev nravilna in če ie. zakaj takšno, stanje.Vzrokov za to da kulturno živjenje med študenti nizadovoljivo m da ga je premalo,je več. Mnenja sem, da bi bilo med študenti mogoče vzbuditi širši interes. Dogaja se namreč, da določeno število ljudi, kijih žal ni veliko, pripravlja nekaj prireditev, vendar pa je interes in odziv nanje tako minimalen da vzame pogum še tako velikemu optimistu in entuziastu. Komu so prireditve namenjeu Jasno ie, da nobena akcija s področja kulture ni tik ne more biti sama sebi namen. Pripravljena je za široko množico ljtfi njen cilj pa je j^seveda moramo upoštevati tudi kvaliteto), da da poslušalcu oziroma obiskovalcu kar največ,da vzbudi v njem Interes,, ga pripravi k razmišljanju in morda celo k lastni ustvarjalnosti. Takoj ob tem pa se pojavlja problem obiskovanja prireditev. Študentje si po mojem mnenju največkrat niti ne želijo vzeti toliko časa, da bi obiskali kakšno likovno razstavo, literarni večer, glasbeno ali plesno prireditev.. Zgodi se tudi, da niti ne želijo prisostvovati takšni prireditvi, ki je pripravljena posebej zanje m je tudi izvajalec nekdo izmed njih, kolega, kiga dobro poznajo. Velikokrat se je zgodilo, da so dobro obiskane prireditve, kjer nastopa ž^enomirani umetnik. Zakaj? Odgovor ni težak. Tradicionalne študentske prireditve Kdaj pa kdaj se zgodi, da študent obišče kakšen koncert , zavije celo v teater in včasih tudi v galerijo. Bes je, da so take predstave velikokrat do-broj pripravljenega zavidljivem nivoju, nastopajo znani umetniki. Nekateri so precej popularni .Vse lepo i* prav. Z gotovostjo lahko trdim, da* posebnim zadovoljstvom prisostvujem predstavi, ki ti da „nekaj več", posebno umetnijko doživetje. Vendar ob tem ne podcenjujem tistih nastopajočih optimistično razpoloženih študentov, ki si šele utirajo pot iz anonimnosti. Takoj moram poudariti, da študenti v Sloveniji to možnost vsekakor imajo saj so tukajjjiManbo-ru) že dobro poznane vsakoletne študentske prireditve ki zajemajo vsa področja obštudijskega delovanja (od kulture preko idejnopolitrčnega dela, pa vse do športa m rekreacije). Te manifestacije se odvijajo v aprilu m maju. Na področju kulture je pripravljena pestra paleta različnih dejavnosti, na katerih imajo prednost študentje, vendar smo tesno povezani tudi s srednješolci,pripadniki ?LA in ostalo mladifno. Seveda se ob vseh obštudijskih dejavnostih pojavlja precej pereč problem financiranja. Razstaviščni< prostori ____________________ Teh je na mariborski univerziipre-cej m veliko izmed njih jih neprekinjeno deluje. Skorajda vsaka šjola na univerzi ima posebej za to namenjen prostor, kjer se predstavljajožnani in manj znani likovni ustvarjalci. Že vrsto let je tak prostor na pedagoški akademiji m na visoki ekonomsko komercialni šoli (ki pa je zadnje čase manj koriščen), zadnjih nekaj let je postal zelo opazen m priznan razstavni prostor na visoki tehniški šoli, nekaj poskusov (uspelih) pa je bilo že tudi na višji agronomski šoli. Osrednje, dobro poznano m hkrati že precej afirmirano je postalo mladinsko razstavišče Avla na prvi gimnaziji, ki radodarno sprejme pod streho tudr dela študentov. Literarni! večeri < Kot za vse manifestacije predstavlja tudi za to področje delovanja precejšen problem ustrezen prostor. Mladina na splošenockak*-tudi štu dentje v Mariboru nima svojega lastnega večnamenskega prostora, kjer bi se odvijale prireditve. Tako je bil do-sedaj običaj, da se literarni večeri v glavnem odvijajo na pedagoški aka-demijiJJTdar pa je prišlo letošnje leto do spremembe, saj se je akademija preselila v novo zgradbo, staro stavbo pa je prevzela višja pravna šjola. Stara st*ba je v preurejanju, zato se prostorov ne moremo posluževati za literarne večere. Ti prostori so bili v kleti, s temdlji globoko pod zemljo, zato so se imenovali Podzemlje. Problem je v tem, da je prostor majhen, vender se ob tako minimalnem obisku (saj je prisostvovalo pet, največ pa do dvajset študentov) res ni bilo bati prenatrpanosti. Zaradi prostorske stiske smo letos koristili prostore študentske menze, vendar pa ta prostor ni najbolj ustrezen za literarne večere. Študentski* domovi m depandansat Ker iz stare prakse vemo, da bo obisk neke prireditve boljši (če bo!) če študentu „prinesemo” oz. pripeljemo vse „pred nos”, izkoriščamo za Dosamezne akcije tudi depandanso (menzo)študentskih domovf, ki je poleg stolpičev. Vendar pa je bila do sedaj nabito polna edino takrat ko je prišel gostovat, kantavtor, že poznani glasbenik. Problem obiska smo letošnje leto rešili tudi tako, da smo v sodelovanju z gradbenim oodietiem Konstruktor v študentskem naselju postavni velik oder na prostem, kjer se odvijajo skoraj se manifestacije, kijih pripravlja kulturna komisija pri .Univerzietni konferenci ZSMS Maribor. Vendar pa smo odvisni od lepega vremena , tako da tudi to ni najboljša rešitev. Obisk je zelo dober, saj študentje lahko spremljajo prireditve (koncerti z literarnimi večeri, moderni izrazni ples, nastop študentskih gledaliških skupin...) kar z oken svojih sob. Koliko smo študentfje „kul-.turni" Veliko laže bi podala karakteristiko, kako smo nekulturni (podkrepljeno z vsakdanjimi drobnimi malenkostmi). Pa pustimo to. Marsikdo namreč misli, da je „frajer”, če se namenoma obnaša nekoliko nenavadno, če ima „sočen” besednizaklad (v katerem kar mrgoli kletvic in drugih vulgarizmov) če namenfoma odstopa od drugih s slabimi dejanji in egoističnimi težnjami, če... Odraz (ne)kultumosti študentov je vsekakor v tem, koliko (ne)spreml-jajo m obiskujejo razne prireditve, so seznanjeni z dogodki s področja kulture, koliko berejo (pa ne samo črtane romane m „šund” literaturo), kolikokrat vzamejo v roke tudi zahtev nejšo literaturo m tudi sami kaj ustvarijo, morda celo obelodanijo. Toda to je že drug problem. Marsikdo se boji, čeprav ustvarja in so morda njegove stvaritve dobre, stopiti iz anonimnosti. Zakaj? Morda je premalo vzpodbujen, se boji posfmeha, morda pa je krivda tudi v tem, da se redkokdo zanima za stvaritve kolega, prijatelja. Kot vemo, pa se kulturno delovanje, ustvarjanje in kultura nasploh mora prenašati v obliki sprejemanja m doprmašanja širši družbeni skupnosti in družbi nasploh. Se\pa nam to ni dano že ob rojstvu. Tega — sprejemanja namreč, se moramo ptmčiti^oziroma se naučiti KAKO in KAJ sprejemamo. Prav tako ni vseeno ali nas neka stvar (najsi je skladba, pesem, slika, roman) pritegne m ali znamo izluščiti njen najboljši del, sporočilo. Tudi ni vseeno kakšna so naša etična m estetska merila, kako znamo podoživljati interpretacijo nekega dela in delo kot celoto in koliko izostren je naš okus za ocenjevanje. Vsega tega se moramo šele priučiti. Zavedati se moramo, da nas obliku je družba m ni vsee-nojkako ta družba neko stvar sprej’e-ma, koliko je skupina ljudi sposobna sprejeti ali zavrniti, podoživeti m prenašati naprej. Prav tako je važno, kakšne so norme m merila neke skupine m koliko od tega je pripravljen sprejeti posameznik, koliko izbru-šena je njegova sposobnost zaznavanja, njegov okus, da se v trenutku, če se ne strinja, zmore (utemeljeno seveda!) upreti le — temu in zagovarjati svoje stališče. Ob tem pa ne smemo pozabiti dejstva, da mora biti vsakdo, ki si ustvari svoje mnenje m oblikuje samega sebe, dovolj zrela osebnost, Sele nato je zmožen to interpretirati in prenašati dalje. Kultura, ki živi v družbi, kiživi z njo m se prepleta s vsakdanom posameznika, kultura, ki družbi nekaj daje, obratno pa jo tudi družba sprejema m neguje; le takšna kultura ima osnovo za nadaljni razvoj. In šele takšna doseže svoj pravi namen. jasna arko IZMEN^^DOPm^ZAKONA ^VISOKO^SKO^^^^^ študentsko samoupravlj anJ © van zakona Nista nije konačno, ali to ne znači da sa predumišljajem treba u ime zadovoljenja forme kvalifiko-vati jučerašnje i svesno st varati | anarhonizme, koji več u momentu „kreacije41 sadrže masu suštmskih protivrečnosti sa tokoviina sa-1 Imoupravne socijalističke zajedni-ce. Potreba za promenama nikako ne može biti argument stvaranja tek začetog, a več prežive log PREDLOGA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VI- SOKO M ŠKOLSTVU, kojim je tre balo da se popu ni raskorak izmedu ovog, samoupravnog vremena i univerzitetskog vremena. Neuspelo i na brzmu izvedeno usaglašavanje Zakona o visokom školstvu sa Zakonom o udruže-nom radu dokaz je više da visoko-školski sistem samo pritvoreno-formalno i na velikom odstojanju prati samoupravni socijalistički razvoj društva. Nije li „nemogučnost dono-šenja novog Zakona, koji&i izra-zio radikalnu promenu stanja u konceptualnim pitanjima sistema visokoškolskog obrazovanja44 samo prozaično izvinjenje za drugo pakovanje nemoči, izraz predaje?! Evidentno je da se predlog kreče od delimičnog tretiranja, ni-veliranja i terminološkog uskladi-vanja do totalnog netretiranja i samo načelnog pominjanja. Nije čudno da član 19 iscrpno (sa adekvatnim prilagodavanjem) prenosi Zakon o radnim odnosi-ma, ali je čudno što ne prenosi neke druge članove nekih drugih zakona, opravdavajuči se nepotrebnim ponavljanjem. Nije čudno što su neke formalne stvari bitno izmcnjene, ali je čudno što su mnoge bitne'stvari (po sistemu može — al ne mora) neznatno ili nikako dotaknute. Gde je povezivanje sa ostalim organizacijama udruženog rada? Šta je sa centrima za vanredno studiranje? Kako organizovati študije uz rad? Koliko je dejstvo Saveta i Naučno-nastavnog veča? Ko i na koji način samoupravlja? Ko, gde, kad, šta, kako študenti... Na sva ova pitanja nema izrečenog odgovora. Študenti su u Predlogu (kao, uglavnom i na Univerzitetu) za-stupljeni na marginama i izmedu redova. Belo. Onih kojih je najviše (zbog kojih, u kraj n joj liniji, visoko školstvo postoji) nema nigde. Paradoksalno, ali istmho, kao što je paradoksalno i istmho da: „Največe pravo često je naj-veča pakost44 (ius summum saepe summa est malitia). Pravo na samoupravljanje studenthna je pa-kosno dato ni manje ni više nego u največem obimu. Valjda da ga ne mogu obuhvathi. To praktično znači da od PRECIZIRANJA i KONKRETIZACIJE člana" 33 Zakona o visokom školstvu da „študenti imaju pravo i dužnost da učestvuju u upravljanju visoko-školskom ustanovom i univerzhe-tom...“ nema ni traga. Važno je učestvovati. Formalno gledano, ovako na-čelnom formulacijom bez dubljeg pojašnjenja, utemeljenje delegat-skog sistema i uključivanje študenta u sistem samoupravnih odnosa na Univerzitetu stavljeno je skoro van zakona, a študenti kon-frontirani ostalim subjektima na univerzitetu sa kojima kao da ne-maju ničeg zajedničkog. Sigurno da je eskiviranju preciziranja študentske samoupravne pozicije doprinelo i ncodlučno držanje partijskih univerzhetskih organizacija. Tako je omladmska organizacija ostala usamljena u insistiranjima da se sistem odluči-vanja zasnuje na doslednom dele-gatskom sistemu. (Najkonkrctniji prilaz je imala univerzitetska or-‘ ganizacija SSO Beograda, koja je u januaru ove godine organizovala i savetovanje na ovu temu). Zbog toga su zaključci i zahtevi omla-dinske organizacije mogli biti samo kompromisno rešeni, pa če se, npr. Savet i dalje sastojati od dve delegacije, sa jednom novi-nom da je delegacija fakulteta, odnosno više škole, sastavljena paritetno od studenata i nastavnog (i vannastavnog) osoblja. Buduči da paritet nije suštmsko rešenje (a, uostalom, ovakav predlog još ni nije zvanično verifi-kovan) izgleda da če študenti i dalje, zakonski, ostati oni koji TRPE RACN.U! ШШШШИШШ vladan dordevič Za razliku od organizacija udruženog rada gdje se javlja ten-dencija paralisanosti OO SK usled stavljanja ovih u poziciju izvršioca mnoštva odluka političkih aktiva, u visokom školstvu je situacija izgleda dijametralno suprotna. Osnovne organizacije imaju iz-, gleda „previše44 slobode koja se u uslovima nepostojanja snažnije micijativnosti, svesnosti i delo-tvorno&ti pretvara u štetni balast izazivajuči nedoumicu članstva: šta sa njim? Akcija i kontemplacija bjeke od organizacija SK na fa-kultetima i višim školama su po-stigle značajne rezultate u periodu oем чеђусобном уиознавању, збла-жавању, заједавшпу, равно-вршвоста ■ братству в један-стгшу аашах народа. Када се вма у авду да аа Првштввском увверзвтету студцга ово 24.000 младах не само вз наше вокрајвие, вро-блем културно-забшног жв-вота чввв се још већвм, јер тре-бало ба све те разл ачвте жеље в амбвцце уједвната в вред-стшвтв занамљава културио-забавна збивања. Чнњеннца је да је културно-забавва жввот студ ената ваак свромашнај в во што та казују водаца.Нааче. арв оадашњем Унаверзвтету постојв Акддемско културно-уметавчко друштао „Ракшз Садвку" које броја око 300 чл моаа, аао в две лвте-рарве секшде - .Јеровам де Рада“ прв фнлоЈофском н ли-терарна секинј а прн Т ехничком ту. И то је све. За утежу је што АКУД „Рамжз Садвку" својвм секцвјама ввак вружа могућао-ств једном броју студената да вскаже своје вредноств в тале-ват. Лагерарве секивје прв Фалозофском в Технвчном факултету воствгле су вцдае резултате, ала то зааста мало ублажује иорезну нстнну да се културао-забавва збввања вравтачво одвајају теорвјсхв. Неосаорво је да врвштввскв Уввверзвтет воседује азаавре-дав расадввк талевата ■ амбв-цвозавх нладвћа в деаојака, којв бв саакако умелв в звмв да вокажу саоје вредвоств, само к«да бв зато бвло ваше могућиоста. Свакаво да бв ор-ганнзовање секција на сввм фа-култетама убрзо аовазало добре резултате. Често се чује за тавав једаи водухват тре-ба в матернјалвнх в фннавсиј-сках вда]е то једав од аодећвх вроблема.Алв зар ввје а то вроблем када студевтв своје слободво време већам делом проводе у кафавама?Омладвв-сквдом „Боро и Рамнз" пршу-као је пажњу младкх одмах наков отварања, алвдодааасон ваје асвувво своју вамеву. Тач-ивје, у њсму се окувљају млдцв алв добрвм делом само сред-н.ашкол цв. Зашто? Изгледа да j е у ввтању апржајвост в взбор културво забааввх маивфеста-цвја, јер бв оргаввзовање че-стах књвжевавх сусрета, фол-клораах влв ма којвх другкх взмеђу фааултета, поаувв-л «,она слободва места у у дому, И ве само то. Студевтв бв тако размевалв своја аскустта в во-кушала да аомогву јсдва дру-гама у оргаввзовању међусобве саршње, пав сарапње садругвм унверзвтетскам цевтрвма. Алв вотребао је вајвре кре-вутв, вто сложво. Неоаходвоје веће ангажовањсфакултетских воаферевпаја ССО в освовввх органвзаиај a ССО. Чему he вас одвеств то устручшан.е од са-човввиај атвва, ако самв ве кревемо у акивју, ato в дши будемо чекалв да сва ааша сту-девтсаа вггања решааа већжм делом арофесорска катедра. Омлвдавска оргаввзацај а мора швре в сагурааје да се суочааа са вроблеиама културво-за-баввог жввота ва Уввверзвте-ту, ana а да вх решава. perpjekje tS vazhdue shme per zgjerimin e veprimtarise* kurtulare te* študentove Rinia studenteske, pas todhjes^- moristike, ng (’mčnyrg edhe pgrso-ng ligjgrata e studime, gshtg e etur J sin aftgsine pgr pung tg mgtejme. pgr zbavitje e arggtim, prandaj П Mirgpo, e tgrg kjo nuk gshtg e edhe orientohet kah vendet e J mjaftueshme pgr t’i plotgsuar tg ndryshme ku ka manifestime kul- ^ gjitha kgrkesat qg i nevojiten seci-turalc, apo ku ai vetg mund tg vgjg lit tg ri. Pgr kgtg gjg, ng Universi-ng shprehje talentin e tij. Ng kgtg tet, para disa kohgsh u formua ko- mgnyrg ajo e kgnaq veten dhe i kontribuon shoqgrisg, njgkohg-sisht. E ng Universitetin e Prishti-ngs. ku numri i studentgve gjith-njg ka qeng ng rritje tg vazhdue-shme. mg shumg i gshtg kushtuar vgmendje ngritjes sg konvikteve, godinave pgr mgsim e ushqim tg studentgve, kurse pgr objekte kul-turale nuk ka pasur mundgsi tg punohet difka. Megjithgkgtg, ng tubime tg ndryshme gshtg folur pgr mundgsing dhe nevojgn e ndgrtimit tg njg salle pgr aktivitete kulturale tg studentgve ng kuadgr tg Qendrgs sg studentgve, ku do tg shfaqeshin drama, filma, koncerte e do tg mbaheshin tubime tjera kg-sodore. Repertoari i kgsaj salle do tg zgjidhej nga vetg studentgt dhe si i tillg do tg kishte mjaft pgreje-llgs, gjg qg do tg silite tg ardhura tg majme pgr vetg Qendrgn e studentgve. Por, kjo nuk do tg thotg se puna e studentgve prishtinas nuk gshtg e drejtuar edhe ng kgtg lgmi. Ata kang shoqgring e tyre «Ramiz Sadiku», e cila gshtg mjaft aktive dhe ka ng gjiun e vet disa seksio-ne, si atg tg dramgs, tg valleve, tg muzikgs popullore, atg letrar, reci-tativ etj. kjo shoqgri me programe! e veta pgr herg sjell risi dhe i kg-naq studentgt me laramaning e programit. Kjo ka bgrg qg shoqgria «Ramiz Sadiku» tg jetg e mirgpri-tur ng tg gjitha vendet ku paraqitet me program in e saj. Pos kgsaj, aktivitet i gjallg kul-tural zhvillohet edhe ngpgr fakultete. ku studentgt organizojng tubime tg ndryshme, mbrgmje shoqg-rore. koncerte etj. Jang tejet tg shpeshta mbrgmjet letrare, ng tg misioni pgr kulturg dhe aktivitet tg studentgve, i cili do tg bgjg pgrp-jekje tg vazhdueshme pgr pasuri-min c kgsaj veprimtarie, e mg te-pgr pgr zgjerimin e saj ng tg gjitha midiset studenteske. Kgshtu, ng rend tg parg gshtg marrg inisiativ pgr zgjerimin e aktivitetit tg SHKA «Ramiz Sadiku», e cila tash e mbas do tg paraqitet pgr (do javg me program, do tg zgjerojng veprimiaring e tyre dhe grupet kulturale. qg ve( ekzistojng ng fakultete, e do tg ketg aktivitet tg gjallg edhe atje ku deri tash nuk gshtg punuar. Pos kgsaj, gshtg bise-duar edhe me organet vetgqeveri-sgse tg Shtgpisg sg Rinisg «Boro e Ramizi», e cila njg pjesg tg madhe tg aktivitetit tg saj do t’ia kushtojg rinisg studenteske, duke i zbritur (mimet e biletave dhe duke u afru-ar repertoar tg zgjedhur nga ata Зф1 vetg. Kgshtu, pothuaj pgr (do ditg ng tg do tg ketg ndonjg shfaqje publike, koncert apo ballo, (g cilat studentgt do t’i pgrejellin me (mirne tejet tg volitshme. Eshtg bise-duar edhe me shoqgri tg ndryshme profesionale e amatere, tg cilat do tg shfaqin programin e tyre enkas pgr studentgt. Dihet, studentgt jang ata qg i mbushin sallat e kinemasg, prandaj edhe ng kgtg drejtim gshtg marrg inisiativg qg tg shikohet se (fa-rg u afrohet atyre dhe dy ose tri herg ng javg do tg shfaqen filma pgr studentgt me (mim tg zbritur tg biletgs. Kujdes i madh ng Universitetin e Prishtings i gshtg kushtuar edhe kulturgs fizike, e cila synohet tg jetg pjesg aktiviteti e tg gjithg studentgve. Ng gjiun e kgsaj kultu- cilal, pos studentgve, pjesgmarrgs j^.re gshtg pgrfshirg numri mg i tg rregullit jang edhe angtargt e madh i studentgve, tg cilgt organi Shoqatgs sg Šhkrimlargve tg Koso-vgs. Aty, pos leximit tg krijimeve origjinale, flitet pgr probleme tg ndryshme letrare, analizohen vepra, bisedohet pgr krijimet mg tg suksesshme brenda njg periode etj. Duhet tg pgrmendim me kgtg rast grupin letrar «Jeronim de Rada» tg Fakultetit Filozofik dhe atg «Leon Gaspgr Sopi» tg Fakultetit Juridik. tg cilgt vizitojng grupet letrare anembang vendit. Ng disa fakultete nxirren edhe tg pgrkoh-shme. ng tg cilat studentgt shkruaj-ng pgr gjgra qg jang ng interes tg pungs dhe jetgs sg tyre, botojng krijime tg ndryshme letrare e hu- zojng tu mire, loj ra tg ndryshme, marshime etj. Me sukses kgtu zhvillon aktivitetin e saj Lidhja e ferialistgve, ajo e vgzhguesgve etj. Mg sg tepgrmi gshtg i njohur klubi i basketbollistgve «Universiteti». Nga kjo qg thamg, shihet se jeta kulturale ng Universitetin e Prishtings gshtg deri diku e kgnaq-shme, e do tg jetg edhe mg e pasur poqgse shpejtohet ng ndgrtimin e njg lokali tg ve(antg pgr kgtg ve-primtari, e cila gshtg domosdo-shmgri pgr jetg e pung tg suksesshme tg studentgve. rrahrm sadiku Душнца лоЈнмовић Јабораторија на односи: театарот на ромите од скопје мигрена на визиите N II £Р\ • ТИЕ НЕ СЕ ПР0-ВИДЕ Ј+ИЕ. Тие не се чудо. Не ое творба па-дната од незнаЈНи не-беса во просграногвата на конформизмот во југословенскиот театар. Тие се јавачот «а вете рот од визшгге. Стигну ваат до сонот на леген-дите за исчезиатиот свет во нив и во исто-ријата. Сгигнуваат од нивното шуто Оризари од Скопје од Вроцлав и од Наици до Палер-мо, до Загреб и Бел-град до Сараево и Но ви Сад, изоербатени од загадениот ваздух на можнисгитв во ичра-зот, минуваат низ ко-локвиумите што моде-рното време ги нареку-ва кантинуитет. • АНТОНЕН АРТО км ja врака вербата како може метафизиката да се влее преку кожата во пеаниот човечки просгор. Гротовски им претпоставува лекции по физичка апакалип-са. Л(чвииг — театарот го ооединуваат во не-дрегледните видии по-лиња на интересот, од-делувајки се од него во други меридијани од морници, во друг ла виринт, Излез нема. Не ма „чиста форма”. ,ЈНе-ка живее еклектиката, мајка на сите естети-ки"! би рекол нивниот пријател, Љубиша Ри-стик, можеби сосема безначајно по кој по-вод кога ее работи по енохалниот процес на истражување на ието-ријата на духот онол-ку колку што дозволу-ва неповторливоста на животат како бескрај. • РАХИМ БУРХАН _ идејнисхг водач, роди-тел и старател, татко и очув, анџија и кираџи-ја, естетичар и фан-таст, копач и втемелу-вач, Дон Кихот и Сатг-чо Панса на Театарот на Ромите од Скопје, заедно оо неговите ар-тиоти веке едаа деце-нија го составува него-вото огледало од мрак и светлина што се мре-стат во реките и гради ните на барањепго мес-то за почии на Телото и Движењето, мисла-та и идејата во претста вата, во режијата како единствено можна кон цепција, во определба-та: Режија во секој дел од просторот на преставата, Режија на воздухот, Режија на из разот како живот во смртга која трае, Режи ја која во траумите не на циганските мигре-ни, туку на општиот каузалитет на алхеми-јата, во Човекот го от-крива своето алиби: Одисеја ка симболи. • ВО ПОЧЕТКОТна седумдесетите тие иг-раа некои кодажи, кон струкции на тема маси лство, на тема како без слобода, на тема екзе-куција (на биолошкото и мисловното единотво на постоењето. Н&то-варени со грч како пти ци чии нежни мембра-ни се рушат во возду-шииот лет, со живната представа, ЈНе Не..." говореа како може да се ,'крика без вселенски лимкги, Лектира имбе Ц ше грозоморот. Тогаш кога мислеа Дека треба да ја сим-кат месечината на не-која друга виетина, пр-ва братучвда на друга возможна визија, тгие, Театарот иа Ромите од Скапје, што ис се тгудо и не се провидение, тр-гнаа низ градините на сечија и нивна Шпани-ја, тргнаа да не пи над-мине |смјртта во Кордо-ба, тргнаа над гробот што се вика Непознато време «ад незнајно мр твите очи на Фредери. ко Гарција Лорка, во неговите „Крвави свад-би”. • РАХИМ БУРХАН ЗНАЕШЕ во кое време да ги открива безбре-мените суштини на цро клеството. Тој го ист-ражуваше рудоментот на крвта. Не толошки феномен, како па- му како фатален кон темните меандри на Л»убовта, Осветата, Заблудата. <1 ф „КРВАВИ СВАД- БИ” на Тсатарог на Ромите од Скопје ја опредметуваше, ја ма-теријализираше идеја-та дека с6 може во сце ноките пејсажи да из-леое од значењегго иа својата првичноот ида го добие ликот на но-виот третман на смис-лата. „Крвавите свад-би” во Музејот на спо-мените ке останат ка-ко Ритуал на крвта што ]гече1 низ реката на сцената, нта нејзи-ното време што нб убе дува дека постои доде-ка го нема. Театарот на Ромите, оо тоа пре-тстава го водеше сво-јогг дијалог со Фреде-рико Гарсија Лорка, но не со „Леб, сува ко-рка”, што би рекол академикот Славко Ја-невски, туку со мигре-ната откопаиа од него-вото срце со свездозна-јните прсти на прокле-тството како време кое подеднакво исчезувадо дека се врака. Тие ис-пратија разгледница ка ко што определува Фн-рид Мухик во своето опиггење со понмиште, испрагија разгледшида до мртвиот поет. Адpeča: Идшшата. Време: Непознато. Земја: Која бнла. Така доага, велам, се га од Музејот на спо-мените во нашата ла-боратоЈжја на односи претставагга ,Дрвав|н свадби”. • ВРЕМЕТО НЕ БЕ, ШЕ ИСТО. Театарот уште помалку. Театар-ска Европа пишуваше удртчни некролози ква-зи пост пред авангарда та, салоискити оди на инстиггуциите веке до-волно се во гнасот на своите историјски бла-мажи, југослованскиот теаггарски израв Мину-ва низ иокушениј ата на тешката можност да преживее како но-ва естетика во криза-та на својогг третман. Дијалог или отфрлање априори, кој во кого треба да се крсти: Са-мородната енегрија на лротивречиостите во уметничките и духов-ните поступлати или пу-бликата со институци-оналните авторитегги? • МОЖЕН ПЕЈСАЖ лпед да ја разоткрие- ме од велот на заиора-вот, континуитетот или спомените, преставала ,Д1аутие”. БОЖИЦАТА на вино-лината ги оплакува пр осториите, таа е тежач ка на се што помина-ло или не, во чергите, птиците, песните, ко-њите и гробовите што оделе од Прататкови-ната кон Пранепозна тото, од коренот кон семето што пек ке би-да тоа. Ригуал на прес селлбите. Реквизитот добива значење на ам алгам, тркало од зап-регите, бунар од недоо дни кон кодземното со нце. Маутие, када е песната таа опојна зан дана без врати и про-зорци? Таа отвореназа ндана низ која се сел ло циганите и болот? Над нив плачела исто-ријата. Кралеви, прин цови, ебиветри, пусто-шници, просјаци, пеа чи. Што би бил светот без нивното ироклес-тво на преселбите. Театролошки „Мау-тие” евекеједрона но вата сеанца на смис-лата на симболит. Сол зата е, на пример, ма-теријализирана од те-лесни форми. Прогон-ство е распоредено во сценски целини. Моза ик нарамениот свет ски бол. Не, ламент по некој илузорни про-екции, зашто не се ос танало некаде. Туку, Наука за преселбите како да се биде насека де. Тоа докажува оваа претстава. „Маутие” го отвори Театрот на Ро мите пред светот. Беше еден неповторлив вид на дивинзација на про клетството. Зборот се топеше како топол леб во устата на патникот во Залудните градини на очајанието. Нешто толку силно што мо-же да те врати во секо гашната епска душогу бна свест додека мис-лиш на Ритуалот на преселбите, на Маутие. .ЈБИБАХТАЛИ" беше пооа. Бихбахтали како прокоба на земјата, ка ко магија на крутот. Зашто, не може поина ку да се говори за Теа тарот на Ромите, она-ка како што сака ака демската стерилијада. За нив нема друг ја-зик. Или алхемиЈа на односите во единство то на противуречности те или ништо. Кобна-та жена е матица на спротивностите. Parajte и смрт. Фантастите ке ја откријата во дви жењето залебот а во водата веке се јавачи претворени во мумии, Огледало на смртта. Рахим Бурхан не пра ви претстави според моделите на сценскаа тенденција на затвора ње на концептите во кофез. Тој ја отвара претставата. Во конце- нтричниот круг има зе мја. Во средината е бездната. Околу зем-јата публиката. Дуби-жување до сознанието на врховните закони на божествата што не по-стојат :Ритуал на про-кобите. „СОСКЕ” беше пред нив, а зад сиот изоден пат. „Соске” постоеше како пред-вестана свазна на син тезите од ће што се работеше во тунелите на нокта, во преддели-те каде што нема ни-кој освен молче ње-то и историја. „Сос-ке” мораше да постои и далеку пред тоа во нивниот сон. Рахим Бу рхан не ја претпоста-ви на илузијата која од него бараше органи чување, на безгранич-ните текови на истраг жувањето. Тој зеде троа болен воздух од дијалектичката гроб-ница на уништување-то како најнеприкосно вен светски процес и ги сосгави големите митови со траумите, огаитеството со чове-кот, човекот со влас-та, власта на насил-ството со војната, вој-ната, со современоста. Соске” или Ритуал на насилството. Имаше можеби право мојот пријател Христос Ар-ванитидис, кога на ед, на дискусија во Домот на младите „25. мај”, по повод изразните ко нцепцни во работата на Театарот на Роми-те, рече: ,Д1у давам де сет илијади стари ди-нари на оној што ке ми каже urro е хоа риту-ал?” Се разбира,, наЈ-големиот одговор бе-ше претставата, а тој немаше пари. Беше ри туал, но не ритуал ка-ко куроизитет во лек-сиката на нашиот из-говор, не ритуал сс кого ние го сместуваме Театарот на ромите вс нскои јалови мисловг — теоретски контек-сти. „Соске” е ритуал кало сценска реалвла-ција на магијата на ми тот сфатен како трау-ма во тековите на ду-шата, судбината и вре-мето. „Соске” како про-цес на барање каде може да се преточи прегата на фатумот низ метафориката на телото, како идеја noja дише и се храни од плодородието што се вика сцена, што се ви-ка театар на пусто шот, театар на визи-ите. јордан плевнеш младинска издавачка дедност Во 1968 година „Сту дентски збор” препас-на во Новинско изда-вачка организација, за почнувајки ги првите чекори иа полето на из давачката дејност. Y-ште во самиот почеток ооновна ориентација бе ше публикување на на слови од млади автори, претежно од дебитан-ти, што продолжува и понатака. Евидентио е деш од година во годи на издавачката дејност на НИО „Студентски •k м збор” бележи се пого леми резултати. Во те-кот на изминативе 10 години се издадени око лу 70 наслови. Само во текот на 11977 година из легоа од печат околу 15 наслови и тоа: „Ми те Богоевски поет рево луционер” од Аце Фи-лип, „Учениците во саг моуправните процеси” ОД Едица Николовска, .Дрофесорите и љубов та кај учениците” од Александар Поповски — Личо, .Демјотрес” од Иван Томовсжи, »»А^чомсШи” од Јован Павловски, „Подмос-тие О0 Страшо Стра шевски, „Жубори” од СтоЈан Ристевски, ка-ко и пет наслови во ра мките на современиот ВДмор и карикатура од оиблиотеката .ЈШКС" ' од следните автори: Ст ево Страчкоски, Мице Ј анкуловски Алексан-дар Кујунџијоки, Јор-дан Поп-Илиев, и Миро слав Грчев. Посебнода го истакнеме и печате-њето на двете книгиод Школата на млади мар коисти „Стив Наумов — Мите Богоевски” и тоа: .Делегатскиот ои-сгем како политачка власт на работничката класа, „Тито — стратег на ооцијалистичката р>е волуција". Во текот на 1978 го-дина во издавачкиот план на НИО „Студент ски збор” опфатени се исто така околу 15 на-слави, мегу кои и: „Ти-то за ооразованието, наукапга и културата” — подготвена од Фида нчо Димитров и Илија Пштеркоски^ '„Светот 77 за Тито” од Мире Арсениевски, „Аексика та во тексговите на Јоа ким Крчовски” од мр Мито Миовски, ,^ioip-ничави патеки" од Јаие Велјановскн, „Сончог-ледово око” зд Илија Карајанов, „Несоница”, од Живко Ноевски, Антологија на младата македоиска поезија”, од Ефтим Клетников и Љубе Цветановски, ка ко и книгата „Студии за македоноката народ на книжевност" од проф. др Томе Саздов. Исто така од печат ке излезат и пет наслови во рамките на библио-теката „КИКС” од ав-тори учесници на тра-диционалниот конкурс за карикатура што го расптцува редакциђа-та „Студеитски збор”. Покрај овие наслови во план се предвидени уигге неколку автрроки трудови. ' Исто така, ке излезат од печат уште две кни ш од сесиите на Шко-лата на млади маркси-сти „Стив Наумов — Мите Богоевски”. Прик лучувајки се кон сена родната прослава на 70-годишниаата на Или нденското восгание НИО „Студентокизбор” ке ја издаде книгата ,ф!онографцја за Горче Петров од проф. др Гане Тодоровски. flancanje na filmsko temo Sorazmerno precej je bilo pri nas že go-vora o tem, kako je področje filma precej neorganizirano in ločeno od sodobnih družbenih tokov. Tu mislim predvsem na njegovo neaktivnost in življenje na obrobju dogajanj, čeprav ima film kot medij izredno velik vpliv, predvsem na tisti delpublike oz. ljudi, kise nimajo dokončano izoblikovanega značaja. Tu pojmi po moje sploh še niso razčiščeni, ker ni ne filmski produkciji, ne distribucijski mreži m ne posameznim kmopodjetjem povsem jasno kakšno politiko naj vodijo, da bi postali pomembnejši dejavnik pri oblikovanju našega kulturnega vsakdanjika. Nekako se čuti, da so ti tokovi prepušteni boljali manj stihiji in le tu in tam obstajajo poskusi razbijanja okostenele strukture in spreminjanja filmskega podajanja iz tiste klišizi-rane oblike: gledalec nasproti platnu in dogajanju na njem. Oblika, ki se ni spreme nila že od časov prvih filmskih ustvarjalcev! Za tisti čas seveda izredno primerna oblika, a žal danes popolnoma zastarela, ali pa vsaj v toliki meri. ker so se filmi od takrat precej spremenili in so vsebinsko drugačni. Veliko je že takih, ki slučajnemu namer niku prav nič ne pove do,tore j se je njihova moč komuniciranja precej zmanjšala v vseh teh letih od nastanka kinematografije. Zato mora tisti, ki hoče kaj odnesti od takega sodobnega filma, imeti neko filmsko predznanje - še bolje povedano: filmsko kulturo. To pa je tudi tisti cilj, ki bi ga morali imeti pred seboj vsi tisti, ki se s filmom količkaj in v kakršnikoli zvezi ukvarjajo - kot sem že prej omenil od snemalca do kinooperaterja. Jasno, od tega cilja pa smo še zclodaleč, ker se velika večina ljudi okoli filma sploh ne zaveda takšnega svojega poslanstva. In prav teh je izredno veliko tudi na najvišjih položajih, kajti sicer bi se stanje v več kot trideset povojnih letih gotovo kaj spremenilo. Žal smo, kolikor se mi zdi, skoraj identična kopija sistema kapitalistične filmske industrije, kjer film ni kulturno, temveč primarno trgovsko blago. Če samo pogledamo povojni razvoj jugoslovanske kinematografije , lahko sicer ugotovimo, da so bili trenutki, ko smo nanjo bili lahko ponosni, a žal je teh trenutkov bilo sila malo. Že ta podatek nam pove, da sami nismo (bili) sposobni človeka filmsko izoblikovati kar je precej zaskrbljujoče, ker osnovo pri kulturnem izobraževanju tvorijo prav domače stvaritve. Zaradi tega smo bili prisiljeni uvažati tuje umetnine (izdelke) v preveliki meri, kajti domača proizvodnja ne zadostuje m ne more zadostovati. Pri tem pa je velikokrat prišlo (m še prihaja) do izkrivljanja osnovnega motiva pri uvozu filmov. Kupovali smo ne le umetnine (v manjši meri), tem več serijske izdelke in polizdelke (v večji meri). Kako je mogoče, da še vedno dopuščamo krojenje filmskega sporeda nekate- rim posameznikom, ki je vprašanje, če sc za to usposobljeni? Ali res ni prišel še čas ko bi odkup tujih filmov uredili na boljši, novejši m naši družbi bolj primeren način? V kolikor, pa je moje mnenje zmotno, naj mi tovariši na odgovornih mestih oprostijo! Tudi kmopodjetja nosijo velik delež krivde, ker niso šla za tem, da bi bolje organizirala svoje delo. Njihov spored je precej slab že v večjih mestih, naj sploh ne omenimo majhnih krajev, kjer je stanje prav obupno (še dobro, da deluje v naši državi veliko amaterskih gledaliških skupin). Smatram, da bi se bilo zelo dobro povezati s šolami, pa ne samo občasno ob raznih proslavah, temveč stalno, ker bi tako lahko kvalitetn^e, a ne tako popularne filme predvajali večjemu številu gledalcev, ki bi jim s tem omoggčili umetniško doživetje in še vzgajali bi jih. Tako bi bil dosežen dvojen namen: finančni uspeh (za kinopodjet-je) in izobraževanje (za šole). Kino podjetja bi se^a lahko spodbujala razne debatne filmske klube in amaterske kino klube pri njihovem formiranju. Tako bi izredno popularizirali filmsko umetnost, ki bi lahko postala še k>lj pomemben dejavnik v življenju neke družbe oz. okolja. Pomembno vlogo pri tej popularizaciji imajo časopisi, ki so se zadnja leta, po dolgotrajnem molku, počasi le začeli zavedati pomembnosti in aktualnosti filmske tematike. Tako opažamo v naših časopisih večjo in pogostejšo prisotnost člankov na to temo, kot je bilo to poprej.Seveda se ti članki kvalitetno precej razlikujejo zaradi objektivnih vzrokov, ki pa tičijo najpogosteje v različni filmski izobrazbi (neizobra-zbi) piscev. Zadnje čase je bilo o tej temi veliko napisanega, posebno zato, ker ni bilo vedno povsem jasno kakšen namen naj ima ta kritika v odnosu do filmskih del in ustvarjalcev. Večkrat s« bili pri tem prizadeti domači filmski avtorji, ki se niso strinjali z raznimi kritikami, ki so (moramo priznati) bile (m so še) zelo živopisne, ter segale od ene do druge skrajnosti. Glede specializiranih revij o filmu. Tudi na tem području se je nekaj premaknilo na bolje. Čeprav nisem prav dobro seznanjen z vsemi mogočimi izdajami s tega področja v Jugoslaviji, bi vendarle omenil,, Rimsko kulturo”, „Film” (zagrebški), „Film” (beograjski) m „Ekran”. Razen beograjskega Film-a, so druge tri revije resne m strokovne, za moj okus še preveč! !' aelo tri revija resne тп а1т1сотпстч?в woj tem je zelo omejen krog njihovih bralcev, kar tudf pomeni, da se zapfiajo vase m se ne angažirajo pri širjenju filmske misli med širše množice. To' bi zanesljivo lahko trdil za Ekran, ki ga tudi najbolje poznam, ker pač izhaja v Sloveniji. Bbslej ga je bilo možno kupHl vsaj pri blagajnah v kinih, a zgleda, da bodo tudi to tipustili zaradi slabe prodaje. Prav obratno e dogaja z beograjskim Film-om, ki je takoj od začetka svojega izhajanja začel precej poljubno m nestrokovno obravna-vati teme s filmskega področja. S kičasto in senzacionalistično vsebino ter mnogimi, sicer dobrimi in aktualnimi fotografijami, si je utrl pot do bralcev, a je žal s tem na nek način (da se ekonomsko izrazim) „devalviral” filmsko umetnost na tisto raven ki jo le ta ima na Zahodu. Čudim se zato ljudem v teh redakcijah, ki zgleda niso sposobni vskladiti kvaliteto z uspešnostjo pri bralcih oz. se eni m drugi držiio svojega, oškodovan pa je predvsem bralec — entuziast,'ki bi ga lahko imeli za propagatorja filmske umetnosti, a žal ne dobi dovolj kvalitetnih in poljudnih informacij s tega področja.Za konec naj spregovorim tudi oželo pozitivni vlogi kinotek oz. v Zagrebu tudi „Filmo-teke 16” pri šnibnju filmske kulture.Korak naprej na tem področju pomeni prav Fil-moteka, ker posoja kopije filmov na 16 mm traku in sicer sorazmerno poceni. To bi lahko dobro izkoristili različni klubi, še posebno pa šole; zato menim, da 4ih je vredno pohvaliti (to toliko v informacijo za tiste, ki niso gledali TV oddaje o njih). Sicer bi lahko spregovoril še o nekaterih stvareh s tega področja a menim, da je za tokrat kar dovolj. Če sem bil premalo strokoven oz. nič kaj na ravni, naj mi prosim bralci oprostijo, smatram pa, da je o nekaterih stvareh bilo potrebno spregovoriti! branimir gasparini ko cу млади писци?! Доиста ce често у последње вријеме говори о судбини мла-дог писца. Бар онолико често колико се говори о проблемима писаца и литературе код нас уопште. Али се зато, кад се по-мене млади писац, са више жучи и понешто гласније збори. Осо-бито кад млади писац (нема по-требе да ову излизану синтагму стављамо под знаке наводннка акцентујући њену пежоратив-ност) говори о себи уопштава-' јући своју бригу за оне којидола; Нијесмо заиста прецизно ни разграничили појам „младог писца” од појма писца у суш-тинском смислу те ријечи.Није-смо то учинили добрим дијелом зајваљујући једној својеврсној замјени тезе, која пледира за критериЈум (који у сво-јој суштини заиста никакав критеријум не може ни бити) којиби могли условно да имену-јемо као „критеријум младо-сти”, а који пак, у други план потискује, често, критеријум на основу којег се одређујс да ли је неко уопште писац или то није, без обзира на своје животно доба. Јер неко је писад или то није. Нема Другог начина да се избори за тај статус. А такозвани млади писци по-често се жучно боре за статус писца само на основу тога што су млади (н полетни) па усто и пишу (најчешће) стихове. Још чешће су расрђени на све и сва-кога стога што нијесу довољно, или никако, схваћени. Тај бијес је најчешће окренут према „не-приступачним” редакдијама и издавачким кућама. Проблем је, мисле они, што њихове свјеже творевине (које се још хладе на столовима, као супа) нико још није у стању да довољно добро разумије, или чак никако, услед чега ко би други испаштао до они, млади писци. Баш зато им те велике, да кажемо судбинске бриге, и не дозвољавају да се усредсреде на оно у шта су се ваљда неопозиво упустили, и да стрпљиво и ври-једно раде. Огроман је њихов немир, али бојати се да тај не-мирЈЈешће ниЈе стварачке при-роде, већ је апстрактна срџба на разноразне прилике које им.ко бајаги не дозвољавају да дођу до пуног изражаја. А свједоци смо да нема ваљда средине у Југославији која не вапи увијек испочетка за новим стваралачким снагама, и која истинскс ствараоце свссрдно не подржава. Дошли смо дакле до једног важног проблема који се тиче овог нејасног и крајње недсфи-нисаног појма „млади писац”, а који је нејасан и улива неповје-рење само зато што овако како се сада схвата укључује у себе потпуну некритичност. Писац, који је између осталог и млад, нека се сам рве са том cpehoM, или несрећом. Али било како било његово доба животно је и његова посвс при-ватна ствар, на основу које му ! не треба чинити нити уступке (у смислу тепан>а, јер he да се иш-тети!) нити му стварати ма какве запреке унме перспек-тиве и врсмена будућег које по-некад и не постојм, а које је пред њим. Ко дакле ларма, ко диже прашину, ко неутјешно цвили над судбином младога писца. Бојим се да то понајвише чине они који јесу рецимо млади, али писци нијесу, нити he то по свој прилици икада моћи да буду. У име кога говоре ти млади људи до у име свога слабашног или никаквог дара који јединим мо-гућим, природним путем, не може да нађе себи излаза, већ га тражи на другој страни, у овој својеврсној замјени теза. У прилог овим оштрим оп-тужбама могао бих лако да на-бројим читави низ прилика у којима се било могуће увјерити да ствари овако, или бар слично с.оје. Можда кад је у питању цр-ногорска средина треба рећи да је младоме писцу отоврено то-лико простора да ни он сам нај-чешће не зна шта да с њим чини. Тај отворени простор је при-лика и искушње и Родос. Уо-сталом, ако простора нема треба га сгворити, а таленат увијек налази начина да га створи. Ови редови су, не знам зашто, ваљда стога што су у већини, посвећени онима чије је једино име и презиме,,Млади Писац”, а можда су непосредно инспи-рисани неколиким књижевним конкурсима у чије резултате сам стицајем околности имао увида, и који су заправо били изванредна илустрација основ-них полазишта текста. Вриједности, ипак, непредви-диво искрсавају, и оне су на срећу, најгласније. будимир дубак ч I ИЗ ДРУШТВА КЊИЖЕВНИКА КОСОВА ценити више књижевни рад Плодна активност Друштаа књижевннка Косовау прошпој години. Очувати и богатити континуитет започетих мани-фестација. Потребе за оснивањем Друшгва књижевне омладине су нарасле. Година Титових и наших Јубиле-ја, била је уједно и најплоднија го- ; дина књижевне активности Друш- ! тва писаца Косова у току свог дело-вања. То нам је недавно рекао председник Друштва књижевника Косова Назми Рахмани, са којим смо поред осталог разговарали о досадашњој активности, плано-вима и даљој програмској орјента-иији Друштва у наредном периоду. Један од главних видова активно-сти Друштва у протеклом периоду, сазнали смо од Рахманија, била €у организовања књижсвних сусрста и манифестација у срединама л>у-битеља писане речи, организаци- ) јама удруженог рада, школама, фа-култетима и месним заједницама. Прошле године Друштво је број-ним књижевним манифестацијама, приредбама и сусретима, дало свој пуни допринос, обележавању Ти-тових и наших јубилеја. Врло инте-зивног карактера и богатог садр-жаја, истиче Рахмани, биле су сталне манифестације Митинг пое-зије у Ђаковици. „Дечански су-срети писаца”, „Песнички сусрети Лазар Вучковић”...Но, ипак и поред ових т знтинуираних кљи-жевних манифестација, које се одржавају сваке године, примећује се, наглашава Рах.чани, да недо-стаје више књижевних трибина и разговора, кроз које би се анали-тичније сагледавали проблеми, који прате нашу књижевност. сачувати континуитет започетих манифестација Према речима председника Рах-манија, активностДруштва у на-редном периоду би^е, пре свега, усмерена на очувању континуитета започетих акција књижевних ма-нифестација и фестивала. Поред већ започетих културних акција истиче Рахмани, Друштво he ове године ићи на оригиналније на-ступе и презентовање књижевних дела наших ствараоца не само у ок-вирима наше Покрајине, ве h и изван ње. На недавном састанку I Председништва, Друштва књи -жевника, поред осталог, расправ-љано je о оригиналнијем а и начину организоваља књижевних сусрета, посебно тамо где се утицај књиге мало осе ha. Ha председништву je такође истакнуто да би убудуће I требало што више организовати I књижевне трибине и разговоре и акције које he допринети даљем ра-! звоју књижевног стваралаштва у нас. [ потребе за оснивањем књижевне омлцднне знатио су нараслс Да би се боље пратио и афирми-Icao рад младих ствараоца, по ми-| шљењу Рахманија, неопходно је више књижевних клубова и лите-рарних секција, по школама и фа-I култетима, радним организадијама I и месним заједницама. Тиме би се знатно више омогућило младим ствараоцима, да објављују своје ра -дове, студије и есеје. У универзи-тетском граду, као што је наш, неопходно је имати омладинску из-давачку делатност. Потребе за 1осниван>ем књижевне омладине су већ одавно сазреле. Што се тиче I пријема младих у друштво књи -(жевиика не постоје неки строжи |критеријуми. Основно је за пријем 1у Друштво имати најмање две об-I јављене кн>иге у зависности од тога Јкако су оне оцењене од стране кри -[тичара. Од укупно 105 чланова, јјколико броји Друштво књижев-■ ника Косова 50%члановасу млади Рствараоци, рекао нам је на крају [разговора председник друштва |Назми Рахмани. радомир днмић slovenska rock glasba danes жреци и мудраци baleti kosovar t8 kultivohet edhe rn£ shunS mm Trupa e baletit, qS pu-non prane Teatrit Popullor Krahinor nč Prishtinč, čsh-tč e re nga mosha. U for-mua atčherč, kur nje grup entuziastesh dashamire te lojrave skenike vendosen t’i rreken nje pune me seriozi-tetin me te madh, konkre-tisht me 1972, para gjashte vitesh. Sot, Trupa e baletit numeron 1-8 anetare te rre-gullt, ndersa ate e udheheq pedagogu, korreografi e ak-tori Abdurrahman Nokshi-qi, me te cilin para pak kohe patem nje bisede rasti me ?'rast beme fjale per problemet, sukseset dhe gdo gje tjeter qe lidhet me pu-nen e baletančve te kesaj Trupe. 1 Baleti kosovar eshte, pra, i ri, mirepo ?do dite e me teper ai po vie e pčrso-set, sidomos kur kihet para-sysh fakti se kjo Trupe e baletit deri sot dha disa balete q6 u priten shume mire nga te gjithe ata qe paten rast ta shohin punen e anetareve te zellshem te kesaj Trupe. Anetaret e Trupes se baletit, sot, marrin pjesC ne dramen shqipe dhe ate ser-be, ndersa per kete kohe jo aq te gjate ekzistimi kane pregadilur tri premiera: «Ritmet e zgjuara», «Para-loje dasme» dhe «Sokoli e Mirusha». Vete numri i premierave na duket i votel, mirepo shkakun se pse nuk eshte punuar me shume duhel shikuar ne mun-gesen e lokalit te pčrshtats-hem per pune, problem ky qe i mundon sa kohe anetaret e kesaj Trupe te baletit, te vetmes profesionale ne Krahinen tone. Ne munge-se te lokalit ngjan shpesh-here qC anetaret e Trupes se baletit te rrijne tere diten ne Klub te Teatrit, e ka ndodhe qe gjate ushtrimeve ne lokalin e papershtat-shem baletanet e rinj te marrin edhe lendime trupore e keshtu kane pushuar nje kohe te gjate, pavaresisht se ata jane te rinj dhe mund te behen emra nderi per bale tin tone kosovar. Kuri i vizituam anetaret 'e kesaj Trupe, na thane se mungon perkrahja dhe in-teresimi per kete gjini te rendesishme, e madje as nga Televizioni Prishtina nuk ka kurrfare interesimi per xhirimin e ndonje emi-sioni ne menyre qe edhe shikuesit te kene rast te shohin ndonje balet, e si di-het ne TV Prishtine ndjehet nje mungese e emsioneve te tilla argetuese, sidomos kur koheve te fundit muzika moderne argetuese eshte bere nje me baletin. Gjer me tani Trupa e baletit ka pregaditur vetem nje em-sion gjysmeoresh per TV Beogradin, prezentim ky i suksesshem qe u fmua nga te gjithe ata qe e pane. Abdurrahman Nokshi-qi, shef i kesaj Trupe, men-don se duhet te behet edhe njefare organizimi ne me-nyre qe te vizitohen edhe qendrat komunale te Krahi-n6s sone, te shfaqen programe edhe neper vendet e ndryshme, 'mirepo si duket kjo nuk po i shkon perdore Trupes se baletit te Teatrit Popullor Krahinor, ngase prej formimit e gjer me sot nje here vizitoi vetem Mitrovičem per kete vit eshte para-pare te pregaditen dy balete nga anetaret e kesaj Trupe: «Cuca e maleve» dhe «Me te forte se vdekja», mirepo si thame edhe me pare mungesa e lokalit eshte bere pengese kryesore qe ka dale para baletaneve te rinj, madje eshte kjo gčshtje ndaj se ciles nuk duhet te jemi negleizhente dhe per te duhet dhene perkushtim kujdesi me te madh. Mendojme se shpresa jone dhe e anetareve te Trupes se baletit, ndoshta neser, do te vishet me petka realiteti (lexo: do te nder-mirret dif kah permiresimi i kushteve per pune te kety-re te rinjve) e nje gje e tille do te ishte e mireseardhur per te gjithe ne, dashamiret e lojrave skenike, e me se shumti edhe per vete anetaret e kesaj Trupe. Sidoqofte, ta kultivojme baletin tone kosovar sa me shume, ne menyre qe, nes6r, ai te luaj rolin e vet ne kulturen tone dhe zhvillimin e saj, e nga ana tjeter t’u ndihmojme te rinjve baletane, ne тбпуге qe te mberrijne suksese ne profesionin per te cilin u orientuan. behxhet halitr Одвајкада ce положај чува, ако ce стекне. Стиче ce знањем, вјештином, умије-ћем, лупешством, шарла-танством - колико је људ-ских карактера и нарави то-лико је и начина и жеља да се до њега дође. Култура, рад у њој, воља је многих, њихова накана, снијевање. О култури се сања, жели се бити бићем од ње и у н>ој, па чак и ако човјек за ту област није ни талентован, ни богом дан. Мисли се, онда hy постати паметнији, инте-лектуалнији. Култура треба да буде образина да би се под њом неко сакрио, не себе - немоћ, умишљеност, незадовољство. Да би под том оЈбразином вршио ег-зекуцију над онима| који у културу иду зато што је знају изато што им је она и од пророде дата и од свије-сти и самосвијести задат циљ. Године, углавном, врше подјелу образине, имају они који су у култури свој вијек провели а ништа нијесу дали или они од мла-дих и надобудних који им прилазе, који у њихово окриље падају, да би своја увјерења задовољили, али не и створили моћ. Тако по-стају стари. Прихватају на-чине правила игре, од мла-далачке енергије и жу-стрине не остаје ништа, све се претвори у окамењено вријеме у коме они воде неку своју игру. Игру од које зависе многи у којој су они моћни, а други потцијење-ни. Егзекуција се не врши на постољу, нема џелата иако има образина. Има само жреца у чудесне тауне по-свећених и мудрацапрофст-ског понашања. Жреци по-крштавају, ови мудри убје-ђују. Први говоре, други би да просуђују. Лаковјерне обреде у којима жреци по-свећују, мудри проричу. Од-лика им је благоглагољи-вост. Убједљивост и увје-рење да су у праву! Живе ван времена, исто-рије. Углавном их, и једно и друго, погрешно схватају. Поимају га као свој трену-так, пуни су себе значи. На-дувени, усправни. У својим одорама крећу се свијетом, хоће да се све око њих врти, на кољенЕсда се пред њима пада — сусјетни су значи. Као такви слаби Бирају оне ,хоји у њихове ријечи вјеру-ју, они им славу и хвалу до-носе. Глас проносе о њима, о њиховој самородности, ген јалности, о томе да су увијек и вазда у праву. А такви мо-рају бити. Жрец се не по-стаје тек тако, а ни мудрац! Талента и обдарености за то треба, напосе и вичности. Култура није храм у коме жреци кроз обреде стварају свијет умјетности.Ови управо то чине. У храму они поклонике исповиједају, упућују, запућују. Око обредног олтара играју и игром заводе. Када заведу на жртву, као дар богова, чији су послениди, вредни и марљиви, приносе оне који им сметају. Да би себи очу-вали, своју свијест и сазнање о култури. Xohe крв али не за себе. Знају вјештину ста-рих демагога, слобовољни се митовима клањају, када крв виде ономе који жртву-је, приклањају се. До потпу-ности и бесвијесног. Из нез- нања то чине, вјерују им. У доколици су и посматрачи и жрец. И они који се у тајне посвећују и они који су их измислили и себе на тај начин у њих посвстили. Xohe да се у храм затворе, да они који раде ништа не виде, не знају. Да се само у гласину вјерује, празну ријеч. Неко невидљиво рухо које шарлатански нуде ми-слеНи и хтјевши да сви ланци и у незнању буду. Хоће да ткају, а обред ра-збој. Хоће да културу зато-че, да од ње маузолеј дигну коме he сви, у бескрајним поворкама, и помори хода-ти. Мало их је.сва cpeha. И брзо се виде, њихове игре прозру, означе, омеђе. Иако је тако они хоће да трају, убијеђени су у своју вјеч-ност. Зато им храмови зврје празни, нема никога да им на поклоњење дође. А они они код других, код већине, не би ишили . Боје се. Изгу-била би се њихова јалова ријеч, лажна игра, видјело би се да су слаби људи, лоши глумци. Па им друго не оста-је. Што зато што су у мањи-ни, што зато што су ван времена, што револуцију не призкају. Што хоће да буду каријатида у свом храму а бића су од крви и меса.Само не могу терет сопственог да носе. Мудраци, по исходишту и убеђењу, лијева су и десна рука. Испред храма докони сједе да би прорицали. Како поклоника нема проричу славу један другом, ако су у завади самима себи. Убје-ђују се и увјеравају, вјежбају се у дијатриби. Не раде, а гласом и причом стварају. Указују на жреце, од њих геније чине, све остало обе-збеђују. Софис тима су намах, умеш-фистима су намах, умеш-нији су од њих. Једноставно - имали су времена да више науче, историја је за њима у њој претурају, хоће да је усвоје и посвоје, у при-ватни посјед да је претворе. Да од ње убирају оно што сами желе.И у заблуди су. Вријеме је радених.нова се историја ствара. Без хра-мова без жреца и мудраца. Култура свакога да би било више рада и више ствара-лаштва. Без лажних ријечи, умишљања, убјеђења. Да сви имају оно што жреци и мудраци xohe само за себе.Зато су сада сами -жреци у пустим храмовима« чекају, мудрац пред њима причају са самима собом. Све је мање и поклоника, вријеме прође па неко на-врати. А и тај више из нови-не, да види прошлост, људе који су заборавили историју па остали сведени у себе, сами, ван свих. Нерадни и недјелатни. I војнслав ннкчевнћ Ат- Zadnja leta smo v Sloveniji priča nenehnemu razvoju rock glasbe. Teiko je reči. kaj je doprineslo k takšnemu stanju, vsekakor pa se je stanje v naši ..glasbeni industriji" izboljšalo. Pogoji za delovanje šesieerniso takšni, kot v tujini, vendar pa se vse skupaj dela malo bolj organizirano kot pred leti, O tem pričajo številni koncerti tujih in domačih glasbenikov, nastanki novih glasbenih organizacij (najnovejši primer je ustanovitev folk društva v Novem mestu) in podobno. Če hočemo govoriti o današnjem stanju slovenske rock glasbe se moramo ozreti nazaj knjenim začetkom. Med začetnike slovenske rock glasbe spadajo skupine Škorpijoni. Kameleoni itd. Od tistih časov je sedaj minilo že trinajst let. v katerih se je marsikaj zgodilo. Sicer pa zapišimo lepo po vrsti. Vsekakor je prvi podatek, ki nam pove razvitost glasbe določenega področja Ite vilo izdanih plošč, predvsem ..elpi-jev”. In ravno s tem se ne moremo preveč hvaliti. Dosedaj je izšlo le okoli deset ..elpi-jev”, in še ti so večinoma izšli v zadnjih dveh letih. Prva plošča,ki je pri nas izšla je bila plošča Tomaža Pengova „Odpotovanja”, sledili pa sta ji plošči skupine Buldožer in September. Kot sem že dejal se je situacija zadnja leta malo izboljašala tako da sedaj glas« beniki (kot primer lahko vzamemo Andreja Šifrerja, telf skupini Predmestje in Izvir) ne čakajo več tako dolgo na plošče. Za to skrcffrio bero ne moremo iskati vzrokov v pomanjkanju kvalitetnih glasbenikov, saj bi si ploščo zaslužili še nekateri. Pogla vrtni vzrok leži v gramofonskih družbah ter njihovi programski politiki. Le-te niso kazale večjega zanimanja za to zvrst glasbe. Teiko bi trdili kaj je bil vzrok takšnemu odnosu, ali je bila to nekomercialnost (?), ali pa nerešen družbeni status rock glasbe,oz njeno nepriznavanje kot kulturne vrednote. Pri tem bi lahko omenili dva aktualna primera. Prvi je skupina Buldožer katere plošča „Zabra-nijeno plakatiranje” je naletela na plaz nasprotovanj in je bila dolgo časa prepovedana. Drugi primer je Tomaž Do« micelj, kateregapredlog izbora skladb gramofonske družbe niso bile pripravljene sprejeti in tako je moral več let čakati na izid plošče. Ko smo že pri ploščah, bi lahko omenili še en problem. To so jezikovne težave. Slo« venija je malo tržišče in zato naklade v njej niso tako velike. Če hočejo glasbeniki zvišati naklade svojih ploši morajo prodreti tudi v druge republike. Tu pa nastopi težava v jeziku. Čeprav je v prvi vrsti najpomembnejša glasba, ne- I razumevanje slovenačšine igra tudi pomembno vlogo. Zato ni čudno, da mnogi glasbeniki posnamejo svoje plošče v sr-bohrvatskem jeziku, čeprav skladbe s tem delno izgubijo na svoji izpovedni moči. Tudi radio in televizija ne posvečata slovenski rock glasbi dovolj prostora. Radio je masovni medij in zato nekomercialna glasba ne najde ';fl dovolj prostora v njegovem j | I programu. Da pa ju ne bi samo grajali moramo pohvaliti akcijo Slovenski rock,ki jo je pred leti izvedel radio v več slovenskih mestih in s tem dal možnost predstavitve mladih glasbenikov, ter televizijsko oddajo Slovenski rock. ki je zadnja leta te d no na sporedu. Določeni premiki na radiu so se pokazali s tem. da so posneli koncert Tomaža Do-miclja v Ljubljani. Vendar pa bi to tudi bilo skoraj vse. kar sta oba medija naredila za slovensko rock glasbo. Kljub delnemu izboljašnju pogojev v zadnjih letih pa le-ti še niso idealni. Eden izmed podatkov, ki govori temu vprid je ta. da le malo glasbenikov živi samo od glasbe, večina se z njo ukvarja le postransko. zraven študija ali službe. Za kvalitetno glasbo pa je treba celega človeka, vendar so za ti' potrebni tudi ustrezni pogoji. Razvoj slovenske rock glasbe je vedno šel v korak s sorodnimi gibanji v tujini. Nekajletni zaostanek za gibanji v tujini je bil vedno prisoten. posebno še v začetku ko smo morali pričeti takore-koč iz nič. saj nismo imeli nobene tovrstne glasbene tradicije. vendar pa gre zadnja leta glasba vse bolj v korak s časom. Tako so lansko leto pretresli naše ljubitelje glasbe Pankrti. prva slovenska punk skupina. Vzgledovanje po zahodni glasbi pa je pustilo tudi dole-čene posledice. V prvi vrsti lahko omenimo pomanjkanje originalnosti. Večina se jih je-vedno trudila da bi šla v korak s časom, pri tem pa so pozabili na razvijanje lastnega zvoka. Slovenija ima bogato glas^ltno tradicijo iz katere bi lahko črpali ideje, vendar so jo mnogi zaobšli. Se najdalje je šla skupina Beg-nagradf ki je razvila svojevrsten in zanimiv zvok, kateri ima korenine tudi v slovenski narodni glasbi. Zraven njih bi lahko našteli še nekaj glasbenikov. ki so pričeli črpati snov tudi iz slovenske ljudske glasbe, vendar pa take težnje opazimo šele v zadnjih nekaj letih. Slovenija je bila vedno bogata z rock skupinami.ki so običajno predstavljale jedro glasbenega delovanja in višek kvalitete. Srce, September. Bumerang, Buldožer. Vladi levi in Jutro je le nekaj imen, ki so doživele priznanje tudi v ostalih republikah. Vendar pa so v zadnjih dveh letih skupine neankrat prešle v drugi plan. Zasenčila jih je namreč množica akustičnih skupin in glasbenikov. Vsaj tri četrtine vseh mlajših glasbenikov, ki obetajo igra prav to glasbo.Tciko bitemu pojavu poiskali vzrok. Ali to pomeni, da hoče vsak. ki zna igrati na kitaro biti glasbenik, ali pa so sprevideli, d« so rock fraze že izrabljene m da se da z akustično glasbo povedati dosti več. Razveseljivo pa je da je med njimi tudi mnogo kvalitetne glasbe. Omenimo lahko Janija Kovačiča, Andreja Trobentarja, Bojana Drobeža ter skupino Sedmina, ki polagajo prav toliko pozornosti na besedila, katerim bi lahko rekli že kar poezija; kot na glasbo.V to generacijo bi lahko prišteli še Andreja Šifrerja,medtem ko spadajo Tomaž Pengov, Tomaž Domicelj m Aleksan- der Vežek že v starejšo generacijo. Rezultat takšnega stanja je tudi množica festivalov, od katerih velja posebno omeniti letošnji mednarodni festival folk glasbe v Novem mestu, ki naj bi postalf tradicionalen. Ce potegnemo črto čez vse lahko zaključimo, aa se zadnja leta v Sloveniji stvari pomikajo na bolje, vendar bo potrebno storiti še mnogo da bomo ustvarili idealno stanje za razvoj slovenske rock glasbe. Prvi obetavni rezultati se že kažejo. drago babic „naprijedova" filozofska biblioteka jediia vredna istorija filozofije Nova „Naprijedova” FILO-Ц ZOFSKA BIBLIOTEKA" „kre-nula” je 1974 g. Sudeči po broju izdatih knjiga, bilans je relativno skroman: za pet godina (trinaest knjiga) - od toga više od polovine u ponovljenom izdavanju. No kada je u pitanju značaj pojedine knjige, najbolje je kazati da je $yaka od njih relevantna u j»ve-sno filozofskom smislu. Za Fichoteov tekst Osnova cic-lokupne nauke o znanosti ne mački izda vač kaže da ..pripadaj? najznačajnijim djelovima svetske filozofske literature".Nema sumnje da je ta ocena primerna, buduči je u pitan j u najrele vantniji Fichteov spis za tok ne mačke klasične filozofije. Reklo bi se da Fichte u ovoj knjiži iskušava ap-solutni vidokrug radikalno shva-čenog Dcscartesovog nasledja. Kao možda nigde drugde, tu duh ostajc sam sa sobom. te je ovo jedan od „najčistijih” tckstova u povesti filozofije. O dvama Kantovim kritikama, kao i o još nekim ovde objavljenim knjigama, vrlo je teško pri godno govoriti, a da to ne budu ili opšte (pa samim tim i veoma poznate stvari) ili paušalno podeljeni superlativi - čime se uglavnom ko-riste izdavači najavljujuči svoje knjige na tržištu. Aprioritet prostora i vremena koii je izuzetno namučio Kanta_uj žilici Žistog uma bio je, izgleda, prvenstveno nami jenjen bezuslovnom utemeljenju moralnog zakona, tj. kategorič-kog imperativa - u domenu uma u praktičkoj upotrebi. Treča kritika, koja je trebalo da uspostavi vezu izmedu dve prvonapisane, stavila ih je istodobno u pitanje. I Kritika nraktičnoe uma i Kritika moči sudjema štampane su u ovoj bibliotcci. Osnovne ene iedne metafizičke spozna je ie tekst u kome Ni .colai Hartmann po prvi put ra-zložno iznosi plan svoga filozof-skog sistema, pokušavajuči ob-novu ontologije. I sam pokušaj je interesanten: da se na temelju znanstvenih elaboracija postavi pitanje bitka, kao zadatak jedne philosophia ultimae. Interesantan je i Flartmannov pokušaj da zami-sao provede posredstvom triju disciplina - fenomenologije, apo-retike i teorije, čiji su vidokruzi takodje izradjeni i prezentiTani. George Santayana je predstavi-, jen tekstom Skenticrzam i ani-malna viera. koji nudi presek njegovih preokupacija u prvih 30 go-dina našeg veka. Najkrace bi se reklo: naturalizam sa snažnim re-fleksima kontmentalnog evrop-skog mišljenja. Lukžcseva Poviicst i klasna svi-jest je ne samo poznata, več i uti-cajna kod nas. U pitanju je jedan od najznačajnijih pokušaja hege-lovskog čitanja \farxa. Blochov iuhjekt-obiekt spada medu najpoznatije (skupa sa Lu-kaesevim. Marcuseovim, Koje-veljevim. Adornovim i Hyppoli-tovim) marksističke komentare Hegela; dokument koji pripada vremenu kada je Hegela ponovo valjalo 4>tkriti\ U nekim bitnim vidovima Subjekt-obiekt ie mspi-risan Lukacesvim čhanjem Hegela. CassiTerova knjiga Ogled _o čovjeku je tekst koji svedoči o njegovim docnijim interesovan-jima. nakon napuštanja stavova I koji ga čine marburškhn neokan-tovcem. Ovde je, očtto. izbor izvršen u dosluhu sa strujanjima u našoj teoriji. Marx je dva putaobjavljivan. Sem izbora poznatog kao Rani radovi (sa Engelsom), objavljeni su i Temelji slobode — izbor iz danas vrlo često pominjanih Grundrisse... koji obuhvata najznačajnije delove i približno nešto man je od jedne trechte originala (ako se računaj u napo-mene i dodaci). L „Rlozofskoj biblio-teci” zagrebačke izda-vačke kuče „Naprijed” objavljena su dela Rchtea, Kanta, Hartmanna, Santa-yane, Lukacsa, Blocha, Cassirera, Mar*xa i Engelsa, Platona , Plehano-va...Biblioteku karakteriše dobar izbor u dvostrukom smislu: kada su u pitanju dela pojedmog filozofa u odnosu na čhav njegov opus, kao i u odnosu na povesni razvoj filozofije. I Platon je dva puta objavlji-van. Pored Protagore (koji se u periodizacijama svrstava u rani prelazni period) i Sofista, koji pripada žrelom dobu, obnovljeni su Zakoni — pozni i najobimniji Platonov dijalog. Na kraju valja pomenuti i iza-brane Plehanovljeve rasprave, pod naslovom Filozofija marksizma. zajedničko načelo bi moglo biti da se tradicija dovede do reči: od po-četka, pa do onoga što bi se moglo zvati filozofskom tradicijom našeg veka. Drugi uslov za povoljnu ocenu nekog izdanja je dobar prevod. Treči uslov je dobar prateči tekst (pogovor ili predgovor). Priseča-juči se da naši prevodi često umeju biti neupotrebljivi, a prateči tekstovi promašeni i neinventivni, moram kazati da su ova izdanja gledano u celini - superiorna u odnosu na sve filozofske biblioteke koje trenutno kod nas izlaze, kada su u pitanju dve po-menute stvari. Zasluge za prateče tekstove, koji su uvek u najmanju ruku korektni, odnose se na Gaja Petroviča (koji ih je napisao gotovo polovmu), Milana Kangrgu, Branka Bošnjaka, Danka Grlica, Branka Despota i Predraga Vra-nickog. Od prevodilaca, čiji mukotrpni rad često ostaje u senci, pomenučusamo neke: V.Sonnen-feld, M. Mužina, M. Kangrga, D. Pejovič, B. Despot, S.Bpšnjak, G.Petrovič, V.Gortan, B. Petrovič, M. Pijade. Posmatrano u celini, uzimajuči u obzir izbor tekstova, prevode i propratne tekstove, možemo se nadati da če urednici i saradnici „Naprijedove" Filozofske biblio-' teke i u daljem radu demonstrirati" marljivost, upučenost i inventiv- Ono što sam htio naglasiti ovim letimičnim pregledom je veoma dobar izbor, i to dvostruko: kada su u pitanju dela pojedinog filozofa u odnosu na čitav njegov opus. kao i u odnosu na povesni razvoj filozofije. Mislim da sc ne može govoriti o uredjivanju ove biblioteke shodno nekom teorij-skom ograničenju i načelu, -ledino nost. kao što su to i do sada činili. Nadam se da če biti više tekstova koji se po prvi put prevode na naš jezik, buduči da se sedam od pn-menutih trinaest knjiga pojav,-(juje u ponovljenom (doduše, po-■nekad dopunjenom) izdanju. IMedutim. neki do sada neprevo-deni tekstovi več su najavljeni. - mirosfav prokopijevič « Слободанка Митирић Награђени ecej на конкурсу „Универзитетске ријсчи' сократова пресудагоптужба Сократов посљедњи опроштај од живота као посљедица цјело-купног постојања, али и апсолутно-моралног дјеловања, као најзначајнијег у том постојању) „...Разуме се, Критоне, они о којима ти говорнш раде так<г они миследа he нешто п»стићи ако то раде. Али ја. рвцуме се,нећу то рцдиги; јер ако испијем отров мал« доинцје, мИ_ слим да тим iiehy добити друго но сам себн стећ„ срамоту. зато ипо жудно приажам за живот и лоштеђујем ,а Кад њсму ничега внше нема. Него хајде, лослушај ме и чиин онако како ти кажем!” (СократКрнтону| Животом. једног од знаменитијих (старих) Грка, бавиИе се дуго joui, многи; међу њима и они, који су у пос-љедњем његовом опроштају од живота нашли смисао цјелокупног његовог n o с т o j а њ а. У сваком покушају да сс тако бавимп њиме, морално he однијети пре-вагу над свим оним што је Сократ посје-довао: моралног је у њему, ипак било I највише. Посљедњи његовборавак међу онима, који намјсравашс да овоземал.-ско напусте тск послије њсга. вјероватно је један од ријетеих чиноваапсолутно морапног које је историја до сада заби-љежила. ^ Текст ове врсте. нема амбиција да ширс освјетљава све оно што јс претхо-дило СократоВом вдласку го живота. То, што је прстходило, Ималп јс своју нехуиновну. посјдедичну завршницу у самом крају, и због тога је тај, Посљедњи међу посл.сдњима. час, и прсдмет ове скромнс амбицијс. Најприје.узбуђење изазива разговор који је Сократ ВодИо ai бзискима. jep блнжнх од Себе није имао. ОчекујуНи извршење. односно Пообсдњи чин пре-судс. која му је изречена.Сократје више него ијелокупним својим дјеловањсм. оптужио. усуђујемо Се peha, По ирви пут своје ирссудитсл.с, и то на начин на који јс отишао. И мада је.чи-гав живот Со-кратов био већ унапријед припремљена одбраиа од оних. који he му само једном (прс)судити, тај живот јс (не, дакле. његов завршни чин) био пресуда самом себи. али не и сопстВеном дјеловању. )бчг чега, баш у случају Сократа. ра-злучивањс живота од дјсла, када је то код ibera. био заправо један исти чин? Дјелујући. за живота, искључиво по сопственим моралним приниипима.Со-крат је још заживотаПоСгао исто uito и његово (животно) опредјељење. Јер. Сократов живот Се ПоИстоВстио са ње-говим основним животни.м принпипом. Опредијсљен, дакле, ioui за живопа Со-крат је. за разлику од својих еудија. донио унапријед пресуду сам, истов|с i ну са оном којом he ra они лишити боравка међу живнма. 4t>BjeK дубоких моралних принпипа. какви су били његови, нема по правили много храбрости: jep хра-брост је потребна за оно у што се не вје-рује.А Сократ је, супротно томе, дубоко вјеровао v оно ШТо чини. У томе, чини се. лежи основни смисао његове оптуж-бе. односно пресудс. У апсолутно мо-ралном издизажу ганад свега, свих в еваког. Сократ је знао да у одбапивач>у најприје еамога себе, првобитнша. рађа еебе новога. на о:Јређеном принпипу и тс | до мјере да. изузсв тог приниипа. у себв не остави ништа више но што је та приниип nch сам п0 себи. Само у том случају. а случај јесте очигледан. може да настане (морални) приниип. који he замијенити живоз. Дјеловање више није ствар кчјој треба поклониги особену пажњу: t>no je само • •припремна радња" за пживотворење претходног. Cokpai цоетаје принпип, би|и- узви-шенијег емисза. чцвјек бС1 жив,,та. С()-храт je. свјестан тога чорао да Су одре-кне еебе еамога: али јс. као ЧоВјек могао да се п1* Злижи принципу. да живи По њсговим законима, и тсл.. што је он, очигледно и чинио. Пошто се још за живота, дакле, ра-стао од (свог) живота. Сократ није, на чуђење неких. много марио ia оно што се управо под животом подразумијева. Њему то није било неопходно. Напро-тив, значајнија је за њега самога била досљедност у његоваљу приниипа, неро живота, мада му је и живот објективно могао и IX бити одкористи. floHaiiiajyhH се супротно томе, Сократ je eeh таквим односом, пресудио сам себи. самим тим eeh. ujto му живот у том случају није значио много. У њему је могао да нађе само једну од могућности да живи свој приниип, а кзда је на помолу било оду-зимање и те могућности, он јеш разум-Јвиво остао незаинтересован за све оно што би јс учинило кориспом како по н»у саму, тако и по њега. Због тога мије ни бјежао, иако је могао, због тога није... Јер, чему слабост за животом, која се код обичних смртника претвара у чежњу: таква слабоет, Под условом да је етварно јача, ( а уСократа није; он није, даклс ни смртник) убила би свс оно што је јаче од живота. Сократ је, сгога, вјероватно један је-дини путза животабио нештоузбуђени-ји. него што јс био (узбуђен) читавог живота, и то у часу одбране евог прин-иипа. Узбуђење сигурно нису шазвали пресудитељи: оно је Потакнуто и друш-гвеном „потврдом" смисла приниипа којсм је Сократ тежио. Та Потврда очи-таовала се кроз пресуду. 'Због гога је, чини се. Сократ и прогов«рио. Иначе, потреба да се пред судом збори нијс била потреба Сократа грађанина, нити Со-крата самог. Она јс била Потрсба једног принципа. У сваком другом случају, ти-шина би замијенила сваку ријеч, коју је он изрекао. Сократ се читавог живота одрицао себе, а у име себе, односио оног себе којег је надвиси0једанчастан чин.и који је наука, с праВом оЗначила као ви-соко-морални. Међутим.високомо-рално у Сократу и код Сократа значило би. прије евега,жрзв0ван,е. а оно јс суп-тилпији облик храбрости, од које Со-краз нијепревишс боловао. Виеоко-мо-рално је само саставни дио њсговог ап-солутног моралног: Моралногније било 6сј Сократа. а Сократа није бил0 без моралног. Због тога је Сократ тако спОКојно на-пусти» свијет, који му је, без обзИра на извЈесне нелагодности, омогући,, да спозна, бар привидно и привреМено, нај-пролазнији од свих облика пролазности - могућности да заПочне нешто што he довршити вјечносг.„Јер", кажс Сокрал Критону. ,,ако испијем огров мало дои-није, мислим, да тим Hehy Добити друго но сам себи стећи срамоту, зато што жудно приаЈћам за живот и п0штеђујем га кад у и.ему ничега више нема., Дакле, срамота остаје другима (и Критону. јер спомиње немогућу могућност), као што и жудн,а за животом остаје њИХова једи-на. дакле и поонедња, Повдастица јер еамо захваљујући aaij бићсУстан.у да ос-јете смисао одласка оних који су и њима, а не самима себи, жртвовали и ту, објек-тивну \toryhHocr. %• ' % резултати наградног конкурса награђена прича миомир мишовић Жири у саставу: Радојица Бошковић, Будимир Дубак и Јанко Брајковић, на сједници одржаној 11. маја ове годинс у Титограду, одлумио је да се на Књижев-ном конкурсу листа „Универзитетска ријеч“ додиједе награде за поезију, прозу и есеј. За поезију: — прва награда није додијел>ена. — двије друге награде добили су: * Слободан П. Бошковић, за пјесму „Морје“, шифра: „Трагом пјене". * Буле Комненић, за пјесму „Свакод-невна песма", шифра ,, Посејдон". — двије треће наградс добили су: * Радомир Уљарсвић, за пјесму „Тајна сна“, шифра: „Заборављени предјели". * Благоје Баковић, за пјссму „Кад будем газда“, шифра: „Жеђ под водом". За прозу: Права награда додијељена јеМиомиру Мишовићу за причу „Мрља", шифра-Пијани у равниии". Другу награду добио је Слободан П. Бошковнћ, за причу „Писмо". шифра: Тишина и туга. Трећу награду жири је додијелио Ми-ленко Вицо, за причу ..Празнина". шифра: „Пепео". За ссеј нијесудодијељене прва идруга нагрцда. Трећи награда за есеј је додијељена Слободанки Митрић, за есеј „Сокра-това пресуда: опзужба“. под шифром: На конкурс је приспјело сто двадесет радова. Добитницима награде he бити уручене на традиционалној поетској манифсста-цији „Маратон поезије“. зреба учи! и нони кирак увјежбано нрислањију I 1ј I тонсш ћуле Комненић свакодневна песма сторепо сграшкзо звони на слепочиииача зиоии не пресгајс у прсдвсчсрј као зрели л с иаоиром ма оури Hjiivipa .iaje iisua лаје нс престајс одлсжс m* пином лобањс ut* дај се всрно мојс не отварај чувај нашу к > h v љубав лишаја 2- рудокосу чахонину с друге cipam* не престаје да дознва а гласа нсма ^ у слутњу му сс прсгнорио чујс II.CII ОДЗИВ а слуха нсма сад ,//Ми Ч' 4)f HI )))) f))*)))' КЛИ HCI1ITO касннјс t)1 l/j/ll* fli^ долат м„ј ' npnj a i c.i. c moči a зелена глувопа му v ушима-ч чосг j c na пучини испод ihcia тсчс Bjerap ac npcc iajc да j c глсда a обисвидио вид му cc у ситнс ПЛОЧИИС pacnpcko трсба да cc сруши зато xin пријсги својим свсчапим доласком т нс cjeha се нјсгра с копна слободан п. бошковић нрстрчаш смо запуштснс жазс ^ЦјЈИЈг.Г1, ^5 нико нас нијс опазио у мобној крађн само слијсппи <м пас бијаху видовшији ако ми истмнски тражиш ваш hc ти на лицу окрсиути сунисц У Ш? ^ шга понудитн иутиику imnJi т1тШТ5Г» који чска^м нс помињс својс имс у му.ву.до гушс нијсси то хтио како би иначс жинио упорно лутају Im трагом пјснс мор^е I* нс иоооји cjdiaihc да јс болсст бша непозната само јс caipnjciiaia морска грава за ватру * Т 1 на 1амној позашни чвшММ корачапк Ч)'Г, морјс ЉШ осзооодимо сс овс кугс то јс важно зашака сс -=хеашш*в6г**Ш хоризонгазно пооан ксна it m Л0МС||И ивии> суЗугржл.иво! okiiai нјсшшна с којом смо ciuaiuin употпуњујс cap о шииама вода ијснхшашс као Hckai за\ c i ав.i.aj > tu« сунис и нас нсмасмо могх Иности нсго да гашинамо laiacHMa у cvcpci • no днх смо могли да видимо мргво UlkO.bt н дугу како нам upccpujclic поглсд нсмашс запуш1(сии\ по.на ни опасносш од пјссхк За Исаков одлазак у свнјст свашта сс припоиијсдк ло. Kaia смо га пратнди на аутобуску сзаницу.сјсћам сс Винко јс говорио: - Нисм Исачс, за други скијст, у свему си равнод; шан. - Нека, нска - одговарао јс Исак. Аутобус крсну. Мзађи брат Станко извади поииј пану марамицу и поче да машс. Ивнјста, жена чстрдес«. тих година, која је рашла као чистачица на станиик рсчс мом оцу: - Знам зашто одлазн. Али, ништа...! Смијаш смо сс, јер откудадассполуиијана Ивијс! радумијс у пмоваи.а. Мнкада нијс схвагаза иамјсру ау-тобуса. А они, права мстална глупост, путују свијстом. Колико још градова до Минхсна. Кад нсшјс застану да одморс. миоио сам: Исак hc одустати. Јср. сто. друга зсмл.а на истом копну, други јсзик у истим људнма. Копно јс и, при том, фадови, чиннпо ми сс, велика мрл.а удуши нашсгживота. Нсгдјс, с почстка јсссни, та мрл»н сс шири, захвата цијело гијсло, а иа ивицама, као на крају зсм.ке, niriaiii се: Шта је иза? Опет зем.ва, опет Mp.ba. Смањујеш сс, увсбаваш. Исак то нс зна. Поготову сада када смо га назначили на гробљу, оном нашем. По повратку с гробл.а, Иван ми рече: - Исаковасмртјс мирна. Равнодушнсљуде билогдјс можсш сахранити. Глсдам ја тако rpo6.bc - наставља свој протупи монолог Иван - некако јс у сваком граду одвојено на псрифсрнји, као да псриферно живимо. Са~ храњујемо их негдјс »онутра Нутл>иве. Од тогповратка с гробља, мада јс npoiuioдосга го-дина, сјетнх се старс аутобускс станиие која је бнла негдје близу Нишавића пскарс и Исаковог одласка у свијст. Обична сшар. Путује човјек да натрпа уста кру-хом, да покваси очи ностаи ијом. Глсдаш смо док улази у аутобус. Мајка тад речс: „Као дајс прсдосјећаодајсзо иос.1>сдњс живодогииањс усапа”. И тако, док сс рађају слике и см;1ази снијсг са крова, док ноћи краНају и цвнјст у брдими машс мири-сом, док мс свс то мимондазн, и јаче се epaha, без обзира јели то у подне ki и у окну затрпаном мраком, доспије у свијсст полупијана Ивијста са станнис и оно њсно: ,,’Јнам затто одлази. Али, ништа..! Пошго смо се погодкли за иијену крсчси>а са моле-ром Исмстом, отаи сс нечегприсјсти. Засга прсд Исако* вом собом и речс му: • За ову собу nchcMo сс погађати.Узми казико xohcui. А.1И iiaj6o.bc да је урадиш. Кречење се одужи. Исмст је вршл>ао негдје по граду, на вишс мјсста јс крсчио, а ствари су стајазе у ходнику н дворишгу. Отац је по иио дан сјсдио у Исако-вој соби. Гледао сам кроз к.вучаонииу шта ради.\Внди\| бришс рам са Исаковим сликама. Упирс очи у стакло, задирс поглсдом нс1дјс кзнутра, крене руком да јс стави на јнд, па је опет враш, и тако до подне. Исакова соба Зкиајс најмаља у кући. Једноставно опрсм.всна. Назнду окачеие панталоне,у средини сто са трпстолиис, до змда крсвст, онај дрвсни ihto га је отаи направно од буковс i рађс vi ујаковоr rajа, за ги.м,наткаснасалааииамау ко-јима су се назазша Исаковапнсма. Тај скромни намјсш-тај је пуно говорио. Личио је на њега. бојом вама, нским савршеннм мнром, старипом. Ннкада ниједао да сс подижс крсдит за његову собу. Због тога су често избијаи* сва1>с. Говорио јс да му нс трсба. јср код њсга свијет не долази, а скромношћу сс човјек Hchc ва.ма обрукати. Увјсравао нас једа hc јсдног дака отпутовати. Нсколико година се нијс јавл.ао. Пашн .вуди који су пмоваш за Њсмачкх и они искллчино за Минхсм. ништа о њему нијссу знаш. Сањича нијс другонао. Јед-ном га јс наш комшија опазно у граду. обратио му сс за стан, посао и друго, ши Исак му речс да ради на нској гра1)свиии, на самом њсном врху. јср додлс сс стмгло са градњом, да је ријетко kvhn и да му нс можс помоНи. Кочшија јс запиткивао да лн cc ili аши висинс. Рскао јс да му јс свеједно. а ако се паднс одозго, пагне сс. Опасно је, говормо једа-bc, висмна се сабијс у главу. закубиш се у растојањс и каг свс окончаш рукама. помислиш да си иаправио дјело, рукама и наслагом камена и чазтера и. најсдноч. неипо јаче од висинс, од зачиш.вснс гразњс. суноврати се у теби, а тн ираво пут зечд>е. ка ирној мрл.и, чини се. замишл.еној. Свеначјето прснио кочшија ивишс га,до сахранс, нијс вндио. Ка»а сач свс то сазнао. отвшао сам до Ивнјете. По-лмилапа, кзтсбапа и не сасвим луда, стајаза је прсд MhoM. CianoBaiajc у обанком насс.ву. lakoc\ живјсли Иигани. Над њснич сузача трсштао је радио. Пову ша 'ic јс ia руку \ ходник н добапта: • Улази: Јар псшдм iy р«-»• »»о«!#»••«,U| ^ ју. да чи послнје свашта... Унутрасе прстмрао счрад. Кроз прозорсе чулавика дјсис. дОбаииваш јој давише нијсза pai на станиии, да hc доћи чшииионари и да ћс вратити кофср. Ништа нисач схватао. • Moja кћсрка Роса. noc.iaia чи јс кофср са руб-.всч.Хва-за богу. снаипа сс . Л^сп кофер, попсдај. кожни. Комшијс чисзсда сач гаукразаод неког иутин-ка. Видјсзи су унутра неку чушку кошу.ву. Ја. зна чоја Роса, помазо тргујсм, па сиаипапошал.с.Св^то продам. Спретно извучс кошуљу и показајс. ПопсдАх нсуз-држах ссда сс нс онссвијсстим. ILiaaa и са цвјстићича, била јс Исакова.она још са станице.Лирао сач јс рувача. бојаж.виво. као да дотичсч брагов.нсву кожу. Мртву. Ону у сандуку, чнсту и глатку. -Јссам.Двојс пантазона и јакнуЛ о јс одчах прош-ло. Јиаш паш иарод оп го одмах мпн. Нијсли нсшто братовл.сво? У чсни помисао. Ко 6и то могао да носи..? - Знам зашто си доишо - насгави Квнјета. - Због Исака. () њсму да ти причам. Го нс би никочс до теби. Волио ју је, аш збоговог свијста овдјс. крио јс го. Роса мн јс свс иокјсрша. Прискоавао јс да искуд крснс одавдс. Ичачо зста у Њсчачкој. Нспотрајадуго и одс. Чсказа га, па ето, упутм сс ка њој. Дата сач чу неигго од мојс снрошњс. Скгнс парс, али путиику добро дођу. Ио њсму сампослаза Росијсдно пмлс. Дабиссвмд-јши.Оно са зградс, због њс јс то. Нс знам шта јој би. ирокурнасс. Причаснијсз. 1амојсмиого ioi курнања.na уз њих , дијстс сс опусти. Вадиш. Исак то нијс цолно. Нс осуђујсч јс чного. бсз oua јс ocraia вр.10 рано. омири-caia стране nape, vmkihio joj cc. linje то нска вслика ili rc iа.јср озкудада баш онакан кофср iioiua.bc. као ш 10 види 111. кожни и мушко рубл.с у њсму. Данала opaha. а овдјс: ис 6и imuna. 10.1v 6н јс ма улии>... Погнутс главс сач cc epahao kyhn. Двијс жснс сва-ђазс су cc око тога чије јс дијете .bcnuic. Показивазс су фотографијеМужева.Лоред свсга сач пролазио чирно. каода нијс важно што сс чожсдогодити да мс нско operam возаточ. Прсд kvhmi. оијапи молср IIcmci никао јс иа раши-кс. Нијссу добро разчутили боју. Када јс чстком прсла* зио прско зцда Исаковс собс, тада схвагих да сс оишта нс можс избрисаш. Вама 3601 koiuy.bc. рскох му да по-сшјс првс рукс npel)e по зиду валжом од гучсних ивјс-тића. Огац јс мнслио да јс п> зато да нач послијс толико година Исакова соба будс веселија. lUia сач ја ми-слио..?Хтио сач свс да напустич, нскуд бсстрат, да одсм. Tor иута нсма, иривк! јс то. Можда ка cc.iy.ia крс-нсч, у ујаков raj, свс да надживич. Свс всћу депресију сач ocjchao док су грашч нииалс вишсспратинис. Ilo.u*jchaiAy чс на Исаков пад. Кад би радннци на сачоч врху довршаваш зграгу, шашио сач сс да hc сс нско одозго ошкзнуги, начјсрно ши нснач-јсрно. Свс сс то због људи подижс, чртви чој братс. У чојој улици подижу ве.шку робну кућу. Качионича до-ирсмај> iiLi.Miak. а булдожсри \нслнм» укопавају на-шикс у земљу. Овог пута, чини сс. гради,а hc npohn бсз Mpba. Свакс недje.be породично <илазичо на Исаков гроб. IIouito јспут ка гробл>у водио порсд аутобускс станиис, чолио сач да идсчо спореднич пршазоч фоб.ву. Чу-дкто га је, аш јс пристајао. Ociae.bain счо пвијсбс. Током краткс сјсдс.ккс на фобл.у, нешто дазско и исо-дре*1)сно би причаш о урс1>сњу фобл.а. У Исакову собу. нс знач због чст, свс счо чан.е улазши. Нудкш су нач сс сзанари за усе.БСње, аш нисчо је кздаваш. Као да та соба нског чека. Соба с бојом koiuy.bc.> соби. \ коју cc pnjcikoy.iain.cnnjci бар тако прича, Moryhc јс да иарасгу сјенкс од сзвари по поду. Од њих сс сачињавалик оиог kora неча. Мисао гс одвсдс у нрајност, соба m сс иричини као мрл.а којасе не одвија ш својс округлимс. Ријетко путујсм. Не идеч на станииу ниди обазскич иасел.ем да бисрсо Нвијсту. Понскад кратм посчатрач л»удеу јакнача. Нијсли једиа купл.сна из оног кофера? Све вишс сдарич и чањс числич на појсдиности којс су че везазс за Исакову счрт. У ирадача ниднч нсштода- ЛСкО, V ЊИХОВОЈ ВИСМНИ ИСШТО ШИТкО. Стскао сач доста иријазелл че!» качионџијача. Возс чс свијсточ. Нс В0.1ИЧ аутобусс, iaj свијет који нас нај 4cuihe прати иа пцњи пут. Јссснас чи нски познаниии рскошс iа јс \ нарош ciniла мскалијсоажсна. Уочл.ина јс. кажу.с тога ihto јс сва одјевсна у ирно. Никочсе није даза упознаш. а качолидодирнути. Сазнах да је то Пни-јетииа khepka Роса. (ктатаје чјссси дана. Нисач јс хтпо заусзав.кати, подсјсбати nci. Иакоје ичат танксидугс прстс. често би убјс1>ивао себс да је Исак са њих пао у провашју. Уста јс ичаза мат и чодра. У дубини тмх уста нешто јс трунуло: давми поллпми kih upchyiaHC рсчеииис. Јсдноч јс Ивпјета доииа у нашу кућу. Тражаза чс. ..t\ai сс вра i n c uocia - pekia јсоиу — nek снра i и." Наио-мснула јсдасе Росавратазау Мтхсн и добктстан на највишеч спрату. Нијс чи ocraio ништа друго него да ПОЧИС1ИЧ ia je чожда yce.bcna у зграду са које јс Исак cipaiao. \ko jccic: дали јс Исакон удсс Bcha kih маи.а истина о *>ф. 1>и. Пошто се ових дана спречач да са предузећеч по1>сч на пстнасстоднсвну ekCkyp3iqy по зсчљача Квропе, ра-змиш.кач о авиону. о тој. ченн нејасиој лстапши.у коју fhy први пут да уђсч n негаје високо. у нсбу да сс нађсч. )бећавам себи да hy дуго г.1 сдатмдо.т»е,у фашвеи куГк њича, kako свс нсстајс а у њиховоч подножју ссфор-фају тачкастс чр.Ђс, да не нажсч. нмкаквс. Rrahim S4DIKU: Ata ishin Ante te maleve me bore te fushave te blerta Askush nuk mund te matej me fuqine e tyre te krahut e te penifs Ishin magnet ngjiteshin per trollin me fushen e rrezeve te lirise Si Anteu e pesuan ndarjen nga toka e tvre l.egjenda per ta eshte vertctesia jone Radomir Dimič ТИ НИСИ ИЗ еанаемона Ne budi luda Ti nista nemaš Sa izmišyenom Izeanaemonom Izcanacmona izmislila fubav Izeanaemoni se i zemja raduje lzeanaemona je izmislila kise Izeanaemona ima svog stvoritefa On može biti moj veliki prijate) Sa Iznefaemonom on može voditi fubav Sa Izeanaemonom on može da živi srečno Izeanaemona če \emu roditi sina Sa Izeanaemonom lepše je i umirati Ne budi luda ti ne ličiš Na Izeanaemonu Izeanaemonu ptice poznaju Izeanaemona jc izmislila žita Izeanaemona ne grdi svoje lice O Izeanaemoni Veliki- Fadoslav peva Ne budi luda Tvoj* reč nestvarnom vatrom gori Ti ništa nemaš sa izmišfenom Izeanaemonom Izeanaemona uspravno zemfom gazi O Izeanaemoni Veliki Radoslav peva. SLOBODAN ŠKEROVIČ брезовешум fzigovertova tarokovskog kroz kapi vetrobrana: drvored bez kraja sesiri bez lica u senci kišobrana osvetyr*«e sivih fasada: prozorska stakla zatamut**** majakovskog i bulgakova zatamnjenja: majakovskog i bulgakova obala i maestra nikog ne zabrinjava: sudbine bez padobrana pada ju niz ulice moskve i lenjingrada poslednji kadrovi sergeja ejzenštajna: trivijalna nagadanja u pratnji hiljadu ogledala ništa se novo ne dešava DARKO SPELEC agnosticizem /J Besede podirajo besede. Poseh|ty užitek — besede. Nihče ne ostanebrez besed. Je to demokracija? Besede požirajo besede. Merilo so — besede. Obstaja logika besed? Ni vse to besedna igra? Besede zatirajo besede. awe? Je beseda že dej; Beseda ф — strahota Kaj? Beseda ..strahota' Naj končam — z besedo.... ЉУПЧО СИЛЈАНОВСКИ убов и мајстори Мајсторн ja ^идале Mefy две отчукувања на срдето Mefy две бездни Време изЈидале До небото еедмо Ја кренале И заборавиле на реката Долу Што со тивки води Брегови ронела сидале сидале сидале И само тоа им останало • Катица КУЛАВКОВА објава повеке драми се случуваат во мигот на обракање зборовите ги одгледавте но срцето неприпитомливо ингимно тера по свое грагани Час е кога мораме да погледнеме во мисловните опреги од нив зависи тежината на зборот климата на подрачЈето обновата на смислата на душата младоста rpafaHH час е да ое свртиме еден спроти друг со силата на љубовта во името на огнот , допуштам да се размножува симболиката на Дрвото. • Вера ЧЕЖОВСКА полилема Отвора Зелени чадрри Да ги одбие Зраците што је зреат Капките Што ја мијат Затоа пак Кога станува Мртва природа Никако Со ништо Не го крие ликот На својата Издолжена И кружна Изопаченост Мирче НЕШОВСКИ тиква Боледувам по друм на исчезна/га , песна за природата ДевоЈка си бере цвеке и во свир-D ма ме процветува оо нејзиното срце расте лилјаков јоргован 'Јолачин.а се впиваат со врвот бол во зеницата моја како пена од „ . темјанушки ДевоЈка цела нок ја довикува пе-перутмата ишарана на моето чело Трчајки во длабочината на пеш-терата ми го сретна Темничарот и ме пробуди Мидош Ј1ИНДРО кафез globoko v^Srcu, sijal J ), da ga vleče NEKAJ KAR TAKO НадоаГа времето ja гризе целината Ги обвива деловите, храна за Хаос. Темни предели во нашето соседство без мотиви, без надежи, без Про- зорци. Овде е историјата прегрната со Забо-рав ни го одвлекува тлото ја повлеку-ва сенката а потоа илјадапати така исчезнува во високи спили демнејки ја следната Гр ,што божем е наша а збо, и Вистината безглаано и против ., ветрод правејки го големиот круг. Не две нешта туку безброј или едно а две лица Таа е сигурно без можност да се омени. Stopal je za njo; pravzaprav jo je videl le še skozi njene oči, ki so ga ščemele globoko v srcu, da je začutil oster sunek, ki ga je od časa do časa popeljal v nesmiselnost obstoja in kot da je obseden od smrti. Pa saj so ga -qp@ obhajale misli, da je še sam ni razumel, in v tem je čutil skrivno silo, da ga vleče naprej in tja, kjer je že bil, pa spet nazaj k njej, k njim, ki so kot D brezoblične podobe spletale venec okoli njegove glave, a videl je sama £3. Mii imena, kot da je tik pred njenim porodom in izbral bo ime zanj; zadete. Kot ’ Connie, Vanda, Meta, Mirjana . . . , sama ženska imena in čista 4 a emancipacija, le da si moških nikoli ni seksualno želel. Kaj pa, če bo fant?:ih nil$ol Toliko mislil Ata je rekel: ,,Jaz za tebe že ne bom plačevali" Kdo ga je pa prosil. Le zakaj povsod vidi samo denar. Bom že nekako preživel, saj ne P more biti tako slabo. Dejal je še: „Ti in tvoja nepremišljenosti Igral si se, kel: igral, zdaj pa imašl" Imam? Ampak saj še nimal Imela bo. Dan je bežal in 1 on ga je lovil. Vedno je lovil dneve in tedne, minute in sekunde, a le čemu? . -L Da bi ubežal smrti? Obseden je, da mu razburka kri v žilah in srce °CL 7?'-zaplapola, kot da bi ga pokončalo, in od sončnega pleteža navzdol in kr navzgor se širi misel, da ga obvlada in objame in mu obljubi in spet in spet,v/_ obstoji kot obnemela in obvladana in objeta in obljubljena in obstoji kot u • raz L y obnemela. A le za hipec in stanje se spreminja, ko napade glavo, ki začn^ 1 ven, vrsto stoi mir->ljubil naopravo * srce je jp\a\o in ] bi ga/ljubila in »a lfflj lovi ш rasti ob vseobsegajoči napetosti in naelektrenosti, pa razbija pri čelu na piano; da bi zavel le lahen vetrc in bi mu postavil misli v vrsto stoj nol Pa topel sončni žarek bi jih narahlo obsijal in nežno poljubil pj mesto. Že dolgo je ljubil besedo, ki je bila vse in nič, a srce hotelo naprej in kot suženj je sledil, da bi videl ljubezen. Da bi ga/ljubila še isti trenutek se začne vse podirati, le da padajo na mehko in jih ne boli, Opravijo, a skeli in prav prekleto udriha in hoče na piano, kot da to ni on, bi temveč le še on. Sovražil bi jo. Tisti trenutek, ko bi mu ga dala, bi jo zasovražil. Prekleti egoisti "0 Sonce je razpelo pogled čez krošnjo in nežno in toplo in mehko je pol-' 1SU ko zel dan preko planjave, ki jo je sapica delala nestalno in edino obstoječo na tem svetu. Pa vendar je še otrok. Morda pa so vse le hude sanje. Tudi vče- ~ . . s raj je sanjal. Spet je videl svet. Ali ste že videli svet? On ga vedno vidi pa! SIPI mu niti oči ni treba odpreti; z eno trepalnico navzdol in z drugo visoko navzgor, saj je zunaj toliko svetlobe, a preveč je nevarno. ,• • «J Edi Korat'^0!1 П NdUTSU-^s^ ; obnenjel ;acne zfa £ • Крсте ЧАЧАНСКИ Ja однесоа пред обична карпа н тука се колнеше во детето и вер- носта | ja поздравија пијани свадбари | и ја величеа плодноста на нејзн-ната утроба над неа фрлаа жито и сребреии парички а момички и ергени се грабеа по лесните траги на ко- њите во нив богот на виното истурен делеше позлатени прстени 1моего ггијанство од тешки тапани го сокриЈа во кампици свирвчите |а ти некого требаше да следиш и во зло и во добро а тој беше роб божји и ти верува- ше и ти стануваше роб божји и ти веруваше а светот не беше повеке вљубен во твоите тантели . ОД нашата керкичка Аспасија jao мислејки на неа мислејки на тебе се видов застанат пред олтарот на белата спжва накрепен на босата нога од Исуса Хрнста. c. * o F O ■C S s. X s * o X a o. X c; o . X X X t- « s s ^ 3 • 2 vc 1 f ° X ■ ~ s СП ^ O-. -5 s- • (Л X 4> v ^ o „ -5 X H P 2 -» a v> S" « D. a. _ v * vo a H cj s z >. x 7 H c s >, jT M X X. w w 5 CB z = u = j- X. K « 2 5 u c . * S? * H & 5 Z o tj o H S P aj vo « ■ _ s I- z д m z m E C. CL O. r- ZJ E 0; £ Z H Z 2 S X z 3 Z iu B Z >> o. >% 41 z študent fc v- >7 M f •((ГПМл>'* List za društvena, kulturna i politička pitanja. Pripada studentima Beograda, Sa-vezu socijalističke omladi-ne Beograda i izdavaču — Predsedništvu Univerzitet-ske konferencije SSO Beograda, Balkanska 4UI. P rov Prvi broj Študenta izašao je 15. marta 1937. godine. Pokretač je IVO LOLA RIBAR. Ukazom predsednika Republike druga TITA, Študent je 4. aprila 1968. godine odlikovan ORDENOM BRATSTVA I JEDIN-STVA SA ZLATN1M VENCEM, povodom trideset go-lina izlaženja. Ureduje redakcijski kolegi* jum. Dragan R. Markovi, glavni i odgovorni urednik Drago Njegovan, zamenik glavnog urednika Vladan Dordevlč, univerzitet Vladislav Bajae, kultura Aleksandar Petrovič, književnost Rade Markovič, dizajn i tehnička oprema Urednički saradnici: Božidar Travica, družtvo Marina B. Nikolič kultura Arči Skit, intervju Zoran Jtaičevič, humor i satira Ljubiča Konstandiaevič, sek retar redakcije, Jasmina Le vrič, lektor, Dragan Svirčev fotoreporter, Zoran Irlča-nin, distribucija, Nada Bo-fovič, daktilograf. Stalni saradnici: 2arana Papič, Slavica Stojanovič, Nikola Konstandi-novič, Branko Vuksan, Radomir Sekulovlč, Branko Aleksič, Zoran M. Petrovič, Radovan Gajič, Aleksandar Ostojič, Saša Veljovič, Vesna Kneževič, Milan Risto-vič. Žarko Cigoja. Veselin R. Todorovič, Dragan Svirčev, Svetlana Pavlovič, Zlatko Sušič, Radomir Vukovič, Vesna Vidojevič, Nebojša Pajkič. Miroslav Prokopijevič, Miodrag Mi-lojevič, Ljubomir Milojevič, Mtomir Udovičkl, Milan Miličevič, Miljenko 2ubor-ski, Nenad Miščevič. Dušan Gamser, Vesna Barišič, Branka Dordevič, Slavko Gajevič, Nebojna Petrovič. Izdavački savet: Mirko Arsič, David Atlagič, Dragan Ilič, Ljubomir Kija kič, Vladimir Kneževič, Dragan R. Markovič. Aljo-ia Mimica, Momin Zahiro-vič. Marina B. Nikolič. Drago Njegovan, Miroslav Pečujlič, Slobodan Samar-džič (predsednik), Miloje Stanojevič, Ccdomir Strbae. List izlazi SREDOM u Zimškom i letnjem semestru. Adresa redakcije-. ŠTUDENT, Balkanska 4 VI 11000 Beograd, poitanski pregradak 092. telefon 320-843. Broj iiro-računa 60806-678-10719, za Študent Štampa RO »BORBA« Beograd, Trg Marksa i Engelsa 7, telefon 334-531. Prilosi se ne vračaju. Na osnovu miži jen j a repub-ličkog sekretariata za kul-turu br. 413-1677-03 od 21. septembra 1972. godine, list je osloboden plačanja pore za na promet. KUPON ZA PRETPLATU Izvežtavam vas da ču na vaš žiro račun uplatiti 75 n. d. za godinu dana. Upla tu ču izvršiti pošto prim im prvi naredni broj »ŠTUDENTA«. IME ULICA MESTO NAPOMENA: Naziv ttro-računa je UK SSO Beograd (za »ŠTUDENT«) broi fctro račun« 60006-671-10719 SODOBNOSTI SLOVENIJE 1978 CENA 3 DIN 30 ГОДИНИ Пеш epoj ■ jCrfAarrcn sCop" ■>-• m — гто .Стгдопсп MOM«* шљ-ro opna na Ушгаерзитетскнот muliti ва Нцпит атмпса шшм • 16Л144* KMRML По* aassBumunu m .Сгудапаш t6opT ксиико* плегум ол H.V.1954 f» ши иан ■ сигитм ОА 41—а скиат гннвсрлггет. Ол 30.XII.1961 тлмт .Студеитстса збор* взлегува кшо аккак отамтп« ао ишкмаМ • ш 23.Х. ХГТДЕИТСП ЗвОГ- АИРЕГГОР алстх столсоскв Трелува Гиапосш ГААВЕН И ОДГОВОРЕН УРЕДНШС TOME ГРУЕВСКИ УРЕДНИК вллдо поповскв Itan Гроадааоваш, Алекс&ндар Храсто Петраска ■ Гот Расписп Кудтурм УРЕДНИК ЈОРДАВ ПЛЕВНЕШ Ажлјана ДарЈаи, Наумв Рвдвавсаш Срслношкоасха УРЕДНИК СИМОН ИЛИЕВСКИ кшсс ТРЕДНИК АЦО ЈЛНКОВИК МЛЛО БОГЕСКИ «шпи урсдпоо СИМОВСКИ —— ПишкдаЈа тпедншс i астиипм СВКРЕТАР ИАГОНА цлктхоаскл ТЕХНИЧКЛ СЛТЖЕЛ Чтежт, Жпао Момчиловскн, TamaaB. в АЈреднв Шериф ЛОПИСНИШТВА: fimu. Бедград, Заграб, Л>ув/мша, Прилет, «АЛКДИЈЛ Ш АДМИиИСТГАДША! »1001 OtOOJK. Т*. Пирвнска бб борака бр. ■оииг. фах. «4. телефоии: 253-015 ■ 252 208 40100078-007. РАКОПИСИТВ И ФОТОГРЛФИИТВ ВЕ СВ ВРАКААТ. П«|«Ч|| Д1оп НажвдооЈа*, р. Буае-■О ЈНА бр. 46 — Скопј« бр. 82-1147 ЧА 2t.OC.1075 годкна м Д2тудеатси (бор* IZDAJA: Univerzitetna konferenca ZSM Slovenije na marlborOtl univerzi IZDAJATELJSKI SVET: Borit Sovii, Marjan Pungartnik, Marjan Fekonja, Marija Debelak, Lujo Polanec, Miroslava Geč-Korolec, Franci Krtan, Vladimir S ruk, Franci Pivec PREDSEDNIK: Črtomir Stropnik UREDNIŠKI ODBOR: Jasna Arko, Darko Rut, Jote Šubic, Edi Korat UREDNIKI: Sonja Ploj (politika in gospodarstvo), Danila Oreiek (kultura), Goran Devldtf (likovnost in fotografija). TEHNIČNI UREDNIK: Marjan Hani OOGOVORNI UREDNIK: Brana SrCnik GLAVNI UREDNIK: Franci Bračko SEKRETARKA UREDNIŠTVA: ZalaSonjak LEKTURA: Alenka Filipančič DISTRIBUCUA: Vili Porčnlk SOFINANCERJI: PubIBtacija Izhaja ob podpori iol univerza v Mariboru, Univerzitetne konference ZSMS Maribor, Izobraževal no skupnosti Slovenija, Kulturne skupnosti Slovenije, Zveze skupnosti za zaposlovanja Slovenije, Raziskovalne skupnosti Slovenija. UREDNIŠTVO IN UPRAVA: Ob parku 5, 62000 Maribor, telefon (062) 22-004 ŽIRO RAČUN: 51800678^1846 ROKOPISI: Rokopisa sprejema uredniitvo do 20. v mesecu. Nenaročenih slik In rokopisov na vračamo. IZHAJANJE: Časopis Izhaja tritedensko. Cena izvoda je 3,00 din, letna naročnina 40,00 din, za zdruteno delo In institucije 60,00 din. TISK: ČGP M ar bor tki tisk, Maribor, Trta*ka 14 paioms sladkogorska PAPIRNA KONFEKCIJA m Ц> toaletni tissue ^toaletni krep pap jjjtoaletni minikrep papir |j||toaletni pap paketičih jjkrep brisače, zložene brisače ečnamenske tissue brisače ^enoslojr skane serviete ^tissue serviete v barvi ' J seti J J ženski vložki^plenice x4r robe S o -S -8 Ri-Uaklor teknik: lehnički urednik: (*a/mend N I I.II Dušku ( l КЛ1 OVK I eklor: Reni/ije ll\SI \l, Dragan DIMI I RIJI \ K korektor: lla/bije BFKIISIII. Sladana Rosanovič lotoreporter: Shaban OSMANI Sekretari i redaksise: (lani Л1ЖЛ11 Redaksia dbe administrata: «ВОТЛ I' Rl!» fahu postal 13 Rr. «Rami/ Sadiku» pa nr. 38ЈИН) Prishtine tel. 2. Pa-rapap*inii per nje vit 20 din. (jasht \endit dvfisli) \hirollo-l»aria rrjedhese 6840-678-1074. Vdresa redakcije: ul. «Rami/ Sadiku» bb poš. fab. 13 38000 Priština, /iro račun 68400-603--4174. ()R(i \\ I kONI I RI N ( IS kOMl N Al I ll I RS II PR Is II JI N i.S ()R(.AN ()k SSO PRIŠII M I redakton kolep>jiumi i redaksise: l red ju ji- redakcijski kolegiju m : knert daktor pergjegjes: (ilavni i odgovorni urednik: \gim /,()(. \.l u.d. Nelimir NKDI I k()M( Redaktore: l rodnici: skender /()(i\.J. Rrahim S \-Dl ki \ asilije Sl MK’ , liogo-Ijub 11.11 I K \ Anetaret e redaksise < lanovi redakcije: Nalije (sR\IN( \. I aton OSMANI, Itehsbet IIAIIIL Skender Dl RMISIII. Dušica Pn/nanuvič. Sonja JANkO-\ K . Radomir DIMU ..Унимрмпстна ријгч- «кт Унамр-јитст« ..Вслдо Ваиодаћ** у Тмтогрдду. гмшјуи Гланва урсаш Јанко Брајковмћ Опгоаораа урсдавж Светозар Домазстовик Техавчка урсдавх Миодраг ГлнгороанИ Нхагаа савјгт: Јелена Псјовић, мр Перко Вукотић, Всра Станишић, Всселин Вукотић, др Јован Бојовик, проф. Илмја Масловар, Момнр Миловић, др Божндар Тадић, Коста Радовић, Милош Старовлах, Ву-калниа Пижурниа. др Момнр Драгаше-виН, Јанко БрајковиК, Светозар Домазе-т Јвић н др Радуле СекулиН, прсдсједннк. РсдававЈа: Јанко БрајковиК, др Јанко Гогић, Свсто-зар Домааетовић. др Жарко KaneiHh, Стсван ПстковиН, Радомир УљаревнБ н’ Настадин Булатовић Лсвтор Будимир Дубак Секрстар Рсдаа Драгиша СимовиИ Ноававр у Pcjissa^s Милснко Вицо Фоторсоортер Радојица Ћосовић Шсф оропагаадс Драган Ннколић Сталаа сарадавшв Момир Булатовнћ. Вслибор ПоловнК, Раде Бошковик. Илија Томић, Светлана Лабовнћ, Благоје БаковиИ. Садика Ша-бановић. Радомир Уљаревнћ, Вера Ста-нишић. Божидар Шундић, Драган Раду-ловиб, Будимир Дубак, Миленхо Пајо-вић, драган TsypoBHh. Мнодраг Bvko-вић, Рамиза Хот, Миле Ђукић, Милан Видаков. Гојко Челебић, Предраг Шо-франац. Драгииа Лалатовик. Вслиаар Брајовик, Чедомила Вууошевић, Гојко Марковик. Миодраг Трипковик. Милаи Стојовић, Видоје Конатар, Новак Дра-шковић. Дијана Пајковик, Меланија Бу-латовиб и Славииа Стнјсповић. Радовс слати на адресу „Увшсрштст raa pajrv".аоиггисвафп ПЗ.Нвктвк (81400) Јелефон 22-238 (Ннкшик) Руковсв сс објаалују жл, бааају. Преплата: циусна по јсмном примјерку 2 дваара. Годишња прстллата 20 динара. Пралмду nipais ва .Уввсрнп^ сха ртеС џ*ЈЛ бр0) 20600603-1237 СЖНпак-ВпаапНИПЛМусбГ ШТАМПА--• ЦЧО'pOBjZLAr- * TMTorPAfi : Г Vse je isto najprej smo imeli palico nismo pa imeli tramvaja potem smo imeli tramvaj nismo pa imeli palice MIHA AVANZO U davna vremena ceo svet bio je podeljen na dva carstva. Na Veliko Zensko carstvo i na Veliko Muško carstvo. Trebao je neko i kao carstvo prvi na svet doči. Prvi koji stiže, prvi kučom se okuči, prvi decu rodi. ' L) Velikom Ženskom carstvu legendarna carica rodila je blizance. Dva sina. Dva andela—malena. Kum deci ume dade. Prvom koji je svetlost dana ugledao dade ime Istma, a dru-gom dade ime Laž. Dani su prolazili. Deca su rasla. Na deseti rodendan Istme i Laži, stiže ra-dosna vest iz Velrkog Muškog carstva, da je tamošnje veličanstvena carica rodila blizance. Dve kčeri. Dva andela—meleke. Kum deci ime dade. Prva koja je svet ugledala dobi ime Pravda, druga dobi ime Nepravda. Deca su se razvijala zdrava i pametna, na radost i sreču i veliko zadovoljstvo svih podanika u oba carstva. Deca iz dana u dan, bila su sve više i više, sve lepša i lepša. Toliko su ličili, da se teško mogla razlikovati lepa Pravda od lepe Nepravde, kao i lepe Laži od lepe Istme. Na veličanstve-nom rodendanskom slavij u, kada su lepa Pravda i lepa Nepravda proslavljale osamnaesti rodendan — punolet-stvo, a lepa Laž i lepa istma dvadeset osmi rodendan slavljenki izjaviše usred slavi ja, glasno i jasno, da se uza-jamno vole i žele sklapanje brakova. Roditelji nisu bili protiv. Posle ven-čanja osta tajna do današnjeg dana. Niko živi ne zna, ni dan danas: Da li se lepa Nepravda udala za lepu Laž? Da lise lepa Pravda udadc za lepu Istmu? N$ma ostade da nagadamo i da_se pitamo: Čiji lismo potomci? T~ tl ffZ UNIVERZA V MARIBORU VISOKA SOLA ZA ORGANIZACIJO DELA KRANJ Kakor v vseh sferah družbenega življenja, tako je tudi na področju pasje vzgoje in izobraževanja prišlo po sprejetju nove ustave do korenitih premikov. Tudi gojenci Pasjega liceja v Krenjski Dupli, zanosni revolucionarji in za vse napredno boreči se dolgodlakci, so s ponosno dvignjenimi gobčki pozdravili pravico do samoupravljanja. Kar kmalu so začeli s konkretnimi akcijami. Z vso odločnostjo, v skladu z napredno družbenopolitično mislijo in s polno mero odgovornosti so se lotili obravnave svojega študijskega načrta — kot že rečeno, na Pasjem liceju v Krenjski Dupli. „Tovariši dolgogobčki, kot veste, naš študijski načrt že nekaj časa ni povsem v skladu s sodobnimi tokovi v pasji pedagogiki, da ne govorimo, kako se razhaja z moderno tehnologijo in prakso našega združenega dela! Na vas je torej, da stvar temeljito prediskutiramo in poiščemo ustrezne rešitve!'" In so stvar temeljito prediskutirali in poiskali ustrezne rešitve: Predmet-„Pasja znanstvena misel" ostane takšen, kot je. Učbenik je sicer nespremenjen že 7 pasjih rodov, ampak izpit ni težak — torej ostane! „Pasja psihologija" se v celoti črta — za psa je pomembna tehnologija kravjih in ostalih kosti, drugo so neumnosti! Sicer je tudi profesor odpovedal službo. Zataknilo se je pri predmetu „Organiziranje združenega lova na zajce". Prisotni so bili enotni, da je predmet nadvse potreben; potrdili pa so tudi dejstvo, da po dveh letih študija še vedno nihče dobro ne ve, kaj je dejanska vsebina predmeta. Sklep: dokler bo profesor živ — brez pripomb. Da ne bomo dolgovezni: psički so se v tem revolucionarnem stilu pretolkli čez celoten študijski načrt. Bila je to njihova prva velika zmaga, zmaga samoupravnega sistema, zmaga novega, v koreninah preurejenega študijskega načrta. Ampak to je šele prva akcija, pasje samoupravljanje pa se veselo nadaljuje. Frančišek AHEgHA |£ПГД1*П0 У граду ce башкаре трафвке Kpaj њвх вду атрофвчвв људв -Док ноавне, једна другу, трте, — О, продааац за купцвма жудн. — Сваштарајо-моја двевиа штамоо Је лв тебе првтегла реума, -г---------rv"—1 Нружв, хадое, руке в ваа грцда, Нвсв жева да то сметвеш с ума Растрчш се руднвком в њввом, Заврвв мало вод шлем в шајкачу, Проваћв ћеш лекоавту тему. И од бокса, в фудбала јачу. Cl — драган благојевиh S ШКРГЕ HA СУВОМ №иОСТ ОМ-ОЋУТхА&А- АЛ С£ аЖјлуртт јгтгеа&ом:ттенуткх 0н_ је yhel< таз* странтх czhaje če лрсСт окре£е. ослгн>& само иа гтамет, ои^цесго попушИж,* тлгс bmmher r irrčTKHtt ЧШО jt imo фа.та.мг?рганз-- - AftocTPVKOlH МОРАЛ/ КАМУИЈЗ' је НЕ ГЛЛ/АМИ ЦШС ИМвОТА шо %ос НЕМП^ИНУГА £УТАН>/*- Hm {ћоменкцч остхЈ/ -4 \ ЦАв дејан лопичнћ • КОЈ KAKO САВА НЕКА МИСЛИ, но дека медицина та е анти наука е — е! И не само тоа туку со сета севесгг тврдам декае и најобична глупост. Тоа не го велам ту ку така, за тоа мое тврдење имам непобитни доосази. Да ве прашам: што мислите как ва врска има едеи најоби-чон пролив со манијак и тоа сексуален! Ке речете никак ва. Е има и тоа уште каква, но да не должам. Вчера ме заболе нешто стомаков па с« реков ајде Трпе кај овие се мокни ^yfe-flOKTypH да ви-дат што е тоа со тебе. ЈПсцј-дав. А таму ред, турканица како во заводот за запослу-вање. Прсмногу' верував во медидината и затоа и не по-мислував да се откажам, ту ку напротив желбата да се Р' je сретнам со лекарот ми дава ше елан. По чекање од час и половина, иајпосле влегов. Откако му окажав од кога ме боли и тто сум једел послед «ите десет дена (Што се чу-дите немам ја столку мемо-ија да запаметам што сгцм едел десет дена, но бидејки освен прааен грав-друго ни-што мн беше лесно за пам-тење) тој ме погледна остро како жилет (кој знае дали чул за Хнпокрит), ме одмери од глава до г.егици, ја „отча-тн” иа латннски дијагнозата и ми јги препиша лековите: Три врстн апчиња. Си дој-дов. Испив од нив, за поче-ток само две! По 2-3 часа ка ко реакциЈа се поЈави — про п!. Мепип лив!. Медицкнски не виам ка ко се вика но сите знаете де ка проливот е многу незтд- на nojaoa. Ilo однапред нап-равениот план требаше да појдам на гости кај Маре-ко-лешка моја од факултет ина ку сместена во студентска ба рака. Јас сум човек од збор и не ми остануваше друго освен да појдам. Зар јас да не го исполнам плаиот! Пој-дов. Уште не влегол ме спо тера по надвор, и јас бап-пра во во жемскиот ВЦ. ф КЛЕЧАМ TAKA и ја пцу јам медицината од нејзиното paraibe до денес. Во тлавата само една единствена мисла: никогаш повеке жив на ле кар! По малку во ВЦ влезе :дна девојка и како попаре-на вресна: — Ayfe, бегајте лу^е! — свксуалвн манијак. — Каде? каде, се јавија женски гласови во ходни-кот. — Ене го во ВЦ, гол како од мајка роден! — ја преди-мснзнонира вистината, една. — Удрете! — што чекате, се огласија неколку. Јас имав само толку вре ме, колку да ја затворам до i. Tu бро вратага. Тие почнаа да мава&т. Го скршија малото прсхзорчс, а кон мојата глава почнаа да летаат: пепелни- ци, тауни, филџани, конзер-ви... цел арсонал од ладдш оружја. Јас си ги ставив ра цете иа глава за да не ми ја разбијат и си мислам како да им објаснам дека не сум манијак. ф Да повикаме милициЈа — рече една. ф Море да му фрлиме же шка вода — комеитираше друга. Одлична идеја! дајте лонец со вода, се развикаа сите. Видов дека немам ни-каков излез. Собрав сили, ја турнав силно вратата, држеј ки ги патшшшпе си рацстс — и излетав како од ката-пулт! ф ЈЦчлициЈа! Милиција! — емо го избега, викаа тие, до дека Јас трчав како без гла ва, заштитувајки ме велот на темннната. Настана вистинако затиш-је пред бура. Тие самоуправ-но се договараа што да прев земат. Ете гледате ли каква врсха има еден најобичен пролив со манијак и тоасексуален! крум никиловски