KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 40 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 JULA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 1408
I. G. Farbenindustrie Aktiengesellschaft, Frankfurt a. M., Nemačka.
Bajcovanje magnezijuma i magnezijumovih legura.
Prijava od 18 maja 1937.	Važi od 1 januara 1938.
Naznačeno pravo prvenstva od 4 septembra 1936 (Nemačka).
Poznato je spravljanje obojenih prevlaka na magnezijumu i magnezijumovih legura pomoću obrade sa povoljnim teč-nostima za bajcovanje. Kao kupatila za u močenje preporučena su uz ostala, zaki-seljeni neutralni ili i alkalični rastvori bi liro inata, od kojih imaju prvenstvo rastvori sa azotnom kiselinom. Često se dodaju sok teških metala za spravljanje određenih tonova boja na površini metala.
Pokazalo se, da prilikom obrade magnezijumovih legura sa poznatim kupatilima za bajcovanje, naročito sa kiselim rastvorima bihromata, nastaje izuzetno velika potrošnja kemikalija, tako da u kupatilu vrlo brzo nastupaju promene stupnja aci-diteta i koncentracije bihromata. Osim toga nastupa u zakiseljenim kupatilima dosta jak napad na površinu metala, koju treba bajcovati, pri čemu se oslobađaju nitrozni gasovi iz češće upotrebljenih rastvora azotne kiseline. Uz nastojanje, da se navedeni nedostaci otklone, trebalo je resiti zadatak, da se nađe postupak, kod kojeg se pomoću kupatila za bajcovanje sa određenim hemijskim sastavom a bez naročitih dodataka postižu ma površini metala po mogućstvu mnogi tonovi boja.
Predmet predležećeg pronalaska jeste postupak za obojenje magnezijuma i magnezijumovih legura, dejstvom rastvora čiste hromne kiseline u vodovodnoj vodi, pri čemu se koncentracija hromne kiseline u vodi kreće u granicama od 1—10 g/lit, U cilju dobivanja čvrsto hvatajućih i lepo obojenih slojeva, preporučuje se, da se ne
dopušta da sadržina hromne kiseline u rastvoru prelazi oko 4 g u litru.
Protivno rastvoru, koji se sastoji iz 40°/o-ne azotne kiseline i kalijevog bihromata (u litru 500 cm3 40°7o-ne HNOs, 500 cm3 H2O, 180 g Ks Cr-jCb) ne nastaje 0,4%-nim kupatilom hromne kiseline (4 g CrOs u litru) praktički napad na metal, koji treba bajcovati, kako je to vidljivo iz sledeče tablice. Neznatno povećavanje težine pri primeni rastvora hromne kiseline prouzrokuje bajcovani sloj, taložen na površini metala.
	Vreme urno- 1 čenja u sekun. 1	Temperatura ki-patila za bajeo- | vanje C°	Promena težine.u g/mI. 2	
Primenjeni rastvor za bajcovanje			Legure: l0/0 Zn, 6°/o Al, 0,50/o Mn ostatak Mg	Legure: ž°/0 Mn, 0,30/0 Si, ostatak Mg
1) Bajc azo-tno kiselog bihromata	10	20	-- 20	— 10
500 cm340%-ne HNOs	20	20	— 27	- 15
500 cm® vode, 180g. K2Cr207	40	20	— 66	— 30
2) vodeni ras-				
tvor broni ne	•240	20	— 0.5	+ 0.5
kiseline 0. 4%	360	20	— 0,4	+ 0.5
CrOs	240	50	+ 0.1	+ 0.3
Pomoću čistog rastvora hromne kiseline spravljeni slojevi daleko su nadmoćniji u pogledu zaštite površine metala pre-
Din. 5.-
ma koro dirajući m uticajima od prevlaka, dobivenih pomoću kiselih rastvora bihro-mata za bajcovanje. Razliku bajcovanih magnezijumovih legura, primenjenih u obliku lima, u pogledu njihovih otpornosti prema koroiziji od dejstva vode, pokazuje sledeča tablica. Prema ovoj, pri primeni bajca hroimne kiseline, izbegava se rastva-ranje bitnih, praktički u obzir dolazećih, količina magnezijuma, prilikom procesa bajcovanja-
Legure	U-ubitak težine u g'/m2 površine posle 48 časova	
	Azotno kiselasti	Bajc hromne
	bajc bihromata	kiseline
1% Zn. 6°/0 Al,	7.2	2.8
0,5% Mn,	5.2	2,2
ostatak Mg	6.2	1,8
2% Mn, 0,3% Si	7.4	1,2
ostatak Mg	4.2	0.05
	3.6	0.5
Naročita prednost primane čiste hrom-ne kiseline leži u vanrednoj maloj potrošnji kemikalija prilikom bajcovanja. Moglo se analitički dokazati, da se na 1 m2 površine lima kod trajanja umočenja od 30 sekundi potroše od azoitno kiselastog bajca 500 g HNOs '(40%-ne) i 3 g K2CT2O7, dok kod predležećeg postupka sa rastvorom hromne kiseline ustanovljena je potrošnja od samo 1,1 g CrOs/m2 kod trajanja umočenja od 4 minuta.
Prema visini temperatura kupatila menja se ton boje sloja izrađenog na površini metala i to ton boja na slojevima bajcovanja, dobivenim na magnezjumovim legurama kod 20°C, jeste približno žut kao mesing, dok se kod viših temperatura dobivaju tamniji tonovi boja. Treba paziti na to, da se višom temperaturom smanjuje trajanje umočenja u cilju postizanja čvrsto hvatajuće besprekorne prevlake, tako da ista kod 4 minuta pri 20°C pada na približno IV2 jminut pri 100°C. Pogoršanje održljivostri i čvrstoće hvatanja ne nastupa kod slojeva površina, dobivenih pri višim temperaturama, imajući u vidu smanjeno trajanje dejstva.
Patentni zahtevi:
1.	) Postupak za obojenje magnezijuma i magnezijumovih legura putem bajcovanja, naznačen dejstvom vodenog rastvora hromne kiseline na metal, pri čemu sadržina rastvora na hromnoj kiselini iznosi u litru 1—10 g, prvenstveno 4 g.
2.	) Postupak po zahteva 1, naznačen time, da se u cilju dobivanja različitih tonova obojenja primenjuju temperature kupatila, koje leže između temperature prostora (oko 20°C) i temperature ključanja.