MUKA IS USO VA
(NA OSNOVU SPLITSKOG PUČKOG P J E V A N J A )
ORATORIJ
ZA SOLA I NUŠKI ZBOR A CAPPELLA
O D
BORISA PAPANDOPULA
Ova j a cappella oratorij za soliste i muške z borove nastao je na osnovu dalmatinskog pučkog crkvenog pjevanja. To pjevanje ima sooju tradiciju, koja vodi daleko na-irag, za mnogo stolječa, a prelazi od pokoljenja na poko-Ijenje. Teško je danas odrediti odkad \ odakle ouče sooj korijen to pjeoanje. Iz njega izbijaju melizmi, koji nas pot-sječaju čas na čisto psalmodično liturgično pjeoanje, čas opet poouku maštu daleko nekud medu onaj narod, koji obiiava u onim šturim i kamenim vrlelima, opaljen i opržen od južnjačkog sunca, a vječito u oskudici i teškim brigama. Zasebne su neke intonacije, neobičan ritam i zamršena me-trička razdioba ooog pučkog pjeoanja. Izvjesne skale, kadence i motivi, koji se stalno opetuju, ali vazda u novim varijantama, ukrašeni su bogatim, melodioznim i krasnim »fioriturama<t. Svakako, treba kao osnovicu toga pjevanja uzeti gregorijanski crkveni pjev. On je iz crkve ušao u narod, ovdje se izmješao sa pučkim pjeoačkim elementima, poprimio mnoge pučke osebine i, konačno, poput nekakvog muzičkog amalgama opet se vratio u crkvu: u jednom no-oom, živopisnom i nadasve karakterističnom ruhu. Njegove melodije su široko zasnovane. One prelaze onaj ograničeni obujam, u kome se inače kreče obično koralno pjeoanje i psalmodiranje. Te melodije nisu zapisane. Pjeoaju ih pučki crkveni pjevači onako, kako su navikli slušati od svojih roditelja, onako kako ih usmena predaja ostavlja od jednog pokoljenja na drugo.
Duboku religioznost izbija iz dalmatinskog pučkog crkvenog pjeoanja. Ono u sebi sadržaje jednostavnost i nepatvorenu čistoču, koja čoujeka duboko dira. Prednost i glavna ose-bina loga pjevanja je u Ijepoti, bogatstvu i raznolikosti njegove melodike. A neposredno ono djeluje i radi neobične i zanimljive ritmičke strukture, koja je sasvim podložna slobodnom recitiranju i predavanju teksta. Taj je tekst pisan u nekom zasebnom ikavskom dialektu, koji je bogat karakterističnim starinskim narodnim frazama i izrazima (t. zv.
Ščaveti«), Pučki pjevač mnogo pazi na Ijepotu fraziranja i na što Ijepšu muzičku interpretaciju teksta. Medutim, duge
i široko razoučene fraze i melizmi u pravilu ga prisiljaoaju da pojedine riječi i po nekoliko puta prekida dahom.
Pučki pjevač tekst Muke muzički recitira po izojesnoj intonaciji i pravilima. Svaka rečenica završava svojom ti-pičnom kadencom, koja je uojetovana interpunkcijom koja u tekstu slijedi (točka, zarez, dootočka, točka i zarez). Svega ima ovdje samo 5—4 raznovrsne kadence, kao i intonacije, več prema torne, koje lice ima da progovori. A posebne motive imaju zborooi kad nastupaju. »Muka Isusova«, pjevana na pučki način, sastoji se samo od nekoliko motiva i vari-janata tih motiva, koji se stalno opetuju od početka do kraja, a bez razlike o kakovoj se situaciji pripovijeda.
Sloga se nametnula potreba', da se ovaj sasvim sirovi muzički materijal spretno upotrebi, individualno obradi i da se iz njegovih karakterističnih motiva, fraza, melodike i metrike sabere i iskonstruiše gradivo, koje če moči da služi za oblikovanje jednog epskog — dramaličnog oratorijskog d jela večih dimenzija. Trebalo je, na osnovu oskudne motivičke grade, u istome duhu stvarati nove motive, pronači nove melodije i upotrebiti ih u sklopu složenog i mnogoglasnog horskog stavka. Trebalo je nanovo komponirati ooeče stavke naročito za zbor, koji aktivno zahvača u radnju. Trebalo je nadalje stvoriti što jače kontraste u muzičkoj karakterizaciji pojedinih lica radnje. U svrhu što jačeg kontrasta trebalo je dionice Isusa, Pilata, djelomično i Evangeliste, te nekih drugih, manjih i sporednih uloga iz temelja izmijeniti, ali ipak največim obzirom i oprezom, du nebi ispale iz stilskog okvira čitavog d jela. Opisivanje jakih dramatskih momenata na mnogim mjestima preuzimlje od Evangeliste pjevački zbor koji, bilo u snažnom kolektivnom muzičkom skandiranju, bilo opel u diše lirskim ili pak polifonički obradenim stavcima, bilo napokon kao najdiskretniji pratilac solista u pozadini, stalno proslijeduje tok čitave radnje. Čitava ova > Muka« napisana je u diatoničkom, a metrički gotovo u sasvim slobodnom muzičkom stilu, bez instrumentalne pratnje, što je uostalom i glavna karakteristika dalmatinskog pučkog crkvenog pjevanja.
MUKA GOSPODINA NAŠEGA ISUKRSTA
(Po Ivanu, Poglaolje 18. i 19,)
Lica:	E’\	ANG	JELISTA (tenor)
ISUS (tenor)
PILAT (bariton)
PETAR (bas)
SLUŽBENICA VRATARICA (tenor) SLUGA BISKUPOV (tenor)
JEDAN DVOR JANIN (bas)
Muški zborovi: ZBOR PUKA KRŠČANSKOGA ZBOR ŽUDIJA ZBOR VOJNIKA ZBOR BISKUPA I DVORJANA ZBOR SLUGA BISKUPA I FARIZEJA
ZBOR PUKA KRŠČANSKOGA: — Muka Gospodina našega Isukrsta po Ivanu.
EVANG JELISTA: — U ono vrime: izašao je Isus s uče-nicih svojilnih priko potoka Cedrona, gdi bijaše vrtao, u koji ulize On i učenici Njegovi.
A znadijaše i Juda, koji Ga pridavaše, misto, jer čestokrat Isus bijaše dohodio onde s učenicih svo-jimih.
Juda, dakle, buduči uzeo četu, i od Biskupah i Fa-rizejah sluge, dojde oiide s fenjerih i s z ubijam ih i s oružjem.
Isus, dakle, znajuči svaka, koja imadijahu doci svrhu Njega, naprid izajde, i reče njima:
ISUS: — Koga iščete?
EVANG JELISTA: — Odgovoriše Njemu:
ZBOR SLUGA BISKUPA I FARIZEJA: — Isusa Na-zaranina!
EVANG JELISTA: — Govori njim Isus:
ISUS: — Ja jesam!
E\ ANG JELISTA: — A staše i Juda, koji Ga pridavaše, š njima.
Kako, dakle, reče njima: »Ja jesam!«, otstupiše i padoše na zemlju.
A On ji (h) opet upita:
ISUS: — Koga iščete?
EVANG JELISTA: - A oni rekoše:
ZBOR SLUGA BISKUPA I FARIZEJA: - Isusa Na-zaranina!
EVANG JELISTA: - Odgovori Isus:
ISUS: — Rekao sam vami, da ja jesam. Ako dakle mene iščete, pustite ove poči.
EVANG JELISTA: — Da bi se ispunilo govorenje, koje reče:
Da koje si dao meni, ne izgubih od njih ni jednoga! Šimun, dakle, Petar, imajuči mač, izvadi njega; i udari Biskupova slugu; i otsiče uho njegovo desno. Reče, dakle, Isus Petru:
ISUS: — Stavi mač tvoj u nožnicu! Čašu, koju je dao meni Otac, nečeš da ju popijem?
EVANG JELISTA: — Četa, dakle, i tisučnik i sluge žu-dinske, ufatiše Isusa i svezaše Njega;
UU8UANA
i odvedoše Ga k Ani najpri, jer bijaše tast Kaifin, koji bijaše Biskup godišta onoga. A bijaše Kaifa, koji svit dao bijaše Žudijom:
ZBOR ŽUDIJA: — Da je potribno jednomu čoviku umriti za puk!
EVANG JELISTA: — A slidjaše Isusa Šimun, Petar, i drugi učenici.
A staše Petar na vratih s dvora. Izajde dakle, oni učenik drugi, koji bijaše znanac Biskupov, i reče vratarici; i uvede Petra. Govori, dakle, Petru služ-benica vratarica:
SLUŽBENICA VRATARICA: - Je da li i ti bd uče-nikah jesi čovika ovoga?
EYANGJELISTA: — Govori on:
PETAR — Nišam!
EYANG JELISTA: — A stahu sluge i dvorani pri žeravi. jer zima bijaše, i grijahu se; a bijaše š njima i Petar stoječi, i grijuci se.
Biskup, dakle, upita Isusa od učenikah Njegovih, i od nauka Njegova.
Odgovori njemu Isus:
ISUS: — Ja očito govorio jesam svitu; ja sam vazda učio u skupštini i u Crkvi, gdi se svi Žudiji kupe; i u skrovitu nišam govorio ništa.
Što me pitaš? Upitaj one, koji su slišali što sam govorio njima; evo, ovi znaju, koja ja rekao jesam. EYANGJELISTA: — A ova buduči rekao, jedan od ondi stoječih dvoranih dade zaušnicu Isusu, govoreči:
DVOR JANIN: - Tako li odgovaraš Biskupu?
EVANGJELISTA: — Odgovori njemu Isus:
ISUS: — Ako zlo govorio jesam, svidočanstvo izvedi od zla; ako li pak dobro, zašto me biješ?
EVANG JELISTA: — I posla Njega Ana svezana k Kaifi Biskupu.
A bijaše Šimun Petar stoječi i grijuči se. Rekoše dakle njemu:
ZBOR SLUGA BISKUPA I FARIZEJA: - Je da li i ti od učenikah jesi Njegovih?
EVANG JELISTA: - Zataja on, i reče:
PETAR: - Nišam!
EVANG JELISTA: - Veli mu jedan od slugah Biskupo-vih. rodjak onoga, komu otsiče Petar uho:
SLUGA BISKUPOV: — Nišam li te ja vidio u vrtlu š njim?
EVANG JELISTA: — Opet, dakle, zataja Petar; i udilj pivac zapiva.
ZBOR PUKA KRŠČANSKOGA: - Vode tada Isusa od Kaife u dvor Sudčev. A bijaše jutro.
EVANG JELISTA: — I oni ne ulizoše u dvor, da se ne bi oskvrnuli, da li da bi blagovali Vazam.
ZBOR PUKA KRŠČANSKOGA: ^ Izajde, dakle, Pilat k njima na dvor i reče:
PILAT: — Koja osvadenje nosite protiva čoviku ovome?
EVANG JELISTA: — Odgovoriše i rekoše:
ZBOR ŽUDIJA: — Da ne bude on zločinac, ne bismo ga bili pridali tebi!
EVANG JELISTA: — Reče jim dakle Pilat:
PILAT: — Yi uzmite njega, i po zakonu vašemu sudite njega!
ZBOR ŽUDIJA: — Nami se ne pristoji pogubiti niko-gare!
EVANG JELISTA: — Da bi se ispunilo govoren je Isu-sovo, koje reče: Zlamenujuči kojom sm(a)rtju ima-dijaše umriti.
ZBOR PUKA KRŠČANSKOGA: - Ulize, dakle, opet Pilat u dvor, i zazva Isusa i reče Njemu:
PILAT: — Ti li si Kralj Žudinski?
ZBOR PUKA KRŠČANSKOGA: — Odgovori Isus:
ISUS: — Od samoga li sebe to govoriš, ili su ti drugi rekli od mene?
ZBOR PUKA KRŠČANSKOGA: - Odgovori Pilat:
PILAT: — Je da li ja Žudija jesam? Narod Tvoj i Bi-skupi pridali su Te meni. Što si učinio?
ZBOR PUKA KRŠČANSKOGA: — Odgovori Isus:
ISUS: — Kralj evstvo moje ni je od ovoga svita. Da od ovoga svita bude kraljevstvo moje, dvorani moji uistinu pobili bi se, da ne budem pridan Žudijom. A sad, Kraljevstvo moje nije od ovuda!
PILAT: — Dakle, Kralj jesi Ti?
ISUS: — Ti govoriš, da ja Kralj jesam. Ja na to rodio se jesam, i zato došao sam na ovi svit, da svidočan-stvo izvedem od istine. Svaki koji je od istine sliša glas moj.
ZBOR PUKA KRŠČANSKOGA: - Veli mu Pilat:
PILAT: — Što je istina?
EVANG JELISTA: — I ovo buduči rekao, opet izajde k Žudijom, i govori njima:
PILAT: — Ja ni jednoga ne nahodim u njemu uzroka. A jest običaj vami da jednoga puštim vam na Vazam; hočete li dakle, da vam puštim Kralja Žu-dinskoga?
ZBOR PUKA KRŠČANSKOGA: - Zavapiše tada svi opet, govoreči:
ZBOR ŽUDIJA: — Ne ovoga, da li Baraban!
ZBOR PUKA KRŠČANSKOGA: - A bijaše Baraban razbojnik.
Tada, dakle, uze Pilat Isusa, i čini Ga bičih biti. I vojnici, savivši krunu od trnjah, staviše na glavu Njegovu, i odičom skerletnom zaogrnuše Njega.
EVANG JELISTA: — I hodijahu k Njemu i govorahu:
ZBOR ŽUDIJA: - Zdrav, Kralju Žudinski!
ZBOR PUKA KRŠČANSKOGA: - I davahu mu zaušnice.
EVANG JELISTA: — Izajde, dakle, opet Pilat na dvor, i reče njima:
PILAT: — Evo vam ga izvodim na dvor, neka poznate, da ni jednoga ne nahodim u njemu uzroka.
ZBOR PUKA KRŠČANSKOGA: - Izajde dakle Isus noseči krunu trnovu i odiču skerletnu.
EVANG JELISTA: — I veli njima Pilat:
PILAT: — Evo čovik!
EVANG JELISTA: — Buduči ga, dakle, vidli Biskupi i Dvorani, vapijahu govoreči:
ZBOR BISKUPA I DVORJANA: - Propni, propni njega!
PILAT: — Uzmite vi njega, i propnite. Ja bo ne nahodim u njemu uzroka.
ZBOR ŽUDIJA: — Mi zakon imamo: i po zakonu ima umriti, jer je Sinom Božjim učinio sebe!
EVANG JELISTA: — Buduči dakle čuo Pilat ova govo-renja, veče se uzboja.
I ulize opet u dvor, i reče Isusu:
PILAT: — Otkuda jesi Ti?
EVANG JELISTA: — A Isus ne dade odgovora njemu. Veli mu, dakle, Pilat:
PlLAT: — Meni li ne odgovaraš? Ne znaš li, da oblast imam propeti Tebe i oblast imam pustiti Tebe?
EVANG JELISTA: - Odgovori Isus:
ISUS: — Ne bi imao oblasti nikakve, da ti ne bude dato odzgora. Za to, koji me je pridao tebi, veči grih ima.
EVANG JELISTA: — I od tada iskaše Pilat pustiti Njega. A Žudiji vapijahu govoreči:
ZBOR ŽUDIJA: — Ako ovoga pustiš, nisi prijatelj Ce-sarov. Svaki bo, koji se kraljem čini, protivi se Cesaru!
EVANG JELISTA: — A Pilat, buduci čuo ova govo-renja, izvede na dvor Isusa i side na sudu, u mjstu, koje se zove Lithostrotos, a žudinski Gabatha.
A bijaše petak Vazmeni, doba nikako šesto, i govori Žudijom:
PILAT: -— Evo Kralj vaš!
EVANG JELISTA: — A oni vapijahu:
ZBOR ŽUDIJA: — Uzmi, uzmi, propni Njega!
PILAT: — Kralja ču vašega propeti?
ZBOR BISKUPA: — Nemarno Kralja, nego Cesara! ZBOR PUKA KRŠČANSKOGA: - Tada, dakle, pri-dade jim Ga, da bi se propeo. A oni primiše Isusa. i izvedoše.
I noseči sebi križ, izajde na ono misto, koje se Kalvarije zove, a žudinski Golgota: gdi propeše Njega, i š njim druga dva, od ovuda i od onuda, a po sridi Isusa.
EVANG JELISTA: — A upisa i natpis Pilat, i stavi svrhu Križa. A bijaše pisano:
ZBOR ŽUDIJA: — Isus Nazaranin Kralj Žudinski. EVANG JELISTA: — Ovi, dakle, natpis mnogi od Žudi-jah štiše, jer blizu grada bijaše misto gdi propet bi Isus.
Govorahu, dakle, Pilatu Biskupi Žudinski:
ZBOR BISKUPA: — Nemoj pisati Kralj Žudinski.
nego da je 011 rekao: »Kralj jesam žudinski!« EVANG JELISTA: - Odgovori Pilat:
PILAT: — Što pisah. pisah!
ZBOR PUKA KRŠČANSKOGA: - Vojniči, dakle. bu-duči propeli Njega, uzeše haljine Njegove i dolamu. i učiniše četiri dila: svakomu vojniku dio. A bijaše dolama nešivena, a odzgora sva spletena.
EVANG JELISTA: - Rekoše, dakle, medu sobom:
ZBOR VOJNIKA: -— Ne razdirajmo nju, da ždribajmo se oba nju čigova bude!
E’\ ANG JELISTA: — Da bi se ispunilo Pismo, koje govori: »Podiliše odiču mo ju sebi i s vrhu haljine moje metaše ždribi!«
I vojnici doista ovo učiniše.
A stahu kod Križa Isusova: Majka Njegova i sestra matere Njegove Marija Kleofina i Marija Manda-lina.
Buduči dakle vidio Isus Majku, i učenika stoječi, koga ljubi jaše, govori materi svojo j:
ISLS: — Ženo, evo sin tvoj.
ZBOR PUKA KRŠČANSKOGA: - Zatim govori učeniku:
ISUS: — Evo mater tvoja!
EYANGJELISTA: — I od toga vrimena uze nju učenik za Svoju. Potom toga, znajuči Isüs da svaka svršena jesu, da bi se ispunilo Pismo, reče:
ISUS: - Žedjam!
EYANG JELISTA: — Sud, dakle. bijaše stavljen pun osta.
ZBOR PÜKA KRŠČANSKOGA: — A oni spugu punu osta, liižopom obloživši, prinesoše k ustmah Njegovim.
Buduči dakle okusio Isus osta. reče:
ISLS: — Svršeno jest!
ZBOR PUKA KRŠČANSKOGA: - I. prignuvšhglavu. izdahnu.
ZAVRŠNI ZBOR
PLAČ PUKA KRŠČANSKOGA:
O. biči priljuti, ki teške srid muke Gospod inu momu razdirete tilo ...
Mom d ragu več ine ne dajte gorčine!
Ljubljenoga Isusa pristante mučit;
Mu dušu, ka bi uzrok nap rite rani!
O. čavli gvozdeni, ki kruto bodete Gospodina moga ...
(Svršetak) -
(Originalni tekst »Muke Gospodina Našega Isukrsta« po Ivanu uzet je iz stare zbirke »Istomačenje Epistolah
i	Evangjelijah priko soega godista«, gdje su riječi napisane na stari fonetski način. Ova se »Muka« pjeva u dalmatinskim crkvama »u veliki Petak velike Nedilje«.)
»MIKA« je komponirana a februaru-martu 1936 u Splitu. Opus 61.