Poštarina plaćena u gotovu
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
ORGAN JUGOSLOVENSKOG SOKOLSKOG SAVEZA Ljubljani, Narodni dom. - Telefon ored. 2543. - Račun pošt. šted. 10.932. -Oglasi po cenika
God« XI«
Ljubljana, 1. oktobra 1929.
Broj 19.
I jubljana, 1. oktobra 1924.
U radnom programu društvenih sokolskih prosvetara za mesec oktobar, u današnjoj rubrici »Sokolska prosveta« na prvoni mestu spomenut je dan 1 oktobra 1905., kao dan osnivanja »Slovenske Sokolske Zveze« u Ljubljani. Spomenut je taj dan zato, da brača prosvetari u nagovorima pred članstvom, ovo upo-znaju s jednim delom naše sokolske isto-rije, što je na kraju krajeva jedan deo sokolske prosvete uopšte. Dogodaj, ko-jemu preratno slovensko Sokolstvo zahvaljuje snažniji svoj razmah opisačemo potanje.
Dogodaji razvijali su se ovako: Meseca maja 1905., došla je Ljubljanskom Sokolu, koji je vodio sve pripremne ra-dove, zabrana c. i kr. ministarstva unu-trašnjih dela za osnivanje Slovenske Sokolske Zveze u Ljubljani, radi § 3. društvenih pravila. U tom paragrafu je naime spomenuto:	(svoju svrhu posti-
zava društvo), da podupire zaslužna narodna poduzeča,« što je bilo u smislu tada postojcčih zakona zabranjeno. — Ljubljanski Sokol je malo izmenjena pravila ponovo uputio vlastima, koje su
6.	jfila 1905 konačno ipak dopustile osnivanje tog davno željkovanog sokol-skog saveza, u kojemu je slovensko Sokolstvo videlo čvrsti i pravi temelj čita-vog svog daljnjeg složnog sokolskog rada, razvitka i napretka.
Konstituirajuča glavna skupština »Slovenske Sokolske Zveze« bila je sa-zvana za 1. oktobar 1905 u Ljubljanu. Odziv jc bio vanredan, jer su se odazva-la skoro sva slovenska sokolska društva sa 119 delegata.
Zbor je vodio pokojni starosta Ljubljanskog Sokola br. dr. Ivan Tavčar, koji je n pozdravnim i uvodnim svojim rečima spomenuo, kako je došlo do osnivanja toga saveza za kojim je težilo Sokolstvo več odavna. U tom pogledu stekla su si neuvelih zasluga razna bra-ča, kojima ide sva zahvalnost. A bez dvojbe ima za osnivanje saveza najviše zasluga br. dr. Viktor Murnik, 'kojemu neka bude i u prvom redu izražena naročita zahvalnost na njegovom požrtvov-nom delu i trudu. Zahvalio je i ostalima, koji su bilo kako saradivali te na-dovezao na kraju svog kratkog govora još i ove značajne jreči:	»U poslednje
vreme počeo je sa neke Strane pravi pro-gon sprani moje osobe, jer sam ja slučajno starosta Ljubljanskog Sokola, te me se optužuje, da iskorištavam »Sokol« u svoje političke svrhe.
S obzirom na to konstatujem svečano i pozivam čitav odbor za svedoka, da nišam nikada u društvu zastupao po-1 i tičkih tendencija, još manje pak, da bi bio liteo društvo iskorištavati u političke svrhe. Iskreno budi rečeno, da narodno-napredna stranka još nije tako propala, da bi joj bilo potrebno u političke svrhe izrabljivati »Sokol«.« Iz te izjave razabi-remo, da se je zloglasna politika htela uvuči več u prve početke snažnog sokolskog pokreta, ali je bila navedenim rečima dr. Ivana Tavčara sjajno odbijena.
Kandidati za mesto staroste bili su br. dr. V. Murnik i br. dr. Ravnihar. Iza-bran je bio br. dr. Ravnihar sa 82 glasa. Za načelnika bio je izabran današnji starosta naše Celjske župe br. Josip Smert-nik, jer se br. dr. V. Murnik nije primio toga mesta, premda je bio jednoglasno izabran, boječi se, da ne bi kao načelnik uživao pravo poverenje, buduči ga nije dobio a da bi mogao biti starosta, koje funkcije on smatra za jednako važne. Mi znamo samo to, da je br. dr. V. Murnik, u izbornoj krizi i borbi za mesto staroste — za koje se nije otimao on, več su se borili drugi — bio žrtva samo nesporazuma, a ne stvarne potivštine. Medu-tim mi to ostavljamo sokolskoj istoriji, a navesti čemo samo još jednu značajnu izjavu, koju je na toj skupštini dao br. dr. Fr. Windischer, a u kojoj se današnjem našem vrednom načelniku priznaje ono, što mu mnogi još ni danas ne pri-znavaju, bilo iz neznanja, bilo iz — o čemu ali dvojimo — zlobe. Evo što je re-kao: »Brat Murnik je duša slovenskoga Sokolstva. Preko deset godina deluje s bespri шегпот požrtvovnošču za Sokolstvo; sve, što imamo, stvorio nam je on. Terminologija njegovo je delo, prepotrebni list »Slovenski Sokol« skoro je isključivo plod njegova truda. Sve načelnike, sve prednjake vaspitao nam je on. On je sagradio i učvršćivao temelj slovenskom Sokolstvu. Sve velike zajed-ničke priredbe sokolske u prvom redu njegova so zasluga. Sokoli u drugim slovenskim zemljama znadu to dobro. Česi i Hrvati smatraju njega za vodu sloven-skog Sokolstva. On nosi teret, njemu takoder i prvu čast!«
Ne važi li ova izjava još i danas u punom svoin opsegu i za Jugoslovensko Sokolstvo? — Potpisujemo!
Prof. JOSIP NIKŠIĆ (Karlovac):
Odgoj tudji i odgoj vlastiti.
III.
i
Školč su, ili bi barem trcbale biti, radioniee ljudi, radionice čovcčnosti. One bi trcbale negovati umne, čutilne i voljne sposobnosti čoveka do najve* cega prpcvata u skladu sa negom tela, tako da celokupan rezultat odgoje bu* de harmonijska ljudska ličnost. Ima li ta ličnost zaista ispuniti svoju čoveč* nost, ona mora u času, kad za nju na* staje samostalan život, intcligencijom (umom), ukusom (osečajem) i karak* terom (volj oni) dozreti, da bude sama sebi vodom. A do ove samostalnosti vodi samo i jedino put takve odgoje, koja polagano vodi, tako da kažem, u samovladu gojenčevu, koja prelazi iz odgoja tudega na odgoj samoga sebe. Pomažemo li dete u prvim koracima kod hodanja, moramo ga pomalo na* viknuti, da i samo hoda, jer če inače naviknuti na našu pomoč i pasti, ako ta pomoč izostane napreeac. Osim to* ga, kao što nitko ne može tačno od* rediti, kada bi dete prvi put trebalo tki stoji na svojim nogama, tako niti od* goja nikada ne može reči, da je svoga gojenca potpunom samostalnošču opremila. Zato ne preostaje drugo, nego da se samoodgojom, dakle vla* stitim odgojem dopuni i okonča ono, što je bilo ciljem odgoje. Na taj na* čin biva zadatak vlastite odgoje mno* go veči i teži, nego to ljudi obično misle.
Zadatak samoodgoje zapravo ni* kada ne prestaje. Čovek nikada ne stigne do takve savršenosti, da bi mo* gao reči: Nema več na svetu što nišam upoznao; nema lepote, koje nišam vi* deo; nema dobra dela, koje bih mogao još izvršiti! Po svima stazama i dru* movima, pravcima i smerovima, koji* ma nas jc škola i tuđa odgoja vodila, možemo sve do pozne starosti napre* dovati, jer se čovek uči, dok je živ.
Možemo n. pr. voditi brigu o na* šem telu još u doba, kada sc čini, da je potpuno razvijeno, jer to traže nje* gove funkcionalne potrebe, koje se oči* tuju u težnji za kretanjem, jer če inače zahiriti. To vredi poglavito za one ljude, koji svoje mišičje sile na ne* brovoljni rad ili bolje nerad zbog jed* nostranog zaposlenja u svojim zvanji* ma. Nečemo li, thi ovo mišičje sasvim izgubi svoju delatnu i životnu sposob* nost, nastaje dužnost, da ga zaposli* mo telesnim radom, telesnim vežba* ma, razboritim športom, šetnjama po otvorenom polju i na čistom vazduhu, da tako nadoknadimo izvesni nedosta* tak. Jer, da i ne govorim o tom, kako je utvrdeno, da okužen vazduh čini čoveka uznemirenim, kiselim i neza* dovoljnim, nigde nc stoji, da se umni rad mora vršiti sedeči. Krctanje pak u hodanju, živi j c opticanje krvi, čisti j i i oštriji vazduh, što kupa telo obilni* jim kisikom, sve to čini, te je misao snažnija, nekako spontanija nego što to biva u sobi. »Ja priznajem — kaže J. Payat — da sam sve nove misli, koje sam pronašao, pronašao u šet* n jama.«
Največa mogučnost za odgoju sa* moga sebe počiva u carstvu znanosti. Tu je oblast nepoznatih nam pojava i istina tolika, da je nitko nikada posve ne douči i prema tome teška da se svlada. Olakšan jc medutim njezin študij i time, što postoje tlela, po svo* joj formi pristupačna i najširim slo* jevima, pa se može kazati, da je još poteškoča u tome, što valja izučavati i kako. U tom se pogledu može reči, tla je za pojcdinca samo ono znanje od vrednosti, koje se tiče stručne ili opšte naobrazbe njegove i da količina često šteti kakvoču nauke. Što se tiče umnoga obrazovanja, ono ubrzava i neposredno razvija moč opažanja, ko* je u večini ljudi leži gotovo učmalo ccloga života; ono daje snagu taenoga i brzoga generalisanja i duhovnu na* uku na metodu i raspored; ono po* maže zapažati uzroke i poslcdice; ono je možda najbolji lek za onu nemar* nost, koja je porok pola probudenih ljudi, što zaziru od svakoga rada, koji nije, kao napor sečanja, prosto me* haničan. Znanje je vezano za čoveka kao sudbina. Da sc kaže u slici, čovek je kao igrač za šahovskom daskom, koja znači svet; figure su joj pojave svemirske, a pravila su igre ono, što nazivljcmo prirodnim zakonima. Igrač na drugoj strani sakriven nam je. Što znamo, to je, tla on igra pravično, lepo i strpljivo. Ali što znamo još, i to na svoj račun, to je, da on nikad nc previda pogrešku niti najmanje popu*
šta neznanju. Onomc, koji dobro igra, daju se najviše nagrade s onom iz* ilašnom plemenitošču, koju jak čovek pokazuje, kad ga raspinje jačina. A onaj, koji rdavo igra, gubi igru bez hitnje, ali i bez oproštaja (Huxley). Nauka nije samo od koristi za poje* dince, več je ona važan narodno*go* spodarski faktor. »Jedino koristeči se mudro blagodatima nauke — kaže Lobok — Englezi če sačuvati nadu na održanje svoga stanovništva u izobi*
Ijii i ugodnosti«. Ako to kaže Englez za veliki engleski narod, onda može* mo misliti, šta vredi ta rečenica za naš narod! Nauka napokon nc donosi sa* mo materijalnu korist, več ona može i moralno jačati pojcdinca i čitav narod.
Osim naobrazbe, koju nam daje nauka, od velike su vrednosti lepa književnost, slikarstvo, kiparstvo, gra* diteljstvo i muzika. Sva se ova umeča razlikuj u od nauke svojom živom kon* kretnošču. Ona iznose pred nas slike veče životnosti, a ne mrtve pojmove, i sve to u zabavnoj formi. Njihova je prednost, tla ih razumiju svi obrazo* vani narodi, iako svaki od njih ima svoj zasebni jezik.
Da spomenem samo nekoliko pri* mera. Poznato je, kako Kornelije Ta* cit opisuje život carskoga Rima za vla* tle cara Nerona. To su majstorski opisi. Pa ipak, koliko nam je očigled* nija slika toga istoga Rima u romanu »Quo vadiš« od H. Sienkiewieza! Ta* mo učenjak*istoričar, ovde — umet* nik, pisac. Ili: Možete sa priznanjem i poštovanjem čitati iserpivu raspravu
0 katastrofi Petra Zrinjskoga i Frana Krste Frankopana, ali, ako pročitate Kumičičev roman o istom predmetu, ako ne suze bola, a ono če planuti u vama plemeniti gnjev rodoljublja. Možete, nc znam kakvim, stentar* skim glasom izgovoriti reč »neprav* da« i »bol«, ali ec ona ostati bleda slika spram velikih reči u Kranjčevi* čevoj pesmi »Eli, eli lama, azavtani!« (Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?!) Možete, ne znam kako, na* mestiti usta, tla što lepše izgovorite reč »Domovina«,* pa opet če se čuti kao šupalj, razbijen zvuk naprama, n. pr., »Domovini« od D. Arnolda. Može vam neko čitav dan pripovedati, kako je zlehuda sudbina čoveka, pa opet če to biti bleda sena spram So* foklova »Edipa kralja«. Može vam netko na stotine i hiljatle reči potro* šiti, tla vam prikaže veliku pobožnost
1 skromnost čoveka, koja nas obuzima u krasnoj erkvi Sv. Antuna v Padovi, Sta Croce u Firenzi ili veličajnoj late* ranskoj, pa sv. Petra u Rimu ili sv. Pavla, sve če to tlaleko zaostati za onim dojmom, koji čete osetiti, gleda* juči ta veličajna dela na vlastite oči. Kad na vlastite oči vidite ove veličan* stvene zgratle, onda čete priznati, da nam »arhitektura nc pruža samo silno zadovoljstvo, nego i utisak nečega nadzemnog i nadčovečnoga«. Prizna* čete, tla je to »smrznuta muzika« i »misao ukamenjena«. Ali, razume se, treba znati, treba umeti gledati. »Po mom čvrstom uverenju — kaže Englez Ruskin — sastoji se največa sposobnost čoveka na ovom svetu u tome, da »vidi«, i da to, što vidi, daje i reproducira. Izmedu stotine ljudi samo je j e d a n u stanju tla mi* sli, a samo izmedu njih tisuču po je* tlan, koji može tla v i d i.«
(Tko ima volju, da se i tome vež* ba, može mu dobro poslužiti kao na* putak delo Alfreda Liehtwarka: »Vež* banja u promatranju umetničkih de* la« (na nem. orig.) i delo Luize Pot* peschniggove: »Uvod u promatranje tlela likovne umetnosti« (u nem. orig.).
. U svojoj raspravi »O študiju pes* ničkih dela« kaže T. G. Masaryk: »Svi imamo pamčenje i skoro bih rckao: s umetničkoga je stajališta nesreča, da imamo pamčenje, jer u njem imamo sakupljene sve dojmove i pojmove, koje sravnjujemo, i mnogo više vidi* mo pameču nego očima. Takvih ljudi, koji bi stvari zaista zamečivali i neposredno upoznavali — takvih je vrlo malo. I baš su nam ti umetnici, geniji, dani od Boga, koji zaista stvari shvačaju, koji ih nc poznaju svojom pameču, nego čutilnom zornošču«. »Umetničko je delo izljev posebnoga poznavanja sveta i to je poznavanje upravo tako samostalno i opravdano kao poznavanje znanstveno. Ovo umetničko i genijalno poznavanje ili,
Starosta Ruskog Sokolstva za granicama D. N. Vergun.
Tri jubileja staroste bratskog Ru* skog Sokolstva pomikali su nas, da ga se setimo i u našem Glasniku. To su: Sgodišnjica njegovog starostovanja i
20godišnjica opstanka Ruskog Sokol* stva te 30godišnjica od kako je po* krenuo časopis »Slovenski vek« u Be* ču Vise o tome na 2. strani.
* Srbijanac i Slovenac spomenuče svoje primere! — Op. pisca.
ako hočete, naziranje na svet samo je sebi svrhom upravo tako, kao i svako naučno spoznavanje. I to jc spozna* vanje vrlo tačno, eksaktno, jest, naj? eksaktnije. Pravi umetnik najbolje za* mečuje svet i zato tako močno deluje na svakoga od nas. Otuda i ona velika zatlača, koju imadu geniji, kao pravi odgojitelji čovečanstva.«
Glavna je pogodba, da umetnik vitli svet objektivno, t. j. onako, ka* kav jest, u tom, tla bude slobodan od one volje, koju sve ono pomučuje, što se može nazvati interesom. Takve se pogodbe javljaju samo kod retkih po* jcdinaca i u retkim časovima, »časo* vima natlahnuča«.
Ali duh ljudski ne podnosi stalno i jednostrano ozbiljno zanimanje. On treba odmora, i okrepe, kao što cvet treba votle i sunca. I ne samo to. Ži* vot je, istina, ispunjen i radostima, ali svi, što nas god ima, moramo biti pripravni, da nas mogu stiči i brige i patnjc; a kad one tlodu, neiskazana jc utjeha imati neko strasno zanima* nje, koje če nam svakako pomoči, da bar donekle utečemo od sebe samih. Zato je za svaku preporuku nači si još nešto sporedno, čime čemo se za* nimati. U pitanju izbora, neka se sva* ki rukovodi svojim naklonostima i ukusom. Ima dobrih i zdravih načina nazonodc i baš je u tom težina pita* n ja: u što potrošiti slobodno vreme? Danas ne vlada oskutlica u sredstvima, jer nam stoje na razpoloženju pučka predavanja, pučke predstave, pučke knjižnice, filmovi poučni i zabavni itd. Svakako treba odmor upotrebiti na plemenitil zabavu i koja služi daljoj samonaobrazbi. Napokon treba još spomenuti kao bitan momenat života igru, jer se i po njoj čovek poznaje. Tako jc n. pr. Schopcnhaucr kazao, tla sc po stepenu igranja u karte može sutliti i stepen vrednosti jednoga na* roda. A moglo bi se kazati i ovako: Reci mi, s kim se družiš, pa ču ti reči, tko si! U tom jc pogledu velika pred* nost velegrada ispred gradiča. Živuči dugo u malom mestu, prolazeči uvek ispred istih kuča i lica, čovek sc ma* lo pomalo uspavljuje. Drugačije je u velikom gradu. Tu svaki dan donese nešto novo. Pa sc i kaže, da u male* nom gradu čovek pre ostari nego u velikom. Za preporuku su stoga pu* tovanja u strani svet i veče gradove, kako je to več Komenskv predlagao u organizaciji svoje školc.
Važan je clemenat samonaobraz* bc odgoj volje i sticanje spoznaje samoga sebe, a tu postizavamo, ako nastojimo spoznati i savladati svoje pogreške. U tom pogledu valja početi s uklanjanjem malih pogrešaka s ma* lim naporima i vežbama, jer su često sitni uzroci urodili krupnim posledi* cama. Dobro jc, tla si čovek ponekad
uskrati i ono, što jc dopušteno, jer če sc u tom slučaju — kaže engleski fi* lozof Mili — od takvoga čoveka sa ve* čorn sigurnošču očekivati, da če se odreči -onoga, što nije dopušteno. Bu* demo li tako radili, nečc nam biti teško ni u najtežoj prilici, da nademo pu* teljak svoga vlastitoga uvercnja. Jer, mislim, nema žalosnijega prizora, ne* go kada čovek, čiji duh prodire do unutrašnjosti zemlje, pa se žaleče do najudaljenijih zvezda u svemiru, go* spodar sveta, ne može biti gospodar vlastitoga života, več ostaje rob su* višnih potreba i lopta svojih nagona i strasti.
Ova odgoja volje nije samo indi* vidualna i nacionalna, ona je danas internacionalna i opče solidarna. Pri* mer zato vidimo u odluei, koju je g. 1924. donio prvi medunarodni kongres štednje u Milanu, da se 31. oktobra svake godine u celom svetu proslav* lja kao dan štednje.
Danas jače nego ikada stoje pred svima nama teška pitanja života. 1 samo ljudi silne volje moči če doka* zati svoju soeialnu odgovornost, zna* če podrediti svoje sebične prohtjeve i interese višoj socialnoj pravdi, ko* jom sc jedinom može izlečiti teška so* cialna kriza. Slabo če nam pomoči so* cialno zakonodavstvo, ako nam naša škola ne bude odgajala podmladak sa ovakovom svešču i ako nam odrasli ljudi ne butlu nastojali samoodgojom primaknuti se putevima, što vode do »obečane zemlje« mirnoga i skladno* ga zajedničkoga života u našoj mladoj državi. Ljudi su se radali i radaju se sa zdravim i često vrlo sebičnim na* gonima, ali če uvek prema ovakvima stajati vazda nedovršena zadača: vo* diti čovečanstvo od životinjske ne* svesti do socialne svesti, do novoga znanja, nove lepote i nove dobrote.
U drevnoj Grčkoj slavila se ne* koč božica Atena na način, da je veči broj trkača u največem trku pronio u noči na jedan kilometar daljine go* ruču zublju do hrama Atene. Ovo trčanje sa goručom zubljom zvalo se lampadodromia. Starih je Grka nesta* lo, ali njihovu zublju nose u kudikamo veličajnijoj lampadoforiji geniji čove* čanstva i predajuči jc od koljena ko* ljenu sve sjajniju i svetliju na korist čovečanstva i na slavu Premudrosti.
Veliki pesnik črnogorski napisao je značajne reči: »Iz grmena velikoga lavu izač’ trudno nije — U velikim narodima geniju se gnezdo vije.« A mi mali? Što čemo mi? Ima i za nas puteva i sredstava, da i mi pridone* semo svoj kamičak u palaču ljudske solidarnosti. Treba samo poslušati, što nam za samoodgoju preporuča Goethe. On kaže: »Sva tko bi imao svaki dan makar samo čuti pevati jed* nu lepu pesmieu, ili pročitati dobru
o
pesmicu, ili videti krasim sliku, pa ako ni to ne može, onda barem par pamet« nih reči progovoriti.« Njega samo na« dopunjujc Masaryk, kad kaže: »Svat« ko bi trebao nastojati, da svaki dan ueini nekome makar malenu radost, a u celom životu, da ueini barem jedno biče sretnim.«
Nekada su u staroj grčkoj Ateni gledali prosvečeni ljudi pritanej mu« drosti i lepote. Za naš narod sazdan je taj pritanej u velikoj i močnoj
zgradi Sokolstva, napose u telovežbe« nom sistemu Dra. 'l’yrša, koji ide za harmonijskom uzgojom tela i duše, 'za idealom starogrčke kalokagatije, prožete bratskom ljubavi i čovečnošču.
Kod izradbe gornje teme (predava« nja) služio mi je kao temelj elanak J. V. Klime »Sebevvehova«, dok su za ostalu literaturu spomenuti autori na svome mestu.
Sokolski život i rad staroste br. Dimitrije Nikolajeviča Verguna.
Starosta ruskog zagraničkog Sokolstva br. Dimitrije Nikolajevič Vergun je u Sokolstvu učenik poznatog poljskog sokolskog radnika brata Antonina Dur-skoga u Lvovu. Več g. 1891. je učestvo-vao na II.. praškom sokolskom sletu, kao zastupnik galicijsko-ruskog Študentsko" društva »Akademski kružok- u Lavovu. Od tog doba dalje je radio u dodiru s češkim omladincima. Na 111.,sletu, koji je održan g. 1895. u Pragu, bio je zastupnik ruskog studentskog društva »Bukovina« u Beču, kojemu je bio predsednik. Godine 1897. postao je član Sokolskog društva u Beču. G. 1899. je priredio u Beču »Sveslovensku proslavil ,Puškinovog jubileja« uz učestvovanje českog Sokolstva. G. 1900. je u svom bečkom časopisu
»Slovenski vek« i u petrogradskom »No-voje Vremja« posvetio čitav niz članaka
sokolskim pitanjima. G. 1901. je posetio
IV. sokolski slet u Pragu, u g. 1906. učestvovao je kao ruski sokolski delegat zagrebačkom sletu hrvatskog Sokolstva i u g. 1907., je na V. českom sokolskom sletu bio nagraden počasnim znakom za svoju sokolsku radinost.
Iza svoje seobe iz Beča u Petrograd g. 1907. postao je član telovežbačkog društva »Sever« te radio .na torne, da bi se ime društva promenilo u Soko. God. 190»., kao tajnik ruske delegacije novo-slovenskog kongresa u Pragu obrat m je na .Sokolstvo pozornost znamenitih članova ruske gospodarstvenic dume, kao:
V. A. Maklakova, A. S. Gižickoga, H. N. Lvova, Y. S. Kluževa, V. A. Bobrinskog i dr., koji su bili na njegovu preporuku primljeni u praški Soko.
Nakon povratka u Petrograd organi-zovao je u »Klubu občestvenih dejatelej kod društva Slavjanske Vzaimnosti naročiti sokolski odbor pod predsedništvom predsednika III. gospodarstvene dume N. A. Homjakova. Ovom odboru pošlo je za rukom da je dobio dozvoltv ruske vlade za promenu imena telovežbačkih društa-va »Sever« u Petrogradu i »Jug« u Kijevu u	»Soko«.	Ovaj	odbor .stekao	je
ujedno	velike zasluge	time, što je kod
vlade Stolipynove dao inicijativu za ponovno osnivanje sokolskih društava, za-branjenih i raspuštenih u kraljevini Polj-skoj. U g. 1909. napisao je D. N. Vergun k prvom nastupu »Peterburškog ruskog Sokola« u Mihajlovskom manježu sokolsku koračnicu »Hej Sokoli«, ,za koju je glazbu	sastavio	češki	skladatelj V.	J.
Hlavač. U istoj	godini	osnovao je s	A.
A. Kologirvovym i V. Y. Trefnyem telo-vežbačko društvo »Soko« u gradu Kalu-ga. U godini 1910. bio je zajedno s A. S.
VEKOSLAV BUČAR (Ljubljana):
Kod Lužičkih Srba.
' (Nastavak 1.)
Dvorana je pre svcga namenjena za priredbe Mačice Serbske. L! dvo« rani je dobra pozornica na kojoj se prikazuju lužičko«srpske igre i koma« di. Upravo vežbaju srpski mladici i devojčice narodne plesove. Pozvani su, da popodne za dvadeset i pet ma« raka nastupe pred nemačkim steno« grafima. Nemci češče pozivajo Luži« čane, da im plešu u narodnim nošnja« ma, ali svesna omladina njihove po« žive obično odbija. Ona neče, da se narod od svojih ugnjetača ponizi na onaj stepen, na kojem se naiaze živo« tinje u nemačkim zoološkim vrtovima. Takvi nastupi također slabo utiču i na karakter omladine. Ona postaje materijalistička i u nacionalnOm po« gledu poči če s onim, koji če joj više platiti. Inačc se Nemci za Lužičane ne brinu ni toliko, kao za svoje živo« tinje. U svim gradovima imaju dru« štva za zaštitu životinja, ali nigde još nišam medu Nemcima našao društva za očuvanje lužičko«srpskog naroda. Obratno, nastoje, o čemu sam se sam osvedočio, na sve moguče načine, da ga što pre izbrišu sa svog državnog tela...
U dvorani Matice upoznao sam sc s mladim pesnikom Pavlom Krječ« marom, koji je nedavno izdao zbirku svojih pcsama »Raj myslow, sono\v z lužiških honow«. Njegov brat dr. Mi« klawš Krječmar je u Pragu lektor za lužičko«srpski jezik.
Iza obeda posctismo stpsku kato« ličku crkvu, da čujemo lužičko«srpske
Gižickym i V. M. Volodimirovym izabran za delegata za sveruski zbor »turnerskih« društava, gde se je zauzeo za to, da bi bilo telesno vaspitanje ruske omladine prepušteno isključivo,Sokolima. G. 1910. bio je poslan u Odesu k dočeku velike ekspedicije bugarskih Junaka, kojom pri-likom je bilo raspravljano pitanje ulaže-nja bugarskih junačkih, telovežbačkih dru-štaya u sokolski savez. G. 1911 bio je izabran u tenriinološku komisiju Saveza Ruskog Sokolstva. Zajedno s bračom: Kotlarom, Todtom, N. ,,Pospišilom, Šrei-berom i drugima, saradivao je kod odre-divanja nazivoslovlja u ruskom jeziku za proste vežbe i vežbe na spravama. U istoj .godini je saradivao s br. F. T. Ge-cevom i L. V. Hošovskym kod osnivanja galicijsko-ruskih sokolskih društava, ko-ja su pod vodstvom i načelništvom Gečeva ličestvovala u g. 1912. VI. sokolskom sletu u Pragu. U g. 1913. je pripomogao k ostvarenju odlaska br. Gečeva u Ame-riku, da organizuje Sokolstvo medu ta-mošnjim galicijskim i karpatsko-ruskim emigrantima.
U g. 1914. kad je Austro-Ugarska navestila rat Srbiji, bio je izabran za predsednika sveslovenskog manifestacij-skog odbora, koji je postigao da je glavni grad Rusije dobio slovenski naziv Petrograd, za.razliku od prijašnjeg Peters-burg. Pomoču petrogradskih sokolskih društava priredio je čitav niz patriotskih slovenskih manifestacija, potstičuči Rusi-ju, da bi nastupila u zaštitu južnih i za-padnih Slovena.
U svetskom ratu je učestvovao kao dopisnik iz Karpata i Dobrudže. U g. 1919. bio je izabran za podpredsednika odeške slovenske organizacije u Pragu, a zatim za člana karpatoruske delegacije na konferenciji mira u Parizu G., 1920. prisustvuje kao podpredsednik III. opštog karpatoruskog kongresa u New-Yorku, gde je ispevao sokolsku koračnicu, po-klonjenu karpatoruskim Sokolima,a koja je štampana u njihovom časopisu »Sokol Scedinemia« u gradu Hoinsted u Aine-rici.
Na svojim predavanjima, koja je održao u 40 krajeva Amerike pozivao je k organizaciji sokolskih društava,, učestvovao je karpatoruskim i drugim slovenskim nastupima u Akronu, Hubdenu i ostalim slovenskim kolonijama.
Iza povratka u Evropu u g. 1921. bio ie izabran u Rigiu (Litavskoj) za ravnatelja ruske pučke univerze i postavio temelj za osnivanje sokolskih društava medu ruskom školskom omladinom u Litavskoj.
molitve. Narod moli krunieu. Mlad svečenik pred oltarom moli »Wotče naš, kiž sy w njebjesach...«, a narod odgovara u zboru, razgovetno reč po reč:	»Naš všedny khleb daj nam
džens a wodaj nam naše winy, kajž tež my wodawamy našim winikam; a njewjedž nas do spytowanja, ale wu« mož nas od zleho. Amen.«
Neopisivo svečano odzvanja po« božna inolitva u skromnoj, mračnoj crkvici. Da »... ale wumož nas od zleho!«
III.
U Rakojdama (nem. Raki) održaje se javna vežba tamošnje Sokolske jednote, kako svoja sokolska društva nazivaju Lužički Srbi. Tamo se odve« zosmo s poštanskim automobilom u pratnji br. Janaka i njegove supruge. Autobus je natrpano pun. Ljudi ulaze i izlaze, ali gužva je ista sve do Ra« kojda. Svi govore samo nemački, lu« žičkoga se nečuje ni reči, premda se vozimo isključivo lužičko«srpskom po« krajinom. Br. Janaku izrazio sam svoje čudenje nad tom pojavom, pa mi re« če: »Omladina, koju ovde vidiš, srp« skih je roditelja, ali želi biti ,nobel’ i zato govori nemački.« Devojke nama nasuprot su poervenile i započele raz« govor u naroclnom jeziku ... Dokaz, da je njihova nemačka vanjština sa« mo maskirana od nemačke škole, koja proglašuje slovenski govor za govor sluškinja i pastira.
Javna vežba održaje se na livadi pred selom. Na dva visoka stupa po« nosno vijorc dve lužičko«srpske, mo« dro«crveno«bele zastave. Kroz slavo« luk s natpisom »Na zdar!« dolazimo na sletište, gde nam je stasita Soko« lica pružila ulaznice u obliku značke
G. 1922. je došao u Prag te je bio nedugo iza toga izabran za starostu telovežbačkog društva »Soko Ruski u Pragu, a zajedno sa načelnikom br. Tod-tom i tajnikom Kostjučenkom priredio je u decembru 1923. prvi zbor delegata Saveza Ruskog Sokolstva za granica-ma«; u g. 1924. na Husov dan 6. juhi bio je prireden prvi slet ruskih ,zagranič-kih Sokola u Pragu, kojom prilikom je bila svečano razvijena ruska narodna zastava. U to vreme bio je i drugi zbor delegata ruskih sokolskih organizacija za granicama, na kojem je bio D. N. Vergun izabran za starostu saveza.
U decembru g. 1924. bio je delegiran na zagrebački pokrajinski slet jugoslo-venskog Sokolstva, gde je bio.u naročitoj komisiji, izabranoj iz delegata slovenskih sokolskih saveza, pod njegovim predsedništvom izraden tekst proglasa o potrebi obnavljanja preratnog saveza slovenskog' Sokolstva.
G. 1925. je kod svečanog otvorenja Tyrševog doma zastupao rusko Sokolstvo, a.posle je bio delegiran na slet poljskog Sokolstva u Varšavu, gde je 14. anglista zajedno s delegatima ĆOS, JSS i poljskog Sokolstva potpisao u ime ruskog Sokolstva svečanu deklaraciji! o obnavljanju delovanja Slovenskog Sokolskog Saveza.
Jula 1926. vodio je zajedno,s br. Todtom priredbu 11. ruskog sleta za granicama na Letni u Pragu, kojom prilikom je bio telovežbačkom društvu Soko Ruski u Pragu svečano predan prvi ruski sokolski barjak. Tacla je bio izabran za počasnog člana prednjačkog zbora rus-kogjSokola u Pragu. U g. 1927. je učestvovao u prvoj vsesokolskoj sokolskoj
školi u Tyrševom domu, gde je predavao o ideologiji i istoriji ruskog Sokolstva. U letu iste godine posetio je pokrajinski slet jugoslovenskog Sokolstva u Ljubljani i predavao u mnogim jugosloven-skim sokolskim društvima. G. 1928. je predavao u nedeljnoj prednjaČkoj školi, priredenoj od pokrajinskog saveza ruskog Sokolstva u ČSR, o istoriji i ideologiji Sokolstva. Slična predavanja je održao, pozvan od ruske pučke univerze, u nekim drugim čehoslovačkim gradovima. U junu je učestvovao na sletu Sokolstva u slovačkoj u Banskoj Bistrici, a u septembru na pokrajinskom sletu jugoslovenskog Sokolstva u Skoplju.
Več u godini 1927. je mnogo pripo-mogao sokolskoj misli kod uredenja ruskog Sokolskog Vesnika, glavni urednik njegov je od g. 1928.
Godine 1926. ispevao je drugu rusku sokolsku pesmu, koju je uglazbio skladatelj Česnokov.
Biografija D. N. Verguna bila je štampana: u českom časopisu Sokol u g. 1926. br. 2.; u jugoslovenskom časopisu »Sokolič« u g. 1927. br. 11.; u ka-lendaru karpatoruskog »Sokola — Soje-dinenija« u Homstedu (Amerika) g. 1924.
A o njegovom znanstvenom i dru-štvenom delovanju vidi:	Novi	enciklo-
pedički rečnik Brockhaus i Efronov XI. sveska i Ruska enciklopedija sv. IV. te Češki Ottuv rečnik znanstveni, dop. sv.:
U g. 1897. je bio radi svoje slovenske sokolske radinosti zatvoren u Beču od austrijskih Nemaca, a g. 1915. zagro-zio mu je radi protunemačkog nastupanja u Petrogradu ministar rata Suhmlinov s deportacijotn u Sibiriju.
J. KOSTJUČENKO-VEREŠČAG1N:
Rusko Sokolstvo u emigraciji.1
Pitanje ruskog Sokolstva u emigraciji bilo je pokrenuto takoder i na vanred-noj sednici Saveza Slovensko Sokolstvo
o.	g. prilikom poljskog svesokolskog sleta ii Poznanju. Kod svili zastupnika slovenskih zemalia naišlo je na živo razumevanje te je bilo opšte priznato pravo sa-mostalnog života i razvitka ruskih sokolskih jedinica u svim slovenskim zemljama. Definitivna odluka o torne če pasti na narednom sastanku Saveza Slovensko Sokolstvo, koji če se održati sledeče godine prilikom H. jugoslovenskog svesokolskog sleta u Beogradu.
Sigurno neče škoditi, ako navedemo k raščiščavanju toga pitanja nekoliko na-voda iz razvitka ruskog Sokolstva uopšte.
Rusko Sokolstvo u emigraciji ima neprekimitu svezu sa Sokolstvom, koje
se je gajilo u Rusiji do svetskoga rata. U godini 1920. učestvovala je skupina starih ruskih Sokola, na čelu s br. Gižickiin, bivšim sokolskim radenikom u Petrogradu, svečanoj povorci VII. svesokolskog sleta u Pragu. Odrnah iza toga molila su ruska braća ČOS za dozvolu, da bi smeli osnovati vlastito telovežbačko Sokolsko društvo, u koje su sc prijavila brača iz Petrograda, Moskve, Kijeva itd. 1 u osta-lom svetu razasuti ruski sokolski rade-nici Preobraženskij, Baribin, Fok, Kam-bralin i dr. počeli su osnivati sokolska društva, u kojima su udruživali rusku
1 U »Narodnim Listyma«, koji izlaze u Pragu našli smo u rubrici »Naše Sokolstvo*' 28. augusta 1929 ovaj zanimljivi članak br. tajnika ruskog zagraničkog Sokolstva, koji u prevodu u celosti donosimo.
braču. Po poslednjim vestiina priprema se takoder i ruska kolonija u Australiji, da osnuje sokolsko društvo, tako da je sokolsko seme zaneto i do ovog dela sveta. Istočna Sibirija, gde nema sovjeta, veliko je središte ruskih Sokola s kojima čemo se naskoro spojiti. Postoji dakle prava sveža ruskih Sokola u emigraciji s preratnim Sokolstvom u Rusiji.
Predočimo si razvitak sokolskog pitanja u preratnoj Rusiji i pogledujmo, je li sposobna ruska duša da primi njeno seme, dati mu proklijati i dovesti njegovu rast do punoga zrna.
»Kratka istorija ruskog Sokolstva« od N. V. Manolina odgovara uveravajuče na to pitanje.
U prvim godinama je'sokolska misao naiSVa u'Rusiji na vetike zapreke. Ruska javnost poznala je češki narod vrlo slabo, a Nemci su ostvarivali svoj upliv na rusku vladu, da ne bi dopustila osnivanje sokolskih društava, o kojima su tvr-dili, du opasna prestolju. Pripremni odbor ruskih Sokola u Petrogradu zamolio je za odobrenje sokolskih pravila kod ruske vlade. Želeči se uveriti, je li Soko sa svojim ciljevima doista organizacija po-litički nesumnjiva, pitala je vlada ruskog veleposlanika u Beču grofa Kapuista, šta ie to Soko i kakve su njegove težnje. Veleposlanik je odgovorio, da je to politička organizacija, opasna za dinastiju.
Leži na dlanu, da se rusko*Sokolstvo uz ovakveokolnosti nije moglo razvijati u takvom tempu kao drugde. Ne sme se ali iz toga zaključivati, da bi bilo sokolsko tlo za sokolsku stvar izgubljeno. Usprkos svim zaprekama bilo je marljivo obradivano i od samih Čeha te je u g.
za 50 pfeniga. Ljudi je razmerno do« sta. S društvenom javnom vežbom spojena je i savezna utakmica, na koju smo nažalost zakasnili. Vidimo samo još nastup članica na ručama, proste vežbe članova i naraštaja te odlično uspele skupine. Naraštaja bio je vrlo lep broj, što je na svaki način dokaz, da je lužičko«srpski Soko pun života i da mu se obečaje vrlo lepa buduč« nost. Iza dovršenog rasporeda, koji je marljivo pratila sokolska glazba, imao je savezni načelnik br. Kerk na tak« mičarc krasan nagovor o značenju so« kolske ideje, proglasivši ujedno uspeh utakmice. Pobednike je nagradio s lo« vorovim vencima, a uz to je primio svaki pobednik još i materijalan dar, bilo telovežbačko odelo, sokolsku ko« šulju, knjigu itd. Omladina je zaple« sala još nekoliko narodnih plesova i čitava priredba je svršena. Narod se zadovoljan razilazi; pijančevanja i ve« seljačenja kasno u noč ovde nema. Narod je skroman. trezan i vrlo šted« Ijiv.
Neopisiva su čuvstva, koja ovla« daju čovekom, kad daleko u -tudini čujc sokolsku himnu. Ne, ta to nije tudina, to su naši ljudi, članovi iste velike slovenske porodice, kao i mi. a i zemlja, na kojoj živu, je slovenska!
Lužičko«srpsko Sokolstvo još je mlado. Prvo sokolsko društvo bilo je osnovano nastojanjem br. Jana Skale,
9.	novembra 1920 u Budvšinu. Nemale zasluge kod osnivanja imaju i br. H. Šleca i br. Marko Smoler. Društvu u Budyšinu sledila su daljnja društva, a danas ib postoji več 19. Organizo« Vana su u Lužičko«srpskom Sokolskom Savezu, koji je bio osnovan g. 1922. Današnji savezni starosta je mladi, idealni br. Jakub Šajba, a načelnik je br. Kerk. Do danas postoje sokolska
1900. došlo več tako daleko, da se je moglo početi s prvim sejanjem.
Mnogo zasluga za to ima starosta COS br. dr. Scheiner, koji je svojim po-setama u Petrogradu izdašno i s uspehom omeo nakane prijatelja Rusije. Osobno je uplivisao na vladine članove a naročito na pedagoške krugove. ČOS slala je u veča mesta najbolje prednjake, koji su de-lujuči na školama, širili u isto vreme i razumevanje za sokolsku stvar Nazori vlade o Sokolstvu su se promenili. Naročito IV. i V. slet imao je velik upliv na utvrdenje pozicije u Rusiji.
Vrlo povoljne posledice imalo je osnivanje Sveruskog Sokolskog Saveza g. 1910. Od toga vremena dalje dizao se razvitak u takvoj meri, da je pobudivao najlepše nade.
Došao je svetski rat, koji je taj nadobudni razvitak prekinuo.
Sokolska misao našla je u duši ruskog čoveka velike simpatije, jer je u njoj opazio slovenski duh, koji je živeo u njemu od oslobodilačkih ratova. Smisao za slovensku uzajamnost nije pao u Rusiji ni iza poslednjeg, za Rusiju tako nesrečnog, rata.
Zadača današnjeg Ruskog Sokola je, čuvati onu svezu sa sokolskim preratnim gibanjem, brinuti se za njezin razvitak, jer je nastavak preratne ruske sokolske tradicije, čiji razvitak je bio nasilno pre-kinut radi rata.
Je li moguče sprečavati Ruse kod tog razvitka?
O današnjem stanju sokolske ruske emigracije več smo pisali. Rekli smo, da je dobro pripremljena za tvornu šilu na sokolskom thi. Samo više samosvesti joj je treba, da bi bio razvitak ruskog Sokolstva stalno snažniji. Radi se o kras-noin narodnom delu, ruskom i sloven-skom. Zato je u interesu svi j u Slovena, da sokolsko delo u svim" svojim granatna raste i jača se.
U velikoj slovenskoj porodici nedo-staje danas Rusije. Svima Slovenima je do toga, da bi bila osvojena i s time slovenska stvar poduprta i ojačana. Stablo slovensko mora ojačati, ako hoče biti osi-gurano u velikoj borbi u sadašnjosti i budučnosti. Budučnost je Slovenska, u tu je verovao več dr. Miroslav Tyrš, a u tu budučnost verujemo i mi.
Kakvo značenje ima sokolska misao u životu naroda danas je svakome do-voljno poznato. Zato hoče Ruski Soko, svojim radom osvojiti čitavu rusku emigraciji!, preobraziti ju u duhu sokolskom i dati narodu živi izvor, iz kojega če crpsti novo zdravlje. Naša težnja sraz-merna je veličini toda cilja. Želi mu se što brže približiti, što brže prestupiti prag ljubljene slobodnc domovine. Zato ie sokolsko pitanje u našem životu tako
važno, jer u njemu vidimo mogučnost da dodemo do svog ideala tesno svezani s dubokom verom ruskoga naroda, u kojem vidi veliki ruski filozof Dostojevski snažnu silu za spas Rusije.
Zato želimo slobodu za samostalno delo, jer znamo da samo Slobodan razvitak donosi dobre, nepokvarene plodove. Očekujemo takoder i poverenje u svoje delo, u delo u neposrednom dodiru s bračom Čehoslovaciina i Jugoslovenima. Verujemo, da če se naša težnja ostvariti i da če biti dani novi uslovi izdašnog razvitka. Danas srno dužni čehoslovačkoj i jugoslovenskoj brači iskrenu zahvalnost za njihovu naklonost i pomoč. Omogu-čili su nam zadaču, koju nam je odredila sudbina: pridiči svoj narod i raditi za ostvarenje velikog sna, da bi se svi slovenski narodi spojili u jedan jedinstveni savez. U tome snu svi smo složni.
društva samo u Gornjoj Lužici, ali izgloda, da dobiva sokolska misao pri« jatelje i medu Donjolužičanima.
Na sledištu sam se upoznao s raz« nim narodnim radnicima, medu osta« lim i s predsednikom Lužičko«srpskog pevačkog saveza učiteljem br. Dordem Wjelom. Br. Janak sa suprugom vrača se autobusom u Budyšin. Meni je to prerano, zato zaključismo s prijateljem Jožom da ostanemo u Rakojdama. S br. Wjelom odosmo na neko seljačko dvorište, gde vežbaju izabrani vežbači vlastite proste vežbe za poljski sve« sokolski slet u Poznanju. Ovde se upo« znasmo s gospodom Wjelovom i go« spođicom Marsom Kcrkec sestrom saveznog načelnika. Pozvale su nas na kavu u seljačku gostionicu. pred kojom se nalazi slavoluk s natpi« som:	»Serbja, ruey k dželu, woči k
Bohu!« Ovde se dogovorismo, da če« mo iči zajedno do Pomoraca. odakle se možemo nas dvojica u noči odvesti vlakom u Budyšin.
U prostranoj gostioničkoj sobi je vesela vreva. Domači mladiči sviraju vesele koračnice i razdraganc valcere, a ostala omladina veselo pleše. I °vcle nema pijančevanja. Šalica kav*e ili čaša piva, to je sve, što se popije kod takve zabave.
Gostioničar je dobar Slo ven i So« ko, što dokazuju mnoge slike, koje vise po zidovima. Soba, u kojoj sc nalazimo, služi u zimi ovdašnjemu So« kolu kao vežbaoniča, u letu pak sc vežba pod milim nebom.
Premda bi se još rado malo zadr« žali kod vesele srpske omladine, mo« ramo dalje, jer do Pomoraca imamo dobra dva sata pešačenja. U prijat« nom razgovoru došli smo, preko bo« gatih žitnih polja, naskoro u maleno,
prijazno seoce Worcyn (nem. Wur= schen). Kao što skoro u svim lužičko« srpskim selima, tako je i ovde dvorac, u kojem sedi veleposednik Nemac. Ti dvorci su obično, uz školu, leglo ger« manizacije. Worcynski vlastelin na primer je bivši nemački general. Kao takav osnovao je u selu svenemačku nacionalnu ratnu organizaciju »Stalil« hclm«, u koju tera seoske momke. I zlo onomu, koji bi se suprotivio sve« mogučnom gospodinu vlastelinu! Stari seljani, koji su u večini maloposednici ili veleposednikovi zakupnici i kao takvi ovisni od vlastelina, moraju čut« kc gledati, kako se im u toj organiza« ciii kvare i otuduju njihova deca. Slič« nih slučajeva sam na daljnjem svojem putovauju našao još mnogo. Oni ali govore sve pre nego pohvalno o »mo« dernoj, demokratskoj Nemačkoj«, ko« ia se ni u dvedesetom stoleču ne stidi kmetstva...
Sledeče selo su Droždžy (nem. Drehsa), gde nas jc pozvala gospodiča Marša u svoj dom. Još ima roditelje. Obojica, otac i mati, imaju več blizu osamdeset godina, a oba su još čvrste srpske korenike, koje s mladenackim odušcvljcnjem prorokuju veliku slo« vensku budučnost. Svu dccu su vas« pitali u strogo narodnoru uuhu. Sin. koji je preuzeo kod kuče pekariju, od svega početka živo saraduje u sokol« skom pokretu. Poslednjih godina je, kao što sam več spomenuo načelnik Lužičko«srpskog sokolskog saveza. I Marša je oduševljena Sokolica i dobra pevačica. K°c' kuče pomaže roditelji« ma na gospodarstvu. Najstariji sin je studirao, pa jc morao u rat, iz kojeg se nije više vratio. Ostavio jc svoj mladi život na francuskom ratištu za tude interese ...
(Nastaviče se.)
Kratke vesti iz COS.
j 17. septembra o. g. je priredilo pet praških župa u proslavu rodendana Dr. Miroslava Tyrša spomen veče, na ko-jemu je održao svečani govor zamenik staroste DOS br. Fr. Mašek, u ko j emu je potanko opisao život i delovanje prvog sokolskog načelnika Miroslava I yrša.
+ Prebirna utakmica u svrhu sastav-ljanja vrste ĆOS za medunarodnu utak-micu u Luxemburgu održana je u subotu i nedelju '28. i 29. septembra o. g. Na uspeh čemo se još povratiti.
j Veslanje u čehoslovačkom Sokolstva. 8. septembra praške su sokolske župe priredile prve veslačke utakmice, koje je vodio župski načelnik br. Fr. Ha-jek. Utakmice svršile su s dobrim uspehom.
| Praški Soko je predveo u nedelju
22.	septembra prvi put javno u^ Pragu novu igru basse-ball na letittnn vežbalištu Sokola 1. Igra se odlikuje u torne, da ne
pruža prilike za surove napadaje na čo-veka, nego zahteva i prikazuje brzinu, pružnost, priručnost i spretnost pojedi-nili igrača.
r(- 40 godina je prošlo 8. augusta
o.	g. otkako je bio poslednji put ljudskim očima vidljiv osnivač i voda Sokolstva dr. Miroslav Tyrš. Tragedija njegove zagonetne smrti je poznata.
| Predsedništvo ČOS je zaključilo, da Sokolstvo praških i okolnih društava korporativno učestvuje u odorama sve-čanoj proslavi Sv. Vaclava, koja je održana 27. septembra o. g.
-j U telovežbačkoj školi Saveza bu-garskih Junaka deluju kao instruktori od strane ČOS ses. Pekarkova te brača Flora i Kalnv.
|- ČOS učestvovače g. 1930. na sve-čanostima Federacije belgijskih gimnasta. Dobila je poziv i na 52 slet francuske te-lovežbačke Unije u Alžiru.
ELZA SKALARJEVA, zam. načelnice JSS:
Svečana odora za članice.
Na ovogodišnjoj glavnoj skupštini JSS u Sušaku bio je uz ostale predloge župa, koji su bili ustupljeni u rešetije starešinstvu JSS, primljen i predlog žime Banja Luka, koji glasi:	Da se radi vrlo
visoke cene odbaci dosadanje žensko .svečano odelo i izradi novo ukusnije i jefti-nije. Moglo bi se uzeti češko, koje je dosta lepo i zgodno. Ovo se dade još sada prevesti, dok tih odela nema mnogo medu članicama, kasnije bi to bilo mnogo teže. Obzirom i na naš II. svesokolski slet treba ovu stvar što pre rešiti i dati mogočnost što večera broju članica, da do toga vremena nabavi svečano odelo.
S time je bilo ponovo pokrenuto pitanje svečanih odela za članice.
Priznati moramo, da je naše sadaš-nje svečano odelo s obzirom na finansij-skr prilike naših članica doista donekle skupo. ,Po svoj prilici je to i glavni razlog, da ga je nabavilo u čitavom JSS do danas samo oko 200 članica, lnače pak ne dvojimo, da ima na žalost medu nama sestara, koje bi lako kupile svečano odelo, a rade troše novac na mnoge nepotrebne stvari. Ipak je ali pretežna večina naših članica u tako mizernom ma-terijalnom položaju, da uz najbolju volju
i uz svu sokolsku svest ne smeju misliti na izdatke za bilo kakve stvari, koje nisu neonhodno potrebne za golu eksisteneiju. Imamo sestara, koje ni vežbačko odelo ne'mogu nabaviti, a kamoli svečano! U takvim slučajevima morala bi društva po mogučnosti pomagati bilo na ta j način, da poliču bogatije sestre, da poifupiru siromašnije, bilo da društva, ako im ,fi-nansije dopuštaju, nabave malu zalihu svečanih odela, koia bi članice, koje ih zaslužuju dobivale na prelaznu upotrebu
Nastaje prema torne pitanje: je li uopšte dovoljan broj članica u Savezu, koje bi s obzirom na svoje slabo inateri-jalno stanje mogle nabaviti svečano odelo, iako bi .bio taj nešto jeftiniji od sadaš-njega. Ako hočemo imati dobro, praktično odelo, moramo ga načiniti iz boljeg sukna. A cena je ovisna upravo od ma-terijala, koji upotrebljavamo, i tako če biti svako svečano odelo, kakvogod zamislimo, prilično skupo. Buduči često teško najedanput izdajemo veče svote i buduči su naše veče priredbe skoro is-ključivo u letno doba (Vidov dan), bilo je več prošle godine u našem glasilu objavljeno, da'si sestre nabave najpre samo bluzu, suknju i šešir, dakle svečano odelo bez surke, a docnije, kad če imati opet nešto ušfede, još i surku. Takoder nam ie i naš dobavljač br. Branko Palčič iz Zagreba olakšao nabavljanje sve-čanog odela time, da se zadovoljava s isplačivanjem u obrocima.
Gledom na praktičnost sadašnjeg svečanog odela lako tvrdimo, da odgo-vara svim zahtevima, što o svečanom odelu naših čehoslovačkih sestara ne mo-žemo tvrditi te su neke od njih same priznale, da smo u tom pogledu bile sret-nije ruke od njih. U kritiku, je li naše svečano odelo lepo ili nije, se rade ne upuštamo. To ie stvar ukusa, moguče i navike. Često nam donesc moda novosti, koje se nam u početku čine upravo gad-ne, s vremenom pak se naučimo na njih i na kraju krajeva nam se čak svidaju. Tako mora i naše svečano odelo izdržati najoštriiu kritiku. Svako misli, da mora nači harem nekoliko malenih, ako ne velikih nedostataka na njemu. Kad bi pak nosile tu odoru več od onda kad smo počele javno nastupati kao Sokolice, svi bi
se več naučili na nju i niko ju nebi kudio. Glavno je da je odora izradena dobro po meri (do sada se je videlo malo takvih!) Ako odora dobro »pristaje«, sigurno sva-koj sestri pristaje.
Ali abstrahirajmo sve dobre strane našeg sadašnjeg svečanog odela! Cena je visoka) zato su neke sestre predlagale, da se suknja i bluza, eventuelno i mara-ina telovežbačkog odela upotrebi za svečano odelo, a dopuni neka se sa surkom istobojnog sukna, obrubljenom narodnim motivima. Ova kombinacija bila UT sigurno jeftinija, jer bi surka stajala samo oko Din 300, a telovežbačko odelo i omiko mora imati svaka vežbačica. Ima ali to opet svoje slabe strane. Suknja je nagubana, kakva če biti, ako nas ulivati kiša, na sletovima gde nemarno prilike za gladčanje! A ako če paliti sunce? Zar i onda da obucemo surke u največoj vru-čini, ili da ih nosimo preko ramena kao brača? A što če stari je sestre, koje ne maju telovežbačkog odela?
Nalazimo se pred svesokolskim sle-tom u Beogradu. Do tada bi bila pro-mena odore - ako bi se uopšte za to od-lučili — potpuno isključena, jer pravo od-luke o torne ima samo savezna glavna skupština, koja se održaje svake godine meseca marta. U vremenu od skupštine nak do sleta bilo bi izradivanje rtiateri-jala za eventuelne nove odore ili što više nabavljanje izradenih odora u potrebnoj množini tehnički nemoguče
Zato je starešinstvo JSS, uzevši gornji predlog u pretres, u sporazumu s na-čelništvom na svojoj sednici od 26. augusta o. g. zaključilo:	Sadanje svečano
odelo ostaje nepromenjeno. Na sletu u Beograda biče dopušteno članicama, koje ne moga nabaviti svečanu odoru, uče-stvovanje u svečanoj povorci u telovež-bačkom odelu (bela bluza iz trikoa ili sifona, modra nagubana suknja [krilo|, ervena marama [ruta]) s črnim čarapama i črnim niškim cipelama. Tako če biti omogučeno sviina članicama učestvova-nje u svečanoj povorci.
S tim zaključkom je starešinstvo JSS skinulo pitanje nabavljanja novih svečanih odora za članice sa dnevnoga reda.
Kao što vidimo, pitanje se promene ženske svečane odore neda tako brzo i jednostavno rešiti. Saradivati moraju kod toga sve sestre, eventuelno i brača od Saveza pa do najmanjeg društva. Moguče čemo komično ipak doči do uverenja, da če biti najbolje, ako če ostati sve kod sta-rog. što nam n. pr. pomaže kombinacija s telovežbačkim odelom, ako je upravo ono promene najpotrebnije? Vrlo dobro je primetio brat, koji posegnuo u predmetni! debatu:	»To nije telovežbačko,
več promenadno odelo.« Pre svega je ne-higijeničko, suknja je kod sadašnjih naših prostih vežbi (potpor ležeči) nepri-kladna, a da i ne govorimo o vežbama na spravama. Telovežbačko odelo neka bude takvo, da če biti telo po mogučnosti što više izloženo uplivu zraka i sunca, platno pak takvo, da neče sprečavati do-stup zraka do kože.
Sestre, zanimajmo sc za naša odela! Svaka neka razmišlja sama, a zatira čemo se porazgovoriti medusobno. Svaka žup-ska načelnica mora poznavati mnenja svojih članica i učestvovati na sodnicama, u kojima če se raspravljati o ženskim ode-lima, bilo telovežbačkim, ili svečanim, da če biti eventuelni predlog, koji želimo pre ili posle predložiti saveznoj glavnoj skupštini, prihvatiti i zadovoljavajuči za sve.
Sokolska stalna štednja.
tobože radi siromaštva, do priredivanja zabava i sakupljanja priloga u svrhu pot-pomaganja sokolskih učesnika ©a sletovima i plačanja njihovih dnevnica, bilo je i takvih slučajeva, da su se i alkoholna i druga goščenja činila na račun sokolskih blagajna. Uzevši u obzir, da je medu ovim članovima, koji su iz društvene kasc pot-pomagani bilo i takvih, koji su svoje uštede naročito krili, te putujuči na sokolske svečanosti tako raskošno živeli, da su bili prava sablazan svojoj okolini; konstatovano je, da je ovakvo pomaganje nedostojno Sokolstva i njegovih,vaspitnih težnja.
Starešinstvo vodeno iskustvom, što je do sada u Sokolstvu bilo uvodeno mnogo raznih sistema štednje kao član-
»Ko ne živi štedno, umire bedno.«
Starešinstvo Sokolske župe »Aleksa Šantič«, pri razmišljanju, kako da doskoči novčanoj oskudici članova pri vršenju raznih sokolskih dužnosti, naročito prilikom sletova, došlo je do zaključka da treba organizovati takvu štednju, koja bi omogučila svakom članu, da u svako doba godine imade neku uštedu za sokolske potrebe.
Povod za organizovanje sokolske štednje u našoj župi bio je taj, da se do-gadalo mnogo slučajeva medu članovima raznih društava, koji rlisu činili čast so-kolskoj organizaciji. Od pojave, da su se članovi razrešavali plačanja članarine,
skih putnih blagajna, pojedinačnih članskih sletskih štednja, putnih blagajna prednjačkih zborova, koji su se odlikovali svojom nestalnošču i kompliciranim knjiženjem, ali bez stvarnog uspeha neposti-gavši svrhe, odlučilo je, da ošnuje stalnu sokolsku štednju sistema markica.
Uvodenjem stalne štednje starešinstvo je stalo na stanovište da su oba-vezni štediti svi članovi, članice, deca i naraštaj obojega pola, ne izuzimajuči ni članove društvene uprave ni župe, bez obzira na njihovo materi jalno stanje. Ono je smatralo sokolsku stalnu štednju isto tako važnim vaspitnim sredstvom, kao što je knjiga ili sokolsko predavanje.
Za kratko vreme posle uvodenja ove štednje po društvima pokazali su se bla-gotvorni uspesi. Članovi, osobito deca i naraštaj, otpočeli su uštedivati novac, koji su do tada izdavah za razne luksuze uzimajuči štedne markice, koje su proda-vane u raznim radnjama, na vežbama, selima i zabavama. Medu decom i nara-štjem nastala je plemenita utakmica, te su prilikom smotre svili štediša isticani i nagradivani najbolji štediše, a slabi ji su potsticani na jaču štednju. Za kratko vreme ova sitna štednja, koja je bila namenjena za sokolske potrebe, proširila se je dotle, da su naraštajci i deca organi-zovali svoja letovanja na moru.
Sokolska društva osetila su veče koristi od ove štednje nego što su pred-vidala. Kamati na male štedne iznose išli su u korist društvenih blagajna, a te svote u nekim društvima iznašale su pri koncu godine od Din 700—1200. Kod vež-bača nije bilo zaostajanja u plačanju članarine, jer su članarinu plačali tačno, ili im je naplačivana otpisom novca sa štedne knjižice.
Blagodati ove stalne sokolske štednje osetili su naročito oni blagajnici društava, koji su znali izači na skupštinu sa basnoslovnim potraživanjem članarine, jer je štednja uticala povoljno i na lene i slabe platiše. Osim toga, društva su zbog razvijanja smisla za štednjom medu članovima i decom, počela pridobivati mnoge gradane, kao i dečije roditelje, za članove društva i tako je autoritet Sokolstva u gradanstvu počeo vidno da raste.
Prve godine ukupljena štednja u našoj župi iznosila je 35.323 Din, a to je znatna vsota u prvim počecima rada od koga zavisi sva buduča finansijska snaga naših društava, jer kada se ojača i razvije smisao u svim sokolskim društvima za ovu stalnu sokolsku štednju, tada če se rad blagajnika veoma smanjiti, a du-govi župi i savezu lako plačati. Kamati svi ili jedan deo sa uštedenih uloga, upo-trebiče se u veče sokolske ciljeve, kao što su: fond za letovanje slabe i siromašne sokolske dece i naraštaja, ili fond za pomaganje siroinašnog naraštaja pri ši-ljanju u zanate ili stručne škole itd.
Zato organizujmo, builučnosti naše radi, stalnu sokolsku štednju po svim društvima naše otadžbine, jer štednja je znak obrazovanosti i glavni uslov blagostanja. II. jugoslovenski svesokolski slet u Beogradu 1930. godine je pred vrati-ma, zato je skrajnje vreme da svi od reda postanemo štediše.
ШЖК
Pcvačko udruženje bratskih župa Moravsko - šleske i Tešinske prirediče svoje koncerte i to 5. o. m. u Beču, 6. u Bratislavi, 8. u Mariboru i 9. u Ljubljani.
Bračo, dobro došli medu nama!
— Umro je u Ptuju, župa Maribor, odvetnik brat dr. Tone Gosak, koji se naročito mnogo brinuo za podizanje So-skog doma.
Časopis na engleskom jeziku u Beogradu počeo je izlaziti svake nedelje te se zove Balkan Times«. Donosi po-litičke i privredne informacije s Balkan«. Vlasnik i izdavač mu je urednik Mirka Kosma.
— Na univerzitetu u Sofiji osnovana je stolica za telesno vaspitanje.
— Kongres narodnog ženskog saveza vršiče se 6., 7. i 8. ovog meseca u Splitu. Na dnevnom redu je i referat o telesnom vaspitanju jugoslovcnske žene.
Dvadeselpetgodišnjicu smrti zna-menitog srpskog pesnika Jovana Jova-noviča-Zmaja proslavili su 22. septembra
o.	g. u Velikom Bečkereku u Sokolani.
— Umro je brat Josip Kalin, član i veliki dobrotvor bratskog društva u Bre-gani, župa Zagreb. Sokolsko društvo imalo je svoje prostorije u njegovoj kuči.
— Ruski jezik u Pragu. Na mnogim školama u Pragu uvedeno je neobligatno učenje ruskog jezika.
— Poboljšanje školstva u Pragu. Danas broji svaki školski razred u Pragu poprečno 34 učenika (u godini 1914. po 46). Od godine 1914. do danes poinnožio se broj učenika za 15.000. Od 1500 razreda u Pragu broji samo jedan razred preko 50 učenika.
— Dulian u Americi. U Severnoj Americi potrošili su u prošloj budžetskoj godini:	113.978,898.000 cigareta i 6.548,749.000 cigara.
— Aleksej Petrovič Pavlov, najod-ličniji ruski geolog i paleontolog, umro je u Moskvi u 75. godini života.
— Broj kažnjenika u Severnoj Americi. U kaznionicama Severne Amerike ima sada 108.000 kažnjenika. Najviši broj kažnjenika bio je do sada god. 1910., kad je bilo zatvorenih 68.735 kažnjenika.
Učestvovanje školske omladine na II. jugoslovenskom svesokolskom sletu g. 1930. u Beogradu.
Na molbu Saveza srednjoškolskih nastavnika i nastavniea gimnastike, gospodin ministar prosvete svojim S. N. Br. I8.52t) od 20. jula ove god. odobrio je, da školska omladina uče; stvuje na II. jugoslovenskom sveso* kolskom sletu u Beogradu 1930. god.
Učesniei i učesniee srednjih i stručnih škola treba da učestvuju kao zasebna grupa u naročito odrede* nim danima za školsku omladinu. Ovim ueestvovanjem treba da bude prestav* ljen eeo sistem telesnog _,vaspitanja školske omladine. Učestvovanje če trajati dva dana i sastojaee se u sle* deeem.
I.	Utakmice učenika i učenica od K) do 18 god.
1.	Utakmice učenika od po 6 uče* nika: a) proste vežbe, b) bacanje kuglc 5 kg, e) skok u visinu iz zaleta, d) skok u dalj zaletom, e) trčanje na 60 m.
2. Utakmice učenica u odcljenjima od po 6 učenica: a) proste vežbe, b) skok u daljinu iz zaleta, c) bacanje lopte 2 kg, d) trčanje na 60 m.
3. Utakmice učenika u plivanju na 50 m.
4. Utakmice učenica u plivanju na 40 m.
11.	.) avno vežbanje: 1. Proste vežbe učenika nižih razreda, 2. Proste vežbe učenica nižih razreda, 3. Proste vežbe učenica viših razreda, 4. Proste vežbe učenika viših razreda, 5. Gimnastičke igre učenika nižih razreda, 6. Gitnna* stičke igre učenica nižih razreda, 7. Skupine učenika viših razreda, 8. Na* rodno igranje učenica viših razreda.
Geo ovaj program obaviče se u dva dana i to: prvoga dana utakmice i drugoga ilana javno vežbanje spo* jeno sa povorkom i pokusima.
Vežbe sokolske omladine za II. jugoslovenski svesokolski slet g. 1930. u Beogradu.
Savez Nastavnika i Nastavniea Gimnastike na svojoj sednici od 22. juna 1929. god. raspravljajuči o uče* stvovanju školske omladine na ll. ju* goslovenskom svesokolskom sletu 1930 god. u Beogradu rešio je i ovim raspi* suje konkurs za sledeče vežbe:
1. Proste vežbe za učenike nižih razreda.
2. Proste vežbe za učenicc nižih razreda.
Oboje vežbe treba da sadrže 3—4 sastava u taktu 4/« bez ikakvih veza, t. j. posle svakog sastava da bude odmor. Vežbe treba da odgovaraju de* čijem karakte’ru i u njima se mora G* deti metodička postopnost.
3. Proste vežbe za učenike viših razreda.
4. Proste vežbe za učenice viših razreda.
Oboje vežbe treba da sadrže 3 sa* stava i mogu biti spojene vezama od 8 taktova. Broj taktova u svakoj vežbi može biti 4—8 taktova. U vežbama
treba da bude prestavljen eeo sistem i u njima se mora videti metodička postupnost. Kod ovih vežbi moraju se uzeti u obzir fiziološke razlike izinedu muškaraca i ženskinja. Vežbe se mogu sastavljati po več postojeeoj inuziei ili na narodne pesme.
5. Skupine za učenike viših raz* reda.
Skupine treba da se sastoje iz 3—4 sastava. Broj učenika proizvoljan 7, 9 ili 11. Izvodenje če biti uz muziku te prema torne svaka skupina treba da se sagradi i sruši t. j. da se učenici vrate u prvobitno postrojenje u vremenu od 8 taktova. Svaki se sastav izvodi 4 puta. Postrojenje je vrsta, te prema torne skupine treba da builu dvokrake. Vežbače ih vrste jedna za drugom.
Krajni rok prijava je 15. oktobar 1929 godine. Sve predloge treba slati na adresu »Savez Nastavnika i Na* stavnica Gimnastike Beograd«, II. Muška Gimnazija — Poenkareova uli* ca 31.
Ing. MILOŠ KVAPIL (Doboj):
Više poznavanja!
U širein rasporedu lanjskog pokra-jinskog sleta u Skoplju, bio je i projekat, poseta delegacija pojedinih župa JSS, Sokolskim društvima ti Južnoj Srbiji, odnosno u župi Skoplje. Nije mi poznato dali se je taj projekat izveo u celosti.
Pratio sam u Sokolskom Glasniku« izveštaje o pojedinim posetama i lično sam vodio delegaciju od 42 lica iz župe Tuzla. Dakle, iz vlastitog iskustva i iz iskustva drugih zaključujem, da je ovaj projekat bio vrlo dobar, i da su pojedine župe tom svojom posetom izvršile vrlo važno i korisno delo, čija vrednost naročito u smislu propagande državnog, narodnog i sokolskog jedinstva, nije tako reči bila ni dovoljno ocenjena.
Troškovi ove uspešne propagande bili su nudeni: putni trošak neznatan, prehrana besplatna (bili smo gosti tamoš-njili društava). Jedina žrtva dakle bila je: neprilike puta i četiri dana, za koja smo na slet krenuli ranije. A to sve smo žrtvovali vrlo rado ...
Na godinu održavamo H. jugoslo-slovenski svesokolski slet u Beogradu. U koliko mi je iz štampe poznato, ČOS se sprana da poseti naš slet večom ekspe-dicijoin. Naše medusobne sokolske veze nisu baš najintenzivnije. Na svaki bi način lični doticaj koristio obostrano!
Bili mogli realizovati posetu delegacija českoslovačkih župa našim žu-pama ?
Stvar predstavljam na sledeči način: delegacije sa oko 50 osoba, pojedinih župa ČOS - ili kombinovane iz 2—3 župa, kreirale bi kao dva samostalna dela ranije, otprilikc 7 dana pre slet. Jedan deo čeških župa preko Maribora, a drugi mo-ravsko-slovačkih župa Dunavom.
U sedištima naših župa priredile bi te delegacije sokolske propagandne na-stupe: akademije, javne nastupe, izlete itd., a razdeljene u manje grupe bi pose-tile nekoja društva, gde bi event. mogle takoder učiniti koju priredbu. Usput bi pregledali naše krajeve — i krenule bi zajedno sa našim župama na slet n Beograd.
Troškovi bi držim bili minimalni, a to je pored vremena prvi preduvet. Ako računamo maksimalnu udaljenost od glavne pruge 300 km (popust 50%), zna-
či to kod putničkog voza izdatak od po prilici 50 Dinara, dakle 30 Kč. Prehrana dolazi u obzir samo na putu. U pojedinim mest ima bi članovi delegacija bili gosti tamošnjih sokolskih društava. Dakle glavna žrtva bi bila: trud, požrtvovanje i vreme.
Sedišta župa: Maribor, Celje, Zagreb, su na glavnoj pruzi. Župe: Kranj, Novo mesto, Ljubljana, Bjelovar, su raz-merno blizu. Župe: Banja-Luka, Tuzla, su udaljene (tamo i natrag) od pruge 280 km.
Kod II. dela: župa Novi Sad je na putu. Osijek, Vel. Bečkerek su blizu.
Dakle imali bi 12 župa, gde je prilika za posetu vrlo dobra, a troškovi minimalni.
Ostaju župe: Sarajevo, Mostar, Cetinje, Split, Šibenik i Sušak. Tu je udalje-nost več vrlo velika, ali bi posetioci opet-imali kao plus lepe užitke u prirodnim lepotama Herceg Bosne, Crne Gore i našeg Jadrana. Lako bi se dala poseta realizovati na povratku iz Beograda, slična onoj lanjske godine na povratku iz Skoplja.
Ostale župe: Užice, Kragujevac, Niš, nedolaze u obzir, a takoder ni župe Skoplje i Beograd, jer su imale posetu prošle godine.
Iz ovoga što sam u kratko naveo tvrdim, da bi se poseta dala izvesti, i čvrsto sam uveren, da bi naš poziv ČOS vrlo rado primila.
Organizacija dvaju transporta ne bi bila tako teška. Nakon dodeljenja pojedinih župa, prepustila bi se vlastita organizacija posete, medusobnome sporazumu izmedu gostiju i ugostitelja.
Iskoristimo ovu retlm priliku! Posetu možemo čehoslovačkoj braći vratiti u godini 1932.!
Naš II. svesokolski slet i Lužički Srbi.
Lužičko*srpski Sokoli se vrlo živo zanimaju za II. jugoslovenski sveso* kolski slet u Beogradu g. 1930. Po mo* gučnosti poslače 30 Sokola*vežbača, koji če nastupiti vlastitim prostim vež* bama.
Geslo našeg II. sleta: U Sokolstvu je moč i budučnost Slovenstva. — Delo,
red i disciplina!
Oko tridesetsedam nedelja deli nas od najlepših i nestrpljivo očekivanih dana kad će mimo Dvor Prvog i najinilijeg Sokola Nj. V. Kralja prodefilovati hiljade Sokola, naraštaja i dece iz svih Slovenskih zemalja. Tu če se nači i izabrane vrste ostalih savezničkih zemalja pred ko-jima moč, sprema, veština i disciplina Sokolska ne sme da potamni. To če biti naša Olimpijada na kojoj čemo opet jednom pokazati moč Slovenstva. Te če dane na Beograd biti upučene misli milijuna slovenske brače koja zbog bilo kakvih razloga neče moči sudelovati toj velikoj sve-slovenskoj manifestaciji. Več danas zamišljamo, kako če lepo izgledati beograd-ske ulice prelivene morem crvenih sokolskih košulja. Veselimo se i radujemo što če se Sokolima opet jednom pružiti prilika da doviknu celom svetu »Slavija je nepobediva«!
Ali da slet što lepše uspije, potrebno je u prvom redu da svako društvo pošalje što viši broj brače i sestara iz svih kategorija. Ne smemo u nijednom slučaju do-zvoliti da broj učesnika iz svih ostalih slovenskih država bude veči od broja brače iz Jugoslavije. Tako isto ne smemo dozvoliti da kakvočom budemo slabiji od ostale brače i gostiju. — Da sve to po-stignemo potrebno nam je u oba slučaja da mislimo na proporcionalno kratko Vieme koje nas deli od sleta. Svi dobro znamo stanje naših društvenih blagajna, pa unapred pouzdano znamo, da sc na njih ne smemo i ne možemo osloniti. Zato moramo da se latimo jednog jedinog
„Neiscrpiva gradja“.
Sokolska Župa »Rijeka« sa sjedi* Štern na Sušaku dala je u vlastitoj na--kladi odštampati 2000 primeraka knji* ge Dr. Janko Bedekovič: »Neiscrpiva grada«.
Knjiga se naročito preporuča za nabavu za sokolske knjižnice te kao priručnik svim društvenim načelnici« ma i prednjacima, a vrlo dobro če doči i kao udžbenik u raznim župskim prednjačkim tečajevima.
Cena knjige bez poštarine iznosi Din 10, a naručuje se izravno kod sta* rešinstva Sokolske župe »Rijeka« na Sušaku.
Nova knjiga.
Poznati sokolski radnici br. Inž. Miloš Kvapil i br. Inž. Vekoslav Kovačevič preveli su knjigu: »Penjala, lestve, greda, uteži, čunjevi, stalci, otpori, kratki kono-pac, skok u visinu, raznolikosti za vodnike naraštaja«, koju je napisao br. Vaclav Pergl, član naraštajskog odseka na-čelništva ČOS. Od autora dobili su do-zvolu za prevod i sve klišeje za slike, ko-jih ima 440, a koje ukrašuju tu knjigu. Slike su izradene u obliku shematičkih crte-ža, predočuju vrlo mnogo pokreta i vežbi navedenih u knjiži, što daje jasan pregled te če poslužiti mnogima za lakše učenje telovežbačke terminologije. Knjiga je pisana latinicom i u najnovijoj, popravlje-noj terminologiji. Knjigu je u vlastitoj nakladi izdala agilna Sok. župa »Petra Ve-likog Oslobodica« u Tuzli, gde se i naručuje za Din 12 primerak. Po velikom formatu knjige i po sadržaju, koji je za te sprave neobično bogat i jer donosi mnogo novih, dosad još nepoznatih vežbi za-služuje, da ju sva društva, naročito pak svi prednjači naruče i to tim pre, jer je cena u razmeru s vrednošču knjige upravo neznatna. Brači prevodiocima naj-iskrenija hvala za sav trud, jer su tim delom opet obogatili našu stručnu telo-vežbačku literaturu.	J.	J.	J.
Sokolska Prosveta.
Prema prvoj obavesti, koju sam po-slao na uprave br. društava, javio sam, da se javi broj pretplatnika . do kraja jula, kako bi u septembru, kad otpočinje rad u društvima, knjiga bila u lukama prosvetara.
Kako Japanci nabavljaju sredstva zagradnju škola.
Jedno malo selo u Japanu, na za* padnoj obali Kawatainimura trebalo je da gradi školsku zgradu, ali je imalo samo trečinu svote koja je bila po* trebna za to. /Da bi nabavili i druge dve trcčinc u višini od 30.000 yen*a, odlučili su, da više ne piju t. zv. rižino vino, za koje su godišnje trošili oko 6000 yen*a, kako bi sa govcem uštede* nim na taj način došli do potrebne svote. 1. aprila 1926 stupila je na sna* gu njihova zabrana alkohola i ona ta* ko dobro napreduje da če *kola biti
sredstva:	štedme.
unapred možemo proračunali, da če put, hrana i sletska značka zapasti na-raštajce i onu braču koja hoče da se na sletu skromno provedu, oko 350—400 Dinara, a pošto do sleta nema još nego oko 37 nedelja to bi svaki onaj koji želi iči na slet morao nedeljno da uštedi bar po 10 Dinara. Ali ima još nešto važnije. Tridesetsedam nedelja vrlo je kratak rok za doterivanje vrlo lepih a i dovoljno teških sletskili vežbi, zato je potrebno svim silama prionuti uz posao. Radi toga mo-raju brača i sestre da posvete malo više pažnje vežbačkim časovima i da žrtvuju malo više slobodnog vremena nego do sada.
Pored ovoga ima još nešto. Prema statistici od 12. juna 1928 obelodanjenoj u
11.	broju »Sokolskog Glasnika« o. g., vidimo očajno stanje naših odora. U naj-boljem slučaju procenat u najbolje ode-venoj župi ne prelazi za članove 27 %, dok članice daleko zaostaju za tim bro-jem. Pored discipline, sokolskog držanja i ponašanja te sokolske srdačnosti, svaki učesnik mora bezuvetno da dode na slet u svečanoj sokolskoj odori kako bi imao još jedno vidno sokolsko obilježje.
Prema tome, za potpuni uspeh sleta potrebna nam je osoljtta požrtvovnost, vrlo intenzivan rad u vežbaonici i jaka štednja. Budu li se sva brača i sestre upravljali ovako, prva godina druge de-cenije opstanka Jugoslovenskog Sokolskog Saveza biče ovenčana potpunim uspehom.
Na ovaj poziv nišam dobio dovoljan broj pretplatnika i to je razlog, da nije knjiga još u štampi. Iskustvo une je naučilo, da ne verujem obečanjima, jer se ne održe, pa makar to bilo i potpisano. Naročito što se tiče knjige ta u Sokolstvu bila najbolja uz največi lični trud i požrtvovanja jedva jedvice pokrije efektivne troškove.
Da pružim prilik n još jednom, to sam na ona društva, koja nisu naručila, poslao ponovno dopis s molbom, da do polovine oktobra naruče. Do toga roka ču pričekati, kako bih bio miram sam prema sebi. Ako se ne javi potreban broj pretplatnikk, predaču knjigu jednom knjižaru, koji hoče da štampa .uz veču cenu, onim br. Idruštvima, koja su naručila pravodobno, poslata če biti uz cenu prema oglasu. Ovoliko na mnoga pitanja. Zdravo!
Dušan M. Bogunovič.
Ruski Sokol u Kr. S. H. S.
»Ruski Sokol« u kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca je dvomesečni organ Kuskog Sokolstva u našoj državi. Izlazi več drugu godinu u Beogradu. Izdaje ga Pokrajinski savez, a ureduje redakcijski oclseti, kojeniu je predsednik br. K. V. Markov, a članovi su brača V. V. Balcar,
V.	K. Goidovskij i V. M. Pronin. List donosi vrlo zanimljive članke iz penv ruskih a i naših sokolskih pisaca. List ;e ukrašen brojnim slikama, kvart formata. O samom sadržaju lista progovo-ričemo drugom kojom zgodom, a za sada ga toplo preporučamo brači i sestrama, koja znadu ruski da ga po mo-gučnosti nabave i čitaju.
Ruski Sokolski Vestnik.
Ruski »Sokolski Vestnik« je popularno naučili list, posvečen promicanju fi-zičkog usavršavanja i nacionalnom vaspi-tanju zagraničkih Rusa i ruske emigracije. Izlazi več drugu godinu u Pragu, kao zvanični organ Saveza Ruskog Sokolstva za granicama, a izdaje ga telo-vežbačko društvo Ruski Soko u Pragu. Glavni urednik mu je br. prof. D. N. Vergun, a pomažu mu u radu brača L. F. Magerovskij i K. P. Belgovskij. List ima oktav format te je češče urešen slikama. Da donosi članke samo na ru-skom jeziku o tome ne treba ni govoriti. Na njegov sadržaj još čemo se povratiti.
dovršena u god. 1931. Stanovnici toga sela izjavljuju da mnogo lepše i zado* volj nije živu otkad ne piju alkoholna pica.
Medjunarodne telovežbačke utakmice žena u Pragu.
Priča se, da se je l»Mcdunarodn1 sprotski ženski savez (Federation Spor-tive feminine Internacionale) odlučio, da če svoje naredno takmičenje prirediti go-dine 1030. u Pragu i to u danima 6.—8. septembra. Program če sastojati iz slo-
bodnog trčanja na 60, 100, 200 i 800 m, frčanje preko zapreka na 80 m i štafetno tičanje na 4X100 m, bacanje diska, kugle i kopija, skokove u visinu i daljinu.
Lužičko-srpski umetnik u Jugoslaviji.
Odlični lužičko*srpski umetnik br. Mercin Nowak*Njehoruski prirediče u oktobru i novembru o. g. u Ljubija* ni, Zagrebu i Beogradu izložbe svojih slika. Izložiče oko 60 svojih radova i to večinom grafičkih. Brat Mercin No* wak' jc najodličniji predstavnik li* kovne umetnosti tog najmanjeg slo* venskog naroda.
U Beču ima u ovoj školskoj go-dini 8 čehoslovačkih osnovnih škola.
*
— Spisi Jana Kolara o slovenskoj uzajainnosti izašli su u nakladi >Slovan-skeiio Ustavu- u Pragu i u redakciji Miloša Veigarta.pod naslovom Kozpravi o slovanske vzajemnosti . (Knihovna Slo-vanskelio Ustavu u Praze, 1. sveska).
ti*
- »Slovanska filologie na Karlove universite v letecii 1918.	1929.« zove se
pregled razvoja slovenskog jezikoslovlja na Karlovoin univerzitetu u Pragu. Pregled je uredio Miloš Veigart.
Sokolska iutrija.
Za podizanje Sokolskog doma u Beogradu.
U prestonicama sviju slovenskih država, kao snnool sokolske snage, postoje velicanstveni Sokolski domovi.
Nacionalni interesi nalazu nam, da i mi sa svoje Strane poradimo na stvaranju takvog Sokolskog doma i it našem Beogradu. Da bi ovu akc.ju sto efikasnije sproveli u život, rešio je ouDor za poui-zanje Sokolskog doma da priredi sokol-sku lutriju, od koje je cista dobit namenjena podizanju ovog doma, a koju je odobrila glavna godišnja skupština JSS prošle goUnie u Kragujevcu.
S toga odbor za podizanje Sokolskog doma apeluje na sve rodoljuoe, Sokole i njihove prijatelje iz cele zemlje, da i oni putem kupovine i rasturanja ovili srečaka uzmu ucesca u zidanju ovog doma, jer če se time odazvati eminenmoj patriot-skoj dužnosti i pomoči Sokole da nazi-daju svoj dom, koji če biti ukras presto-nice i izvor fizične i duševne kulture našim nacionalnim generacijama.
Cena srečke je Din 10. Vučenje je predvideno za 7. februar 1930. god., a ima više od 1000 raznovrsnih i skupocenih zgoditaka.
Srečke se nabavljaju kod Odbora za podizanje Sokolskog doma — Beograd, Kosmajska br. 9.
Naročito se pozivaju svi prodavaoci lozova i agenti da i oni od svoje Strane ukažu pomoč oko rasturanja srečaka i time potj:>omogiiii ovu u svakom pogledu lepu i nacionalnu ideju. Razume se, da samo opštim snagama možemo postiči opšte ideje, te smo stoga sigurni da če u svakom pogledu ova Iutrija biti potpo-mognuta od strane gradanstva i nadležnih.
Odbor za podizanje Sokolskog doma.
NAČRT ZGODITAKA LUTRIJE ZA PODIZANJE SOKOL* SKOG DOMA U BEOGRADU.
Vučenje 7. februara 1930 god.
Premija: 1 luksuzan automobil sa 5 sedišta, 2 klavira, 2 motocikla, 2 tr* pezarije, 2 spavače sobe, 2 prstena sa briljantima, 30 ženskih zlatnih satova, 12 muških zlatnih satova, 6 velikih koncertnih gramofona, 10 ručnih gra* mofona, 10 bicikla, 10 garnitura za jelo, 4 pirotska čilima, 6 šivačih ma* šina, 2 pribora za jelo od novog srebra za šest osoba, 6 foto*aparata, 10 ku* tija za cigarete od srebra, 20 kom. en* gleskog sukna za muška odela, 50 raz* n ih prvoklasnih švajc. satova.
Premija če pasti na onu srečku, koja če u ovoj lutriji dobiti poslednji zgoditak.
Osim gore navedenih zgoditaka predvideno jc još 1000 drugih zgodi* taka od vrednosti.
Kupujte i rasturajte srečke ove nacionalne lutrije.
Prošnja našim Prekmurcem.
Kdo ni opazil silnega napredka, ki ga je doživela Murska Sobota v zad* njih desetih letih? Poprej sicer sedež nekaterih uradov je ostala vendarle va* sica, ker je bila konkurenca drugih mest prevelika! Sedaj je Sobota tudi to dosegla, kajti postala jc kulturno in gospodarsko središče jugoslovenskega Prekmurja!
Prepričani smo, da se z nami ve* selite tega napredka tudi Vi, dragi Prekmurci, ki ste sicer rojeni tu, a Vas jc življenje presadilo tjakaj preko Mure. Gotovo se pa veselite tega tudi Vi, ki niste sicer rojeni tu, a ste bi* vali v teh desetih letih kdajkoli v Prekmurju
Naše društvo se je odločilo letos h koraku, ki bo kronal dosedanji na* predek Sobote! Pričelo je graditi svoj Sokolski dom. S to stavbo dobi naša občina to, kar nujno rabi: prostore, kjer .se bodo mogle dostojno vršiti vse prireditve, kulturne, humanitarne, dru* žabne. Sokolski dom bo poleg tega stavba, ki bo v okras Soboti že po svoji zunanjosti.
Ogromne so žrtve, ki si jih je naše članstvo s stavbo nadelo. Obremenilo so je z njimi v svojem svetem sokol* skem idealizmu. Saj bo dom tudi ono ognjišče, ki bo služilo narodovi ilu* ševni in telesni kulturi.
Ponosni smo, da so nas Sobočani pri tem delu s prispevki podprli. S tem so dokumentirali, da uvažujejo naše
Nastojimo udovoljiti želji mnogih sokolskih prosvetnih radenika i istinitoj stvarnoj potrebi. Zato otvaramo u današnjem Sokolskoin Glasniku« naročitu mesečini rubriku 'Sokolska prosveta«. Ako se pokaže za korisno i potrebno, štampa-če se naredne godine kao naročiti prilog. A sve to neka bude priprema za željko-van samostalan list.
»Sokolska prosveta« objavljivače iz-veštaje i zaključke Prosvetnog odbora !SS. Redovno mesečno če opominjati društvene prosvetare na zadače u svakom mesecu napose te če k svakoj pojedinoj tačei objavljivati predmetnu stručnu literaturi! i prikladna uputstva. Na taj če način uvesti jedinstveno sokolsko prosvetno delovanje na području čitavog saveza. Posizati pak če samo u ono područje, koje može i mora biti jedinstveno u svim sokolskim društvima. Štogod bi išlo preko toga okvira, što se gaji u pojedinim sokolskim društvima, jer se smatra radi različitih krajevnih prilika kao potrebno i odgovarajuče, ostače još i nadalje pre-nušteno uvidavnosti i brizi pojedinih župskih prosvetnih odbora.
Starešinstvo jugoslovenskog Sokolskog Saveza saziva na predlog predsednika Prosvetnog odbora JSS sednicu zbora župskih prosvetara i u isto vreme razgovor o sokolsko-prosvetnom stanju i delu u organizaciji, u Brod na Savi za dane 26. i 27. oktobra 1929, sa sledečim dnevnim redom:
Prvi dan, 26. oktobra
Razgovor o sokolsko-prosvetnom stanju i delu.
1. lzveštaji predsednika župskih prosvetnih odbora o prosvetnom delu i o stanju organizacije u pojedinim župama.
2. Duhovna priprema članstva za } П. jugoslovenski svesokolski slet n Beo- I gradu g. 1930. — Referat.
3. Doprinos prosvetnih odbora k vaspitanju dobrih društvenih sokolskih fuukcionera. — Referat.
Napomena:	Imena referenata javi-
černo naknadno u narednom broju.
Drugi dan, 27. oktobra
Sednica zbora župskih prosvetara.
1. Izveštaj predsednika Prosvetnog odbora JSS.
2. Odobrenje zaključaka razgovora prijašnjeg dana.
3. Zupske prosvetne škole za g. 1929., njihova izvedba.
4. Savezna prosvetna škola, odobrenje programa i vremena održanja.
5. Zaključivanje o ovogodišnjoj proslavi 1. decembra s obzirom na ulazak u sletsku godinu JSS.
0. Redovno godišnje izdavanje knjiga Jugoslovenske Sokolske Matice.
7. Društvene i župske sokolske knjižnice; centralna knjižnica JSS.
8. Sokolska štampa: izveštaj urednika »Sokolskog Glasnika«, »Sokoliča«, »Naše Radosti« i župskih sokolskih li-stova; izveštaj upravnika listova JSS.
9. Samostalni predloži.
10. Slučajnosti.
*
lzveštaji predsednika župskih prosvetnih odbora o prosvetnom delu i o stanju organizacije u pojedinim župama.
Svu braču referente, predsednike župskih prosvetnih odbora odnosno njihove zar&enike, pozivamo, da u svojim iz-veštajima radi iedinstvenosti i lakšeg razgovora, podastru odgovore na sledeča pitanja:
1. a) Je li župski prosvetni odbor stavio svom delovanju 'u tekučoj godini odreden i dostižan cilj, kakav je i kako ga izvršuje?
b) Jesu li u svim društvima izabrani prosvetari sastavili prosvetne odbore? Kako nastoje udovoljiti svojim - zada-čama?
c) Uplivišu li župski prosvetni odbori na prosvetno delo u društvima i vrše li nadzor nad njim?
napore pri delu, ki je namenjeno v ko* rist Soboti in Prekmurju.
Ali vsega ne zmoremo sami. Treba pomoči tudi od drugod. Prosimo jo pri Vas vseh, ki nas poznate! Podprite nas sedaj s prispevki! Vsak dar nam je dobrodošel, vsak dar bo s hvaležnostjo našo in tukajšnjega ljudstva vpisan v knjigo »Graditelji Sokolskega doma v Murski Soboti«.
Pošljite Vaš dar naravnost nam. Spominjajte se pri vsaki priliki, v vsa* ki družbi dejstva, da gradimo v Soboti Sokolski tlom, ki potrebuje sedaj Va* še pomoči! Spodbujajte drug drugega k prispevkom, prosite za nje Vaše znance in prijatelje! Priredite zbirke! Podprite nas z Vašimi darovi čimpreje in čim izdatneje!
poučne članke o vodenju debatnih večeri,
0 sastancima članstva i naraštaja, o ure-denju i vodenju sokolskih knjižnica, o prosvetnom delu vežbaonice, o izletima i sl. Ako če dopuštati prostor, objavljivače se pojedini uzorni kratki nagovori, koji bi se mogli korisno upotrebiti u vežbao-nici, a poslužiče i prosvetarima i prednjacima kao uzorni primeri, prilikom sastav-
1 jan ja samostalnih nagovora.
Više ne obečajemo, dela je u tome dovoljno Uspeh biče veči i bliži, čim više i> biti radenika. Zato bratski pozivamo na saradnju svu braču, koja se bave sokolskim vaspitanjem sokolskog članstva, naraštaja i dece.
Ljub?,v za stvar mora pokazati uspeh u delu. Kod toga nam mogu pomagati samo stroga stvarnost i doslednost u reči i činu. A voditeljica neka nam bude čista sokolska Misao.
Zdravo!
Prosvetni odbor JSS.
d) Sprema li se več članstvo na II. jugoslovenski svesokolski slet -u Beogradu i kako se to vrši?
e) 'Kakvo je stanje u vežbaonicama i kakvo je stanje prednjaštva, jesu li pokušali prosvetni odbori saradivati s njim ruku u ruku?
f) Kako su uspeli ovogodišnji sokolski sletovi društava i župa u moralnom pogledu, a kako u sokolsko propagand-iiom? Koje pogreške i nedostaci su se kod toga opazili?
II. a) Jesu li znatne promene ju op-štom sokolskom životu iza Prve savezne prosvetne škole?
b) Ima li još slučajeva, u kojima je u pojedinim krajevima ovisan ili spreča-van napredak Sokolstva od nesokolskih činijaca? Ako je tako, kako tome doskočiti?
III. a) Gaie li nojedini društveni prosvetni odbori i opštu narodnu prosvetli? (Opšte naobrazbene knjižnice i čitaonice, pozorišta, lutkarstvo, pevački i glazbeni odseci, opšta kulturna i gospodarska na-obrazba članstva, itd.)
b) Jesu li naša društva, koja se bave takvom onštom narodnom prosvetom, u svom predmetnom radu osamljena, ili moguče konkurišu s društvima, koja imaju specialne predmetne programe? Ako postoje takva društva, koia su to (opšte) i iz kakvih Irazloga posižu sokolska društva u njihovo glavno radno područje?
c) Je li kod toga snosi štetu naše sredstvo za sokolsko vaspitanje čoveka — telovežba? Ako je tako, kako tome doskočiti?
*
Sva pitanja su podeljena u tri skupine. Prva skupina raspravlja sokolsko-nrosvetne prilike na području pojedinih župa. Ima svrhu, da pokaže pregled ce-lokupnog stanja te da omoguči zaključivanje o poboljšanju i raširenju delovanja prosvetnih odbora tamo, gde njihovo delo nije jedinstveno, gde je u ovom ili onom pogledu manjkavo ili nedovoljno.
Druga skupina želi pokazati razlike, napredak ili nazadovanje u stanju od onoga, kakvo je bilo pre prve prosvetne škole JSS. Pitanja pod III. neka pokažu, u kolikoj meri gaje sokolska društva opštu prosvetu u narodu, te neka budu Osnova raspravljanja i zakliučivanja, u koliko se takvo delovanje sokolskih društava preporuča i uopšte dopusta.
Svu braču referente molimo, da budu s obzirom na opširan program u svoj'im izveštajima kratki, a ipak tačni, koliko je najviše moguče. Radi velikog broja re-fcrcnata neka pojedini izveštaji ne traju mnogo više od 10 minuta.
Sednica i razgovor održače se u Sokolskom domu. Početak 26. oktobra t. g. u 9 sati pre podne.
Zdravo!
Prosvetni odbor JSS.
BRANKO HOPE (Banjaluka):
Hiljadudevetstotridesela.
najlepšeg i sigurnog
V (čC
Ћ
1
SOKOLSKA PROSVETft
Uvodna reč.
Pokraj toga objavljivače »Sokolska prosveta za društvene prosvetne radenike
Predsednicima prosvetnih odbora sokolskih župa JSS.
Prosvetni radni program za oktohar.
U toku meseca oktobra održite po inogučnosti pred svim kategorijama nagovore ili priredite društvena predavanja o sledečim temama:
1. oktobra 1905. osnovana je u Ljubljani Slovenska Sokolska Zveza. Vidi uvodnik u današnjem broju Sokolskog Glasnika- i Slovenski Sokol godište 1005.
1. oktobra 186'!. Konstituirajuča glavna skupština južnog Sokola u Ljubljani. Vidi uvodnik u prošlogodišnjem 1. oktobarskoni broju - Sokolskog Glasnika
6. oktobra 1008. Aneksija Bosne i Hercegovine. 8. 1018. proglašena če-hoslovačka nezavisnost u Parizu. —- 10. 1020. Izgubismo Korušku, koruškim plebiscitom Nešlo o tome imate u uvodniku prošl ogod i šn jeg	Sokolskog Glasnika
od 15. oktobra. — 17. 1012. Balkanski ral. 23. 1304. Pogibija Kraljeviča Marka. (Naročito prikladno za naraštaj i decu uz recitaciju narodnih pesama o Kraljeviču Marku.) — 28. 11018. Dan oslobo-denja Južnih Slovena. 1023. Dan uzi-davanja Triglavskog kamena JSS u Tyr-šev dom u Pragu itd.
Naročito vas upozoravamo na jubileje br. IX N. Verguna, staroste bratskog
Ruskog Sokolstva za granicama, o čijem životu i sokolovanju priredite po moguč-nosti predavanja. Nešto o tome vidi u današnjem Glasniku u rubrici »Slovensko Sokolstvo«.
Vrlo je važno, da- ne zaboravite na izlete u božanstvenu prirodu, koja je naročito u jesen bogata ne samo prekrasnim bojama več i divnim vidicima, jer je zrak obično vrlo čist. Izleti su jedno od najboljih sredstava za gajenje sokolskog drugarstva i društvenosti; zato marljivo pešačite.
f Brat Dmitrij Vsevolodo-vič g\9enjukov.
Pokojni Vice-admiral brat Dmitrij Vsevolodovič Nenjukov bio je član kultu i no-prosvetnog odbora Saveza Ruskog Sokolstva u Kr*. SHS i društva Ruski Soko u Zemunu te predsednik odbora za izdavanje ruskog sokolskog kalendara. Umro je 3. juna o. g u Zemunu. Na poslednjem putu ispratilo ga je beograd-sko i zemunsko rusko Spkolsko društvo te predstavnici Uprave Pokrajinskog Saveza. Nadgrobni govor održao je starosta zemunskog ruskog Sokola. Slava mu i svetla uspomena!
F
XXV. SEDNICA STARESIN. JSS 16. septembra 1029.
Brat starosta seča se proslave Tyr-ševog rodendana, koji če 17. septembra o. g. proslaviti sve praške sokolske župe na Olšanskom groblju. Iza toga iz-vestio je o sletu župe Celjske u Trbovlju, kojom prilikom je tamošnje društvo proslavilo 20 godišnjicu svog opstanka. —• Br. Jesili izveštava o utakmicama župe Tuzla, sednici zbora društvenih načelnika u Kranju i o župskom sletu Celjske župe nadopunivši izveštaj br. staroste.
Na predlog predsednika PO JSS br. Šuklea, zaključuje se, da se sazove sed-nica zbora župskih prosvetara za dane 26. i 27. oktobra o. g. u Brod na Savi.
O sletu župe Ljubljana opširno je iz-vestio starešinstvo podstarosta JSS brat Kajzelj.
Ozledni fond doznačio je Sokolskom društvu u Murskoj Soboti Din 600 — odobreno.
XXVI. SEDNICA STAREŠIN. JSS 23. septembra 1929.
Poveden je razgovor o Idočeku Sokolskog pevačkog društva župe Morav-sko-šleske i Tešinske, koje če koncertirati u Ljubljani 0. oktoffra o. g.
Ozledni fond doznačio je Sokolskom društvu Ježica Din 300 — odobreno.
Predsednik gradevnog odseka JSS br. Poženel predložio je, da se Sokolskom društvu Stepanja vas dopusti gradnja Sokolskog doma s promenama, koje je izradio na načrtu gradevni odsek JSS. Odobreno.
Sokolski dan.
SAVEZNI DAN ZA G. 1027. JOŠ UVEK DUGUJU.
Sve:
Župa Kranj:	Dražgoše,	Mojstrana,
Škofja Loka; župa Ljubljana: št. Vid nad Ljubljano; župa Maribor: Dravograd, Hoče, Marenberg, Pragersko; župa Cetinje: Danilov Grad; župa Niš: Caribrod, Negotin, Pirot, Prokuplje, Vlasotince; župa Novo mesto: Bojanci, Straža-Valta vas, Št. Janž, št. Jernej; župa Rijeka-Su-šak: Ogulin, Srpske Moravice; župa Skoplje: Devdelija, Kičevo, Kočane, Priština, Tetovo, Veles; župa Split: Igrane, Puči-šča, Podgora, Postira, Stobreč; župa Šibenik: Betina, Novi grad, Tepljuh Biočič; župa Vel. Bečkerek: Bašahid, Potiski sv. Nikolaja; župa Zagreb: Bizeljsko, Oku-čani, Petrinja, Rajhenburg,|Vrginmost.
Delomično:
Župa Celje: Trbovlje; župa Kranj:
i, *-j.......... »	j	v cii,c, /-,11 i,
Maribor: Beltinci, Jarenina, Slov. Bistrica, Središče ob Dravi; župa Novi Sad: Novi Sad, Petrovaradin; župa Novo me-sto: Gradac, Semič; župa Split: Donja Kaštela, Jelša, Vranjic; župa Vel. Bečkerek: Bela Crkva; župa Zagreb: Zagreb I.
SAVEZNI DAN ZA G./1928. UVEK DUGUJU.
Sve:
JOŠ
Župa Banja Luka: Bosanska Gradiš-ška, Kostajnica, Ljubija; župa Bjelovar: Vel. Zdenci; župa Cetinje: Bar, Herceg-novi, Nikšič, Kolašin i župa sama; iUpa Celje: Mozirje, Polzela, Rogaška Slatina, Rimske Toplice; župa Kragujevac: Alek-sandrovac, Kraljevo, Paračin, Ćačak; iu-pa Kranj: Dražgoše, Gorenja vas, Kranj, Koroška Bela, Mojstrana, Železniki; župa Ljubljana: Cerknica, Dob,,Dolenji Logatec, Jezica, Kamnik, Kočevje, Sokolsko društvo II v Ljubljani, Mengeš, Moste,
M
m
Polje, Radomlje, šiška, št. Vid, Vače, Vič, Višnja gora; župa Maribor: Čakovec, Hoče, jarenina, Križevci pri Ljutomeru, Marenberg, Maribor, Prevalje, Ptuj; župa Niš: Caribrod, Knjaževac, Negotin, Pirot, Prokuplje, Vlasotince; župa Novi Sad: Čurug, Bačko Petrovo selo, Petrovac, Pivnice, Vrbas; župa Novo mesio: Bojanci, Gradac, Kostanjevica, Mokronog, Straža-Valta vas, Št. Jernej, Toplice, Vinica, Žužemberk i župa sama; župa Ri-jeka-Sušak: Crikvenica, Draga, Nova Baška, Selce, Srpske Moravice, Zamet Kan-trida; župa Sarajevo: Fojnica, Travnik, Zenica i župa sama; župa Skoplje: Bi-tolj, Berovo, Carevo selo, Devdelija, Gnji-lauc, Gostivar, Kočane, Kumanovo, Kra-tovo, Negotin, Vardar, Ohrid, Prilep, Radovište, Skoplje, Štip, Tetovo, Resan, Veles, Vučitrn, Bujanovac; župa Split: BrUsje, Donja Kaštela, Igrane, Jelša, Ka-štel-Sučurac, Nerezišče, Omiš, Podgora, Postira, Pučišča, Sinj, Stobreč; Trogir, Vranjic; župa Šibenik: Benkovac, Betina, Filip Jakob, Kistanje, Novalja, Novi grad, Murter, Tijesno; župa Tuzla: Brčko, Gra-dačac, Tešanj, Ugljevik, Zavidovič; župa Užice: Bijelo polje, Guča, Nova Va-roš, Plevi je, Priboj, Požega/Užička, Užice, Višegrad; župa Vel. Bečkerek: Opo-vo, Potiski sv. Nikolaja, Nova Kaniža, Vršac; župa Zagreb: Bizeljsko, Boštanj. Krško, Okučani, Rajhenburg, Sevnica, Si-sak, Vrginmost, Zagreb I, Zagreb II,
Delomično:
Župa Banja Luka: Bihač; župa Bje-l°var: Hercegovac; župa Celje: Braslovče, Celje, Petrovče, Trbovlje; župa Kranj: Bled; župa Ljubljana: Loška dolina, Ribnica, Vel. Lašče, Litija-Šmartno, Stepanja vas, Žiri; župa Maribor: Oplotnica, Sv. Lenart; župa Novi Sad: Bački Brestovac, Stari Sivac, Zabalj; župa Sarajevo: Gorazda, Sarajevo; župa Skoplje: Prizren; župa Šibenik: Pag; župa Zagreb: Bosanska Dubica.
SAVEZNI DAN 1029.
II. iskaz.
Unapred su uplatila:
Sve:
Dakovo, Ljutomer, Podravska slatina, Novo mesto i Grubišno polje.
IZ UREDNIŠTVA
Radi ograničenosti prostora izosta-vili smo opširne opise uspelih župskih sletova, župe Ljubljanske i Celjske, koji su održani 15. septembra o. g., a koje čemo ukrašene brojnim slikama doneti u narednom broju.
S obzirom na pitanja, koja dolaze na uredništvo a i na saveznu kancelariju: t• uif se dobivaiu slike sa župskog sleta ljubljanske župe na Viču?« — izjavlju-jemo, kod fotografa br. Mancinija u Rožno) dolini, pošta Vič, koji ih prodaje u serijama (oko 15 kom.) po Din 50.
IZ UPRAVE
Uprava Sokolskog Glasnika raza* slala je prve opomene svim onim pret= platnicima, kako društvima tako i po= jedincima, koji još do danas nisu na= mirili pretplatu za Sokolski Glasnik, premda se več godište nagiba kraju. Upozoravamo ih i poslednji put mo= limo, da namire pretplatu čim pre, jer čemo u protivnom slučaju biti prisilje= ni obustaviti daljnje šiljanje lista. Pretplata iznosi za čitavu godinu sa* mo Din 50. Naš čekovni račun ima broj 10.932.
Širite Sokolski Glasnik
D
(L
Ц
'c
ŽUPA ZAGREB
PROSLAVA DESETOGODIŠNJICE UJEDINJENJA SOKOLSTVA U ZAGREBU.
Zagrebačka sokolska župa »Kralja Petra Svačiča , da udovolji naredenju Saveza a i potrebi da se spomene sve što se je u ovih deset godina života jugoslo-venskog Sokolstva radilo, rešila je da u mesecu novembru (2. i 3.) o. g. održi u Zagrebu svečanu proslavil desetogodiš-njice jugoslovenskog Sokolstva.
Zagrebačko Sokolstvo ima i naroči-tili razloga, da se održi ova proslava, jer ideja za 1. sokolski sabor potekla je iz Zagreba od br. Dr. Laze Popoviča, sve pripreme za I. sabor vodene su iz Zagreba gde su se održali i prvi sastanci, dogovori i zaključci predstavnika tada srpskoga, hrvatskoga i slovenskoga Sokolstva. I drugi sokolski Sabor održan je u Zagrebu. Kako na I tako i na П. sokolskom saboru veoma su aktivno uče-stvovali zagrebački sokolski radnici.
Današnji pak položaj Sokolstva u Zagrebu zahteva, da se ba.š u Zagrebu održi priredba jugoslovenskog Sokolstva
u večem stilu. To su razlozi, koji ruko-vode zagrebačku sokolsku župu za odr-žanje ove jnoslave.
Proslavi če. prisustvovati društva župe po svojim delegatima. Sam program če dati kako u tehničkom tako i u ostalom, pregled rada i razvitak jugoslovenskog Sokolstva. U tehničkom pogledu pružiče se sve vežbe od ujedinjenja do beogradskoga sleta, kako bi se video razvitak tehnike a i u ideološkom pravcu iz-neče se svi momenti, koji su važni , u de-_ setogodišnjem opstanku jugoslovenskog Sokolstva.
Dozvolom Saveza pozvače se i delegati vaniskih društava i župa, za koje če se izhoditi potreban popust na železnicama.
»Nova I \ ropa sprema naročiti broj posvečen Sokolstvu, u kome če biti član-ci iz pera sokolskih radnika, a prikazače se stručno i stvarno desetogodišnji život i rad jugoslovenskog Sokolstva.
Zagrebačka sokolska župa se nada, da če ovoj proslavi prisustvovati i veči broj delegata iz čitavog jugoslovenskog Sokolstva.	D,	M.	B.
ZUPA OSIJEK
JAVNA VEŽBA SOKOLSKOG DRUŠTVA U VALPOVU,
Pošto su sletovi našeg okružja i naše župe održani još početkom leta (okružni slet 26. maja u Donjem Mi« holjcu, a župski 0. juna u Osijeku),
Nadalje su članovi (33. domačih 17) izveli Jcgcrove proste vežbe za naš le« tošnji župski slet. Članice (21) su na* stavile sa dr. Murnikovim vežbama za beogradski svesokolski slet. Sledila je najbolje izvedena tačka: 20 članova je u krasnom tempu odvežbalo efektan
morali smo se odlučiti, da našu dru« štvenu javnu vežbu priredimo krajem leta, dakle i koncem jednom Sokolsko« uzgojnog radnog godišta. Ta naša jav« na vežba imala je da pokaže stupanj spreme našeg društva u pravcu sokol« ske uzgoje i organizacije.
Nedelja 25. augusta bje odredena za dan naše društvene javne vežbe. Kao goste pozvanu naša dva susedna bratska društva iz Donjeg Miholjca i Osijeka. Dani pre naše javne vežbe bili su tmurni i kišoviti: napunjali su nas brigom i bojazni, da nam ne bi nevreme pokvarilo naš svečani dan. I sama nedelja svanula je kišovita; ali priprave smo ipak dovršili, kako smo ih bili zamislili. 1’rc podne dočekasmo braču i sestre iz D. Miholjca, a posle podne one iz Osijeka. Čim je sokoF ska povorka (oko 150 sokolskih pri« padnika) uz zvukove vojne glazbe iz Osijeka krenula sa železniške stanice, sunce je probilo oblake, nebo se je razvedrilo, i mi stigosmo razdragana srca na naše lepo udešeno i iskičeno vežbalište u dvorištu Nove škole, gde se je več počelo skupljati gradanstvo i seljaštvo u velikom broju.
Sama je javna vežba počela u 4 sata popodne. Prvi su bili nastupili naraštajei (21. domačih 17) i vežbali Lhotskyjeve župske proste vežbe, za njima 15 naraštajniea sa Lhotskvjevim župskim vežbama venčičima Ža nji« ma su gosti vežbali na spravama: Osje« čani na preči i Miholjčani na ručama. Da pokažemo i druga sredstva sokol« ske odgoje, dali smo da deca izvode neke igre i to 18 ilečaka i 13 devojčiea, neke igre u kolu, u trčanju, lovice itd.
| tir. Murnikov sastav — proste vežbe za beogradski slet. Ta izvedba je po sudu stručnjaka bila bolja nego na sa« mom župskom sletu. Još su devojčice vežbale ljupke vežbe za beogradski svesokolski slet i dečaci opet svoje vežbe za isti slet, a na koncu je odio domačih članova pokazao svoje zna« nje u vežbama na preči, a odio nara« štajaca na ručama. Ta poslednja tačka ju pokazala da imamo nekoliko vrlo dobrih vežbača na spravama Sve u svemu, javna je vežba bila dobro ras« roredena, nastupi su sledili jedan za drugim bez prekidanja. Tačke su bile poprečno dosta dobro izvedene, sve uz pra^nju vojne glazbe. Društvo je pokazalo, tla su tehriičke priprave za heogradski slet u glavnom izvedene.
Nakon svršene javne vežbe ostalo je Sokolstvo i gradanstvo još neko vreme na vežbalištu. gde se je plesalo narodna kola zabavljalo itd. Točilo se je samo bezalkoholno piće!
Sokolske priredbe toga dana po« kazale su nam, da imamo više prijatelja nego što smo i sami mislili: mo« ralni uspeh je bio nesumnjiv a materi« jalni iznad svakog očekivanja, hvala darežljivim sreima naših pristaliea i marnim rukama naših sestara«Soko« lica! Takav uspeh nismo doživeli tamo od 1921. godine! Taj uspeh daje nam potieaja i uleva nam snage, da ure« dimo pitanje našeg sokolskog doma. Zemljište imamo, ali je još pusto ... Gradevni odbor se več bavi mišlju, kako da to pitanje pomaknemo s mrtve tačke. Samo napred, nazad ni korakal.
ŽUPA TUZLA
ŽUPSKA UTAKMICA.
Sokolska župa »Petra Velikog Oslo-bodioca« u Tuzli priredila je 7. i 8. septembra o. g. IV. župsku utakmicu u Tuzli.
U subotu popodne takmio se naraštaj, u nedelju prepodne članstvo i to na sportskom prostoru, a popodne su takmi-čari nastupili na glavnome trgu.
Muski naraštaj je takmio u prostim vežbama, preči, skoku u daljinu i visinu sa zaletom, bacanju kugle 4 kg teške i u trčanju na 100 m. Vrste su brojile po pet naraštajaca, takmilo je pet vrstiju, sviju naraštajaca kao pojedinaca pa je bilo 35. Postigle su: L Tuzla 502-5, II. Teslič 423, III. Lukavac 365, 4. Brčko i 5. Doboj. Pojedinci: I. Maksimovič Bogdan, Tuzla 116-5; II. Juras Franjo, Teslič 114 i III. Mihalič Maks, Tuzla 11P5 tač. Najbolji uspesi: skok u daljinu 5-60 m, u visinu
P50m i to bez daske, kugla 12-95 m, tr-čanje 100 m 13'Д sek.
Ženski naraštaj je takmio u prostim vežbama, gredi, skoku u visinu sa zaletom, bacanju lopte 1 kg teške i trčanju na 60 m. Osim toga ocenjen je nastup k prostim vežbama, kod obojeg naraštaja još i skladnost sa 10 tačaka, a ponašanje, vodstvo i oprema sa 10 tačaka. Takmile su tri vrste po četiri naraštajke, svega 15 pojedinki. Postigle su: L Brčko 202, II. Teslič 232-5 i III. Lukavac 218 tačaka; pojedinke: L Glanzer Anka, Teslič 02-5; II. Kostič Mara, Brčko 75,-5 i III. Jovanovič Zora, Brčko 74-5 tač. Najbolji uspesi: skok u vis F15 m, lopta s obe ruke 35-75 m, trčanje 0n/r. sek.
Članovi su takmili u prostim vežba-ma, preči, ručama, konju u šir s. h., kru-govima, bacanju kugle 7-25 kg, skoku u visinu sa zaletova bez daske, trčanju preko zapreka 110 m i u penjaju 7-50 m.
Ocenjivala se je skladnost kod prostih vezbi sa 10 i vodstvo, ponašanje i oprema isto tako sa 10 tačaka. Takmilo je šest vrsta po pet takmičara, pojedinaca pak 35. Postigle su: 1. Zvornik 317-5, II. Kreka 203-2, 111. Doboj 272‘5, 4. Lukavac, ,5. Derventa i 6. Gračanica. Pojedinci: I. Kovačevič Vaso, Zvornik 75-25; 11. Popovič Vojo, Zvornik '74-25 i III. Mandič Emil i Matjašec Stjepan, oba iz Kreke 73-5 tač. Najbolji uspesi: Kugla 11-15 m, skok u visinu 1-40 m, penjanje S:i/r, sek.
Članice su takmile u prostim vežbama, skoku u visinu sa zaletom, bacanju lonte 2 kg teške, trčanju na 60 m i gredi. Osim toga ocenjivao se je nastup k prostim vežbama sa 10, skladnost kod prostih vežbi sa 10 i ponašanje, vodstvo i oprema sa 10 tačaka. Takmilo je pet vrsta po četiri takmičarke, ili 20 pojedin-ki. Postigle su: 1. Teslič 130-5, II. Derventa 111-5, III. Zvorriik 107, 4. Brčko i 5 Lukavac; pojedinke: L Glanzer Jelena, Teslič 42; II. Vujadinovič Milena, Derventa 37"5 i III. Despotič Nata, Zvornik 22 tac. Najbolji uspesi: skok v visinu lT5m, trčanje 93/s sek, bacanje lopte oberučke 41 m.
Medutim dok je naraštaj imao više slobodnu utakmicu, članovi su takmili s vežbama za niže odeljenje za slet u Beogradu, a članice u četveroboju i kraj toga još na gredi.
Muški naraštaj kao i članovi takmili su se za prelazni dar, t. j. za barjak. Tako je za iednu godinu osvojio župski naraštajski barjak naraštaj iz Tuzle, a župski članski barjak osvojili su članovi iz Zvornika.^
Organizacija utakmica bila je vrlo dobra, a vodio ih je načelnik brat Inž. Miloš Kvapil. Šteta, da je bilo vežbalište suviše razmočeno radi nevremena, u subotu je čak za vreme utakmice naraštaja padala kiša. U nedelju osvanuo je vrlo lepi dan, koji je privukao mnogobrojne gledaoce na popodnevnu javnu vežbu.
Od 16 društava, koja su učlanjena ii župi takmilo je 0 društava, što dakako ne sn^emo uzeti za zlo, jer su otsutna društva večinom malena i poratna, koja nemaju još ni svojih sprava ni vežbao-nice, a ni letnog Vežbališta. Agilno žup-sko načelništvo i prednjaštvo sviju društava nastojače ta j nedostatak popraviti i očekuje se, da če u Beogradu župa na-stupiti najmanje sa 8 vrsta članova u ni-žem i 1 vrstom u srednjem odeljenju. A i članice če nastojati, da če povečati svoj broj u četveroboju i postiči veči uspeli nego ove godine na župskoj utakmici. Utakmicama i javnoj vežbi prisustvovao je podnaeelnik JSS br. J. Jesih.
Kod javne vežbe nastupili su naraštaj i članstvo s obaveznim prostim vežbama za Beograd, koje su izvadali s potpu-niin uspehom tako, da su ubrali od gle-dalaca oduševljena odobravanja. Osim <oga nastupili su članovi na ručama i preči, kojinia se ali poznala mala umor-nost od teškog takmičenja. Vojska i to četa peš. puka 25. i art. puka 6. nastu-pile su odeljeno u dva odeljena s istim vežbama puškama. Na trgu je izvršena i predaja bar jaka pobedničkim odeljenji-ma s primernim nagovorom i pozdravom župskog staroste br. Petroviča i zamenika staroste br. Dr. Krstiča. Konačno su još oba odreda vojske načinila veliku sim-boličku skupinu uz pratnju voine glazbe, koja je neumorno svirala i svim telovež-bačkim nastupima.	J.	J.	J.
ŽUPA BJELOVAR
DRUGA JAVNA VEŽBA SOKOLSKOG DRUŠTVA U ĐULAVESI.
Dulaves je vrlo prometno -mesto na glavnoj cesti i železničkoj pruzi Daruvar-Virovitica, na . tromedi triju srezova. Osnovano je tek god. 1866. ali seje usled jakog prometa i trgovine lepo razvilo.
To mesto osnovao je pomadžareni grof Dul a Jankovič. Po .njemu je mesto i dobilo ime — Dulaves. Grof Dula, koji je u svoje vreme u tim krajevima imao vrlo velike posede naselio je to mesto samim Madžarima iz Madžarske i Nemcima, koji su pre dolaska ovamo bili kolonizirani u Madžarskoj a jiotiču iz Vesprima u Rajhu.
To je mesto dakle čisto madžarsko i nemačko a takvim se žitelji i danas ose-čaju. U Dulavesi ima tek pet domova srpskili i 2 hrvatska. Medutim jaka i vrlo bliža okolina od 24 sela čisto je slovenska osim četiri sela, koja su takoder kolonizirana Madžarima oko 1860.—1870. god. Sva ta sela gravitiraju trgovinom u Dulaves, u kom je gotovo svaka kuča obrtnička i trgovačka. Svili zanatskih struka ima u mestu. Ma da žitelji mesta Dulaves žive i ekonomski se jačaju i bogate od okolnili slovenskih žitelja nisu ni najmanje skloni okolnom slovenskom življu. U tim i takvim prilikama več treča godina kako razvija svoj rad jugoslo-vensko Sokolsko društvo. u Dulavesi, u kome su članovi seljaci okolnili mesta i okolno sveštenstvo i učiteljstvo. U Samom društvu vlada vanredno lepa sloga, primeran rad i jaka sokolska svest. Na 22. IX. o. g. priredilo je Sokolsko društvo u Dulavesi vrlo uspelu svoju drugu javnu vežbu, na kojoj su sudelovala .br. društva iz Daru vara, Pakraca, Podr. Slatine i Virovitice u vrlo lepom broju. Vežbe su izvadane precizno a poseta je bila kao na kakvom župskom sletu.
Posle vežbe održao je društveni pro-svetar br. sveštenik A. Doič za mesne prilike vrlo značajan govor. U govoru ie spomenuo nedavno umrloga velikog
prijatelja i dobrotvora našega naroda b. p. Dr. A. Rajsa, koji je kao slobodni i neutralni Švajcarac a po krvi Francuz upoznao za vreme rata i zavoleo naš narod tako silno da je po vlastitom priznanju i izjavi u testamentu u našoj domovini našao drugu svoju milu majku tlo-movinu a u našem narodu svoju prvu i pravu braću. Naglasio.je govornik kako dr. Rajs ni je tako samo govorio več i delao, jer je i ako neutralac stupio u boj ne redov«; i zalagao život svoj za naše oslobodenje a po priznanju merodavnih svojim snažnim perom i jakim duhom koristio toliko oslobodenju našemu on sam koliko koja divizija oružane vojske. Da kruniše delo ljubavi svoje za našu naciju dr. Rajs ie sve svoje a uaročito srce svoje darovao našem narodu. Govornik je u završetku svog govora ape lovao na naše sugradane neslovenske krvi i jezika kako bi se na d ra. Rajsa tre-
bali ugledati i oni pa obzirom na to sto u našem narodu i našoj zemlji stiču položaje, jačaju gospodarski i zgrtu mnoga materijalna dobra da bi trebali ovoj zemlji i ovom narodu dati svoiu dušu i iskreno i verno srce svoje.
Prisutni su burno pOvladivali govorniku a u budučnosti če se videti kako će ga prihvatiti oni, kojima je namenjen.
Okolni slovenski živalj sa velikim simpatijama prati rad Sokolskog društva u Dulavesi, koje u nacionalnom i pro-svetnom smislu upliviše na njega blago-tvorno. Da to mlado društvo može tako lepo razvijati svoj rad ima mnogo zahvaliti br. Sokolskom društvu u Daruva-ru, od koga uživa mnogo moralne i ma-terijalne pomoti. Isto tako vredni brat Dragutin Ržehak, načelnik društva u Pa-kracu neumorno pomaže društvo u teh-ničkom usavršavanju.	Soko.
ŽUPA MARIBOR
DESETLETNICA IN OTVORITEV SOKOLSKEGA DOMA V OPLOT* NICI.
Za Sokolstvo pomemben praznik se je vršil dne 4. avgusta t. 1. v mali pohorski metropoli Oplotnici. Kakor je majčkena naša narodna postojanka,
Ne bodem našteval posameznih točk dneva in programa, lahko pa rečem, da je otvoritev doma, povorka sko/.i vas in javna telovadba uspela zares prav dobro. Nastopili so vsi domači oddelki ter bratje iz Konjic, Ma* ribora in dva iz Studencev. Igrala je pri povorki in telovadbi godba mari-
" n ‘
r - ‘ TS
¥ © S
ДИк i	w
f t f
take je po duhu silna, vztrajna, nepo* pustljiva. Ognjišče vseh nas je pa Sokol, ki se ga oklepamo z največjo lju* beznijo. Dasi so naši člani revni, ven* dar so si z vztrajnim delom ustvarili primeren hram, kjer ob telovadnih urah telovadi nad 50 telovadečih in še vedno novi prihajajo, saj vidijo v nas najlepšo organizacijo in bratsko ljube* zen. S takim članstvom se da veliko napraviti in to smo pokazali letos 4. av* gusta.
borskega Sokola v splošno zadovolj* nost. Udeležba je bila velika ter isto gmoten in moralen uspeh precejšen.
*
Društvo pa še čaka mnogo dela, ker nima še orodja (le nekaj slabega zasilnega) na prosvetnem polju se tudi ne more udejstvovati, dokler ni* ma odra. Zatorej bratje in sestre na delo z podvojeno silo. Zdravo!
Julče Hmehik, t. č. načelnik.
KOROŠKO SOKOLSKO OKROŽJE.
Igra »Odbojka« se v naši župi goji že par let. Prinesli so jo k nam bratje, ki so obiskovali tečaj v Pragi. — Go* tovo je, da nosi Mariborska župa v tem oziru prvenstvo med vsemi župa* mi našega saveza. Razveseljivo je či* tati, da jo tudi druge župe posnemajo. S to igro je mogoče uvesti v društva ono življenje, ki je potrebno za smo* treno telovadno delo, seveda — ne pretiravati. V naši župi je ta igra že tako udomačena, da jo igra vse — od najmlajših do članov*starinarjev.
Župno načelništvo je razpisalo za
1.	1929. tekme vseh društev v »Odboj* ki«. — V kratkem se bo odigral finale za prvaka župe.
Koroško okrožje je absolviralo meddruštvene tekme v »Odbojki« v nedeljo dne 8. septemra v Črni, oziro* ma Žerjavu. Kljub temu, da bi se mo* rala udeležiti tekem vsa društva v okrožju, so izostala društva: Maren* berg, Vuzenica, Dravograd, Prevalje in Slovenjgradec. Da se društva ne udeležijo telovadnih tekem ali nasto* pov, je večkrat opravičljivo, da se pa društva niso udeležila teh tekem, je obsojanja vredno. Iz tega je razvidno, da večina teh društev v letošnjem letu sploh ni delala. Nekatera se sploh niso udeležila letošnjih okrožnih pri* reditev in niti sama niso priredila te* lovadnega nastopa. (Glede nastopov pripominjam, da to ne velja za dru* štvi: Prevalje in Dravograd. Ti sta imeli svoj nastop).
Vsa čast pa društvom (Črna, Me* žica in Guštanj, ki so se udeležila te* kem. Kakor smo ta društva videli na vsakem nastopu, tako so tudi prišla na tekmo.
Tekma je izpadla prav dobro. Igralci so bili vseskozi disciplinirani. Nekoliko splošnih pripomb k igri: Črna igra s tehniko, igralci tvorijo resnično celoto, ki je v vedni zvezi med seboj. Mežica ima mnogo izgledov na lepo igro. Pri njenem moštvu manjka kom* binacija, streli so ostri. Guštanj ima v glavnem iste иараке kot Mežica; še kombinacija, pa bi bila igra obeh dru* štev prav lepa.
Tekem se je udeležilo tudi dokaj občinstva. To je znamenje, da vzbuja igra zanimanje. Mogoče bomo z njo oteli nogometu udano mladež in jo pri* vedli v naše vrste.
Sodil je br. Grgič iz Maribora, kot zastopnik okrožja pa je bil br. Veljak.
Posamezna tekma je trgala 2X15 minut.
Rezultati
slede
Št.	Društva	1. poltES	II. polčas	Skupaj
1.	Črna : Mežica	24:13	22:8	46:21
2.	Črna : Guštanj	25:9	16:12	41:21
Iz rezultatov je torej razvidno, da je zmagovalec društvo Črna, ki je s tem dobilo naslov:	prvak	okrožja.
Društvo Črna bo sedaj igralo s prva* kom mariborskega okrožja. — Tekme za prvenstvo župe bo razglasilo župno načelništvo. Bratsko društvo v Črni naj vztrajno vežba dalje, da bo častno zastopalo naše okrožje na tekmah za prvenstvo župe.	M.	V.
II.	JAVNI NASTOP SOKOLSKEGA DRUŠTVA V VERŽEJU.
Sokol v Veržeju je priredil v nedeljo 15. septembra t. I. na res prijaznem vrtu br. Hedžeta svoj drugi javni telovadni nastop s sodelovanjem skoro vseh društev Mur. sok. okrožja. Lep primer sok. doslednosti, discipline in skupnosti na deželi, kar v mestih ni videti!
Komaj dve leti staro društvo, ki je moralo tekom svojega kratkega obstoja pretrpeti marsikaj, je pokazalo na svojem nastopu, da ni trohnela, ampak zdrava veja na mogočnem deblu JSS. Skromen društveni nastop, ki pa je pokazal dovelj, je vodil prvič kmetski fant, domačin bral Joško Topolnik, dokaj dobro, točno in umerjeno. 1 udi ostale točke razen članic so vodili sami domači vodniki — dobro. Moška deca je odtelovadila še strumno vaje za vseokolski zlet, enako dobro 7« podala ženska deca konjičke. Oba oddelka sta bila pomnožena z Križevsko deco. Nastop članic ni bil zadovoljiv! Zakaj ni vodila domača društvena načelnica?! Naj se navadijo! Uspele so proste vaje bratov iz Križevcev, ki so podali svoje posebne, res točno in skladno enako kot doma in v Gor. Radgoni. Sledila je nato orodna telovadba, pri kateri so nastopili bratje iz Sobote, Ljutomera in Veržeja. Telovadni program so zaključili člani s savez-nimi vajami. H koncu se je zahvalil za poset društveni starosta br. J. Senčar in s par besedami pisec teh vrtic -—ar.
Spremajmo se za II. jugosio-venski svesokolski slet u Beogradu g. 1930. — Jačajmo se!
ŽUPA CELJE
Župski prednjaški izpil se vrši v nedeljo 6. oktobra ob 8. uri zjutraj v telovadnici Sokolskega društva v Celju. Priglasiti se ie k izpitu najkasneje do 3. oktobra. Kdo je .pripuščen k izpitu, je razvidno iz (poglavja III. poslovnika za picdnjaške izpite, ki je objavljen v Pred-njaku« štev. 6. iz leta 1929. 1 V tem poslovniku je navedena vsa 'snov, ki jo mora kandidat(inja) obvladati. Izpit bi se moral vršiti iže 14. julija, iz utemeljenih razlogov ga je župno načelništvo preložilo na 0. oktober. Kandidati in kandidatinje so imeli tedaj časa, da se ina izpit dobro pripravijo.
Župna tekma v vajah, predpisanih
za vsesokolski zlet ,v Beogradu I. 1930. bo v nedeljo 13. oktobra ob 8. uri dopoldne v Celju. Snov je bila deloma objavljena v 1 Prednjaku < št. 3.—5. 1929. Načelništvo je med tem razposlalo društvom okrožnico, kjer so navedene ostale podrobnosti. Opozarjamo, tla poteče rok za priglasitev 10. oktobra, i udi o teh tekmah se je v župi razpravljalo že pred meseci, zato tembolj upravičeno računamo na številno udeležbo.
Nova prednjačita. Župni prednjaški izpit je napravila U. julija t. 1. z odličnim uspehom sestra Marija , Križ-m a n i č e v a , članica Sokolskega društva v Celju.	.
OTKRIVANJE SPOMENIKA KRALJU PETRU OSLOBODIOCU U BOS. KRUPI.
21. o. m. otkriven je na svečani način spomenik blagopokojnom . Kralju Petru Oslobodiocu u Bos. Krupi. Taj dan bio je ne samo za Bos. Krupu več za čitavu Bos. Krajinu jedna velebna i oduševljena manifestacija čitavoga naroda za kralja, domovinu i jedinstvo. Premda je čitavo pre podne dok se glavni deo svečanosti obavljao padala, neprekidno jaka kiša, ipak je nemoguče stvarno opisati otlušev-ljenje brojnoga naroda iz bliže i daljnje okoline, koji je pohrlio na ovu svečanost, da se na taj način oduži uspomeni Petra Mrkonjiča. Čitavo je mesto iskičeno morem narodnih i državnih zastava; kuče i ulice išarane zelenjem i barjacima; po-dignuti slavoluci i gruvanje mužara, sve je to uz razleganje narodne pesme da-valo mestu najsvečaniji izgled.
Prisutnost izaslanika Nj. Vel. Kralja - gen. Radovanoviča, izaslanika kr. vlade ministra g. Uzunoviča, zastupnika ministra vojske puk. Pešiča te brojnih od-ličnaka još je povečalo svečanost ove priredbe.
Nakon što je odsluženo bogoslužje u pravoslavno] crkvi, kojem je uz gornic odličnike prisustvovalo mnoštvo naroda, svrstala se povorka i krenula pred sam spomenik. Malo zatim dolaze general Radovanovič, g. Uzunovič, g. Pešič i ostali. Pred spomenikom drži se opjelo za blago-pokojnog kralja. Odred vojske pa 1 i svečane salve vojna glazba intonira držav-nu himuu, mužari gruvaju, narod kliče kralju, domovini, jedinstvu . . . Oduševlje-nju ni kraja .. .
Potpresednik odbora: starešina Sokolskog društva u Bos. Krupi brat Jovan Starovič pozdravlja izaslanike, delegate i sve prisutne, te iznaša historijat borba i kretanja Petra Mrkonjiča po Bos. Krajini. Govori o akciji, koja je povedena medu narodom za podizanje ovoga spomenika i o borbama malene Srbije, koja je postala Piemont svili južnih Slovena, za ujedinjenje celokupnog našeg naroda.
Izaslanik Nj. Vel. kralja otkriva spomenik »jednom >od največih vladara u historiji« ... i predaje ga g. načelniku na čuvanje. Načelnik g. Zeljkovič prima spomenik i obečaje ga čuvati kao naj-veču svetinju. Govori iza toga minister g. Uzunovič i još neki govornici. Tada se polažu pred spomenik venci, kojili je bio lepi broj. Jedan starac polaže venac spleten od trnja i cveča sa čorkovače, gde je kralj Peter 1875. g. bio utaboren. Izmedu ostalih polažu venac i predstavnici sokolske župe »Petra Mrkonjiča« (Banja Luka).
Posle ovog svečanog čina otkriva-nja spomenika prireden 1 je banket za
ZUPA BANJA LUKA
uzvanike
ŽUPA SUŠAK - RIJEKA
SVEČANA AKADEMIJA U ALE* SKANDROVU.
Sokolsko društvo Aleksandrovo prireduje u nedelju 6. oktobra u svom novom sagradenom sokolskom domu 1. svečanu akademij u sa sledečim rasporedom:
U 4 sata Sastanak pred starom sokolanom.
U 4 'A sata Povorka sa glazbom kroz mesto u »Sokolski Dom«.
U 5 sati Blagoslov Doma.
U 7 'A sati
SVEČANA AKADEMIJA.
I. Pozdrav starešine.
II. Prigodna deklamacija »Sokol* skom Domu« od A. Žica.
III. »Mali Amari«, muška i žen* ska deca.
IV’. »Dečji gimnastički rukovet«, ženska tleča.
V. »Petorica«, muški naraštaj.
VI. »Maramicc«, članice.
VII. »La Lisanjera«, ženski nara*
štaj.
VIII. »Buči, buči morje Adrijan* sko«, članovi.
IX. »Petko ritmička scena«, čla*
nice.
X. »Oj Slaveni«, članovi.
Brado, sestre i prijatelji Sokolstva!
Odazovite sc u punom broju, da ova naša I. akademija u našem veličan* stvenom Domu hude živi svetlok brat* ske sloge, ratla i ustrajnosti. Na ovoj skrajnoj hridini severnog plavog Ja* tirana. Na domaku naše otete nam sc* stre Istre, kojoj još nije zasjalo suncc slobotle. — Odazovite sc, do viclova na Akademiji!
Zdravo!
Odbor.
gde je mnogo lepih zdravica izrečeno, lstog dana posle podne imao se održati javan nastup Sokola na let-noni vežbalištu, ali je isti odgotlen zbog mokrog terena na drugi dan.
Kako su vremenske nepogode spre-čile normalno izvodenje programa, to je veliki broj učesnika još istog dana krenilo kučania, a medu njima i ostala Sokolska društva. Program nastupa izveden je u nedelju 22. o. m. jedino po So-kolskom društvu Bos. Krupa i Banja 1 uka.
U 1 sat po podne svrstala se povorka Sokola pred spomenikom pretl-vodena vojnom glazbom. Pred povor-k.om jašio je brat Petrovič sa državnom zastavom, dok je zastava banjalučkog Sokola nošena u povorci. Slede članovi u odori, članovi vežbači, naraštajke, 'članice, deca i nAraštaj, te gradanstvo. Nakon što je povorka obišla ulicama mesta uputili su se svi učesnici na letno vežbalište. Tu se sakupio lepi broj glc-dalaca uz predstavnike vlasti i opštine te starešinstvo župe.
Vežbe je pratila vojna, muzika, što je još više pridonelo lepoti izvedenog programa.
1.	nastupaju muška deca za njima ženska deca sa prostim vežbama za svesokolski slet u Beogradu.
3.	Proste vežbe za slet u Beogradu članovi za njima članice.
5. Vežbe na ručama naraštaj Sokola Banja Luka i na preči članovi Sokola Bos. -Krupa.
6. Vrbniče nad morem« naraštaj iz uke.
Vežbe čunjevima članice Banja
Banja
7.
Luka.
8.
Banja
0.
sa veslima naraštajke
L.n
Mornari Luka.
VVžbe na preči članovi Banja ka i na ručama članovi Bos. Krupa.
10. Skok s motkom članovi Banja Luka.
11. Skupinska vežba devetorice — članovi Banja Luka.
Sve su vežbe izvedene na opče zadovoljstvo, a pogotovo su aplauz pobrali Mornari u slikovitoj mornarskoj odeči sa veslima i »Vrbince nad morem« kojn su vežbu sa pesmom pratile članice i naraštaj Sokola iz Banja Luke.
Koliko na samoj svečanosti kod ot-kriča spomenika, čemu je mesno Sokolsko društvo vrlo mnogo pridonelo, toliko i kod javnog nastupa Sokoli su se odužili uspomeni Petra Mrkonjiča čije ime nosi njihova župa i dali sav svoj trud, kako bi ova retka ali veličanstvena svečanost čim lepše i uspešnije ispala.
Jott.
ŽUPA KRANJ
TEKME DRUŠTEV GORENJSKE SOKOLSKE ŽUPE.
Tekme društev Gorenjske sokol* ske župe so se vršile dne 7. in 8. sep* tembra na Jesenicah in so v vsakem oziru precej dobro uspele. V soboto popoldne dne 7. septembra se je vršila na obširnem sokolskem letnem telova* dišču tekma članov v šesteroboju. Tekme se je udeležilo 17 elanov iz društev Bled, Jesenice, Koroška Bela* Javornik, Kranj in Škofja Loka. Do* segli so se v posameznih disciplinah lepi rezultati, akoravno je bilo tlosko* čišče in tekališče za slična tekmovanja
Janez, Jesenice 5*33. III. Karčič Pavle, Škofja Loka 5'27. Skok v višino: I. Šif* rer 155. II. Zaletel Tine in Karčič Pav* le, oba iz Šofjc Loke po 150 cm.
Metanje kroglje: I. Šifrer 10*67.
II. Pristov, Jesenice 9’89. III. Cerovac Vladimir, Škofja Loka 8"89 m.
Pek na 100 metrov: 1. Karčič Pavic 12 sek. II. Šifrer, Kranj in Zaletel Tine, Škofja Loka 12-/r>.
iekme elanov in naraščaja na orodju ter članic v četveroboju so sc vršile v nedeljo dopoldne na istem te* lovadišču. Tekem se je udeležilo 14 članov v višjem oddelku (šavezni sred* nji oddelek) ter 34 članov v nižjem od* delku. I c kem so se udeležila v višjem oddelku s posamezniki društva: Kranj, Jesenice in Škofja Loka, v nižjem od* delku pa s kompletnimi vrstami in tudi posamezniki: Jesenice, Koroška Bela* Javornik, Kranj, Radovljica, s posa* mezniki pa Škofja Loka. I snehi so bili najlepši na drogu, bradlji in krogih, slabši na konju in v prostih vajah, naj* slabši pa v skoku, plezanju in teku čez ovire. Prvo mesto v višjem oddelku si je priboril brat Pristov Janez iz Jese* nic 90-96%. II. mesto brat Košar Ma* rijan z 90-13%. III. mesto Završnik Albin, Kranj z 82’50%. Nad 70% so dosegli: še: Karčič Pavle, Škofja Loka 82"22%, Ažman Drago in Planinšek Pa* vel, oba iz Kranja pa 80'86%, ter Za* letel Tine, Škofja Loka 7111%.
V nižjem oddelku si je priborila
I.	mesto vrsta Sokola iz Jesenic Z 432"25 točkami. II. Kranj s 420'75 toč* kami. III. Koroška Bela*Javornik s 378-75 točkami. IV. mesto Radovljica s 332-50 točkami.
Med posamezniki je na prvem mestu brat Frane Noč iz Jesenic 93"89%. II. brat Ažman Janez, Kranj 88%. III. brat Karčič Franc, Kranj 87’22. Nad 70% so še dosegli bratje, kot 4. Vistcr Maks, Jesenice 82‘22%,
5.	Bokal I-erdo, Jesenice 78'69%, 6. Haf* ner Vilko, Kranj 76-11%, 7. Poljanšek Frane, Radovljica 73'89%, 8. Justin Venceslav, Javornik 73%, 9. Križnar Željko, Kranj, Razinger Ignacij, .lese* nice in Gerdej Oto, Javornik, vsi po 71"11% ter 10. Iskra Franc, Javornik z 70%.
Članic v četveroboju je tekmovalo 5 ter je na prvem mestu sestra Potoč* nik Kati iz Škofje Loke s 28"75 točka* mi, II. Vreček Pavla, 111. Ažman 1 leda, obe iz Kranja.
Pri tekmi moškega naraščaja na orodju v višjem oddelku je tekmovalo 5 posameznikov. I. mesto je dosegel Razinger Jaromir iz Radovljice. II.' Špi* car Bojan, Radovljica. III. Engelman Stanko, Kranj.
V nižjem oddelku je tekmovalo 6 posameznikov. I. mesto je dosegel Štiglic Vilko, II. Majdič Joško, III. En* gclman Št., vsi iz Kranja.
Pri tekmi ženskega naraščaja v višjem oddelku je na prvem mestu Nučič Sonja, na II. Jakše Štefka, na
III. Florjančič Ana, vse iz Kranja.
V nižjem oddelku pa I. Majdič Mila, Kranj, II. Kralj Slavka, Radov* Ijiea in III. Ažman Duša, Kranj.
Pri tekmah članov se opaža pre* eejšen napredek, toda pri članicah, moškem in ženskem naraščaju pa je število tekmujočih mnogo prenizko in bodo morala vsa društva tem oddel* kom posvetiti mnogo več pažnje.
Po pravilniku za predajo prehod* nega darila so tekmovali samo člani ter si je prehodno darilo priborilo dobo enega leta društvo Kranj s točkami, na II. mestu so Jesenice,
III.	Škofja Loka, na IV. Javornik,
V.	Radovljica.
Tekem na orodju se niso udele* žila društva Bled, Bistrica, Mojstrana, Dražgoše, Gorenja vas*Poljane, Želez* niki, Stražišče in Tržič.
Popoldne ob 15. uri se je pričel na novo splaniranem telovadišču poleg sokolskega doma javni telovadni na* stop navzočnih oddelkov. Radi omeje* nega prostora je nastopilo le omejeno število telovadečih ter sc je pri nasto* pajočih opazila precejšnja utrujenost ratli tekem tega in prejšnjega dne. Lep je bil nastop članov z župnimi in sa* veznimi prostimi vajami ter telovadba na enem drogu in dveh bradljah, kjer se je opazilo nekaj elegantnih telo* vadcev.
za
47
na
na
Zmagovalna vrsta Sokolskega društva Jesenice.
precej neprimerno, a tudi pri večini tekmovalcev sc je opazilo, tla so bili slabo pripravljeni. Prvo mesto si je priboril s 67 točkami brat Šifrer Živko iz Kranja, drugo brat Zaletel Tine in Kavčič Pavle, oba iz Škofje Loke. Re* zultati v posameznih disciplinah so bili naslednji:	Plezanje	v	višino	na	7	m.
I.	Zaletel Tine, Škofja Loka 11%. II. Košar Marijan, Kranj ll'/в. Skok v da* Ijavo: I. Šifrer Živko 5"85. II. Pristov
Po javni telovadbi je -brat župni načelnik objavil rezultate tekem, ter razdelil najboljšim tekmovalcem di* plome -in naglasil, da je pri tekmah doseglo I. mesto društvo Kranj, katero si jc s tem priborilo prehodno darilo, krasen prapor za dobo enega leta. Župni starosta brat Janko Sajovic je pozval načelnika zmagovitega društva brata Cirila Žebreta iz vrste telovaa* cev in mu izročil prapor ter naglasil,
Trening
Pod tom riječju razu-mijevamo n športu posebno vježbanje, koje se izvodi tijekom dužeg vremena u pojaeanoj formi.
Kod toga, osim na redovito vjnž-banje, mora vježbae da pazi i na uz-državanje ravnoteže pojačane izmjene tvari, koja nastaje uslijed teškog rada, ltoji umara tijelo i duh. Za liadopunu velikog gubitka snage, koji je s time u vezi, najprikladnije je sredstvo okre-pni proizvod
koji sadržaje vazne hranive saatojine u koncentrovanoj formi, a ne optereeuje želudac i crijeva sa nepotrebnim balastom.
2—3 žlieice Ovomaltine ujutro i popodne u jednoj šalici mlijeka, umj°-sto kave ili čaja. dovoljno je vrelo snage za svakog vježbača.
Dobiva se svagdje uz cijenu od Din 18 50 po kuti ji.
Tiažite besplatni uzorak, pozivajuei se na ovaj list kod
Dr. A. WANDER d. d.,
ZAGREB
naj bo to prehodno darilo simbol dela in napredka ter plemenite in bratske sokolske tekme med društvi in posa* mczniki in to v vseh panogah sokol« skega telesno*vzgojnega dela. Izvršila
sc je pobratimija med novim m jese< niškim praporom, nakar je načelnik brat Žebre ob zvokih sokolske korač= niee, na čelu čete krepkih telovadcev in viharno pozdravljen od številnega občinstva odnesel prapor s telovadišča.
M. Sušnik.
C
ZBOR DRUŠTVENIH NAČELNIKOV.
Zbor društvenih načelnikov je imel -v soboto 14. septembra pod predsedstvom žup. načelnika brata Fr. Ažmana svojo sejo v Narodnem domu v Kranju, katere se je udeležil br. Ante Gnidovec kot zastopnik zimsko-sportnega saveza in pod-načelnik JSS brat Jesih. Od 13 društev, ki so včlanjena v Gorenjski sokolski /.upi, je bilo prisotnih У, manjkala so: Boli. Bistrica, Dražgoše, Gorenja vas in /dežniki.
Pri poročilu o društvenih javnih nastopih, o župnem zletu in župni tekmi se je konstatiralo, da je letos število telova-dečih nekoliko narastlo, da so izpadli vsi nastopi prav dobro in da se je na tek: mah pokazal velik napredek. Pri prosti tekmi so vsi rezultati, doseženi na vsesok. zletu 1. 1922., močno prekoračeni in izboljšani. Neopravičljivo je, da se tekem udeležujejo vedno ena in ista društva, da se več kot polovico društev niti ne pripravlja na tekme. Razen tega je treba tudi naraščaju v bodoče posvetiti še več paž-nje in doseči to, da bodo vsa društva imela naraščajske oddelke.
Pri drugi točki:. »Ureditev smuških zadev za zimsko sezono 1.11929./30.« se je razvila dolga in zanimiva debata, kjer se je pojasnil položaj in odnošaj med športnim in sokolskim savezom. To vprašanje bo končno rešilo.sav. načelništvo, ki bo poklicalo načelnika sok. smuš. odseka gor. župe br. Ravhekarja na potreben sestanek. Sklenilo se je, da naj se ta zadeva reši če mogoče približno tako, kakor so jo rešili bratje Čehi.
Končno se je sklenilo, da priredi žu-pa v Kranju lOdnevni župni prednjaški tečaj in to od 20. do 29. oktobra. Društva pa so dolžna poslati v tečaj najmanj po eno članico in po enega člana.
Pri slučajnostih so se pojasnila še druga manjša vprašanja. J. J. J.
ZUPA MOSTAR
I.	Sokolsko društvo u Avtovc«.
Ovo društvo održalo je svoju godiš-nju javnu vežbu 28. augusta. Do sada je ovo društvo imalo vrlo.mnogo neilspeha u svome radu, te je u zadnje doba savla-dalo vrlo mnogo poteškoča i javna ovo-godišnja vežba označila je početak na-pretka u svome radu.
Prvi put ove godine ovo društvo priredilo je javnu vežbu, koja je sa svo-jom impozantnošču premašila sve dosa-dašnje priredbe i svečanosti u ovotn mestu. Ova javna vežba može biti na čast onim sokolskim radnicima, koji su na-kon duge neuspešne borbe doživeli dan velikog sokolskog uspeha. Ovu svečanost naročito je uveličao dolazak sokolskih četa iz .S:nnobora, Miholjača, Nadiniča i Kule Fazlagiča, kao i Sokolskog društva iz Gacka, koje je došlo sa svim svojim kategorijama. Članova sokolskih četa bilo jc 50. Naročito je pohvalno i treba istaknuti usku saradnju Sokola i vojske, jer je na javnom času istupio odred Vojnika (24), koji su dosta lepo i skladno izveli vežbe s puškom.
Pre podne održane. utakmice medu članovima, pokazale su lepe rezultate. Posle podne formirana je povorka uz pe-vanje nacionalnih pesama, koja je obišla gradom. Sve vežbe izvežbane su uz pri-pomoč sokolskog društva iz Gacka i sokolskih četa. Pri početku javne vežbe održao jc major Vešovič lep govor, u ko-jem je naročito istaknuo važnost Sokolstva. Ova prva priredba trgla je iz mrtvila gradanstvo Avtovca, te se je nadati, da če.društvo u svom radu ustrajati i pokazati stalne uspehe.
$
2.	Sokolsko društvo u Blatu.
Društvo u Blatu priredilo je svoju j ivnu vežbu na 25. augusta, koja je van-redno uspela. Ovogodišnji javni nastup bio je glavna godišnja smotra sviju narodnih snaga ovoga kraja, koji leži na krajnjoj tačei našeg plavog Jadrana. Uz dosadanji uspeh ovoga društva ova javna vežba bila je novi dokaz sokolskog oduševljenja i ustrajnog rada a ovom društvu, koje stalno nastoji da pojača^a
svoje uspehe i uticaj u narodnim rejo vima.
3.	Sokolsko društvo u čapljini.
7.	jula ovo je društvo održalo svoju godišnju javnu vežbu, koja je više sličila okružnom sletu, nego društveno) javnoj vežbi. Na ovom sokolskom slavlju bila su zastupana sokolska društva iz Mostara, Stoca, Vrgorca, Ljubuškoga i Metko-viča, koje je došlo sa svojom muzikom Na ovom javnom času istupile su i društvene sokolske čete iz Gabele, Prebilo-vaca, Klepača i Tasovčića, koje su bile predmet velike pažnje prisutnih gledala-ca. Rano ujutro bila je utakmica sokolske čete iz Prebilovaca, dok ostale čete nisu učestvovale na ovoj utakmici. Isto tako održana je utakmica ,u šestoboju izmedu članova društva, koja je pokazala vanred-ne rezultate, a naročito u bacanju kugle. U utakmici sokolska četa iz Prebilovaca dobila je 225 i četvrtinu tačke. Posle podne formirana je povorka uz pratnju sokolske muzike iz Metkoviča, koja je pevajuči narodne pesme obišla gradom. Grad je bio iskičen, a gradanstvo je odu-ševljeno pozdravljalo svoje Sokole. Na vežbalištu održao je brat dr. Canki, tajnik društva, vanredan govor, o značaju sokolskog rada u ovih 10 godina. Svečanosti je prisustvovao, uz mnogobrojne goste, i veliki župan mostarske oblasti brat Milisav Ivaniševič Sve kategorije istupile su sa vežbama za slet u Beogradu. Sokolske čete istupile .su sa svojim naročitim vežbama za beogradski slet. Naraštaj sokolskih četa pozdravljen je najoduševljenije od Strane razdraganih posetnika. Na večer održana je akademija društva. Uspeh javne vežbe, kao i akademije, bio je vrlo dobar, te se je opazilo, da ovo društvo ima vrednih sokolskih radnika.
*
«
4.	Sokolsko društvo u Dubrovniku.
30. juna održalo je ovo društvo u zajedniei sa pomorskom akademijom i vojskoni svoju društvenu javnu vežbu, na kojoj je društvo pokazalo svoj godiš-nji rad. Uspeh na ovom javnom času,
kao i celokupan rad dubrovačkog Sokolskog društva, može da služi mnogim društvima za primer.
5.	Sokolsko društvo u Gacku.
28.	juna ovo društvo održalo je prvu svoju javnu vežbu, koja je bila najzna-čajnija i največa manifestacija nacional-nog rada. Nastup svih kategorija i sokolskih četa predstavljao je največi do-gadaj koji se retko vida i u društvima, koja su brojno mnogo jača. Sokolske čete proizvele su najbolji utisak, i dale javnom času potpunu snagu i krunu uspeha.
Milina je bilo pogledati sokolske čete ovoga kraja, kako u njima' ponositi i stasiti, suncem opaljena čela, momci, stu-paju pevajuči narodne pesme. Osobito naraštaj seoske sokolske čete iz Nadiniča bio je jedan od najuspelijih tačaka, jer precizno izvodenje slobodnih vežbi gle-daoci su naročitom razdraganošču pozdravili.
Pre javnog časa održana je utakmica medu sokolskim četama Samobor, Nadi-niči i Fojnica. Utakmica se je održala u junačkim narodnim igrama (laka atletika), koja je pokazala sledeče rezultate:
1. Sokolska četa Nadiniči postigla je 181 tačku. 2. Sokolska četa Samobor postigla je 153 tačke. 3. Sokolska četa Fojnica postigla je 132 tačke.
Ovde treba naročito istači, da nisu ocenjene čete u slobodnim vežbama, jer radi kratkoče vremena nisu se mogle izvesti, prema torne broj postignutih tačaka bio bi veči za 40—60 tačaka u Svakoj četi. Kao pojedinci u pojedinim granama postigli su 1. mesto:
a) u bacanju kugle brat Novak Ma-stiiovič iz Nadiniča;
b) u trčanju na 100 m brača Novak Mastilovič, Kovačevič Obren Šimov iz Nadiniča, Rade Buha iz Fojnice i Milas
S.	Slijepčevič iz Samobora.
c) skoku u vis brat Koprivica Bogdan iz Nadiniča;
d) skoku u dalj brat Kovačevič Obren Šimov iz Nadiniča.
Kao pojedinci u svim granama postigli su ove razultate:
I. mesto postigla su brača: Rade Buha iz Fojnice i Novak Mastilovič iz Nadiniča, dobivši po 43 tačke.
II. mesto postigao je brat Slijepčevič Miloš iz Samobora, gobivši 35 tačaka.
III. mesto postigao je brat Kovačevič Obren Šimov Iz Nadiniča, dobivši 32 tačke.
6. Sokolsko društvo u Imotskom.
Posle dosta učmalog rada od dve godine dana, ovo društvo počelo je da se oporavlja i ovogodišnja javna vežba, ko-ju je društvo priredilo 1. septembra bila je najbolji dokaz, da su svi uspesi i ne-uspesi u predstavnicima društva.
Uoči javne vežbe održala je društvena muzika uspeli koncerat, koji je od strane meštana bio odlično posećen. Pred javnu vežbu formirana je povorka celokupnog članstva, koja je pračena pu-canjem prangija, na čelu sa društvenom muzikom obišla gradom, pevajuči narodne pesme. Malo je mesta u našoj župi u kojima gradanstvo ima ovoliko ljubavi i razumevanja za Sokolstvo, kao u ovome mestu.
Pre početka javne vežbe održao je brat starešina Dojmi govor, o značaju 10 godišnjice ujedinjenja jugoslovenskog Sokolstva, koji je na prisutne učinio vanredan utisak. Posle govora počele su tačke programa, koje su lepo izvodene. Naročito treba istaknuti članice, koje su pokazale odlične rezultate, kako u prostim, tako i u vežbama na spravama. Javna vežba, kao i povorka, bile su jedna opšta nacionalna svečanost, i uspela smotra svih jugoslovenskih snaga u ovom mestu.
. Uveče je održana uspela akademija. Pre početka akademije društvo je priredilo vatromet. Na akademiji govorio je pravoslavni sveštenik brat Trišič, pri-godni govor, u kojein je naročito istaknuo važnost duhovne i telesne kulture u našem narodu. Posle toga redale su se tehničke tačke, koje su bile izvedene na opšte zadovoljstvo. Burnim plje-skom pozdravljeni su iz Prološca seoski naraštajci, koji su morali svoju vežbu dvaput ponoviti.
*
7. Sokolsko društvo u Konjiču.
Na Vidovdan ovo je Sokolsko društvo priredilo svoju uspelu javnu vežbu u zajedniei sa sokolskim četama iz Čele-biča i Bijele.
Uspeh ove javne vežbe bio je zado-voljavajuči, ali i ovde moramo istaknuti, da su sokolske čete najradosnije prim-Ijene, od sviju tačaka, medu prisutnom publikom. Uz lepu posetu gradanstva, bio je prisutan i veliki župan brat Ivaniševič.
8.	Sokolsko društvo u Korčuli.
15. augusta priredilo je ovo društvo u zajedniei sa sokolskom četom iz Zrno-va svoju godišnju javnu vežbu, koja jc u svakom pogledu uspela. Sokolska četa iz Žrnova toliko je u svome radu uzna-predovala, da če sc u najkračem roku moči pretvoriti u društvo.
9.	Sokolsko društvo u Ljubuškom.
Od svoga osiiutka pa do danas ovo društvo nije bilo u stanju da priredi ni-jedan sokolski javni nastup. Uzrok ovo-me bile su političke prilike, koje su naročito u njihovom mestu vladale, gde je bilo teško biti jugoslovenski Soko. Kraljevim proglasom od 6. januara prilike su se u društvu^ promenile i društvo je počelo mnogo življe raditi.
Taj rad pokazao sc je prilikom javne vežbe. Vežba je izvedena iznad svakog očekivanja. Javnoj vežbi prisustvo-vala su i društva iz Mostara, Čapljine, Vrgorca, Stoca i Metkoviča sa svojom muzikom. Pre početka vežbe povorka je, uz zvukove sokolskih marševa i odušev-ljenim pevanjem narodnih pesama, obišla gradom.
Posle toga održana je vežba, sa vežbama, koje su odredene za beogradski slet. Na večer istoga dana održana je akademija.
*
10.	Sokolsko društvo u Mostaru.
Na Vidovdan održalo je svoju godišnju javnu vežbu u zajedniei sa bratskem vojskom i sokolskom četom iz Pje-saka. Sokolske čete iz Zitomisliča i Bijclog Polja nisu sudelovale. Posle podne krenula ie povorka, na čelu sa vojnom muzikom, ispred Sokolane, na letno vežbalište, gde je održana vežba pred mnogobrojnom publikom. Program je izveden dobro. Akademija, koja je održana uveče istoga dana, bila je daleko uspelija i svečanija. Naročito treba istaknuti izvedbu ženskog i muškog naraštaja.
II.	Sokolsko društvo u Nevesinju.
Istoga dana održalo je Sokolsko društvo u Nevesinju svoju javnu vežbu, na kojoj se je pokazao mnogo jači uspeh u svakom pogledu od prošlogodišnjeg. Jedino sokolske čete radi kratkoče vremena nešto su izostale sa uspehom od prošlogodišnje preobraženske javne vežbe. Sve su kategorije istupile i izvežbale sve svoje vežbe sa največom preciznošču i sigurnošču, a za to se mora dati priznanje načelniku društva.
Sokolske čete nastupile su sve osim čete iz Uloga. Ove godine se je osetila jača poseta od Strane gradanstva, a uspeh ima se zahvaliti najviše velikim uspesiina rada u seliina sreza nevesinjskoga, gde je do .sada osnovano 11 sokolskih četa, koje rade sa vanrednim oduševljenjem i ustrajnošču.	,,
23.	juna- održane su utakmice za srebreni venac Nj. Vel. Kralja Aleksandra I. izmedu sokolskih četa sreza neve-sinjskog. Uspeh ove utakmice bio je sledeči:
I.	mesto postigla je sok. četa iz Udrežnja dobivši 192-75 tač. II. mesto postigla ie sok. četa !iz .Bijenje dobivši 185 tač. III. mesto postigla je sok. četa iz Miljevca dobivši 18075 tač. IV. mesto postigla je sok. četa iz Krekova dobivši 167 tač. V. mesto postigla je sok. četa iz Kifino selo dobivši 161 tač. VI. mesto postigla je sok. četa jz Hrušte dobivši 149 tač. VII. mesto postigla je sok. četa iz Biograda dobivši 141 tač. 'VIII. mesto postigla je sok. četa iz Postoljana dobivši 111 '50 tač. IX. mesto postigla je sok. četa iz Bojišta dobivši 90 tač.
Time je i ove godine venac Nj. Vel. Kralja Aleksandra I. prisvojila sokolska četa iz Udrežnja.
Kao pojedinci u svim granama postigla su prva tri mesta sledeča brača:
I.	mesto br. Dušan Ajvaz iz Bijenje dobivši 42 tač. II. mesto br. Stojan Dakič iz Bijenje dobivši 40 tač. III. mesto br. Dušan Lizdek iz Biograda dobivši 39 tač.
Kao pojedinci u pojedinim granama dobili su prva mesta:1
a) u skoku u vis iz zaleta br. Risto Sikilič iz Miljevca; b) u skoku u dalj iz zaleta br. Dušan Ajvaz iz Bijenje; c) u bacanju kugle br. Tomo T. Savič iz Krekova i Savo Šipovac iz Udrežnja.
Moralni uspeh na ovogodišnjem javnom času bio je veči od prošlogodišnjeg, te se je videlo da je oduševljenje prema Sokolstvu poraslo odkako se je videlo da-su Sokoli mnogo učinili u ovom srezu i na privrednorn podizanju našega Seljaka.
12.	Sokolsko društvo u Potomju.
29. juna ovo društvo održalo je svoju uspelu javnu vežbu. Ova je vežba bila izraz največeg triumfa sokolske misli u ovom kraju. Na ovaj javni čas došla su sokolska društva iz Korčule i Metkoviča sa svojim muzikama, te članovi iz Opu-zena i Mostara.
Samo onaj, koji je bio na ovom javnom času, može osetiti istodobno, uz veliki uspeh sokolske organizacije, i onu potajnu žalost, koja se je mogla opaziti u ovom mestu, radi medusobne zavade-nosti izmedu hrvatskih separatista i jugoslovenskih Sokola. Bilo je i takvih mo-menata na ovom velikom sokolskom slavlju, koji moraju da zabrinu svakog pra-vog Jugoslovena. Jer ona mržnja hrvatskih Sokola, prema jednokrvnoj brači jugoslovenskim Sokolima, gotovo je ne-verovatna.
Ali poreci svega toga, poznavajuči ljude, koji sede u upravi sokolskog društva u Potomju, znajuči njihovu karakterni! čistimi i visoku nacionalnu svest, verujemo, da če se preko ovog nesnošlji-vog stanja preči, sa pobedom jugoslo-venske sokolske misli.
*
13. Sokolsko društvo u Stocu.
29.	augusta priredilo je ovo društvo svoju društvenu javnu vežbu uz učestvo-vanje sokolskih četa iz Trijebnja, Dabar. Polja, Dabrice i Donjih Poplata, te sokolske muzike iz Metkoviča i večim bro-jem članova svih kategorija iz Čapljine.
Pre početka javne vežbe bila je utakmica izmedu sokolskih četa iz gore spo-menutih sela.
Uspeh utakmica bio je sledeči:
I.	mesto postigla je sok. četa iz Donjih Poplata dobivši 165;25 tač. II. mesto postigla je sok. četa iz Dabrice dobivši 146-25 tač. III. mesto postigla je sok. četa iz Dabar Polja dobivši1126-75 tač. IV. mesto postigla je sok. četa iz Trijebnja dobivši 125-75 tač.
Kao pojedinci u svim granama postigla su prva tri mesta sledeča brača:
I.	mesto postigao je br. Vukan Ružič iz Donjih Poplata dobivši 29-25 tač.
11.	mesto postigao je br. Gojko Vukosav iz Dabrice dobivši 28-75 tač.'III. mesto postigao je br. Vaso Vukosav i Danilo Ružič iz Donjih Poplata dobivši 28-25 tač.
Kao pojedinci u pojedinim granama dobili su prva mesta brača:
a) u skoku u vis iz zaleta br. Milan Pavič iz Dabar Polja; b) u skoku u dalj iz zaleta br. Gojko Vukosav iz Dabrice;
c)	u trčanju na 100 m br. Svetozar Bodi-roga iz Donjih Poplata; d) u bacanju kugle brača Vaso Vukosav iz Donjih Poplata i Gioko Šotr iz Trijebnja.
Uspeh javne vežbe, kao i akademije, bio je u svakom pogledu odličan.
14. Sokolsko društvo u Trebinju.
Na Vidovdan održalo je ovo društvo u zajedniei sa sokolskom četom iz Duža i vojskom, vrlo uspelu.javnu vežbu. lako je ovo društvo u zadnje doba pokazalo slabe rezultate rada, u ovoj godini je taj rad veotna odskočio, zahvaljujuči dolasku novih ljudi u upravu ovoga društva. Javna vežba, kao i akademija*uspela je u svakom pogledu. Na javnom,času ispred župe govorio je br. dr. Canki Pavo, koji je medu članstvom i publikom proizveo največe oduševljenje i odobra-
15. Sokolsko društvo u Veloj Luci.
18. augusta ovoje društvo održalo svojcu uspelu javnu vežbu. Iako se ovo društvo nalazi u veoma teškim prilikama, ipak stalno pokazuje jedan siguran i sta-lan uspeh. Društvo je sa svojom muzikom i svim kategorijama pre javne vežbe obišlo mesto u veličanstvenoj povorci. Javna vežba je vanredno uspela. Sve su kategorije vežbale vežbe odredene za beogradski svesokolski slet sa velikim uspehom.
Ukupan uspeh bio je izvan .svakog očekivanja i svest meštana za zajedničke ideale pokazala se je veoma jaka.
NOVI HOTEL
MARIBORSKI DVOR
A. Osel
Kopalnice — Avtogaraže
===== TELEFON 302
»
IZVOR
«
VELETRGOVINA GALANTERIJSKE, NIRNBERŠKE = I KRATKE ROBE =
SUŠAK
ŠETAL1ŠTE KRALJA PETRA produljena Zvonimirova ul. 92
**®.sn® kortzerve In mesne izdelke
najfinejše kakovosti dobavlja vsako količino
Fe Slamič tvortliea mesnih izdelkov in konzerv
Ljubljana, Gosposvetska cesta Štev. 6
Brzojavi: Slamič Ljubljana / Telefon: 29-73 / Cene ugodnel
ra
URAR, ZLATNINAR IN OPTIK
MARIBOR
Vetrinjska ul. 26 Izprašani optik. Urar drž.železnice. Zapriseženi sodnijski izvedenec
C	HODNA TRGOVINA
g DRAGO CERLINI ♦ CELJE
GLAVNI TRG ST. 14.
Velika izbira telovadnih majic, damskega in moškega perila, nogavic, f°j o ’	.*	in fantovskih obleke, predpasnikov, bluz, črevljev
itd. Specijalitete: otroška konfekcija, krstne opreme. — KRAVATE lastnega izdelka v vseh oblikah, najmodernejši vzorci po tvorniških cenah.
S
Trgovci, obrtniki, mesarji!
Ali že tehtate s Schulz Univerzal tehtnico?
Prepričajte se o njenih vrlinah!
Zahtevajte prospekte in neobvezen poset zastopnika!
Jugo Schulz, d.zo.z.
Ljubljana
Prodaja tehnitkih proizvoda o društvo s o. j.
11
HAMAG
<«
LJUBLJANA
KNAFLJEVA ULICA BROJ 4
Geodetski instrumenti i pomagala sviju vrsti. ==■.:,	—
Oglašujte u Sokolskom Glasniku!
PISARNA Jugoslovenskog Sokolskog Saveza u Ljubljani preporuča svoje bogato skladište struinlh knjiga, dl* ploma, nota, tiskanlca I t. d. Cenik u Sokolskom = kalendaru 1929. ra,  =
VSEM RODOVINAM PRIPOROČAMO NAŠO
KOLINSKO CIKORIJO
IZVRSTEN PRIDATEK ZA KAVO »отж
Za izvrSitev modernih potretov ter vsakovrstnih foto-grafičnih slik, kakor: skupin, povečav, interjerjev i. t. d. se priporoča
Fotografični atelije „VIKTOR"
LJUBLJANA
Knafljeva ulica 4 (nasproti Narodni tiskarni)
Iv. Mii a П. Učbenik
pleskarju in likarju
se toplo rriporočata vsem cenj. naročnikom — Delo solidno! — Cene zmerne!
Ljubljana. Kotnikova ulica
TRGOVAČKA TISKARA
G. KRALJ ETA
SUŠAK, STROSSMAYEROVA br. 7 UTEMELJENA GOD. 1890.
IZVADJA SVAKOVRSNE TISKARSKE RADNJE BRZO, ČISTO I JEFTINO
  ■ — BRZOJAVI: KRALJETA SUŠAK	'
Zajtrkovalnica ai. Sčurk
Ljubljana, Dunajska c. 12
priporoča vedno sveže delikatesne izdelke ter pristna domača in tuja vina.
Препоруча ce творница теловежбеног и шпорт-ног оруђа
Ј. Оражем, Рибница
ДОЛЕЊСКО * УТЕМЕЉЕНА ГОД. 1881.
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska in ličarska delavnica =
Ivan Bricelj
1JUBLJANA, Dunajska cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne
Priporoča se za cenj naročila
Franjo Dolžan
CELJE, ZA KRESIJO St. 4
Stavbno in galanterijsko kleparstvo, vodovodna inštalacija
Опрема вежбаоница за друштва и школе — летна вежбалишта. Елегантно, солидно оруђе. Ниске, цене. — Ценик и прорачун франко.
FRAN IGLIČ
KROJAŠKI ATELJE
LJUBLJANA, KOLODVORSKA UL. 28
< k?*
o
Ш
ot
Ul
i-
to
<
a
UL
2
o
o
5
je najmoderneje urejena in izvršuje vsa tiskarniška dela od najpreprostejšega do najmodernejšega/Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige/ Ilustrirane knjige v enobarvnem ali večbarvnem tisku/Brošure in knjige v malih in največjih nakladah / Časopise, revije in mladinske liste / Okusna oprema ilustriranih katalogov, plakatov, cenikov in
reklamnih listov/Lastnatvornicašolskih
zvezkov / Šolski zvezki za osnov., mešč., sred. šole /Risanke, dnevniki, beležnice/ Notni papir/Zvezki za okroglo pisavo
MODNA KROJAČNICA
[Ul
CELJE
M
ђ
H
m
H
J
vseh vrst po foto*
 fr ‘ ‘
grafijah ali rizbah izvršuje za vsatovn sten tisk natsolidneje
KUŠARNASTDEU UUBL1RNR DRLMRTlNOVRta
Posojilnica v Mariboru
Ust. J. 1882.	r.	I.	z O. p.	Tel.	št	108.
лна Narodni dom
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5 %, proti odpovedi na 3 mesece po 7 %. Daje posojila proti vknjižbi po 8%, na menice po 9%.
Stanje hranilnih vlog nad Din 80,000.000'—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000'—.
MEDIČ* ZANKL
TVORNICE OLJA, FIRNEŽA LAKOV IN BARV, D. Z O Z. CENTRALA V LJUBLJANI * LASTNIK FRANJO MEDIC TVORNICE: LJUBLJANA-MEDVODE PODRUŽNICE IN SKLADIŠČA MARIBOR — NOVI SAD
LASTNI DOMAĆI PROIZVODI:
Laneno olje, firnež, vse vrste lakov, emajlno-lakastih in olnatih barv. Kemično čiste in kemično olepšane kakor tudi navadne prstene barve vseh vrst in barvnih tonov, čopičev, steklarskega kleja itd. znamke „MI-HAHIj za obrt, trgovino in industrijo, za železnice, pomorstvo in zrakoplovstvo.
CENE UMERJENE. -Г TOĆNA IN SOLIDNA POSTREŽBA.
ODLIKOVANA VELETRUOVIN4 VINA
ŠPIR0 KUZMANIČ » SUŠAK
GLAVNI DOBAVLJAČ „JADRANSKE PLOVIDBE D. D.“
BRZOJAVI: KUZMANIČ - SUŠAK / TELEFON br. 231 Tekuci račun Kr. pošt. šted. Zagreb broj 35.706 Tekuci račun kod .Union* banke, podružnice Sušak
Poslovnica i sk.ndišti;: DELTA, parcela ■*«
Restauraciia »Kosovo((
Sušak, Mažuranićeva. Vlasnik: Šime Vranić
Prvorazredno dalmatinsko i domaće vino. Točenje poznatog „Union" piva. - Prvorazredna domača kuhinja. ■
R-1-Vrignanin-ftoianović
ШШИВШШШ Sušak —нии—
UGAO STROSSMAVEROVE I DRAŠKOVIĆEVE
Prodaja šivaćih Strojeva, narodnih, sokolskih, sportskih, uspomenskih, porculanskih, staklenih i svih kuhinjskih bazarskih predmeta. / Prodaje takodjer i rabljene šivaće Strojeve uz niške cijene
Štolama v Sodražici
(Slovenija)
nudi uz tvorničke cijene, sve svoje proizvode, kao: obične, jeftine, politirane stolice za gostione, kavane, kina i društvene dvorane, zaklopne stolice i stolove za bašču, rastezne naslonjače sa platnom, stalke za cvijeće itd., itd., itd.
Zahtjevajte cjenik i uzorak
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREBŠČIN
BRANKO PALČIČ
ZAGREB, ULICA KRALJICE MARIJE Št 6
Glavni dobavitelj Jugoslovenskega Sokolskega Saveza. Brzojavni naslov: Trikotaža Zagreb.
Izdelujem točno po predpisu JSS vse vrste sokolskih potrebščin za javni in izletni nastop članov, članic, naraščaja in dere Prevzemam v izdelavo vsakovrstne trikotaže za lastni in tuji račun. Dalje se priporočam bratom za izvršitev najmodernejših civilnih oblek, ki jih izdelujem po najnovejšem kroju v lastni delavnici.
Priporočamo vsem sokolskim društvom
Galerijo naših mož
1.	Trubar	8.	Gregorčič	15.	Gangl
2.	Vodnik	9.	Aškerc	16	Parma
3.	Slomšek	10.	Tavčar	17.	Župančič
4.	Prešeren	11.	Levec	18.	Kersnik
5.	Levstik	12. Erjavec		19.	Maister
6.	Stritar	13. .Jenko		20. Finžgar	
7.	.lurčič	14.	Cankar	21.	Strossmayer
fi
h
Mestna hranilnica ljubljanska
Ustanov. I. 1889. (Gradska š t e d i o n i c a).
TELEFON ŠTEV.2016	^	POŠTNI ČEK 10.533
Ljubljana, Prešernova ulica
Stanje vloženega denarja nad 365 milijonov dinarjev.
Sprejema vloge na hranilne knjižice kakor tudi na tekoči račun, in sicer proti najugodnejšemu obrestovanju. Hranilnica plačuje zlasti za vloge proti dogovorjeni odpovedi v tekočem računu najvišje mogoče obresti. Jamstvo za vse vloge in obresti, tudi tekočega računa, je večje kot kjerkoli drugod, ker jamči zanje poleg lastnega hranilničnega premoženja &e mesto Ljubljana z vsem premoženjem ter dnv?no mo*jo. Vprnv rndl	nnlntrnjo	pri nje} sodišča denar
nedoletnih, župnijski uradi cerkveni in občine o činski denar. Nasi rojaki v Ameriki nalagajo svoje prihranke največ v naši hianilnici, ker je denar tu popolnoma varen.
Velikost: 61 '5 X 47'5 cm o Slike a 10 Din
Naročila sprejema UČITELJSKA KNJIGARNA v Ljubljani
Rentni davek
od vložnih obresti plačuje hranilnica samo, tako da vlagatelji dobe polne obresti brez odbitka.
i\
RESTAURACIJA
Gradjanski Podrum
SUŠAK / SOKOLSKI DOM
Izvršna vina i sarajevsko pivo, najbolja domača kuhinja. / Večernji koncerti u prcstranoj bašti. / Največa i najpodes-nija restauraciia za izletnike i putnike kroz Sušak. /// Preporuča se vlasnik
MIRO STIPANOV
ZEUEZARA VARE)
Poštanska I željeznička stenica: Vareš — Majdan
dl
t *	*	-к;
Brzojavna adresa; Željezara Vareš Telefon interurban broj: 2. 3, 4 I 5
Rudarski proizvodi: hematit sa garantovanom sadržinom željeza od 60% na više. Prženi siderit i limonit.
Proizvodi visokih peči: sivo željezo taljeno sa drvenim ugljem za ljevaonice. Belo željezo i besemersko željezo za čelik.
Metalni odljevi: od bronca, mjedi, bakra, aluminija sirovo i apretirano. Specialni fosforni brone za velika naprezanja.
Strojni delovi: za svakovrsnu industriju. — Kompletne transmisije itd.
Odljevi od Sivog željeza: vodovodne i plinske cevi sviju dimenzija prema normalijama nemačkih inženjera sa kol-čakom i pelešom, sa svim armaturama. Građevinski ljev, kao stupovi, armature za kanalizaciju, kompletne ljevane ograde itd.
Trgovački ljev: specijalni ljev otporan protiv vatre i kise-linama. Strojni ljev kao remenice, ležaji, spojke, slogovi (Radsatze) u sirovom stanju i apretirano u vlastitim ra-dionicama.
Salonska pet za ugljen.
Izdaje Jugoslovensfci Sokolski Savez (E. Gangl). — Odgovorni urednik dr. Riko
- Za oglase odgovara Vlado Simončič. - Tiska Učiteljska tiskara u Ljubljani,