KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 55 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 DECEMBRA 1937.
PATENTNI SPIS BR. 13707
Ing. Knopf Heinrich, Albrecht, Ahlhorn i. Oldenburg, Nemačka.
Postupak za izradu celuloze.
Prijava od 25 decembra 1936.	Vazi od 1 juna 1937.
Naznačeno pravo prvenstva od 30 decembra 1935 (Nemačka).
Ovaj se pronalazak odnosi na proizvodnji! celuloze iz bilo koje biljne siro-vine, t.j. više ili man je udrvljene vlaknaste robe, pri čemu kao sredstvo za ospo-sobljavanje za pristupačnost prema drugim kemikalijama, t.j. sretstvo za t. zv. »otvaranje«, nalazi isključivu upotrebu kreč, a pronalazak se naime sastoji u torne, što se ta roba obraduje zasičenim krečnim rastvorom koji ne sadrži ni malo ili sasvirn malo taloga i čiji se stepen zasičenosti stalno održava dodavanjem kreča u količini, koja odgovara njegovoj potrošnji.
Do sada poznati postupci u kojima je bio upotrebljavan kreč kao jedino sretstvo za otvaranje nisu davali pravu celu-lozu nego samo polufabrikat sa nižom sadržinom alfaceluloze i visokom sadr-žinom pepela, koji se m o ga o upotreblja-vati za hartije i katrone manje vrednosti. Poznato je, na primer, da se kuku-ruzna šaša i tuluzina, alfa-trava i t. sl. izlaže kuvanju pod pritiskom sa uzmu-čenim krečom, koji kruži kroz sud u kom se vrši obrada i koji sadrži 10% kreča sračunatih u odnosu prema na vazduhu sušenoj vlaknastoj robi. Pri manjoj ra-stvorljivosti kreča u vodi največi njegov deo, -prema torne, neče biti prisutan u obliku rastvora, nego u obliku suspenzije. Pri obradi ovakvim uzmučenim krečom dolazi do neželjene pojave, koja se sastoji u torne, što se nerastvoreni i samo suspendovani kreč hvata na površinama sirovine, zatvara sitne pore i kanale biljnih delova i obrazuje više ili manje
debelu prevlaku, koja se na mnogim me-stima nagomilava u t. zv. gnezda. Usled toga se površina, na kojoj se odigrava reakcija, smanjuje, zasičeni rastvor kreča, upravo hemiski delujuči sastavni deo tečnosti kojom se obradjuje, ne dopire više svuda do materijala i prema torne se više ne. troši u odgovarajučoj meri reakcijom otvaranja. lak o se na taj način stepen zasičenosti krečnog rastvora, usled prisustva velikih količina nerastvo-renog krečnog taloga, uvek održava na istoj višini, obrada od toga ni j e ni pot-punija ni ravnomernija, pošto reakciji prisostvuje suviše velika količina nera-stvorenog kreča, koja stvaranjem porne-nute prevlake smanjuje površinu na kojoj se odigrava reakcija i, najzad, se sa-Isvim pokriva, tako da se reakcija osposo-bljavanja pre vremena prekida.
S druge Strane poznata je upotreba bistrijeg zasičenog krečnog rastvora, koji se takode sprovodi u krugu kroz robu, koja se obradjuje. Pri ovom otpadaju napred pomenuti nedostatci stvaranja prevlake ili obloge, ali reakcija ipak ubr-zo prestaje pošto se zasičeni krečni rastvor iscrpi. Stoga se obrada bistrim zasičenim krečnim rastvorom, koji protiče u krug, zadržala za sada samo kao pri-prema za naredno obradivanje sulfitom ili natronom. Pronalazak počiva takode na saznanju da posle iscrpljenja zasičenog krečnog rastvora, koji se samo po sebi upotrebljava uprkos svemu kao sretstvo za reakciju osposobljavanja, nije potrebno prelaziti na drugo sretstvo za
Din.5.—
osposobljavanje ili otvaranje ako se samo pazi na to da na sirovinu deluje stalno zasičeni krečni rastvor, koji se nepre-kidno pojačava.
Prema ovoim pronalasku potrošnja kreča koja se prilikom ove obrade javlja u tečnosti, kojom se obraduje i koja se nalazi u kruženju., utvrduje se pomočil titrisanja ili razmrljavanjem ili na koji drugi podesan način i u izvesnim vremenskim razmacima ili posve neprekidno po-punjuje se odgovarajučim dopunjavanjem tečnosti u kruženju. Ova pak tečnost, s obzirom na izvesne teškoče, koje postoje u pogledu u dlaku tačnog udešavanja stepena zasičenosti, može nesumnjivo da sa-drži sasvim male količine neraštvorenog kreča na dnu ali samo toliko male, da je opasnost stvaranja prevlake na sirovim isključena. Sadržina kreča u tečnosti, koja se nalazi u kruženju, koja se smatra celishodnom, leži blizu 2,8 gr. na litar od kojih se oko 1,4 gr. nalaze u obliku pra-vog rastvora a drugih 1,4 gr. u obliku fine suspenzije. Praktična granica sadrži-ne neraštvorenog kreča na dnu u tečnosti, kojom se obraduje nalazi se blizu 200% u odnosu prema rastvorenom kre-ču, što če reči svega oko 4,2 gr. kreča
na litar. Dodavanje potrebnih dopunskih količina kreča obredenih na osnovu uze-tih ogleda vrši se celishodno pomoču su-da, priključenog opticajnom vodu kao što je poznato kod dodavanja drugih he-mikalija na primer kemikalija za obezbo-javanje u rastvoru, kojim se obraduje i koji se nalazi u kruženju.
Ukupna potrošnja kreča odreduje . se prema vrsti sirovog materijah, koji treba obrabiti, odnosno prema njegovoj sa-držini kore.
Bitno je samo to, da se dopunjavanjem kreča u sretstvu za osposobljavanje održava stepen zasičenosti tečnosti, kojom se obraduje i da se ne prevazide mala sadržina neraštvorenog suviška, koja se još smatra dozvoljenom.
Patentni zahtev:
Po[stupak za proizvodenje celuloze iz svake vrste biljnih sirovina, upotrebom bistrog zasičenog krečnog rastvora, koji se u kruženju proteruje kroz vlaknasti materijal, naznačen time, što se zasičenost krečnog rastvora stalno održava do-davanjem kreča, koje odgovara njegovoj potrošnji.