Reka Erak.
Prilog istoriji borbi naroda za prevlast nad južnom Rusijom
u drugoj polovini IV. stoleća posle Hr.
Dr. Niko Županić (Ljubljana).
Huni, kojih vrhovnu vlast istočni Goti (Ostrogothae) priznaše
posle samoubistva njihovog stoletnog kralja Hermanarika (god. 375),
nisu mogli trpeti, da njegov naslednik, kralj Venetarije, nastupa samo-
vlastno kao nezavisan vladalac. Naročito mu zameriše, što je bez pi-
tanja i dozvole svojih gospodara vodio rat protiv istočnih Slovena,
Anta, koje je posle ljutih borbi pokorio i kod njih zaveo straho-
vladu. Zato je kralj Huna, Balamber, poveo vojsku protiv Venetarija,
koji je u početku rata pokazao veliku otpornu snagu, zadajući napa-
dačima osetljive gubitke. Na kraju je ipak ostrogotski kralj izgubio
pobedu i život u odsudnoj bitci na reci Erak. Tu ga je vlastoručno
ubio Balamber strelom iz bojnog luka. Tako priča Jordanis^ oko po-
lovine VI. stoleća posle Hr.
Ovom prilikom nećemo se baviti tim Jordanisovim izveštajem u
pojedinostima ispitujući, u koliko je taj ili onaj podatak pouzdan, u
koliko se dade prokontrolirati i popraviti pomoću ostalih istorijskih
izvora, već ćemo pokušati po mogućnosti utvrditi, gde je tekla reka
Егак^, Inače se ne bi znalo, gde se je desila odsudna bitka izmedju
Huna i istočnih Gota, bitka koja je godine 376 utvrdila prevlast Huna
nad današnjom južnom Rusijom i načinila ih neograničenim gospo-
darom puta, koji je vodio preko severnoga crnomorskoga primorja
iz Turkestana i evropskog istoka u srednju Evropu.
^ lORDANIS, De origine actibusque Getarum, cap. 247—250. (Monumenta
Germaniae historica, auctorum antiquissimorum tomi V pars prior, recensuit
Theodorus Mommsen.) Berolini MDCCCLXXXII.
= lORDANIS, op. c. cap. 249: tertio vero proelio subreptionis aurilio ad
fluvium nomine Erac, dum utrique ad se venissent, Balamber sagitta caput Vene«
tharii saucians interemit neptemque eius Vadamercam sibi in coniugio copulans
iam omnem in pace Gothorum populum subactum possedit...
114 Dr. Niko Zupanić:
Ova epizoda zanima nas Jugoslovene tim više, što se ona ticala
posredno i Slovena, u prvom redu njihovog istočnog dela, Antâ.
Tada bila je još u jeku protoslovenska doba, kad su sve skupine
i plemena Slovena živela iza spoljašnog luka Karpata u neposrednom
dodiru medju sobom.
Što se tiče samog imena reke Erak, ima više varijanti prema
kodeksima i njihovim prepisima: erac (codex Ambrosianus saec XI,
codex Ottobonianus X saec, C. Breslaviensis s. XI); (C. Cantabri-
giensis s. XI., C. Berolinensis s, XII.) ; e r a e (C. Heidelbergensis, s. VIII.,
C. Palatinus, s. IX, C. Valentiennensis s. IX, C. Laurenttianus, s. XI) ;
aere (C. Ambrosianus, s XI : "EqaS, iJTOi ô Ф&аи^ Constantinus Porphy-
rogeun. de adm. imp. c. 45).
K. MûUenhof napisao je kao dodatak Mommsen-ovom izdanju
Jorda'nisa : I, index personarurn} II, index locorum*, III, ortografica^, IV, le-
xica et grammatical gde u kratko objašnjava manje poznata istorijska
i geografska imena tako dobro, da ti indeksi, po vrednosti, gotovo
odgovaraju komentarima. Kod imena Erac pak К. MûUenhof nije dao
nikakvo vlastito mišljenje, već je samo uputio na primedbe' izdavača
Th. Mommsen-a ispod Jordanisovog teksta, kao što smo ih već gore
naveli. Tu se skreće pažnja na К. Porfirogenita, koji identifikuje neku
reku Егах sa rekom Fazis (Phasis). Treba znati, gde teče taj Fazis,
na koji upućuje К. MûUenhof. To ćemo videti, ako pogledamo okol-
nosti pod kojima navodi vizantijski car i pisac identifikaciju Erax-a
i Phasis-a. Konstantin Porfirogenit naime piše na dotičnom od Momm-
sen-a navedenom mestu sledeće: xaî еле1 oi^re è§ oixslaç ошаџш<; rtjv
&еоаоб1оужо11г хагеатсегјзато oiîre rô 'A^vixov oiire rà MaOxàxov, oix
d<péXii xatra /aréxeiv ©g ôvra sv&sv rod "Еса§ лохацоИ ijroi rot Фаб10од
ôiôri Џ£Р y.âOTQOv гоО 'A^vixov /lixQi w6 vBv fjv ain^ovOiov xaï «iro-
01блого1^.--Vest Konstantina Porfirogenita govori jasno, da se
mesta Teodoziopol, Abnikon in Mastaton nalaze u Transkavkaziji, ali
ne u Kolhidi, u slivu poznate reke Phasis, nego u Armeniji, u slivu
Arasa (ant, Araxes). Teodoziopol naime, koji spominje K. Porfirogenit,
^Monumenta Germaniae, auctor. antiquiss. Tomi V pars prior,
str. 139—156.
* Idem, str. 156—166.
^ Idem, str. 167—175.
' Idem, str. 176—200.
' Idem, str. 122, not. 5.
» C. PORPHYROGENETI, De administrando imperlo, cap. 45. (Edidit
Niebuhr). Bonnae MDCCCXL.
Reka Erak.
115!
leži na početku južnoga izvornega kraka reke Arasa. Ta reka se zvala
već u doba Ksenofonta Phasis, kraj pak Phasiane'. Tamo dakle, na
reki Aras v Armeniji imela bi biti bitka izmedju Ostrogota in Ba-
lamlerovih Huna, naravski, kad bi se držali mišljenja K. MuUenhofa.
PopriSte borbi izmedju Huna i Gota u 2. polovini IV. stoleća pre Hr.
No ono je nesmisao, ako uzmemo na um političke prilike i etničku
grupaciju stanovništva južne Sarmatije u drugoj polovini IV. stoleća
posle Hr. Istočni Goti (Ostrogothae) naime stanovali su sa zapadne strane
do linije Dnëstra, dok su medjutim Huni i Alani pritiskivali na njih
" W. Tomaschek, Araxes. (PaulyAVissova, Realencyklopâdie d. class.
Altertumswissenschaft, IX, str. 402, 403). Stuttgart 1896.
116 Dr. Niko Zupanić:
sa istoka, prešavši reku Don u zapadnom pravcu^". I ništa nije pri-
rodnije nego si predstaviti povlačenje kralja Venitarija i njegove vojske
prema liniji Dnëstra. To potvrđuje i dejstvo, da je izvestan deo za-
padnih — i izvestan deo istočnih Gota, osetivši udar Huna sa istoka,
ubrzao odstupanje ka donjem Dunavu moleći cara Valensa za prijem
na tla rimske države. Ove uzmakle zapadne Gote vodio je Alavivus,
istočne pak Alatheus i Saphrax".
Pošto je dakle dovijanje К. Mùllenhoffa pogrešno i pošto je i
svaka pomisao, da se traži u Kavkaziji Jordanisov Егах, isključena,
treba ga tražiti u dijametralnom pravcu, u zemlji na suprotnoj, za-
padnoj strani Ponta, no ne u Kaukaziji. Mi treba da pođemo tražeći
Erak, iz ostrogotskog centra, koji se svakako nalazio negde blizu
Dnëpra (ako ne na samom Dnepru), u pravcu prema zapadu, jer su
Ostrogoti odstupali u tom pravcu. Sto je bilo zapadno od Dnëstra (Da-
naster, Tyras) već nije bilo njihova otadžbina i prirodno je, da je
ostrogotski kralj branio ognjišta svoga naroda negde izmedju Dnëstra
i Dnëpra, ili u krajnom slučaju na Dnëstru samom. Ali teškoća leži
u tome, što čitava antička literatura ne pozna kakvu reku Erak u
slivu reka Dnëstra i Dnëpra. Čak ni u Europi je nema.
Ipak nam se čini, da se ime reke Erak krije u obliku jednog
antičkog geografskog imena, naime u imenu varoši Eracton-a u Europ-
skoj Sarmatiji. Izgleda da Eracton upravo i znači: mesto na reci Erak.
U antičkoj ilirskoj toponomastici postoje naime slična i srodna izvo-
đenja (derivacije) geografskih i etnoloških imena. To su takozvane
tvorevine na t-, čiji nastavak ima bez predhodnog vokala karakter
derivativnog elementa^^. Tako n. pr. znamo iz Ptolemeja, da se na
današnjem ostrvu Krku nalazila varoš Kovçixov, a ostrvo samo se zvalo
u antičko doba Kovçixra (Ptolemaeus), a stanovnici Currictae (Plinius).
Koren reči je isti ali je ime ostrva i stanovnika pomoću t- nastavka
izvedena od imena varoši. Dalje imamo srednjevekovno rečno ime
Narenta iz starog Mçwv, itd.
1» AMMIANI MARCELLINI, rerum gestaruni libri qui supersunt, XXXI,
Cap. 3, § 1.
" AMMIANI MARCELLINI RERUM GEST., lib. XXXI., cap. 3, § 3,
XXI, cap. 4, § 12.
" Petar Skok, Studije iz ilirske toponomastike. O sufiksu t u ilirskom
geografskom nazivlju. (Glasnik Zemaljskog Muzeja u Bosni i Hercegovini, XXIX,
str. 117—143.) Sarajevo 1917. — Н. K r a h e, Die alten balkanillyrischen geo<
graphischen Namen, str. 65. (Indogermanische Bibliothek, III, Abt. 7.) HeideU
berg 1925.
Reka Erak. 117
Ako dakle pronadjemo varoš Erakton onda je pronadjena i reka Erak.
Ptolemej nabraja u Europskoj Sarmatiji iznad reke Dnestra
{Τύραξ) prema Dakiji sledeče varoši, a medju njima i Erakton, ovim
redom: Carrodunum (Καρρόόοννον), Maetonium {Μαιτώνιον), Clepidava
(Κληπίδανα), Vibantavarium (Οϋιβαντανάριον) na kraju Eractum (Ήραχ-
rov): GEOGRAPHIAE, lib. III, cap. 6, § 15: Ύπίρ δΙ τόν Τύραν ποτα-
μόν προς τ(] Јаша
Καρρόδοννον ΛΨ 30' 48" 40'
Μαιτώνιον 51" 48" 30'
Κληπίδανα 52" 30'        48" 40'
Ούιβανταυάριον      53" 30' 48" 40'
Ήραχτον 53" 50'        48" 40'
Ove podatke Ptolemeja za orijentaciju ruski je kartograf, ge-
neral V. Borisov^^ tako razumeo i tako predstavio, da se položaji
navedenih varoši tako redaju da Carrodonum leži najsevernije, dok
je medjutim geografski položaj Eraktona najjužniji. Sve te varoši leže
na istorijskom zemljovidu V. Borisova uz liniju Dnestra, i to Carro-
dunum na njegovoj desnoj obali, tamo gde se danas nalazi varošica
Ataki prema Mohilevu; Maetonium kod Kamenke na levoj obali; Cle-
pidava na desnoj obali prema Dubossary; Vibantavarium isto tako
na desnoj obali kod varoši Bendery (neodlučeno) i naposledku Eractum
tamo blizu ali na protivnoj strani reke kod današnjeg Tiraspola. —
Pošto je dakle po Borisov-u ležao Erakton na Dnestru, trebao bi
Erak da znači reku Dnestr.
Izdavač Ptolemejevog teksta, C. Miiller, misli drukčije pozivajući
se na to, što iznosi prema Ptolemeju samom odstojanje Dnestrovog
kolena (okuke) od crnomorske obale 1200 stadija, pak se bi na taj
način ova okuka imala nalaziti kod današnje varošice Rybnice, gde
počne reka teči prema jugu. U vezi s time nalazi C. Miiller geografski
položaj Vibantovarium-a 200 stadija južno od spomenutog rečnog
kolena, a to znači kod mesta Balte, a Eractum u njegovoj blizini.
Uzgred primećuje editor Ptolemeja, da su imena Carrodunum, Mae-
tonium i Vibantavarium keltskoga — a Clepidava đačkog porekla^*.
Istorijski geograf Н. Kiepert^^ ima Erastum (sic) zabeležen ispod
Dnestrovog kolena pri Rybnici, ali pod znakom pitanja.
" ΚΑΡΤΑ САРМАТ1И нмњ-ћошенеИ Р0СС1И no греческому географу Птоле-
мек). Труд генералБнаго штаба генерал-Maiopa Вичеслава Борисова. (Tabula Sarma-
tiae secundum Cl. Ptolemaeum. Comp. W. Borisow.) Petrograd 1910.
" CLAUDII PTOLEMAEI, Geographia, vol. I, &ίτ. 434, prim. 9.
" H. K i e p e Γ t, Formae orbis antiqui, tab. XVII. Berolini MDCCCCXCIV.
118 Dr. Niko Županić:
M. Kiessling^^ računa da je bila sarmatska varoš Eractum 875
stadija (143 ^тп) udaljena od ušća Dnëstra (Tyras) i istoimenog trgo-
vačkog emporija u blizini današnjeg Akermana, pa je treba tražiti
kod mesta Dubossary u Podoliji prema ušću reke Reut u Dnëstr.
To je blizu mesta, gde postavlja V. Borisov Klepidavu.
Još pre kratkoga vremena (1913) identifikovao je nemački na-
učenjak, W. Martens^', Erak sa Fazisom bez svakog uzdržavanja i bez
svake primedbe, valjda povodeći se za Th. Mommsenom i К. MûUen-
hofom. Bez sumnje je mislio na poznati Fazis u Kolhisu, što je narav-
ski pogrešno. Danas se kolhiski Phasis ne zove Eraks niti se tako
zvao za vreme K. Porfirogenita, već mu Turci kažu Faš a Gruzinci
Rioni. No ima jedna druga reka u Transkavkaziji, koje je ime nalik
na Erak i koje stoji s njom svakako u etimološkom sorodstvu, reka
Aras (antički 'Açâ§r]ç), kod Jermena Erachs (Erasx) nazvana^^. Kao što
je spomenuto, već je Ksenofon na kraju V. stoleća pre Hr. poznavao
naš Phasis t. j. južni od izvornih potoka reke Araksesa, koji protiče
kroz vododelni predeo Phasiane ili Basean i gde se danas nalazi
Erzerum (Theodosiopolis), izmedju izvora Eufrata i spomenutog Fa-
zisa. Tomaschek^', piše da se etymon imena Araxes u opšte ne može
pronaći i dokazati, jer da uporedjenje sa jermenskim korenom arag,
erag „brz" nije moguće i da je nepouzdana tobožnja perzijska reč
arakhš „brz".
" M. κ i e s s 1 i η g, Eractum. (Pauly^Wissowa, Realencyclopädie der class
sischen Altertumswissenschaft, VI, str. 327.) Stuttgart 1909.
" Die Geschichtsschreiber der deutschen Vorzeit in deutscher Bearbeitung,
Bd. V: Jordanis Gotengeschichte, 3. Auflage, str. 82, prim. 1. Leipzig 1913.
" C. von Hahn, Erster Versuch einer Erklärung kaukasischer geogra»
phischer Namen, str. 6. Stuttgart 1910: »F(luss) Araxes. Im grauen Altertum
trug der A. die den heiligen indischen Flüssen eigentümlichen Namen, wie
Bactr und Phasis. Die Wurzel ides jetzigen Namens ist Aras, welche in den
Benennungen vieler Flüsse der alten Welt sich wiederholt, so in dem alten
Namen der Wolga: Ra. Es ist zu bemerken, dass in Asien Д Ras oder einfach
Ras eigentlich ein Gattungsname war, welche ebenso wie Phrat, Phas, Don,
Dscheichun und andere, vielen bedeutenden Flüssen beigelegt wurde. Die Ar»
menier heißen den Fluß Erachs (Erasx) nach dem Enkel des Patriarchen Harma,
die Grusiner Rachsi oder Arazi, die Perser, Türken und Araber: Aras^tschai,
NjachrisAras, Ras oder A' Ras anstatt AI Ras, die Römer Araxes, die Griechen
Άραξης,άιβ orientalischen Schriftsteller Araschi, Raksi, Eres, Araches, Arras,
Ros, Rus, Oros (S. Baron Uslar). Da der Name schon bei Herodot vorkommt,
so ist er wohl kaum armenisch. Einige Gelehrte wollen ihn von dem Zeitwort
»arwat« — »der Laufende« ableiten. Möglich ist, daß er aus dem arab. ruz —
laufen oder aus dem griechischen άράσΰω Lärm machen hervogegangen ist.«
" W. Τ ο m a s c h e k, Araxes. (PaulyAVissova, Realencyklopädie, II, 403.
Reka Erak. 119
Th. Braun^" tumači Ptolemejevu dislokaciju spomenutih 5 varoši
tako, da postavlja samo Maetonium na liniju Dnestrovog toka, ostale
4 pak iznad reke, t. j. u izvesnoj udaljenosti (ύπίρ τόν Τνραν πάτμόν)
Erakton je bio udaljen od varoši Tirasa 884*4 stadijev = 163 km 349 m,
od pregiba (ϊπιοτροφή) Dnestra 288*2 stadija = 53 km 230 m i od
Olbije na Crnom moru 1058*7 stadija = 195 km 542 m, i na osnovi
tih podataka se može predpostaviti u blizini današnje varoši Ananev
(АнанвевЂ) na reci Tiligulu^^, nešto južno ispod njegovog izvora. U
antičko doba zvao se Tiligul Άξιάκης^'^ ili Asiaces i izlivao se u gor-
ko-slani istoimeni Uman na kojem je ležala varoš Ordessos. Po istom
Th. Braunu treba tražiti antički Vibantavarion u blizini varošice Balta,
na granici herzonske i kamenec - podolske gubernije, dakle severo-
zapadno od Eraktona.
Pošto se mišljenja ο geografskom položaju sarmatskog Eraka
razilaze, treba da se odlučimo ili za jedan od onih na Dnestru ili
za onaj na reci Tiligul-u (Aksiakes). Ako se bi odlučili za prvi slučaj,
onda bi imali pod antičkim Erakom razumeti današnji Dnestr, u
drugom slučaju pak stepsku bujicu Tiligul. Za taj poslednji slučaj
mogao bi govoriti sam Ptolemejev zemljovid Europske Sarmatije, gde
Eracton nije naveden na Dnestru nego u izvesnom odstojanju, istočno
od linije njegovog toka. Za Erak = Tiligul moglo bi govoriti i jedno
mesto u Amijanu Marcelinu, koji ne spominje ni kralja (Vinitari-a)
ni Erak, ali se vidi, da je onaj ostrogotski kralj, koji je preuzeo
vladu posle smrti Hermanarikove (375), vladao samo kratko vreme
izgubivši bitku i život u ratu sa Hunima, pa zvao se on Vinitarij po
Jordanisu ili Vidimir po Amianu Marcelinu. Svakako se oba antička
historika slažu u time, da se za kratko vreme posle smrti Herman-
rika desila jedna odlučna bitka izmedju Ostrogota i Huna i da je u
toj bitci zaglavio tadašnji ostrogotski kralj. Kao što naime piše Ammia-
nus Marcellinus preuzeše tutorstvo nad nedoraslim sinom ubijenog
2» θ БраунЂ, Разнсканш вђ областп гото-славинскихЂ отношенЈв, I. str. 206.
СборникЂ отд-ћлен1Н русскаго нзика и словесности нмператорскоЈ! академ1и наукЂ
томЂ LXIV, № 12. Petrograd 1899
=1 Tiligul (tatarski: Deliigel = besna reka) predstavlja tipičnu stepsku
reku herzonske gubernije (dužina toka 138 vrst), koja postane u proleće i
na jesen divlji torrens, a u letu i na zimu malovodna sušica.
" CL. PTOLEMAEI, geographia, HI, Cap. 3, §6: ό ίε ^Αξιάκης ηοταμος και
αντδς όιαρρεί την Σαρματίαν ύπες rfjv Αακίαν μέχρι τον Καρηάτον ορονς. — lib. 111,
Cap. V, §14: νπές δε τόν Αξιάχην ποταμόν 'Ορδησαός (57° ЗС). — W.Tomaschek
Axiakes. (Payly-Wissowa, R. G. II, 2625.
120 Dr. Niko Županić:
kralja Vidimira dva ostrogotska vojvode, Safraks i Alatheus, koji na-
pustiše otpor protiv Huna i odstupivši stigoše na Dnestr^^.
To svakako govori zato, da razbojište izmedju Ostrogota i Huna
nije ležalo na Dnestru nego istočno od njegove rečne linije.
Na osnovi prethodnog moglo bi se reći, da se pod imenom
reke Erak verovatno krije današnji Tiligul, antički Aksiakes.^^ Izgleda
da imaju koreni imena Axiakes i Erac i isto značenje, naime „voda,
reka".
Etimologija imena reke Erak. Koren imena Erac je *ar, koji
produžen nastavcima -b, -k, -g, -d, -n, -t daje razna rečna imena^^. Tvorba
na -b: Ar-bia reka u Italiji, Άρ-πααος reka u Kariji; na -d: Ι-αρ-δανος
u Lidiji; na -g: "Όρ-γας pritoka Meandra u Maloj Aziji; na -k: Άρ-
καδις reka u Kapadokiji; na -n: Arnna {Άρ-να, "Αρ-νιή reka u Likiji,
Arnus u Etruriji, itd. Dalje К. Oštir^^ i C. Holder^^ navode rečna
imena od korena *ar u Galiji, Helveciji, Noriku, Panoniji, Armeniji:
Ar-axes „Ar-fluvius", Ara dva pritoka Rena (sada die Aar i die Ahr);
Arabo{n) Raba u Panoniji, Arar u Galiji (danas Saone) pritoka Ro-
dana, Are-lape mesto i reka u Noriku (reka Erlaf u Osterreich unter
d. Enns), Аг, Ar-ar, Arel- ( > reka Jerelb u južnoj Rusiji, nastalo iz
predskitštine).
Verovatno je koren reke Erac srodan sa lezginskom (avarskom)
reči er (бг) „гека".
Na osnovi gore navedenih činjenica možemo tvrditi, da je reka Erak
tekla u Evropskoj Sarmatiji i to na prostoru između Dnepra i Dnestra.
Ovđe pobediše Huni istočne Gote 376. godine i ovđe je bilo defini-
tivno uništeno njihovo gospodarstvo nad južnom Rusijom. Sa pri-
ličnom pouzdanošću može se reći, da se ime reke Erak krije u imenu
=3 AMMIANI MARCELLINI, rerum gestarum, lib. XXXI, cap. 4, § 3
(Recensuit notisque selectis instruxit V. Gardthausen, Lipsiae MDCCCLXXIII):
cuis parui filii Viderichi nomine curam susceptam Alatheus tuebatur et Saphrax,
duces exerciti et firmitate pectorum noti, qui cum tempore arto praenenti abies
cissent fiduciam repugnandi, cautius discedentes ad amnem Danastium per
camporum ampla spatia diffluentem.
Άξιάκης (Asiaces) svakako je srodan po svome korenu sa preistorijskim ala-
rodskim rečnim imenima na -ξ ]/ kš ,voda") kao n. pr. Άρ-άξ-ης, Ώξος, Ί-αξαρτ)ΐς,
"Αξιος, Лха, Ахопа, Oxines {"Αξεινος, Εί-ξεινος „mare" i još druga imena.
A. Τ r ο m b e 11 i, Saggio di antica onomastica mediterranea. Архив за
за арбанску старину, језик и етнологију, стр. 17, 18). Beograd. 1926.
K. Oštir, Alarodica (»Razprave«, I, 286). Ljubljana 1923.
" C. H o 1 d e r, Altceltischer Sprachschatz, I. p. 170. Leipzig^Berlin 1925.
Reka Erak. 121
Evropsko-Sarmatske varoši Eractum ("HçaxTov), koja je ležala na
istočnoj strani Dnëstra, svakako ne daleko od linije njegovog toka.
Verovatno treba tražiti Erakton na mestu današnje varošice Ananëv,
na gornjem Tiligulu. Prema tome bi možda mogli identifikovati stepsku
bujicu Tiligul sa starim Erakom.
Résumé: La rivière de ГЕгак.
Contribution à l'histoire des nations luttant pour l'hégémonie en Russie mé-
ridionale, dans la seconde moitié des IVe siècle après J.—Ch.
L'historien Jordanis rapporte que, après la mort du roi cente-
naire Hermanarik, Venetharius devint roi des Ostrogoths, mais qui
dut reconnaître la souveraineté des Huns (375 après J—Ch). Cepen-
dant, Venetharius ne la reconnut qu'en apparence, de fait, il aginait
en souverain indépendent. Ainsi il faisait la guerre aux Antes, Slaves
orientaux qui d'abord, repoussaient les attaques, mais, à le fin, succom-
bèrent. Avec Venethgrius vint la terreur, un grand nombre des chefs
des Antes furent pendus.
Pour punir le vazal indocils, Balamber, le chef des Huns, alla en
guerre contre Venetharius qui, à la rivière de l'Erak, perdit bataille et
vie (376). Les Huns devinrent maîtres absolus dela Russie méridionale,
par laquelle allait la voie de l'Europe orientale et du Turkestan dans
l'Europe méridionale.
Mais, l'Erak n'est pas connu et, naturellement, on ne sait non
plus où le combat décisif entre Huns et Ostrogoths eut lieu. Momm-
sen et MûUenhof font allusion au Pharis ; mais c'est impossible, parce
que cette rivière ne se trouve qu'en Transcaucasie, ce qui est bien
loin. N. Županić pense que le nom de la rivière de l'Erak est dissi-
mulé sous le nom de la ville d'Eractum {'Hçay.Tov) que Ptolemaeus
mentionne en Sarmatie européenne, au-dessus du Dniestr (Tyras.) Puis-
que l'auteur fixe Eractum non loin du bourg d'Ananev, au cours
supérieur de la rivière du Tiligul (entre Bug et Dniestr), la rivière
de l'Erak serait probablement identique avec ce torrent des steppes,
le Tiligul.