Poštarina plaćena a gotovom
Ooi IX. Bra) 7.
U Zagreb«, 19. febroara 1937.
Poleđini broj Din 1.50
I^JOBLJAHA.
j—ui ajme
Seljaci u Julljskoj Krajini ostaju bez zemlje. Zemlja im se ođuzlmlje sistematski po u napreci odred Jenom planu. Ako naš seljak ostane bez zemlje, sva naša borba Izgubit će svaki smisao.
Sta treba ooduzetl pred tom novom 1 najvećom opasnošću?

GUŠILO SAVIZA JUGOSIOVENSKIH EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE
ŠPANIJA, ITALIJA I NEUTRALNOST
Kada je pala Malaga sva fašistička štampa je prvog dana prenijela bez komentara pisanje »Manchester Guardiana* gdje se kaže da su talijanski vojnici osvojili Ma-“ffu. (I mi smo u posljednjem broju pre-ntjelt taj članak »Manchester Guardiana*). Fašistička štampa je to stavila na vidno mjesto.
Drugog dana je, medjutim, ta štampa otvoreno pisala o toj pobjedi kao o pobjedi talijanske vojske, a »Regime fascista* je doslovno pisao:
Naša omladina nije čekala da a* stvari zamrse, več je poletila u kompaktnim legijama, da napadne neprijatelja civilizacije i zada smrtni udarac me-djunarodnom ološu koji se bori uz Caballera.
Medjutim 16 o. mj. je evropska štampa donijela vijest iz Londona u senzacionalnoj formi u kojoj se kaže da je na sjednici komiteta ambasadora u Foreign Officeu postignut sporazum o zabrani šiljanja dobrovoljaca u Spaniju, a »Evening Standard* je javio da je na toj sjednici bila najvažnija izjava talijanskog ambasadora Grandia, da ce se Italija odreči svojih ranije postavljenih uslova za zabranu ulaska dobrovoljaca u Spaniju.
Zabrana o slanju dobrovoljaca stupa na snagu u subotu 20 o. mj. pa tim povodom piše »Daily Herald* da će Italija do subote slati dobrovoljce i ratni materijal, a »Times* veli, komentirajući odluke odbora za nemiješanje:
»Oni koji pomažu generala Franca drže f n su mu poslali dovoljnu pomoć za nastavljanje borbe do pobjede. Uostalom poslat će mu još pomoći do datuma stupanja na sna-gu ovog sporazuma. Priliv Talijana bio je tokom posljednjih osam sedmica naročito lak, te nije nemoguće da je broj vojnika, upućenih iz Italije kroz to vrijeme « Španjolsku dostigao najmanje 10 do 15.000.
mUMtZhnfter Gu?r?ian« izmedju ostalog veli. *1 talija u sadašnjem trenutku vodi
A ZZaiZÌÌe, “ Španjolskoj sa najmanje 50.000 vojnika i ogromnim stokovima ratnog materijala*,
Gospoda Tabouis, komentirajući tu od-lulcu u »Oeuvre-u* veli, izmedju ostaloga, aa u Londonu prevladjuje mišljenje da Tatjani smatraju da već imaju dosta trupa u španjolskoj i da će do subote stići da ih još dosta prebace na bojište, te da imaju razloga čak i da pozdrave donesenu odluku oja će spriječiti upućivanje nove vojne pomoći španjolskoj vladi.
l<*t donosi i članak Alberta Bayea, o nolkf8 ^ 6< ministar spoljnih poslova
ifi <?<? Francuska smjesta otpočeti snabdiie vati španjolsku vladu!«	^
»Figaro* kaže izmedju ostaloga:
*BiliJbjsmo moida isnenadj'eni promje 1T' U držanju Italije kad ne bismo zrJli francuska nedavno dala na znanji sku sma? to Vans;;°, ^diranje u Spanjol OurnnrtX tS?° f.° lfco 0Pasnim za svoju si-Marok J!emaik0 biranje u špa-
ći oPiLtl?a,X 'LiStu >Echo de Paris* pišu otkloniti1 i emi 'fražava nadu da će se sac spoZL nP°?!iednje smetnie i da će . 8, miieniti	u Londonu stvarno pri-
rokovima v e}?^ liniji i i° u odredjenin prebrodila	smatra da je Evropi
Pr	period veoma opasan za mir.
ždaJaT* d.0.da{e da su ovom ishodu mo amha<,aJ’rln’ie^ Ì razgovori sa talijanskin UvlađaTr \Parizu, koji se u ime svo skon mita, Zh°9 nedavnog govora franai prilikom it<ra Pr(‘lsiednìlca a kome je ton
MijanskihTupTuTiZu ^ ^ • .upfivanf
r*‘ •“>“ »»s
Francuske ^avUareVsU i en°rgičnoj akcij da Z do\ea1J} M°rnin9 Post«> koji kaž
d neočekivanog rezultata došlo po cuskan sahl’aljuPl61 odlučnom držanju fran cuskog ambasadora Corbina. U poliiičkin
SC™’ tn l*!*’ vladao i* ntisak dl
da i V* 4 ?orhruf ir°ba razumjeti lake Z Je Francuska u danom slučaju riješem
bi Th, U, SPnni°lsku dvije divizije, ka]
ubrzale kraj gradjanskog rata.
«imi H tom neke vrSti općem zadovolj drinj?%4 }edrf nota k°ia kvari. A to j Jn ?i .Po,riugala- Jer Portugal ne pristaj "u„k°.r}trolu; Portugal, koji je već nekolik ecenija neke vrsti engleske političke kolo ™je, taj Portugal prkosi Velikoj Britaniji francuskoj i cijeloj Evropi. Kako je to ma Puče. Sta stoji' iza tog držanja Portugala Pitaju se mnogi evropski listovi. j.. I Još nešto. Ako se sjetimo da je Ha llJa bila iskrcala u Cadixu 10.000 vojnika Po vijestima »Timesa* istoga dana kada j potpisan džentlmenski sporazum s En A ako m sjetimo izjave kodu J
Kavranci ostaju bez svoje zemlje
NEČOVJEČNIM UTJERIVANJEM NEPRAVEDNIH POREZA ODUZIMAJU SELJACIMA U
KAVRANU ZEMLJU
K a v r a n, februara 1937. — Od svih sela ouliske općine, naše je najsiromašnije. Ono malo rodnog polja nestaje, jer nam zimi voda odnaša zemlju u more, pošto smo na brijegu iznad mora kao poluotok. Mi smo se prije rata bavili poljodjelstvom, nešto ribarenjem, a većina paleniem iaple-nica (vapnom), a po nekoliko nas je radilo u kamenolomima, ier imamo prvoklasni kamen. Danas živimo jedino iz ribolova, ali i to nam vrlo slabo uspjeva. ier nemamo sredstva za ribolov, pošto smo osiromašili do skrajnosti. Poreze plaćamo kao najbogatiji kraj u Italiji za prvoklasnu zemlju. Već petnaest godina se tužimo i pravimo rekurse, da bi nam klasificirali našu zemlju kao drugoklasnu, pa da nam se snizi porez, kako je to po drugim krajevima u Italiji. Medjutim, iako smo to uvijek činili redovnim putem preko sindikata, svejedno nam niše uspjelo.
Do 1932. svake godine bile su naše tužbe na redu, jer već onda nismo mogli dalje izdržati, na smo te godine išli u deputaciji sindakatu, obavještavajući ga, da mi ne možemo više izdržati i nek nam se već jedanput snizi taj porez ili neka si uzmu našu zemlju, djecu i žene, pa da neka nas hrane. Kod sindakata smo našli ipak dobrih ljudi, koji su shvaćali naš očajan noložaj, ier su poznali naše prilike, pošto su se prije uvjerili na licu mjesta, kad su došli u Kavran da izvide. Taj dan je generalni sekretar sindakata za poljodjelstvo telefonirao prefektu, kako ie došla deputacija ljudi sa energičnim nastupom. da im se već jednom riješi njihovo pitanje, ier da su gladni kruha, a kamo li da mogu plaćati onako visoki porez. Umjesto da prefekt riješi naše pitanje, dao ]e narcdienie polidii. da se pošalje u naše selo jedna četa karabi-
niera, da bi spriječili svaki pokušaj pobune.
Prije nego su se ljudi vratili kući, bilo nam ie cijelo selo u opsadnom stanju Narod ie bio terorisan i od onda smo prestali sa našim orosvjedima, jer nije bilo koristi. Danas nema u našem selu skoro nijednog seljaka vlasnika svoje zemlje. Većini ie već oduzeta zemlja, a nekolicini će biti doskora na dražbi, ier već godinama nitko ne plaća porez.
Pred malo dana su bili na dražbi posjedi udovice Kostešić Marile zvane Stanišinka. Tai posied Ie otišao na dražbu za hiljadu lira. Osim toga su prodali toga dana i imanje Rumac Martina zvanog Kovač i Peruško Martina.
Naše porodice, kojih ima devedeset, ostaiu malo pomalo bez zemlje, a ako se ovako nastavi, ostat će bez kuće i kućišta.
Kalvarija, ki je svetu nepoznana
OBŠIRNI ČLANKI O NAŠEM NARODU POD ITALIJO V AMERIŠKEM SLOVENSKEM TISKU OB IZDAJI ANGLEŠKE KNJIGE DR. LAVA ČERMEUA
V Rstu »Napredek« (Cleveland) od 20 januarja in v »Enakopravnosti« (Cleveland) od 25 januarja beremo obširni članek o našem narodu pod Italijo ob priliki prikaza angleške knjige dr. Lava Čermelja. V »Enakopravnosti« je izšel potem članek tudi v angleškem jeziku.
Prejeli smo knjigo, ki se bavi s položajem, oziroma zatiranjem slovenskega in ostalega slovanskega življa v takozvani Julijski Krajini. Spisal jo je dr. Lavo Čermelj, angleški prevod ie napravila F. C. Copeland, ki ie lektorica angleščine na ljubljanski univerzi, založila pa jo je »Jugoslovanska zveza društev za Ligo narodov«. Knjiga obsega 259 strani, je strokovnjaško pisana, dobro dokumentirana ter na splošno in v detalju podaja objektivno, zato pa nič manj pretresljivo panoramo tragedije, ki se odigrava v Primorju vse od dne. ko je Italija zasedla ondotne naše pokrajine.
Je to najbrže najboljše In najtemeljitejše delo te vrste, kar jih je še doslej izšlo v angleščini.
Zanimivo bi bilo vedeti, koliko teh knjig se je natiskalo, koliko razposlalo in kam?
Ali so jo dobila uredništva važnih ameriških listov in redakcije vplivnih časopisov v Angliji? Se razume, da pri velikih listih ne berejo vsega, kar prejmejo, da se mnogo knjig, ki jih klasificirajo med »propagando« zmeče proč ali pa v omarah nabi-rajo prah, ampak intenzivna in sistematična propaganda v nobenem slučaju ne more ostati brez vsakega uspeha, če se pri nji dovolj dolgo vztraja.
Žalostno dejstvo namreč je, da ameriški javnosti v splošnem — kako je v Angliji, ne vemo, ampak dvomimo, da Je bolje — ni skoro ničesar znanega o naši narodni manjšini v Italiji in o njeni Kalvariji. Naših ljudi — Slovencev in Hrvatov v Italiji. poleg onih v Beneški Sloveniji, ki so prišli pod Rim 1. 1866 — je do 700 tisoč, torej nekaj več kot je n. pr. Židov v Nemčiji. in če se ne motimo, tudi več kot je Nemcev v južnem Tirolu, ki so bili kakor naši Primorci predani Italiji na podlagi zloglasnega Londonskega pakta, pa vendar, kaka razlika glede informiranosti svetovne javnosti.
Radi dobrega pol milijonov Židov v Nemčiji, s katerimi Hitler prav nič boljše ne ravna ko Mussolini z našim narodom
(pravzaprav bolje — Hitler vsaj sledi neke vrste bestijalni logiki; če odklanja Žide kot enakovredne pleme, tudi od njih ne zahteva, da bi za Nemčijo kri prelivali, medtem ko je Mussolini »slovanske barbare« prve poslal v Afriko, da so umirali za laško slavo!) se ves civilizirani svet vzruja, protesti od vseh strani sveta dežujejo na Berlin, vodi se bojkotna gibanja proti nemškim produktom in propagando, ki ne počiva ne podnevi ne ponoči, skrbi, da je vsak čita-joč človek kjerkolisibodi na svetu, kjer še vlada mera svobodnega tiska, vsaj informiran z usodo židovske manjšine v Hitler-jevi državi.
Položaj Tirolcev pod Italijo morda nt tako razbobnan. toda je vsaj poznan, vsaj popolnoma potlačen ni, kot je slučaj z našimi Primorci. Nemška propaganda je mani bučna, toda na delu je vedno. Ni dolgo tega. ko smo videli nemško propagandno mapo, na kateri so bili označeni »nemški otoki« širom Evrope. Kočevarji so bili impor-tirani v Slovenijo pred stoletji, toda na dotični mapi so označeni. Berlin ni pozabil nanje! — — (V zaključku piše člankar o Sloveniji in raznih borbah v katerih se ne vpošteva položaj Slovencev pod Italijo).
PAPA PRIZNAO OSVOJENJE ABESINIJE
FAŠISTIČNA ORGANIZACIJA „DOPOLAVORO" SPET NA DELU
Gorica, februarja 1937. (Agis). — Fa-istična organizacija »dopolavoro«, ki so jo silo razpleli po naših vaseh, zlasti po ve-jih krajih in trgih, je z nastopom zime oet napela vse svoje moči. Po številnih lalih vasicah so na novo ustanovili to rganizaciio. po že obstoječih pa so spet ričeli s prirejanjem plesov ob nedeljah in raznikih. V plesu vidijo Italijani uspelo abo za mladino in skušajo s tem uvelja-iti delovanje »dopolavora«. Zlasti aktivne o te organizacije tam. kjer ie večje šte-ilo priseljenih Italijanov, predvsem pa v bmeinih krajih. Ker ni zadostnega odziva led odraslimi domačini si pomagajo italiani s tem, da vabijo na plesne prireditve iladino iz fašističnih mladinskih organiza-ii in celo nedoletne otroke, katerim bi loral biti zabranjen dostop na plesišče, •o večini vodijo plesne prireditve v »dopo-ivoru« učitelji, občinski uradniki in drugi aki javni funkcionarji, katerih dolžnost bi ila. da skrbijo za dobro vzgojo mladme.
zlasti pa neodraslih in šoloobveznih otrok. V tem pogledu ne poznajo priseljeni Italijani, zlasti ko se trudijo, da pokažejo uspeh svojega dela, nobenih skrupolosti.
Med ostalimi prednjači vsekakor Podbrdo, ki ie sicer mala vasica, a je kot obmejna postaja postala prava naselbina Italijanov. Vso svojo aktivnost kažejo ravno le nedorasli otroki. Dalje je razvpit daleč naokrog »dopolavoro« v Knežaku, kjer so se v teku lanske zime pogosto vršili plesi, ki so se zavlekli pozno v noč in celo do naslednjega jutra. Na take prireditve so navadno priseljeni Italijani zvabili mlada dekleta iz okoliških vasi. ki so ostajala na plesu med samimi Italijani vse noči. Za te prireditve ne poznajo nobene policijske ure. nobene kontrole javne varnosti, in kaj vse se na njih dogaja, ni potrebno pov-darjati. Pripomniti pač moramo, da je še veliko število vasi, kjer »dopolavoro« ni našel nobenega odziva in so morale oblasti celo ukiniti organizacijo.
Franco bio dao dopisniku američkog Usta »New-York World-Telegram*. da če njegova Španija biti totalitarna kao Italija, koja je »danas najbolje upravljana i najbolje uredjena država na svijetu*,..
U dnevnim listovima, u vezi s time, čitamo 18 o. mj. i ove dvije vijesti:
»Vojni stručnjaci u Valenciji sada su bez ikakove sumnje ustanovili po nalazu dijelova ispaljenih granata, da one nose potpuno obilježje talijanskih tvornica iz Genove, te da uopče ne bi mogle biti ispaljene sa bilo kojeg nacionalističkog broda. Stručnjaci dalje tvrde, da su granate morale biti ispaljene iz topova ratnih brodova »Luigi Cadorna* ili »Armando Diaz*.
A druga Havasova vijest glasi:
»Prema vijestima iz Gijona medju pobunjenicima, koji su u nedjelju prešli na stranu vladinih četa nalazi se 300 Somalija-ca. Povedena je istraga, da se ustanovi, tko ih je regrutirao. Do sada to nije jasno utvr-djetux.
(Somaliju drže Englezi, Francuzi i Talijani. Ko je od njih regrutirao Somalce za Franca?!)
Sve to sumirano — dobiva se realna slika sadanjih dogodjaja. A iza te slike stoje posljedice eventualne pobjede jedne ili druge strane. A « vezt s time mnogo čega u Evropi. Puno velikih i malih pitanja imat če drugačije lice iza rata u Španiji, prema tome koja sirana pobijedi.
Ako pobijedi španjolska vlada, pobjeda je na sirani, demokratske Francuske i Engleske s grupom ostalih manjih demokratskih država, a ako pobijedi Franco?
A mi kao emigracija — i mi kao dijelovi stanovništva iz Julijske Krajine — i te kako ovisimo o cijelom tom sklopu država, o tim blokovima i o Um pobjedama ili porazima. Sve če se to i te kako odraziti na nama.
I iz tog razloga pratimo španske dogo-djaje velikom pažnjom i uznemirenošću.
(L P-).
Rim, 15 februara. — Dnevni listovi donose: U političkim krugovima izazvala ie veliku senzaciju okolnost, što ie napa Pio XI, na pozdravni telegram, koil mu ie uputio talijanski krali povodom proslave petnacstgodišniice pontifikata, odgovorio, naslovljuiućl svoi odgovor na »talijanskog kraiia i cara Abesiniie«. Prema tome ie. kaže se, papa na vidljiv i otvoren način priznao osvajanje Abesiniie od strane Ita-Mie i talijanski imperli.
Ovai gest pape Pia XI. kaže se u talijanskim političkim krugovima, niie došao neočekivano, nego ie od nape bio promišljen i učinjen na osnovu zrelog razmišljanja. Karakteristično ie. da ie ovim svojim telegramom papa, koii ie priznao talijanski imoerii. došao u sukob sa Društvom naroda.
Stanje Lojzeta Bratuža
Stanje Lojzeta Bratuža, ki je moral za Božič pod fašističnim pritiskom piti večjo količino olja, se nikakor ni zboljšalo. Pretekli teden so se bali najhujšega. Poklicali so k njegovi postelji celo specialiste, toda do sedaj ni še nastopil noben preobrat v bolezni.
V soboto in nedeljo je bil Bratuž v agoniji. Nimamo še vesti, ali ni morda medtem že podlegel. Izkazalo se je. da so mu dali piti ne ricinovega olja, temveč olje za mažo. ki je vsebovalo bencol. Od zločincev ni nihče v zaporu, temveč so vsi prosti. Od njih so bili trije Slovenci in dva ìtalijana.
ŠE ENA KNJIGA DOVOLJENA
Goriška prefektura je dovolila Goriški Matici še eno knjigo; Vesele zgodbe, zbral in prevedel Tone Cemažar. Gorica 1936. str. 132. — Vsebuje 17 povestic iz raznih jezikov. Platnico je risal Spacal, knjiga ima ilustracije raznih slikarjev pa tudi več lesorezov domačega slikana A. C,
vincialnih fašističnih glasilih.
„MANCHESTER GUARDIAN" PIŠE
0 PRVOJ POBJEDI
FAŠISTIČKE
INTERNACIONALE
1COUKO JE	VOJNIKA O, T,„, febr„„,a 1937. - (Agl,) - Pred-
vsem je treba pretekli teden zabeležiti se »Manchester Guardian* donosi uvodni ministrskega sveta, ki se je vršila 9 t. članak, « kome se izmedju ostalog veli: Gu-\m- *n v kateri je bilo predloženih nebroj bitak sredozemnog pristaništa Malage od u.r(rdb popolnoma vojaškega značaja. Naj stnine španjolske vlade pretstavlja prvu po-1 otiramo med njimi samo najvažnejše: za bjedu fašističke internacionale u Evropi. I izpopolnitev inženjerske aeronavtične šole v Bar je 5.000 talijanskih »dobrovoljaca* uče- Turinu, se je votiralo četrt milijona lir, za stvovalo u napadu, a njemački topnici	nabavo inštrumentov pa 50.000 lir: z novo
su na pobunjeničkim ratnim ladjama, koje ure^ilo nal se osnuje in zgradi veliko novo s« to bile potpomognute njemačkim žor- Petališče pri Milanu: uredba o povečanju piljenima. Njemački ratni brod »Graf von c?stne milice, ki baje ne zadošča po šte-Spec* motrio je operacije iz daljine. Medju- j yiiu ve5 potrebam. Važen predmet razprav tim pododbor londonskoga komiteta, koji Ina seji so bili tudi problemi kolonij, čim motri izvršenje sporazuma o nemiješanju u I hitrejšega izkoriščanja in pospešenja trgo-španiji, odgodio je svoj sastanak. Mnogo I vinskih stikov. Zato so bile izdane posebne važnija od zauzeća Malage je promjena stra- ! uredbe glede industrijske in bančne đelav-tegije koja se sada upotrebljava da se zau- ! nosti, glede ureditve advokatur v Adis
Velike vojaške priprave v Italiji
ŠTEVILNI DEKRETI VOJAŠKEGA ZNAČAJA
zme Madrid. Vlada tvrdi, 'da ima 150.000 dobro treniranih milicionara u istočnom dijelu Španije i ujedinjenu komandu. Vlada u isto _ vrijeme pokušava da izvodi ogromnu socijalnu revoluciju jednovremeno sa vodje-njem rata. Nema sumnje da su veliki dio odigrale Njemačka i Italija u napretku pobunjenika. Britanska vlada sposava svoju
»
Abebi, Asmari in Mogadišju, ki naj bi pospeševale in olajšavale predvsem trgovinski promet, dalje dekret za ureditev agrarnega kredita v Libiji. Votiralo se je dalje 69 milijonov za regulacijo Tibere pri Rimu, kjer naj bi se tudi istočasno uredilo posebno letališko pristanišče. Razen teh dekretov in pa dekreta o pospeševanju gradb savjest tvrdnjom preko lorda Cranboma, da I zdravih kmečkih hiš. so vsi dekreti ki so še se jednaki broj dobrovoljaca nalazi na obim I bili izdani popolnoma vojaškega značaja in stranama. Čovjek bi želio da zna, na koji se tičejo napredovanja oficirjev, oprostitev način lord Cranbom dolazi do takvih cif ara. I plačila dote pri poroki in sličnega.
Il 0kj° 1ÌM° Mi naia* « KmaIu za tem je predsedoval Mussolini
t l	ra^P -T™ ^' vrhovnem odboru za obrambo. Pri tem je
znaje se da je 10.000 Talijana iskrcano u | zlasti padel v o£i Mussolinijev nagovor na
generala Dalloglio, ki je predsednik odbora za civilno mobilizacijo in generala Spigo, ki je generalni komisar za vojne izdelke in vojaška dela. ter tudi šef tajništva vrhovne komisije za obrambo. Zlasti to dejstvo je zbudilo v časopisju in javnosti
veliko pozornost in kaže jasno na to.
da se fašistična Italija sistematično pripravlja in organizira za vsak slučaj, zlasti za slučaj kakega mednarodnega konflikta, ki lahko sledi Iz današnje velikanske napetosti.
čnin ^ f®Za5r".0St Vzbu,.ia,i!(\T za1dn!,em 2asu številne priprave vojaškega zna- prvotno mislila, je mnogo naprav, zlasti le-caja, ki so izražajo v vseh listih, zlasti pa v podrobnostih, v posameznih pro- tališč, danes opuščenih in se ne vzdržujejo,
kot bi se morala.
Mimogrede bi lahko še omenili poseben dekret, ki je vštel 6 remorkerjev po 131 in pol ton, zgrajenih na Reki, v vojno brodov-je države Kakor izgleda, sistematično včlenjajo vse, kar se da uporabiti v vojaško zgradbo in aparat, ki naj bi ob določenem trenutku začel brezhibno delovati.
Istočasno s temi notranjimi vojnimi ma- Toda to še niso vse posebnosti popolno-nifestacijami, pa vidimo, da je sedaj Italija ma vojaškega značaja, ki jih lahko zabele-nenadoma hotela tudi na zunaj pokazati in žimo samo v enem tednu. Velikega pome-demonstrirati svojo moč, ter je napoveda’a . na_in značaja iz vojaškega stališča je nam-velike vojne manevre mornarice ob libijski j reč nova razdelitev teritorijalnih območij obali. To se vrši takoj po velikih mauev- j posameznih vojaških zrakoplovnih povelj-rih angleške in francoske mornarice v Sre- ! štev. Po novi ureditvi bodo obstojala v Ita-dozemskem morju. Da hočejo dati tej de-! IW namreč 4 zrakoplovna poveljstva: v Tu-monstraciji italijanskega vojnega brodov- i rinu, Milanu. Bologni in v Napoliju, Videm, ja še poseben mednarodni pomen, se lahko Gorica, Trst in Pulj spadajo pod Bologno, razvidi iz tega, ker se bo udeležil vaj sam ' Vsaka teh bo morala skrbeti zase za zgrad-Mussolini. On bo gotovo izkoristil to pri- j be, aprovizacijo, skladišča in delavnice. S liko in povdaril pred svetom s posebnim i tem bo skrb posameznih odgovornih pogovorom, moč današnje Italije. Vaje bodo veljstev povečana in mogoče bo popolna trajale 13 dni in se jih bo udeležilo okoli 60 edinic.
Kljub vsemu se tudi ob naši meji še nadalje vrše obrambne priprave, kolikor še niso dokončane.
Zlasti se opaža ogromno utrjevanje meje pri Idriji. To je že peto ali šesto leto, odkar se ta meja utrjuje sistematično in vztrajno.
Kjer pa tega ni in kjer ne gre več toliko |
Španiji izmedju 22 decembra i 26 januara. Prema izvještajima iz Gibraltara drugih 16.000 Talijana stiglo je u Spaniju nedavno, dok u Španiji ima bar 20.000 Nijemaca. Karakter ovih dobrovoljaca najbolje se može ocijeniti izjavom jednog zarobljenog Talijana, koji je mislio da je poslan u Abesi-niju. Dok se vrši pritisak od strane pobunjenika i dok se taj vojni pritisak povečava, jedna fašistička sila za drugom odgadjaju akciju u odboru za nemiješanje. Sada Portugal čini primjedbe kontrolnom planu; iduće nedjelje će to učiniti Njemačka ili Italija. Britanska vlada i dalje pere ruke kako to
ter lažja kontrola, kot bi bila na celo državo hkratu.
Fašistična Italija, za katero je svet smatral, da bo z aneksijo Abesinije zadovoljna in da je s tem rešen njen problem kolonizacije. se vedno
bolj fn bolj pripravlja še dalje na vojno, kljub temu da je nihče ne ograža In ji nihče ne napada njenih mej.
Odprto in javno vmešavanje v špansko dr-
ža kake nove in velike načrte, izpopolnju- : žavljansko vojno, ki ga priznavajo sami fa-jejo in dokončavajo prejšnje naprave. Vse- j šistični krogi, in za katero ve danes že ves kakor pa je morda značilno dejstvo, da so ! svet. je jasen dokaz tej trditvi. Notranje ponekod opustili gradbo nekaterih vojaških sile. ki razjedajo fašistično gospodarsko naprav manjšega značaja, toda to gre večji zgradbo, ne morejo dopustiti, da bi se usta-del na rovaš pomanjkanja denarnih sred- lil. Z nebrzdano silo ga ženejo v nove štev. Ker se je Italija zamotala v zadnjih avanture in v nove nesreče zlasti za itali-letih v konflikte popolnoma drugje, kot je jansko ljudstvo, pa tudi za ves svet.
NASE LJUDI SILIJO, DA PREVZAMEJO POSLE OBČINSKIH PODE^TATOV
najbolje može. Za nju je španjolski rat ne-1 J v8 ^e,bnl^a	(Agis). z-e
zgoda! kao Sto je bila t abesinska avantura, I ?ìi?tV.k0“uU 'f ^fga 'eta s?.se v P°S3IT' jer remeti planove britanskog ministarstva I P!{j ^raill’..0? aa p.n z.nan!^ vaških velja-spoljnjih poslova, španjolski 9narod se *ort ™	£
dobijo naše ljudi zato, da prevzamejo posle občinskega podeštata v domačem kra-
manevre fašističke internacionale u Španiji I	Pire<*VS,?m	'
znači stvoriti i još više učvrstiti vladavinu I iJ:uđ]^z,e’0 č,Yd!h' kajti kaj takega niso ni-
za mir i demokraciju u Evropi, a protiv drskih i agresivnih diktatora. Pristati na
još
kolektivne nesigurnosti, koja je produkt, i povod, sa htdjačko oružanje Evrope.
ti pričakovali in niti želeli. Danes, ko so skoro vse občine tako zadolžene, da se ne bodo mogle zlepa otresti dolgov, je pač težko gospodariti ht voditi občinske uprave
posebno še, ker so vsi viri dohodkov popolnoma izčrpani. Prevzeti bi morali samo veliko odgovornost napram oblastem in napram svojim sovaščanom, katerih ne bi mogli v nobenem slučaju ščititi in zagovarjati. Torej koristiti ne bi mogli prav v nobenem slučaju niti domačinom, niti občinam pač bi si nakopali s tem vsakovrstne obveznosti napram oblastem. Zato so le redki slučaji, da so naši ljudje pristali na imenovanja za podeštate.
DROBNE VESTI IZ NAŠE DEŽELE
— U Orihima kod Barbana održan je ovih dana gospodarski tečaj. Tečaj je po-hadjalo oko četrdeset ljudi. »Piccolo della Sera« piše tim povodom, kako su seliaci zahvalni vladi, što pokazuje toliko brige za istarskog seljaka.
— Šego« Mati I Blažu Ušlču ìz Valture održat će se 23. o. mi. ponovna rasprava u Trstu. Segota je bio osudjeu na 18 godina robije radi toga, što je septembra 1934 bio bacio bombu n kuću lugara Moss-a. Ušić je bio oslobodien radi pomanjkanja dokaza.
Kasacija je odredila sada ponovnu raspravu. Optužene će braniti advokati Cer-Jenizza iz Pule i Zennaro iz Trsta.
— V Idriji so oropali cerkev sv. Barbare in odnesli Iz nle mnogo dragocenosti ter tudi nekaj denarja. Roparjev še niso izsledili Škoda znaša oko 11.000 Hr.
— V Preserju pri Komnu je zgorela kmetija Janezu Kodriču z vsemi gospodarskimi poslopji ta z vso letino, predvsem M kv sena. Kodrič hna preko 5.000 lir Škode.
— V Kopni so pričeli 1930 leta izsuševati ta kultivirati zemljo, kjer so bile prej soline. Do sedaj so na ta način pridobili že okrog 420 ha plodne zemlje. Cena zemlji je baje poskočila od 200.— na 3.000.— lir za
|614 DEKRETOV, S KATERIMI JE SAMO V JANUARJU SPREMENJEN SLOVENSKI PRIIMEK 1.791 OSEBI
Samo januarja 1937 je uradni list »Gazzetta ufficiale« objavil sledeče dekrete tržaškega prefekta, s katerim se izpreminja-io slovanski priimki: datum š
8. jan.
12. jan.
18. jan.
20. jan.
23. jan.
27.	jan.
28.	jan.
29.	jan.
30.	jan.
vkupno 614 dekretov 1791 oseb torej v enem mesecu se je izpremenil priimek samo v tržaški pokrajini 1800 osebam!! Poudarjam, da gre za čista in pristna slovanska imena.
Izpremenill so celo priimek nekemu Po, lancu (Poljanec), ki je rojen v Cristelber-gu (?) pri Ptuju.
Izpremenill so priimek celo osebam, ki so že od leta 1929 v Argentiniji, tako Slovencu Rudolfu Primožiču iz Trsta.
Dekreti nosijo datum še iz prve polo-
dekretov	število oseb katerim se je izpremenil priimek
42	175
85	244
30	136
27	55
106	324
41	95
59	244
158	381
46	137
ha. Bolje bi bilo morda, če bi uporabili de-|vice
nar, ki so jca tu zabili, za reševanje in sa-lrrAT'f'i ^sTO ima qina ll lUCiOSLAVUI niranie kmečkih gospodarev , Ut,L ^ožEfeSlJ M« VEĆI POREt
—	Škof Nogara pripravila evharistični 11 r n „ j f„hrllnra iqu7 _ va nas0:
kongres ta je zato izdal na kler posebno	„ Buzetu odmieruiu ovih dana nove
S°PrlrkSr	Pred^se^z^	^ T^o^nTS
V Pismu pravi da je prejšnji kon- Podreka Ivan Furl,č iz „ašela sela i tamo
ioTonn	c’4°^	k68? da* s® .zbra1'	su mu	kazali, da če	morati platiti 1000 (bi-
lOTOOO	v	škofiji	Sedaj	bodo stroški zni-	ijadll)	lira	poreza	Kada sc Podreka
zanl, kolikor se le da, in odbor se je zato|jlunj0i jer da su njegovo imanje nroci-obroil na hranilnice in banke za podporo, jenili nekoliko puta više nego što vrijedi, j ,yej?na,^klonov mora tudi sedaj priti J na općini su mu kazali, da mora da plati
«"fi ‘ V	80 ? n?Hi da nema smisla da se buni, Ser da on
bolj radodarni. Določil se bo dan za to, ko j jma — Sjna H Jugoslaviji. Ako ne plati,
7.Cerkv^^kh.?obl!!a, obulus za kon«res- kazali su mu. propast će mu imanje. Zaključujem: Dajte zlato, srebro, rože, si-	--------
jaj Jezusu Kristusu...«	FAŠISTA KOJI JE ZAPALIO GOJAKÒVU
—	V Trstu so bile odlikovane pretekli KUĆU U GOLCU — NAGRAD JEN.
teden tvrdke, ki so darovale vino za voja- Golac, februara 1937. — Javili smo ke v Abesiniji. Od 346.252 litrov, ki so ga bili kako je izrod Juriševič Franjo zvan nabrali	v	vsej Italiji, je	prišlo iz Julijske	Cepčov	bio	zapalio	kuću i štalu Gojak
Krajine	iz	Zadra	57.767	litrov vina. 1 rst I	Antonu,	a i	prije toga na isti ie način bio
sam je darova! 32.185 litrov, ter stoji na 1 upropastio četiri naša seljaka, a da nije prvem mestu med vsemi v Italiji. Kakor I zato bio pozvan na odgovornost. Ovai vidimo je Julijska Krajina največ darovala, I naš renegat fašista ie za ova svoja zlo-čeprav je njena produkcija daleč za pro- čmačka djela loš nagrađjen. i to time, da dukcljo ostalih pokrajin v Italiji. Z zlato I ga je podeštat u Podgradu u sporazumu kolajno je bila odlikovana od petih v Ita-1 sa tajnom policijom imenovao čuvarom liji tvrdka Ralf Pahor, ki je dal 5.819 li-1 vodovodnog kanala od sela Golac do sela trav vina.	Stareda.
V Italiji je najeenejši kruh!
Trst, februarja 1937. — (Agis). Pretek H teden so prinesli časopisi menda uradno poročilo pod gornjim naslovom ta pa pod naslovom: »Italija ima več kruha po nizki ceni kot vsa Evropa«. Kakor izgleda gre za pristno fašistično demagoške potvarjanje mednarodnih poročil in statistik, ki jih morajo prinesti po nalogu vsi časopisi, ker so si vse vesti popolnoma, skoro do besede, slične. Poročilo sloni na informaciji švicarskega ministrskega odbora, ki je zbral podatke v Evropi in določil cene kruhu po raznih mestih v švicarskih centimih. Tako je cena kruhu v Berlinu 77 šv. cent., navadnemu kruhu pa 56 šv. cent; v Parizu navadnemu kruhu 45, v Zfirichu 45 do 40 šv. cent; v Rimu pa znaša cena navadnemu kruhu 40 šv. cent., ljudskemu kruhu pa 37 šv. cent. Koliko te številke odgovarjajo resnici tu ne moremo ugotavljati. Treba pa bi bilo primerjati namreč tudi plače in sploh dohodke ljudi, da bi se videlo, koliko je razmerje med njihovimi plačami in ceno kruha. Iz poročil pa, ki jih imamo iz Italije, je za ljudi v Italiji kruh velika dobrota in redkost, in se po maksimiranih cenah kupuje od 1.50 lir do 2 liri za kg. Ce primerjamo torej to ceno z dohodki, bomo videli da Italija nikakor ne prednjači v nizki ceni. Kruh je za delavca in kmeta v Italiji namreč kljub tej ugotovitvi švicarske komisije zelo drag.
I U MUN1AMA IDU SELJAČKA IMANJA NA DRAŽBU
Mune, februara 1937. — Ove zime u decembru prodalo se ie za porez šest imanja u našem selu. Od ovih šest imanja, četiri ie na dražbi kupila jedna banka za kolonizaciju, dočim dva manja rasprodalo sc mediti seljacima. — Prije rata kod nas nije bilo moguće kupiti niti jedan metar zenilie. jer nije htio nitko da proda, nego svaki ie želio, da si još nešto kupi, dočim sada le sasma obrnuto: svak želi da bi prodao, ali nitko od domaćih neće da kupi.
ŽRTVE VOJAKOV IN DELAVCEV V AFRIKI.
Trst, februarja 1937. —(Agis). — Od 31 decembra 1936 do 31 januarja 1937 je padlo v operacijah in policijskih akcijah v Abesiniji 76 vojakov in 45 delavcev. Med temi sta dva oficirja in dva pilota. Nekaj jih je podleglo vsled nesreč in bolezni. Celokupno število žrtev od t januarja 1936 do 1 januarja 1937 je znašalo 1.981 in sicer 1.336 jih je padlo v bojih, 153 jih je podleglo rap.am, 27 pa jih je izginilo. Od začetka vojne. t. j. od 3 oktobra 1936 pa do 31 januarja 1937, je znašalo število žrtev 3.497. Jo so seveda uradne številke.
Demografska politika i logika
Vrlo dobro se sječama fašističke demografske bitke. Počevši od Mussolinija pa na niže — do najdonje ljestvice fašističke hijerarhije — sve je bilo upregnuto u tu »bitku*. Talijanske žene su — po parolama koje se ispisivalo krupnim slovima i kričalo preko radija — morale rađati, rađati, rađati. Italija se morala puniti Talijanima, jer jedino tako se moglo prijetiti »ili ekspanzija ili ekšpTvzrja*. -rtmjek se naglašavalo: talijansko] obitelji je Duca osigurao kruh, a ko ima dovoljno kruha za djecu, taj i rađa djecu. Daju se premije i nagrade za mnogoilane obitelji mlade parove se šalje na svadbena putovanja u Rim na državni trošak i tamo im Duce lično drži govore o potrebi — rađanja. A i filmski žurnali su po svim kinematograf ima svijeta raznosili slike masovnih vjenčanja uz uobičajene parade.
Jer demografska bitka ie uspjeti Jer Duce je osigurao kruh Čak je osvojio i Abesiniju kako bi bilo čim više kruha Jer čim više kruha — tim više djece.
To su prirodni zakoni, a prirodni zakoni plus volja Duceovu stvaraju čudesa. Tako se pisalo i govorilo.
Ali je došla statistika I — demografska bitka nije uspjela. Talijani se sve manje množe. Službene statistike ne lažu Bitka je izgubljena. (Bitka se vodila, znači protiv talijanskog naroda A ne protiv evropskih demokracija, i radi toga je izgubljena Kada bi bila u pitanju evropska demokracija, fašizam bi, sigurno, bio odnio pobjedu.)
A sada dolazi ono najljepša: fašističke novine pišu da demografska bilka, istina, nije uspjela, ali zašto? — Zato što Talijani danas dobro žive. Jer bogati i siti neće da imaju djecu. Talijani su danas, kaže štampa, bogati i siti, i zato neće na imaju djece.
Tako tvrdi »Piccolo della Sera* od 1.3 o. mj. Taj pn-irodni zakon dokazuje pomočit svjetskih ekonomista, pomočit historije i citirajući Manzonijeve »Promessi Sposi*.
»Problem nije* —. kaže »Piccolo della Sera*^ — ekonomski, problem je moralni*. Site žene neće da rađaju — gladni rađaju.
zato je eto, demografska bitka doživjela neuspjeh.
Eto: u roku od par mjeseci se u fašističkoj Italiji mijenjaju prirodni zakoni. A i logika fašističkih novinara se stubokom okreće.
Logika i fašizam...
ABESINSKA I RIMSKA KULTURA
Talijanski listovi javljaju da je u Rim dovezen kip Judejskog lava, kojega je car Haile Selasije bio postavio u Aclis Abebi. Kip £e bili postavljen na najljepšem mjestu Viale del’ Impero u Rimu. Osim toga je u Italiju prevezen i znameniti obelisk iz Ak-suma.
Kako to da su kulturnom Rimu potrebni kulturni spomenici iz Abesinije, Ta nema ni godina dana kako je kulturni Rim bio zasuo iperitom »barbarsku* Abesiniju u ime kulture i io sve zato da se može »barbarima* odnijeti blagodati rimske kultur*.
DANAŠNJA STVARNOST ISTARSKOG PITANJA
Predavanje D. Deklica n beogradskom društvu.
Beograd, februara 1937. _ u i3 °; u Prostorijama »-Istra—Trst—Gorica« u ^f^adu ^ržao je na sastanku Aka-
rfitns6 sekcije predavanje Dragutin Deklić pod gornjim naslovom. Bio Pf^tan veći broj studenata i Realih članova udruženja. Predavač je, izmedju ostaloga rekao:
niJ?1 Jr?tiraniu svakog problema, us-Ui bar rasvljetljavanje, i le sam° tako ako se pri razma-i^+HJr^g držimo realnih materijalnih i istorijsluh činjenica; treba da se u prvome redu vodimo otvorenošću i isti-Treba reći pravu riječ u pravo Ten?.e' A kod has je došlo, zaista, pra-vo vrijeme da se mnogo toga kaže.
,	, božicnjem broju »Istre« izašle su,
£a° književni prilog »Misli«, jednog našeg istaknutog emigranta. Tu, on izme-PJn “taloga kaže ovo: »Biti čovjek sva-
naki1 nVr?dÌe,-~ niSta Prirodnije za ju-nista teze za kukavicu. Strastveno voljeti istinu, pravdu i slobodu, i smrtno mrziti sve što je tim osnovama društvenog reda, poretka spokojstva, blagostanja, napretka i progresa protivno to su uslovi za stupanje na pozornicu žrtve, časti i slave, u red junaka«. To su rijeci na svome mjestu, sa kojima bi
IfvlTse* VrZL”11 P°tPUfn0 Sl0ŽItL AH Slo-’ t ba da ostanemo dosljedni
«ml ” aX <ietal)lma 1 stoT°-
razmotrimo i da saznamo nrPvvitn]U stTyarnost takozvanog istarskog problema U ovom slučaju mi moramo
0	ti na cisto sa današnjom stvarnošću uopće, sa medjunarodnim svjetskim pri-ukama, odnosno sa situacijom u kojoj se c.anas čovječanstvo nalazi. To je prvi
1	najvažniji uslov za pravilno shvaćanje ustme jednog pitanja, koje nas speci-
jaino interesu je, a koje nije ništa dru-^(LP.esoJedan odraz i dijelić današnjih općih pitanja, pred čijim rješenjem se -alazi cijeli svijet Jer ta naša opjevana »sirotica Istra« ne nalazi se u ne-Kom imaginarnom kraju ili na Marsu, n:'go u centru i u sklopu današnjeg evropskog zbivanja. Sticajem prilika, poslije svjetskoga rata, ta je pokrajina pripala Italiji. Obećanja o poštovanju prava narodnih manjina, nisu održana. Dolazi na vlast fašizam, koji nastoji krutom silom izvršiti asimilaciju našeg življa i uništiti zadnje ostatke narodnih prava, kao svog naroda, tako još više i slavenskih manjina pod Italijom. — Uklješten dvostruko, u tom ogromnom žrvnju talijanskog fašizma, naš tamošnji živalj živi, podnosi, buni se i očekuje razvoj prilika, istrajući svojom, vi-j okovima urod jenom, snagom u održanju svoje egzistencije, svojih narodnih i etničkih osobina.
Za naš narod u Istri, a prema tome logično i za nas istarske izbjeglice u Jugoslaviji, postavljaju se dvije mogućnosti rješenja problema, u okviru kojega ce se riješiti i naše, istarsko pitanje. — Jedno rješenje prestavlja, našu pravnu i narodnu individualnost, život, a drugo KHf^-.Postfvlja 36 Pranje, da U će pobijediti ratni imperijalizam, za koji ne postoji pnanje prava manjina, da li će pobijediti nasilje modernog barbarstva, koje je oličeno u internacionalnom fašizmu, ili će pobijediti zdrave narodne snage progresa i slobode, samoopredje-ljenje; naroda i jedna osnažena i nova demokratija, sa pravednijim poretkom, kome neće biti osnova rat, mržnja me-dju narodima i tlačenje unutar granica, kojemu je izložen i naš narod u Julij-skoj Krajini.
mvvP vellk*°j borbi, koja se vodi ši-rom eijeloga svijeta, trebamo i mi ubo-
skromne^Ue da pridonRSemo sve svoje
PREDAVANJE O FREUDU UISTARSKOM AKADEMSKOM KLUBU U ZAGREBU
.. Zagreb, 15 februara 1937. klub a? odr.zao Je Istarski akad. du blin 'j , sastanak. Na dnevnom re-franče3»ti predavanJe Josipa De-Lnfo idei> R° pslhoanalizi- Predavač je konture frniH- p r e u d a. Prikazane su i noknšni« riltZma bez naročite kritike
analfz? 7ni č™ f podvrSnu temelj itoj značenje frojđove teorije seksualnosti nije sasvim osvjetljeno.
disku in .stvar Pokazalo se u davanja k° a 86 G razv51a nakon pre-
d P,“dra^amo nastojanje naših aka-
kuVh,^3 da se "Poznaju savremenim p°3avama- Pod fašizmom ne-Amh'feH im ,da se slobodno izgrade, crni crn eH«SU Yelike- Očekujemo da će u snosnwl. Potpuno razviti sve snage i 'ppf°~n°sti da ih sazrele stave u službu pori?bljenog naroda, a za na-Predak, ljepšu i bollu budućnost. 1.
Širite Jadranski koledar"
ŠTEVILNE OBSODBE IN PROCESI V TRSIO IN GORICI
Večji del gre za tihotapstvo,
Trst, februarja 1937. —(Agis). — Zaradi tihotapstva so se morali zagovarjati pred goriškim sodiščem: Frančiška Godeaš, doma iz Škofje Loke, je bila obsojena na mesec dni zapora in 500 lir globe, ker je prenašala čez mejo v Italijo kavo. Prijeli so jo na meji. Obsojena je jugoslovenska državljanka.
Ker so prenašali iz Jugoslavije sladkor, kavo, suho grozdje, tobak, žganje in druge predmete, so se zagovarjali še: Armand Kogoj. Križaj Bogomila, Eugen Španger, Rudolf Albreht, Ludovik Bajec Leopold Terčel, Franc Benčin, Alojzij Mohorič, Pavla Kogelj, Ana Libar, Marija Libar, Andrej Camar, Jožef Lapajne, Štefan Lovec, Marija Rudolf, Franc Urbančič. Karel Čehovin, Anton Mlinar. Ana Peternel, Angela Lapajne, Štefan Lovec. Karel Kerševan, Marija Šibana. Vsi so bili obsojeni na stroge denarne in zaporne kazni.
Pred puljskim sodiščem se pripravlja proces proti 27 obtožencem, ker so tihotapili tobak.
Dne 19 t. mj. se bo vršila razprava proti Karlu Knafeljcu, staremu 30 let, Silvestru Urbancu, st. 43 let, Ivanu Martinčiču, st. 31 let, Ivanu Mulcu st. 19 let, Franu Šviglju st. 24 let, Ivanu Kukcu, staremu 37 let in Josipu Kukcu, st. 35 let, ker so 31 marca
žganjekuho in beg čez mejo
lanskega leta skušali vtihotapiti iz Jugoslavije 20 konj, prvi štirje pa so se z orožjem v roki postavili v bran proti obmejnim miličnikom. Fran Švigelj ima na vesti še 4 konje, oba Kukca pa sta ukradla poleg vsega še v Bači 1 konja.
Radi detomora se bosta morali zagovarjati Justina Starc, stara 33 let in Ivana Kariž, stara 38 let iz Žiri pri Sežani. Obe sta obtoženi, da sta vrgli živo rojeno dete v 25 m globoko jamo.
Ker so skrivali orožje in municijo, ki so jo našli na bivših frontah, so se zagovarjali Blaž Emil, Valentin Beltram, Franc Cotič, vsi iz Št. Petra na Krasu. Obsojeni so bili na tri do pet mesecev zapora in na denarne kazni od 300 do 1200 lir.
Ker je javno pretepal svojo ženo, je bil obsojen Armand Kumar, doma iz Vrtojbe, stanujoč v Gorici, na pol leta strogega zapora. Poleg vsega so mu zagrozili še s kon-finacijo, če se ne poboljša v ječi.
Silvij Winkler, star 20 let in Bogomil Sirk. star 24 let. oba iz Gorice sta bila obsojena na 3 mesece zapora in 2000 lir denarne kazni, ker sta tajno prekoračila mejo pri Idriji. Na 1300 lir kazni pogojno je bil obsojen 55 letni Rudolf Tomažič iz Sv. Florjana pri Colu, ker je imel brez dovoljenja lovsko puško.
„NAŠA DOMOVINA"
ZANIMLJIV ČAKAVSKI KALENDAR GRADIŠĆANSKIH HRVATA
Kad su pred četiri vijeka mnogi žitelji iz primorskih i unutrašnjih hrvatskih krajeva bježali ispred Turaka i naselili se u Zapadnoj Ugarskoj, istočnoj Donjoj Austriji i jugoistočnoj Moravskoj, ponijeli su sa sobom malo stvarnih dobara, ali su ponijeli u novu postojbinu svoju narodnu dušu, pjesme i popijevke, običaje i nošnju, svoje hrvatsko ime i hrvatski jezik. Već je Kurelac zabilježio pjesme (jačke) tih Gradišćanskih Hrvata, a kasnije su se za tu našu iseljenu braću zanimali i mnogi drugi naši javni ljudi, pa i strani učenjaci. Pod jakim uplivom i još jačim pritiskom Nijemaca i Madžara, a sasvim odvojeni od stare domovine, mnogi su se tokom vremena utopili u tudiem moru. No ima i dosta slučajeva, da su pojedini Nijemci i Madžari, koji su se naselili medju te Hrvate, poprimili njihov jezik i narodni osjećaj.
Svih Gradišćanskih Hrvata ima sada oko pedeset hiljada. Iz dana u dan su nacionalno svjesniji i kulturno jači. Nepismenosti medju njima gotovo i nema. Imaju znatan broj vrijednih svećenika i dobrih učitelja. I svi složno ,ade za dobro svoga naroda. Osnivaju razna društva, sakupljaju narodno blago, izdavaju pučke knjige i imaju svoju novinu, »Hrvatske novine« u Beču. Medju njima se rodoljubnim radom osobito ističe pretsjednik »Hrvatskog kulturnog društva« književnik Ignac Horvat, župnik u Novoj Gori (Neuberg). On je za ovu godinu uredio njihov kalendar »Naša domovina«.
Knjiga je to ukusno opremljena, bogata slikama i raznolikim zgodnim sadržajem za seljački svijet. Književnost je Gradišćanskih Hrvata uopće čisto seljačka. Seljačka ne samo po sadržaju, nego i po načinu pisanja, koji odgovara seljačkom shvaćanju i izražavanju. Seljačka je šta više i po saipom jeziku, jer u Gradišću školovani ljudi govore i pišu istim jezikom kano i puk.
U ovom čakivskom kalendaru jedina ]e iznimka štokavska pjesma Ante Dukića »Na brijegu«.
Za naše je čakavce ova knjiga zanimljiva sa stvarne i jezične strane. Nedavno je na svečanoj proslavi Strossmayerova dana u našoj Akademiji njezin član prof dr. S. Ivšić održao o Gradišćanskim Hrvatima vrlo interesantno predavanje, u kojemu je upozorio i na neke starije čakavske izraze. Za Primorce le na pr. osobito zanimljivo što se u Gradišću šuma zove loza. Tako se još u XVI. vijeku zvala i u Kastavštini, gdje se je to općenito ime sačuvalo u današnjem vlastitom imenu općinske šume Loza.
Gradišćanski kalendar »Naša domovina« zaslužuje svakako punu pažnju naših čakavaca.
IMENA MLADIH FAŠISTOV
Gorica, februarja 1937. (Agis.) — Goriški mladinski faéij je isdal Usto onih, ki so napredovali v višjo stopnjo. Iz te liste hočemo našteti le nekaj imen, ki so vsa pristno slovenska, čeprav so spačena in itali-janisirana. Kermac Radovan (Chcrmazzl), Juriševič Franc, Grcgorotič Ervin, Volpai Rudolf, Basaj Vladimir iz Mirna, Boan Izidor is Opatjega Sela Mnogo izmed njih pa je bilo tudi degradiranih, kot: Abram Maksimilijan Iz Štanjela. Povišan je bil še Kerševan Karel is Štanjela, Uršič Karel iz Mirna, Ignacij Marega is Sv. Lucije. Devetak Stlvestar, Bregant Edvard. Leban Stanislav, Prešeren Ivan, Jug Albin, Novak Alojz itd. itd. Nad polovico imen. ki. jih je Še naštetih je slovenskega izvora, in nad polovico teh je med njimi, ki so bili na en ali drugi način umaknjeni iz vodstva odgovornih mest. V ilustracijo smo prinesli le par imen.
MARY VIDOŠIĆ PREVODI NAŠE PJESNIKE
Izašla le kompozicija Gervalsove pjesme Aiatetića-Ronigova sa hrvatskim i engleskim tekstom
Pjesma Ante Dukića »Udes«, koju je prevela na engleski Mary Vidošić i koja je već bila objavljena u dnevniku »Hudson Dispatch« u Union Citvu i u dvojezičnom polumjesečniku »Jugosloven-The Ju-goslav« u Detroitu, izašla je sada 1 u »Ju-goslovenskom Glasniku« u Chicagu dne 28 pr. mj. Mary Vidošić prevela je takodjer čakavsku pjesmu Draga Gervaisa »Pod-Učkom kućice bele«. Prijevod je izašao u spomenutom »Jugoslovenu« u Detroitu dne 6 januara. Pjesmu je uglazbio već ranije Ivan Matetić-Ronjgov, a ovih je dana ta skladba izašla s hrvatskim i engleskim tekstom u nakladi Frana Sidaka u Zagrebu (Trgovina muzikalija. Prolaz Tuškanac).
»UČITELJSKI TOVARIŠ«
O' Cirilu Drekouji
V »Učiteljskem tovarišu« (Ljubljana) od 11 t. m. beremo tele vrstice o Cirilu Drekouji in njegovi črtici »Beg iz življenja«, o kateri smo že pisali v našem listu. »Učiteljski tovariš« piše:
V »Biblioteku, v eni izmed redkih publikacij. ki jih še izdajajo primorski rojaki, ie izšla Drekonjeva črtica »Beg iz življenja«. Ta številka »Biblioteke« prinaša še več drugih stvari različnih avtorjev, vendar ie ta, Drekonjeva, najmočnejša.
Naš tovariš nam opisuje tu slovensko vas za fronto, kamor sicer niso segale topovske krogle, a ie prokletstvo vojne le razkraialo duše in zapustilo za seboj številne kali bodočih tragedij. »Beg iz življenja« je ena taka tragedija. Drekonja nam slika vse mirno in brez nepotrebnih okraskov, vendar z večjo pestrostjo barv kot smo lih bili vajeni videti pri njem doslej. Cim boli se dejanje razvija, tem boli ie slog raznihan, slike plastične. Le ob psihološkem dramatičnem višku nas ne more docela prepričati in imamo za hip vtis. kot da mu roka ob pretežki nalogi omahuje. Kliub temu spada to delo med najboljše Drekonieve stvari, ki nam ie porok, da nam ustvari lahko še marsikaj lepega. Še zaradi nečesa je knjiga zanimiva. Kaže nam klaverne kulturne prilike v sosednji državi. Ime Ciril Drekonja je spremenila cenzura v »Cirillo Drekonja«. Značilen je tudi tale stavek: Nad Carso (namesto nad Krasom) so plavali beli oblaki.
ČAKAVSKO VECE NA ZAGREBAČKOJ RADIOSTANICI.
U subotu 20. februara u 8 sati naveče držat će na zagrebačkoj radiostanici predavanje o čakavskom narječju gosp. Ivo Jelenović. Recitirati će i nekoje pjesme naših novih čakavskih pjesnika. Konačno 6. gosnodlica Vera Matetić pjevati »Pod Učkom kućice bele«. »Tamo dole puli mora«. »Rodila loza grozda dva«, »Ca je more da bi bilo polie« i »Ni mi ne pišći ni mi ve poi« — sve kompozicije našeg odličnog i noznatog skladatelja internre-tatora istarske ljestvice gosp. Ivana Mate-tića-Ronigova. ________
TALIJANSKI RASIZAM
— Činjenica da neki Talijan, nastanjen u Istočnoj Africi, živi ma i privremeno, sa nekom ženom koja nije bijele rase, smatrat će se krivičnim djelom. Kazna za one koji stupe u ovakve odnose bit će jedna do pet godina zatvora sa motivacijom da je »izgubio svako dostojanstvo i svaku političku svijest«. Izvršena radnja kod ovog krivičnog djela je samo nezakonito zajedničko stanovanje, te prema tome bračna veza izmedju bijelih i crnih nije zabranjena. Smatra se da je broj ovakvih nezakonitih veza dosta rijedak i da će one moći biti praktički iskorijenjene.
MALE VESTI
— KOMISIJA ZA MANJINE MEDJUNA-RODNE UNIJE udiuženla za Društvo naroda uputila ie nacionalnim udruženlima predlog, u kome se nalazi klauzula o zaštiti maniina, koia trcoa da udie u Pakt Društva naroda.
— EVROPSKI KONGRES MANJINA imao bi se održati loš tokom ove godine u Londonu Na kongresu će naročito Nie-mačka nastojati, da pokrene pitanic manjina u Cehoslovaćkoj.
— Usprkos svih prijetnja talijanskih okupatornih vlasti neće Abesinci da zamijene svoje srebrene talire za talijanski papirni novac.
Sin se rodio talijanskom prijestolonasljedniku. Zvat će se Vittorio Emanuele. Vlada ie odredila, da se viju zastave kroz tri dana u cijeloi Italiji. Tom prilikom je data i amnestija, i to do 2 godine za one, koji su kažnieni manje od deset godina, a 4 rodine su oproštene onima, koji su osudjeni na više od deset godina.
—	100.000 lira ie podijelio Mussolini pokrajinama Zadru i Pule za zimsku pomoć. Tih 100.000 lira je Mussoliniju darovao Princ Torlonia u slavu proglašenja Imperija. (Torlonia je onaj princ na čijoj zemlji se odvijaju đogodjaji iz »Fontamare« Ignazia Silone-a).
— Tulio Gianetti. pretsjednik saveza fašističkih industrijskih radnika otišao je u K61n. Boravit će u Njemačkoj nekoliko dana. te će u pratnji dra. Leya, vodje njemačke Fronte rada. proučavati organizaciju Fronte rada.
— Prema informacijama iz talijanskih diplomatskih krugova predleži mogućnost, da se Italija vrati saradnji u Ligi naroda jer se očekuje, da će ova medjunarodna institucija priznati aneksiju Abesinije Italiji.
— Španjolska PTT uprava javlja, da se ne primaju više telegrami upućeni pravcem Ital-kabel.
V Gorico se ie vrnila dne 7 t. m. prva grupa iz batalijona »Tevere« in sicer iz vzhodne Afrike. Na postaji so pričakovali vračajoče se vojake zlasti številni domačini iz goriške okolice, ki so po 15 mesecih zopet sprejeli svoje sinove.
— U Pulu su se vratila iz Istočne Afrike dva vlaka vojnika iz bataljona »San Marco«.
— V Italiji pripravljajo velikansko proslavo ustanovitve Imperija. Ob tej priliki bo baje prišlo, ali vsaj želi priti, iz Abesinije par 1000 ljudi — domačinov »vseh vrst, ras, kostumov in ver«, na svoje stroške. Ogledali si bodo tudi ostalo Italijo, ter se vrnili preko Trsta.
— Za proslavo ustanovitve imperila nabirajo prostovoljne prispevke, ki jih sprejema sam Mussolini Tako so darovali na pr. Institut za bombaž 125.000 lir, tvrdka Brown-Boweri 120.000 lir itd. Najmanjši znesek darovanega znaša 5.000 lir.
— V Trstu se pripravlja na visoki trgovski šoli poseben muzej za kolonijalno gospodarstvo. Trst čuti, da je posebej poklican za to akcijo in hoče tudi prednjačiti v tem, ter opozarja na to svojo domislico samega duceja, da se bo spomnil Trsta, kadar bo treba kaj dobiti od države.
— Japonska in Italija sta sklenili posebno konvencijo, s katero se obvezujeta vzajemno, da ne bosta dovoljevali filmov, ki bi bili nasprotni interesom ene ali druge države. V ta namen se ustanovi posebna cenzura.
— Iz Addis Abebe poročajo, da je bil tamkaj odlikovan neki Aldo Tudor iz Gorice, ker se je »junaško obnašal« v bojih, ki so jih prestali oddelki tankov, ki jim Tudor pripada. Dobil je denarno nagrado, zlato kolajno za junaštvo in večjo vsoto denarja. Odlikovanje sedaj nabijajo po vseh vaseh Julijske Krajine za zgled vsem domačinom, kako se je treba boriti za veličino italijanskega imperija.
— Da bi krila svoje notranje potrebe, ki so nastale z velikimi vojaškimi izdatki, bo italijanska vlada prisiljena razpisati novo notranje posojilo. Kakor vse kaže bo novo posojilo razpisano zopet na podlagi nepremičnin in bo znašalo 5 posto, kakor je prejšnje. Nemogoče je predvidevati vse posledice, ki iih bo imelo to posojilo, zlasti za naše kmete, ki vsi že komaj zmagujejo bremena in še prejšnjega posojila niso Popolnoma izplačali. Večina se Jih je morala zadolžiti. Posojilo naj bi šlo za nova javna dela v Abesiniji in za zmanjšanje brezposelnosti.
— Dvig porok, padec rojstev, to dejstvo straši sedaj vse one, ki se zavzemajo za dvig rojstev, v Trs^i kaže demografsko stanje za januar sledeče številke (v oklepaju so odgovarjajoče številke za december 1936):	Porok je
bilo 192 (200), živih rojenih 284 (273), mrtvorojenih 8 (8), umrlo 398 (434). — Kot vidimo se je pokazal v prvem mesecu letošnjega leta nekoUko pomlrlji-vejši rezultat za demografske bojevnike.
—	število delniških družb v Italiji se* je dvignilo na 19 228, dočim je bilo leta 1935 16.277. Padel pa je akcijski kapital od 49.650 milj. na 44.095 miljonov. Kot se vidi se je dvignilo le število malih družb.
— V Napolju sprejemalo z velikimi slavnostmi transporte vojakov in ranjencev iz Vzhodne Afrike.
— S posebnimi ceremonijami ie letalsko ministrstvo darovalo Uruguaju veliko moderno letalo. To spominja nekako na nekdanje obdarovanje abesinskega cesarja s tankom.
17. febrara 1887. — Godina XVIII.
____
v-jr
HUSA SLOGI
°ouCn*, gosoođarst«^. politički list
Pred 50 godina
RANJENICI IZ ABESINIJE
U Napulju spremaju se da svečano prime prvi transport ranjenikah, koji ie prispjeli u sriedu na parobrodu »Gottardo*. Medju ranjenici nalazi se i kapetan Michelini, jedini na iivotu preostavši časnik, kojemu te gradjanstvo učiniti počasni dar. Vojnici dobiti te svaki štedioničnu uložnicu od 50 franaka.
PASTIRSKA POSLANICA ZA POREČKO-PULJSKU BISKUPIJU
Presvj. gosp. biskup Flapp upravio je za predstojeću korizmu običnu pastirsku poslanicu na diecezansko svećenstvo i svemu puku onih biskupijah.
Poslanica izašla je u talijanskom i hrvatskom jeziku; prva na finijem papiru i li e p š im tiskom, nami e-njena valjda gospodskomu razredu pučanstva, a prostija našemu izvanjskomu puku.
PLES TRŠĆANSKOG SOKOLA
Tršćanski sokol priredjuje dne 22. t. mj. u dvoranah »Slovanske čitaonice* plesnu zabavu s tombolom.
IZ OPRTALJSKE OBČINE
U nekojih mjestih ove občine izostao je ljetos posve prekrasni starinski običaj blagoslova kućah u božično vrieme ... Poslie mladoga leta propoviedao je u našoj župnoj crkvi u Oprtlju neki franjevac iz Kopra. Netreba nam niti kazati, da bijahu sve pro-poviedi jedino u talijanskom jeziku. Prodite se za gospodu, koja malo za propovied mare, a mi seljaci valja da se prije talijanski naučimo ako ćemo razumiti propoviednika.
Rečeni g. franjevac pohvalio je našu gospodu kao mirne, dobre i pobožne kršćane, a p ok ar a o izvanjske obćinare, koji da siju tobož nemir i koji da bi se sa gospodom htjeli razstati.
DIVLJACTVA U ROČU
Nepristrano i Ijubezno ponašanje g. učitelja Jakca napram svakomu, ogorča šaku Talijanašah na toliko, da mu počinjaju svakojaka prostativa. Za danas navadjamo samo jedno.
Dne 2. febrara t. g, navališe nekoji ročki nemimjaci na školu, raztukoše jedan prozor, koji bijaše najviše zaklonjen, uni-djoše u školsku sobu, gdje su porazki-dali mnogo školskih knjigah, sve školske kataloge, razbacavši sve što im je došlo pod ruke širom sobe.
— Pedesetletnlca Mrliškega rojaka.
Pretekli teden je praznoval v Ljubljani 50-letnico g. ing. Možina Josip, rudarski glavar. Pridružujemo se številnim čestitkam našemu priznanemu idrijskemu rojaku.
(Agls).
U FOND „ISTRE”
V fond »Istre* daruje ob priliki svoje 75-letnice Anton Flego, Ljubljana ... D	50.—
Čok Albert, Zagorje (Pilštajn) D	5.—
U prošlom broju objavljeno . D 39.911.60
UKUPNO D 39.966.60
VIJESTI IZ ORGANIZACIJA
ODGODJENA SKUPŠTINA »ISTKE«
U ZAGREBU
Zagreb, 15. februara. — Skupština društva »Istra« odredjena za 14. ovog mjeseca, odgodjena je pozivom na § 24 društvenih pravila na 21. ovog mjeseca u istim prostorijama u »Kolu« u 9 sati. U smislu § 24 skupština će se održati i stvarati zaključke sa bilo kojim brojem članova. Nadzorni odbor.
Popis članova koji imaju pravo glasa obješen Je na društvenoj ploči. Sve žalbe obzirom na pravo glasa primaiu se do uključivo 20 o. mj. do 8 sati navečo.
SKUPŠTINA »ISTRE« U DUBROVNIKU Dubrovnik, 10. februara. Emigrantsko udruženje »Istra« u Dubrovniku održat će svoju redovnu godišnju skupštinu u nedjelju 21. o. mj. u 11 sati prije podne u prostorijama mjesnog sokolskog društva. Pozivaju se gg. članovi da skupštini prisustvuju.
SKUPŠTINA »ISTRE« U OSIJEKU Osijek, 6. februara. — Poziv na V glavnu redovnu godišnju skupštinu Prosvjetnog i potpornog društva »Istra« u Osijeku, koja će se održati 21. februara 1937 u 14 i pol sati poslije podne u društvenim prostorijama (Je-gerova ulica 2, II.) sa slijedećim dnevnim redom: 1. Pozdrav pretsjednika; 2. Komemoracija žrtava: 3. Izbor dvaju ovjerača zapisnika: 4. Čitanje zapisnika prošle godine; 5. Izvještaji odbornika 1 pročelnika sekcija: 6. Izvještaj nadzornog odbora:	7. Podjeljivanje
razrješnice: 8. Izbor upravnog odbora; 9. Izbor nadzornog odbora; 10. Rješavanje o prijedlozima članova podnesenim upravnom odboru do 13. februara 1937. g. (§20 Pravila). Skupština donosi zaključke, ako je prisutna jedna trećina redovitih članova. Ne sabere li se u roku od pola sata dovoljan broj članova, skupština rješava sa prisutnim članovima. — Pravo glasa imaju oni članovi koji su uplatili članarinu do kraja 1936. god. Iznimku čine oni koji su bili cijelu godinu bez posla. — S emigrantskim pozdravom! Odbor.
IZ DRUŠTVA »ORJEMA« U NOVOM SADU Novi Sad, februara 1937.	—	Uprava
»Orjema« sastala se je dne 9 o. mj. na svojoj drugoj sjednici, na kojoj su podnijeti izvještaji izvršnog odbora i propagandno-publict stičkog otsjeka kao i blagajnika. Blagajnik je istakao, da uplata članarine teče redovno. Iza podnijetih izvještaja diskutovalo se o vanjskoj političkoj situaciji za posljednjih mjesec dana, a koja se odnosi na pitanje Julijske Krajine. Zatim je primljeno više članova-emigranata iz mjesta 1 okolice. Donijeto je više zaključaka i nekoliko predloga, koji su upućeni izvršnom i propagandnom odboru na izvršenje.
Povodom glasina da »Orjemu« nije dozvoljen rad 1 da radi protiv zakona, uprava »Orjema« izjavljuje, da je u svemu 1 doslovno postupila u smislu § 4 tačka 2 13 zakona
0	udruženjima, dogovorima i zborovima, glasom kojeg »Orjem« pravno postoji 1 radi od 2 decembra 1936 g., bez obzira na bilo kakovu odluku od strane vlasti. Protiv zakona »Orjem« nije i neće nikada raditi.
Na kraju je bilo govora o jednoj široj akciji, koju sprema pubhclstičko-propagandni otsjek organizacije. U tom pogledu donijet je
1	zaključak. Vodstvo tog otsjeka ima da detaljno prouči projekat 1 prvom prilikom dostavi upravi na odobrenje. — Odbor.
ZAHVALA ISTARSKOG AKADEMSKOG KLUBA Menzi Istarskog akad. kluba darovali su još: po drugi puta g. N. N. preko vlč. g. dra Ivana Dukića, župnika 1000 (hiljadu) dinara ig. dr. Dinko Trinajstič senator 100 (sto) dinara. U ime studenata najtoplija hvala. — Odbor.
USPJEŠAN RAD »GORTAN-BAZOVICA«
U SARAJEVU
S a r aj e v o, 13. II. 1937. — Udruženje »Gortan-Bazovica« u Sarajevu održalo je dne 7. II o. g. svoju IV. redovnu godišnju skupštinu. U prisutnosti brojnog članstva podali su svoj izvještaj tajnik, blagajnik, pročelnik socijalnog otsjeka i Izaslanici pojedinih povjereništva. Iz sviju izvještaja vidi se da je rad društva bio veoma obilan. Društvo je javno nastupalo u koliko su to lokalne prilike dozvoljavale, a glavnu brigu je posvetilo socijalnom zbrinjavanju emigranata. Nastojalo je svakom ko mu se obratio pomoći u koliko je bilo moguće. I tih koji su tražili pomoći bilo je mnogo. Već samo broj onih koji se u prolazu obraćaju za pomoć pokazuje važnost društva. Blagajna zajedno sa povjereništvima pokazuje promet od oko 50.000 dinara. Na ime socijalne pomoći dato je emigrantima izravno odnosno primili su posredovanjem društva oko 13.000 dinara. Povjereništava broji društvo 5: Zenica, Breza, Vareš, Kakanj i Pojnica. Posljednja dva osnovana su u toku godine. Djelokrug društva obuhvaća cijelu drinsku banovinu jer mu se emigranti obraćaju za pomoć, intervencije, informacije itd. iz cijele banovine. U novi odbor unišlo je nekoliko novih članova. Odbor u svom sada-njem sastavu daje obećanje da će nastaviti sa dosadanjim korisnim radom za dobro naše emigracije.
ZABAVA DRUŠTVA ISTRA—TRST—GORICA U SUBOTICI
Subotica, 15. februara. — Društvo Istra—Trst—Gorica, u Subotici priredjuje dne 27. februara ove godine Koncert sa plesom. Koncertni dio izvode pjevački zbor i diletantska sekcija društva »Istra« iz Novog Sada, koje je dosada imalo velike uspjehe na svim svojim nastupima u Novom Sadu i u drugim mjestima. Tog dana doći će više naših emigranata iz Novog Sada i drugih okolnih mjesta, kako bi nastup naše emigracije u Subotici postigao što veći materijalni i moralni uspjeh. Uprava društva poziva i ovim putem naše emigrante kao i simpatizere emigracije iz daljih i bližih mjesta, da u što većem broju posjete našu zabavu. Zabava bit će održana u prostorijama ovdašnjeg Oficirskog doma. Svira odličan jazz orkestar. Ulazne cijene su 10 dinara po osobi, a za studente i članove 5 dinara. Na zabavi bit će odličan buffet u vlastitoj režiji i lutrija sa mnogo lijepih i vrijednih zgoditaka. Početak Je u 20 i po sati na večer.
OBČNI ZBOR EMIGRANTSKEGA DRUŠTVA »KRN« ČRNOMELJ-METLIKA
Črnomelj, v februarju 1937. Dodatno k poročilu o poteku rednega občnega zbora, našega društva, kl se je vršil dne 31. januarja t. 1. v prostorih hotela Lackner v Črnomlju, sporočamo naknadno še sledeče:
Po končanem zborovanju je bilo obdarovanih 8 emigr. družin z raznimi pleteninami, perilom in čevlji. Nadejamo se, da bo prihodnje obdarovanje, s sodelovanjem prav vseh emigrantov gotovo izdatnejše.
Gospodu Tajner Francu iz Črnomlja pa izrekamo na tem mestu iskreno zahvalo za bogato božično darilo, ki ni izostalo še nobeno leto, odkar obstoja »Krn«. Podjetju socijalno-čutečega g. Tajnerja želimo v bodoče čim boljših poslovnih uspehov.
Ob tej priliki, naj prejme obilo zahvale tudi tvrdka Jakil iz Karlovca za darovano obutev, s katero smo obdarovali naše najidealnejše reveže.
Končno gre najlepša zahvala g. Korenjaku Ivanu koroškemu rojaku iz Karlovca, ki je ob priliki občnega zbora daroval socijalnomu odseku društva Din 50.—.
XXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXKO
»Jadranski Koledar«
1937
DONOSI:
NAUČNE ČLANKE POLITIČKE ČLANKE NOVELE PJESME
ALMANAH
EMIGRACIJE
U KOJEM SARADJUJU
NAJBOLJI PISCI IZ JULIJSKE KRAJINE I POZNATI DOMAĆI KNJIŽEVNICI —
li HRVATSKOSRPSKOM
I SLOVENSKOM JEZIKU
CIJENA	DINARA
DOBIVA SE KOD »ISTRE«, ZAGREB MASARYKOVA ULICA 28 — I KOD SVIH EMIGRANTSKIH DRUŠTAVA
NARUČITE GA ODMAH!.
ŠIRITE
»Jadranski Koledar«
JER TIME ŠIRITE PROPAGANDU ZA JULIJSKU KRAJINU !
OOOOOOOOOGOOCOCCOOOOCOOOOOCOi
JADRANSKI KOLEDAR" JE KNJIGA TRAJNE VRIJEDNOSTI

Zagrebački mjesečnik »Naše more« od januara o. g. donosi ovaj prikaz našeg »Jadranskog koledara«.
Treće godište »Jadranskog koledara« obiluje kao i prva dva godišta interesantnim podacima i člancima o prošlosti a i sadašnjosti Istre.
Uvodni članak Rudolfa Golouha »Naloga naše emigracije v današnjem položaju« nastavlja i nadalje istarski »vjeruju« u pobjedu načela mira. Lujo Vojnovič iznosi iz svojih zabilježaka isto rijske dogadjaje iz 1919 godine, kada se odredjivala sudbina Istre. Matko Roj-nić je u članku »Narodnosti u Istri i ravnopravnost« prikazao, kako se u drugoj polovini prošlog stoljeća tretiralo pitanje opstanka Slavena i Talijana u Istri. Lavo Čermelj prikazuje stanje
srednjih i stručnih škola u Julijskoj Krajini prije rata. Podatke o mnogim nepoznatim dogadjajima i osobama prikazuje M. Breyer, prof. J. Gršković, prof. A. šepić, August Pirjevec i drugi.
Posebno poglavlje zauzima članak Josipa Basellia »Zauzimanje flote u Puli 1918«, u kojem prikazuje raspoloženje slavenskih i talijanskih masa u oči 31 oktobra i rad izaslanika zagrebačkog Narodnog Vijeća dra Tresića-Pavičića. Isto tako članak primorskog muzičara Ivana Matetića o festivalu u Omišlju, u kojem izrazuje svoju bojazan za skoro izumrće čakavske muzike.
Od književnih priloga naglašujemo čakavsku pjesmu Ante Dukića »Nas domaći glas« posvećenu muzičaru Mateti-ću i kvarnerske pjesme Draga Gervaisa. Lakim i ugodnim stilom Viktor Car
Emin prikazuje poznanstvo sa pjesnikom Katalinićem-Jeretovim i prvu svoju pripovijetku. Spominjemo nadalje priloge Rikarda Katalinića-Jeretova, Srečka Kosovela prerano umrlog lirika, Ton Smerdela, Janka Sameca ' drugih.
Pri koncu ističemo ukusnu izradbu naslovne strane arh. Lorencina, koja prikazuje odsječeni panj, simbol porobljene Istre
Jadranski koledar je knjiga od trajne vrijednosti, pa je preporučamo našim članovima.
NOVA OPERA DRA MANDIĆA.
U subotu na večer (14. o. mi.) davana je u kazalištu u Olomoucu po prvi put nova opera našeg kompozitora dra Josipa Mandiča »Mirjana«. Dr. Mandič živi stalno u Pragu.
FAŠIZAM I SELO
vi
Dok }e trajao rat, seljaci su bih neophodni, radnici su bili dragocijeni: povlašćeni su ih mitili i ugadjali im. Kad se rat svršio, još se pušilo ognjište Revolucije i plamen je mogao buknuti na svakoj strani: činilo se što se moglo da se utiša »pobuna masa«. Sa velikom privrednom krizom, od 1925 u agrarnim zemljama, od 1929 i 1930 u industrijskim, seljaci počinju da nude svoje proizvode, radnici da nameću svoju radnu snagu: eto došlo je vrijeme da se viši krugovi osvete za sva poniženja koja su pretrpjeli, da oduzmu sve ustupke koje su učinili u strahu da ne izgube imovinu u život. Dosta je bilo komedije, dosta smo se igrali demokracije i socijalizma, dosta smo demagogisali i puštali rulji na volju. Posljednji je trenutak da se spašavaju »viši interesi«, da voda poteče gdje je tekla, da se opet zna ko je stariji, da bude najzad reda u kući... To je stabilizacija poretka, stabilizacija novca isto tako, da bi prestala opća nesigurnost. To je povraćaj režima čvrste ruke. Diktatura, gdje je otpor masa slab Ili nikakav, režim golog nasilja. Fašizam, ondje gdje mase moraju da se osvajaju lažima i potkupljuju, gdje mora da se stvara pokret.
Zašto je za fašističku propagandu najpogodniji teren gradska srednja buržoazija? — Svakako zato što je ona bila najteže pogođjena raznim reformama
poratnog doba. U ratu je prošla sraz-mjemo dobro, bolje nego seljaci, koji su imali najmanje prilike i mogućnosti da se »izvlače« i da nešto od rata učine. Činovnici su čak za vrijeme rata napredovali trže nego u miru: ratne su im godine računate duplo. Imali su plaću, a malo su trošili: skoro svi su se vratili sa velikim uštedjevinama. U zemljama koje su pobjedile, njih je čekala sjajna karijera. U pobjedjenim državama, svršetak rata je značio za činovnike početak nevolje i nazadovanja. Naročito je bilo teško oficirima i podoficirima ondje, gdje je vojska svedena na najmanju mjeru, kao u Njemačkoj, Austriji, Bugarskoj. Pokušah su da se bave poslovima, i to je aspj evalo u vrijeme inflacije, obilnog novca, kad se moglo prodati svašta. »Doba papira od vrijednosti« ubrzo je prestalo, i sa njim je otišlo obnovljeno uvećano blagostanje srednjih klasa u gradovima.^ Valjalo je ići naniže, a to je uvijek teže nego ostati nisko...
Rad se ne prašta ni kad je krivac bolji od nas, još manje kad je od gori. Na upravi države su svuda bili ljevičari, 1 oni su sprovodili jednu politiku u korist širokih narodnih masa, naročito u korist radnika, koji su, kao najbolje organizovani i klasni najsvjesniji, vrlo dobro iskoristi1! strah buržoazije u prvim godinama poslije rata. U očima činov-
nika i trgovaca sijala se mržnja na bravare, instalatere, električare, na kućnu poslugu, čistače: govorilo se da oni zaradjuju više nego profesori i sudije. Nije bila manja mržnja m na seljake. Njima se zamjeralo što piju pivo, ručaju u gostioni, unovčavaju skupo sve što ponesu: prodadu jaja pa plate porez. Krupna buržoazija se snašla: izvukla je velike koristi iz rata, iz inflacije, iz deflacije. Ali srednja i sitna buržoazija stradala je, čim se novac povukao u banke, čim se industrija počela mehanizovati, čim su papiri počeli padati, činovnici i oficiri u službi dobili su veće plaće, ali oni van službe dogurali su do posljednje stepenice:	eto
četovodje za fašističke bande!
Koji ljudi će se rekrutirati kao vojska? — dok su poslovi išli dobro, Mussolini se morao zadovoljiti malim brojem pristalica; to su bili uglavnom rezervni oficiri i drugi otpušteni ratnici. Da mu nisu stavili na raspoloženje vojsku, ili da je vojska pri »Pohodu na Rim« dala najmanji otpor, takozvana »fašistička revolucija« bi se odigrala mnogo kasnije.
Drugi uspjeh fašizma jeste da Je radnike podijelio na dvije polovine. (Prvi uspjeh je bio, potsjećamo, da prevali odgovornost za nevolju naroda na strane države i na strane kapitaliste). Fašizam je za sebe pridobio zacijelo gori, manje prosvijećen i manje moralan dio radnika, doveden u očajanje velikom oskudicom. Kad to nije običan lum-penproletarijat, i kad nisu deklasirani kriminalni tipovi željni nasilja, pljačke i para-diranjai sa oružjem i naročitim uniformama, kad nisu avanturisti koje je ispilio Svjetski
rat, to su nedoklepani socijalisti, članovi žutih sindikata, šarena gomila koja uživa u paradi, u tučnjavama i pijankama. Sinovi iz »dobrih kuća«, čija plemićka titula nije više dovoljna preporuka, stavljaju se na čelo ovih prije nabrojenih tipova, dopunjuju jedni druge i složno brane naciju i civilizaciju i brinu se o obnovi Rimskoga carstva. Stvar ni malo nije smiješna, pošto naj-svijesniji i najnapredniji izmedju radnika dobivaju od svojih gorih drugova ricinusovo ulje, batine, pa i metke iz revolvera. A u Julijskoj Krajini su bili najgori oni koji nose slavenska prezimena t oni koji su potekli od_ hrvačkih i slovenskih roditelja. To svjedoče i imena takozvanih mučenika fašističke revolucije (Sašek, Bevčar, Ora-vić itd.).
Sa seljacima nije fašizam imao ni kakova uspjeha. Fašizam je čisto gradska pojava. Selo je ostalo izvan domašaja fašističke milicije, ili bar u nju aktivno ne ulazi. Selo trpi fašizam, ali sa njim aktivno ne saradjuje Seljačka omladina se teže organizira i manje manifestira. Seljake se ne može uvući, kan gradjane, u vrtlog fašističkih parada i orgija, jer su rastureni i udaljeni od velikih centara. Oni čitaju »izjednačenu« štampu, ali malo vjeruju, jor ili je rat naučio da pobjeda u novinama nije obično i pobjeda na bojnom polju. Radio je kod seljaka malo raširen. A novi veliki nameti, koje zahtijeva stalno povećanje naoružanja i ratne avanture (Abe-sinija, pomoć Španiji) rashladjuje oduševljenje za Carstvo. Takovo stanje zabrinjuje naročito srednje i siromašno seljaštvo, koje je izgubilo slobodu, a zemlje ni rada nije dobilo, već danomice gubi i ono malo zemlje koje mu je ostalo u koilst veleposjeda.
. .	tiprtnn n netak. — Brol ćekovnor raćuna 36.789. — Pretplata: za cijelu godinu 50.— din., za pola godine 25.— din., za Inozemstvo dvostruko, za Ameriku 2 dolara
se raćunntu po clcnlku — Vlasnik 1 Izdavač: KonzorelJ »Istre«, Masarykova 28a II. hroj telefona 67-80. — Za uredništvo odgovara I VAN STARI, Zvonimirova 48/III na godinu. - Oglasi se	Stampe d. d.. Zagreb, Masarvkova 28a. - Za tiskaru odgovara Rudolf Polano vlć, Zagreb. Ilica 13»