KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA Z A ŠIITU
Klasa 65 (2)
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 novembra 1932.
BR. 9196
Hitzler Franz, Lauenburg a. Elbe, Nemačka.
Raspored krme sa tri krmilne površine.
Prijava od 16 maja 1931.	Vazi od 1 novembra 1931.
Traženo pravo prvenstva od 4 avgusta 1930 (Nemačka).
Predmet pronalaska jeste raspored krme, kod koje su upotrebljena tri krmila, k oj a su obrtno smeštena u telu broda, i čija su vretena pomoču štapova ili zupčanih me-hanizama medusobno tako vezana, da se obrču uvek jednovremeno i u istom sme-ru. Raspored krmilnih površina je nov na taj način, što su dva krmila postavljena u jednu i istu poprečnu ravan broda, a dalje (treče krmilo je tako postavljeno u sredini iza reda prednjih krmiia, de se pri radu krmila zadnja ivica prednjeg krmila, koje je postavljeno na spoljnoj strani obr-tnog kruga, približuje prednjoj ivici zad-njeg krmila, tako, da se sa sve vecim uglom krmila povečava brzina strujanja za zadnje krmilo i pomoču skretanja strujanja prema zadnjoj Strani ovog krmila biva iz-begnuto razdavanje strujanja sa poledine krmila.
Na načrtu je pronalazak pokazan samo radi primera. Sl. 1 pokazuje predmet pronalaska kod balansnih krmila, sl. 2 je raspored kod broda sa jednim propelerom sa krmila sa nepomičnem voddjnom gla-vom, sl. 3 pokazuje raspored balansnih krmila na brodu sa dva propelera, sl. 4 pretstavlja raspored sa različitim uglom krmila pri dejstvu krme.
Kod izvodenja po svim slikama oba krmila sa strane su obeležena sa b, središno krmilo sa c, vretena bočnih krmila sa d i vreteno središnog krmila sa e.
Sl. 1 pokazuje pomoču uertanih linija strujanja odnose strujanja pri radu krmila.
Može se zapaziti da pri radu krmila, jednovremeno sa skretanjem strujanja na-
stupa sužavanje preseka koji se ima na raspoloženju za strujanje izmedu obe krme i time da nastupa povečanje brzine tečnosti, koja protiče skroz. Sužavanje preseka strujanja izmedu bočnih krmila prema ono-me na prednjoj ivici krme odgovara kod primera izvodenja dužinama s i /, koje su unete u načrt i očevidno raste sa uglom (skretanjem) krmila. Usled toga je brzina strujanja sa sredine krmila kod rasporeda po pronalasku znatno veča nego bez ovih.
Dalje dejstvo rasporeda po pronalasku sa stoji se u torne, da pomoču krmila koje se nalazi spreda, time što se njegova zadnja ivica, pri radu krmila približuje prednjoj ivici krmila, koje se nalazi pozadi, strujanje biva skrenuto ka zadnoj strani ovog krmila. Na ovaj način kod rasporeda po pronalasku biva izbegnuto odvajanje odn. razrivanje strujanja sa poledine krmila, koje prema iskustvu inače nastupa več pri srazmerno tnalom uglu strujanja. Oba dejstva, naime povečanje brzine strujanja i izbegavanje odvajanja sa poledine krmila, da ju pri rasporedu po pronalasku veoma veliko povečanje dejstva krme.
Gore označena dejstva bivaju postignuta pomoču rasporeda *po pronalasku, u svakom strujanju. Naročite se koristi postižu pri primeni ovog rasporeda krmila u pro-pelerovom mlazu time, što ovaj pre no šlo naide na krmilo, koje se nalazi pozadi, biva, pomoču dejstva istaknute površine krmila, osloboden od matice, i što biva otstra-njeno ili ublaženo obrtanje propelerovog mlaza, koje nastaje usled dejstva propelera tako, da propelerov mlaz vrši veči po-
Din. 10
fisak. Usled toga bočna krmila, koja dej-stvuju kao vodiljne površine u vezi sa pro-pelinim mlazom, donose sobom korist, da dejstvo propelerovog mlaza na srednje krmilo postaje u tolikoj meri veče, u koliko energija propelerovog mlaza postaje veča usled smanjenja gubitka zbog matice i obrtanja.
Poznati su rasporedi krmila, kod kojih se postavljanjem krmilnih površina u pra-vac strujanja, poboljšavaju odnosi strujanja kod krmila koja se nalaze pozadi. Kod ovih poznatih rasporeda ipak se ima nezgoda, da, usled skretanja struje, koje je vezano sa obrtanjem broda iz središne ravni broda, bočno krmilo, na spoljnoj strani kruga obrtanja, dospeva u oblast mrtve vode. Ova nezgoda biva kod ovog pronalaska izbegnuta time, što su bočna vesla postavljena u ravni poprečnog preseka broda pred središnim krmilom, dakle, kod brodova sa propelerom bočna krmila su postavljena neposredno iza jednog ili više propelera u ravni poprečnog preseka broda, a središno se krmilo postavlja iza bočnih krmila. Na ovaj način može dejstvo strujanja, odn. za sve tri krmilne površine, biti potpuno iskoriščeno.
U sl. 2 i 3 su pretstavljeni primeri izvo-denja pronalaska za brodove sa jednim ili dva propelera. Oba bočna krmila b leže u domašaju propelerovih mlazeva propelera a odn. propelera g i h, a središno krmilo c u središnoj ravni broda. U sl. 2 bočna krmila b imaju nepomične vodiljne glave k.
U sl. 4 je pretstavljen jedan primer iz-vodenja, kod kojeg krmilni uglovi tri j u krmila za vreme njihovog rada bivaju različite veličine i to kod ovog primera izvodenja središno krmilo c pretiče bočna krmila b tako, da se usled postupnog sužavanja preseka prolaza izmedu središnog krmila i u-nutrašnjih strana bočnih krmila dalje pove-čavaju brzine strujanja i dejstva krmila u oblasti oba ova krmila.
Raspored po pronalasku može biti upo-trebljen i i za brodove sa tri propelera, u kome slučaju bočna krmila bivaju postavljena u domašaju spolja ležečih propelera,
a središno krilo u osi središnog propelera.
Bez ikakve promene u suštini pronalaska mogu umesto središnog krmila da se izvedu dva krmila, koja su simetrično ra-sporedenja u odnosu na bočna krmila. Dalje mogu umesto balansnih krmila da se upotrebe i krmila druge vrste izrade, na pr. krmila sa nepomičnom vodiljnom gla-vom, a da se time ništa ne izmeni u suštini pronalaska. Takode se raspored po pronalasku može svuda upolrebiti gde treba da se iskoriste strujanja vode za du-binska ili bočna upravljanja.
Patentni zahtevi:
1.	Raspored krme sa tri krmila, čija su vretena obrtno smeštena u telu broda i koja su tako medusobno vezana, da aparatom za upravljanje bivaju jednovremeno i u istom smeru obrtana, naznačen time, što su postavljena dva krmila u istoj po-prečnoj ravni broda, a treče je krmilo tako postavljeno u sredini iza rt da prednjih krmila, da se pri radu krmila zadnja ivica prednjeg krmila, koje je postavljeno na spoljnoj strani kruga obrtanja, približuje prednjoj ivici zadnjeg krmila tako, da pri sve večem uglu krmanjenja brzina strujanja za krmilo koje sa nalazi pozadi bude povečana i pomoču skretanja strujanja ka zadnjoj strani ovog krmila biva izbegnuto odvajanje (razrivanje) strujanja od poledi-ne krmila.
2.	Raspored krme po zahtevu 1 naznačen time, što su prednje krme postavljene iza jegnog ili više propelera, simetrično prema središnoj ravni broda, a zadnje krmilo je postavljeno u središnoj ravni tako, da dejstvo vodiljne površine bočnih krmila umanjuje gubitke usled obrtanja propelerovog mlaza i ovaj mlaz pri radu krmila biva sa večom energijom upravljan na sre dišno krmilo.
3.	Raspored krme po zahtevu 1 i 2 naznačen time, što su vretena krmila tako medusobno vezana, da krmilni uglovi izmedu središnog i bočnih krmila bivaju različite veličine s obzirom na najpovoljniji ugao strujanja.
c
'



-
'vi

1:-
s