KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (1)
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 SEPTEMBRA 1940
BR. 16028
Telefunken Gesdlschaft fur drahtlose Telegraphie m. b. H., Berlin, Nemačka.
Prijemnik za određivanje smera pomoću impulsa.
Prijava od 8 jula 1938.	Važi od 1 novembra 1939.
Naznačeno pravo prvenstva od 8 jula 1937 (Nemačka).
Kod prijemnika za određivanje smera pomoću impulsa se obično proizvodi upravna slika impulsa na zaklonu Braunove cevi. Za ovo je potreban naizmenični napon, koji, kad se dovodi na par ploča za skretanje, vodi zrak cevi proporcionalno vremenu preko zaklana. Ovaj naizmenični napon nanesen u zavisnosti od vremena, ima n. pr. poznati oblik testerinih zubaca prema sl. 1. Pošto se uopšte za posmatranje znakova upotrebljuje samo sredina svetle-ćeg zaklona, te se može naponu za skretanje takođe dodeliti kakav oblik, kao što je pokazano na sl. 2. Usled toga se postiže, da mlaz u sredini slike opisuje naročito veliki (proporcionalan vremenu) put i da se tako znak daleko razvuče dok je brzina beleženja na stranama odgovarajući manja. Na sl. 1 i 2 su skrećući naponi E naneseni u zavisnosti od vremena t.
Kod kakvog odredivača smera pomoću treperenja se po jednom predlogu kombi-nuje napon prijemnog okvira sa naponom, koji pomoćna antena liferuje na taj način, što se okvirni napon u jednoj uključnoj fazi dodaje ka naponu pomoćne antene, a u drugom se oduzima. Preključivanje se može izvoditi na taj način, što se okvirni napon stavlja na rešetku dve cevi koje su na anodnoj strani vezane u protivtaktu, pri čemu se naizmenično jedna cev zatvara a druga otvara. Zatvaranje i otvaranje se vrši n. pr. pomoću kakvog motornog uključni-ka.
Po pronalasku treba ipak kod odredivača smera pomoću treperenja koji radi
pomoću impulsa umesto motornog uključ-nika da se za kočenje i otkočivanje cevi okvira upotrebi skrećući naizmenični napon, naročito ako ima oblik iz si. 2. Osnovnu šemu vezivanja pokazuje si. 3. Na primarnoj strani protivtaktnog transformatora Oi leži skrećući napon, koji se na primer liferuje kakvim nepokazanim preključ-nim aparatom K. Ako preključna frekvenca iznosi n. pr. 50 Hz, to se na sekundarnoj strani kod kakvog transformatora, koji prenosi frekvence do 10 000 Hz, indukuje napon, koji praktično ima isti oblik kao i primarni napon. Radna tačka cevi u mirnom stanju je naponom Ego rešetke tako određena (A na si. 4), da se pri superpono-vanju pozitivnog polutalasa cev upravo ot-kočuje do optimalne radne tačke (B), a kod superponovanja negativnog polutalasa se potpuno koči (C).
SI. 4, na kojoj je pokazana karakteristika Ja = f (Eg) (anodna struja kao funkcija napona rešetke) jedne cevi, pokazuje preključni napon U i nailaženje viisokofre-kventnih impulsa HE u trenutku u kojem je cev otkočena preključnim naponom.
Na obe rešetke cevi se n. pr. sprezanjem preko kakvog malog kapaciteta D od nekoliko pF daje visokofrekventni napon koji je preko ulaznog kola dostavljen prijemnim okvirom. U kolu rešetke obe cevi leže još otpori Rg, u andonom kolu leži primarni namotaj izlaznog transformatora O2, Anodni napon Ea se dovodi u sredini ovog primarnog namotaja. Sekundarna strana transformatora O2 tada vodi ka visokofre-
Din 10.—
kventnom odnosno kod superheterodin-skog prijema ka medufrekventnom pojači-vaču (HF, ZF).
Otkočivanje i kočenje cevi može se vršiti umesto na rešetci i na kakvoj drugoj elektrodi, n. pr. na zaštitnoj rešetci cevi.
Može se transformator takođe i tako odmeriti, da on uglavnom prenosi samo skiusoidalni osnovni talas preključnog napona, pošto je vremensko trajanje jednoga impulsa uopšte veoma malo prema period-nom trajanju preključnog napona. Tada mora da se uspostavi tačna faza između impulsnog napona i učestanosti otkočiva-nja, t. j. implus mora tada ulaziti, kad je cev upravo potpuno otkočena.
Korist pronalaska se zasniva na veoma jednostavnom uređaju, pri čemu se upo-treMjuje već u aparatu postojeći naizmeni-čni napon za menjanje polova okvirnog napona. Izvođenjem skrećućeg napona vrste navedene na si. 2 se s jedne strane postiže jako razvlačenje ulazećih impulsa i time i mogućnost za tačnije očitavanje, a s druge strane mogu tako dobiveni približno pravougaoni impulsi da se upotrebe za preključivanja ulaznog napona po principu
letenja ka cilju. Osim toga se kod ovog vezivanja automatski dobija potrebni sin-hronizam između preključnog i skrećućeg napona. Samo je još potrebno, da se ovaj napon sinhronizuje primanim impulsima, na primer na način, kako je to već ranije predloženo od strane istog prijavioca.
Patentni zahtevi:
1.	Prijemnik za određivanje pomoću impulsa po principu letenja ka cilju uz u-potrebu kakve Braunove cevi koja služi kao pokazni organ, odnosno oscilograf-skog uređaja, naznačen time, što je predviđen kakav preključni aparat sa približno pravougaonim naponskim (impulsima, koji s jedne strane dostavlja napon koji je potreban za vremensko skretanje pokaznog organa, a s druge strane preključni napon za uređaj cevi koji je predviđen za pro-menu polova ulaznog napona okvirne odnosno pomoćne antene.
2.	Prijemnik koji radi pomoću impulsa po zahtevu 1, naznačen time, što se preključni aparat sinhronizuje primljenim impulsima.
Ad pat. br. 16028
h
i
t