Pošta ri n а plaćena u gotovu
Cena Din. 1,-
ONOUJM
GLASNIK
6LA5ILO JAVEZA JOKOLA KRALJEVINE., JUGOSLAVIJE			
* Čuvajte Jugoslaviju!	Izlazi svake subote Godišnja pretplata 50 din Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 Telefon uredništva 30-866 i 26-516, uprave 30-866 ♦ Račun Poštanske štedionice br. 57.686 Oglasi po ceniku Rukopisi se ne vračaju	Beograd, 3 apr God. VIII ♦	I 1937 Broj 10
Ptreisednik Češkoslovaške Republike
BRAT DR. EDUARD BENEŠ
Povodom posefe našoj zemlji
Pretsednik češkoslovačke Republike, dr. Eduard Beneš, čini ovih dana svoji/ prvu, zvaničnu posetu prestonici naše države, Beogradu. Poseta šefa jedne države drugoj pretstavlja uvek znača-jan događaj za narode i države iz ko-jih se čine ili u kojima se primaju o-vako visoke posete. Osim toga, ovak-ve posete, po svome značaju, nalaze odjeka i kod drugih, susednih ili da-Ijih država i naroda, koje obuhvata širok kompleks zajedničkih medunarod-nih interesa. U ovom pogledu poseta dra Beneša Jugoslaviji pretstavlja je-dan veoma važan dogadaj u prvome redu za nas, ali ujedno pretstavlja i događaj koji pada u centar opšte me-dunarodne pažnje.
Pored tog opšteg, poseta Beogradu od strane pretsednika dra Eduarda Beneša ima za nas još izuzetno veliki i specifični značaj, koji nesumnjivo instinktivno i duboko oseča. ceo naš narod. Taj značaj leži u onom neobi-čno dubokom poverenju i iskrenoj lju-bavi, koja spaja narode naših dveju bratskih država, češkoslovačke i Jugoslavije. Ovo osečanje ljubavi i medu-sobnog poverenja ima i svoje duboke, realne osnove i ono je izraženo na najpozitivniji način u prošlosti, pre stva-ranja Ceškoslovačfče i Jugoslavije, zatim u velikim istorijskim momentima stva-ranja naših dveju država pa sve do današnjih dana.
Pre svetskog rata, dok se češkoslo-slovački narod zajedno s velikim delom jugoslovenskog naroda nalazio u okviru Austro-Ugarske Monarhije, veze i srdačni odnosi izmedu naših dvaju bratskih naroda imale su spiritualan i realan karakter, pretstavljajuči pripre-mu za zajedničku saradnju u ratnom i revolucionarnom dobu stvaranja naših samostalnih narodnih država. Ove veze između naših dvaju naroda možemo oiađi i alko zalazimo u daleku prošlost prvog hriščanskog vremena, zatim u doba cara Dušana i Karla IV i t. d. Ali ne zadržavajuči se na ovoj davnoj prošlosti mi nalazimfo i na veoma jake duhovne veze između naših dvaju naroda i u celom prošlom veku, naro-čito od romantičarskog i omladinskog pokreta, zatim preko Sokolstva i naj-novijih realističkih političkih ideja pro-fesora Masarika, pod čijim su močnim uticajem bile velike mase nacionalnih i političkih generacija Jugoslove-na, naročito onih koji su se zajedno sa Čehoslovacima nalazili u sklopu Habz-burške Monarhije.
Iz ovih i ovakvih odnosa razvila se izmedu naših dvaju naroda početkom ovog stoleča realna i prisna politička saradnja. Ova politička saradnja pret-stavljala je pripremanje za političko i državno oslobodenje slovenskih naroda Austro-Ugarske Monarhije. Iz ovoga kompleksa zajedničke političke saradnje na markantan način izdvaja se akcija čeških političara, specijalno Masarika u vremenu aneksije Bosne i Hercegovine, Fridjungovog procesa, kao i u drugim dogadajima i političkim manifestacijama, koje su počele da se odi-gravaju u Carevinskom Veču i van
•&Ш Ф Ji:
' ’■: *
■I'..'.'.... ..............
v ' *
l
: ; ‘
■piШ ТШ fiA;
V’*
* ,
lit
'P
:.A-
njega. Dogadaji koji su zatim nastali kod nas na Slovenskom Jugu, u odno-sima izmedu Srbije i Austro-Ugarske, a dalje izmedu političkih faktora raznih naroda Dvojne Monarhije, jasno su ukazali što če se zbiti i u kakvom se stanju moraju nači Jugosloveni i Čehoslovaci u momentu kada nastupe ti novi dogadaji.
Ovaj odnos izmedu naših dvaju naroda dobio je svoje nove i odredene oblike naročito kada je planuo svet-ski rat. Profesor Masarik sa tada mladim svojim saradnikom dr. Eduar-dom Benešom1 i drugim ličnostiina po-litičkog i nacionalnog života češkoslo-vačkog naroda stupio je u otvorenu borbu sa Austro-Ugarskom i Centralnim silama. Saradnja izmedu naših dvaju naroda dobila je ovom borbom svoje nove oblike i najintimnije dodire. Borba naših dvaju naroda, češkoslovačkog i jugoslovenskog, u svetskom ratu dobila je sve atribute jedne etične, revolucionarne nacionalne borbe za slobodu i samostalnost. Po tumačenjima Masarika i Beneša, borba češkoslovačkog naroda protiv Austro-Ugarske imala je
da se izvrši do krajnjeg ishoda, i to u ime visokih principa socijalne pravde, demokracije i prava samoopredeljenja naroda. Sa ovako dubokim uverenjem u nacionalnu, socijalnu i etičku vrednost ovoga dela, dru Eduardu	Benešu —
uziTomu Masarika — pripada ogroman deo zasluge da je ovo delo izvedeno s punim uspehom.
Dru .Eduardu Benešu, кач i ocu češkoslovačke Republike, Masariku, pripada isto tako ogromna zasluga što je i dalje, posle stvaranja slobodne češkoslovačke Republike, ulagao	sve svoje
krupne intelektualne i moralne snage da novoj narodnoj državnoj tvo-revini sačuva sve one etičke i socijalne atribute, u ime	kojih je
i postala slobodna bratska država, češkoslovačka Republika.	Te etič-
ke i socijalne vrednosti pretstavljaju, nesumnjivo, ujedno i uzroke zbog kojih je dr. Eduard Beneš, sve do svog izbora ,za pretsednika češkoslovačke Republike, bio ne samo stalni reprezentant spoljne politike češkoslovačke Republike, več i stalni borac za ideju pune demokracije, slobode i prava narod-
nih. Zbog ove i ovakve koncepcije o društvu i narodu, češkoslovačka Republika, čiju je spoljnu politiku dosko-ra vodio dr. Eduard Beneš, uvek je išla odredenim pravcem, bez ikakvih kolebanja, znajuči uvek tačno gde joj je mesto i u kome krugu političkih i socijalnih naziranja.
Iz ovako određenog, a ne slučajnog i prolaznog shvatanja, pojavio se i onaj srdačan, do neobičnosti prisan i in-timan odnos izmedu naših dveju bratskih država, češkoslovačke i Jugoslavije. Ovaj odnos rezultat je duboke, istorijsko-političke isadržajnosti, koja na-lazi odjeka i na puno razumevanje i odobravanje i kod naših najširih narodnih slojeva. U ovom sadašnjem odnosu odjekuje sva ona borba za nacionalne. i humanitetne ideale slobode i prava čoveka i naroda, za koje se borio Masarik, a koje su pre njega propovedali i za nje se borili Tirš, Helčicki, Komenski, Žiška i Hus. Naj-zad na ovim istim principima podignuta je i Karađorđeva revolucija i vodena celokupna daljnja borba Sčblije i Jugo-slovena za stvaranje svoje etičke slobode i državne i nacionalne samostal-nosti.
Zbog svega toga najtoplije, najsr-dačnije i bratski pozdravljamo dola-zak pretsednika bratske češkoslovačke Republike, dra Eduarda Beneša, u pre-stonicu Jugoslavije, u Beograd. Ovaj dolazak i ovu visoku posetu podjed-nako istinski duboko oseča i pozdravlja ceo jugoslovenski narod, ceneči je ne samo kao veoma krupan več ujedno i kao retko radostan događaj, koji smo imali u svojoj sredini.
Naše jugoslovensko Sokolstvo ima još više razloga da sa specijalnim ponosom izrazi svoja najtoplija i najdublja radosna osečanja povodom dolaska dra Eduarda Beneša u prestonicu naše zemlje. Dr. Eduard Beneš ujedno je i So-ikoi i !kao takav član naše velike slovenske sokolske organizacije. Sokolstvo koje je odigralo istorijsku ulogu ne samo u stvaranju češkoslovačke državne sa-mostalnosti :več i u stvaranju narodnog duha češkoslovačkog naroda i češkoslovačke države, moralo je u svojim redovima imati jednog Beneša, kao što je imaloi i jednog Masarika i druge e-minentne ličnosti češkoslovačkog naroda. Svi oni pozitivni nacionalni, soci jalni, demokratski i etički elementi, koji su učestvovali u borbama za stvaranje češkoslovačke slobode, bili su još znatno pre toga realizovanja u orga-nizovanom sokolskom , pokretu. Zbog toga je i Sokolstvo i doprinelo svoj ogroman udeo u momentima stvaranja češkoslovačke države i zbog toga je i sasvim jasno, da je Sokolstvo u svojim redovima moralo imafti i brata dra E-duarda Beneša.
Jugoslovensko Sokolstvo je stoga srečno što dočekuje u svojoj zemlji svog sokolskog brata dra Eduarda Beneša, pretsednika bratske češkoslovačke, i veruje, da če ova poseta svesrdno poslužiti dobru i interesima naših dvaju bratskih naroda i država.
Na zdar! Zdravo!
Ul
t Brat dr. LJUDEVIT PIVKO
Dne 29 pr. m. preminuo je u Mariboru u 57 godini života brat Ljudevit Pivko, gimnazijski profesor.
U nizu svetlih imena junačkih bo-raca i zaslužnih neimara na stvara-nju i izgradivanju naše nacionalne države, istorija našeg- narodnog života nesumnjivo če zabeležiti na dostojnom mestu i ime prerano preminulog dra Ljudevita Pivka, karzanskog junaka, ve-likog nacionalnog borca i rodoljuba, i našeg odličnog sokolskog brata, je-dnog od najzaslužnijih radnika našeg Sokolstva.
Sjajne intelektualne sposobnosti, du-boka i istančana kultura, velike moralne i etičke osobine, čeličan karakter, plemenito srce i otvorena i široka slovenska duša — to su bile odlike, koje su tako obilno rešile našeg pokojnog brata — dra Ljudevita Pivka. I baš zbog tih tako mnogo-brojnih i visoko pozitivnih moralnih kvaliteta — on je — iako toliko za-služan nacionalni borac — ostao u za-glušnoj buci naše današnjice u jednoj jedva primetnoj i skromnoj pozadini, kao čovek koji se teško snalazi u tom komešanju našeg javnog posleratnog života i u ovim našim tako čudnim i tako teško shvatljivim i materijalis-tičkim vremenima za koja bi zaista mogli s Tacitom kazati: Haec tempora infesta virtutibus! — pred kojim blede moralne i etičke vrednote. Idealizam Pivkove duše, koji je on unosio u sve svoje opsežno, požrtvovano i toliko plodonosno delovanje pre i posle rata, teško je se sukobljavao s krutom realnošču, ne u doba ondaš-njih teških borba za ostvarenje velikih nacionalnih ideala, več nažalost docni-je, kada su oni bili potpuno ostvareni, ali itrebali da budu nošeni i negovani sa više dužnog kulta, sa više nacionalne svesti, političke zrelosti i razumevanja i, što je još glavnije, sa više moralnog i etičkog osečanja i odgovornosti prema vlastitoj savesti i prema narodu. U tome možda i leži je-dan veliki deo tragike naših dana i našeg savremenog nacionalnog života.
Pa ipak, iako je sve to mnoge stare i zaslužne borce dovelo do iz-vesnog razočaranja i pokolebalo ih u nacionalnoj veri, pokojni brat dr Ljudevit Pivko, kao što je bio uvek po-stojan, a naročito u teškim iskušenji-ma kroz koja je prošao, tako je i kroz ovo naše kolebljivo i bezkičmenjačko posleratno doba pa sve do svoje smrti ostao postojanf i čvrst u svom najsveti-jem — jugoslovenskom osečanju i verovanju. I kada se bio sasvim povukao iz političkog života, u kome se poče-sto jeftino i grlato licituju politička „načela” i nacionalna „uverenja”, pokojni brat dr. Pivko vrača se tihom sokolskom radu' i „prtocul a negotiis” u nj ulaže sve svoje odlične sile, da tim sitnim i predanim sokolskim ra-doin učvrščuje ono zdanje, čije je on temelje i sam krvavo udarao i za koje je živo verovao da če odoleti svim nedačama današnjice i onima koje ga budu zadesile. U Sokolstvu je pokojni brat dr. Pivko gledao ispunjenje velikih zadataka, koje od njega oče-
kuju narod i otadžbinla i u Sokolstvu je on gledao i najpouzdanijeg čuvara i apostolskog propovednika one misli za koju se on junački borio i iz koje se porodila Jugoslavija.
Zato je pokojni brat dr. Ljudevit Pivko bio jedan retko svetao lik naših dana, čiji je stoga gubitak i za sokolski! i za nacionalnu kao i za slovenski! misao tim teži i koji mi ju-goslovenski Sokoli moramo stoga tim bolnije da ožalimo te nad čijim svežim grobom zato duboko priklanjamo svoje glave pogružene od tugfi i boli, koja obuzima bratska srca kad izgube jednog od svoje najbolje brače, a to je bio naš brat dr Pivko — prekaljeni Jugosloven i Sloven — Soko!
Neka je stoga pokojnom bratu dru Ljudevitu Pivku za sve njegovo delo večna hvala i slava i trajan spomen u Sokolstvu! —	S. C.
Brat dr. Ljudevit Pivko rodio se 17 avgusta 1880 u Novoj Vasi, opštine Sv. Marko, kod Ptuja. Gimnaziju je poliadao u Varaždinu, Ptuju i Mariboru, gele je i maturirao 1900. Na u-niverzitetima u Pragu i Beču studirao je filozofiju, slavistiku i germanistiku, upotpunivši svoje študije dalje na uni-verzitetima u Frankfurtu i Berlinu, na-kon čega je godine 1905 bio promoviran na univerzitetu u Beču na čast doktora filozofije. Otsluživši zatim svoj vojni rok u Krakovu, brat dr. Pivko bio je namešten kao suplent na ma-riborskoj gimnaziji, na kojoj je preda-vao slovenački i nemački. Od toga doba pokojni brat dr. Pivko počinje sve vidnije da učestvuje u nacionalnom, sokolskom i kulturnom delovanju svoje uže domovine.
Kada je 1914 buknuo svetski rat, brat dr. Pivko bio je mobilisan te je kao natporučnik najpre služio u Boci Kotorskoj i u Albaniji, adakle je docnije pošao sa 3 bosansko-hercego-vačkim pukom na sočanski i zatim na ;irolski front, gde je 1917 izveo ču-venu karzansku akciju, slabeči na fron-tu poziciju austrijske vojske da bi time ubizao njen slom. Pokojni dr. Pivko se naime u največoj tajnosti dogova-:ao sa češkim i jugoslovenskim ofi-cirim.i na svome sektoru, pridobijajuči ih za akciju rušenja Austro-Ugarske na samom frontu,'da bi se tako omogučila što skorija i sigurnija pobeda Italije kao saveznice Antante. Tom svojom akcijom on je uvelike olakšao položaj italijanske vojske. Kako je ova Pivkova akcija bila posle izvesnog vremena ot-krivena od strane jednog austrijskog oficira, to je dr. Pivko s grupom ju-goslovenskih i češkoslovačkih oficira i podoficira morao da prebegne u Itali-ju, gde je unatoč velikim teškočama, na koje je nailazio kod italijanske vojne komande, nastavio svoju oslobodi-lačku borbu proti v Austrije, osnovav-ši jugoslovensku legiju, u kojoj je bilo mnogo odličnih i neustrašivih sokolskih boraca, medu kojimla, i brat Stane Vidmar, te kojoj je brat dr. Pivko bio na čelu, borivši se junački na raznim delovima fronta sve do pada A-ustrije s njenom vojskom. Ovaj herojski podvig pokojnog brata dra Ljudevita Pivka ovekovečio je njegovo i-me, koje če ostati trajno zapisano u istoriji teških borba za naše oslobo-denje i ujedinjenje. Treba ovde uje-dno istaknuti, da je brat dr. Ljudevit Pivko svojom akcijom na frontu tada ujedno znatno pomogao i diplomat-sku oslobodilačku akciju, koju je vo-dio Masarik.
Vrativši se nakon rata 1919 godine u oslobodenu i ujedinjenu otadžbinu, brat Pivko preuzirna mesto profesora na tamošnjoj učiteljskoj školi, u kojoj je delovao kao odličan pedagog. U godinama od 1925 do 1929 te od 1931 do 1935 pokojni brat dr. Pivko bio je biran za narodnog poslanika. U meduvremenu kroz to doba bio je profesor najpre na mariborskoj gimnaziji, a zatim na realnoj gimnaziji. Povukavši se 1935 iz aktivnog političkog života, pokojni brat dr. Pivko sasvim se posvetio svome profesorskom zvanju i kao stari sokolski borac Sokolstvu.
Sokolstvu je pokojni brat dr. Pivko pripadao več od svoje mladosti i ono je za celog njegovog života bilo naj-milije njegovom plemenitom srcu i nje-govoj širokoj slovenskoj duši. Šta više, sav život i rad pokojnog brata dra Pivka bio je jedinstven izražaj nje-govog dubokog sokolskog vaspitanja i osečanja. U Sokolstvu pokojni brat dr. Pivko gledao je najmočniju branu protiv germanizatorskog nadiranja, u Sokolstvu on je nalazio najšire i naj-plodnije polje za sejanje nacionalne o-slobodilačke misli, u Sokolstvu on je uočio široke rnogučnosti za rad na op-štem narodnom podizanju i jačanju. Zato je pokojni brat dr. Pivko bio i jedan od osnivača Sokola u Mariboru, današnjeg Sokolskog društva Ma-ribor-Matica, koje ga je za velike njegove zasluge na sokolskom i nacionalnom polju izabralo za svog počas-nog člana. Pored toga postanak i os-nutak jednog velikog broja sokolskih društava u bivšoj slovenačkoj Štajer-skoj tesno je povezano s imenom brata dra' Pivka. Do svog prvog izbora 1925 godine za narodnog poslanika pokojni brat dr. Ljudevit Pivko bio je i starešina Sokolske župe Maribor, kada se odmah nakon tog izbora zahva-lio na funkciji starešine župe, smatra-juči da je njegov položaj narodnog poslanika kao izrazito politički inko-patibilan s jednim istaknutim položajem u sokoiskoj kao skroz nepolitič-koj organizaciji. Ali ni kada je bio narodni poslanik brat dr. Pivko nije na-puštao aktivni sokolski rad, več je dugi niz godina delovao kao sokolski pred-njak. Kada je pak usled snažnog razvoja Sokolstva bilo u Mariboru osnovano i Sokolsko društvo Maribor I, pokojni brat dr. Ljudevit Pivko bio
je izabran za starešinu novog društva, kome je ostao na čelu sve do svoje prerane smrti, neumoran, istrajan i mla-denački poletan u stalnome radu, pa i tada kada je ve'ć i boletica počela da podgriza njegove fizičke snage.
Pokojni brat dr. Ljudevit Pivko bio je i veoma plodan pisac, istorijskih, sokolskih, narodno-odbranbenih i pedagoških dela. U poznatoj seriji svojih knjiga „Proti Austriji” i „Karzano” pok. dr. Pivko prikazao je akciju na rušenju bivše Monarhije te osnivanje i borbe svojih legionara na italijanskom frontu. Od sokolskih knjiga izdao je „Telovadbu” u četiri knjige, „Telovadne igre” u tri knjige, „Metodiku telovadbe’/’ i iviše brošura. Osim toga na-pisao je veliki broj članaka po raznim listovima i‘časopisima. Pokojni brat dr. Pivko bio je i odličan predavač, te je i taj svoj veliki dar upotrebio na korist sokolske i nacionalne jugoslovenske misli, šireči je svojom sjajnom) i ubed-ljivom živom rečju medu najšire narodne slojeve, upoznavši tako skoro svaki kutak svoje uže domovine.
Pored svog velikog rada u Sokolstvu, pok. dr. Pivko bio je istaknuti saradnik i Jugoslovensko-češkoslovačke lige, kluba ratnih dobrovoljaca, Slovenske školske matice i t. d.
Za svoj veliki i toliko zaslužni nacionalni rad brat dr. Ljudevit Pivko bio je odlikovan redom Sv. Save IV stepena, Jugoslovenske krune IV stepena i Beloga orla V stepena, nadalje je bio odlikovan češkoslovačkim Vojnim križem, Revolucijskom medaljoni i Belim Lavom IV stepena, Ru-munskom zvezdom I stepena te italijanskim Krstom za ratne zasluge i sre-brnom medaljom za vojničke zasluge.
Skupština Sokolske župe Šibenik—Zadar
Dne 30 pr. m. održana je glavna godišnja skupština Sokolske župe Šibenik—Zadar.
Ujutro toga dana održan je zbor društvenih načelnika i načelnica, a na-veče pretkonferencija delegata društava i četa te uprave župe. Na ovoj pret-konferenciji raspravljeni su svi izveštaji i donešeni predloži za glavnu skup-štinu.
Sama skupština održana je sutradan, dne 31 pr. m. ujutro. Skupštinu je otvorio i pretsedavao joj zamenik žup-skog starešine brat Pavao Kovačev, koji je u svojoj pozdravnoj reči najpre pozvao sve učesnike skupštine da posvete svoje prve misli svetloj uspomeni bl^ženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja, naglasivši, da Sokoli trebaju da budu dostojni sledbe-nici i izvršioci svetog ainaneta koji je Veliki Kralj ostavio svojim poslednjim rečima: „Čuvajte Jugoslaviju”. Okup-ljeni oko Njegova naslednika, Nj. Vel. Kralja Petra II, Sokoli če najbolje is-puniti poslednju poruku Kralja Mučenika.
Nakon što je zamenik starešine brat Kovačev pročitao pozdravni telegram Nj. Vel. Kralju Petru II i Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije, izložio je ukratko prilike u župi, u kojoj je posle ostavke župskog starešine brata Miloša Trive sam preuzeo vodenje žup-skih poslova. Gledajuči objektivno na stanje stvari, veli da se sa današnjim radom ne može biti zadovoljan. Pred Sokolima nalaze se veliki i teški za-daci, zato oni moraju zbiti svoje redove i\he gubeči ni časa pregnuti svim svojim silama ozbiljnom radu. Iznose-či mnoge teškoče na koje danas nai-lazi sokolski rad, i baš što danas nije Iako sokolovati, to je tim potrebnije da se na tom radu okupe najsložnije sve sokolske snage, ulažuči maksimum svojih napora da bi se prebrodile teškoče i rad sokolski krenuo željenom napretku na ponos samoga Sokolstva a na korist naroda i zemlje.
Nakon toga pretsedavajuči brat Kovačev najtoplije pozdravlja delegata bratskog Saveza SKJ brata Dobru Bogdanoviča, koga skupština oduševljeno aklamira, i zatim prelazi na ostale tačke skupštinskog dnevnog reda.
Sledio je tada iserpan izveštaj žup-skog tajnika brata Ježeka, koji je tičkirn pogledom izneo stanje rada u jedinicama župe. Obzirom na vrlo te-ške prilike u kojima se razvijao pro-šlogodišnji rad župe, ističe %e da je i aktivnost sokolskih jedinica morala da bude jača i podvostručena, da bi se tako održala ravnoteža, ali kako to nije usledilo to je i bilans rada znatno podbacio, a naročito u pojedinim jedinicama. Za to nema opravdanja ni u izvesnim ličnim sukobima, koji se baš u sadanjim prilikama moraju oštro osuditi. U izveštaju se napominje, da je nekoliko članova podnelo svoje o-ptavke i Ua su na njihova mesta koopti-rana druga brača, zatim da je župa slala društvima i četama svoga pred-njaka, za koga se tražila samo prehrana od dotočnih jedinica, ali da se ni tomei malom traženju od strane župe nije udovoljavalo. Kritikuje se i administracija jednog dela župskih jedinica, koja da je bila veoma slaba. U pogledu vlastitih domova, u izveštaju se veli da samo 8 jedinica, od 71 koliko ih župa broji, ima svoje vlastite domove. Na koncu izrazuje se zahvalnost onima koji su u prošloj godini radili, a od onih koji nisu udovoljavali svojim dužnostima u radu traži se da prepuste svoje preuzete dužnosti onima koji če ih zaista i izvršavati.
Zatim je podneo svoj izveštaj žup-ski načelnik brat Hinko Meliš, koji je skupština u celosti primila, a tako isto i izveštaj župskog prosvetara, koji je medu ostalim istakao potrebu veče i tesnije povezanosti u radu medu pro-svetarima jedinica župe, predlažuči, da bi korisno bilo kada bi se prosvetari društava i četa župe sastajali svaka tri meseca i na tim sastancima utana-čivali smernice za što uspešnije sokolsko prosvetno delovanje u svim žup-skim jedinicama. Nakon što su dalje podneli svoje izveštaje župski referent za sokolske čete i župski blagajnik, koje je skupština odobrila, skupština je na predlog člana revizionog odbora brata dra Iljadice dala razrešniccu staroj upravi župe.
Skupština je nakon toga zaključila da višina društvenog prinosa župi o-stane i u narednoj godini u istoj višini, i uz nekoje sugestije odobrila
i predlog budžeta s prihodimja i rasho-dima od 122.000 dinara. Pri tome je konstatovano, da su župske finansije veoma teške i da če pored ostalog biti dužnost nove uprave da ih uzna-stoji popraviti. U vezi sa raspravom koja se povela o predlogu novog budžeta, zaključeno je da se uznastoje nači mogučnosti kako bi se pojačao rad u sokolskim četama. Skupština je takoder zaključila, da se u svrhu što tešnje saradnje medu jedinicama župe održe godišnje 3 do 4 sastanka delegata jedinica, a troškove ovih sastana-ka snosiče župa, i to otpisivanjem naj-starijih dugovanja.
Na predlog kandidacionog odbora skupština je zatim izabrala sledeču no-vu upravu župe: starešina brat dr. Srečko Poturica, prvi zainenik brat Đuro Pokrajac, drugi brat Pavao Kovačev i treči brat Ante Obradov; načelnik brat Hinko Meliš, prvi zamenik brat Krste (irubišič, drugi brat Šime Mu-drič; načelnica sestra Nada Kušar, prva zamenica sestra Z. Kovačevič, druga sestra P. Gašpardi; tajnik brat J. Ježek. blagajnik brat Ludvik Ivnik, pro-svetar brat Petar Troskot, njegov zamenik brat V. Vlahov, pročelnik pro-pagandnog otseka brat Pavao Kovačev, statističar brat Ivan Cok, pročelnik glaz-benog otseka brat D. Milovič, zdrav-stvenog brat dr. Boško Maleševič. Članovi uprave: ing. Josip Vonko, Nikola Miloš, Ivo Protega, Fino Delfin, Dako Ceno, Defilipis Mileva, Ivo Kramarič, Falko Boreli, Jakov Jelič, Petar Kneževič, Drago Jelušič, Josip Petrovič, Kvintilijan Tomov, Zdenko Šraj-ber i P. JurTn. Revizori: Marko Mata-vulj, dr. Vice Iljadica i Ivo Zenič; za-menici: prof. M. Marinčič i Bruno Merlak. Sud časti: Ivo Rendič, Ernest Re-ručič, Jerko Bučić, Dinko Pajalić, E-mil Bumber; zamenici: dr. Đ. Maleševič i Marko Bačinič.
Novi starešina brat dr. Poturica za-hvalio se na ukazanom mu poverenju i
toplim rečima apelovao je na svu bra-ču da odbacivši i likvidirajuči sve do-sadašnje razmirice i medusobna lična razilaženja u buduče svi složno i bratski pregnu svojskim silama na rad. kako to osobito danas traže sokolski i narodni interesi.
Na koncu pozdravio je skupštinu u ime Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije delegat brat Dobra Bogdanovič, koji je najpre čestitao skupštini na jednoglasnom izboru nove uprave. U daljnjem svome govoru brat Bogdanovič je izmed u ostalog rekao, da je kritika, koja se cula na ovoj skupštini, bila objektivna i muški otvorena, što ;se i traži od brače Sokola. Nakon što je izvestio skupštinu o važnijim akcijama koje je Savez preduzeo u poslednje vreme, naročito u pogledu sanacije sokolskih domova kao i u pogledu izvodenja i svog socijalnog programa, brat Bogdanovič je posebice govorio o radu, koji Sokolstvo treba da izvede u toku Sokolske Petrove pe-toljetke. U nizu u tu svrhu predvidenih medužupskih sastanaka održače se je-dan takav sastanak i u Splitu, na kome če učestvovati pretstavnici nekoliko bližih župa. Svoj govor brat Bogdanovič završio je rečima: „Našem mla-dom Kralju Petru moramo predati moć-nu, snažnu i veliku Jugoslaviju, kakvu su je zamišljali kada su je stvarali i Njegovi veliki pretci. Nikada Sokolstvu nije bilo potrebnije da bude budno na straži interesa nacije nego danas, i ono mora uvek da bude spremno. Sokolstvo ima da izvrši svoju istorijsku misiju.” Govor brata Bogdanoviča bio je oduševljeno pozdravljen, nakon čega skupština bila zaključena.
Naveče toga dana održao je brat Dobra Bogdanovič u velikoj dvorani Sokolskog doma predavanje o značaju Sokolske Petrove petogodišnjice rada. Pored sokolskog članstva, predavanju je prisustvovao vrlo velik broj uglednih gradana.
Prednjački tečaj Sokolskog društva Mokrin, održan od 19 H-7 III 1937
Tečaj župe Sarajevo za vode sok. četa, održan na llidži od 1—7 III 1937
lesnog vaspitanja, koji je u vezi s postoječim zakonom i uredbom o o-baveznom telesnom vaspitanju organi-zovalo Ministarstvo telesnog vaspitanja naroda.
Za upravnika ovog tečaja postavljen je načelnik Ministarstva g. Milivoje A-račič, a za starešinu stručni referenl g. prof. Vili Mesner. Opštu telesnu nastavu u tečaju predaju stručna lica Ministarstva, a specijalnu predvojnič-ničku oficiri.
Svrha je tečaja da se kandidati za nastavnike prazničnih tečajeva upoznaju s nastavnim gradivom i planom za iz-vodenje nastave u prazničnim tečaje-vima kako to propisuje uredba i da se usposobe za organizovanje i izvodenje ove nastave. Nastava u tečaju je praktična i teoretska. Tečaj če trajati mesec dana. Nakon položenog ispita kandidati stiču pravo da samostalno or-ganizuju i sprovode nastavu u prazničnim tečajevima. Posle ovog tečaja Ministarstvo namerava da organizuje niz tečajeva za kandidate iz pojedinih banovina.
žati u pl i vanju i odbojci okružne u-takmice. Uzet je također na znanje iz-veštaj župskog načelnika brata Teodo-roviča o priredivanju ovogodišnjih letovanja i taborovanja. Savezno načel-ništvo naime prirediče u Kaštel Sučur-cu od 1 do 20 jula o. g. na taboro-vanju pod šatorima tečaj i vaspitnu školu za muški naraštaj. U ovaj če tečaj svaka župa poslati po tri naraštaj-ca. Stan i hrana u tečaju biče be-splatna, jedino če župe morati snositi troškove putovanja. Posle ovog tečaja na istom mestu taborovanja prirediče savezno načelništvo zborovanje svih župskih načelnika i načelnica, a posle ovog zborovanja prirediče župa Novi Sad svoje taborovanje. Zbor je još o-dobrio da Sokolsko društvo Subotica može da priredi letovanje za svoj naraštaj juna meseca na Paliču i na koncu jednoglasno zaključio da se župskoj skupštini predloži dosadašnje župsko načelništvo i da se ujedno bira i do-sadašnja ispitna komisija.
Prednjački tečaj Saveza S, K, J. za članice
1 o. m. počeo je u Beogradu, u Sokolskom domu Beograd—Matica, savezni prednjački tečaj za članice. U tečaj je od 25 prijavljenih članica do-šlo njih 22, i to iz sledečih župa: Beograd 3,'Celje 1, Kragujevac 3, Kar-lovac 1, Ljubljana 1, Mostar 1, Niš 1, Novi Sad 1, Osijek 1, Petrovgrad 3, Sarajevo 3, Split 2 i iz župe Tuzla 1. Medu tečajnicama 4 su društvene načelnice, 8 zamenica načelnica i više vodnica omladinskih odeljenja. Jedna trečina sestara su vrlo dobre vežbačice.
Tečaj, koji je otvorila savezna načelnica sestra Elza Skalarjeva, vodi se na internatskoj osnovi. U tečaju radi sc dnevno od 7 do 12 i od 15 do 18 časova. Osim predmeta koji spadaju n delokrug lekara, sva ostala predavanja kaoj i vodstvo praktičnih vežbi vrše članice saveznog stručnog odbora i jedna članica saveznog prosvetnog od-•bora.
Tečaj če trajati do 15 o. m.
Tečaj za vode sokolskih četa župe Sarajevo
Kao i svake godine, tako je i ove Sokolska župa Sarajevo priredila te-
čaj za vodnike svojih četa. Tečaj je održaii u domu Sokolske čete Uidža kod Sarajeva, i to od 1 do 7 marta, te je na njemu učestvovalo 34 tečajca iz 26 četa. U tečaju bilo je obradeno propisano gradivo za utakmice i na-stupe u ovoj godini. Tečaj je vodio župski prednjak brat S. Jajatovič, a predavač' su bili: župski načelnik brat Oska” Lavrač, prosvetar brat Hasan Ljubunčič i referent za sokolske čete brat Radmilo Grdič. Svi predavači is-iakli su važnost smišljenog i teme-ljitog rada Sokolstva na selu, naročito gledom na velike zadatke koje Sokolstvo ima da izvrši kroz period svoje Petrove petoljetke. 1 ovaj tečaj zavr-šen je s lepim uspehom.
Odgoden zbor župskih prosvetara
Zbor župskih prosvetara, koji se je imao održati dne 3 i 4 o. m. u Beogradu, odgoden je na neodredeno vreme.
Tečaj za nastavnike oba-veznog telesnog vaspitanja
Prošlih dana počeo je u Beogradu, u Sokolskom domu Beograd — Matica, prvi tečaj za nastavnike obaveznog te-
Sa zbora društvenih načelnika i načel~ nica župe Novi Sad
Dne 21 marta o .g. održan je u Novom Sadu zbor društvenih načelnika i načelnica ove župe, na kome je od 57 društava bilo zastupano njih 54.
Na ovome zboru, koji je vodio župski načelnik brat Milan Teodorovič, donešeni su mnogi važni zaključci. Tako je, nakon što je bio jednoglasno primljen i odobren izveštaj načelništva
0 prošlogodišnjem radu, zaključeno, da se u Smislu več donesenog programa za petogodišnji plan tehničkog rada u o-voj godini priredi župski slet, opšte utakmice, društvene, okružne i župske, da se učestvuje na saveznim utakmica-ma, da se prirede letovanja i taborovanja, da se prirede utakmice u pli-vanju i n odbojci, zatim izleti i teča-jevi i da se nastoji unaprediti teh-nički rad i kod jedinica povečati broj vežbača i članstva. Zaključeno je nadalje da se predloži skupštini župe, da se dne 6 juna o. g. priredi jedno-dnevni župski radni slet, obavezan za sve jedinice župe. U pogledu pokrajin-skog sleta u Skoplju, a koji za ovu župu nije obavezan, zaključeno je, da se, ukoliko bude prijavljenih učesnika, na ovom sletu učestvuje i da načelništvo župe ovo učestvovanje organizuje, ali da če na ovom sletu moči da u-čestvuju samo vežbači i vežbačice koji su učeštvovali na svome župskom sletu, a funkcioneri, nevežbači kao i ne-vežbačice koji imaju odoru i narodnu nošnju i koji su prethodno pre sleta izvežbani u strojevnim vežbama. Osim toga zaključeno je da se u smislu u-putstava saveznog načelništva prirede
1 propisane opšte utakmice za članove i muški naraštaj te da se prema tome društvene utakmice imaju izvršiti do 1 juna, okružne do kraja septembra, a župske u Novom Sadu do 15 oktobra o. g.; utakmice za članice i ženski naraštaj imaju se održati kao i društvene do kraja aprila o .g. 2up-ske utakmice u plivanju održače se u prvoj polovici avgusta, a u odbojci o-držače se u Subotici 26 septembra o. g.; pre župskih utakmica treba odr-
Sokolska radio predavanja Radio-stanica Beograd-Zagreb-Ljubljana
Sledeča sokolska radio-predavanja o-državaju se:
dne 7 aprila predaje brat ing. Ore-stije Krstič o temi: „Kulturni napredak sela Južne Srbije od oslobodenja do danas”;
dne 15 aprila predaje brat dr. Mio-drag Purkovič o temi: „Južna Srbija pod Turcima”;
dne 18 aprila predaje brat Staja Sta-jič o temi: „Ratovi za oslobođenje Južne Srbije”;
dne 22 aprila predaje brat ing. Ore-stije Krstič o temi: „Turistički značaj Južne Srbije”;
dne 29 aprila predaje brat dr. Milivoje Pavlovič o temi:- „Zrinjski i Frankopani”.
Večernja sokolska radio-predavanja o-državaju se od 19.30 do 19.50, a po-podnevna od 16.45 do 17 časova.
APSOLUTNA SIGURNOST
gimnastičkih sprava prvi je zahtev vežbača. Naša sprave ne odgovaraju svima vašim zahtevima samo svojom apsolutnom sigurnošču, nego i u pogledu praktične upotrebe, preciznosti, krasne izvedbe i neverovatno niške cene.
TVORNICA GIMNASTIČKIH - SPRAVA -
J. ORAŽEM
RIBNICA NA DOLENJSKEM
14-6
IBRAĆ0 SOKOLI!
Držite se gesla;
Svoj svomel i kupujte samo domaće proizvode. Preporuča Vam se
AMERIKANSK/ BA3AR
MARIJAN BAKARČIĆ Sušak Tyrševa ul. 3	л
u	1S-1	И
IZ NAŠIH ŽUPA
Sokolsko društvo Arilje održalo je u toku meseca marta svoju godišnju skupštinu, na kojoj je izabrana nova uprava'sa starešinom bratom Milenkom Glišićem. Društvu je najveća briga da dovrši svoj dom.
Sokolsko društvo Baranda na svojoj godišnjoj skupštini izabralo je novu u-pravu na čelu sa starešinom bratom Borom Vlajničem.
Sokolsko društvo Bihać prihvatilo je na svojoj godišnjoj skupštini program rada koji če se izvesti u toku Sokolske Petrove petoljetke. Na čelu nove uprave društva nalazi se starešina brat Žarko Petrovič.
Sokolsko društvo Crvenka javlja, da je naš prvi sokolski tonfilm „Oj letni sivi sokole”, koji je tamo prikazivan prošlih dana, polučio odličan uspeh.
Sokolsko društvo Bijelo Polje održalo je svoju godišnju skupštinu, na kojoj je izabrana nova uprava sa starešinom bratom Spasojem Rašovičem. Društvo je osnovalo i.fond za gradnju doma.
Sokolska četa Generalski Stol na svojoj godišnjoj skupštini izabrala je novu upravu na čelu sa starešinom bratom Matijom Puntaričem.
Sokolska četa u Jagodnjaku priredila je prošloga meseca svoju prvu i odlično uspelu akademiju.
Sokolsko društvo Kotoriba održalo je svoju godišnju skupštinu prošloga meseca. Iako se mora da bori s mnogim teškočama, ovo vredno društvo na našoj severnoj granici ipak složno i uspešno radi. Na čelu nove uprave nalazi se brat Čižmešija Duro.
Sokolsko društvo Kraljeviča zabeležilo je u prošloj godini izvesno opa-danje članstva, a to usled poznatih sa-dašnjih prilika, međutim time se društvo samo još jače učvrstilo, oslanja-juči se na braču, koju uistinu pro-žima pravi sokolski duh' i čvrsta sokolska volja. 1 unatoč mnogim teškočama s kojima ima da se bori, ovo društvo ipak uspešno radi. Na čelu nove uprave nalazi se starešina brat Nikola Moderčin.
Sokolska četa Kutina Mikleuška priredila je prošlog meseca veoma uspelu akademiju. Četa stalno lepo napreduje i beleži jak priliv omladine.
Sokolsko društvo Mandalina. Nara-štajski otsek ovoga društva, koji je osnovan početkom Sokolske Petrove petoljetke, priredio je u toku prošlog meseca svoju prvu akademiju s odabra-nim programom, koja je odlično uspela. Požrtvovnost i velika agilnost ovog našeg starog društva vredna je svakog priznanja i dostojna njegovih svetlih tradicija.
Sokolsko društvo Mala Subotica ra-
dilo je u prošloj godini aktivno do meseca juna, a onda je rad zastao. Sto-ga če biti dužnost nove uprave, kojoj je na čelu starešina brat Dragutin Jesenik, da se društveni rad oživi i da baš u dobi naše Sokolske Petrove petoljetke krene stalnom napretku.
Sokolsko društvo Mokrin priredilo je od 19 februara do 7 marta o. g. pred-njački tečaj, koji je pohadalo 24 člana i 10 odraslih naraštajaca. Tečajcima je uz predavanje prikazan i film „Svesokol-ski slet u Beogradu 1930”. Ovim uspelim tečaajem društvo je povečalo svoj prednjački .kadar. U društvu je nedavno osnovan i konjički otsek.
Sokolska četa Orehovica je usprkos mnogih iteškoča i smetnji u prošloj godini razvila lep tehnični i prosvetni rad. Na godišnjoj skupštini čete uz male izmene izabrana je ponovno stara u-prava.
Sokolsko društvo Polje postiglo je i u prošloj godini u svim granama rada lepe uspehe. Na godišnjoj skupštini društvo je izabralo novu upravu na čelu sa starešinom bratom ing. Kokaljem.
Sokolsko društvo Prilep na svojoj godišnjoj skupštini izabralo je novu u-pravu sa starešinom bratom Ljubomi-rom Babičem.
Sokolsko društvo Priština je, kako se to moglo razabrati i iz izveštaja podnesenih na godišnjoj skupštini, razvilo u prošloj godini primernu aktivnost u svome radu. I ove godine uz manje izmene ponovno je birana stara uprava na čelu sa starešinom bratom Dušanom Dikičem.
Sokolsko društvo Radeče postiglo je u svom prošlogodišnjem obilnom radu lepe uspehe. U okviru Sokolske Petrove petoljetke društvo je preduzelo da podigne svoj preko potrebni dom. Go-dišnja skupština društva izabrala je ponovno s neznatnim izmenama staru upravu, koja je pojačana s još nekojim starim i iskusnim sokolskim borcima te kojoj je na čelu starešina brat Anton Polanc.
Sokolsko društvo Rimske Toplice od-
lučilo je da kroz vreme Sokolske Petrove petoljetke podigne svoj dom. U cilju što uspešnijeg sokolskog vaspita-nja svojih pripadnika društvo je počelo da održava stalne mesečne prosvetne sastanke s korisnim predavanji-m'a o pitanjima o kojima treba da bude poučen svaki svesni Soko. Ovo vredno društvo u svakom pogledu lepo radi i napreduje.
Sokolsko društvo Rudnik — Rtanj
prema izveštajiina društvenih funkcione-ra na godišnjoj skupštini pokazuje da ;je u prošloj godini razvilo uspešan rad. Naročitu je pažnju društvo posvečivalo okolnim selima, koje je često obilazi-k» i dTŽalo u njima korisna predavanja. Inicijativom društva osnovani su i naročiti seoski odbori, koji imaju da se brinu za obnavljanje i podizanje spomenika palim borcima u ratovima od 1912—1918. Na čelu nove uprave društva nalazi se brat Bombač.
Sokolsko društvo Rudnik Sisevac prema izveštajima podnetim na godišnjoj skupštini pokazuje da je rad društva u prošloj godini bio zadovoljavajuči. Na čelu nove uprave nalazi se starešina brat Vlada Uratarič.
Sokolsko društvo Ruše, ova čvrsta sokolska i nacionalna kula na našoj severnoj granici, u svome mnogostrano razvijenom uspešnom radu stalno napreduje. Tehnički rad u društvu pokazuje lepe uspehe, a što se vidi i u porastu vežbača, naročito u naraštaj-skim redovima obojega spola. Isto tako lepo napreduje u društvu i prosvetni rad. Sokolski dom u Rušama središte je uopšte svega kulturnog života Ruša i okolice. U programu rada koji je društvo preduzelo da izvede za Sokol-sku Petrovu petoljetku je i pitanje pot-pune sanacije Sokolskog doma te pri-godom društvene 20-godišnjice razviče društvene'zastave. Na čelu nove uprave nalazi se starešina brat Anton Krejči.
Sokolsko društvo Sarajevo II priredilo je prošlog meseca u Narodnotn po-zorištu svoju šestu godišnju akademiju s veoma bogatimi i biranim programom. Akademija je postigla odličan uspeh.
Sokolsko društvo Sirig ozbiljno se prihvatilo akcije da jednom dođe do svoga doma. Tako je več na prvom sastanku ikoji je u tu svrhu sazvala društvena uprava upisano od strane Sokola i prijatelja Sokolstva oko 36.000 komada cigalja i blizu 10.000 dinara u novcu. U nemogučnosti pak da svoj udeo odmah i uplate, siromašni daro-vatelji potpisali su obveznice, koje če društvu isplatiti do konca žetve, a društvo se dotle s ovim a može da posluži kod raznih firma. Akcija se i dalje nastavlja.
Sokolsko društvo Siverič nekad je bilo veoma vredno i aktivno, ali poslednjih nekoliko godina ono kao da je prekinulo svaki rad. To je tim više za požaliti, što društvo ima lepi moderni dom, podignut velikim žrtvama svojih članova. Dužnost če stoga biti nove uprave, u kojoj se nalaze stari sokolski radnici, da složnim bratskim nastojanjem ponovno oživi i razvije društveni rad i da ga naročito sada u periodu Sokolske Petrove petoljetke u-puti što jačem: i boljem te stalnom napretku i uspehu.
Sokolsko društvo Slavonska Požega
postiglo je osobito vidan uspeh u prošloj godini što je uspelo da ostvari svoja dugogodišnja nastojanja oko izgradnje isvoga doma, koji je pod konac prošle godine doveden pod krov. Naročito je pohvalno što se društvo za tu svrhu nije zadužilo ni za jedan dinar. Ove godine društvo če nastaviti pribiranjem sredstava kako bi moglo bar do godine uspešno završiti svoj dom, koji se podiže kao spomenik bla-ženopočivšem Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju. Na čelu nove uprave društva nalazi se dosadašnji starešina brat (Mirko Seljan.
Sokolsko društvo Slovenjgradec pokazalo je u prošloj godini unatoč iz-vesnim teškočama lep i uspešan rad. Društvo je također izradilo1 i načrt rada, koji če izvesti u toku Sokolske Petrove petoljetke. Na čelo nove uprave izabran (je i ove godine starešina brat Ivan Rojnik.
Sokolska četa Šenkovec, ž. Varaždin, u prošloj godini bila je vrlo aktivna te je naročito u tehničkom radu postigla lepe uspehe. Uz ostali rad četa je odlu-čila da priredi i pčelarski tečaj. S malim izmenama i ove godine izabrana je ponovno dosadašnja uprava čete sa starešinom bratom Ivom Volaričem.
Sokolska četa u Širokoj Kuli izabrala je na svojoj godišnjoj skupštini novu upravu, kojoj je na čelu starešina brat Bude Mileusnič.
Sokolsko društvo Ljubljana š!ška o-držalo je u februaru nekoliko veoma uspelih društvenih priredaba, koje su pokazale da društvo uz lep tehnički rad uspešno deluje i na prosvetnom polju.
Sokolska četa Šrensovci, ž. Maribor, na svojoj godišnjoj skupštini izabrala je novu upravu na čelu sa starešinom bratom Oroslavom Železnikom.
Sokolska četa Krtoli odlučila je da u zajednici s Mesnim odborom Narodne odbrane podigne dom, koji če biti posvečen blaženopočivšem Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju. Na godišnjoj skupštini čete izabrana je nova uprava na čelu sa starešinom bratom Vasom Đ. Barbičem.
Sokolsko društvo Trstenik. Društveni smučarski otsek priredio je koncem februara uspelu propagandnu zabavu s predavanjem o postanku, razvoju i koristi smučarstva.
Sokolsko društvo Varaždin održalo je u martu svoju godišnju skupštinu. Iz izveštaja društvenih funkcionera videlo se, da je prošlogodišnji rad društva, usled opštih poznatih prilika na terenu, bio u izvesnom zastoju, pa je do-šlo i do pročiščavanja sokolskih redova, čime je društvo samo ojačalo. I-pak, unatoč mnogim teškočama, društvo pokazuje intenzivart i uspešan rad. Društvo je u toku prošle godine, ula-žuči napore da podigne svoj dom, kupilo lepo gradilište i marljivo radi na prikupljanju potrebnih sredstava u svrhu ostvarenja ove svoje zamisli. Društvo ;je izradiloi i program rada u okviru Sokolske Petrove petoljetke, a spretna ise i za slet u Skoplju te za sveso-kolski slet naredne godine u Pragu. Na čelo nove uprave društva izabran je brat prof. Vladimir Deduš, pošto je dosadanji starešina brat Stjepan Novakovič kao aktivni političar i narodni poslanik odustao da bude ponovno biran.
Sokolsko mursko okružje održalo je u februaru kod Sv. Jurja na Bregu veoma uspeli smučarski tečaj, koji je polazilo 8 članova, 1 članica i 8 naraštajaca iz društva Čakovefc i četa Mačkovec i Sv. Juraj. Tečaj je vodio o-kružni nnačelnik brat Kerec.
Sokolska četa Velo Selo, dr. Vis, na svojoj godišnjoj skupštini izabrala je novu upravu, kojoj je na čelu starešina brat 'Petar Bralič. Iako uz teške prilike, četa je ipak u prošloj godini nastojala da razvije povoljan rad.
Sokolska četa Vojni Tuk priredila je u februaru veoma uspelu prosvetnu akademiju. Ova vredna četa uopšte razvija stalan uspešan rad u svakom pravcu.
Sokolsko društvo Vrnjačka Banja o-
snovalo je fond za gradnju doma, a. koji če se podiči kroz vreme Sokolske Petrove petoljetke. Na godišnjoj skupštini izabrana uz manje promene ponovno stara uprava društva, kojoj je na čelu brat živojin Brzakovič. Nedavno je društvo priredilo vrlo uspelu akademiju u korist podizanja svoga doma.
I
Sokolsko društvo Zagreb lil ponovno je oživelo delovanje svog lutkarsfcog pozorišta, kao vrlo korisnog vaspitnog sredstva za svoje najmlađe pripadnike. Posle dužeg zastoja društvo je opet nedavno priredilo jednu veoma uspehi' pozorišnu pretstavu.
Sokolsko društvo Zgošča — Kakanj
zaključilo je na svojoj godišnjoj skup-štipi da u roku Sokolske Petrove petoljetke dovrši svoj dom, za koji če zamoliti na najvišem mestu da se na-zove „Sokolski dom Kralja Petra II”.
Na čelu nove društvene uprave nalazi’ se brat Dušan Savič.
Sokolsko društvo Žabalj osnovalo je lutkarski otsek, koji je u martu priredio vrlo uspelu lutkarsku pretstavu.
Javna zahvala Sokolsko« društva Otočac
U nemogučnosti da se pojedinačno zahvalimo svim društvima i pojedind-ma, koji su nam izjavili svoje saučešče povodom smrti starešine našeg društva, brata dra Đorđa Brankoviča, čiaimo to ovim putem.
Bratski i toplo zahvaljujemo svima na izjavama saučešča/ i na iskrenoj pa-žnji ukazanoj našem društvu.
Uprava Sokolskog društva Otočac
Iz uredništva
Ponovno molimo sve bratske |'edl-nice, da nam svoje izveštaje dostavljaju na vreme, pisane stvarno i sažeto.
Osim toga molimo da dopisi budu čitljivi, pisani na jednoj strani i nefzo-stavno u razmaknutim redovima, inače neče nam biti moguče da ih objavimo.
jpllllllllllllllllllllll	
=	TRANSPORTNO, SKLADIŠN0 1
i	0TREMNIČK0 P00UZEĆE
i	GUSTAV BREUĆ iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiinitiiii
—	POHORSKA AGENTURA
=	Brzojavi: BREG Tel. untcr. 15
i	S U Š A K iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiii
EE	MASARIK0V0 ŠETALIŠTE 5/1
E	16-3 llllllllllllllllllllllll
Izdaje za Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije Đ. Paunkovič, Rumunska 56 • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Čelar, Jovana Rističa 6 • Uredjuje redakciom odbor
Štamparija Drag. Gregoriča, Strahinjića Bana 75. — Beograa