KRALJEVINA SRHA, HRVATA I SLOVENACA UPRAVA ZA ZAŠTITU KLASA 21 (3) INDUSTRIJSKU SVOJINE IZDAN 15. JANUARA 1925. PATENTNI SPIS BROJ 2436. Pamox A. G., Luzern. Višestruki topljivi osigurao. Prijava od l.S aprila 102.'). Važi od 1 novcniLia lOriJ. Pravo prvenstva od 1 aprila 1922 (Nemack i) Ovaj se pronalazak odnosi na višestruki topljivi osigurač takve vrste, kod koga je zavrtanj, koji odgovara Edisonovom fasungu i koji sačinjava donji deo ili dno osigurača, u vezi sa obim spojnim kontaktima Provodnika, a topljive žice leže u gornjem delu, koji može slobodno da se izvadi iz tog donjeg dela. Suština pronalaska sastoji se u prvom redu u tome što je gornji deo koji sadrži topljive žice, izradjen kao drška, koja može da se izvadi iz donjeg dela, a ima uvlačne kontakte Za spajan e novog topljivog osigu* rača potrebno je radi toga, samo da se izvuče gornji deo, koji je obrazovan kao uvlaka, iz donjeg dela, posle toga da se okrene za dao koji odgovara odstojanju dvaju topljivih žica u gornjem delu i posle toga opet da se namesti na donji deo ili na dno Obrazovanje sprovodne veze i medju donjeg dela i gornjeg dela biva ovde dakle isto kao kod običnog uvlačnog kontakta, prosto dodirom sprovodno kontaktnog šiljka jednog dela, sa odgovata jućim kontaktom drugog dela Sprovodna veza je tako po mogućstvu najprostija a istovre meno i najsigurnija i obzirom na oba pre-imućstva nadmašuje znatno inače mnogo upotrebljavane klizeče kontakte kod višestrukih osigurača. Istovremeno ima ovaj novi osigurač to preimućstvo da je vrlo prost, pošto se sastoji samo iz dva razdvojena dela i gornji deo, koji sadrži topljive žice može da se zameni kad se potroše sve topljive žice u njemu. novim gornjim delom, na vrlo prost način, i bez popuštanja bilo kakvih zavrtki ili sličnog. Na crtežu su predstavljena dva izvedena oblika ovog pronalaska, i to pokazuje sl. I izgled sa strane višestrukog osigurača po ovom pronalasku ; delimično u uzdužnom preseku, a si 2 je izgled odozgo Si. 3 poka zuje presek po crti A—B sa si 1, a si 4 pokazuje presek po crti C—D sa sl. 1 Slika 5 predstavlja zasebno gornji deo naprave koji sačinjava uvlačnu držalju, u malo izmenjenom obliku. Donji deo A od izolacionog materijala, koji ima uobičajne metalične Edisonove zavojke B, koji sačinjavaju jedan kontakt, ima na svojoj donjoj strani kod C drugi kontakt. Od ovog prolazi provodnik D kroz središnju bušotinu donjeg dela A. On se završava gore na jako udubljenom mestu u kontaktu F. To mesto kontakta F kao što se vidi na crtežu udešeno je tako, da je ono zaštićeno i ne može lako da se dodirne prstom ili rukom, kad skine gornji deo H Od gornjeg kraja metalne obloge Edisono vih zavojaka, vodi kroz bušotinu dela A žica ili provodnik G do izdubme u gornjem delu dna A, koja je obrazovana kao čaura za kontaktni šiljak, ( ornji deo H naprave, koji je obrazovan kao uvlačna držalja, ima izvestan broj upravnih bušotina J i K, koje su medjusobno pa-ra'elne i dve po dve pripadaju zajedno a koje su rasporedj. ne u dva koncentrična kruga (vidi si. 3) Pripadajući parovi bušotina J, Iv gore su u vezi poprečnim bušotinama ili žlje-bastim izdubinama L. U svakom paru bušo- Din 10. tina naložena je po jedna topljiva žica M, npr. srebrena žica koja prolazi kroz bušotinu J preko žljeba L u bušotinu K a kroz ovu ide opet na niže Na donjem kraju bušotina K" su topljive /.ice M u vezi sa mesinganim limom N (si. 5), koji je ovde položen na srednjem delu donje strane tela H Na tom mestu ima deo H oblik rukavca 0, koji ulazi u odgovarajući udubinu srednjeg dela dna A. Taj rukavac može da Ima obličasti oblik ili još bolje prizmatični oblik, pri čemu onda mora naravno i udubina dna .A, koja služi za uvlačenje tog rukavca, da ima odgovarajući poprečni presek Broj strana prizme, mora onda da odgo vara broju topljivih žica- Drugi kraj topljive žice M koji leži u bušotini J spojen je sa uvlačnim šiljkom K, koji strči dole iz držalje H Taj metalni uvlačili šiljak K, ulazi u gornji kraj bušotine dna A u kojoj se nalazi provodnik G- Gore je uvlačna drška N, koja je od porculana ili od sličnog izolirajućeg materijala, pokrivena pločicom od belog lima P, a ispod te je smeštena pločica od liskuna, koja pokriva istovremeno i žljebove L za topljive žice M.’Pločica P od belog lima ima na mestima koja stoje upravno nad krajevima bušotina J, rupe R za gledanje si ž), koje omogućuju da se istovremeno posmatraju sve to ljive Ž ce. Te rupe za gledanje mogu da se izrade umesto okrugle kao na crtežu, ev. ntualno i uzdužne, tako, da se na taj način mogu da vide celi žljebovi L sa delovima žica M koji u njima leže. P. i upotrebi naprave uvuče se uvlačna drška H tako, u dno A, da jedan od kontaktnih ši-Ijaka K udje u bušotinu ko a sadrži provodnik G i napravi s tim odn sa metalnom oblogom čaure sprovodnu vezu. /a ležanje ostalih šiljaka predvidjena su odgovarajuća udublje-nja na površini dela A, ali koja nisu u ved sa provodnicima Može takodjer umesto tih pojedinih udubljenja da se predvidi jedan zajednički okrugli žljeb na eornjoj strani dela A, koji će da primi sve kontaktne š Ijke koji u tom slučaju nisu u upotrebi. Kad jedrn kontaktni šil ak dodje u dodir sa provodnikom G, spoji se istovremeno mesingani lim N uvlačne držalje H sa kontaktom F srednjeg provodnika u donjem delu A. Kad se on sad uvrne u fasung onda je osigurač gotov za upotrebu. Kad se .jedna topljiva žica ra stopi onda je potrebno samo, da se izvuče uvlačna držal.a H, pa da se okrene za deo, koje odgovara odstojanju obaju kontaktnih šiljaka E pa posle opet da se uvuče u donji deo pa je naprava opet gotova za upotrebu Odgovarajućim znacima na ivici kontaktne držalje H, može na prost način da se objasni mera za koliko treba da se okrene držalja Kad rukavac O ima prizmatičan oblik onda se dobija i time mera za potrebno okretanje držalje, pre nego što se ponovno uvuče u donji deo, pošto broj površina prizme odgovara broju i rasporedu topljivih žica. Umesto da se predvidi na krajevima bušotina .1 u držalji H, toliki broj kontaktnih šiljaka E koliko ima topljivih žica, može da se raspored udesi i obratno na taj način, da se donji krajevi bušotina J izrade kao uvlačne čaure (si. 5) To pruži to preimućstvo, da je onda potreban samo jedan kontaktni šiljak, koji mora da stoji na gornjoj strani donjeg dela A, iznad provodnika G i s tim mora da je u slobodnoj vezi 1 u ovom i u prvom slučaju obrazovani su kontaktni šiljci E celi-shodno kao opruge, slično kao kontaktni šiljci običnih uvlačnih kontakta. Broj to; ljivih žica M, je prirodno proizvoljan, mogu da se predvide 6 i li 12 ili proizvoljan drugi broj žica M, u granicama mogućnosti koju daje raspored prostora. I'ATKNTNI ZAHTJEVI : 1) Višestruki topljivi osigurač, čiji je donji deo u vezi sa oba kontakta provodnika; a topljive žice se nalaze u gornjem delu koji može da se pomera prema donjem delu, naznačen time što je gornji deo koji sadrži topljive žice obrazovan kao uvlačna držalja sa uvlačnim kontaktom, koja može slobodno da se izvlači 2) Višestruki topljivi (sigirač, po zahtevo 1, naznačen time što za ednički srednji kon takt za topljive žice leži u i ukavcu gornjeg dola a ko,i ulazi u odgovarajuću bušotinu t la i tako pravi sprovodnu vezu sa kontaktom na dnu donjeg dela, i što se pojedini kontakti gornjeg dola završavaju šiljcima ili čaurama, koji dolaze u dodir sa čaurom, koja je spojena sa čaurom sa zavojcima na dnu donjeg dt-Ia, ili sa kontaktnim šiljkom donjeg dela. 3) Višestruki topljivi osigurač po zah'evu 1, naznafen time, š'o su pojedine topljive žice, koje leže zasebno u gornjem delu, na način poznatog prostog zapušačkog osiguranja, sprovedene kroz dve komore, koje su medju-sobno u vezi, tako da se udvostručuje dužina topljivih žici- 4' Višestruki top’jivi osigurač po zahtevima 1 i sa rupama za gledanje za svaku poje dinu bušotinu za topljive žice, naznačen time, što su rupe za gledanje napravljene iznad žljebova, koji spajaju obe bušotine koje pripadaju jednoj topljivoj žici, a koji su gore otvoreni i pokriveni su samo prividnim pločicama ili sličnim *V1. A d patent broj 2436. Fig. 5. L* P - \ 1*3-/ ! i. . > . ^ . . V' V v - • - ' ' 1 v / '