KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 21 (9)
INDUSTRISKE SVOJINE
izdan 1. Maja 1929.
PATENTNI SPIS BR. 5914
Max Buchholz, viši građevinski sav etnik, Kassel, Nemačka. Postupak za zaštitu transformatora, motora, generatora i drugih električnih aparata. Prijava od 19. oktobra 1927.	Važi od 1. aprila 1928.
Traženo pravo prvenstva od 2. novembra 1926. (Nemačka).
Poznato je, da su u transformatorima, prigušnim kalemovima, prekidačima, motorima, generatorima i drugim električnim a-paratima kod nenormalnog rada obrazuju pare i gasni produkti razlaganja čvrstog i tečnog izolujućeg sredstva i da se ovi po patentu br. 3837 i drugim pripadajućim patentima mogu zato upotrebiti, da se izazove optički ili akustički signal ili da se isključi električni aparat, koji se zaštićuje, ili da se istovremeno izvrši druga pogodna funkcija ili više funkcija.
Rad signala, naprava za isključivanje ili tome si. pomoću para i gasova razlaganja, može se postići različitim putem, kao što pokazuju uređenja po patentu 3837 i drugim pripadajućim patentima.
Po ovom pronalasku pare i gasovi razlaganja utiču na prostor, opkoljen potpuno ili delimično poroznim zidovima, tako, da se u ovom prostoru usled difuzije obrazuje nadpritisak ili podprilisak, koji se na podesan način može zato iskoristiti, da se izvede za zaštitu električnih aparata željena i pogodna funkcija (alarmiranje, isključivanje, izbacivanje nadražaja generatora, otvaranje slavine kod baterija, oslobađanje pare, neutralnog gasa, ili tome si. za gašenje požara, i t. d.).
Na nacrtu je šematički predstavljeno sedam uređenja, koja rade po novom pronalasku.
U sl. 1 predstavljen je u uzdužnom preseku delom sa uljem ili drugim izolujućim
sredstvom napunjen sud a transformatora, prekidača ili tome si. Na ma kom mestu istog, u primeru izvođenja na zaklopcu — ili i izvan (u blizini) električnog aparata, izrađena je ćelija b od ilovače proizvoljnog oblika. Unutrašnjost ove ćelije stoji u vezi sa savijenom cevi U oblika, koja je zatvorena živom i ima kontakt c i dva kontra-kontakta r/j, d2.
Dokle se sastav i temperatura gasne sme-še, koja se nalazi u ćeliji od ilovače, slaže sa gasnom smešom, koja se nalazi u prostoru više izolujućeg sredstva, postoji izrav-nanje pritiska. Tada živa stoji podjenako u oba kraka i kontakt je prekinut. Ali ako se obrazuju gasovi razlaganja, na pr. vodonik metan, etilen, acetilen i t. d., onda difundi-raju ovi gasovi, čim dodirnu zidove ćelije, i u ovoj prouzrokuju povećanje ili smanjivanje pritiska, koje menja stanje živinog nivoa i time vrši premošćavanje kontakta c i kontrakontakta d1 odn. d2. Nastalo zatvaranje kola struje može se zato iskoristiti, da se izvede isključivanje električnog aparata, ili da se stavi u dejstvo akustičan ili optički signal, ili da se izvrši druga pogodna funkcija.
Na mesto živinog kontakta može se uzeti i drugo električno uređenje za kontakt na pr. kontakt sa membranom. Isto tako može se na mesto električnog kontaktnog uređenja uzeti mehanička naprava na pr. jedan džek.
Kod oblika izvođenja predstavljenog u
Din. 15.
si. 2 ugrađena je porozna ploča e od gipsa, ilovače ili tome si. u zaklopcu kompen-zatora jednog transformatora, tako da postaje prostor /. Kao kontaktno uređenje deluje ovde elastična metalna membrana g.
U si. 3 h označava električni aparat, na pr. jedan motor ili generator, koji se nala-zj u omotu / i hladi se gasnom strujom. Ćelija 61 načinjena je ovde kao kontaktno uređenje i tako raspoređena, da ista pri obrazovanju gasova razlaganja u električnom aparatu biva dodirnuta od istih.
SI. 4 pokazuje ugrađivanje difuzione ćelije kod generatora sa cirkulacionim hlađenjem. k predstavlja generator, / agregat za hlađenje i m spojne cevi između generatora i agregata. Paralelno sa cevima m pridodala je jedna cev n, u kojoj je ugrađena difuziona ćelija b. Kroz cev n trajno struji jedan deo struje za hlađenje, čija se brzina može regulisati pomoću prigušnog ventila o. Pri pojavi gasova i para reagira ćelija b na gore navedeni način. Zatvaranje struje može se zato iskoristiti radi a-larma, isključivanja generatora, uklanjanja nadražaja ili druge kakve funkcije.
Na mesto da se ćelija b ugradi u cev n, može se umetnuti u cev p prema primeru izvođenja.
Kod elektromotora ili generatora ćelija se raspoređuje tako, da gasovi, koji postaju u statoru ili rotoru zagrevanjem namo-taja, na pr. usled suvišnog opterećenja, i koji se gasovi centrifugalno teraju rotorom padaju na ćeliju. Po si. 5 ćelija se može tako ugraditi, da vazduh, koji tera rotor, delimično ide prema kadi q i ovde pada na ćeliju b. Ova reagira, čim se vazduh zagadi sa gasovima razlaganja.
U potrebnom slučaju gasovi se mogu dovesti ćeliji pomoću naprave postavljene na podesnom mestu, na pr. ventilatora; e-jektora ili tome slično.
Da bi se sprečilo zatvaranje pora ćelije usled prašine, ista ima omot za hvatanje prašine od svilene gaze, azbesta, staklenih vlakana ili tome slično.
Da bi ćelija bila ponovo osposobljena za rad posle difuzije, pomoću pogodnog uređenja ćelija se može prekidano prove-travati, i to na taj način, što se na gornjoj i donjoj strani ćelije namešta po jedan otvor zatvoren ventilom i što se ventili prisilno otvaranju, na pr. vratilom elektromotora ili generatora. Po otvaranju ventila vrši se odmah izravnanje pritiska, i da bi se ubrzalo ovo izravnanje, vazdušna strauja, proizvedena na proizvoljan način, na pr. uzeta iz atmosfere, može se propustiti kroz ćeliju. Ventili se zatim automatski zatvaraju, i ćelija je ponovo sposobna za rad.
Otvaranjem ćelije istovremeno se posti-
že u izvesnim prilikama, da se pri tempe-raturskim i barometskim promenama ne stavljaju u rad kontaktno uređenje, što bi bilo bez potrebe i smetalo.
Strujanje kroz ćeliju ima pored ubrzanja izravnavanja pritiska još i to preimućstvo, da pri vrlo laganom obogaćivanju vazduha sa gasovima, kod kojih se postepeno rav-nomerno podešava procentualna sadržina gasa unutra i izvan ćelije i stoga se uvek vrši izravnanje pritiska bez nadpritiska potrebnog za rad kontakta, ćelija ipak stupa u dejstvo, čim je dovoljno velika procentualna sadržina gasa.
Na mesto provetravanja ćelije u razmacima može se predvideti i trajno provetra-vanje. Ova trajno provetravanje može se proizvesti ili time, šio su na pr. kod motora ili generatora ćelije snabdevena finim otvorima i zajedno kruže sa rotorom, tako da pod dejstvom centrifugalne sile uvek dobija svež vazduh, ili se ćelija tako može rasporediti, da ista miruje i da se provetravanje vrši dejstvom ejektora na gasove.
Utvrđivanje vlažnosti u porama može se na taj način sprečiti, što se ćelija zagreva i to na pr. električnim otvorom, sijalicom ili tome si., koji su raspoređeni u ćeliji ili izvan iste, ili tako, da ćelija u sebi sadrži materije, koje su sprovodne i pri proticaju struje zagrevaju materiju ćelije.
Nadpritisak odn. podpritisak u ćeliji može se po svom dejstvu još povećati, ako se sa ćelijom dovede u vezu jedna materija, koja vrši kataliličko dejstvo na pare i gasove, koji ulaze u ćeliju, i to fiziško ili hernijsko-kataiitičko dejstvo. Fizičko-katali-tičko dejstvo postiže se na pr. pri upotrebi paladiuma kao katalizatora; hamijsko-ka-talitičko dejsvo nastupa pri upotrebi platine. Kod prisustnosti ovih materija proizvodi se toplota, koja se zato može iskoristiti, da se zagreje vazduh (gas ili tome si.), koji se nalazi u ćeliji i da se još više poveća razlika pritiska.
Katalitička materija može biti ili izvan ćelije ili u ćeliji, ili se katalizator pri izradi ćelije tako fino izmeša sa materijom, iz koje je izrađena ćelija, da su pore, po pečenju ćelije, obložene katalitičnom materijom.
Da bi se povećao nadpritisak odn. pod-prifisak u ćeliji, može se i tako postupiti, da se šupljina ćelije delimčno ispuni na pr. sa nepropustljivim telima. Time se povećava srazmera između površine ćelije i unutrašnjeg prostora ćelije kao i funkcionisa-nje iste, jer se količina vazduha, izložena difuziji, znatno smanjuje i time ubrzava pojavljivanje razlike pritiska.
Do istog rezultata može se doći, ako se zidovi ćelije rasporede tako blizu jedan
drugom, da ostaje sasvim uzan prostor između njih, na pr. nekoliko milimetara ili još manje.
Najzad se ćelija može i tako graditi, da se sastoji iz više komora, koje leže jedna iza druge odn. jedna pored druge, u koje jedan za drugim ulaze gasovi usled difuzije. Obogaćivanje pojedinih komora gasom može se izračunati po zakonima difuzije, ali se u praksi najbolje može utvrditi opitima. Isto zavisi od broja ploča, materijala za ploče, debljine ploče, veličine temperature. Funkcionisanje tako izvedene ćelije zamišljeno je tako, da ona komora na proizvoljan način dejstvuje na mehaničko ili električno kontaktno uređenje, koja ima najveći procenat gasova, dakle pokazuje najveću razliku pritiska.
Da bi se dobila selektivna difuzija, t. j. prosejavanje gasova, može se i tako postupiti, da se rasporede više ćelija sa poroznim zidovima od različitog materijala ili da se kod ćelija, koje se sastoje iz komora raspoređenih jedna za drugom, porozne pregrade izrade od različitog materijala.
Ako se želi načiniti nezavisnom ćeliju od promena temperature ili pritiska, onda se može po si. 6 i 7 postupiti na sledeči način:
ii jednoj cevi r (si. 6) raspoređuju se dve ćelije b‘l, 63,. čiji unutarnji prostori komuniciraju preko spojnog voda. Spojni vod ima na pr. jedan krak oblika. U, koji je po prvom primeru izvođenja napunjen živom i ima kontakt c i kontra-kontakte d\ d'\ Obe ćelije ravnomerno su izložene svakoj pro-meni temperature i pritiska. Ako nastupi takva promena, onda neće nastupiti pome-ranje živinog stuba, jer ćelije međusobno komuniciraju, i kontakt neće reagirati. U cevi se dalje nalazi pregradni zid s, koji razdvaja obe ćelije tako, da gasna struja može ići samo na jednu ćeliju (na pr. na ćeliju b-). Ako struja dođe na ovu onda će se, pošto na drugu ćeliju ne utiču gasovi, popeti živin stub i kontakt će raditi.
U mesto da se rasporedi jedan pregradni zid, može se (po si. 7) i tako postupiti, da se jadna od obeju ćelija b3 obuhvati takvim omotom t, da do iste ne može doći gasna struja.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za zaštitu transformatora, prigušnih kalemova, prekidača, motora, generatora i drugih električnih aparata, naznačen time, što pare i gasni proizvodi čvrstog i tečnog izolujućeg sredstva difundi-raju u jedan prostor (ćeliju), potpuno ili delimično zatvoren poroznim zidovima, i što se pri tom nastali nadpritisak ili pod-
pritisak zato iskorišćava, da se izvrši funkcija, koja je pogodna i koja se želi za zaštitu električnog aparata.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se ćelija zagreva na proizvoljan način, da bi se sprečilo uvlačenje vlage u pore.
3.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što ćelija, da bi se spečilo zatvaranje njenih pora prašinom, ima jedan omot, koji hvata prašinu.
4.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, šio je radi povećanja dejstva nadpriti-ska ili podpritiska u ćelije, sa ovom dovedena u vezu jedna materija, koja vrši ka-talitično dejstvo na gasove, koji difundiraju u ćeliju.
5.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se radi ubrzanja pojavljivanja nad-pritiska odn. podpritiska u ćeliji, održava što je moguće veća srazmera između površine ćelije i unutarnjeg prostora.
6.	Postupak po zahtevu 5, naznačen time, što je ćelija napunjena nepropustljivim telima, koja smanjuju prostor ćelije, koji stoji na raspoloženje gasovima.
7.	Postupak po zahtevu 5, naznačen ii-time, što su zidovi ćelije raspoređeni tako blizu jedan drugog, da između njih ostaje vrlo uzan prostor.
8.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se ćelija, radi povećavanja njenog dejstva, sastoji iz više komora, koje leže jedna iza druge odn. jedna pored druge, u koje postupno ulaze gasovi.
9.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se u cilju selektivne difuzije raspoređuju ili više ćelije sa poroznim zidovima od različitog materijala, ili jedna ćelija, koja je podeljana u više komora poroznim pregradnim zidovima od različitog meterijaia.
10.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što su u cilju, da se ćelija načini nezavisnom od promena temperature ili pritiska, raspoređene dve ćelije, čiji unutarnji prostori međusobno komuniciraju, tako, da su obe ćelije ravnomerno izložene svakoj promeni temperature i pritiska, dok gasovi uvek utiču samo na jednoj od obeju ćelija.
11.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se gasovi, koji postaju zagreva-njem zavojaka kod elektromotora, generatora ili drugog električnog aparata, pomoću rotora mofora, generatora ili tome si. centrifugalno teranju na difuzionu ćeliju.
12.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se gasovi razlaganja privlače prema ćeliji pomoću pogodne naprave (ventilatora, ejektora ili tome sh).
13.	Postupak po zahtevu 1, naznačen ti -. me, što je kod generatora sa cirkulacionim
hlađenjem ćelija ugrađena u cevi, koja dovodi ili odvodi struju za hlađenje, ili u jednoj sporednoj cevi.
14.	Postupak po zahievu 1, naznačen lime, što se ćelija stalno ili prekidano pro-vetrava.











■ I

















■ ■



■












.