<Г OiOOLO W\ 0“©ILA^MIII& GLAJILO SAVEZA SOKOLA KRALJLVlNt JUGOSLAVIJE GLASILO 6AVEZA SOKOLA KRALJtVINt JUGOSLAVIJE V Čuvajte Jugoslaviju! Izlazi svakog petka Godišnja pretplata 50 din ♦ Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 O Telefon uredništva 30-866 i 26-516, uprave 30-866 ♦ Račun Poštanske štedionice br. 57.686 Oglasi po ceniku Rukopisi se ne vračaju Beograd, 23 decembar 1938 God. IX Broj 47 Težak položaj Sokolstva u Slovačkoj Prema vestima ko je stižu iz čeho-slovačke, čini se da Sokolstvo u Slovačkoj pr oživi ju je teške dane. Vesti o raspuštanju Sokolstva u Slovačkoj zaista su se javile u čitavoj čehoslovačkoj štampi, pa su izazvale razumljivo ogorčenje. Slovačka no-vinska agencija objavila je, doduše, 16 decembra demanti tih vesti, navo-deči da su one „preuranjene", što najbolje pokazuje, ako ta j korak ni je do sada učinjen, da može svakog časa da se učini. To je i navelo Izvršni odbor Češkoslovenske Obce Sokolske, da na svojo j sednici, ko ju je odr-žao 17 o. m., zauzme energičan stav protiv pokuša ja da se Sokolstvu, na teritoriji čeho-slovačke Republike ometa rad i da mu se olima njegova imovina. Izvršni odbor ČOS je sastavio memorandum, koga je predao central noj vladi u Pragu i zemaljskoj vladi u Bratislavi, podvlačeči u njemu, da se Sokolstvo slobodno razvija, ne samo u svim slovenskim zemljama, nego i u Americi, u Francuskoj, pa čak i u Nemačkoj (na pr. Beč), Memorandum podvlači dalje, kolike je velike žrtve Sokolstvo pridonelo da stekne svoju imovinu u Slovačkoj, pa ističe svoju veru, da če se strasti u Slovačkoj ipak smiriti > da se udaranjem na Sokolstvo neče još više trovati odnosi izmedu Čeha i Slovaka ko ji su upučeni da, u slozi i u ljubavi, izgrade i brane zajed ničku državu. Ove plemenite želje ČOS deli i čitavo slovensko Sokolstvo, kao i či-tava jugoslovenska javnost. Sokolstvo je bilo od neprocenjive koristi, ne samo za Čehe, nego i za Slovake, a grobovi mnogih čeških i slovačkih Sokola, ko ji su pali za odbranu slovačkih granica i za postignuče slovačke slobode, trebali bi i največem idejnom protivniku Sokolstva da uliju pestovanje prema jednom udruženju, ko je nema drugog cilja, nego što je dobro naroda i države. Ako sadašnje stanje u Slovačkoj traži nove oblike sokolske organizacije, na teritoriji Slovačke, sv e se to može postiči sporazumnim i bratskim putem; ali bi vrlo žalosno bilo, kada bi nastavljanjem kampanje o ko jo j je reč, odgovorni faktori u Slovačkoj stavili sebe u isti red sa progoniteljima slovenstva i odvojili sebe od pošto- varija prema Sokolstvu, što ga pokazuju sve civilizovane države u svetu. Sigurno je da ti elementi ne mogu da se uzmu kao pretstavnici slo-vačkog javnog mišljenja, što pokazuju i najnovije izjave slovačkih prvaka, u ko jima se traži bratska saradnja sa Česima. I zato mi verujemo da če razboriti i rodoljubivi Slovaci, verni tradicijama svoga velikog slovenskog buditelja, Jana Kolara, svoga velikog nacionalnog heroja, Milana Štefa-nika i svoga preminulog vode, Andreja Hlinke, koji se najodlučnije bo-rio protiv tudeg gospodstva, a za zajedničku državu sa Česima, nači puta i načina da svoje odnose sa Česima urede na najbratskiji način i da svakom rodoljublvom i slovenskem udruženju dadu punu slobodu rada na svom području, pa tako i Sokolstvu. To u toliko pre, što su najznačajniji pretstavnici slovačke kulture, kao Svet. Hurbanvajansky, pesnik Hvie-zdoslav, P. Mudron, Dr. Štefanik, Dr. J. Iloluby i t. d., bili takoder i zanosni sokolski radnici. Pred godišnjim skupštmama Za moralni preporod francuskog duha Erancusko udruženje „Societe des gens de lettres” (Udruženje književnika), koje je °ve godine slavilo stogodišnjicu postoja-nJa, objavilo je prošlih dana manifest, u kome poziva na preporod francuskog dru-stvenog života i nacionalnog duha, naro-Čito obzirom na te.šku moralnu i spoljno-Pplitičku križu, što je preživljuje cela Evropa, a francuska nacija napose. U manifestu se traži, da se vaspitanje 11 trancuskim školama uputi u pravcu po-dizanja moralnih vrednosti čoveka, bez obzira na partizanske intrige; a osnova za ,ai moralni preporod treba da leži u disciplini, u pestovanju čovečje ličnosti, u kultu domovine, slobode i u pokoravanju z ako-nima. 1 reba sprečiti da Radio i film kvare rancuski duh; a predavanja i zborovi treba a se vode u konstruktivnom duhu i potovanju tudeg mišljenja. Intelektualni radnici treba da se povežu medu sobom i a bez obzira na programatske razlike, na- Sve naše jedinice sada stoje pred glavnim godišnjim skupštinama. Treba položiti računa o radu u minuloj godihi. I to je važno. Ali ima još nešto važnije. Treba pogledati u budučnost, treba tačno znati šta čemo i s k'm čemo. Šta čemo? To je ono široko nepregledno polje preko kojega treba preleteti šilom sokolskog tela i sokol-skog duha, a prema usvojenim prin-cipima naše utvrdene sokolske misli. To dam neče biti teško. Ali s kini čemo preletati? To je ono što je najvažnije u celoj stvari. S kihi čemo početi novu godinu rada, a da budemo pouzdani da čemo i dovršiti započeti posao. A baš sada je momenat da se na-du odgovarajuči ljudi) i to 'da se na-du prema istinskim interesima sokolstva. Treba jednom prekinuti sa, ovde onde, uobičajenom praksom da funkcije u jedinicama zauzimaju ljudi po sili svoje ambicije, a nikako po sili sokolske potrebe. Pre svega starešina. On treba da vodi društvo ili četu. A može da je vodi i ako nije na stepenu intelektu-alnosti da može gledati na stvari po širini i dubini, jer svi naši pripadnici nisu bili u srečnoj situaciji da više znanja steknu. Ali, opet ni jednom starešini ne može se oprostiti nedosta-tak pune sokolske volje, pune sokolske svesti, pune energije. Nije potrebno samo znanje i iništa više. Dobro je kad ga se ima, kad njim raspolaže brat koji nas vodi. No najvažnije starešinsko znanje je ono sokolsko znance! Do toga znanja može svaki doči, a to i takvo znanje bi liajkorisnije bilo so-kolskoj našoj porodici. Starešina treba da zna potrebe svoga društva, da zna ko su mu i kakvi su mu saradnici, da zna što može biti ostvareno, a što ne. Isti je slučaj, i sa bračom načelnici-ma i prosvetari.ua, kao i sa drugim časnicima u upravama. U prvom redu oni moraju biti toliko ispravni da nikako ne primaju dužnosti iz ruku go- dišnjih skupština, pa da ih posle ne obavljaju. U prvom redu oni, ali nije takav slučaj uvek. Prime se ljudi i onda kad misle da če raditi, da mogu da rade, da su baš oni pozvati za tu funkciju, pa posle — ništa! Ostaje sve po starom. Društvo životari u jednom savršenom mrtvilu. Članovi čekaju od svoje uprave jače i sire poteze, no ovi nikako ne dolaze. Da je to tako, govori nam iskus.vo več tolikih godina, otkad smo im ali osciliranja naših jedinica, na gore i na dole. Iz dana u dan svi vidimo kako ima nešto što ne valja u ovoj ili onoj jedinici, pa kad bi se savesno istraživao uzrok, krajnja tačka bila bi udarena pored imena glavnih društvenih časnika, jer se pokazalo da je u-vek zabeležen prosperitet onog d:uštva ili čete, u kome je nagomilan svako-dnevni rad sokolskih poglavica u do-tičnome mestu. Sada se daje prilika svakom članu naše organizacije da pred skupštinom iskaže sve što ga boli, sve što ima, da iskreno i bratski razgo-vara sa svima, kako bi posle toga razgovora došlo do korisnog biranja od-govarajučih časnika. Samo jednim bratskim načinom obračunavanja svih pret-hodnih neuspeha i bratskim dogova-ranjem za nove planove, radi postignu-ča boljih rezultata, — mogu naše go-dišnje skupštine zaista da budu bla-godetne. Istina je da; i najjači društveni organizmi propadaju ako su jedinke toga organizma bolesne i slabe. Ali pogo-tovo propadaju onda, kada ih vode ljudi bez volje, u ovom našem slučaju bez sokolske duše, bez sokolskog poleta i bez one viteške sokolske us-pravljenosti i pred najtežim zadacima. Da bi nam savest bila mirna kad dajemo glas za ovog ili onog funkcio-nera, neka smo stoprocentno uvereni da je dotični trat koga biramo zasta naj kolji medu najboji na što ih u svo-joj sredini imamo. Samo tako i samo tim putem idemo pouzdanom uspehu. M- Stanojevič Odbranbeno vaspitanje žena stoje da oživotvore društveni mir i saradnju između različitih grupa i ideologija, na onome što je zajedničko svakom Francuzu i č^tavom plemenitom čovečanstvu. Propagandi francuskog duha i francuske kulture u inostranstvu treba da se posveti što veča pažnja i treba da se vrši uz saradnju kulturne i moralne elite francuskog naroda. Kao što se vidi, ovaj najviši forum fran-cuskih književnika je došao do zaključka, da u današnjim teškim vremenima, francu-ski narod treba da se povrati na stare odlike svoga nacionalnog duha, — na istinski patriotizam, na socijalnu pravdu, nacional-nu disciplinu i na plemeniti osečaj humanosti. A to su osnovi koji su jedini u stanju da donesu preporod i čitavoj Evropi i svakom drugom narodu. Svima našim čitateljima, fiatoličfie veroispovesti, čestitamo scetan Božič i Novu Godinu! Temelj celokupnog odbranbenog va-spitanja žene je naše sokolsko vaspta-tanje, stalno, svesno i pestojano. Sokolsko vaspitanje treba od Jugoslovenke da stvori ženu svesnu, hrabru i čestifu, zdravu dašom i telom, ženu koja pre svega voli svoju domovinu i zna zašto je voli i ženu koja voli sve što je lepo i plemenito, ali i ženu, koja ume svim svojim silama da se odupre zlu kada je potrebno; koja ume da se bori za svoj opstanak, za opstanak svoje dece i domovine. Sve sokolice, počevši od najmladih, nioraju shvatiti, danas više nego ikada, da biti sokolica znači nešto duboko ozbiljno; da se danas od sokolice traži mnogo, a da če se jednom možda tra-žtii još više. — Radi toga, sokolsko vaspitanje mora u sokolici da probudi i oscaj dužnosti, kako prema sebi, tako i prema drugima. Dužnost je pre svega uredno dolaženje na časove vežbanja; dužnost je podvrči se svima granama sokolskog vaspitanja; dužnost je, navi-kavati se raditi za druge; za slabije i potrebitije pojedince, za sokols vo, naroc i domovinu. To su zadaci sokolskog vaspitanja, a to su ujedno i osnovi odbranbenog vaspitanja žena. Ali, današnja tmurna i nesigurna vremena zahtevaju od žena sokolica, da se podvrgnu i specijal-nom odbrambenom vaspitanju. Ni je-dan narod ne želi takove nevolje, kao što je rat, a najmanje naš narod, koji je u toku svoje historije prolio mnogo krvi za svoju slobodu. On želi samo da svoju slobodu sačuva. Ali ako jednom neko nasrne na tu našu, teškom mukom stečenu slobodu, moramo biti pripravni da je branimo. Neoprostivi greh bi bio, da jednom, kada to bude kasno, moramo sebi prigovoriti, da smo mnogo što-šta mogli učiniti da se što bolje pripremimo za odbranu, a nismo učinili. Uspeh naše odbrane zavisiče na prvom mestu od naše unutarnje sposobnosti, od fizičkih, duševnih i moralnih snaga naših, od čvrstine naše volje da se branimo. A sve to mora da nam da naše sokolsko vaspitanje na prvom mestu, kao što smo malo čas rekli. Ali ima još mnogo stvari, za koje se moramo pripremati. Nas, žene sokolice, očekuju velike dužnosti, za koje je potrebno dugta i ozbiljno pripremanje. Nišu to dužnosti istpvremene sa dužnosti- Sednica Izvršnog Odbora SSK). ina muških, ali su isto tako neophodne i pune odgovornosti. Te su dužnosti u skladu sa ženinim životnim zadatkom, da život stvara i podržava, i u tim duž-nostima je niko ne može zaineniti. Dužnosti žene za vreme rata su sledeče: 1) Staranje o ded, socijaln ), zdravstveno i vaspitno. Nedozvoliti da deca napuštena od roditelja (otac na bojištu, a majka nemočna) propadnu od gladi, boleštine ili od nemorala ulice. Poznate su strašne posledice u tom pogledu iza svetskoga rata. 2) Staranje o ishrani stanovništva i vojske. Usled povečanja potrebe hrane (ishrana vojske), a eventualnog onemo-gučenja uvoza, dužnost žena je da se staraju da ni gram hrane ne ode u štetu, i da se svaki pedalj zemlje isko-risti. 3) Staranje o opštoj higijeni. Starati se, da se omoguči lečenje bolesnih, a epidemije (zaraze) da se pravovre-meno sprečavaju. 4) Negovanje bolesnih i ran-en’h, i pomoč pri zbiranju lekovitog bilja. 5) Izrada vojnih potreba,- opreme, o-dela, hrane itd. 6) Zamena nruških u svim pozivima. Da bi svi sposobni muški mogli na bo-jište, žene se moraju pripremiti da ih u svima njihovim dosadašnjim pozivima zamene. 7) Pri napadu iz vazduha ili kod ne-prijateltekog upada: Održavanjem mirai reda, organizovanom odbranom i pr-vom pomoči. To su dužnosti za ko je treba da se pripravljamo. Kao što se vidi, nisu te dužnosti ni male ni lake, ali ih moramo preuze’ti i kraj nje je vreme da se za njih počnemo osposobljavati. ORGANIZACIJA ODBRAMBENOG VASP1TANJA ŽENA U župaina. U svakoj župi treba da postoji odbranbeni otsek (ili bar izvesti-teljka za odbranbeno vaspitanje). Dužnost otseka je da vodi nadzor, da li se odbranbeno vaspitanje pravilno sprevodi u svima jedinicama. Daje uputstva jedinicama, organizuje župske odbran-l>ene tečajev e i zborove. Pročelnica otseka je članica stručnog odbora župe (a može biti uzeta i iz redova sokolica, van stručnog odbora, alco ima za to razumevanja i sposobnosti). Otsek sa-raduje sa župskim prosvetnim odborom. U društvima; IJ prednjačkoni zboru društva odrediti jednu sestru koja ima na staranju odbranbeno vaspitanje članica i naraštajld u društvu. — Kao i u župi, može biti uzeta i van prednjač-čkog zbora, ako je samo sposobna i voljna za taj posao. Održava vezu sa župskim odbranbenim otsekom, sa me-snom organizacijom Crvenog krsla, sa (Svršetak) 23 decembra 1918 bile su sve čete na svojim odredištima: u Središču ob Dravi, u Varaždinu i u Hrženici kod Ludbrega. Osim pešadije, bile su tu i 4 baterije topništva, nekoliko eskadrona konjiče, automobilska kolona, okloplje-ni automobili, telegrafska i reflektorska četa, komora. U oslobodilačkim vojnim snagama bilo je i Slovenaca, Dalmati-naca, Srbijanaca; dakle su svi delovi našega naroda bili zastupljeni. Na sam Badnjak, 1018 g., prešle su naše čete, u 6 sati u jutro, Dravu kod Varaždina i Hrženice, te granicu Medu-murja severno od Središča ob Dravi. Sokolska dobrovoljačka legija je bila podeljena na dva dela. Uz pesmu: „Me-dumurska mati, nemoj tugovati; zovi-samo zovi, svi če sokolovi za te život dati”, stupali su naši junači medumur-skom ravnicoin, u sumraku zimskog jutra. Videči premoč oslobodilaca, uzmi-cale su madžarske čete prema Muri i preko nje bez boja. Pred Čakovcem preda u pola jedanaest sati madžarski zapovednik Čakovec potpukovniku Perku. Pola sata zatim bile su naše čete u Čakovcu, gde im madžarski sreski načelnik preda i civilnu vlast, uz protest. Do podneva zaposele su naše čete sve prelate i mostove na Muyi i tako presekle svaku vezu Medumurja s Ma-džarskom. Radost u Medumurju je bila društvom za odbranu od napadaja iz vazduhla i sličnim organizacijama, u koliko postoje. — Upučuje članica i nara-štajke na tečajeve, koje organizuje župa, ili koja mesna organizacija, u svrhu odbranbene pripremc;; a i Salma organizuje specijalne odbranbene tečajeve u društvu. Stara se da se što veči broj članica i naraštajki osposobi u pojedi-nim granama odbranbenog vaspitanja. Sretstva specijalnog odbranbenog vaspitanja sokolskih žena su: 1) Tečajevi: bolničarski, za prvu pomoč, za odbranu od napada iz vazduha, za vodnice taborovanja. 2) Praktične vežbe: izvodenje vežb koje zahtevaju odvažnost, okretnost i izdržljivost; strojevne vežbe, izleti u pri-rodu sa čitanjem mapa, kuhanjem; ku-pljenje lekovitih i hranljivih biljaka; plivanje i spasavanje utopljenika; tajni izleti, izleti na vodi, veslanje, vežbe na ledu i snegu, kao odbranbene vežbe, koturaštvo i organizovanje koturaških otseka, taborenje i odbranbeni zborovi sa strojevnim vežbama velikih grupa. Predavanja; socijalno staranje u Sokolu; staranje o deci za vreme rata, o vaspitanju dece, pravilna ishrana, staranje o ishrani za vreme rata, ostavlja-nje i čuvanje hrane, štednja, gradan-stvo za vreme rata itd. To je, sestre, program odbranbenog vaspitanja žena u glavnim črtama. Naravno da ne možemo zahtevati da se on u celosti i svuda odmah sprovede, ali je bezuslovno potrebno da se u toni pravcu što pre počne raditi. — Naj-važnije je ,za sada, zahtevati veču Stegu u našim redovima; zahtevati redovno dolaženje na časove; u redovni program časa unositi i vežbe odbranbenog ka-raktera; vaspitavati i duhovno pripravljati žene za odbranbene dužnosti u-opšte, za vreme rata (govorima pred vr-stom ili predavanjima u ovom smislu). U toku zimskih meseci organizovati bolničarske tečajeve za prvu pomoč, odbranu od napada iz vazduha, sami, ili u zajednici sa Crvenim krstom i sličnim organizacijama. Želja je, da što više naših sestara svrše ove tečajeve, još u toku ove zime. Na proleče treba početi sa izletitna, zborovima, vežbama u prirodi itd. * U mesecu januaru izlazi iz štampe prevod knjige „Odbranbeno vaspitanje sokolskih žena”, od sestre Marije Pro-vaznikove, sa dopunama za naše prili-ike, i nadarno se da če ova knjiga sestrama dobro doči, da se još bolje upoznaju sa odbranbenim zadacima sokolica. Za odbranbeni otsek žena Saveza Sokola KJ. Olga Skovran neizmerna. Lepše božičnice nije zaista Providnost mogla dati medumurskom seljaku, kao platu za pretrpljene muke. Sa oslobodenjem Medumurja stavljeno je vrhovno veče Antante pred gotov čin, ali se time nisu izinirili Madžari. Njihova vojska ostaje na levoj obali Mure i odatle uznemiruje čestim pu-škaranjem naše pogranične čete. U na-pornom, uvek1 budnom stražarenju naše granice na Muri, ističe se novo formirani bataljon medumurskih dobrovolja-ca; ali osobito Sokolska legija* Njena brojna snaga bila je jednaka jednoj četi i mitraljeskom odeljenju. Punih pet meseci čuvali su Sokoli ispred svih drugih četa novu državnu granicu zavidnoni požrtvovnošču. I zato su mornarski odred i Sokolska legija imali više mrtvih i ranjenih nego sve ostale čete zajedno, a dva su člana odlikovana i ordenom Karadordeve Zvezde. No Madžari su — naročito iza sloma boljševičke vlasti u Madžarskoj — razvili i jaku propagandu u Medumurju protiv novog stanja, uzdajuči se u na-cionalnu neosveštenost Medumuraca. Naše su vlasti nastojale što pre da or-ganizuju novi, nacionalni život u Medumurju, a u prvom redu školstvo. I agrarna reforma započe se provoditi odmah. Prvi poglavica naše gradanske vlasti u Medumurju bio je dr. Ivan Novak, sin Medumurja. Uvidajuči opa- Dana 17 i 18 decembra o. m. odr-žana je u Beogradu sednica Izvršnog odbora Saveza SKJ, na kojoj su ra-spravljana rnnoga tekuča i važna pitanja. Pošto je prvi zamenik Starešine, brat Engelbert Gangl, bio oisutan u Pragu, sednici su pretsedali naiz-mence brača zamenici starešine Dr. O-ton Oavrančič, Dr. Vladimir Belajčič i Milivoje Smiljanič. Nakon što je brat Smiljanič izvestio o predaji sletske značke Nj. V. Kralju, o čemu je bilo javljeno u prošlom bro-ju „Sokolskog Glasnika”, kap. i o vračanju posete Ministru za fizičko vaspitanje bratu Anti Mastroviču, te poslaniku čehoslovačke republike g. J. Lipi, brat Dr. Arsenijevič je izvestio o vanredno uspeloj proslavi Prvog decembra i dvadesetogodišnjice ujedinje-nja Jugoslavije, koja je u svim sokolskim jedinicama u zemlji bila izvedena na najsvečaniji način, a naročito u Beogradu i u ostalim večini varošima Jugoslavije. Prema pouzdanim vestima, Sokolstvo je svuda prednjačilo u iska-zima rodoljubivih osečanja i okupilo je oko sebe sva nacionalna udruženja. Ipak se dogodilo, na žalost, u izvesnim varošima u Sloveniji, da neka udruženja, nperijateljski raspoložena prema Sokolstvu, nisu čak ni na taj dan, pa niti u zajedničkoj povorci, mogla da se okane izvesnih insulta, preko čega je sokolsko članstvo prešlo sa još odu-ševljenijim manifestiranjem za Kralja i Jugoslaviju. Brat Mika Nikolič referisao je o sa-kupljanju pomoči za čehoslovačke Sokole izbeglice, pa je utvrdio da. je akcija, koja je još u toku, dala več do sada sumu od preko 370.000 dinara, a ima nade da če, zajedno sa prilogom Saveza i sa prilozima koji se još sa-kupe, preči sumu od pola miliona dinara. Govoreno je i o pitanju novog Saveznog doma i podnet je izveštaj o čestitkama upučenim novom pretsed-niku čehoslovačke republike, Di. Emilu Hahi, prilikom njegovog izbora. O saveznoj štampi i njenoj organizaciji referisao je brat Dr. Belajčič, iznoseči podatke, koji su več u glav-nom sadržani u okružnici Saveza SKJ, o reorganizaciji Savezne štampe, koja je objavljena u prošlom broju „Sokolskog Glasnika”. Odlučeno je da se akcija za propagiranje sokolske štampe preduzme u največem opsegu. Kod raspravljanja aktuelnih prilika u našem Sokolstvu, konstatovano je da su u nekim mestima u Savskoj banovini Sokolska društva bila predmetom napadaja, posle prošlih izbora, Utvrdeno je, medu-tim, da su ti slučajevi bili vrlo iz-nimni te da je Sokolstvo sačuvalo svuda punu disciplinu i bratski odnos, a snost tudinske propagande, on povede opet politiku svršenog čina i u proleče 1919 otpremi u Madžarsku sve bivše madžarsko činovništvo, koje je zbog stečenih veza moglo postati opa-snim sretstvom madžarske agitacije. Pokušaji Madžara, da izazovu pučeve u Medumurju, na pr. kraj Male Subotice; pa pokušaj upada kod Donje Lendave, izjaloviše se. Kad je, g. 1920, izbio u^iašoj državi željezničarski štrajk, po-nadaše se Madžari u nemire 1 maja, i spremiše za taj dan upad u Medumurje. Ali do nemira ne dode, a madžarski živalj u Čakovcu, koji je taj upad željno iščekivao, u noči od 30 aprila, dok je hrvatski Čakovec proslavljao godišnji-cu tragedije Zrinjsko-Frankopanske, — osta razočaran! Malo zatim zaključak mirovnog ugovora u Trianonu ujedini Medumurje konačno sa novom Kralje-vinom Srba, Hrvata i Slovenaca. Medutim su naše vlasti u Medumurju morale da rešavaju goleme zadatke. Trebalo je raditi od temelja, Valjalo je izmeniti celo činovništvo, pa i opštin-sko, jer je sve bilo madžarsko, ili po-madžareno, zadojeno mržnjom na sve hrvatsko i jugoslovensko. U svim o-snovnim školama, državnim i opštin-skim bili su učitelji Madžari, ili madžarski janjičari, medumurski odrodi, od-gojeni u učiteljskoj školi u Čakovcu, koja je u tu svrhu bila izvršno opremljena. Učiteljska škola u Čakovcu pretvorila se u zavod za odgajanje jugoslovenskog što se tiče slučajeva insulta prema Sokolstvu, odlučeno je da se oni prijave nadležnim faktorima. Brat Dr. Vlada Belajčič podneo je opširan i vrlo iserpan referat o pute-virna i iciljevima Soko’stva Posle svestrane debate, u kojoj su učestvovali skoro svi članovi Izvršnog odbora, zaključeno je da brat Belajčič, za iduču sednicu Izvršnog odbora, podnese konkretne predloge o izvesnim aktuelnim pitanjima u vezi sa ovom temom. Posle izveštaja brače Svajgara i K. Petroviča o pitanju terLorijalne podele župa i revizije Sokolskih jedinica, •-zabran je uži odbor kome je stavljeno u dužnost, da o torne, u naredno] sednici, donese konkretne predloge. Na koncu su pretsednici i pročelnici pojedinih odbora i otseka podneli iz-veštaje o tekučini poslovilna. Saopšteno je, konačno da su brača Dr. Bukovsky, starešina československe Obce So!ools"cie i ,E. Gangl, koji je po-šao u Prag da u ime SKJ, prisustvuje sednici Izvršnog Odbora ČOS, uputili sednici Izvršnog Odbora SKJ, srdačan pozdravni telegram. Ministar Mastrovič i tečaj za fizičko vaspitanje Ministar za fizičko vaspitanje naroda, brat Ante Mastrovič, posetio je, 20 decembra, u Sokolskom društvu Matica u Beogradu, jednogodišnji tečaj tog istog ministarstva za obrazovanje nastavni!'8 fizičkog vaspitanja. Ministra Mastrovi-ča je dočekao upravnik tečaja, brat Pi* liler, koji ga je upoznao sa nastavnicima škole i sa radom u njoj. Ministar se naročito interesovao za uspeh š-kjole i iz* razio svoje zadovoljstvo nad njenim radom. U Načelništva SSK/. Porudžbine prostih vežbi Ne naručujte „Proste vežbe za članice i ženski naraštaj za 1939 god.” pouzečem, jer je poštarina velika. Novac šaljite čekovnom uplatnicom, na Savez SKJ — Beograd (Prestolonaslednikov trg 34), na račun br. 53.60J, ili šaljite poštanske marke u vrednosti, koliko knjiga želite.___________ ČLANOVI SOKOLA U NOVOJ CEHOSLO-VAČKOJ VLADI U novoj čehoslovačkoj vladi g. Rudolfa Berana, nalaze se ovi članovi čehoslovačkoj Sokolstva: pretsednik vlade Beran, ministar spoljnih poslova k. Hvalkovski, ministar finansija dr. Kalfus, ministar narodne odbrane Jan Sirovy, ministar saobračaja Elijaš, ministar trgovine i industrije dr. Sa-dek i ministar socijalne skrbi, dr. Klumpar. učiteljstva i postajala značajno središte nacionalnoga kulturnoga života u Čakovcu i celom Medumurju. U većim mestima su se osnivale čitaonicei i druga kulturna društva. Sokolska legija je donela u Čakovec sokolsku misao, pa se odmah osniva u Čakovcu Sokolsko društvo, koje danas dovršava svoj veliki, lepi sokolski dom. To je treči sokolski dom u Medumurju, jer su več izgradili svoje domove Sokolsko društvo Mursko Središče i četa Vratišinec. Medumurski seljak, utučen jarmom madžarskim, teško se pridizao i budio. Ali danas ima u Medumurju, uza sve smetnje. razmerno lep broj sokolskih jedinica, izmedu k oj i li se ističu svojom aktivnošču sokolske čete: Nedelišče, Si-vica i Vratišinec. Medumurje je vekovima davalo rad-nike na podizanju našeg narodnog Života. Ono ih daje i (danas. Medumurska popevka je na pr. oinilela po celoj domovini, a Medumurci muzičari, dr. Vinko žganec i Josip Štolcer-Slavenski p°' nos su jugoslovenske muzičke kulture-I nisu jedini, ima i medu mladima znatnih muzičkih talenata. Našem športu je Medumurje dalo teniskoga prvaka Punčeca. Nekada je Medumurje bilo biser ** kruni madžarskoj. Danas je ono dragulj u kruni jugoslovenskoj, nerazreš«* vim vezama povezano s ostalim P°' krajinama naše drage Jugoslavije. Vladimir Deduš OsloboBenje Medumurja i uloga Sokolske legije Is slovensfiog Sokolstva Sednica Izvršnog Odbora čos izvršni odbor „Československe Obec Sokolske” održao je, 17 i 18 decembra, vrlo važne sednice, pod pretsedav-njem starešine, dr. St. Bukovskoga. Tim sednicama je prisustvovao, kao delegat SSKJ, prvi zamenik Starešine, brat E. Gangl, koji je bio predmetom najsr-dačnije pažnje. Starešina ČOS, brat dr. Stanislav Eu-kovski je pozdravio brata Oangia, kao zastopnika Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Toplim rečima setio se brat starešina našeg pokojnog brata, Đure Paunkoviča. Njegovu uspomenu počastili su svi prisutni poklicima „Slava!” — Bratu dr. Bukovskom zahvalio se brat Oangl. Pokazao je na veze izme-du slovenskog sevena i juga, koje sižu u duge vekove natrag, • Na početku sednice je Izvršni odbor uputio telegram novom pretsedniku Če-hoslovačke Republike, dr. E. Hahi, če-stitajuči mu na izboru i uveravajuči ga da na češko-slovensko Sokolstvo može da računa i u najtežim prilikama, kao i pri svakom radu za dobro naroda i države. Podat je zatim opši-ran referat o prošlom sletu, prilikom čega su pali dragoceni predloži i za buduči slet. Proračun sleta je bio pre-uiašen u priliodima, dok je naprotiv izdacima bio manji. Odlučeno je da se na proletnjoj skupštini Izvršnog odbora izvrši biranje novog pretsedništva COS. U pogledu reorganizacije teles-nog vaspitanja u zemlji, Izvršni odbor je odobrio principe, koje je izradilo pretsedništvo, kao bazu kod pregovora u saradnji, ili ujedinjenju raznih telo-vežbačkih organizacija. Zasebna delegacija pošla je, na koncu skupštine, u Lany, gde je položila venac na grob prezidenta Osloboditelja, T. G. Masa-rika. Glavna pažnja na skupštini je bila posvečena prilikama Sokolstva u Slo-vačkoj ,pa je ČOS izradila o torne zasebni memorandum, o kome se govori u današnjem uvodnom članku ,,So-kolskog Glasnika”. 0 reogarnizaciji felesnog vaspitanja u Češko« Slovačkoj U oči sednice Izvršnog odbora ČOS, predala je Srednje-češka Sokolska župa starešinstvu ČOS opširno izradeni predlog o reorganizaciji telesnog vaspitanja u Češkoj i o položaju Sokolstva u 4oj reorganizaciji. Prema predlogu te župe, telovežbačka delatnost sokolska treba da se razvija kao i do sada, čemu treba nadodati i odbrambeno vaspita-nje u najširem opsegu. Sokolstvo treba da ograniči svoju delatnost na telesno 1 moralno vaspitanje u narodnom duhu, dok kao celina neče ulaziti u rešavanje Političkih, socijalnih i verskih pitanja. Sokolska delatnost na (elesnom vaspila-Pju treba i Ipadalje da ostane dobrovolj-na, a obaveznost se mora uvesti jedi-no za vojno odbrambeno vaspitanje. Odnos Sokolstva prema radničkom te-Jovežbačkom Savezu, te prema Orlovima 1 Skautima treba da bude: pripravnost na saradnju sa njima, na svim opšte-narodnim i državnim zadacima. Zupa misli da zato nije potrebno neko spajanje društava, ili neka nova organizacija, več je dovoljan medudruštveni odbor za medusobne veze. Inače Sokolstvo ne sili nikoga da ruši svoje organizacije, ali če rado primiti svakoga po-jedinca u svoja društva. Budu li pak merodavni državni faktori mišljenja, da Je potrebna jedinstvena organizacija za telesno vaspitanje, onda to u Češkoj i Moravskoj može da bude samo Soko. I Češka sokolska šfampa ze reorganizujel Pred čehoslovačko Sokolstvo se po-. avio također problem reorganizacije ! P°jednostavljenja sokolske štampe, o eemu piše prosvetar ČOS, Antonin Krej-u „Sokolskom Vjesniku”. Brat Krej- 1 naglašava da sokolske listove treba P°dignuti na viši nivo i spojiti više manjih sokolskih listova u jedan list. Takoder i poznati sokolski novinar, F. Svoboda, piše da veliko mnoštvo sokolskih listova nikako ne koristi so-kolskoj stvari; u toliko manje što ima i takvih listova koji su na slaboj višini, a izlaze samo zato, da se zado-volje ambicije u pojedinim župama, ili u pojedinim jedinicama. Time se ra-sipaju energije i povac, pa zato treba više župa da se ujedini oko jed-nog lista, a i štampa ČOS treba da se reorganizuje i pojednostavi. Telovežbački program ČOS Telovežbački zbor ČOS imao je nedavno sastanak, pa je izradio program rada za 1939. Zbor je doneo zaključak da se u idu-čoj godini ne prireduju nikakve velike ma nifestacije ili takmičenja, ali če zato unu-tarnji telovežbački rad biti vrlo intenzi-van. 24-og septembra če biti takmičenje za nagradu ČOS, a takmičenja niže klase biče 11 iii 18 juna. U junu če se takode odr-žati takmičenja pojedinih jedinica u prostim vežbama, a takmičenja društava i jedinica u troboju biče 18 maja, u Pardubi-cama. Sokolska štampa i naše selo Okružnica br. Saveza o odluci, da se fuzioniraju naši listovi: „Soko”, „Soko-lič” i „Sokolska prosveta”, naišla je na živ interes i kod naših sokolskih članova na selu. Opšte je poznato, da je naš zemljo-radnik, u velikoj večini siromašan i prezaposlen. A baš takvi su u večini članovi naših sokolskih društava, odnosno seoskih sokolskih četa. Razumljivo je, da su i njihova deca u sokolskim redovima, bilo kao članovi, na-raštajci ili u podmlatku. Svaki od njih želi da čita. Seljak je istina prezaposlen, ali on želi, čim mu to posao do-zvoli, da uzme u ruke novinu ili knji-gu. A posebno rado čita sokolske listove. Medutim, i onima, koji su bili imučniji, nije bilo moguče, da pretpla-čuju sva tri pomenuta lista, tj. „So-kolsku prosveto”, „Sokolič” i „Soko”. A i oni, koji su to mogli, nisu bili u stanju, da sve listove pročitaju, kraj svog svakodnevnog posla. A bez tih listova nije se mogao pojedini naš član potpuno usavršavati. Sokolski prosvetni, tehničkl i Mejni rad, ne ide odvo-jeno, pa čak ni paralelno, več zajed-nički, isprepleten i nerazdvojan jedan od drugoga Ovom fuzijom, tačnije ujedinjenjem naših listova, mnogo je učinjeno. Ako hočemo, taj akt imla i simboličko zna-čenje, jer je izvršen baš u vreme ka-da proslavljamo dvadesetgodišn;i:u našeg ujedinjenja, upravo na pragu tre-če decenije života Jugoslavije. Imao sam več ranije prilike da ču-jern predloge naših jedinica za ujedi-njenje pomenutih listova. Sada je svi-ma njima udovoljeno, pa nam preostaje još samo to, da učinimo najglav-niju dužnost prama novom našem listu, „Sokolu”. U svakoj jedinici mora se nači jedan član, koji če u smislu Okružnice br. Saveza preuzeti na sebe dužnost širenja „Sokola” i „Sokolskog Glasnika”, te sabiranje novih pretplat-nika. Naročita je potrebno taj rad or-ganizovati u sokolskim četama na selu. Sada, u zimsko doba najbolje je vreme za širenje sokolske štampe. Na svakoj sednici, na svakom sastanku treba iskoristiti priliku; a tamo gde su članovi siromašni, potrebno je da se nekoliko brače složi i da zajednički plačaju pretplatu. To je najlakši način za širenje štampe. Lepo bi i pohvalno bilo, da se na-đe po neki imučniji brat, koji bi hteo pretplatiti „Soko” za drugog siromaš-nog brata. Tako su to mnoga brača radila, dok je izlazilo „Sokolsko selo”. Imao sam prilike razgovarati sa večini brojem brače Seljaka, koji su mi svi rekli, da jedva očekuju novi „Sokolski Glasnik” i „Soko". Tako če u svakoj jedinici naiči naši listovi na topli prijem. A kada pročitamo prve bro-jeve, uhvatimo pero u ruke pa napišimo nešto za te listove. U njima treba da pišu sokoli, jer su oni sokolski. Joso Matešič Is stranog gimnastičfiog sveta TAKMIČENJA POLJSKOG SOKOLSTVA SA NEMCIMA Telovežbačka takmičenja izmedu Poljske i Nemačke, koja su se održala u Drezde-nu, a na kojima je Poljsku zastupao Sa-vez Poljskog Sokolstva, završena su oče-kivanom pobedom Nemaca. Načelnik poljskog Sokolstva, Fazanovič, izjavio je tom prilikom da su Poljaci imali prilike mnogo toga da nauče u Nemačkoj i da se kod budučih takmičenja sa Madarskom, Itali-jom i Francuskom nadaju postiči daleko bolje rezultate, te da če verovatnno pobe-diti Francuze. Sa nemačke Strane se ističe da poljski vežbači imaju dobre osnove, samo da im fali sistematski rad i jedan do-bar strani trener. Najbolji od Poljaka je Kosman, koji je star 27 godina i može još prilično da se razvije, dok je drugi, Pietrzy-kowski, previse herkulski razvijen, da bi mogao još mnogo da napreduje. Najviše izgleda za budučnost pruža mladi Gača, ko-jemu je tek 21 godina i koji če sigurno postati najbolji vežbač poljskog Sokolstva. ZA MEĐUNARODNU TELOVEŽBU ŽENA Po nalogu grofice Zamojske, sazvala je gospodiča Sobotovska tehničku komisiju za žensku telovežbu, u Medunarodnom telo-vežbačkom Savezu, na sednicu, za 15 januar 1939. Taj sastanak, koji treba da se održi u Varšavi, bio je utanačen več u julu 1938, prilikom medunarodnih utakmica u Pragu. Več tada je bilo zaključeno, da če tehnička komisija za žensku telovežbu uio-žiti sve sile da u program olimpijskih igara u Tokiju ili u Helsinki, bude uneto i takmičenje žena. Pošto se, međutim, još to nije dogodilo, čini se da če se kongres u Varšavi najviše pozabaviti tim pitanjem. PRIREDBE FRANCUSKIH GIMNASTIČARA Francuski telovežbački Savez prirediče preko Duhova godine 1939 velika svečana takmičenja u Reimsu. Sem toga biče pri redene manje svečanosti i takmičenja u Lille, Mulhouse, Lionu, Tulonu i Parizu. JEDNA PRIREDBA O SOKOLSTVU Materinsko Udruženje prireduje, u nede lju, 25 o. m., na dan Materica, na beograd-skom Kolarčevoin univerzitetu „Veselu pri-redbu", sa vrlo biranim programom. Pošto se na tom programu nalaze i tačke koje pretstavljaju glorifikaciju Sokolstva i pro-pagandu za Sokolstvo, to se mole članovi beogradskih sokolskih društava, da u što večem broju posete ovu rodoljubivu pri-redbu i da na nju povedu svoju decu. Program počinje u 3.30 časova posle podne. Meffužupska takmičenja u Osijeku Dne 18 ov. mj. održana su u Osijeku međužupska takmičenja. Takiniči-lo se je .na 4 sprave, u preskoku preko konja i u prostoj vežbi. Sudelovalo je 10 odeljenja ,naraštajja i 6 odeljenja članova, ukupno 80 takmičara, iz župa Beograd, Zagreb, Novi Sad, Osijek i Sarajevo. Po završetku takmičenja, proglašeni su odmah i rezultati. Članovi: I mesto odeljenje župe Beograd. II mesto odeljenje društva Sarajevo-Matica. III mesto odeljenje društva Novi Sad. Naraštaj: I mesto odeljenje društva Zemun župa Beograd. II mesto odeljenje župe Beograd. III mesto odeljenje župe Osijek. Pojedinci članovi: I mesto Bela Norbert župa Beograd. II mesto Mihočinovič Rade župa Beograd. III mesto Kozjak Josip Zagreb, župa Zagreb. Pojedinci naraštajci: I mesto Kordič Ljuban župa Novi Sad. II mesto Subotin Stevan župa Beograd. III mesto Kumičič Vladimir župa Beograd. IV mesto Bačič Danilo župa Osijek. Prva odeljenja dobila su prelazni dar, srebrni venac darovan od dugogodiš-njeg marljivog vežbača i starešine Sokolskog društva Valpova, brata Ferda Desati, a prvi pojedinci dobili su lipov venac. Takmičare je pozdravio i raspore-dio brat Kvapil, načelnik župe Osijek, a zatim su govorili brača Dr. Jelavič, starešina župe Osijek i brat Colovič, načelnik župe Beograd, u ime Načel-ništva Saveza. Prema odredenom redu takmičenje je počelo istovremeno u svih 6 grana, a takmičari su bili borbeni, te su izvodili sastave izdržljivo i do kraja. Sudije su bili, medu ostalima, i naši mladi članovi medunarodne vrste, brača Kujundžič, Budja, Boltižar i Stergar, što je učinilo vrlo prijatan dojam. Na završetku je bio zajednički ru-čak, za sve takmičare i sudije, na kome je opet brat, Dr. Jelavič, svojim lepim sokolskim govorom pobudio opšte oduševljenje. Govorila su još i brača Desati, Kvapil i Colovič, pa je na-kon lepo otpevanih sokolskih pesama, sledio srdačan rastanak. Priredba je u svakom pogledu uspela i može služiti svima kao dobar primer. Treba da se i druge župe slično grupišui i prirede ovakva takmičenja, pomoču kojih je moguče stvoriti veliki broj dobrih vežbača i pravih prednjaka. Neka to bude sretan po-četak! R. B. Glasovi štampe TAKO GOVORI VELIKI PESNIK I RODOLJUB! Prilikom 20-godišnjice narodnog i držav-nog ujedinjenja, napisao je veliki slovenač-ki pesnik i jedan od največih književnika moderne jugoslovenske literature, Oton Zupančič, u ljubljanskom „Gledališkom listu" članak, u kome veli, između ostalog: „Od najviiih kulturnih zavoda i institu-ci/a dobili smo u prošlih 20 godina toliko, koliko nismo mogli da postignemo ranije ni u stotine godina borbi i očekivanja. Zi daju se kule na sve Strane, kao da niču same od sebe i kao da sanjamo. Ali te sanje su živa zbilja, koje nam je ostvarila naša mlada država, u vremenu kad još ni sama nije do kraja bila i/.gradena. Time nam je dala sve uslove za jak duševni razmah. Neizbežno prezidivanje, preradivanje i unu-tarnja oprema našeg kulturnog hrama, stvar je naše s vesti i volje, naše sposobnosti i naše ljubavi prema siovenaštvu. Svesni smo više nego ikada, da je taj naš kulturni hram mogao da izraste samo iz skupnog tla Slovenije i Jugoslavije, i zato nam je to plodno tlo tako dragoceno i sveto. Osečamo da smo za nj vezani korenjem i da mu se ne možemo oteti, ako nečemo da prerežemo najtanje žile svoga postojanja. Samo u toi državi mi možemo da očuvamo što smo postigli i samo u njoj temo moči da postignemo sve ono što nam je potrebno za naš potpuni razvoj." Čitava porodica Sokoli: Brat Petar Dunda iz Imotskog, sa decom. Iz našiti jedinica DESETGODISNJICA SOKOLSKOG DRUŠTVA BEOGRAD III Sokolsko društvo Beograd III proslavilo je, 18 decembra, desetgodišnjicu svoga rada. Ovo Sokolsko društvo, koje razvija svoju delatnost na Smederevskom Đerrnu, dakle u predelu u kome živi siromašniji svet i radni narod, uspelo je svojim trudom da podigne lep sokolski dom i da u njemu razvije vrlo uspešan rad kod svih kategorija sokolskog članstva. Proslavi je, u ime beogradske sokolske župe, prisustvovao zam. župskog starešine br. deneral Andra Petrovič, a svečani govor je održao starešina društva, brat Dobra Bogdanovič, podvlačeči zasluge društva na širenju Sokolstva i na gajenju osečaja za dobro Kralja i Jugoslavije. Održan je pomen umrlim članovima i podeljene su povelje i značke zaslužnim članovima. Proslavi je prisustvovalo mnogobrojno članstvo i gradanstvo, te pretstavnici sviju beograd-skih sokolskih društava. Na veče je održana svečana akademija, sa zabavom. POGREB BRATA H. KAPONA Pišu nam iz Kraljeviče: Pogreb br. Hanibala Kaponi, čija smrt je javljena več u prošlom broju „Sokolskog Glasnika”, pret-stavljao je manifestaciju spontane ljubavi i poštovanja čitave nacionalne Kraljeviče i svega sušačkog kraja prema tom proku-šanom nacionalnom borcu, čiji je čitav život bio posvečen radu za Jugoslaviju. Brat Kaponi je, još od svog dačkog doba u Pragu, bio zasosan pripadnik Sokolstva, a u So-kolskom društvu Kraljeviča je postao član još g. 1914. Čitav niz godina vršio je duž-nost prosvetara, kod čega se pokazao kao pravi apostol soko'lske misli. Kao starešina društva u Kraljeviči podigao je to društvo na zavidnu visinu, tako da če teško biti da mu se nade zamenik. Telo pokojnikovo bilo je izloženo u So-kolani, a počasnu stražu držali su, dan i noč, Sokoli i Sokolice. Narod je u velikom mnoštvu dolazio da se pokloni pred odrom. Na pogrebu se, u ime Sokolskog društva Kraljeviča, oprostio od pokojnika br. Crnkovič, nakon čega je govorio br. Frano Ružič, te brat Bačič u ime Sokolske župe Sušak-Rijeka. Na pogrebu su uzeli učešča i pretstavnici Sokolskih društava Sušak, Crikvenica i Bakar. IZ SOKOLSKOG DRUŠTVA U BUENOS AIRESU Naše uredništvo je primilo pozdrav od ju-goslovenskih Sokola iz Buenos Airesa, koji nam u svome pismu crtaju teške prilike svog rada medu iseljenicima, koji ne nala-ze dovoljno potpore ni tamo gde bi je morali nači. Sokolsko društvo u Buenos Airesu izdaje list, „Sokolsku zastavu", koja budno prati i život u staroj otadžbini. Starešina društva je br. Kordelič, načelnik je br. Ma-rasinič, a tajnik je br. Petkovič. NOVI SOKOLSKI DOM U OGULINU Pišu nam iz Ogulina: Ovogodišnja proslava Prvog Decembra u Ogulinu imala je za naše društvo naročit karakter, pošto je obavljena u veliko j dvorani novog društve-nog doma, koji je posvečen uspomeni Bla-gopočivšeg Kralja Aleksandra Ujedinitelja. Dom još nije, doduše, sasvim dogotovljen, ali je ta prva priredba u njemu izazvala razumljivo oduševljenje kod čitavog rodo-Ijubivog gradanstva. Proslava je počela na sam praznik Ujedinjenja i otvorio ju je starešina, br. Bosnič, dok je predavanje o zna-, čenju tog dana održao br. Dr. Josip Vo-dehnal. I) subotu, 3 decembra, priredena je svečana akademija, sa biranim tehničkim programom. Dvorana je bila svečano iški-cena, zaslugom br. Koprive, a akademiju su posetili i starešina župe Karlovac, prof. Sablič, kao i župska načelnica s. Blaškovič, te župski tajnik, br. Dočkal. Akademija ie imala najlepši uspeh, kako po brojnoj po-seti, tako i po svečanom raspoloženju. Brat Bosnič i brat Sablič održali su sjajne patriotske govore, naglašujuči naročito, kako je društvo u Ogulinu preglo svim silama da podigne sebi ovaj prekrasni dom, kao tvrdavu narodne svesti. Program akademije naišao je na odobravanje u publici, a najbolje su uspele tačke muške i ženske dece, te vežbe ženskog naraštaja. U nedelju, 4 decembra, završena je proslava dečjom aka-deinijom, prilikom koje su podeljene na-raštajcima nagrade i slike. NAPADAJ! NA SOKOLOSKE DOMOVE Splitske novine beleže, a „Bratstvo", glasnik Sokolske župe Osijek prenosi, da su se u poslednje vreme dogodili ovi napadaji na sokolske domove u Primorskoj banovini: podmetnuta je vatra u sokolskom domu u Klisu, napadnute su sokolske prostorije u Komiži, u Krilu-Jesenicama i u Postirama. a napadnut je i novi sokolski dom u Ka-štelima, koji se tek nalazi u gradnji. AKTIVNOST ČETE U POBUŽJU Pišu nam iz Skoplja: Sokolska četa u Pobužju, župa Skoplje, razvila je ove godi-ne živu delatnost, naročito u radu za Pe-trovu petoletnicu. U toku godine zasadila je i okalemila 100 vočnih sadnica, izradila je nekoliko javnih drvenih klupa, organi-zovala je kalemarski tečaj za lozu, na kome je zasadeno oko 25 hiljada reznica; osnovala je pevački otsek, sakupila je izvesnu sumu novca za spomen-ploču Kralju Aleksandru Ujedinitelju i povela je akciju da se iskorene psovke i nepristojne reči kod o-mladine. Sem toga, povešče akciju da se poprave putevi u selu, što pokazuje da ie ova četa ispravno shvatila sokolski poziv, a što se u največoj meri ima zahvaliti s. Milevi Popovič, učiteljici i starešini čete. koja i pored toga što je mati nekoliko dece, nalazi ljubavi i volje da radi za na-predak u selu. PREDNJACKI ispiti Javljaju nam iz Petrovaradina: — Na dan 3 i 4 decembra tek. godine, u društvenim prostorijama, održani su društveni pred-njački ispiti, pa su ispit položila sledeča brača: Rupnik Stanko, Gržibovski Stjepan, Merganc Slavko i Kalbah Joža; i sestre: Panian Blanka i Antolič Dragica. DOBAR PREDNJAK, ozbiljan radnik, potreben je Sokolskem druilvu Go-s p i č. Isti brat treba da je pomočnik knji-iarske struke, okretan u poslu, u kome se, osim knjižarske struke, vodi I galanterija I pariimerija. Mora biti dobar aranier izloga, uverljiv prodavalac i poverljiv. Ponude, sa eventualnim svedodibama i sli-kom, slati na Sokolsko druitvo Gospič, ili na knjiiara M. A. Maksimovič Gospič. Nastup: 1 januara. \z doma i sveta SLOVENI SU VEČ TRI HILJADE GODINA U EVROPI „Kurijer Poznanjski” je objavio nedavno članak prof. Josipa Kostrzevskog, jednog od najčuvenijih poljskih naučnika, pod naslovom „Gde je bila prakolevka Slovena”. u kome čuveni naučnik iznosi senzacionalne tvrdnje o dolasku Slovena u Evropu. Dok tvrdila da su se Sloveni u područje Odre i Visle doselili tek u VI veku, poljski profesor, na osnovu ostataka stare slovenske kulture u Poljskoj, dokazuje, da su se na tom području Sloveni naselili več mnogo ranije, te da se „na poljskoj teritoriji nepobitnim dokazima može utvrditi kontinuitet kolonizacije Slovena več od drugosr milenija pre Isusa, ili u tečaju od tri milenija”. Prema profesoru Kostzev-skom, pradomovina Slovena se nalazi baš na području Odre i Visle, što može da se utvrdi podacima koji sežu još u prva vremena istorije. Sa teritorije današnje Poljske su se ostali slovenski narodi raširili u raz ličitim pravcima, odvajajuči se sve više u pogledu jezika i kulture; a jedino Poljaci su ostali na starom zemljištu, na kome se, prema torne, nalaze več preko tri hiljade godina! Ta teorija pokriva se i sa tvrdnja-ma čuvenog poljskog filologa Briknera, koji je dokazivao da Poljaci pokazuju više je-dinstva u jeziku i u neprekidnosti životnog prostora, nego li ijedan drugi slovenski narod. UJEDINJENJE NEMACA U JUGOSLAVIJI Kao što je ovih dana javila čitava jugo-slovenska štampa, održana je 19 decembra u Novom Sadu glavna godišnja skupština nemačkog „Kulturbunda”, na kojoj je uče-stvovao veliki broj delegata iz čitave zemlje. Skupština je održana u znaku nedavno postignutog sporazuma izmedu svih nemač-kih frakcija u Jugoslaviji, pa je zato pret-sednik Keks pozvao Nemce na složan rad. „Kulturbund” več broji preko 300 mesnih organizacija, a sve organizacije Nemaca u Savskoj banovini prešle su u „Kulturbund”. U ovoj godini osnovano je još 15 novih mesnih organizacija. Novoizabrani poslanik u skupštini, Franz Hamm, održao je na skup-štini govor, pozivajuči prisutne da ga u za-jedničkoj slozi potpomognu, u Nemaca u Jugoslaviji. TAKMIČENJE U POMORSKOM NAORUZANJU Aleksandar Berdt je objavio nedavno, u Miinhenu, knjigu o sadašnjem stanju mornarice velikih sila, iz koje se mogu doznati zanimljivi podaci o takmičenju u pomor-skom naoružanju. Nemačke raine lade koje nisu prevazila-zile 10.000 tona, bile su premalene za veče pomorske bitke, pa je zato sagradena prva velika ratna lada od 25 hiljada tona, koja se zove „Gneisenau", a sada se dovršava i druga, koja je jednaka njoj i zove se „Scharnhost”. Obe lade imaju teške topove, kalibra 28 cm. U Velikoj Britaniji je, nakon prvih 15 rat-nih lada, koje su več dovršene, prema novom planu naoružanja, dogotovljeno još devet novih lada, od kojih neke imaju tonažu od 25.000 tona, sa teškim topovima, kalibra 35 cm. Dve izmedu njih, koje se tek dovr-šavaju, imače veličinu od 40.000 tona i topove od 40 cm. Francuska gradi takoder četiri lade po 35.000 tona, a isti broj lada, iste veličine, nalazi se u gradnji i u Italiji. Program Se-veroameričke Unije gotovo je ravan engle-skom, tako da je Amerika več dogotovila 15 lada, a četiri se nalaze u gradnji. Jedna od tih lada, čija se izgradnja tek sprema, trebala bi da bude največa ratna lada na svetu, pa bi imala 45.000 tona, sa topovima kalibra, 41. cm. Bila bi duga 216 m., a sta-jala bi 100.000.000 dolara. Japan ima takoder več gotovih devet novih ratnih lada, a dve se nalaze u gradnji. Medutim, u poslednje vreme je i Rusija počela da podiže ratnu mornaricu, pa i ona ima u gradnji tri ratne lade, po 40.000 tona. Književnost Sokolska Knjiga „U Zlatnome Pragu“ Kao treču i četvrtu svesku knjižnice „Sokolska misao” (koju ureduje brat M. Sko-vran) izdao je Prosvetni Odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu, knjigu, pod naslovom „U zlatnome Pragu”, iz pera brače Dure Brzakoviča i Miloša Stanojeviča. Ova knjiga, koja obasiže 74 Strane, a cena joj je 5 dinara, sadrži u sebi pri-jatna sečanja na velike dane sveslovenskih sokolskih sletova u prestolnici bratske Če-hoslovačke, godine 1912 i god. 1938. Godine 1912 je slavilo češko Sokolstvo 50-godišnjicu svoga postojanja, pa je za tu priliku priredilo VI Svesokolski slet, na ko- me su u velikom broju učestvovali članovi i pretstavnici srpskog, hrvatskog i slovenač-kog Sokolstva. Slet od godine 1912 pret-stavljao je največu svesiovensku i sokolsku svečanost predratnih vremena, pa je za du-go ostao u uspomeni svih učesnika. Oduševljenje koje se rodilo na njemu, dalo jf potstreka i za širenje jugoslovenske misli, u tada još neoslobodeniin jugoslovenskim krajevima, kao i za širenje ljubavi za Jugo-slovene kod brače Čeha, pa je na taj način taj slet igrao važnu ulogu u formiranju onog borbenog duhovnog raspoloženja koje je dovelo do pristupanja jugoslovenskih i čeških dobrovoljaca u srpsku vojsku, nekoliko godina docnije. Dugo se još pričalo o srdačnom prijemu što su ga Cesi priredili jugoslovenskoj brači i svako je u tome video početak novih boljih dana za slovenske narode. Brat Dura Brzakovič je retkom toplinom opisao te radosne i svečane dane, na koji-ma je i sam uzeo vidnog učešča, počevši od prvog ulaska u ladu na putu za Prag, pa sve do najsvečanijih momenata, na stadionu u Pragu i do najburnijih manifestacija za saradnju slovenskih naroda. Izlaga-nja br. Brzakoviča vrlo su živopisna, tako da su sačuvala punu svežinu, a protkana su dubokim razmatranjima o ulozi Sokolstva i o uzajamnim odnosima izmedu severnih i južnih Slovena. Ne manju toplinu, zanos i dubinu sokolske i slovenske ideologije, pokazuje i drugi deo ove knjige, koji sadrži pisma brata Miloša Stanojeviča sa X Svesokolskog sleta u Pragu, u junu i julu ove godine. Još su nam svima u pameti vanredni uspesi toga veličanstvenog sleta, koji je zatalasao i jugoslovenskim Sokolstvom, ali je sigurno da nema boljeg načina da se te uspomene osveže, ili da se brači, koja nisu prisustvo-vala sletu, predoči njegovo pravo značenje, nego što je čitanje ovih retko srdačnih, sve-stranih i odlično sastavljenih pisarna br. Stanojeviča, koji je znao da zapazi svaki de-talj i da nade mesta za sve grane sokolskog života, kao i za sve pojave, koje su došle do izražaja na sletu. Prilike u kojima danas žive naša brača,-Česi i Slovaci, posve su drugačije nego one u kojima se kretao jedan i drugi od ovih dvaju sletova. Možda če se nekome činiti da zbog toga ova knjižica više nije aktuel-na. Pa ipak, nju treba da čita svaki dobar član jugoslovenskog Sokolstva, jer če ba> u uspehu tih sletova nači najsigurniju veru za preporod i bolje dane bratskog čeho-slovačkog naroda; Ureduje redakcioni odbor (Pretsednik Dr. Vlad. Belajčić) - Odgovorni urednik Stamparija Drag. Gregorič, Kneginje Olge 21 — Beograd. OLIVETTI Elegantna, izdržljiva, jaka, dobra I jeftina pisaća mašina, izrađena od najboljeg savremenog materijala kao kancelarijski i školski pribor Možete dobiti u novo-otvorenoj KNJIŽARI - PAPIRNICI „FENIKS" GOJKO R. ĆEBO BEOGRAD — PAŠIĆEVA Br. 24 ишткшјШ ZATRAŽITE VELIKI ilustrovani KATALOG Prva jugoslovenska industrija ŠPORTSKIH POTREPŠTINA M. DRUCKER ZAGREB - ILIČA 39 Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije (arh. M. Smiljanič, Alekse Nciiadoviča o) dr. Tihomir Protič, Beograd Prestolonaslednikov trg. 34 -