KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 71 (3)
INDUSTRiSKE SVOJINE
IZDAN 1. APRILA 3536.
PATENTNI SPIS BR. 3536.
Jaroslav Benda, odborny redaktor, Prag.
Postupak i uredjenje za izradu obućarskih proizvoda.
Prijava od 6. oktobra 1924-	Važi od L marta 1925.
Predmet pronalaska obrazuje postupak za ručnu ili mašinsku izradu svih vrsta obućarskih proizvoda odn. ostalih proizvoda za obuvanje noge kao i pomoćna uredjenja potrebna za ovo kao: celi kalupi. polukalupi, sprave, preparirani konci za pričvršćivanje, lepak i t- d-
Do sada primenjivane vrste izrade obućarskih proizvoda, naročito oni donji de-lovi obuće koji šiite stopale (pendžeta i djonovi) su skupi i neprakt’čni ali naročito su potpuno nedovoljni sa anatomske tačke gledišta.
Dosedanje izrade obućarskih proizvoda usled potrebnog zadebljanja u prednjem delu obuće nisu elastični i teški su, na pr. Goodyear — svetska obuća. Umetak za članak odn. zglobasti deo nije savršen.
Uklještenje gornjeg dela obuće i ukucavanje štikle pomoću gvozdenih klinaca utiče, te klinci dolaze u neposredni dodir s nogom, rdjaju i lako prouzrokuju trovanje krvi.
Do sada nije pri produkciji obućarskih pioizvoda bilo specij-dne izrade za ude-šavanje i upotrebu okvira i ramova od raznobojne lakovane kože.
Kod sadašnje upotrebljene vrste pen-džetiranja sa otvorenim pendžetnim šavom o\aj se kvari bodom.
Kod šivenih obućarskih proizvoda do sada upotrebljeni postupak za preradjiva-nje konca pomoću vrelog ćiriša nije dobar, pošto vreli ćiriš rastavlja vlakna i upro-pašćuje ih. Sem toga, sledstveno ovome postupu moraju se ravni delovi šivaće
mašine održavati toplo, što doprinosi daljem oštećenju vlakana, ne obraćajući pažnju skupom održavanju šivaće mašine u vrelome stanju.
Dosedanje konstrukcije kalupa i njihova tehnička izrada besciljne su. Opšti nedostatak dosadanjih kalupa svih sistema je, što njina podncžna površina, koja jedno vremeno obrazuje unutrašnju pozitivnu stopu obuće, daje kako uzdužnom tako naročito u poprečnom pravcu jednu prekinutu i skoro horizontalnu površinu odn. ravan.
Stopala dakle leži u do sada nošenoj obući na naravnoj ni najmanje prekinutoj površini bilo uzduž ili popreko, u kojoj noga sama mora silom da ugazi potrebna udubljenja za prste, pete i stopu.
Ovaj pronalazak odstranjuje navedene nedostatke i greške kako u anatomskom, tako i u tehničkom pogledu.
Oblike izvodjenja predmeta o''og pronalaska pokazuju njihove pojedine slike.
Sl, 1 pokazuje presek kalupa po A—A prema si. 2, si. 2 izgled odozgo kalupa koji odgovara onome u sl. 1, si. 3 objaš-njuje vertikalan presek kalupa po ravni B—-B, si. 4 takav presek povučen po ravni C—C, si. 5 po D — D prema si, 2, si. 6 je vertikakan presek kroz petu kalupa ana-logo preseku si. 3, samo - a koso povijanim srednjim delom stope, koji odgovara muškom prednjem delu djona, si, 7 je sličan presek kao si. 5, samo sa koso povijenim srednjim delom stope keji odgovara ženskom prednjem delu djona, si. 8 pokazuje
Din. 50.—
'zgled oddozgo kalupa okovanog limom sL 9 delimični izgled odozgo kalupa sa limanim okovom u drugom obliku izvodjenja, sl. 10 iznosi presek po E—E sl. 8, sl. 11 isti takav presek sa drugojačim okovom, sl. 12 je poprečni presek kroz stopalo u prirodnoj veličini sa obelažavanjem nagnute obimne površine i njene nagibne uglove, sl. 13 pokazuje zglobasti deo sa zadnjim delom okvirastog djona, sl. 14 isti taj deo odozdo gledan, sl. 15 je presek po ravni F—F iz sl. 13, sl. 16 je isti takav presek samo bez unutrašnje urezane usne, sl- 17 pokazuje deo zgloba sa djonorr. za izradu sa drvenim ekserima, šivenu ili lepljenu, sl. 18 daje presek po ravni G—G sl. 17, sl. 19 presek kroz djon sa priiepljenom usnom za šivenje, sl. 20 pokazuje izgled pendžcta za okvirasti rad odn. djon za povrnutu izradu, sl. 21 označuje presek po H—H sl. 20, sl. 22 isti presek sa povrnutom zalepljenem usnicom za šivenje, sl. 23 pokazuje pendže sa okvirastim radom sa zalepljenem razrezanom usnicom za šivenje, odn. djon za povrnutu, u sl. 24 predstavljen je presek kao i ovaj samo sa dve jedno sa drugom zalepljenim ili zaš-rafljsnim usnama za šivenje, sl. 26 iznosi sličan presek sa pravouglo povijenim usnama za šivenje, sl. 27 pokazuje kombi-novani djon za okvirasti rad ili stopu za krajnji rad sa pripadajućim zglobastim delom. sl. 28 izaže presek preveden koso prema prednjem delu okviraste obuće sl. 29 pokazuje izgled sa strane okviraste obuće sa rasečenim i uspravlienim okvirom pre lepljenja, si. 30 pokazuje okvir u preseku po K—K si. 29, si. 31 pokazuje izgled obuće sa zalepljenim obodom od lakovane kože u jednoj ili raznim bojama, si. 32 pokazuje djon za obuću prošivenu, povrnutu, okovanu crvenim klincima ili zavrtnjima učvršćenu i zalepljenu sa tri klinaste kožne panlljike, si. 33 iznosi presek po L—L si. 32, si. 34 presek kroz klinastu kožnu pantljiku prema si. 32, si. 35 pokazuje izgled kalupa za presevanje pen-džeta, usnica za šivenje i zgiobastih delova, si. 36 iznosi presek po M—M a si. 37 presek po N—N si. 35, zajedno sa priiiskuju-ćom pločom.
Prema ovome pronalasku jednu od glavnih činjenica za izradu obuće svih vrsta i sistema obrazuje na nov način izradjeni kalup, koji se od kalupa, koji su do sada bili u upotrebi, razlikuje kako svojim dru-gojače izvedenim i konstruisanim novim oblikom stopale kalupa tako i svojom tehničkom izradom u opšte.
Kao što to različiti paienti svedoče, težilo se u pogledu poboljšanja kalupa za obuću tome, što se pokušavalo, da se pre-
duzme popravka čovečije noge u različP tim položajima a u odnosu na stopalo (ali samo u pojedinačnim slučajevima — sakate noge), ali uvek i isključivo samo na osnovu dosabanjeg starog, prema dužini i širini, jednostavnog, ravnog i u isto vreme ovalnog oblika stopale kalupa, koji do današnjeg dana obrazuje neprekinutu ravan i do sada ju je takvu zadržao,
Ravna površina odnosi se odgovarajući na gotovu obuću, ali nikada ne može dati onom celom plastičnom delu čovečije noge, koji gazi čvrst oslonac jednovremeno svugde okolo, odozgo i sa strane.
Pokušavalo se da se nadje pomoći različitim udešavanjima gornjeg dela kalupa, ali uvek bez uspeha. Ostalo je nesumnjivo da takvo udešavanje, koje se uvek nalazilo, nikada ne može vršiti takav uticaj na ispravku svesnu zadatka, i na individualni hod čovekove noge, koja obadva cilja zahtevajo svaki za sebe jedan individualni oblik kalupa.
Poglavito se nije moglo postići čvrsto usadjivanje stopala, koje je premešteno u odgovarajući izdubljeni položaj; dalje nije se uspelo, da se postigne svestrano dej-stvujući oslonac noge i najzad da se racionalno stvori izrada kalupa modernog oblika.
Gornji deo obuće, izradjen preko mnogostruko udešenog gornjeg dela kalupa, ne pruža za vreme hoda čvrst oslonac nozi; na protiv, takve sare su pokretne i tako reći lebde u vazduhu, dok težina tela počiva isključivo na dnu obuće ,koji odgovara dnu kalupa, zbog čega je taj kalup po ovom pronalasku zato tako kon-struisan, da bi mogao da služi kao osnova novog poboljšanja kalupa odnosno obuće i da bi se mogao postići sa sledečim glavnim ciljevima:
1.	Popravka čovečije noge odn. stopale pomoću potpunog njegovog ubuhvatanja.
2.	Pravilno upravljanje individualnog čo-vekovog hoda sa obzirom na potpuno rav-nomerno abanje cele stopale — gornje površine, koja je postavljena horizontalno.
3.	Potpuno odstranjivanje svih vrsta zadebljanja kod obuća i najzad
4.	Racionalna izrada modernih kalupa mehaničkim putem i prema tome ista takva izrada obuće.
Prema ovome pronalasku osnova kalupa 1 sastoji se od 2 dela 2, 3, od kojih je deo 2 izdvojen od oboda kalupa delom 3. Pruga za gaženje 2 dna kalupa pokazuje u poprečnom pravcu prema preseku iz si. 5 pretežno prav tok, ali može ići i umoreno ugnuto ili umereno ovalno. Svugde okolo gde se spaja svojom ivicom 5, pruga za gaženje je predvidjena sa površinom
koja se penje, ravnpm odn. .konkavno jlj konveksno islprivljeni sa razlicitin>' prostornini pružanjem, koja sa srednjom površinom osnove kalupa obrazuje umeiepo oštar ili kontinualno gubeći se prel.az. Pomenuta površina 3 u delu 6 članka nije obrazovana (si. 3—4). Na tome mestu se sečo ovamo srednja površina 2 osnove kalupa i spaja se.neposredno sa obodom članka sa strane.
Koso nagnuta površina 3 odgovara približno nagibu stopale duž svoga oboda (si. i2)v	.	,
Ugao nagiba površine 3 može na raznim mestima biti različit. Na najžadnjem delu pete, >pa kome se pri sp-janju polaže zadnja . kapa, mogu ugao nagiba i širina kose obimne, površine biti iz toga razloga veći pošto je na toma mestu nagomilano suviše kože. Sto se tiče ugla, koga zaklepa nagnula obirnoa površina 3 sa horizontalnim prednjim delom stopalne povr; šine 32 odredjuie se, približno ovako:
Ako se uzme .ravna srednja površina prednjeg dela kalupa kao osnova, to linija, koja svugde okolo treba da obrazuje ugao*, pokazuje nagib od prilike 20 stepeni. AK ipak ova kosa obimna površina 3 može se konstruisati na obrnuti način, i to počinjući sa spoljne strane. Ovaj postupak može se primeniti korisno pri preradi skoro dovršenih starih kalupa, ali i pri prvobitnoj jzradi kalula nove vrste koji bi se u ovom slučaju izradjivali prema starom postupku, ali ove izradjevine snabdeće se naknadno sa novo konstruisanom nagnutom obimnom površinom 3. sa strane pomoću za to usvojenog postupka kao struganjem, odsecanjem, ukopavanjem ili t. si.
S obzirom na racionalni, kalup odn. obuću korisno je, ako ugao nagiba zadrži svugde okolo istu veličinu. Ali ovo pravilo niš'a manje ne zabranjuje različita odstupanja, gde je merodavan modus produkcije, kao na pr. kod vrle šiljatih kalupa, debele kože, u kojim mogu nagnute površine, o kojima je reč, ili pak i njini nagibni uglovi odn. oboje zajedno biti je-dnovremeno veći.
Samo se po sebi razume, da širina obimne površine, naročito pak njen nagibni ugao, može biti i manji ili može biti na jednom istom kalupu promenljivih veličina, što isto tako važi i za njenu površinu.
Obe konture novo konstruisane osnove kalupa i to kako unutarnja 5, tako i spoljna 4 mogu nezavisno jedna od druge dakle svaka za sebe sama biti izvedena više ili manje oštre odn. ovalne, naročito prelaz od obimne površine 3 ka površini 2 odn. ka gornjem stroju kalupa, može biti ili više ovalan ili više oštar, a isto tako i ona
nagnula obimna površina- 3 može pokazivati naročiti oblik i to više ili manje konveksan ili konkavan. iK potpuno pravoK-niski presek.. Najbolje jg, kada srednja površina 2 ide. potpuno pmvoliniski ili kada u svome srednjem delu pokazuje vrlo ume-reno ugnuće...	.... ..
_. Kod obuće; izradjenje prema ovome pro; halasku postiže se kako svestrano potrebni oslonac noge odozdo j svugde sa strane tako i korisno, dugo očekivano-, uglavljivanje stopala što do sa da nije bio slučaj.
Ovo. oslanjanje je Ho duše čvrsto kad što treba „..samo bez. ikakvog bočnog dej/ stva na’čovekovu nogu,
Gore opisani kalup je normalni kalup. Ako hoćemo specijalnu izradu osnove kalupa, da bi se sprečilo gaženje obuće kod ljudi a polja, kod žena unutra, i, da bi se postiglo potpuno ravnomerno a banje pen: džeta na svima mestima površine gaženja, služe sledeče opisane predohrane:
Uzimanjem otiska traga može se utvrditi. na kojoj, strani ove stopale počiva težina tela. A opšte uzev težina tela leži kod čoveka usled uskih bedara i sistema kolena koji se pregiba u napred, na spolj: noj strani, čime se’. dovoljno objašnjuje gaženje gornjeg dela obuće napolje preko spoljnjeg oboda stopale. Kod žena uzima se u najvećem delu slučajeva suprotno. Specijalna izrada ženskih kalupa sastoji se u tome, šio se srednja površina stope kalupa i pete kalupa 2 (si. 3, 4 i 5) na-ginje iz njenog horizontalnog položaja za od prilike 5 stepeni ispod korizontalne ravni 7 ka spoljnoj strani (sL 7). Na taj način donja tpoljna strana osnove kod ženskih kalupa pada ispod normalne horizontalne površine dna kalupa. Ugao se obrazuje prema vrsti izrade, vrsti rada i prema potrebi.
Ovo izvodjenje odnosi se u prvom redu na osnovu kalupa, dok peta kalupa može biti isto tako konstruisana normalno ili na obrnuti način (si- 6). U unutarnjem zglobu nema važnosti ova nagnuta površina.
Kod specijalne i. rade muških kalupa za gore pomenute svrhe nagib pendžeta i štikle izvodi se na obrnuti način nego kod ženskih kalupa. Kod takve vrste specijalne izrade nalazi se prema tome kod ženskih kalupa više drveta na spoljnoj 9 a kod muških kalupa na unutrašnjoj strani 10 kalupa.
Valja napomenuti, da se može postići jedna izrada osnove kaluoa, prema oporne pronalasku i kod već do sada upotreblje-nih starih kalupa time, što se, pre utiskivanja pojedinog kalupa na pendže i štiklu utvrdi odgovarajuća ispuna od kože, fibera drveta ili drugog kog upotrebljivog mate-
rijala. Čim sc cipela završi, ova ispuna se može ukloniti.
Kod novih okovanih Mac-Kev-ovih kalupa, limani ko\; ne dopire kao do sada 5ak do ivice dna kalupa, već stopna ivica 13 lima 11 stoji toliko'daleko, koliko je to potrebno za stajanje, na pr. koliko je potrebno za okvirasti rad. U mesto punog prednjeg ili potpunog okova limom dela
2.	može se namestiti samo jedno parče lime. 14 (si. 9). Svi okovi se mogu upustiti u drvo ili se namestili, kao što je to dosada bio slučaj, na gornju površinu 2, samo se obod ovoga okova može predvideti sa ukošenjem 14 Okov se može učvrstiti zavrtnjima 12.
Limani okov kod Mac-Key-ovih kalupa rnože se zameniti i prskanim metalom na pr. po postupu Schopp-ovom, Korist od ovih kalupa predvidjenih sa novim deli-mičnim okovom ili metalnim slojem sastoji se u tome, što se za sve metode produkcija obuće mogu primeniti kalupi jadne i iste izrade, čime se uprošćuje gradjenje, a time se smanjuje priprema kalupa. Sem toga kod gotove obuće postiže .se bolja izrada, pošto je cipela pričvršćen i preko drvene ivice.
Na peti kalupa prema ovome pronalasku' postavljena je takozvana čaura, koja se sastoji iz metalne cevi 16, predvidjene sa jednim zavrtnjem s polja, da bi osigurala čvrsto usadjjvanje ii drvo. Njen dati kraj može se predvidjeti sa obodom 17, dok njen gornji deo (ili oba dela) može biti prstenastim koturima 18, pričvršćenim srednjim zavrtnjem 19 na cevi 16 (a ne na kalup) tako pokrivena, da je njeno ispadanju nemoguće. Korist primene ove čaure, je u tome, što ona u svom vertikalnom položaju protivstaje udarima spra ve za prikucavanje štikle, i kalup ne može d.a prsne.
Koristi novo konstruisanje osnove kalupa su nebrojene:
1.	Uklanja se jednostavna površina osnove kalupa odn. cipele i zamenjuje plastičnim oblikom, koji odgovara prirodnoj nozi, čime predeo gaženja čovečije noge dospeva u niži i sigurniji položaj, i čime se celoj nozi svugđe unaokolo daje potreban oslonac kako odozdo tako i sa strane. Klizanje noge za vreme hoda je isključeno i time je isključeno i zamaranje čovekovog tela, naime pri dužim marševima.
2.	Postiže se potpuno obuvanje noge, koja je sa strane ovalna i nema oštre ivice, usled čega u gotovoj obući ne mogu postojati nikakvi šuplji prostori sa strane, kao što je to do sada slučaj S obzirom na anatomske zahteve kao i na zahteve racionalnog postupka izrada pri mehaničkoj
ili ručnoj proizvodnji odn. izradi jemslvuje se najbolji uspeh pun zahvalnosti. Prsti su u njihovom niskom položaju pokriveni, tako da oni ne pritiskuju tako neposredno na gornju kožu kao do sada, čime je sprečen glavni pritisak za obrazovanje zadebljanja kože i žuljeva.
3.	Sasvim se izostavlja zadebljanje neizostavno kod današnje izrade obuće. Predeo gaženja noge nalazi već pripremljena udubljenja, koja mu odgovaraju, i noga ne mora da silom ulazi u pendže odn zadebljanje. Gornje pendže leži neposredno na donjem i prema tome obuća se ne može razgazifi i deformisati. Pendže se aba ravnomerno na svima mestirna njegove površine, čime se znatno povećava njegova trajnost.
4.	Obuća se može izabrati za dve numere manja nego dosadanja, čime se uzdiže i njen spoljni izgled. Cipela se da lako ukalupiti i izkalupiti, čime se spečava prskanje šava na gornjem delu obuče Produkcija se pojeftinjava uštedom na koži. radu i odebljanju.
Ceo opis n-- odnosi se samo na cele kalupe, već i na poiu-kafupe i na sve ostale slične oblike kao i na one, koji služe za ispunjavanje obućarskih proizvoda-
Kod ovoga pronalaska u smislu postupka za izradu obuće, za koju se upotrebljavaju gore opisani kalupi, preležan značaj pripada novom zglobastom delu odn njegovom novom uredjenju. Ovaj zglobasti deo dopire čak do zadnjeg dela obuće i uzima na pr. oblik štikle. Duž oboda 21 on se sužava u toj meri, kao što to po pravilu odgovara zarezu urezano n duž gornjeg pendžeta. Ovakav Zglob može se. samo se po sebi razume, umeinuti u pendže urezano sa obe sirane.
Zglobasti deo predviđja se sa zarezima 23 (si. 15) okrenutim unutra, koji služe za primanje šava, dok se u okolini pete izmedju pendžeta 22 i zglobastog dela 20 na odmerenom odstojanju od i riče umeće potpun ili potkovičast limani umetak 24, koji štiti baš ono mesto, na kome u unutrašnjost obuće prodiru ekseri štikle, čime se sprečava bušenje pendžera.
Tako udešeni, zglobasti deo zalepi se pomoću usvojenog lepka, na pr. celuloidnog rastvora, na odgovarajući pripremljeno pendže. Izmedju zglobastog dela 20 i pendžeta 22 korisno se može umetnuti pljosnata čelična opruga 25, koja se može slobodno kretati u koži u, za nju pripremljenom izdubljenju. a biti pričvršćena ekse-rima 26 samo na delu pete djona.
1 izmedju djona i pendžeta može se umetnuti čelična opruga. Ivični iseČci, za
■koliko je zglobasti deo duž obe ivice sa strane 21 načinjen uži, služe za primanje »gornje kože odn. jednog okvira, pri čemu Jačina odn. visina kožnoga zgloba zamenjuje usnu djona, zasečenu usnu. Mogućno je da se i zasečena usna odseče ftsl. 15), Učvršćivanje zglobastog dela za ukovani, šiveni i eventualno lepljeni rad biva ootpuno na isti način kao kod obuće sa okvirom, samo ranžiranje iste može malo odstupili.
U jedan tako izradjeni zglobasti deo od bovoljno jake kože vode se sa obe njegove spoljne ivice 27 (si. 18) useci, tako da se obrazuju s polja otvoreni zarezi 26 bez gornje usnice zareza, koja se odseca, da bi omogućila umetanje gornje kože u tako postao ugao, koji se otvara s polja, po čemu se unutarnji zarez odn, ustna zareza 29 ureže i odmah uspravi {si 17 i 18).
Drugi jedan postupak sastoji se u tome što se ivice zglobastog dela najbolje ukose sa spoljnih strana 31 (si. 19) na poznati način, po čemu se na tako obrazovane zasečene površine zalepe usne 30 pomoću celuloidnog rashora i presuju radi postupka umetanja niže opisanog-
Zglobusli deo u ovome slučaju može se izvesti i od tanje kože.
Koristi zglobastog dela, koji odgovore prednjem opisu, jesu mnogobrojne:
Novi zglobasti deo ne može se u unutrašnjosti obuće kretati i stoji čvrsto. On je elastičan i nepomičan. Obuća je dugotrajnija i nepropusna za vodu. Zatim sare su čvrsto vezane kako za zglobasti deo, pendže, tako i sa zadnjom kopnom pomoću umetnutog šava, čije svodjenje izgleda u osnovi obuće kao ukrštanje, tako da je isključeno da se ona razgazi- Tim se i odgovarajući kožni mišići pritegnu, šio znatne koristi donosi čovečijem hodu. Cipelu predvidjena takvim uvedjenjem ne može se deformisati i štikla iskriviti. Djon u unutrašnjosti obuće ostaje u nepovre-djenom i čistom stanju, čarape ne trpe ništa i nikada se ne može doći do trovanja krvi, pošto se prodiranje eksera kroz djon učinilo nemogućim.
Prema ovome pronalasku djon podleže temeljnim promenama prema načinu izrade upotrebljivanom do sada. Usna zareza je za pendže zalepljena kakvim usvojenim lepkom što ne zahteva nikakvo šivenje. JDjon se može izraditi od proizvoljne prirodne ili veštačke kože impregnisane ili obične tkanine, kao na pr. azbestne tkanine, ili od drugog kog materijala kao pluta i t. d. Kod okvirastog rada u upotrebu mogu doći zarezani kao i nezare-zani i kombinovani djon, prema čemu se
za šiveni odn. drvenim klincima kovani rad upoirebjuje zarezani djon a za lepljeni rad obadva.
Doterivanje djona može se izvoditi na razne načine. Djon odredjen za okvirasti rad zarezuje se na taj način, što se ili obadva zareza načine odn. obrazuje se kako spoljni tako i unutarnji zarez ili samo jedan. Najbolje se pokazuju spoljni zarezi 33, (si. 20 do 22).
Prema sledujućem načinu rada zareza uvek se nedostajuća usna 34 zameni naknadno, ili u slučaju, kada se oba zareza jednovremeno režu, oba ili samo jedan pojačavaju se usnama prema novome pronalasku.
Pojačavanje izrezanih zareza biva na taj način, što se na istrugani i izrezani djon pomoću celuloidnog rastvora ili drugog lepka, koji pokazuje ;sta svojstva, prilepi odn. utisne nova usna, koja može biti od prirodne ili veštačke kože, tkanine ili drugog kog pogodnog materijala, i može biti sastavljen od jednog ili nekoliko komada 34 (si- 20).
Ovo ojačanje prvobitno izrezane usne odnosi se na sve delove djona isto kao i na njegovu ćelu površinu, i ovde se pruža mogućnost, da se na ovaj način pojača potpuno, takav djon u željenoj meri samo na pojedinim mestima Sto se tiče zahteva potpune nepropustljivosti obuće odn. šava za umetanje 35, zalepljena unutarnja usna 34 ne otseca se kao obično, već se korisno premaže lepkom prema ovome pronalasku i pr-klopi preko šava 35, koji se ovime zaštićuje ne samo protiv oštećenja, već se ovim uredjenjem obuća čini potpuno nepromočiva.
Pri zagotovljavanju djonova pokazuje ova tri postupka najviše koristi i to:
1.	Uzmu se dve pantljike 36 od kože. tkanine ili drugog kog primenjenog materijala. koja se drži odn. zalepljena je na ivici ili duž sredine s\oje dužine, i tako je prema si. 25 i usled postignutog korisnog struganja u sledećoj ooisanoj spravi i pomoću lepka drži zalepljenu odn. utisnuti na djonu-
2.	Uzme se jedna pantlika 37 od prirod r,e ili veštačke kože i ona se raseče na jednoj strani na potrebnu dubinu, po-čemu se ona učvrsti na djon na način opisan u prvom slučaju
Uzme se pantljikt. 38 od prirodne ili veštačke kože, tkanine itd. saviju se duž cele njene dužine pravouglo i zatim se zalepi na goreopisan način na djon 22 (si. 26). Usnice za šivenje mogu se i ušiti. samo tada unutrašnjost obuće nije čista, a djon se u takvom slučaju probada iglom.
Zgotovljavanje djona za povrnutu obuću
biva na istu vrstu i način kao i kod gore pomenutcg zgotovlienja. urezanih, neure-zanih i kombinovanih djonova. ' Koristan je na posletku ppmenuti postupak, , gde se zglobastj deo 20 lepi odn. utiskuje neposredno na povrnuti djon u njegovom zadnjem delu (si. 27).
Naročitu pažnju kod povrnutog djona zaslužuje spoljna usna za zasek. Akp se primeni poznati postupak sa zarezanim ili nezarezanim djonom i ojača se ili zameni spoljna zasečena usna ili usna u opšte sa usvojenom pantljikom 39 (si. 31) naročito od obojene lavane kože koja se sem toga može ukrasiti veslačkim šavom dobija se sjajan ukras oboda proizvoljne širine, koja ujedno ispunjuje cilj da služi gornjoj koži kao meka podloga, na koju, se ona sada oslanja u mesto do sada direktno na oštru ivicu djona, čime se pruža zadržavanje ribanja gornje kože.
Ako se izbere koja druga vrsta kože, obod djcna.se da bosti. Koristi sada opisanog zgotovljavanja djona jesu od znatnog značaja i označuju jednu epohu u razvidu obućarske industrije.
Najglavnija je korist ta, što se specijalno za okvirasti rad dobio čisto kožni djon, koji rnože biti tanak kao hartija i koji se u opšte ne mora cepati, pri čemu i pored toga ima potrebne usne za p išivanje gornjeg deia. To označuje jeftinu savršenu i poglavilo specijalo preciznu vr-tu izrade, pošto se ovde u stvari tiče rada po kalibru, a skupe i neekonomične mašine za zgotovljavanje postaju izl šiie.
Kod šivene, kovane i lepljene obuće pruža se mogućnost da se gornji deo obuće učvrsti za djon šivenjem u mesto zaki-vanja, čime obuća postaje elastična, a djon se ne dira. Usne za šivenje mogu se obrazovati na proizvoljnom odstojanju od djona odn ivice djona a šivački rad se može preduzeti i kod šiljatog oblika kalupa odn. obuće, a da ne nastupe nikakve teškoće.
Prema pronalasku kao usne za šivenje mogu se obraditi otpatci gornjeg dela, inače neupotrebljivi za ma kakav drugi cilj, čime se postiže neograničena izdržljivost. Djon se ni u kom slučaju, ne izuzimajući ni rezački rad. ne oslabljuje, već ojačava.
Svaki djon se korisno može egalizirati i u potpuno suvom stanju može se šiti slabim iglama. Ušivanje sara ispada vrlo tačno. Šivački rad znatno je uprošćen i olakšavan a pri tome dobija °fekat u velikom stepenu. Kidanje usnica za šivenje je potpuno isključeno. Sa strane djona gde su bile dlake ne vide se nikakvi bodovi iglom, čime se postiže pr/oklasna izradjevina. Igla prodire u usnu zareza u jednoj tačci, a ne kao do sada po jednoj liniji. Šav je
potpuno zaštićen, od razprnog dejstva kožj-nog znoja i vrele mase za zadebljanje.
Djon odn. povraćan djon može se izra-djivati u stovarišlu, jer u koliko je on stariji u toliko je bolji. Nova obuća ne gubi oblik a opravke stare obuće dadu se-,izvesti lakše i temeljnije. -.	f.
Nov postupak izrade ramova i okvira sastoji se u tome, što se okvir, na kome se ušiva djon, izradjuje od raznobojne lakovane kože. Fabrika koža za specijalnu izradu kožnih okvira do sada nisu izra-djivale okvire od lakovane kože 39(sl. 31),
1 postupak da se izradjuje obuća sa pokrivenim šavom specijalno sa , duplirn šavom oko cipele, dosada je nepoznat.
Ako hoćemo da izradimo jadnu cipeiu., na ime okvirasiu cipelu od lakovane kože sa lakovanim okvirom to je najbolje, prt danr.šnio oskudici u specijalnoj izradi okvira od lakovane kože, upotrebiti običan okvir u vezi sa drugim jednim isečenim od lakovane kože, kada se isto vremenp hoće da postigne gore pomenuii dupli šav. Sada se oba okvira prilepe delimićno jedan za drugi na obodima po dužini, po čemu se izbodu oba jedno vremeno sa gornjim delom obuće ili po celoj dužini obuće ili samo oko srednjeg pendžeta.. Da bi se postigao dupli šav može se upotrebiti pak i obična koža od samo jednoga jačega okvira 40 za sebe, koji je u njegovoj debljini sa jedne strane zaseca na odgovarajuću dubinu (si. 30).
Djon 41 (si. 29) se uvek ušiva odn. ud-vostručava na donjem delu okvira. Tdđa se premažu oba dela prerezanog okvira celuloidnim rastvorom i ulisnu se jedno u drugo tako da se šav 42 potpuno pokrije. Ako hoćemo da imao siguran šav odn. dupli šav, to se upotrebljuje lakovani okvir ili ram.
Na sličan način može se obod obuće ukrasiti kod povrnute, šivene, kovane ili lepljene obuće, a da se ne mora bockati. Neposredno na spoljnoj ivici djona ili na ramu na njegovom obodu utisne se potpuno ili delimično lakovani umetak ili eventualno sa veštaćkim ukrasnim šavom. Ovaj način izrade koristan je zbog toga. što je šav za učvršćivanje ili za ukras odn. dupli šav potpuno zaštićen od svakog oštećenja.
Bodenje otpada i postiže se znatno veća izdržljivost naročito kod okviraste obuće a opravke obuće dadu se izvršiti mnogo bolje i dugotrajnije. Okvirasta obuća specijalno lakovana obuća sa lakovanim okvirom zad'žava svoju odličnu pojavu.
Pri izradi okvirasto šivene i povrnute obuće upotrebljuju se prvenstveno ranije opisane pantlike i djonovi odn. pendžeta,
kao i konac prepariran na nov način. Da se djon ne bi morao u zglobu egalizirati on se izradi tako, da se prilepi odn. utisne pomoću celuloidnog rastvora jedan medju-djon 44, koji može biti proizvoljne jačine, od kože, gume, kaučuka, tkanine i t. d. i da se tada ceo djon ušije.
Na djon 22 zalepi se odgovarajući šav, koji leži oko djona, jedna klinasta kožna pruga 43 (si. 28) da bi se dobila ravna površina i uspešna veza zalepljenih usnica za šivenje, kao na pr. 38, neposredno sa djonom. Pomenuta kožna pantljika može se zameniti, naročito kod lake povrnule obuće sa filcom, plutom i t. d. Ova pantljika se može sasvim izostaviti kada je zalepljena usna djona uzeta od dovoljno jake kože i odgovarajući pripiemljena. Kod povrnute obuće do danas su se primeći-vale većinom drvene štikle sa celuloidnom prevlakom. Novo je, što se celuloidna prevlaka prema ovom pronalasku zamenjuje metalnom prevlakom prema Schopp-ovom postupku.
Koristi ovog novog postupka leže u tome što se time postiže potpuno horizontalna osnova djona i to bez umetanja u obuću ma kakve mase za ispunjavanje. Dalje što to daje jeftiniju, kvalitativno bolju i preciznu izradu, tako da se time sa anatomske tačke gledišta postiže bolji položaj cele noge a naročito njene površine gaženja.
Obuća, naročito povrnuta, bolja je za opravku.
Nov postupak za izradu švene, drvenim ekserima kovane ili zavrtnjima pričvršćene obuće sastoji se u tome, što se upotrebljavaju malo čas opisane kožne pantlike i novi konac, a djon 22, prigotovljen na ranije opisan način, ureže se (45) duž njegove debljine i to ili od pete do palca ili samo u zadnjem delu od pete do zadebljanja za palac. Tako dobijena usnica djona na glatkoj strani kože zgodno se u blizini zadebljanja za palac iseče popreko da bi se omogućilo povrtanje obostrano urezanih usana odn. glatke strane djona pre njenog postavljanja na pantljike. Povrtanje navedenih urezanih usana 45 na glatkoj strani djona ili samo povrtanje nezarezanog slabog djona, vrši se za to, da bi se pokrili bodovi šivenja odn. drveni klinci ili zavrtnji, čime će se uštediti drugi poklopni djon.
Čim se djon zgotovi na ovako opisani način, definitivno se na njegovom vrhu i to na orapavljenu glatku stranu pomoću celuloidnog rastvora, koji služi kao lepak, odn- pomoću nekoliko eksera, utvrdi se klinasta šiljasta pantljika 46 (si, 32 34) od kože, filca, plute, kaučuka ili ma kakvog
pogodnog materijala, čiji je zadatak da-izravna onaj nagib obične površine 3 na šiljku kalupa.
Pošto se privremeno, kako levo tako' i desno, pričvrste obe klinaste kožne pantljike 47, najbolje pomoću običnog ćiriša, koje pantlike slično kao klinaste pantljike mogu biti izradjene od inače zgodnog materijala, na glatku stranu djona i to počev od kraja klinaste pantljike do zaobljenja za palac, gde se vide zarezi urezani u djon 22 poprečno na izbušenje zareze 45. Time se dobija iznutra ravna površina djona odn. pendžeta.
Tako spremljeni djon zajedno sa zglo-bastim delom položi se na pantljiku, ušiva se odn. ubada sara slabom iglom i slabim, koncem. Sara se utiskuje, kao i kod okvi-raste obuće, dakle ne ukiva se na do sada uobičajeni način, kao Mac-Key-ov.
Potom se obuća prošiva ii ukiva, ali uvek tek onda, kada se ukloni sa djona privremeno pričvršćena pantljika 47. Kad je cipela prošivena ili zakovana, premazu se obe povijene urezane usne 45 sa spoljne strane celuloidnim rastvorom i isto se to učini sa obe pantljike 47, koje se ponovo nameste na njihovo prvobitno mesto na djonu, umetu se pantljike opet i utru se.
Zaštićeni postupak izrade ni u kom slučaju ne isključuje drugu mogućnost, i to je prošivanje ili zakivanje direktno na onu poznatu klinastu kožnu pantljiku, koja se za ovo priprema na različite načine i pri-čvrščuje na glatkoj strani djona a najvećim delom može imati i žljeb za primanje šava, odn. drvenih klinaca.
Moguće je da se umetne jedna cela pantljika od gore pomenutih materijala na prednjem delu oko djona kao i na njegovoj spoljnoj strani, a i izmedju djona i gornjeg dela.
Koristi ovoga postupka pokazuju se u. tome, što se postiže potpuno horizontalna podloga bez primene ma kakve mase za ispunu, što djon ostaje bez rupica, što je cela cipela elastičnija, a njena izrada kao i opravka je jeftinija i bolja.
Nov postupak izrade za lepljenu obuću prema ovome pronalasku odlikuje se time, što se prvo gornji deo obuće lepi neposredno na djon, drugo, što se gornji deo ne mora strugati na strani gde je bila dlaka., i treće, što se pendže može zameniti neposredno na djon.
Pošto se upotrebljuju stare, do sada upotrebljavane pantljike, služimo se malo čas opisanim novo kombinovanim djonom sa zglobastim delom, dok se sada, isto kao i kod okviraste obuće, utiskuje i ubada. Izreda sare biva na taj način, što se po njenom obodu svugde u naokolo ili deli-
mično ušiju uske tkanine ili kožne pan-tliike sa rapavim delom spolja, tako da su pri prišivanju obe glatke sirane jedna uz drugu, čime odpada odstranjivanje ožiljaka sa gornjeg dela odn. struganja gornjeg dela obuće.
Korisno je, da se sara ostavi toliko velika, da ona pri upotrebi eventualne opravke kod koje moža doći do sečenja zašivene kožne pantljike. pruža još povoljniju osnovu za utiskivanje gornjeg dela i za uki-vanje obuće.
Pri ušivaniu sare za d.ion može se jed-novremeno umetnuti i okvir pa bilo da je on od obične ili lakovane kože. Može se i gornja koža odn. gornji deo cipele ostaviti odgovarajući veći i kada se izvrši ubadanje zgodno ga poviti na spoljnoj strani i zalepiti ga za djon.
Ako se upotrebe sem toga nove pantljike, prema ovome, pronalasku, tada se može pendže primeniii neposredno na djon, čime je moć trajašnosti ovako izradjene obuće u velikoj meri garantovana.
Koristi ovoga postupka su: bolje i u mnogome lakše utiskivanje kao i učvršćivanje sare za djon, manji troškovi izrade, veća trajnost izradjevina a istovremeno veća sposobnost za opravljanje. Nije potrebna masa za odebljanje i time omogućeno lepljenje pendžeta celom dužinom neposredno za djon.
Nov postupak, prema ovome pronalasku za izradu nepromočive, potpuno kožne obuće leži u tome, da se unutrašnja usna djona odn. naknadna usna kao i ona kod zglobastog dela po izvršenom ubadanju oboda premaže celuloidnim rastvorom, radi nepropustljivog zatvaranja odgovarajućeg šava prema pronalasku,
Sem toga preko ovog šava svugde oko djona utvrdi se pomoću celuloidnog rastvora jedna kožna ili plutana pantljika, klinasta po širini. Na djon se, duž cele dužine ili samo delimično unutarnja strana kože na unutarnju, utvrdi pomoću celuloidnog rastvora medjudjon od kože, kaučuka ili gume. Cilj ove vrste izrade je, da voda ne može spolja prodirati u unutrašnjost obuće. Okvir i djon iii sam djon mogu se spojiti celuloidnim rastvorom.
Za šivanje ovakve obuće uzima se konac prepariren na nov način. Koristi ovakvog izvodjenja sastoje se u tome, što se pomoću toga mogu izradjivati nepromočive i potpuno kožne izradjevine, koje se rade preko nove, ranije opisane pantljike i koje prema tome nemaju nikakvu masu za nagomilavanje. Koštanje izrade je znatno manje, a ako bude opravke, ona je lakše izvedljiva. Ovakva obuća se može izvesti u sasvim lakoj izradi. Da bi se omo-
gućilo potpuno tačno (precizno) davanje oblika usni za šivenje, kao i da bi se ona zajedno sa zglobastim delom 20 prilepila i učvrstila na djon 22 predvidjen je naročiii kalup 48, koji ima izdubljenje 49, koje odgovara veličini i obliki djona pri čemu ima sa jedne strane uske žlie-bove 50 za obrazovanje i snimanje usnica za šivenje a sa druge strane još dublje izvedena izdubljenja 51, koja odgovaraju zglobastom delu. Uski žljebovi 50 su načinjeni uvek prema potrebi djona. Da bi se ovaj kalup 48 mogao primeniti za sve veličine, on se u sredini uzduž proseče, i snabde sredina na oba kraja sa zgodnim zavrtnima. Kalup se može uvek izraditi za jedan par djona.
U kalup se prvo umetne usnica za šivenje ili usnica zajedno sa zglobastim delom, po čemu se umetne odgovarajući pripremljeni (zgodno premazan lepkom) djon i sve to poklopi sa poklopcem 52, koji odgdvara kalupu 49, i stave pod presu, tako da najzad djon, zglobasti deo i dodata usna čine jednu jedinu celinu. Površina koja dolazi u dodir sa lepkom, naime u najbližoj okolini žljeba 50 može se predvidjeli sa metalnom prevlakom prema Schopp-ovoj metodi prskanja metalom.
Za prepariranje sredstva za šivenje i pričvršćivanje potrebno je sredstvo za prepariranje kan na pr. celuloid, celon, celit i slični derivati celuloze rastvoreni u acetonu, kolodiumu ili u rastvornom srestvu sličnog rastvornog dejstva kao na pr. me-talacetat, metilformat, anilacetat i t. d., čemu se promeša 2% rastvor parafina odn. cerezina iii gutaperke a i u spoju sa smolastim materijama ili kalofonijumom, obično smolom, terpetinom ili si. rastvorenom u acetonu ili u drugoj kojoj tečnosti koja rastvara pomenute materije. Ovim sredstvom za preparisanje konac se odmah impregnira.
Na svakih 100 metara acetona zagreja-nog na od prilike 30° uzme se od prilike 1 do 2 kgr. parafina,, koja se smeša živo meša. Ovako dobijen rastvor doda se onda jednom celuloidnom rastvoru iz od prilike ovih sastojaka:
fzvestan deo celuloida, celona ili celita ili celulozncg derivata ili tečnosti koja ima slična svojstva sa dodatkom 20/o ricinusnog ulja, lalenog ulja, firnajsa ili slične materije, ova smeša se ponovo zagreje na 30° i veže se dobro neprestanim mešanjem.
Za prepariranje odn. konzerviranje konca dovoljno je, ako se konac provuče kroz preparat neposredno pre uvodjenja u mašinu. Ali konac se može i prvo preparirati pa docnije kada očvrsne pre uvodjenja u mašinu ponovo ga provesti kroz sredstvo
za rastvaranje na pr. aceton ili celulozni acetat.
Pri ovome konac prema pronalasku dolazi u hladnom stanju u mašinu, čime otpada do sada upotrebljavano zagrevanje šivaće mašine, u čemu leži jedno od glavnih dobiti ovog postupka prepariranja. Ri-cinusno ulje, laneno ulje, eventualno talk i t. d. dodaju se preparatu radi postizanja potpune rastegijivosti kao i moći sečenja.
Da bi se rastvor, naime onaj odredjen za prepariranje konca, mogao po moguć-stvu da zaštiti od sušenja, upotrebljuju se baš 2%-ni parafinski, eventualno stearin-ski ili cerezinski ili gutaperkin rastvor u acetonu ili tečnosti slične moću rastvara-nja, pa se kombinuju, radi postignuća veće lepljivosti, sa smolastim materijama, firnaj-zima ili sličnim materijama, uvek prema potrebi od prilike 5 do 30% sadržine.
Obe tečnosti odn. oba rastvora radi unutrašnjeg vezivanja zagrevaju se najbolje vodenom parom i mešaju toliko dok im vezivanje ne bude potpuno.
Ova količina može se i bojiti, čime se dobijaju raznobojni konci. Čisto beli konac dobija se provlačenjem njegovim kroz celuloid rastvoren u kolodiumu.
Usied suviše dugod čuvanja osušen zbog toga krut prepariran konac, razmek-š.ava se na taj način, što se on namotan na kalem, probušen sa strane, unosi u her-metički zatvoreno bure i u njemu se izloži dejstvu pare koja se tamo razvija isparenjem acetona, koloiduma ili slično. Odmah po namotavanju na kalem za dvogubu mašinu ili mašinu za šivenje može se konac sačuvati u mekom stanju u takvoj pari, tako da konac ne može da očvrsne. Preparisan konac može se neposredno uma-kati u gore navedene tečnosti u različitim kombinacijama.
Patentni zahtevi:
1. Postupak za izradu obućarskih proizvoda odn, proizvoda za obuvanje noge svih vrsta i sistema naznačen zgodno obrazovanim unutarnjim dnom obuće, koje u svojoj srednjoj širini prema povučenom preseku pokazuje pretežno pravu liniju odn. horizontalnu a i umereno koftkavnu ili umereno konveksnu liniju, i, izuzimajući unutarnji zglob, svugde oko njegovog oboda predvidjena je obodna površina (3), nagnuta pod izvesnim uglom iste ili promen-Ijive veličine kosa, na gore prostorno proizvoljno protegnuta, koja ide pravoliniski, konkavno ili konveksno, koja se na odgovarajući način spaja umereno oštro ili kontinualno ovalno sa srednjom površinom dna obuće, pri čemu je pendže odn. djon pričvršćen neposredno na površinu dna
obuće, u preseku pravolinisku odn. horizontalnu, odgovarajući udešenog djona.
2.	Način izvodjenja postupka za izradu obućarskih proizvoda prema zahtevu 1 naznačen time, što se na podnožje djona presevanjem prilepljuje naročita naknadna usnica svojstvenog oblika za pričvršćivanje gornjeg dela obuće odn. okvira, koja naknadna usna za ušivanje dopire ili sasvim do dela pete svugde unaokolo ili samo do zglobasfog dela, koji zajedno sa delom pete djona obrazuje jednu celinu, koji je snabdeven, odn. prema potrebi zarezan naknadnom usnom za ušivanje priiepljenom jednovremenirn presovanjem, i čija jačina približno odgovara visini one naknadne usne, čiji nastavak ona obrazuje, pri čemu naknadna usna, izdignuta na gore ukoše-nim obodom djona, obrazuje klinati žljeb koji se ispunjava ili kožom, plutom, fileom ili sličnim materijalima, ili pak, radi postignuća gipkosti obuće, kao i bolje ulegane noge, može ostati neispunjen.
3.	Oblik izvodjenja kalupa odn. polu-kalupa za izradu obuće prema zahtevu 1—2, naznačen time, što je osnova kalupa tako izvedena, da on u srednjem preseku povučenom popreko preko njegovog prednjeg dela pokazuje pretežno pravu ali ipak malo konveksnu ili malo konvaknu liniju, i što je oko njegovog oboda izuzimajući unutarnji zglobasti deo, ograničen proizvoljno prostirućom se u prostoru obimnom površinom, koja se pravoliniski, konveksno ili konkavno penje na gore pod istim ili promenljivim iglom, koja se površina spaja sa srednjom površinom osnove kalupa umereno oštro ili kontinualno ovalno.
4.	Oblik izvodjenja kalupa odn. polu-kalupa za izradu obuće prema zahtovu 1—3, naznačen time, što je, usied spojenih dejstva raznorodnog sastava zglobova u bedrima, kolenima i skeletu gornjeg dela tela kod čoveka i kod žene, naročito prilikom hoda, srednja površina osnove kalupa koso nagnuta ispod horizontalne radi pravilnog upravljanja hodom i ravnomer-nog abanja djona, i to kod ženskih kalupa na spoljnu stranu, kod muških na unutarnju.
5.	Oblik izvodjenja kalupa odn. poluka-lupa za izradu obuće prema zahtevima 1—4, naznačen time, što se na osnovu uobičajenog kalupa pre utiskivanja sare učvrsti odgovarajuća ispuna od kože, dr-veta, fibera ili drugog kog upotrebljivog materijala, čime se postiže osnova označena u zahtevima 1—4.
6.	Uredjenje kalupa odn. polukalupa za izradu obuće prema zahtevu 1—5, naznačeno metalnom cevi, uvrćenom u zadnji deo kalupa, za tu svrhu snabdevenu odgovarajućim zavojicama, na čija obadva
kraja proširenja u obliku naplatka, naročito namešteni pomoću zavojice, ili izra-djeni od samih zidova cevi, sprečavaju ispadanje cevi iz odgovarajuće rupe na kalupu.
7.	Oblik izvodjenja kalupa odn. poluka-lupa za izradu obuće prema zahtevima 1—6, naznačen time, što je ili u srednjoj površini osnove kalupa pravoliniskog, konveksnog ili konkavnog preseka umetnut ili učvršćen odgovarajuće ograničeni limani okov na taj način, što se ostavlja izvesna širina njegovog oboda očuvana od spoljne konture osnove kalupa ili pak da onaj limani okov, koji se gornjom površinom prostire preko srednje površine osnove kalupa, bude prikovan na tu srednju površinu, pri čemu ivica okova pokazuje nagib na gore pod jednim uglom, koji odgovara nagibnom uglu obimne površine (3) osnove kalupa, a okov može bili ili upušfen ili izveden sa ukošenom spcljnom ivicom.
8.	Oblik izvodjenja kalupa odn. poluka-lupa za izradu obuće prema zahtevima 1—7 naznačen time, šio je srednja površina osnove kalupa u preseku, pravoliniska konveksna ili konkavna, duž svoga obima predvidjena sa limanom pantljikom, koja poipuno ili delimično ogradjuje ivicu površine, pri čemu limana oantljika može biti izvedena ili upuštano ili sa ukošenom spoljnom ivicom.
9.	Oblik izvodjenja kalupa odn poluka-lupa za izradu obuće prema zahtevu 1—8 naznačen time, što u mesto lima, koji se pri-menjuje na kalupima za izradu obuće prema zahtevima 6—8, dolazi prskani metalni sloj.
10.	Način izvodjenja postupka za iz. radu obuće prema zahtevima 1—9 naznačen zglobastom delom, koji se pruža od zadebljenja za palac od zadnjeg dela obuće koji ima oblik osnove štikle, koji je predvidjen sa obe strane za zasečenim ili zalepljenim usnama za šivenje proizvoljnih vrsta i rasporeda, na koju se usnu prišiva gornji deo obuće rad prišivanja za djon i okvir, i koji je zglo-basti deo zalepljen ili utisnut prema ovome pronalasku ili pomoću ma koga upotrebljivog lepka.
11.	Način izvodjenja postupka za izradu obuće prema zahtevima 1 —10 naznačen time, što je izmedju džona i zgio-bastog dela umelnut potkov;často do-terani limani deo odn. pričvršćen na zglo-basti dao, što sprečava prodiranje bodova i eksera u unutrašnjost obuće i što se sem ovoga izmedju djona i pendžeta učvršćuje odn. upušta pljošta čelična opruga.
12.	Način izvodjenja postupka za izradu obuće prema zahtevima 1 — 11 naznačen time, što se radi ukrašavanja spoljne ivice
djona on duž cele svoje dužine ili samo prednji deo pendžeta ukrasi lakovanom kožnom pantljikom u boji, eventualno i sa veštačkim šavom, koja se pantljika lepi ili utiskuje na spoljni obod djona pomoću celuloidnog rastvora ili drugoga kod pogodnog lepka.
13.	Način izvodjenja postupka za izradu obuće prema zahtevima 1 —12, naznečen time, što se okviri, ramovi i različiti umetci mogu izradjivati od lakovene kože proizvoljne boje.
14.	Način izvodjenja postupka za izradu obuće prema zahtevima 1 —13, naznačan time, što su različiti umetci, ramovi ili okviri, od obične ili Iskovane kože ušiveni odn. postavljeni dvogubo dva i dva ili razrezani duž njihove debljine, od koje donji deo služi za utvrdjivanje pendžeta a gornji deo je po ušivanju pendžeta čvrsto vezan sa donjim pomoću lepka prema ovome pronalasku, tako da oba dela obrazuju jednu nerazdvojnu celinu, pri čemu dvo-gubi šav ostaje pokriven kao što i treba.
15.	Način izvodjenja postupka za izradu obuće prema zahtevima 1 —14, naznačen time, što je djon za šivenu, kovanu eventualno zavrtnjima stezanu obuću u svom zadnjem delu predvidjen sa jednom pre-klapajućom usnom dobivenom na pr. rezanjem, dok se on na svom prednjem delu sa obe strane uliskuje pomoću klinastih umetaka od kože, kaučuka ili drugog pogodnog materijala na koso nagnutu obodnu površinu kalupa, koji se klinasti umetci pre prošivanja odn. orošivanja drvenim ekserima dadu ukloniti, a po izvo-djenju ovoga posla dadu se opet definitivno zalepiti na njihovo prvobitno mesto i to jednovremeno sa rasečenom usnom u zglobastom delu djona, čime se šav odn. drveni ekseri pokriju i time otpada potreba drugoga djona za pokrivanje.
16.	Način izvodjenja postupka za izradu obuće prema zahtevima 1 —15, naznačen time, što se za izradu lepljene obuće upo-trebljuje lepak po navedenim zahtevima, pri čemu se na spoljnem obodu gornjeg dela obuće (lista) ušivaju naročite kožne pantljike sa mesnatom stranom (strana kože do životinjskog tela) okrenutoj unutra odn. lanene pantljike, i što se one ušivaju za djon ubadanjem sa ili bez iskorišćer.ja okvira na taj način, što se po izvršenom ubadanju zaostali obod odn. okvir zalepi neposredno za djon celuloidnom rastvorom kao neka vrsta umetka, čime se može postići drugojačiji ukras oboda djona, poglavito je pak data mogućnost neposrednog lepljenja pendžeta na djon njegovom celom površinom.
17.	Način izvodjenja postupka za izradu
-obuće prema zahtevima 1—16, naznačen time, što se za izradu nepromočive i obuće sasvim od kože otvoreni zarezi odn. usne za šivenje djona i zglobastog dela po izvršenom pričvršćivanju gornjeg dela obuće premazuju celuloidnim rastvorom, radi vo-donepropustljivog zaptivanja šava prema pronalasku, pri čemu se preko toga šava svugde oko djona prilepi, pomoću istog celuloidnog rastvora, jedna klinasta kožna ili od plute ili od gume — pantljika za djon a izmeđju djona i pendžeta se zalepi odn. umetne jedan deo ili pola me-đjudjona od kože, gume, kaučuka, proizvedene jačine ili od obućarskog platna (tkanine) prepariranog gore pomenutim celuloidnim rastvorom.
18.	Postupak za šivenje, prepariranje i impregnisanje konca za vreme šivenja obuće i ostalih kožnih predmeta naznače time, što se konac pre šivenja provlači kroz rastvor celuloida, celona, celina ili sličnih celuloznih derivata u aceton kolodi-um ili sličnim tečnostima sa sličnim osobinama sa primesom drugih pogodnih materija u različitim kombinacija, pri čemu se obuća ili drugi kožni predmet šije hladnim koncem, obavijenim odn prepariranim gore pomenutim materijama, a da se pri tome ne greju đelovi obućarske šivaće mašine,
19.	Srestva za prepariranje i impregnisa-
nje prema zahtevima 1 —18, koja se sastoje iz celuloida, celona, celita i sličnih celuloznih derivata, rastvorenih u acetonu kolodiumu i sličnim tečnostima istih osobina, naznačena primesom odn. stvariva-njem parafina svežeg stearina, cerezina. gutaperke u kombinaciji sa smolastom materijom, kolofonijumom, smolom, terpentinom i si. kao i sa ricinusom i lanenim uljem ili firnajzem i sličnim materijama.
20.	Postupak za omekšavanje očvrslog prepariranog konca, prema pronalasku po zahtevima 1—19, naznačen time, što se kalem izbušep sa sirane zajedno sa koncem izlaže uticaju acetona, kolodijuma i sličnim tečnostima sa istim takvim osobinama u različitim kombinacijama ili uticaju pare koju razvijaju materije.
21.	Način izvodjenja postupak za izradu obuće prema zahtevima 1-—20, naznačen time, što su štikle specijalno drvene štikle predvidjene na celoj svojoj spoljnoj površini sa prskanim metalnim slojem.
22.	Način izvodjenja postupka za izradu obuće piema zahtevima 1—21, naznačen time, što kalup koji služi za lepljenje i presevanje djonova izglobastih delova ima dodirne površine, naime one, koje opkoljavaju neposredno žljebove odredjene za prijem usana za šivenje, isprskane sa metalnim premazom.

fi v
o
H ' ■	■	' * i '	. V
■ i. ' i f,r- - . O
. . »

.
'
:
'	■	!! :■ : o : ■	.	.	:
f:	>•',	"	•	.	,	'	!( v ,	/	,
■ '	.	-'v-
■	n
.	u ■	i.	■ - . ■	•>
;

rr
l
;
. i

■ ; • •
;	nšc
i


O 1'
n
r ,	■ .
M
i:	'■
O'!
■: -
: o
'■	-	j’
< 5
'5 H '
i ;
. f • - •:
c ■


I: C


n


Acfpatent broj3536,
'/ 3 J	'-f
VB fig-2
't 3 's n t J
rQ*k z h3-9
ITSJ A 'V	./
9
7*3-8! £	,3

.
TTgJO
/Idpatent broj3536,
TTgAi
TFg./S FiffJS
lig J 7
'd/*7
Fig M FTg.ff
27 JH 3/



'


















.











■












V'


' ; ' ' ' ' . ■-




■
.
■
■




'


























.
i
■
- : ; :






■




* v:.	• " ■ -

Adpatent broj3536.
v
.
.
.:/■ • ;






...



Adpatent broj 3536














■



'
■