Izhaja prve dni v mesecu. — Izlazi prvih dana u mjesecu Излази првих дана у мјесецу. — Posamezna štev.
2 Din. — Pojedini broj 2 Din. — Поједини број 2 Дин. — Redakcija i administracija u Ljubljani, Dunajska cesta br. 58.
— Letna naročnina 24 Din. — Godišnja pretplata 24 Din. — Годишња прет-плата 24Дин. — Редакција и администра-ција у Љубљани, Дунајска цеста бр. 58. — Odgovorni urednik Ivan Cek.
			w\		1	П)
!/Ux						ЈГ5^ U
СТРОЈНИ ЛОЖАЧ
ГЛАСИЛО УДРУЖЕЊА ЛОЖАЧА ДРЖ. ЖЕЛЕЗНИЦА У ВЕОГРАДУ.
V'	V
STROJNI LOZAC
GLASILO UDRUŽENJA LOŽAČA DRŽAV. ŽELEZNICA U BEOGRADU
Na kongresu.
Društva, čijih delokrog se razprostira na velik teritorij, imajo v svojih pravilih vneseno določbo, da se mora ob gotovem času vršiti glavni občni zbor ali kongres. Po tem se ravna tudi naše Udruženje. — Kongres ima nalogo, da presodi delo centralne uprave in da razpravlja o vprašanjih, za katera oblastne uprave niso pristojne. Naš drugi kongres se je vršil sredi minulega meseca v Beogradu. Zanj je vladalo med članstvom veliko zanimanje, in zato je umevno, da so se ga delegirani tovariši polnoštevilno udeležili. Poteklo je vse v redu in po programu, ki smo si ga določili.
Določenega dne smo se zbrali na ljubljanskem glavnem kolodvoru idelegati ljubljanske Oblatne uprave in smo krenili proti Beogradu. V Zagrebu so se nam pridružili tovariši od zagrebške oblastne uprave, nakar smo. skupno nadaljevali pot.
Med vožnjo po Slavonski ravnini — bilo je ravno v času najhujšega deževja — se nam je nudila prilika, da vidimo in opazujemo katastrofalne posledice neurja. Če bi človek ne poznal terena, bi si gotovo mislil, da potuje sredi nemirnega morja, po katerem podi veter razburkano valovje.
Z malenkostno zamudo smo prispeli v Brod na Savi. Tam smo se sestali s tovariši iz Sarajeva, ki so tudi bili namenjeni v Beograd. Svidenje je bilo zelo prisrčno. Nadaljevali smo pot do Vinkov-cev skupno, tam pa so se ločili tovariši člani nadzorstvenega odbora, ki so krenili naravnost v Beograd, da še pred kongresom pregledajo poslovanje
Centrale, dočim smo se ostali napotili na izrecno željo naših subotiških tovarišev v smeri proti Subotici, da se s tamkajšnjimi tovariši pomenimo o bodočem delu v Udruženju. Spi'ejema v Subotici se je udeležilo izredno veliko število tovarišev in smo se z ondotnimi tovariši nadvse prisrčno pozdravili. Na sestanku vseh delegatov so se razpravljali predlogi, ki naj pridejo pred kongres. Za skupen obed so domačini poskrbeli, da je potekel ob zelo živahnem razpoloženju, potem so nam še razkazali razne znamenitosti mesta. Za prelep sprejem gre tovarišem Subotiške Oblastne uprave najlepša hvala.
Iz Subotice smo se napotili naravnost v Beograd. Kongres je poteki v redu. Tekom kongresa se je razpravljalo o raznih stvareh, mestoma tudi burno. Sestavile so se vloge in resolucija, ki so se izročile na merodajna mesta, kakor na Generalno Direkcijo in na Ministarstvo Saobraćaja. Posebna deputacija izbrana izmed delegatov je še ustmeno razložila na primernih mestih težkoče našega članstva in zahtevala, da se ugodi upravičenim našim zahtevam. Zavzeli smo se za vse zahteve, ki so navedene v resoluciji, kakor tudi za ostale naše zahteve, da bi se čimprej in ugodno rešile.
Sprejeta so bila tudi nova pravila, da se tako tudi s formelne strani uredi organizacija našega Udruženja, ki dejansko že obstoji in se med našimi vrstami čedalje bolj ukorenjuje.
Delegati niso na kongresu držali križem rok, ampak so svoje skromne moči upregli v delo v blagor vseh članov. V Centralni odbor so bili izvoljeni nekateri novi možje, o katerih upravičeno pričaku-
jemo, da bodo vršli svojo dolžnost. Od novega odbora zahteva vse članstvo, da pokaže svojo agilnost in da izvojuje vse one naše upravičene zahteve, ki še do danes niso rešene. Centrala ne sme svojega dela zanemarjati, ona mora žrtvovati vse svoje sile v prid društva. In tako bomo izrekli na bodočem kongresu zaupanje našim požrtvovalnim društvenim delavcem.
Други конгрес удружења ложача држ. железница.
(Одржан у Београду на дан 14, 1.7и 16. јула 1926 год.)
1.	дан.
Конгрес je отворио председник Цеи-тралне Управе Г. Милутин Ннколић, ноздравио ове присутие делегате из целе краљевине, a затим предложи конгресу да се изабере преседништво, које би руково-дило овим конгресом. После мале диску-сије у којој су узели учешћа сви прису-тни иреседници Обласних Управа иза-брали су за преседника конгреса Г. Ми-лутина Николића.
Г М. Николић узео je реч и говорио je о значају самога конгреса те наводио, да с.у се у Централној Управи у Кеогра-ду појавиле неке несугласице у погле-ду самога рада као и у погледу органи-зације целокупног Удружења. После Tora извештаја Г. преседник рекао je и то, да поједини чланови из Београда нису обраћали довољно пажње за оно зашто су били позвати и изабраии да раде. Home тога рекао je да има доста чланова из београдског подбдбора који не плаћу-ју na време свој члански улог нити ттак
долазе редовно на седнице. Пма доста ложача чланова овог Удружења који су свега шест месеца у служби a већ су разврстани, a међутим има доста чла-нова који су но неколико година ложачи a нису нити развретани нити псставл.с-ни за сталне. Затим je говорио о смет-Јвама које чини Надиовално Удруживе Железничара али наше Удружење ииак je успело да сврши велики део најхит-нији потреба самог' Удружења. Даље je говорио о инспекцији коју je вришо no обласним Дирекцијама и да je нашао све у исправном стању.
Затим je узео реч Милан Марковић, благајник Централне Управе из Београ-да који je нагласио да je стање благајне прегледао Надзорни Одбор и да je на-шао у исиравном етању, али има доста иододбора као и појединих чланова који не плаћају своје чланске улоге редовпо нити на време. Отавља све књиге благај-не на расположење нојединим чланови-ма на преглед и моли да се још једном ухврди исправдо стање благајне.
После тола узима реч Г. Мек из Љубљане који предлаже да се још јздном нрегледају све књнге благајне од стране Надзорног Одбо]>а, што конгрес усваја. Затим излаже потребу што агилннјег ра-да у бамој Централној Управи i;ao и за што већу штедњу. Критикује pa;t noje-диних чланова Обласне управе и моли еве нрисутне делегате овога конгреса, да се обрати нејвећа нажња при бирању нове уираве. као да се у дискусију ne уноее нична разрачупавања и мржље, већ да се ради на општем добру самог Удружења. Затим излаже рад његове Обласне Управе као и рачун за штамна-ње листа „Стројпи Курјач14 што сви де-легати примају са одобравањем.
Г. Рус из ЈБубљане говори такођер о потребн јединства и слоге у раду на овоме конгресу a у исто време замера преседнику Милутину Николићу, што није благовремено известио све Обласне Управе као и чланове за овај конгрес каа и време, када ће се одржати овај конгрес и шта he бити на дневном реду. Нагласио je потребу, да се у будуће npe сазива конгреса оштампа и у листу сва-г;и важнији део рада Централне Управе a нарочито када се конгрес сазива.
Потом узима реч преседнит: Г. Нпко-лић који каже, да више од половице чла-нова управе нису долазили никако на седнице, нити су давали своје чланске улоге редовно као и да ноједини подод-бори Обласних Дпрекција ниеу вошто-вали наређења Дентрале. Затим каже да je Удружење чинило више нута кораке на надлежном месту код меродавних за исплату дневнида и попутина још из
1923 године али зато није крива Цен-трална Управа што све те молбе нису још ни до данас решене.
Гос. Вукадин Стефановпћ делегат из Г-Буирије моли све ирисутне делегате да саслушају извештај Надзорног Одбо-ра, a затим иредлаже да се отвори дис-куција ио разним питањима, жалбама и молбама које иоједини делегати има-ју да иоднесу од стране љихових подод-бора, шхо конгрес једногласио уеваја.
Павле Onacnh из Ниша узима реч и говори да je у Нишу било нуно незгода око уписиваља чланова у организагију, јер crti чланови ниеу хтели прићи орга-низацији неку из личних разлога анеку шхо нису познавали рад саме организа-ције. Г. Сиасић каже даље, да je за сада уписан врло мали број чланова али се он нада, да he бихи много већи број када он буде реферисао своме иододбору о данашњем коигресу. Затим каже да je иододбор и:! Ншиа решио да шаље Цен-тралној Управи 30% од улога за трош-кове уираве.
Г. Гајић делегах из IJeiiepa.i Ханри нредлаже да се изабере кандидациони одбор и да се њему стави у дужност да изабере и предложи нову Унраву како би се конгресу олакшао рад.
Г. председник Николић прима пред-лог Г. Гајића чиха листу кандидационог одбора и моли одбор да добро проучи и изабере кандидате за Управни и Над-зорни Одбор.
(Наставиће се.)
Резолуција Гос. Министру Саобраћаја.
((Закључена на другом редовном кон-гресу.)
Содјални и економски положај ло-жача код нас je више него очајан. Они који в дању и иоћу на својим плечима без одмора носе целокупан привредни живох. ние'у данас у могућности уживати ни најмање благодати хога нривредног жи-воха. Они данас на жалост ne могу да збрину ин себе ин породицу своју наро-чито у данима. када их изневери снага коју су хако радо дали за опште добро друштва n државе.
0 тога je конгресу част да у име организованих ложача учине апел na Господина Министра Саобраћаја и Кра-љевску владу. да оправдане молбе глад-них и презеблих ложача уброји и оствара. A ложачи задовољни и срећни умеће достојно и са нуно воље да изврше onaj хешку и деликатни задатак који их у будућности за добро селокупног народа чека.
У хо име други земањски конгрее ложача Државних Железница Краљеви-не СХС предложи Господину Миинсхру Саобраћаја следећу
РЕЗОЛУЦИЈУ.
1.	Разлика у платама за рок од 1. — 10. 1923 године до даиас још вије исплаћена. За исилату ових разлика хреба да се предвиди кредит тако да бу-ду исплаћене до децембра треће годпне.
2.	Одело na основу иравилника ни до данас надлежни нису нашли за по-хребно да нам се изда и ако je за ту сврху узимата неколико пута мера a зи-ма je већ na прагу. Молимо. да се овим убрза n да се' изда Надлежним наређе-ње да се како регулисаном тако и нере-гулисаном особљу ложачима изда no је-дан nap радпчког a no један nap служ-беног одела.
3.	Ложачи било са испитима или без ових, треба да буду после године да-на подвргнути испитима a тгосле три го-диие да буду регулисани као ложачи. јер on mit се na тај каћпн економско стање побољшало.
4.	. Гожачи који пису стекли право за регулиоање no закоиу о Државном Саобраћајпом Оеобљу. треба пм повећати плахе n да им се породичшг додатак £за /кону и децу) издаје као n регулисаним елужбеницима, јер onu врше службу регулисаног огобља,
■'>. Једном паредбом надлежних од нрошле године задржато нам je no 20% од иремије. зато молимо да Госпбдин Министар ово изволи иоверихи n наре-Дити да пам се исплати, као и да нам се премија и награда за уштеду угла и ма-зива иовећа.
о. . (ожачи спреводници иарних кохлова у зимље доба врше дело као и ложач na локомотивима a пемају зато каграду, већ иримају само километражу као и кочнићар чија се служба са служ-оом ложача упоредити ne може. Конгрес У име ложача целе краљевине моли да се за спроводнике иарних котлова из-даје иста награда као и ложачу на ло-комотиви.
"• Ложачима je укппута премија ако не пропутује 1000 киломехара и ако je пропутовао 900 —■ 950 км., с хога моли-мо да се у овим случајевима врши ис-плата премије као и да су пропутовали 1000 км.
8.	Законом о Државном саобраћај-ном особљу предвиђено je да егзекухпв-но особље има провести 25 година у служби Државних Оаобраћајних уста-нова na да стекне право na пуну пензи-‘у. Служба коју оправдају ложачи. у немогућности je да службеник издржи
такав напоран физички рад 25 година. Према томе конгресу je част умолити да ложачи проведу само 20 година службе a да им се призна нуна пензија.
9.	Угаљ на угљеним станицама не издаје се према локомотивима по требо-вању како je предвиђено већ се ово нз-даје у мањој мери, зато молимо да се Изда најстрожија наредба, да се угаљ на станицама издаје у пуној мери према серији машине a no требовању које ванш за њу. Уједир молимо да се на оваквим станицама одреди једна комисија у т;ојој да буде: Шеф ложионе, 1 машиновођа и један ложач, који he константовати право стање угља и његову 1;рлоричну Moh. јер се дешава да поједини рудоко-пи у Mt'CTo стварног угља издају каме-к>е и одиатке од истог.
10.	Дневничарима ложачима, када су под поштедом, укинута je дневница за еве време док су од поштеде, зато конгрес моли, да се дневничарима ложа-чима кад су на боловању или под погате-дом исилаћује дневница као да су и на служби.
11.	Километража и премија не ис-плаћује се no два н више месеца с тога Молимо да се изда потребно наређеље Меродавним, да нам се километража и иремија псплаћује свакога 20 идућега за прошли месец.
12.	Ложачима na водоцриу и љуфт-гасовима не исплаћује се награда Kao лбжачима на локомотиви, ми молимо у име ложача, да се и њима исплата врпш Kao и ложачима на локомотиви.
13.	Да се доделе ложионицама сви водоцрпи који u припадају еекцијама a то постоји у Сарајевској Дирекцији.
14.	Да се овим станицама и ложио-ницама где се узима угаљ и вода нареди, даонај човек може да и неиељару очистп.
15.	Да се премија изједнаћи у виси-ни са стројевођом пошто сва потешкоћа овиси од стране ложача,
ifi. Да се ложачима повећа киломе-тража na зупчаној прузи Сарајевске Ди-рекције као што je и прије било.
17.	Част нам je замолити Госиодина Мшшетра. да би се у Сарајевској Дирек-цији и Љубљанској дозволило оним ло-жачима. који су за то способни, да врше Дужност машиновође локалне службе Како у другим Дирекцијама то има.
18.	Да се потпаљивачима Оарајев-кке Дирекције додели премија као п код Других Дирекција.
19.	Ложачи који имају сатне плате Да им се исте ne смањују него да им се Ксплаћива у досадашњој висини.
20.	Да у појединим ложионидама •чожачи сами намиривају и изпучују .Угал> na мапшнама тто доласку пута и да
се за прање котла одреди нарочита uap-тија као у другим ложионицама, a то важи за ложионицу Зајечар.
Централна Управа Удружења Ло-жача Државних Железница Краље-вине O. X. С. у Београду.
У Београду 10. јула 1926. год.
Rezolucija gosp. Ministru Saobraćaja.
(Zaključena na II. redovnom kongresu.)
Socjalni i ekonomski položaj ložača kod nas je više nego očajan. Oni koji i danju i noću na svojim plećima bez odmora nose celokupan privremeni život, nisu danas u mogućnosti uživati ni najmanje blagodati toga privrednog života. Oni danas na žalost ne mogu da zbrinu ni sebe ni porodicu svoju naročito u danima, kada ih izneveri snaga koju su tako rado dali za opšte dobro društva i države.
S toga je kongresu čast da u ime or-ganizovanih ložača učine apel na Gospodina Ministra Saobraćaja i Kraljevsku vladu, da opravdane molbe gladnih i prezeblih ložača usvoji i ostvara. A ložači zadovoljni i srečni umeće dostojno i sa puno volje da izvrše onaj teški i delikatni zadatak koji ih u budućnosti za dobro celokup-nog naroda čeka.
U to ime II. zemaljski kongres ložača Državnih Željeznica Kraljevine S. H. S. predloži Gospodinu Ministru Saobraćaja sledeću
REZOLUCIJU.
1.	Razlika u platama za rok od 1. 10. 1923. godine do danas još nije isplaćena. Za isplatu ovih razlika treba da se predvidi kredit tako da budu isplaćene do decembra treće godine.
2.	Odelo na osnovu pravilnika ni do danas nadležni nisu našli za potrebno da nam se izda i ako je za tu svrhu uzi mata nekoliko puta mera a zima je već na pragu. Molimo, da se ovim ubrza i da se izda Nadležnim naredjenje, da se kako reguli-sanom tako i neregulisanom osoblju loža-čima izda po jedan par radničkog a po jedan par službenog odela.
3.	Ložači bilo sa ispitima ili bez ovih, treba da budu posle godine dana podvrgnuti ispitima a posle tri godine da budu regulisani kao ložač, jer bi im se na taj način ekonomsko stanje poboljšalo.
4.	Ložači koji nisu stekli pravo za re-guHsanje po zakonu o Državnom Saobraćajnom Osoblju, treba im povećati plate i da im se porodični dodatak (za ženu i de-cu) izdaje kao i regulisanim službenicima, jer oni vrše službu regulisanog osoblja.
5.	Jednom naredbom nadležnih od' prošle godine zadržato nam je po 20% od premije, zato molimo da Gospodin Ministar ovo izvoli poveriti i narediti da nam se isplati, kao i da nam se premija i nagrada za uštedu uglja i maziva poveča.
6.	Ložači sprovodnici parnih kotlova u zimlje doba vrše delo kao i ložač na lokomotivama a nemaju zato nagradu, već primaju samo kilometražu kao i kočničar čija se služba sa službom ložača uporediti ne može. Kongres u ime ložača cele Kraljevome moli da se za sprovodnike parnih kotlova izdaje ista nagrada kao i ložaču na lokomotivi.
7.	Ložačima je ukinuta premija ako ne proputuje 1000 kilometara i ako je proputovao 900—950 km, s toga molimo da se u ovim slučajevima vrši isplata premije kao i da su proputovali 1000 km.
8.	Zakonom o Državnom saobraćajnom osoblju predviđeno je da egzekutiv-no osoblje ima provesti 25 godina u službi DržaVnih Saobraćajnih ustanova pa da stekne pravo na punu penziju. Služba koju opravdaju ložači, u nemogućnosti je da službenik izdrži takav naporan fizički rad 25 godina. Prema tome kongresu je čast rimoliti da ložači provedu samo 20 godina! službe a da im se prizna puna penzija.
9.	Ugalj na ugljenim staniofama ne izdaje se prema lokomotivama po trebova-nju, kako je predviđeno, već se ovo izdaje u manjoj meri, zato molimo, da se izda najstrožija nanedba, da se ugalj na’ stanicama izdaje u punoj meri prema seriji mašine a po trebovanju koje vaoi za nju. Ujedno molimo, da se na ovakav im, stanicama odredi jedna komisija u kojoj da bude: Šef ložione, 1 mašinovođa i jedan ložač, koji će konstantovati pravo stanje uglja i njegovu kolorićnu moć, jer se dešava da1 pojedini rudokopi u mesto stvarnog uglja izdaju kamenje i odpatke od istog.
10.	Dnevničarima ložačima, kada su pod poštedom, ukinuta je dnevnica za sve vreme, dok su od poštede, zato kongres moli, da se dnevničarima ložačima kad su na bolovanju ili pod poštedom isplaćuje dnevnica kao da su i na službi.
11.	Kilometraža i premija ne isplaćuje se po dva i više mieseca s toga molimo da se izda potrebno naređenje mero-đaVnim, da nam se kilometraža i premija izplaćuje svakoga 20 idućega za prošli mesec.
12.	Ložačima na vodoorpu i luft-gasoivima ne isplaćuje se nagrada kao ložačima na lokomotivi, mi molimo u ime ložača, da se i njima isplata vrši kao i ložačima na lokomotivi.
13.	Da se dodele ložionicama svi vo-docrpi koji i pripadaju sekcijama a to postoji u Sarajevskoj Direkciji.
14.	Da se ovim stanicama i ložionicama gde se uzima ugalj i voda naredi, da onaj čcvek može da i pepeljaru očisti.
15.	Da se premija izjednači u visini sa strojevođom pošto sva poteškoća ovisi od strane ložača.
16.	Da se ložačima poveča kilome-traža nk zupčanoj pruzi Sarajevske Di-erkcije kao što je i prije bilo.
11. Čast nam je zamoliti Gospodina Ministra, da bi se u Sarajevskoj Direkciji i Ljubljanskoj dozvolilo onim ložačima, koji su za to sposobni, da vrše dužnost mašinovođe lokalne službe kao u drugim Direkcijama to ima.
18.	Da se potpaljivačima Sarajevske Direkcije dodeli premija kao i kod drugih Direkcija.
19.	Ložači koji imaju satne plate da' im se iste ne smanjuju nego da im se isplaćiva u dosadašnjoj visini.
20.	Da u pojedinim ložionicama ložači sami na miri vaju i izručuju ugalj na ma: šinama po .dolasku puta i da se za pranje kotla odredi naročita partija kao u drugim ložionicama, a! to važi za ložionicu Zaječar.
Centralna Uprava Udruženja Ložača Državnih Železnica Kraljevine SHS u Beogradu.
U Beogradu 16. jula 1926.
Dopisi.
Izvještaj
o prvoj redovitoj godišnjoj skupštini na
17.	VII. 1926. podružnice Osijek.
Zastupana je po predsjedniku drugu Mlakaru Oblasna uprava.
Skupština otvara se točno 10.20 sati dopodne, koju otvara predsjednik Jedinak, koji čita dnevni red skupštine:
1. Izvještaj predsjednika; 2. Izveštaj tajnika; 3. Izvještaj blagajnika; 4. Izvještaj kontrolnog odbora; 5. Biranje novog odbora; 6. Razno (Eventualije).
Kod predaje bivšeg odbora nema primjedbe od strane prisutnih.
Kod izveštaja tajničkog iznijeto: primljeno dopisa od Centralne uprave Beograd 1, Oblasne uprave Zagreb 31,' Povjereništvo Bjelovar 3, Povjereništvo Virovitica 2, Povjereništvo Pakrac 1:	ukupno
38 dopisa.
Odaslano dopisa ove podružnice: Za Obasnu upravu Zagreb 21 dopisa, za Redakciju Strj. kur. Ljubljana 1. Povjereništvo Bjelovar 9, povjereništvo Virovitica 7, povjereništvo Pakrac 5; ukupno 43 dopisa.
Sjednica redovitih bilo je 12, koje su uzete zapisnički; izvanrednih sjednica nije bilo, sastanka bilo je više, koji nisu uzeti zapisnički.
Novčane pomoči bilo je tokom vremena svega 3. prema članu 9. tačka 2. društvenih pravila.
Blagajnik iznosi bilancu koja iznosi da je ubrato članarine od 1. oktobra 1925. do dana 17. jula 1926. ubrana svota 10.114 dinara.
U novo izabranom odboru izabrani su:
Predsjednik Jedinak Ivan, podpreds. Kosza Ivan, tajnik Lunarič Ivan, zamjenik Vukošič Tomo, blagajnik Kovačič Josip, zamjenik Buranyi Franjo.
Odbornici: Ezer Mijo, Jerotič Petar, Močnik Viktor, Radič Pero, Kosza Anton, Ivanovič Jovo.
Kontrolnom odboru:	Heitinger Ivan,
Marek Josip, Brkič Jakob, Raus Ante.
Drug Mlakar predstavlja se skupštini i pozdravlja prisutne od strane drugova Zagreb. Zatim iznosi rezoluciju koju čita, i razlaže točku po točku i opisuje o uspjehu Kongresa u Beogradu.
Drug Kosza primjećuje, što se u našem stručnom Glasniku ne iznosi, o radu Oblasne Uprave tako isto i centralne uprave, naše intervencije kod direkcije te Generalne direkcije i Ministrstva Saobraćaja.
U interesu ložača je da idu na ložački ispit i na predložački ispit, pa da budu na stalno primljeni kao što je i ostalo osoblje drž. željeznice.
Iznosi drug Kosza, da se radi na tome, da se što prije dobiju radnička odijela dnevničarima, službeno odijelo za imenovano osoblje.
Neka nam naš stručn list (Strojni lo-žač) više i opširnije piše o našem celokupnem radu i ođ prava službenika ložača drž. željeznice koja su predvidena po pravilniku.
Predsjednik zaključuie skupštinu u 14.50 uz pozdrav drugovima Oblasne uprave i ložione Zagreb.
Sestanek v Mariboru. Dne 10. VI. se je vršil sestanek podružnice Maribor. Iz Ljubljane sta prišla tov. predsednik Ček Ivan in tov. Bakšič Franc, ki sta podala poročilo o delu v Oblastni upravi in dajala pojasnila glede uprave, za kar so se tovariši zelo zanimali. Sestanek je bil zelo dobro obiskan in se je na njem izvolil nov odbor, in sicer: predsednik Fistrič Jakob, podpreds. Kurbus Ivan, tajnik Božeglav Metod, namestnik Ranfeld Franjo, blagajnik Rataj Anton, namestnik Grgič Ivan, odborniki: Babič Karol, Šunko Ivah, Gai-ser Ivan, Kranjc Alojz, namestniki:	Kri-
stan Jakob. Gradišnik Alojz, Krumpl Ivan, Slana Martin.
ZAHVALE.
Podpisani se najiskrenejše zahvalji|r jem odboru Oblastne Uprave v Ljubljani, ki mi je priskočil na pomoč v moji bolezm z vsoto 125 Din, nabrano na seji dne 1. VIL 1926.
Obenem se najvljudneje zahvaljujem celokupnemu strojnemu osobju na Jesenicah za podeljeno mi podporo v znesku 366 Din.
Še enkrat najlepša hvala vsem darovalcem.	Stoje Jaka,
pomožni kurjač na Jeseničan^
Udruženju ložaia, Oblasnoj Upravi *
u Ljubljani.
Prigodom prijema Din 2.126, koju je svotu naslov skupio kao pripomoć mojoj nejakoj djeci uslijed nesretnog slučaja poginulog nam muža odnosno otca pok. Nikole Lovrinovića, ložača, smatram se dužnim, da naslovu najtoplije zahvalim u ime moje i moje nejake dječice za podjeljenu ispomoć. Dobri Bog neka svakome, koji je svoj udjeo k ovoj velikoj svoti doprineo, svim dobročinstvima naplati i neka ih sačuva ovako užasne nesreće, koja je mene i moju djecu zadesila.
Ne manje zahvaljujem upravi društva ložača u ložioni Ljubljana, čijim se nastojanjem mogla ovako lijepa svota sakupiti.
Svima — sivima od Boga plata za c^o dobro delo.
Ostajuć sa zahvalnošću
Dolac na Lašvi, 14. VII. 1926.
Ruža Lovrinović, udova ložača.
Darovi.
Prispevki. Na redni odborovi seji 1. julija 1926 se je nabralo dobrovoljnih prispevkov za bolnega tovariša Stoje Jakoba Jesenice v znesku 125 Din, in sicer so darovali tov. Ček Iv. 10.—, Rože Val. 10.—, Fistrič Jakob 10.—, Podloga!- Ant. 10.—, Sbašnik 7. 10.—, Lisjak Fr. 10.—, Brezov-šek Jakob 10.—, Hajnšek Vinko 10.—, Smrekar Jože 10.—, Marinko Alojzij 10.—, Jančič Jernej 10.—, Župančič Fr. 10.— in Primož .5.—. Vsem darovalcem najlepša hvala!
PRISPEVKI ZA TISKOVNI SKLAD.
Za tiskovni sklad so darovali: Bakšič Fr. 20.—, Sivka Ivan, Celje, 10.—- Din, Špacapan Lovro Lj. L 20.—, Skok Ivan Lj. L 5.— Din in Tihe] Albin Lj. I. 10.—. Skupaj 65.— Din. — Vsem prav lepa hvala!
Prispevali so za mesec avgust: Kovič Martin L j. L 10 Din, Teran Andrej Jesenice 10 Din, Celar Franc Lj. I. 20 Din; skupaj 40 Din. — Najlepša hvala!
Izdaje Udruženje ložača drž. žel. kraljevne SHS u Beogradu.
Tiska tiskarna Makso Hrovatin.