KRALJEVINA -JUGOSLAVIJA
UPEAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 47 (3).
INDUSTRiSKE SVODINE
IZDAN i SEPTEKiBRA 1936.
PATENTNI SPIS BR. 12576
Dr. Ball6 Rudolf, dipl. hemičar, i MolnAr Ernst, dipl. maš- inženjer,
Budapest, Madjarska.
Frikciono telo za ciljeve kočenja i spajanje, postupak za njegovo spravljanje.
Prijava od 27 avgusta 1935.	Važi od 1 januara 1936.
Traženo pravo prvenstva od 29 marta 1935 (Mađarska).
Pronalazak se odnosi na frikciono telo, koje je naročito kao konični umetak podesno za motorna vozila, železnice i t. sl., ali koje se može upotrebiti i za proizvoljne druge ciljeve za proizvođenje trenja, na pr za. frik-cione spojnice, kao i na postupak za spravljanje ovog tela na trenje.
Cilj pronalaska jeste da se poveča toplotna sprovodljivost frikcionog tela pri postizanju velike otpornosti velikog koeficienta trenja.
Ovaj cilj se postiže time, što se osnovna materija frikcionog tela prvenstveno azbest u suvom stanju veom usitni i u ovom stanju se tako prisno meša sa ođ grafita slobodnim metalnim prahom (legurnim prahom), na pr. prahom iz aluminijuma, bakra ili bron-ze u tako sitnoj izdeljenosti, kako se ovi upotrebljuju za bronzane boje, da delići vlakana osnovne materije budu ravnomerno obloženi metalnim prahom. Ovo stanje može biti ispitano probom pod mikroskopom. Tako metalnim prahom obloženi vlaknasti deliči bivaju zatim pomoću kakvog podesnog ve-zujućeg sredstva, prvenstveno pomoću kakve veslačke smole, izgnječeni dok se ne obrazuje' homogena masa. Ova se masa zatim rastresa, razdeluje u vlakna i zatim se pre-suje u željene oblike. Po presovanju ili za vreme presevanja materija se otvrdnjava na poznat način pomoću zagrevanja ili preso-vanja.
Za postizanje dobre toplotne sprovod-Ijivosti je veoma važno, da se upotrebi što je moguće manje vezujućeg sredstva, pošto ovo sredstvo umanjuje toplotnu sprovodlji-
vost. Da bi se pak postigla dovoljna čvrstina frikcionog tela, sa vezujućim sredstvom se ne može ići ispod izvesne granice. U koliko se manje uvodi metalnog praha, u toliko je manje potrebno vezujućeg sredstva da bi se postigla potrebna otpornost. Ali da bi se postigla toplotna sprovodljivost, mora biti uvedena i dovoljna količina metalnog praha u mešavinu. Iž toga sleduje, da su odnosi količina materija veoma važni i da treba da se podešavaj n prema svagdašnjim prilikama.
Za ciljeve oblaganja kočn:ca pokazali su se kao dobri sledeči odnosi količina: Na 100 težinskih delova azbesta, koje eventualno može sadržati i 10 ^ drvenog praha, uzima se 3 do 25 težinskih delova sitno u prah pretvorenog metala i 10 do 30 težinskih delova veštačke smole.
Tako dobiveno frikciono telo na trenje ima osobinu da toplotu sprovodi ravnomerno u svima pravcima, dakle je brzo prenosi na kočnički doboš koji se sastoji iz metala, i preko elemenata za kočenje na nosače, us-led čega se i pri jakom kočenju ne može da javi visoka temperatura koja bi bila štetna po telo na trenje.
Patentni zahtevi:
1.) Frikciono telo koje se sastoji iz osnovne materije, prvenstveno azbesta, ili iz azbesta pomešanog sa drvenim prahom, naznačeno time, što se isto sastoji iz 100 težinskih delova sitno usitnjene osnovne mate-
Din 5.—
rije, 3 do 25 težinskih deiova metalnog praha, slobodnog od grafita, finoće po sebi poznatog praha za bronzane boje i 10 do 30 težinskih deiova kakvog vezujućeg sredstva prvenstveno veštačke smole.
2.)Postupak za spravljanje tela za kočenje po zahtevu 1, naznačen time, što se os novna materija u suvom stanju sitno usitnjava i u ovom stanju se ka 100 deiova po težini osnovne materije dodaje 3 do 25 težinskih deiova metalnog praha slobodnog od
grafita prvenstveno praha iz aluminijuma, bakra ili bronze finoće po sebi poznatog praha za bronžane boje, i tako je jako me-šaju, da vlakna osnovne materije bivaju obložena metalnim prahom, posle čega se ova materija gnječi sa 10 do 30 težinskih deiova kakvog vežujućeg sredstva, prvenstveno veštačke smole, i tako dobivena materija se ras-tresa, rastavlja u vlakna, presuje u kalupe i na poznat način se otvrdnjava.