KRAUEViNA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 1ž (5).
iNDUSTRIS^E SVOJINE
IZDAN 'i JANUARA 1956.
PATENTNI SPIS BR. 12022
I.	G. Farbenindustrie AkUtngesellschaft, Leverkusen — L G. Werk, Nemačka.
Postupak za izradu aco jedinjenja.
Dopunski patent uz osnovni patent broj 11125.
Prijava od 19 marta 1935.	Važi od 1 juna 1935^
Traženo pravo prvenstva od 18 aprila 1934 (Nemačka).
Najduže vreme trajanja do 31 marta 1949.
Predmeti patenta br. 11125 i dopunskog patenta 11676 pretstavljaju postupke za izradu aco-jedinjenja, koja imaju baktericidno dejstvo. Ovi postupci sastoje se u tome, što se na već uobičajeni način izrađuju takva bazisna acojedinjenja, u kojima je jedno, na aco-most vezano, jezgro suptituisano jednim bazisnim atomom azota vezanim na jezgro, koji može da bude i prstenasto vezan, iosim toga bar jednom amino ili hidroksilnom grupom, a drugi ostatak vezan na aco-grupu sadrži jednu grupu amida snlfonske kiseline u p- položaju ili dve takve grupe u proizvoljnom položaju prema aco-grupi. Kiselin-ske grupe ne treba da su zastupljene u novim proizvodima, jer se pokazalo, da se usled njihovog prisustva baktericidno dejstvo znatno smanjuje. Tako na pr. gubi svoje dejstvo 2,4 — diamino acobenzol — 4’ — sul-iamid uvođenjem jedne karboksilne grupe u 2 položaj. lakvo stanje stvari u toliko ima nedostatak, što je bila potrebna već« rastvor-Ijivost proizvoda prema postupku osnovnog i dopunskog patenta za njihovu parenteralnu upotrebu, a uvođenje kiselinske grupe poznato je kao pogodno sredstvo za povećavanje rastvorljivosti. Iz napred pomenutih razloga, bilo je u ovom slučaju pre svega potrebno, da se ide drugim putem, da bi se postiglo povećanje rastvorljivosti proizvoda postupka prema osnovnom i dopunskom pa-
tentu. Ali je na iznenađujući način pronađeno, da uvođenje kiselinskih grupa ne smanjuje u svakom slučaju baktericidno dejstvo proizvoda postupka prema osnovnom i dopunskom patentu, nego da se šta više, ti proizvodi mogu prevesti u lakše rastvorljive proizvode uz održavanje njihovog baklericidnog dejstva, ako se kiselinske grupe uvedu u ostatak acojedinjenja, osnovnog i dopunskog patenta, koji na sebi nosi bazisni azotni atom, odnosno hidroksilnu grupu. Pri tome je na dejstvo i rastvorljivost bez uticaja, da li je slobodna kiselinska grupa zastupljena u obliku na jezgro vezane grupe ili pomoću proizvoljnih medučlanova vezane sulfonske kiselinske ili karbonsko kiselinske grupe. Na pr., za pojačavanje rastvorljivosti mogu služiti ostatci aminometalsulfonske kiseline, amino-metansulfinske kiseline, aminosirćetne kiseline, oksisirćetne kiseline, aminoetansulfonske kiseline i drugi ostatci, pri šemu amino- ili hi-droksilna grupa, koja je za ta jedinjenja karakteristična, može služiti kao međučlan. Odgovarajući tome, dobivaju se jedinjenja podjednakog baktericidnog dejstva kao i proizvodi postupka prema osnovnom i dopunskom patentu, ako se na uobičajeni načm izrađuju takva aco-jedinjenja, u kojima je jedno na aco-most vezaho jezgro benzola, naftalina, piridina ili kinolina, supstituisano jednim na jezgro vezanim azotnim atomom (u obliku
Din. 15,—
jedne u prstenu stojeće amino-grupe, odn. kao piridinski ili kinolinski prstenasti azot), zatim supstituisano najmanje jednom u prstenu stojećom amino-grupom, ili hidroksil-nom grupom i naposletku jednom kiselin-skom grupom, koja može da je vezana na napred pomenutu amino- ili hidroksilnu grupu, dok drugi ostatak vezan na aco-grupu, sadrži sulfamidnu grupu u p-položaju, ili dve sulfamidne grupe u proizvoljnom položaju prema aco-mostu.
Jezgro, koje nosi sulfamidnu grupu (ili sulfamidne grupe), može da bude aromatične, heterociklične ili aromatično-heterociklične prirode, dakle može da pretstavlja na pr. ben-zol, naftalin, piridin ili kinolin. Amido-grupa, koja prianja na grupi sulfonske kiseline, može da je primarna, sekundarna, ili tercijarna. Ona može da je supstituisana zasićenim ili nezasićenim alkalnim, ili cikloalkalnim ili aral-kilnim ostatcima, ili jednom alkilenskom grupom. U poslednjem slučaju stvara azotni atom sulfamidne grupe sa alkilenskim ostatkom jedan hidrirani, heterociklični, na pr. pirolidilni ili piperidilni prstenasti sistem. Oksalkilni ostatci su nepodesni kao supstituenti, pošto nasuprot drugim supstituentima, jako smanjuju baktericidno dejstvo. Ostatak koji nosi sulfamidnu grupu ili sulfamidne grupe srne da sadrži i druge supstituente, kao na pr. alkil, halogen, hidroksil, u eter prevedeni hi-droksil i nitrogrupu, ali ne srne sadržati slobodne kiselinske grupe.
Amino-grupa, koja stoji na drugom jezgru može imati proizvoljne supstituente ali-fatične, izociklične, ili heterociklične prirode. Kiselinske grupe i acogrupe mogu jednostruko ili višestruko biti zastupljene u molekulu.
Naznačena jedinjenja izrađuju se na već poznati način, ili ako se u poslednjoj fazi stvori aco most, ili ako se uvede aminogrupa, hidroksilna grupa, kiselinska grupa, ili sulfa-midna grupa. Na pr. aromatična, heterociklična ili aromatično-heterociklična diaco-je-đinjenja supstituisana p sulfamidom ili disul-famidom, vezuju se sa derivatima benzola, naftalina, piridina i hinolina sposobnim za vezivanje, koji pored jedne amino-grupe, ili jedne slobodne hidroksilne grupe, kao i jedne slobodne kiselinske grupe, sadrže jedan na jezgro vezani bazisni azotni atom u obliku amino-grupe, odn. kao piridinski ili hinolin-ski prstenasti azot. Dalje se mogu ciklična p-sulfamid ili disulfamid-amino jedinjenja kon-denzovati sa nitrozo-jedinjenjima benzolskog, naftalinskog, piridinskog ili hinolinskog reda gore pomenute prirode u aco-jedinjenja, ili se mogu odgovarajući supstituisana acoksi jedinjenja redukovati u aco-jedinjenja, ili se i hidrazo jedinjenja naznačene konstitucije dehidrisati. Dalje se mogu u aco-jedinjenjima naznačene vrste, koja na mestu sulfamidne
grupe (ili sulfcmidnih grupa) nose grupe u vidu estera sulfonske kiseline ili halogenida sulfonske kiseline, te grupe dovesti u reakciju sa amonijakom, primarnim ili sekundarnim aminima. Nova aco-jedinjenja mogu se dobiti, ako se u aco-jedinjenja koja su supstituisana u p-položaju jednog cikličkog jezgra nekom sulfamidnom grupom ili u proizvoljnom položaju dvema sulfamidnim grupama, uvede na poznat način — u datom slučaju preinačenjem \eć prisutnog supstituenta — još jedan potreban supstituent za drugi, na aco-grupu vezani benzolski, naftalinski, piridinski ili hinolinski ostatak, naime jedna aminska, hidroksilna ili kiselinska grupa, ili jedna aminska ili hidroksilna grupa, supstituisana kiselinskom grupom. Može se na pr. u aco-jedinjenjima, koja su kako je gore navedeno, u jednom cikličkom ostatku supstituisana jednom, ili sa više sulfamidnih grupa, za drugi benzolski, naftalinski, piridinski ili hinolinski ostatak potrebni na jezgro vezani azotni atom u obliku jedne amino-grupe slvo-riti na taj način, što se supstituent, koji se može prevesti u amino grupu na uobičajeni način, prevede u amino-grupu, na pr. redukcijom nitro- ili nitrozo-grupa. Vodonikovi atomi aminske grupe u aco-jedinjenjima, mogu se u datom slučaju naknadno zamenuti supstituentima. Isto tako se mogu supstituenti, koji se daju prevoditi u hidroksilnu grupu u istu prevesti, na pr. pomoću diaco-tiranja i iskuvavanja aminskih grupa, ili sa-ponifikacije alkoksi-grupa. Naposletku u aco-jedinjenja, u kojima je jedan na aco-grupu vezani ostatak supstituisan p-sulfamidom ili disulfamidom, a drugi na aco-grupu vezani benzolski, naftalinski, piridinski, ili hinolinski ostatak sadrži jedan na jezgro vezani azotni atom (u obliku jedne aminske grupe odn. kao piridinski, ili hinolinski prstenasti azot), i dalje sadrži najmanje jednu aminsku grupu, ili hidroksilnu grupu, može se uvesti na uobičajen način, neposredno ili posredno vezana na jezgro jedna slobodna grupa sulfonske ili karbonske kiseline. Indirektno sul-foniranje i karboksiliranje može se sprovesti na pr. dejstvovanjem formaldehidbisulfita, for-maldehid-sulfoksilata, halogenalkilnih sulfon-skih kiselina ili halogenalkilnih karbonskih kiselina na grupu aco-jedinjenja, koje sadrže azot, kiseonik ili sumpor. U datom slučaju ovo se može postignuti i jednim postepenim postupkom.
Primer 1.
20.8	gr. 4-aminobenzolsulfonamidovog hidrohlorida rastvori se u 100 cm3 vode i po dodatku od 15 cnv’ koncentrisane hloro-vodonične kiseline sa rastvorom od 6.9 gr.
natrijevog nitrata u vodi, diacotira se. U taj diaco-rastvor dodaje se jedan rastvor od 18.8 gr. 1, 3-fenilendiamin-4-sulfonske kiseline sa 40 gr. natrijevog acetata u vodi. Odmah se taloži kao mrko-crveni talog 2.4-diaminoaco-benzol-5-sulfonska kiselina-4’-sulfamida. Isti se ocedi i dobiva se iz vode u obliku mrkih igala, koje su u alkalijama lako rastvorljive dajući žuto-crvenu boju.
Primer 2.
20.8	gr. 4-aminobenzolsullonamidovog hidrohlorida, diacotira se kao u primeru 1 i tome se doda alkalni rastvor od 18.9 gr. 3-aminofenol-6-suIfonske kiseline. Iz žuto-cr-venog rastvora dobiva se pomoću razređene klorovodoničiie kiseline aco jedinjenje u vidu mrkog taloga. Isti se uz slabo zagrevanje rastvara u razređenom rastvoru natrijevog karbonata i pomoću dodatka sirćetne kiseline i rastvora natrijevog hlorida, obara se
2-	amino-4-oksiacobenzol-5 sulfonska kiselina-4’-sulfonamid u vidu maslinasto zelenog praška. Isti se rastvara vrlo lako u vodi bojadi-šući maslinasto zeleno, a u rastvoru natrijevog karbonata bojadišući narandžasto-žuto. Pomoću hlorovodonične kiseline obara se aco-jedinjenje.
U ovom primeru može se 3-aminofe-nol-6-sulfonska kiselina zameniti sa 23.1 gr.
3-	acetilaminofenol-6-sulfonske kiseline i u tom slučaju se dobiva 2-acetilamino-4-oksiaco-benzol-5-sulfoiiska kise!ina-4’-sulfonamid u vidu žuto-crvenog praška rastvorljivog uvodi;
ili sa 20,2 gr. simetričnog jedinjenja karbamida iz 3-aminofenol-6-su!fonske kiseline pri čemu se dobiva jedno mrko-žuto aco-jedinjenje, koje se u vodi rastvara bojadišući mrko-žuto, u razređeroj natrijevoj lužini bojadišući orandžasto, a koje se pomoću suvišne natrijeve lužine taloži u obliku natrijeve soli;
ili sa 22.3 gr. simetričnog guanida 3-aminofenol-6-sulfonske kiseline, pri čemu se dobiva jedno mrko aco-jedinjenje koje se rastvara u vodi bojadišući žuto-mrko, a u natrijevoj lužini bojadišući žuto-crveno;
ili sa 23.5 gr. kondenzacionog proizvoda od 1 mol. cijanurovog hlorida, 2 mol. 3-aminofenol-6-su]fonske kiseline i 1 mol. amonijaka (beo prašak lako rastvorljiv u razređe-nim alkalijama), pri čemu se dobiva jedno žuto-mrko aco-jedinjenje, koje se iz vodenog rastvora može oboriti pomoću natrijevog hlorida ili alkohola. Ovo aco-jedinjenje rastvor-Ijivo je u alkalijama bojadišući žuto-crveno;
ili sa 23.4 gr. kondenzacionog proizvoda od 1 mol. 2,6-dihlor-4-metilpirimidina i 2 mol. 3-aminofenol-6-sulfonske kiseline
(beo prašak rastvorljiv u vodi), pri čemu se dobiva jedno mrko aco-jedinjenje, koje se iz žuto obojenog vodenog rastvora može oboriti pomoću rastvora natrijevog hlorida. Dodatkom alkalija menja se žuta boja u žuto-crvenu.
Primer 3.
20.8	gr, 4-aminobenzolsuifoiU:rn dovog hidrohlorida, diacotira se ka) što je opisano i pomeša se sa sirćetno kiselim rastvorom od 27.1 gr. 2,6-diamino-piridinsulfonske kiseline (spravljene zagrevanjem 2,6 diaminopiridina u 20%-nom oleumu uz dodatak vanađil-sul-fata). Po dodatku natrijevog acetata i po dužem mešanju, taloži se aco-jedinjenje u vidu žutog taloga. Isti se ocedi i rastvara u razređenoj natrijevoj lužini. Iz jako žuto obojenog alkalnog rastvora, obara se aco-jedinjenje pomoću kiselina.
Primer 4.
20.8	gr. 4-aminobenzolsulfonamidovog hidrohlorida, diacotira se kao što je opisano i vezuje se sa 26.2 gr. 2-amino-5-naftol-7-natrijevog sulfonata u alkalnom rastvoru. Iz zatvoreno crvenog rastvora obara se dodatkom hlorovodonične kiseline 2-amino-5- naf-tol-7-sulfonske kiseline acofenil-4’-sulfonamid u vidu crveno-mrkog taloga, koji se rastvara u razređenom rastvoru natrijevog karbonata i ponova se obara pomoću hlorovodonične kiseline. Jedinjenje je u alkalijama lako ras-tvorljivo, bojadišući crveno. Ako se mesto 2-amino-5-naftol-7-natrijevog sulfonata upotrebi: 28.2 gr. 2-acetilamino-5-naftol-7-sulfon-ske kiseline, dobiva se mrko-crveno aco-jedinjenje. Isto je rastvorljivo u vodi bojadišući žuto-crveno, a u alkalijama bojadišući trešnjevo crveno; ili 35.8 gr. 2-(m-aminoben-zoil-amino)-5-naftol-7-sulfonske kiseline, dobiva se crveno-mrko aco-jedinjenje rastvor-l|ivo u alkalijama bojadišući mrko-crveno; ili
28.3	gr. 2-ureido-5-naftol-7 sulfonske kiseline, dobiva se aco-jedinjenja crveno kao opeka rastvorljivo u vodi bojadišući žuto-crveno, a u natrijevoj lužini bojadišući crveno; ili 32.4 gr. 2-biguanid-5-naf(ol-7-sulfonske kiseline dobiva se mrko-crveno aco-jedinjenje koje je rastvorljivo u alkalijama bojadišući crveno; iz tog rastvora može se pomoću natrijevog hlorida ili acetona dobiti natrijeva so u vidu crveno-mrkog taloga, lako rastvorljivog u vodi; ili 29.6 gr. 2-glicinamid-5-naf-tol-7-sulfonske kiseline, dobiva se mrko aco-jedinjenje rastvorljivo u razređenoj sirćetnoj kiselini bojadišući mrko, a u razređenoj natrijevoj lužini bojadišući crveno, ili 25.3 gr.
2-metilamino-5-naftol-7-su]fonske kiseline, dobiva se crveno-mrko aco(jedinjenje, koje je istobojno lako rastvorljivo u vodi. Sa natri-jevom lužinom prelazi boja u crveno. Jedi-njenje je rastvorljivo u metil alkoholu; ili 29.5 gr. 2 dietilamino-5 naftol-7-sulfonske kiseline, dobiva se jedno zeleno-mrko aco-je-dinjenje, koje je lako rastvorljivo u vodi i metilalkoholu bojadišuči crveno-mrko. Vodeni rastvor obojadisava se sa natrijevom lužinom karmin-crveno; ili 23 gr. 5,5’-dioksi-2,2’-dinaftilamin-7,7’-disuifonske kiseline, dobiva se jedno crno mrko aco-jedinjenje. Boja vodenog rastvora je trešnjasto-crvena, a rastvora u natrijevoj lužini karmin-crvena; ili 25.2 gr. simetričnog karbonid jedinjenja 2-amino-5-naftol-7- sulfonske kiseline, dobiva se mrko aco jedinjenje, koje je rastvorljivo u rastvoru natrijevog karbonata, bojadišući mrko-crveno. Iz tog rastvora može se pomoću alkohola oboriti natrijeva so u vidu mrko-crvenog taloga: ili 26 gr. simetričnog tiokarbamida 2-amino-5 naftol-7-sulfonske kiseline, dobiva se mrko crveno aco-jedinjenje, koje se rastvara u alkalijama bojadišući cr veno kao krv; ili 25.1 gr. simetričnog gua-nida 2-amino-5-naftol 7-sulfonske kiseline, dobiva se jedno crveno-mrko aco-jedinjenje koje je kao natrijeva so rastvorljivo bojadišući žuto-crveno, a može se oboriti pomoću natrijevog hlorida; ili 23.9 gr. 2-amino 8 ok-sinaftalin-6-sulfonske kiseline, dobiva se zatvoreno mrko aco-jedinjenje, rastvorljivo u natrijevoj lužini bojadišući zatvoreno crveno; ili 28.2 gr. 2 acetilamino-8- oksinaftalin-6 sulfonske kiseline, dobiva se crveno-mrko aco-]edinjenje. Isto je rastvorljivo u kiselom rastvoru bojadišući žuto-crveno, a u natrijevoj lužini, bojadišući zatvoreno crveno; ili 36.1 gr. 2-acetilamino 8-naftol-3,6 disulfonske kiseline, dobiva se crveno-mrko aco-jedinjenje. Isto je rastvorljivo u kiselom rastvoru bojadišući crveno, a u natrijevoj lužini, bojadišući mrko crveno; ili 42.3 gr. 1-benzoilami-no-8-naftol-4,6-disulfonske kiseline, dobiva se crveno-mrko aco-jedinjenje, koje je rastvorljivo u kiselom rastvoru bojadišući rodamin-crveno, a u natrijevoj lužini bojadišući žuto-mrko; ili 32.8 gr. l,8-petimidin-3,6-disulfon-ske kiseline, dobiva se jedno ljubičasto-crveno aco-jedinjenje, koje je rastvorljivo u razređenoj mineralnoj kiselini bojadišući slabo mrko, a u natrijevoj lužini bojadišući jako plavo; ili 37.2 gr. 4’-aminofenil 5-oksinaftoti-azol-7-sulfonske kiseline, dobiva se jedno crno-mrko aco-jedinjenje rastvorljivo u natrijevoj lužini, bojadišući karmin-crveno: ili 34.8 gr. kondenzacionog proizvoda od 1 mol cianirhlorida, 1 mol 2 amino-5-nafto!-7-sulfon-ske kiseline i 2 mol amonijaka, dobiva se jedno crveno-mrko aco-jedinjenje. Isto je rastvorljivo u natrijevom karbonatu bojadišući
narandžzsto, a u natnjevoj lužini bojadišući crveno kao krv.
Primer 5.
29.1 gr. 2l4-diaminoacobenzol-4’ sulfo-nam'da (vidi jug. pat. br. 11125) suspenduje se u 90 cm! etilenglikola i zagreva se na vodenom kupatilu uz mešanje sa 13,4 gr. na-trium-formaldehidbisulfita, dok se sve ne rastvori i jedna proba sipana u vodu ne ostane bistra. Zatim se dodaje alkohol, pa se oborena natrijeva so 2,4-diaminoacobenzol-di-N-metansulfonske kiseline-4’-sulfonamida oce-đuje i ispira alkoholom. Jedinjenje je žuto-crveno obojeno i vrlo lako je rastvorljivo u vodi. Hlorovodonična kiselina rastavlja ga u prvobitno aco-jedinjenje razvijajući sumporni dioksid.
Na isti način obrađuje se 29,2 gr. 2-amino-4-oksiacobenzol-4’-sulfonamida sa tač. topljenja 106° (vidi patent br. 11676) i dobiva se natrijeva so 2-amino-4-oksiacobenzol-N-metansulfonska kiselina-4’-sulfonarnida u vidu svetio mrkog praška vrlo lako rastvor-Ijivog u vodi. Ista se takođe razlaže sa hlo-rovodoničnom kiselinom.
Pirmer 6.
26. gr. 6-aminohinolin-N-natrijevog me-tansulfonata (žut prašak, vrlo lako rastvorljiv u vodi, dobiva se zagrevanjem, 6-amino-hi-nolina sa natriumformaldehidbisulfitom) dodaje se diaco rastvor od 20.8 gr. 4-amino-benzolsulfonamidovog hidrohlorida, zastupljen sa natrijevim bikarbonatom. Iz rastvora jako narandžasto obojenog taloži se po dodatku alkohola žuto-crvena natrijeva so aco-jedi-njenja, koja je vrlo lako rastvorljiva u vodi.
Ako se mesto 6-aminohinolin-N-natrijevog metansulfonata upotrebi 24,4 gr. 6-aminohinolin-N-natrijevog metansulfinata (žuti prašak, lako rastvorljiv u vodi, dobiva se zagrevanjem 6-aminohinolina sa natriumformal-dehidsulfoksilatom), dobiva se zatvoreno žuto aco-jedinjenje, lako rastvorljivo u vodi; ili
20,4	gr. hinolin-6-amino-sirćetne kiseline (izrađene zagrevanjem 6-aminohinolina sa hlor-sirćetnom kiselinom) dobiva se cinober-cr-veno-aco-jedinjenje, koje je kao slobodna kiselina nerastvorljivo u vodi. Isto se rastvara u rastvoru natrijevog karbonata bojadišući zatvoreno narandžasto. Sa natrijevim kloridom može se dobiti natrijeva so u vidu crvenih igala.
Primer 7.
30.7 gr. l-aminobenzol-3,5-di-(sulfon-
'dimetilamid) tačke topljenja 182* sa 150 cm* vode i 25 cm3 koncentrisane hlorovodonične ikiseline, diacotira se sa jednim rastvorom od 6,9 gr. natrijevog nitrata u vodi. Diaco-rastvor dodaje se u rastvor od 36,1 gr. 1-ace-tilamino-8-na{tol-3,6-disulfonske kiseline, jako alkalisan natrijevim karbonatom. Posle dužeg mešanja zakiseli se sirćetnom kiselinom, obara se sa natrijevim kloridom i oceduje. Iz metilalkohola prekristalisano aco-jedinjenje pretstavlja jedan zatvoreno mrk prašak, koji je rastvorljiv u razredenoj hlorovodoničnoj kiselini bojadišući žuto-crveno, a u natrije-voj lužini bojadišući ljubičasto-civeno.
Primer 8.
Kroz zagrejan, razredenom sirćetnom kiselinom zakišeljeni rastvor 2-amino-4-oksi-hidroacobenzol-5-sulfonska kiselina-4’-sulfo-namida uvodi se tako dugo vazdušna struja, dok se u početku bezbojni rastvor ne oboji jako maslinasto i više ne nastupa tamnjenje boje. Dodatkom hlorovodonične kiseline i na-trijevog klorida dobiva se 2-amino-4-oksi-acobenzol-5- sulfonska kiselina-4’-sulfonamid u vidu maslinasto-zeleno obojenog praška, koji je vrlo lako rastvorljiv u vodi, bojadišući maslinasto-zeleno i u rastvoru natrijevog karbonata bojadišući narandžasto-žuto.
Primer 9.
20.8	gr. 4-aminobenzolsulfonamidovog hidrohlorida diacotira se kao što je opisano i tome se dodaje rastvor od 26.9 gr. 6-nitro-2-naftol-8-su!fonske kiseline, alkalisan natrijevim karbonatom (Srav. Anualen 323 (1902) str. 122). Iz jako mrko-crveno obojenog rastvora obara se pomoću razredene hlorovodonične kiseline aco-jedinjenje. Isto se pre-čišćava ponovnim rastvaranjem u rastvoru natrijevog karbonata i obaranjem sa hloro-vodoničnom kiselinom. Posle oceđivanja i ispiranja sa natrijevog klorida rastvara se 50 gr. 6-nitro-2-naftol-8-sulfonske kiseline-aco-fenll-4’-sulfonamida u 300 cnv alkohola i 150 cm3 20 %-nog vodenog amonijaka. U taj rastvor, zagrevan na vodenom kupatilu uz mešanje dodaja se koncentrisani vodeni rastvor od 200 gr. ferosulfata. Pri tome tamni boja reakcione tečnosti. Posle nekih 45 minuta oceđuje se gvozdeni talog, a po hlađenju dobiva se pomoću hlorovodonične kiseline -6-amino-2-naftol-8-sulfonske kiseline-acofeniM’-sulfonamid u vidu crveno-mrkog taloga.
Primer 10.
22.7 gr. 4-aminobenzolsulfonhloridovog
hidrohlorida diacotira se uz dobro h'ađenje sa 7 gr. natrijevog nitrata i tome se doda hlorovodonični rastvor od 29.5 gr. 2-dietil-amino-5- naftol-7-sulfonske kiseline. Dodatkom natrijevog acetata nastaje vezivanje i boja se taloži u vidu crveno-mrkog taloga. Isti se ocedi, ispira se rastvorom natrijevog klorida i sipa se uz mešanje u 15%-ni vodeni amonijak. Karmin-crveni rastvor zagreva se 30 minuta na 80° i po hlađenju zakiseli se sa sirćetnom kiselinom. Dodatkom natrijevog klorida taloži se 2-dietilamino-5-naftol-7-sulfonske kiseiine-acofeniM’-sulfonamid u vidu zatvoreno crvenog taloga, koji je lako rastvorljiv u alkalijama bojadišući mrko-crveno.
Primer 11.
32.4	gr. l-nitrozo-2 dietilamino-5-naftol-7- sulfonske kiseline (dobiveno nitroziranjem 2-dietilamino-5-naftol-7- sulfonske kiseline u koncentrisanoj hlorovodoničnoj kiselini) rastvori se u ledenom sirćetu i zagreva se nekih 30 minuta na vodenom kupatilu sa 20 gr. 4-aminobenzolsulfondimetilamid rastvorenog u 50 cm* ledenog sirćeta. Pri tome se stvara karmin-crven rastvor, iz koga se po hlađenju obara boja dodatkom vode i natrijevog hlorida. Boja se zatim rastvara u vrućoj vodi i ponova se taloži sa natrijevim kloridom. Takođe i pomoću rastvaranja u metilalkoholu može se dobiti čist 2-dietila-mino-5-naftol-7-sulfonske kiseline - acofenil-4’-sulfondimetilamid u obliku karmin-crvenog praška.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za izradu aco-jedinjenja u izmeni postupka zaštićenog patentom broj 11125 i dopunskim patentom br. 11676, naznačen time, što se aromatična, heterociklična, ili aromatično-heterociklična diaco-jedi-njenja, supstitulisana p-sulfonamidom ili disul-fonamidom, vezuju na uobičajeni način sa jedinjenjima benzola, naftalina, piridina ili hinolina sposobnim za vezivanje, koja sadrže jedan bazisni, na jezgro vezani azotni atom, koji može biti pretstavljen piridinskim ili hinolinskim prstenastim azotom, zatim najmanje jednu na jezgro vezanu amino-ili hi-droksilnu grupu i jednu kiselinsku grupu, koja može da je i supstituent amino-ili hi-droksilne grupe.
2.	Preinačenje postupka prema zahtevu 1, naznačeno time, što se jedno nitrozo-je-dinjenje benzola, naftalina, piridina ili hinolina, koje sadrži jedan bazisni na jezgro vezani azotni atom, koji može da bude pret-
stavljen piridinskim ili hinolinskim prstenastim azotom, dalje sadrži najmanje jednu na jezgro vezanu amino- ili hidroksilnu grupu i jednu kiselinsku grupu, koja pak može da bude supstituent amino- ili hidroksilne grupe, na uobičajeni način kondenzuje u aco-jedi-njenje sa amino-jedinjenjem cikličnog p-sul-tonamida ili di-sulfonamida.
3.	Preinačenje postupka prema zahtevu 1, naznačeno time, što se aromatična, heterociklična ili aromatično-heterociklična acoksi-jedinjenja, koja su supstituisana kao i aco-jedinjenja prema zahtevu 1, reduciraju na uobičajeni način u aco-jedinjenja, ili što se odgovarajući sastavljena hidraco-jedinjenja dehidriraju u aco-jedinjenja.
4.	Preinačenje postupka prema žahtevu 1, naznačeno time, što se aco-jedinjenja koja u jednom ostatku benzola, naftalina, piridina ili hinolina, koji je vezan na aco-grupu sadrže jedan bazisni na jezgro vezani azotni atom, koji može da je pretstavljen piridinskim ili hinolinskim prstenastim azotom, dalje
sadrže najmanje jednu na jezgro vezanu amino- ili hidroksilnu grupu i jednu kiselinsku grupu, koja pak može da bude supstituent amino- ili hidroksilne grupe, dalje sadrže u p-položaju drugog cikličnog ostatka jednu grupu sulfonskog estera ili sadrže u proizvoljnom položaju dve takve grupe, stavljaju na uobičajeni način u reakciju sa amonijakom, primarnim ili sekundarnim aminima.
5.	Preinačenje postupka prema zahtevu 1, naznačeno time, što se u aco-jedinjenja, koja su supstituisana u p-položaju jednog cikličnog jezgra jednom sulfonamidgrupom, ili u proizvoljnom položaju dvema sulfamid-grupama, uvodi na uobičajen način jedan supstituent potreban za drugi, na aco-grupu vezan ostatak benzola, naftalina, piridina ili hinolina, naime jedna amino-hidroksilna, ili kiselinska grupa ili jedna amino-, ili hidro-ksilna grupa supstituisana jednom kiselinskom grupom, u datom slučaju pomoću preinačenja prisutnih supstituenata.