KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 37 (4)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 DECEMBRA 1937.
PATENTNI SPIS BR. 13731
Ingg. A. & G. Ghira, Roma, Italija.
Skela za izvodjenje stubova iz armiranog betona.
Prijava od 23 marta 1936.	Važi od 1 juna 1937.
Naznačeno pravo prvenstva od 23 marta 1935 (Italija).
Pronalazak se odnoisi na skelu za iz-vodenje jednostavnih i rešetkastih stubova iz armiranog betona iz jednog komada, zajedno sa konsolama i raspinjačima, na definitivnom mestu postavljanja i u defi-nitivnom položaju, kao što je na primer izvodenje telegrafskih i telefonskih jstubo-va, kao i stubova za tela za osvetljavanje u najrazličitijem izvodenju.
Skela po pronalasku se odlikuje naročilo time, što se za izvodenje stuba u-potrebljuju gvozdeni kalupi koji se mogu lako demontirati i koji jednovremeno služe kao skela za rad.
Naravno da če uvek prema vrlsti i o-bliku stubova koji treba da se podižu jednovremeno kao delovi skele upotrebljeni gvozdeni kalupni sanduci dobijati . razli-čite oblike, i u slučaju da je u pitanju kakav jednostavni betonski stub, ovi kalupni sanduci predstavljaju samo jedan jedini n.O'Sač skele, koji se mora još dopunjavati dsljim delovima da bi mogao poslužiti kao skela za izvodenje radova. U slučaju pak da treba da se izvedu rešetkasti stubovi, to kalupni sanduci za nosače obrazuju, zajedno sa onima za diagonalne štapove i za eventualne članove rešetke, celokupnu skelu.
Druge se odlike !skele po pronalasku sastoje u torne, što su kodužne veze izmedu delova kalupnih sanduka izvedene iz gvo-zdene žice, da su kalupni sanduci za kon-sole, prečage i tako dalje tako postavljeni, da se mogu lako rasklopiti, i da- kalupni 'sanduci za štapove u cilju olakšanja raskla-panja imaju zakošene bočne zidove.
Jedan uredaj za držanje vertikalnih, armaturnih gvožda stubova u pravilnom rastojanju od kalupnih sanduka i jedan način armiranja za jednostavne betonske stubove u zemlji po ovom pronalasku iz-Ipženi su radi primera u sledečem u od-no'su na priložene načrte.
Sl. 1 pokazuje izgled sistema po pronalasku u primeni na jedan rešetkasti stub.
Sl. 2 pokazuje horizontalni presek po, liniji B—B iz sl. 1.
Sl. 3 pokazuje kao detalj nastavljene elemente kalupnih sanduka u perspektivi.
Sl. 4 pokazuje u izgledu odozgo. iste elemente, [složene.
Sl. 5 i 5b pokazuju detalj jedne čvor-ne tačke u kojoj se stiču elementi kalupnih sanduka za nosače i
Sl. 6 pokazuje jedan kalupni sanduk za dijagonalne štapove u preseku.
Sl. 7 pokazuje jedan izgled sistema po pronalasku u primeni na jedan iednosta-van stub.
Sl. 8 pokazuje izgled odozgo Istuba iz sl. 7.
Sl. 9 pokazuje jedan detalj donjeg dela kalupnog sanduka za jednostavni stub.
Sl. 10 i 11 pokazuju izvodenje kalupa za jedmi konsolu i za jednu prečagu.
Sl. 12, 13 i 14 pokazuju delimično u perspektivi, izgledu odozgo i izgledu Spreda jedan uređaj za držanje vertikalnih, armaturnih gvožđa stuba u pravilnom rastojanju od zida kalupnog sanduka.
Din. 25.—
Kod podizanja jednog rešetkafetog stuba na primer za električne vodove za visoki napon se najpre iskopaju jame za temelje za nosače i zatim se u svakoj jami izvodi po jedno postolje P iz armiranog betona, koje služi kao osnova za podiza-nje radne skele, i koje jednovremeno obra-zuje kalupne jsanduke za betonsku meša-vinu. Ova skela obuhvata nosače, dijago-nalne štapove i horizontalne članove. Nosači A skele obrazuju svagda iedan deo ka-lupnog sanduka i obično se izvode kao u-gaoni limovi. Svaki od četiri nosača A skele (sl. 1) sajstoji se iz pojedinih odeljaka koji se pružaju od jedne tačke do druge i koji se vezuju pomoču šarnira 1 (sl. 3 i 5).
Kalupni sanduci za dijagonalne raspi-njače C sastoje se iz profilisanog gvožda a ('sl. 6). Ova profilisana gvožda a su zava-rena zajedno sa delovima r nosača i ovi se delovi r utvrduju na delovima nosača A pomoču brava 1 i klinova 2 (sl. 5). Horizontalna gvožda b služe samo kao ukru-čenje skele i za naslanjanje dasaka 3 za iz-vodenje radova i stavljaju 'se na nosače pomoču brava v sa čepom i i prorezom, koje su pokazane na sl. 5b.
Dalje izvodenje se izvodi prema sledečem: Pošto su kao što je pokazan na sl. 2 spoljni ugaoni limovi A pomoču profilisa-nih gvožda b odnosno pomoču priključenih dijagonalnih delova kalupnog jsanduka vezani u jednu gotovu skelu za gradenje, najpre se armaturna gvožda 4 na poznat način stavljaju u nosače i po oplačivanju osnova 5 (sl. 1) počinje se sa nabijanjem betona.
Po izradi osnova se jedno za drugim pojedini odeljci nosača dovršavaju pomoču nanošenja unutrašnjih ugaonih limova 6 (sl. 3 i 4), koji usled potrebnog punjenja i čvrstog nabijanja betona ne smeju biti i suviše visoki. Ugaoni limovi A skele, koji su ugaonim limovima 6 kalupnih sanduka nemaju isti profil, snabdeveni su u ovom cilju čepovima 7, a ugaoni limovi 6 imaju odgovarajuče rupe 8 za njihovo provlače-nje. Veza oba dela se izvodi pomoču žice 9 za vezivanje, koja !se provlači kroz druge u oba dela predvidene rupe 8 (sl. 4). Žametne i Iskupe zavrtanjske veze su ovim izbegnute.
Dijagonale C iz armiranog betona se kao što je več rečeno izvode u kalupnim sanducima sa zakošenim bokovima. Ovi kalupni sanduci se pomoču đelova r i zatva-rača 1 priključuju na nosače A skele i jsa-stoje se iz jednog spoljnjeg sandučnog dela a koji pri gradenju služi kao deo skele i iz jednog unutrašnjeg sandučnog dela a’ (sl. 2) koji pomoču veznih zatvarača, priključen na deo a, upot-
punjuje kalupni sanduk, pošto je ume--štena armatura iz okruglog betonskog gvožda. Oba dela kalupnog isanduka imaju zakošene bočne zidove za olakšanje demon-tiranja. U slučaju da stub ima konsole, kalupni sanduci se za ovaj izvode na isti način (sl. 10).
Da bi se stub osposobio da !se može uz njega peti, to se pre čvrstog nabijanja betona stavljaju gvozdene prečage na način koji je pokazan na sl. 11 i ove tako ostaju utverdene u betonu.
U slučaju da su u pitanju jednoistavni stubovi (sl. 7 i 8), kao što se na primer u-potrebljuju za telefonske vodove, to se ovi izvode prema napred opisanom ali pošto samo jedan nosač A skele služi kao kalupni sanduk, to se druga dva ih tri nosača 18 obično izvode samo kao dopuna skele.
Jednostavni stub može dobiti betonsku osnovu ili biti prosto usaden u zemlju. U poslednjem slučajuse po završenom pu-njenju betonom uklanja donji deo 15 kalupnog sanduka iz temeljne jame 14, jama se iispunjuje i zatim se po vezivanju betona demontira ostatak opiate. Stub se zatim učvrščuje u temelju. Da bi se omogučilo uklanjanje donjeg dela kalupnog sanduka, koji je uklješten izmedu temelja i gornjeg deia kalupnog sanduka, donji se deo 15 izvodi kao što je to pokazano na sl. 7, naime iz dva dela, od kojih gornji ima zakošenu donju ivicu.
U slučaju da su predvidene konsöle i prečage za penjanje, to kalupni Isanduci 16 mogu biti postavljeni eventualno kao što je pokazano na sl. 10 i nosači 17 mogu na primer biti utvrdeni pomoču podesnih pri-tvrdivača na kalupnim sanducima nosača. Radi udobnog skidanja opiate mogu i ov-de ivice delova kalupnih sanduka biti zako-sene. -
Da bi se armaturna gvožda u kalupnim sanducima držala na ijspravnim mesti-ma upotrebljuje se uredaj koji je pokazan na sl. 12, 13 i 14, koji se sastoji iz malih li-manih traka 19, koje su pod uglom savijene i čvrsto su vezane gvozdenom žicom na u-zengiji 20 iz okruglog gvožda. Ove limane trake su jspreda zaostrene da ne bi gvozde-na površina dospela na spoljnu stranu stuba.
Naravno da pronalazak nije ograni-čen na predstavljene oblike stubova, več da obuhvata sva izvodenja čije su odlike istaknute u niže izleženim patentnim za-htevima.
Patentni zahtevi:
1.) Skela za izvodenje rešetkastih |stu-bova iz armiranog betona, naznačena time, što se sastoji iz spoljnih delova (A,
a) gvozdenih kalupnih sanduka za nosače i štapove rešetkasto^ stuba, ko.ji se zatim počev odozdo pomoču unutrašnjih delo-va (6, a’) upotpunjuje u kalupne sanduke i po umetanju armature uvek pune betonom.
2.	) Skela za izvodenje jednolstavnih stubova iz armiranog betona, po zahtevu 1, naznačen time, što su spoljni delovi (A) kalupnih sanduka stuba pomočnim nosa-čima (18, u sl. 7, 8) upotpunjeni u otpornu skelu i što jse zatim ovi spoljni delovi kalupnih sanduka upotpunjuju u potpune kalupne sanduke i pune betonom.
3.	) Skela po zahtevu 1 ili 2, naznačena time, što se izmedu spoljnih kalupnih
limova (A) umeču vodoravna gvožda (b) za ukručivanje sa čepnim i proreznim za-tvaračima (v).
4.	) Skela po jednom od prethodnih zahteva, naznačena time, što radi olakša-nja rasklapanja zidovi (A, a) klupnih sanduka medusobno zatvaraju ugao koji je veči no 90°, i što su uzajamno vezani pomoču žice za vezivanje.
5.	) Skela po jednom ili više prethodnih zahvata, naznačena time, što su delovi (17) kalupnih |sanduka (16) za konsole i prečage za penjanje pritvrdeni spolja sa pritvrdivačima na delove kalupnih kutija stuba snabdevene izdubljenjima i kosim ivicama.




rrrrrmCK'/ "3 i///M___V/t/A.
/v c


r / o.
rL3-6










Ad pat. br. ,13731