Poštarlna plaćena u goto', ut
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilogi „Sokolska prosveta"
I	Izlazi	svakog petka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo i uprava nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska
„lica 6, telefon broj 2177 e Račun poštanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vračaju
10 leoruara 19.33
God. IV Bro} 7
Izjava zagrebačkog nadbiskupa
Ogorčenje ko j e je u celokupno j našoj javnosti bez obzira na konfesio-nalnu pripadnost izazvala poznata, pro-tiv jugoslovenskog Sokolstva uperena, biskupska poslanica, prisilila je najzad i zagrebačkog metropolitu g. dr. Antu Bauera da progovori i da u odbranu tvoraca i potpisnika te poslanice dade jednu izjavu. U toj izjavi, koju je ob-javio »Katolički list« 26 januara o. g., zagrebački nadbiskup pokušava da prikaže opšti revolt protiv poslanice kao delo neprijatelja katoličke vere i crkve, kao izraz njihove »paklenske mržnje«. Kao dokaz svoje tvrdnje g. dr. Bauer navodi da je poslanica neosnovano i zlonamerno dovedena u vezu: prvo sa punktacijama političkih ljudi, drugo sa uplivom Jezuita, čiji se izgon traži, i treče sa držanjem rimske Kurije. Mi čemo ovu izjavu g. dr. Ante Bauera pokušati da podvrgnemo jednoj malo podrobnijoj analizi i da tako polazeči od tačke do tačke utvrdimo je lr njegova teza ispravna.
1)	Punktacije
Soko kraljevine Jugoslavije nije ni-kakva politička organizacija. U parti-sko-političkim borbama Sokolstvo kao takovo ne učestvuje i mora se energično usprotiviti svakom pokušaju da se u ovakove razmirice uvuče i u stra-načke svrhe iskoristi. Sokolski je ideal jedan narod i jedna država: napredan i srečan jugoslovenski narod u velikoj i močnoj Jugoslaviji. Taj okvir je do-voljno širok da može da ujedini sve ispravne Jugoslovene u stvaralačkom sokolskom radu, bez obzira na njihove posebne poglede na unutrašnje naše državno uredenje. Stanovište Sokolstva je time jedanput za svagda dovoljno jasno obeleženo i ono nema potrebe da se svaki put prema pojedinim po-tezima političkih ljudi nanovo opredeljuje.
Za Savez Sokola kraljevine Jugoslavije može da bude merodavan samo onaj stav koji je njezin naj viši odgovorni organ zauzeo, a sve drugo su samo mišljenja pojedinaca i pojedinih grupa, koje se na osnovu svoga nazi-ranja na svet i svog posebnog parti-sko-političkog gledišta opredeljuju. Moramo međutim podvuči da Izvršni odbor Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije u svojoj deklaraciji od 16 januara o. g. ništa ne spominje »punktacije političkih ljudi«, te se prema torne ono tvrdenje g. dr. Bauera da se biskupska poslanica zlonamerno dovodi u vezu sa tim punktacijama na Soko kraljevine Jugoslavije kao samo-stalnu organizaciju i pokret ne odndši.
Ipak, g. dr. Bauer nema pravo ni u torne ako one koji misle da izmedu punktacija i biskupske poslanice odi-sta postoji neka veza, optužuje za »paklcnsku mržnju« na katoličku veru i crkvu. Ti misle verovatno ovako iz razloga što je opšte poznata činjenica da su tvorci poslanice mahom pripadnici bivše Slovenske ljudske stranke, jedno izrazito klerikalne stranke, i jer objavljivanje biskupske poslanice pada nekako baš u to vreme kada su te »punktacije« objavljene, u isto vreme kada se_ i u inostranstvu vodi izvcsna kampanja sa vrlo prozirnom tenden-cijom. Te ljude neče razuveriti ni ona odbrana g. dr. Bauera da je biskupska poslanica sastavljena pre »punktacija«, jer se moze roči: najzad, ni »punktacije« nisu delo jcdnoga časa, več su one moržilc biti rEnijc politički priprcrnljc-ne. Kod ovakvog rezonovanja, medutim ne mora nikog rukovoditi neka tobož-nja mržnja na katoličku veru i crkvu, nego prosto logieko zaključivanje iž poznatih činjenica, koje može biti tac-no ili pogrešno, kao svako takovo lo-gičko zaključivanje.
Več sam taj fakat da se u poslanici vidi jedna čisto politička stvar dokazuje da tu nije u pitanju ni vera ni crkva, koja sa politikom ne sme i ne može imati nikakve veze, nego da se sa izvesne strane prigovara našim bisku-pima da su, zaboravivši na veru i na prave crkvene interese, na vanredno nezgodan način istupili politički i da taj njihov čisto politički istup može da bude samo od štete ne samo za Državu nego i za sarmi Crkvu. 'koja može da cvate i napreduje samo onda ako i Država cvate i napreduje. Nije nam poznate da je iko tvrdio identičnost klerikalizma i ultramontanizma kao emi-
nentno političkog pokreta sa katoli-čkom verom i crkvom, i protivnici ovog čisto političkog pokreta još nipošto nisu protivnici vere i crkve. To nam dokazuje i držanje dobrog dela samog katoličkog klera i naroda, koji je vazda u prošlosti i sadašnjosti odbijao ultra-montanizam, a to dokazuje u prvom redu i onaj prijem na koji je naišla biskupska poslanica baš u redovima naših nacionalnih katoličkih svešteni-ka. Mi smo čak uvereni da ni svi pot-pisnici poslanice u duši svojoj nisu sa njome sporazumni.
2)	Jezuiti
Kao drugi dokaz za tobožnju »pa-klensku mržnju« protiv katoličke vere i crkve g. dr. Ante Bauer navodi kako se tvrdi »da su Isusovci kumovali toj poslanici, dapače da su je oni sastav-ljali, i poradi toga sada tolika hajka protiv njih, čak se traži njihov izgon iz Jugoslavije.«
Ta se tvrdnja g. dr. Ante Bauera takoder ne odnosi na Sokolstvo; g. dr. Bauer, doduše, ne kaže sa koje strane su Jezuiti dovedeni u vezu sa posla-nicom, ali u deklaraciji Izvršnog odbora Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije o Jezuitima nema ni spomena.
Međutim, suzbijanje Jezuita i je-zuitizma još nipošto ne znači nekakve neprijateljske osečaje prema katoličkoj veri i crkvi. G. dr. Baueru biče svakako poznato da su Jezuiti naišli na najžešče protivnike baš u katoličkim zemljama i u katoličkom kleru. Od početka op-stanka ovoga znamenitega reda redaju se tužbe biskupa zbog njegovih velikih privilegija naročito protiv njegove ek-sempcije ispod redovite biskupske ju-risdikcije. G. dr. Bauer znade da su i njihova čisto verska i dogmatska učenja dovedena u sumnju i da su ih naj-viši pretstavnici katoličke teologije, redovnici iz reda Sv. Tome Akvinskog, Dominikanci optuživali za herezu.
Poznata je istorija jezuitske misije u Kineskoj, koja je morala biti šilom rasturena zbog toga što su Jezuiti išli predaleko u prilagodivanju stranoj po-ganskoj sredini i napuštali katoličke dogme. Poznat je spor koji je izbio zbog učenja Jezuite Moline između jezuitskih i ostalih katoličkih teoloških fakulteta, i da su ovi potonji gotovo jednodušno stali na stanovište da jezuitsko učenje pretstavlja opasnu herezu.
To su stanovište zastupali naroči-tom oštrinom najviši pretstavnici katoličke teologije, pripadnici reda Sv. Tome Akvinskog, Dominikanci.
Naišla je na odlučnu osudu kod samih katolika i katoličkih sveštenika i moralna teologija Jezuita, njihova učenja o probabilizmu, o mentalnoj rezervaciji, o pravcu namere i t. d. Poznato je da su u moralnoj teologiji Jezuita i najgora zločinstva: prevara, krivoklct-stvo, ubistvo iz zasede i t. d. naišli na opravdanje i prikazivani kao dela, koja je lako oprostiti. Bilo bi svakako zanimljivo uporediti jednostavna moralna načela Sokolstva, koje biskupska poslanica tako napada, sa moralnom teologijom Jezuita, kojc^ g. dr. Bauer uzima u zaštitu. Ako čovek prelista malo dela koja su napisali i izdali iz-rečnom aprobacijom i dozvolom svoje nadležne redovničke vlasti učeni Jezuiti »doetores graves ac pii« Eskobar. Boni, Emanuel Sa. Buzenbaum, Azor, Gobat i drugi neče se ni najmanje čuditi onom neprijateljstvu, koje se protiv njih širilo prvenstveno baš u kato ličkim zemljama.
I samim državnim vlastima su bili zazorni zbog njihovog stalnog mešanja u politiku i, pre svega, zbog njihovog poznatog učenja o dopustivosti ubistva monarha-tiranina, kako je to razloženo kod Jezuita Roseusa, Mariane i drugih. Pošto su sc ove teorijo ubrzo počele primenjivati i u praksi, posle raznih atentata i ubistva francoskih kraljeva Anri-a 111 i IV počeli su primenjivati protiv njih i strože mere. Tako su iz Erancuske prvi put isterani još u XVI stoleču, i sve do 1603 god. stajao je sred katoličkog Pariza sramni stub »kao uspomena na njihova nedela«, koji je podignut posle nasilne smrti Anri-a III. Najzad, definitivno su isterani iz Portugala 1753 god., iz Francoske 1764, ijPŠpanije 1767, i primer ovih velikih katoličkih država uskoro su
sledile i druge manje. Ogorčenje je protiv Jezuita postalo konačno tako jako da se papa Klement XIV morao rešiti na njihovo raspuštanje. Breve Klementa XIV »Dominus ac Redemp-tor« od 21 jula 1773 god., kojim se red ukida, izrečno navodi kao razlog za tu meru: nespokojstvo, razdor i neprija-teljstvo, koje su oni izazvali u kriiu same katoličke crkve. »Oni su konačno došli tako daleko — kaže Papa — da su več i sami oni, čija je od njihovih otaca nasleđena pobožnost i velikodušr nost prema društvu (Jezuita) bila op-čenito hvaljena, naime naši u Kristu ljubljeni sinovi kraljevi Francuske, Španije, Portugala i obe Sicilije bili prisiljeni Jezuite iz njihovih država izagna-ti i isterati, jer su to smatrali za nuž-no sredstvo da se spreči da Krščani u krilu svete crkve jedan drugog ne iza-zivaju, napadaju i da se ne glože.« Papa izrečno napominje da, dok taj red postoji, nema nade da se uspostavi mir i spokoj stvo u crkvi.
Interesantno je tu napomenuti da Jezuiti, progonjeni u katoličkim zemljama,, nailaze na utočište u pravoslav-noj Rusiji i u protestanskoj Pruskoj.
Neprijateljsko držanje protiv Jezuita nije se mnogo izmenilo ni posle zvaničkog uspostavljenja reda godine 1824, kao što sc ni sam red, duh i pra-vac njegovog rada nije promenuo. »Sit ut sunt aut non sint«. »Neka budu kakvi jesu ili neka opšte ne budu«, re-kao jo jezuitski general Riči.
Danas se u Jezuitima još uvek vi-de glavni pretstavnici klerikalizma i ultramontanizma. Opasnost od Jezuita i jezuitizma ne leži u njihovom kato-licjzmu, izjavio je Bizmark u jednom svom govoru, nego »u celoj njihovoj internacionalno j -organizaciji, u njihovom odricanju od svake nacionalne veze i njihovom razaranju i uniŠtavanju svakog nacionalnog osećanja.« '\
Ovaj kratak prikaz o Jezuitima biče dovoljan da dokaže, kako su se protiv toga reda najviše borili sami katoli-ci, »najkatoličkiji« i »najkrščanskiji« kraljevi Španije i Francuske, biskupi i Dominikanci, pa najzad i sam papa, koji jc bio prinuden da ukine i osudi taj red. Hoče li g. dr. Bauer da proglasi zato sve te »najkatoličkije« i najkr-ščanskije« kraljeve, sve te dominikanske profesore teologije i najzad samo-ga papu Klementa XIV, jednog od naj-plemenitijih vladara na prestolu Sv. Petra, za neprijatelje vere i crkve i optu-žiti ih za »paklensku mržnju«?!
Ako se protiv Jezuita dižu glasovi i ako se njihov izgon traži, to može imati svoga razloga na sasvim drugoj strani, i ne može se iz toga nipošto za-ključivati na ncku mržnju na katoličku crkvu i veru.
3) Rimska kurija
Odmah moramo naglasiti da je nama Sokolima neobično milo što je g. dr. Bauer potvrdio da Sv. Otac nije odobrio famoznu poslanicu protiv Sokolstva. Sa sokolske strane tako šta nije ni tvrdeno, jer imamo i suviše po-verenja u mudrost Sv. Oca, a da bi mogli pretpostaviti da se može takav sa-stav obelodaniti njegovim odobrcnjem.
Koliko nam je poznato iz samog inostranstva jc širena vest da^ u ovoj stvari ima udela rimska Kurija, koja to radi u sporazumu sa Musolinijem, te je spominjamo s time u vezi i neko putovanje nadbiskupa Šariča u Rim.
Ta verzija je, medutim, od početka bila neverovatna, jer jc poslanica tako slabunjavo, bedno, kontradiktorno i bez stvarne argumentacije sastavljena, da je več a priori bilo is-ključeno da jedan ovakav sastav odobri jedno telo čija je oštroumnost i diplomatska veština u celom svetu dobro poznata.
G. dr. Bauer ima pravo: cela odgovornost, i to ne malena, za poslanicu pada na njezine tvorce i inspiratore, koji su ovim nerazboritim svojim postopkom naneli ogromnu štetu, ne onima kojima su hteli, nego sebi i svome ugledu.
Saopšlenje Izvršnog odbora Saveza SKJ
Dne 6 i 7 o. m. održana je u Beogradu sednica Izvršnog odbora Saveza SKJ, sa koje je, u pogledu poslanice katoličkog episkopata, izdano sledeče saopštenje:
Poznato pastirsko pismo katoličkog episkopata u Jugoslaviji protiv Sokolstva uzbudilo je čitavu našu javnost, te je najzad i sam nadbiskup zagrebački g. dr. Ante Bauer našao za shodno da se osvme na sve ono što je tim povodom izneseno sa raznih stra-
na. Dok se na taj način svaki trudi da na osnovu svog naziranja na svet ili sa svog pesebnog partijsko-političkog gledišta zauzme stav prema pomenu-tom pastirskom pismu, stav Sokolstva obeležen je deklaracijom Izvršnog odbora Saveza SKJ od 16 januara o. g. te se prema tome samo u toj deklaraciji označeno stanovište ima smatrati za stanovište jugoslovenskog Sokolstva, za koje ono nosi punu odgovornost.
Savez SKJ — biskupu g. dru. Frani Učelmiju
u ime celokupnog jugoslovenskog Sokolstva svoju toplu i iskrenu zahval-
Sa sednice Izvršnog odbora Saveza SKJ, održane u Beogradu 6 i 7 o. m., a povodom poznate poslanice katoličkog episkopata, upučeno je biskupu preuzv. g. dru. Frani Učeliniu pismo sledečeg sadržaja:
Vaša Preuzvišenoeti!
Obavešteni da ste odbili potpis poznatog pastirskog pisma katoličkog episkopata u Jugoslaviji, u kojemu se Soko Kraljevine Jugoslavije optužuje za protuverski i nemoralni rad, a povodom Vašeg saopštenja, da sa tvor-cima tog pastirskog pisma niste nipošto solidarni. Izvršni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije smatra za svoju dužnost da izjavi Vašoj Preuzvišenosti
nost.
Svaki koji iole pozneje naš pokret dobro zna, da tvrdenja pomenutog pastirskog pisma niukoUko ne odgovara-ju stvarnosti, o čemu če se i neobave-šteni moči lako uveriti na osnovu ne-pobitnih dokaza, koji če biti obelodanjeni, a mi molimo i ovom prilikom Vašu Preuzvišenost da primi uverenje, da če, kao do sada. i u buduče radom Sokole Kraljevine Jugoslavije rukovoditi najviše moralna načela i največe poštovanje prema veri i crkvi.
Zdravo!
Tajnik:	1	zam.	starešine:
A. Brozovič, v. r.	E.	Gangl, v. r.
Kako Je u istinu bilo
Sednica Saveza slovenskog Sokolstva u Ljubljani
Dne 26 o. m. održače se u Ljubljani sednica Saveza slovenskog Sokolstva, na čijem se dnevnom redu nalaze veoma važna sokolska pitanja.
Poslanica Katoličkog episkopata, koja na tako bezočan i bezobziran način napada naše Sokolstvo, očiglcdno je na veoma rdavoj nozi i sa logikom i sa istinom. Nedoslednosti i protiv-rečja, nedopuštena uopštavanja i plitki sofizmi, netačna i tendenciozna citiranja te neverno prikazanje i izobličene činjenice igraju vrzino kolo u tome sa neverovatnom ovlašnošču sa-činjenom u »pastirskom pismu«, kojim duhovni pastiri žele svoje »predrage vernike« da upozore na »veliku po-gibao« koju krije za veru njihovu i de-ce njihovo uzgoj u sokolskom duhu Tirševa sustava.
Ništa nije lakše nego razderati ovu iz tako »čvrstog tkiva« satkanu pauči-nu, u koju se doista, sem nekoliko časnih baka koje sve na reč veruju, niko živ neče uhvatiti. Mi čemo to pokušati i učiniti. Ostavljajuči za dru-gu priliku da sc prošetamo po zavije-nim i neravnim stazama logike u poslanici, zadržačemo se, ovaj put na onim konkretnim u njoj navedenim slučajevima kojima se želi »tako jedno-stavno da budu mogli svi razumeti« prikazati koliko je Soko kraljevine Jugoslavije bezversko, protukatoličko i nemoralno društvo. Ne želimo dirati u visoki verski i crkveni autoritet tako odličnog foruma kao što je Konferenci j a devetnaestorice biskupa. Ah, ovde se no radi o verskim dogmama ni o teološkim istinama. Ovde jo reč
0 Sokolstvu i o činjenicama iz njegova života i rada, koje su neverovatnom zloupotrebom toga autoriteta prikazane u neistinitom svetlu i na način koji nije dostojan onako visokog duhovnog tela. Upravo to nedozvoljeno iskoriš-čavanje velikog ugleda crkvenih dostojanstvenika na svetome mestu ol-tara odnosno propovedaonice za onako paušalno klevetanje organizacije koja broji preko četvrt milijona pripadnika
1 jeste ono što je, pored nepatriotskog duha i protivjugoslovenskih tendencija poslanice i njegovih tvoraca, najviše uzbudilo i ogorčilo ne samo Sokole nego i celu našu javnost. Koliko jc takav postupak povredio versko i nacionalno osečanje samih katolika vidi se najbolje iz onih otvorenih protesta u mnogim crkvama za vreme samog čitanja poslanice, dokazuje to slučaj organiste koji je demonstrativno napustio i or-gulje i crkvu, a dokazuje to naročito činjenica da je preko tri stotine svečenika otklonilo da proeita poslanicu i da ona u dve dieceze (barskoj i ko-torskoj) po izričitom naredenju tli je-cezana odnosno njegova zastupnika uopšte nije pročitana. To je svakako najteži i najosetljivi udar za potpisni-ke poslanice, koji su svojim nepremišljenim delom naškodili više Crkvi nego Sokolu. Soko kraljevine Jugoslavije, u
čijim sc redovima nalazi preko sto hiljada dobrih katolika, može da to samo iskreno požali, jer niti je njegova težnja niti njegov interes da se dira bilo u koju veru odnosno crkvu kojoj pripada naš narod.
A sada da vidimo koji su to konkretni slučajevi u kojima se ispoljava bezverski, protivkatolički i nemoralni karakter Sokolstva.
Tu se na prvom mestu u poslanici tvrdi da «Tirševi Sokoli kao društvo ne smiju prisustvovati nikakvim crk-venim obredima« i u dokaz toga iz »bezbroja primera« navode samo četiri »značajna«, pa se veli doslovce.
»Tirševi Sokoli kao društvo ne smiju prisustvovati nikakvim crkvcnim obredima. Samo nekoliko značajnih primera, jer ima sličnih primera bez bro-ja. Kad je splitski biskup jednom prilikom pozvao sva društva u gradu da prisustvuju tjelovskoj procesiji, odgo-vorio je SKJ da ne mogu sudelovati kod takovih svečanosti. Iste godine kod proslave sedamstogodišnjice sv. Antu-na na Visu su htjeli članovi Sokolske glazbe da za sebe ne kao Soikoli sudje-luju, samo su zamolili da im se dopusti upotreba glazbala, no uprava sokolsko župe je to uskratila. Sokoli u jednoj župi kraj Varaždina, prisustvovali su u početku svim crkvcnim svečano-stima, ali su na prigovor Sokolske župe u Varaždinu morali napustiti taj običaj. Kod velikog sokolskog sleta na Vidovdan u Splitu, kod kojeg su suri j clovali i sokolski izaslanici češkog i poljskog Sokola, videlo se u crkvi samo poljske Sokole, jer oni stoje na katoličkim načelitna.«
Pre svega treba znati da Savez Sokola kraljevine Jugoslavije kao jedino merodavni forum nikada nije ^ doneo načelnu odluku da sokolska društva ne srneju prisustvovati nikakovim crkve-nim obredima niti jc u tome smislu izdao bilo kakvu zabranu svojim jedi-nicama, prepuštajuči im da se u tom pogledu u okviru sokolske ideologije i »Putcva i ciljeva« po svome nahodenju slobodno opredeljuju. Bezbrojni su primeri, celoj našoj javnosti — pa bez sumnje i potpisnicima poslanice —vrlo dobro poznati, u kojima su sokolske jedinice korporativno učestvovalc pri raznim verskim obredima: erkvemm ophodima (procesijama), crkvcnim slavama, crkvenim pogrebima, crkve-nim zadušnicama (parastosima), crkvenim osvečenjima domova i zastava i t. d. i t. d. U slučaju potrebe mi čemo
o	tome objaviti detaljnu statistiku, koja če za potpisnike poslanice biti porazna. Ako se, daklc, i desilo da su neka sokolska društva zauzela suprot-no stanovište, može se to uzeti kao izraz mišljenja dotičnih pojedinaca te u lojalnoj borbi i polemici nije nikako
/LoVEH/Ko
/oKoL/TKO
Strosmajerova poslanica*
Sednlca pretsedništva ČOS
Dne 25 januara održana je redovna sednica pretsedništva ČOS, na ko-joj se je raspravljalo o veoma važnim stvarima. Na sednici je bilo odlučeno, u. znak štednje ove godine neće pošiljati delegate pretsedništva ČOS na župske skupštine osim u slučaju «de bi bila prisutnost delegata od preke potrebe, ali u tom slučaju treba da to župe jave pretsedništvu. Zame-niic načelnika br. dr. Klinger izvestio je o smučarskim takmičenjima za prvenstvo SSS, pa je odredeno da on na tim takmičenjima zastupa načelni-štvo i pretsedništvo ČOS. Za 'vodu takmičarske vrste je odreden brat Moulik. Nadalje je na predlog načel-ništva usvojeno da se od 4—12 febr. održi škoLa za sklizanje. Zbog ponovnih napadaja izvesnog dela štampe na Sokolstvo prigodom poslednjeg pokuša fašističkog puča u Brnu zaključeno je, da se ponovno objavi u »Vestniku« zaključak iz godine 1926, koji precizira stanovište Sokolstva spram češko-slovačkog fašizma.
70 godišnjica Sokola Plzen
Jas prošle godine proslavila su svoju 70 godišnjicu sva ona sokolska društva u Češko j, koja su osnovana iste godine kao> i Sokol Praški. Ove godine proslavite _ takoder nekoliko društava svoju 70 godišnjicu rada. Medu njima osobito otskače, kako po strani uspešno g rada, tako i po broju pripadnika Soko Plzenjski, koji, još s nekoliko sokolskih jedinica u ovom industrijsk&m i dosta socijalistički orijentisanom mestu, radi tako odlično, da je na prvom mestu medu svima te-lovežbačkim društvima, koja postoje u Plznju.
Mačevanje u ČOS
Još pre sleta bila je pri načclni-štvu ČOS osnovana posebna mačeva-laeka komisija pod vodstvom brata Činčere. Prva zadača ove komisije bila je da sprovede takmičenje u mečevanju, koje je i obavljeno na sletu uz učešče 8 brače. Pokazala se je potreba, da se i ovoj grani posveti više pažnje, pa ee je nakon nekoliko konferencija članova iz Praga za dan 14 januara sa-zvafo posebnom okružnicom konferen-ciju svih boraca. Iz devet župa došlo je na konferenciju u Tiršev dom 12
(Nastavak sa 1 strane)
dopušteno da se to proizvoljno gene-rališe i prikaže kao gledište celog Sa-veza Sokola kraljevine Jugoslavij e, ko j i broji blizu 2000 društava i četa. Mi smo napred naveli da je preko 300 svečenika i u pitanju biskupske poslanice otvoreno zauzelo suprotno stanovište i da nije uopšte h telo da to »pastirsko pismo« pročita, pa zar takovih podeljenih: mišljenja ne može biti i u sokolskim redovima?
U ostalom, ako koja sokolska jcdinica i smatra da načelno ne može kao druStvo (t. j. kao celina) prisostvovati erkvenim obredima, nije time zauarela stav ni protiv vere ni protiv crkve, nego je time samo htela izjaviti da Sokolstvo kao ideja slobode pri-znaje i poštuje slobodu uverenja i misli svakoga pojedinaca, pa dakle i verskog uverenja i osečanja, pa da baš /ato ne može nikoga primoravati da učestvuje u radnjama koje ne odgo-varaju njihovu uverenju i verskom osećaju. Kada bi, dakle, Sokolsko društvo izdalo naredbu za korporativno učeSče pri kakvom crkvenom obredu onda bi se time iztožilo opasnosti ili da se ogreši o slobodu uverenja i mišljenja koga svogji člana ili da iza-zove neposlušnost j tirne povredu sokolske discipline, koja- je jedan od osnovnih sttibova Sokolstva. Zauzimanje takvog stanovišta, medu tim, nipošto ne znači ni bezverstvo ni protuverstvo, jer svoje članove ni najmanje ne sprc-čava u vršenju verskih dužnosti, koje odgovaraju njihovom verskom uverenju.
Tako upravo stoji i slučaj sa Sokolstvom župom Split, koju se u poslanici pominje. Da to dokažemo, naveš-četno ovde i pismo koje je Biskupski ordinarijat uputio župi i odgovor ove potonjc. Pismo glasi:
»BISKUPSKI ORDINARIJAT
Broj: 1946/30 Split dne 12. 6. 1030. Tjelovo — služba Božja
Uglednoj upravi
Sokola kraljevine Jugoslavije
SPLIT
čast je ovom biskupskom Ordi-narijatu pozvati taj Ugledni Naslov, da bi izvolio na blagdan Tjelova, dne 1^. juna o. g. prisustvovati sa svojim članovima i sa svojom glazbom Službi
članova, koji su zastupali mačevalačke otseke. Ovih je otseka svakako veći broj. Brat dr. Partl održao je krače predavanje o značenju mačevanja, u ko jem je rekao medu ostalim da i ma-čevanje spada u Tiršev telovežbeni sistem, da ono ima velikih koristi kako s fizičke tako i psihičke strane i da služi i propagandi. Nakon tog predavanja odlučilo se posle dužih rasprava, da se pristupi sistematskom organizova-nju mačevalačkih otseka (do sada skupina) i da se poradi na tome da se uvrsti i ova grana u razna takmi-čenja. Donesen je i predlog za posebno odelo i znak.
70 godišnjica Sokola u Pardubicama
Sokol I u Pardubicama slavi ove godine svoju 70-godišnjicu. Prvi starešina ovog jubilarnog društva, koje je osnovano u maju 1863, bio je grado-načelnik V. Bubenik. Prvi prednjak u društvu bio je br. Čermalk, pobočnik Tiršev. Danas broji ovo društvo preko 1300 članova. Pored prosvetnog otseka i opšteg odeljenja vežbača sviju kategorija rade u društvu još i sledeči otseci: hazenaški, mačevalaoki, 'kanoi-stički, smučarski i sklizački.
Iz Sokola Košiče
Sokol u Košicama, u istočnoj Slo* vačkoj, održao je 28 jan. o. g. svoju godišnju skupštinu, na kojoj se je moglo opaziti kako se lepo razvija Sokolstvo u krajevima Slovačke, gde do prevrata Sokolstvo nije bilo skoro ni po imenu poznata. Samo članstva broji ova mlada, ali jaka i agilna sokolska jedinica oko 950. Koliki je broj vežbača jasno pokazuje sledeča statistika. Vežbalo je poprečno na sat — mladih članova 62, starijih 34, članica mladih 49, starijih 20, naraštajaca 66, naraštajki 33, muške dece 200 i ženske dece 222. I u proevetnom radu pokazuje lep uspeh; tako pokazuje statistika priredbi i govora prosvetnog karaktera brojku 275. Prošle je godine povečano letnje vežbalište i uredeno igralište za tenis. Na predlog društva prekrštene su dve ulice: jedna u Tir-ševu, a druga u Fignerovu. Društvo je osnovalo svoju četu u susednom selu Slancu. Naj agilni ji od prosvetnih otseka bio je lutkarski, koji je priredio 45 pretstava za decu, a saradivao ic i u radiu.
Božjoj, koja če se održati u 8 sati prije podne u Stolnoj Crkvi, i svečanom op hodu, koji če biti u 9 sati.
Poželjno bi bilo, da glazba za vri-jeme ophoda udara pjesme koje ne bi vredale pobožne osječaje vjernika.
Biskupski Delegat
Don Luka Grgič v. r.«
Na to pismo odgovorila je župa Split ovim dopisom:
»Broj: 286	18	juna	1930.
Prečasnom Biskupskom ordinarijatu
SPLIT
Na eijenjeni dopis ugl. Naslova čast nam je saopčiti, da je društvo u nemogučnosti da u kroju sudeluje sa sokolskom glazbom svečanom ophodu.
Ova uprava primila je sa zahval-nošču učtivi poziv Ugl. Naslova te je preporučila svojem članstvu da se ci-jenjenom pozivu odazove i prisustvuje svečanoj službi Božjoj i procesiji.
Starešina:
Dr. Mirko l?uie s. r.«
Iz ovog odgovora za svakog je valjda jasno kako je korektno župska uprava postupila i čak aktivno učest-vovala pozivanjem članstva da pristupi misi i procesiji. 1 kada se doda da je poziv članstva za to ueešče bio objavljen i na oglaimoj ploči u sokolani, ko sme još da tvrdi o nekom verskom i protivkatoličkom raspoloženju župske uprave (koju poslanica, svakako ne iz neznanja, pogrešno označava »S. K. J.«, Soko kraljevine Jugoslavije, koje ime ide samo sokolskoj organizaciji kao celini).!
Da vidimo sada slučaj na Visu. Poznato je da jc u tome mestu jedan deo stanovništva prešao iz katoličke vere u pravoslavno i da zbog toga ovde vladaju izniedu ove crkve veliki antagonizam i veoma napeti odnosi. Prirodno je da uprava Sokolskog društva, u kome ima članova i jedne i druge veroispovesti, mora da bude veoma obazriva i da u svojim odluka-ma’vodi prvenstveno računa o mesnim verskim prilikama i o stanju duhova medu stanovništvom, To jc jedini razlog zbog koga je društvena uprava uskratila glazbarima pozajmicu instru-
menata za učešče pri procesiji prilikom proslave stogodišnjice Sv. Antuna, baš kao što je iste godine i iz istih razloga zabranila učešče sokolske muzike i prilikom Durdevskog uranka, koji je priredilo pravoslavno stanovni-štvo. Sa tim zabranama nema Sokolska župa Split nikakve veze, pa je potpuno neistinita tvrdnja poslanice da je za-brana usledila po nalogu župe. Koliko više hriščanskog duha i hriščanskog osečaja pokazuje sokolsko društvo kada nastoji da utiče pomirljivo i da utišava verske strasti od onih koji ih ras-piruju! Na kraju, da bi se video kako se u poslanici svesno iznose neistinite tvrdnje, dodačemo još i to da je Sokolsko društvo Vis baš prošle godine dozvolilo glazbarima pozajmicu instru-menata za sudelovanje u procesijama i na Veliki petak i o Tjelovu, pošto je nova društvena uprava stala na stanovište da se to ima dozvoliti, jer je pretežna večina sokolskih pripadnika rimokatoličke vere. Duhovni pastiri se- * čaju se šta je bilo pre dve godine a ne sečaju se šta je bilo lane! Zaista, čudna zaboravnost...
Još gore stoji poslanica sa istinom u pogledu slučaja sa Sokolskom župom Varaždin. »Sokoli u jednoj žii^i kraj Varaždina prisustvovali su u početku erkvenim svečanostima, ali su na prigovor Sokolske župe u Varaždinu morali napustiti taj običaj«. Tako poslanica. Iako u poslanici nije navedeno o kojoj se to »župi« radi, iz komentara poj edinih svečenika razabralo se da bi se to imalo odnositi na Sokolsko društvo Varaždinske Toplice. Koliko »bez-versko« i »protivkatoličko« raspolože-nje vlada u tome društvu vidi se najbolje iz vesti objavljene u Varaždinskim novinama »Jugoslavija« od 18 aprila 1931, prema kojoj su 1931 godine na Veliki petak Sokoli u odori držali počasnu stražu pred Isusovim grobom, a na Veliku subotu u odorama učestvovali u procesiji prilikom Svečanosti Uskrsnuča. Iz iste vesti raza-bire se, da je to društvo 6 apr. iste godine bilo priredilo javnu vežbu, pa se na kraju veli: »Sokolsko društvo izriče svima svoju hvalu ... kao i domačem župniku i kapelanu velečasnoj gg. Haj-dukoviču i Kociperu, koji su svojim prisustvom počastili uvijeke sokolske priredbe i time pokazali svoju solidarnost sa radom društva.« Društvo je uputilo dopis Sokolskoj župi Varaždin, u kome je svečano izjavilo da mu župa nikada nije zabranila sudelovanje kod crkvenih obreda. Sokolska župa sa svoje strane pak izvestila je Sa-veznu upravu da takve zabrane' od postanka svoga do danas uopšte nikada i nikomc društvu odnosno četi nije izdala.
Posle svega ovoga postavlja se pitanje: kako je moguče da u poslanieu na kojoj je potpisano devetnaest bi-skupa udu ovakve neistine i da ih po njihovu nalogu svečenici u ornatu sa oltara odnosno propovedaonice objav-Ijuju pobožnom narodu koji treba da sa puno poverenja gleda u svoje duhovne pastire? I zar je to u interesu Crkve da se sa citatima i rečima iz Svetog pisma mešaju ovakve grube neistine ...
Suprotstavljanje našeg Sokolstva prema Poljskim Sokolima, »koji stoje na katoliekim načelima« nikoga neče zavesti na stranputicu niti ubediti, a najmanje u vezi sa pokrajinskim sle-tom u Splitu, nego če naprotiv svako-ga ko objektivno sudi i ^isli dovesti do jedino pravilnog zaključka da ne mogu biti tako veliki »bezbožnici« ni neprijatelji katoličanstva^ ti Sokoli u Splitu, kada baš oni, kao što je poznato, imaju upravo najsrdačnije veze sa poljskim Sokolima i njihovim starešinom br. Zamojskim, kojima i potpis-nici poslanice na tako demonstrativan način odaju puno priznanje.
Eto, tako izgloda sa tim »značajnim« primerima, koji su u poslanici pod tač 1) navedeni i koji treba da opravdaju najavljivanje rata celom Sokolstvu i unošenje nemira i zabune u širokim slojevima naroda na nepa-triotski način onda kada jc tome s obzirom na opštu situaciju najmanje vreme. A da ni sa ostalim primerima nije ni malo bolje videče se u narednom broju.
Sokolska radio - predavanja
Radio-stanica Beograd
Sledeča sokolska radio-predavanja održavaju se:
dne 10 o. m. predaje br. Radomir D. Gačič o temi: »Fiziologija telesnog vežbanja«;
dne 17 o. m. predaje br. dr. Vladimir Belajčič o temi: »Kulturna orijcn-tacija Sokolstva«.
Predavanja održavaju se svakoga petka između 19 i 20 časova.
POPULARNA SOKOLSKA RADIO-PREDAVANJA
Sledeče popularno sokolsko radio-predavanje održače se dne 19 o. m. u 16 časova; predaje brat Jovan Udicki o temi: »Sokolstvo, selo i kriza«.
Popularna sokolska radio-predavanja održavaju se svake druge nedelje.
Svima nam je, bračo moja, poznato, da su se u najnovije doba pojavili osobiti proroci izvana i medu nama unutri. Podučavaju nas da imamo biti Hrvati, katolici, što bi u sebi dobro bilo, da nisu ti nepozvani sa-vjetnici našega naroda očevidni mr-zitelji i jednoga i drugoga i da nije zle namjere, da se tim sije razdor medu jednokrvnom bračom. Pravi bi hudob-nik bio, ko bi se htjeo poslužiti našom vjerom da nas zamrazi i razdvoji. Cilj je svete vjere da spoji braču najsve-tijim i najnježnijim vezom u jedno. Zadača je svete vjere da u ime Božje ljude miri, briše predsude (predrasude) i blaži ljudske strasti, Vjera, koja bi bila kadra sijati medu bračom razdor, ne bi bila vjera, nego puko prazno-vjerje; ne bi bila Božja istina, nego ljudska bludnja.
To je, bračo, što mi imamo učiti i čega se imamo držati u zvanju i u životu našem. Ja pak velim: ako bi i bilo s jedne ili s druge strane takvih predrasuda, da je imenu narodnom i vjera priljubljena, što nigde na svetu ne biva, imajmo ipak strpljivosti, ne kršimo nikad zakon bratske ljubavi, znajmo pouzdano, da če vrijeme, na-predak i prosvjeta otstraniti slične predrasude. Ako bi ko ipak tim povodom hotimice sijao razdor medu bračom, bio bi sličan onome, koji se je noču, kad su težaci pospali, kriomice došuljao u njivu i posijao kukolj medu čistu pšenicu.
Ljubimo brata ne samo stoga što je s nama jedna krv i jedan narod i što je Božja volja da s njim živimo u stostrukom odnošaju svakidanjega života, nego i stoga što smo s njim, hvala Bogu. u najbližem sredstvu svete viere naše. Vjera nam je. osim jedne jedine iznimke. jedna te ista. Šteta, sramota i grjehota bi bila da, što smo samom vjerom jedni drugima bliži, da budemo jedni prema drugima to odurniji i ne-sn osni ji.
Ne otudujmo se dakle od brače svoje. Ne slušajmo nikad one koji bi nas ma kakvim načinom htjeli razdvajati, jer su to očevidno opči naši neprijatelji. One grdne poslovice, koje ie izumio sam pakao, da sije medu nama odurnost i mržnju, iskorjenimo za vazda iz srca i duše naše. Združimo sc vjerom i crkvom da budemo jedni i da to jedinstvo smatramo kao zalog naše vremenite i vječne sreče.
Bog vidi i zna, da govorim istimi, kad kažem: ja naš narod, krstio sc on ovim ili onim imenom, ljubim jedna-kom ljubavi. Sve što sam dosad učinio, učinio sam za sav narod svoj, a ako mi Bog uzdade života i udobnosti, sve što ču još učiniti, učiniču jednima i drugima. Doklegod budem živio opo-minjaču katolički puk da prema brači Srbima uvek svjesno vrši onu evan-deosku: što ne bi rado da ti drugi
4 Sastavio sam »Štrosmajerovu po-slanicu« prema rečenicama (ne rečima) koje je svojedobno napisao ili iz-rekao sam vladika Štrosmajer.
Poznato je odi učno i patriotsko držanje preč. Don Ivana Kotnika, kan-celara Arcibiskupije barske i Primasije srpske prema protusokolskoj poslanici katoličkog episkopata. Preč. Don Ivan Kotnik energično je sprečio da sc ta poslanica ma igde pročita na području Arcibiskupije barske, jer je video, da jc ista po svojim tvrdnjama posvema ncosnovana i neistinita, i da štaviše svojim sadržajem grubo kleveče jugo-slovensko Sokolstvo a time ujedno vreda i narodne osečaje te po svemu da jc na štetu narodnim i državnim interesima.
Ovaj muževni stav preč. Don Ivana Kotnika sav tamošnji narod bez razlike vere primio je s največom ra-došču i simpatijama, a što se najvid-nije očitovalo i u spontanim manifestacijama svega naroda u Baru.
Odmah posle održane skupštine Sokolskog društva u Baru dne 22 pr. m., preč. Don Ivan Kotnik zatražio ic prijavnicu za pristup u članstvo Sokola, koja mu jc i dana i koju je odmah zatim s nadnevkom od 23 JI 1933 vratio popunjenu, a dne 3 o. m. pak uputio je starešini Sokolskog društva br. Jagošu Popoviču i jedno svoje pismo, koje ovde objavljujemo radi njegove značajnosti. Pismo glasi:
»Dragi brate Jagoše!
U neizbrisivoj i trajnoj uspomeni če mi ostati nedjelja, ona dne 22 I 1933. Sokoli se nadjoste samnom u zagrljaju, kada sam neustrašivo i odlučno uda-rio perom, da zaštitim čast casega dič-noga Sokolstva.
ucmi, ne čini ni ti drugome, a što bi rado da drugi tebi učini, učini vazda i ti drugome. Povrh toga nikad nam ne smije sjci s uma, da nam okolnosti, u kojima živimo, nalažu svetu dužnost da jedinstvo i slogu u našem narodu promičemo svakim mogučim načinom. Ko promiče u našem narodu ljubav, slogu i jedinstvo, zvao se on Srbin ili Hrvat, pravi je krščanin, pravi je ljubitelj života, svjetla, slobode i slave svoga naroda. Neljubav, nesloga i razdor su očevidno smrt i propast našega naroda. Ljubav, sloga i jedinstvo zalog su njegovom uskrsnuču, njegovoj slavi i njegovoj neumrlosti.
Naš narod na posljetku želi i oče-kuje od svih onih, koji su se na njegovim ledima uspeli do viših mjesta, da svoj narod ljube, da mu sve svoje sile posvete, da bratski i prijateljski s njim postupaju, da kadkad i s njegovim manama imadu strpljivosti; reč u jednu: narod želi i očekuje da se njegovi mogučnici i prvostoinici sje-čaju, da nije slovo Božje s neba sišlo zato, da im služi i dvori, nego da svaki mogučnik ima siči p0 ponižnosti i ljuba^ u dubljine naroda, te se narodnim slugom u svem učiniti.
Našlo se ljudi i medu nama koji su svoje časno i pošteno ime, kojim se služi i ponosi dobar dio našega naroda, iznijeli javno, i to, o Bože neumrli! u onaj čas. kad se to ruglo nekim načinom nije moglo drugačijc napisati nego upravo krvlju bratskom.
Živimo s bračom našom istočnoga obreda. Budimo zato prema njima puni ljubavi i dobrote. Sjetimo se, da je najsjajniji dokaz prave vjere čista i dobrotvorna ljubav. Ljubimo iskreno braču s kojom živemo, jer su s nama jedna krv i jedan narod i jer nam je obojima jedna budučnost.
Naš narod da je zreo, oteo bi se romanizmu na religioznom polju. Ot-kad jc izvjesno da su u Rimu upravo poludjeli, vidi se, da kojigod je duh prema Slavenima civilne Italije, taj je isti i crkvene. Medu Talijanom i Ta-lijanom u tom obziru nema razlike, no-sio on frak ili prelatsku mantiju. Ne-vjerstvo i jezuitizam iednako su opasni našem narodu, Malo ko u nas misli, kolika pogibelj za nas leži u jezui-tizmu. Naši ljudi, koji se žele nazvati mudrima, ne vide često dalje od nosa.
Jedinstvo, sloga i ljubav našega naroda bila mi je i jest mi i sada je-dina i naj veča žel ja na ovom svijetu. Ja sam za to jedinstvo, za tu slogu t ljubav vazda mislio, vazda radio, iako su me mnogi radi toga krivo sudili i osudili. Za to jedinstvo našega naroda pripravan sam i svoj život žrtvovati. Od Boga je i prirode da smo jedan narod i da nam jedna te ista budučnost pretstoji. Narod nam je siromašan, biju ga teške nevolje, ali svemu če se dati pomoči, ako dodemo do sloge i ljubavi, ako clođemo do jedinstva.
Svemoguči vječni Bože. smiluj sc mom dobrom narodu i ujedini ga!
(Sabrao A. Štefan — Zagreb.)
Znao sam, da veliki duh veje našim Sokolstvom, a kada sam vidio i čitao u danima teške uvrede, kako se je naše Sokolstvo dostojanstveno, viteški, ponijelo, zavoleo sam još više naše Sokole.
S toga sam uputio Tebi, kao star ješini Sokolskega Društva u Baru, sa datumom 23 I 1933 molbu za prijem u Sokolsko Društvo. Znam, znam, dragi brate, da čete iz srca rado pri-miti me za brata svoga. Ta ljubav na ša i vjernoet prokušana je več u boju velikomu i značajnomu. Ja samo je-dva čekam, da postanem pravim članom Sokola: čast če mi biti, kada postanem Sokolom Barskog Sokolskog Društva, na koga me vežu prelijepe uspomene; ponos če mi biti, kada na časne svešteničke haljine prigrlim viteški znak sokolski; radostan ču biti, kada vjeran sjajnom primjeru časnih svečenika — prosvetitelja našega naroda u istoriji njegovoj, i ako ja ne-vrijedan — uz zavjet Bogu i vjeri položim i zavjet sokolski Kralju i Jugoslaviji; močan, jak ču biti, jer če me štititi klila sokolska i uzdi-zati me nevrijedna sve više i više k vječnoj Istini, Ljepoti i Dobroti: k idealima ljubavi i žrtve za Boga i vje-ru, k idealima ljubavi i žrtve za Kralja i Otadžbinu — jasnim i čistim puto-vima i ciljevima sokolskog programa.
Iz svega srca Te, dragi brate Jagoše, i sve naše pozdravljam.
Zdravo!
Don Ivo Kotnik.«
Kancelar ArciMskupije barske I Primasije srpske preč. don I. Kolnik prisluplo u Soko
»Ponos če mi biti kada na časne svešteničke haljine prigrlim viieški znak sokolski.«
Deu Frano Ivaniševič o poslanici Katoličkog episkopata
Povodom svog skorašnjeg bo-ravka u Beogradu, stari poznati narodni borac i prosvetni radnik Don Frane Ivaniševič, počasni kanonik splitsko« kaptola i urednik mesečnika »Puč'ka Prosvjeta«, o kome smo prilikom njegove 70-godišnjice u januaru o. g. pisali i u našem listu, u razgovoru s gosp. dr. Viktorom Novakom izneo je svoje mišljenje o poznatoj poslanici katoličkog episkopata, a što je beogradska »Politika« objavila u svom broju .od 3 o. m. Mi ovu izjavu našega Don Frane prenesimo u celini za našu sokolsku javnost.
»lako mi jc neugodno govoriti, reče Don Frano, ipak mislim da ču poslužiti dobroj stvari ako Vam kažem što znadem, mislim i želim, j er nepoznavanje pravoga stanja stvari najviše zavada u bludnju i prouzro-tuje ovakove sukobe.
Don Frano Ivaniševič
U zboru jugoslovenskih katolič-kih episkopata poznata su mi lica, koja duboko poštujem radi njihove učenosti, čestitosti i patriotskog osećanja, Pak sam se u istinu veoma začudio Kad sam video i njihove potpise na onoj poslanici, koja je po mojem skromno m mišljenju, najblaže kazano vcoma nezgodna u verskom i političkom pogledu. Pratim narodni život u našoj domovini od 1880, dakle preko Pedeset godina, te su mi prilično poznate kulturne i političke prilike i s jedne i s druge strane Drine i Velebita, da mogu kazati što sam doživeo. »Sokol« je potekao iz Češke, a u nas se u Dalmaciju preselio iz Hrvatske i Slovenije. Mogu Vam pouzdano reči: Ua se »Sokol« i u našim svešteničkim Krugovima uvek smatrao isključivo kao eminentno nacionalna ustanova, koja uz jačanje telesnih mišica ima za da jača i duh, kako bi ga očeličila za odbranu protiv infiltracije tudin-stme. I ništa drugo. Narodni svešte-n>ci podupirali su to društvo, jer u njemu nisu nikad opazili niti traga bezverstvu. šta više obratno. Čuo sam
3
SOKOLSKA ŽUPA BJELOVAR
Poljana:	S ogorčenjem spremni na
berbu dižemo svoj glas protiv insinuacija i obede Katoličkog episkopata na Soko, ne poznavajuei zapreka, ne obraziruči se na napadajo, Soko če svom odlučnošču braniti narodno i državno jedinstvo, samo preko leševa Sokolova — neprijatelji mo< № triumfirati. Živeo Njegovo Veličanstvo Kralj Aleksandar! Zdravo! — Sokolsko društvo Uljanik — Icitovič.
Pitomača:	Poručujemo Vam sa se*
verne granice naše države: izdržite u iz* građivanju i čuvanju ove lepe naše otadž* me, 'oja je najlepša u povesti što ju je nas narod ikada imao. Sačuvajmo ju je* dinstveno cvrstu i predajmo je neokrnjenu našem ptkolenju, koje dolazi. Na pastir* ski list Katoličkog episkopata protiv Sokolstva izjavljujemo:	Sokolstvo poštuje
svaka versko uverenje i osečaje, jer sma* tra da je vera najsvetiji deo unutarnjeg života svakog pojedinca i svaki pripadnik sokolske organizacije može slobodno da izvršuje zapovesti i propise svoje vere i crkve. Sokolstvo je najjači borac za istinu • pravdu i za sve što je dobro i lepo, sto* Ha najoštrije osudujemo samu poslanicu, koja ide za rušenjem države. Živeo Kralj! živela Jugoslavija! — Sokolsko društvo Pi* tomača, starešina: dr. Šime Papa.
Novigrad: Najogorčenije protestujemo Protiv napadaja Katoličkog episkopata na Sokolstvo i rušenja državnog i narodnog Jedinstva. Jugoslaviju moramo još više Proširiti, a ne slabiti. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Sokol Novigrad Podravski.
Lukač: Pošto su našu javnost počela uznemiravati dela protiv jedinstva države 1 rada Sokolstva — to ovime izrazujemo svoje ogorčenje protiv istih s usklikom
od mnogih drugova župnika na selu, gde je bilo Sokola, da su im Sokoli najbolj i hrišeani i vernici, oni su obično crkveni pevači, svirači u sokol-skoj glazbi spremni na svaku uslugu prema crkvi, njezinim obredima i po-božnostima. Što je dr. Tirš u naučnom naziranju mislio i pisao, meni ni j e poznato, ali držim, da i tu treba razlikovati Tirša učenjaka od Tirša so-kolaša. Qui bene distinguit bene do-cet. Da je Tirš kroz sokolske čete ši-rio bezboštvo, to ja nišam nikada nigde opazio. Sečam se da sam 1908 godine kao delegat jugoslovenskog parlamentarnog kluba u Beču prisu-stvovao velikom sokolskom sletu u Pragu, a tako i 1920 kao član delegacije naše države iz Jugoslavije, pa sam tom prilikom video uz ostale odličnike na tribini i največe dostojanstvenike katoličke crkve u Pragu, šta više zadnji put na banketu pnrede-nom u čast Sokolu kojega je zasno-vao dr. Tirš, prisustvovao je i Nuncije Apostolske Stolice, iza Pape naj-veči dostojanstvenik katoličke crkve. Da je Sokolstvo gnezdo bezverstva i bezboštva, a takvi pojavi bi se morali najpre javiti u Tiršovoj domovini, van svake je sumnje, da katolička crkva ne bi bila zastupana na tomu sletu i banketu. Najteža je strana ove poslanice u političkom pogledu. Sasvim je nezgodna i neumesna u ovom času i značajnom razdoblju naše državne konsolidacije, kada nam se sveta duž-nost nameče, da se svi sinovi odani ovoj državi bilo kojega imena ili plemena, bilo kojc konfesije i profesije odazovemo očinskome glasu našeg mudrog Vladara Ujedinitelja, te stisnemo naše redove proti pohlepnim očima izvana i destruktivnim elemen-tima iznutra. Niti svesno, niti nesve-sno ne smemo slabiti naše državno i narodno jedinstvo, jer u tome nam jedino leži spas. Niko ne sme da ospo-ri pravo i dužnost episkopata na duševni odgoj svojih vernika i župa, da čupa otrovni korov na njivi Gospod-njoj, ako se on pojavi. Ali i tu treba imati velike veštine i opreznosti, da se ne dogodi, kao onom jevandelskom kosaču, koji sekuči neoprezno otrovni korov zahvatio je i zdravu pšenicu, te naneo više štete nego li koristi, kao što se zbilo, čini mi se, i sa biskup-skom poslanicom. Trebalo je pre predvideti, kakova če reakcija nastati, jer su ovakove teške operacije uvek skop-čane sa komplikacijama, koje vest hi-rurg, fizički i duhovni treba da nastoji izbegnuti. Znati predvideti znači dobro upraviti. Kazao sam da ovaj direktni nastup proti Sokolu i to Kraljevine Jugoslavije tangira i direktno i državu, za čije se interese i ideale taj isti Sokol osobito zalaže. Stoga se može i lako pojmiti i osetljivost državnih faktora, ali i sve javnosti, kojoj su interesi otadžbine svetinja prvoga reda, svetinja, kojoj i crkva nikad nije odricala svu njenu važnost, sav njen značaj. Koliko samo bola mora da oseti srce rodoljuba, koji čita
ska četa Budrovac. — Starešina: Srdič, na* čelnica: Latkovič.
Lukač: Ogorčenjem osudujemo name* ravano rušenje državnog i narodnog jedin* stva i protestujemo napadaje Katoličkog episkopata protiv Sokolstva. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija. — Sokolska četa Lukač.
Lukač: Protestujemo protiv izjave Ka* toličkog episkopata: da je Soko kraljevine Jugoslavije protuverski, buduči je ta iz* java i protiv narodnog jedinstva, pa je pravom Jugoslovenu sveto. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Sokolska četa Gor* nje Bazje.
Križevci:	Na svom izvanrednom sa*
stanku zaključila jc Sokolska četa Miho* Ijac, župa Bjelovar da najoštrije protestira protiv poslanice Katoličkog episkopata, te kliče: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Starešina: Ivan Horvat, načelnik: Branko Moncarevič, blagajnik: Ladislav Sodič, taj* nik:	Antun Kelmin, učitelj, prosvetar:
Anka Daucauer, učiteljica.
Bjelovar: Poslasmo danas Pretsedniku vlade telegram sledečcg sadržaja:	»Srna*
trajuči jugoslovensko državno i narodno jedinstvo preduslovom za daljnji pravilan razvitak slovenske ideje, na celom sloven* skom jugu, te ostajuči u pitanjima verskim i u odnosu svcmc sprani postoječih crkve* nih organizacija verni dosedanjem sokol* skom shvatanju i stajaiištu koje je za dalj* liji stvarni napredak i bolju budučnost ju* goslovenskog naroda jedino ispravno osno* vano, osečamo svojom sokolskom i gra* danskom dužnošču, da prigodom raznih pokušaja narušivanja jugoslovenskog drž. i narodnog jedinstva kao i prigodom ne* umesnog tendencioznog napada Katoličkog episkopata na Sokol i njegovog osnivača dade izraza svoga ogorčenja i da vas o tome kao Pretscdnika kraljevske vlade
italijanske novine, koje na svoj način komentarišu ovaj istup hrvatskog episkopata, one iste novine, koje nisu imale prilike, da kritikuju ili hvale svoj italijanski episkopat u pogledu njihovih balila. Jer, nepoznato mi je, da su se italijanski biskupi digli proti-vu balila, ili češki i poljski protivu svojih Sokola. Koliko nevolja zemlji u inostranstvu koje nije Jugoslaviji prijateljski naklonjeno! Nikako ne odgovora vestima italijanskih novina, a onda i one povampirene austriske štampe, koja propaguje lažne vesti, kao da je nepodnošljivo stanje katolika u našoj državi. Meni su kao sta-rom svešteniku dobro poznate crkve-ne prilike od prije i sada, te Vam mogu kategorički utvrditi ovo: katolička crkva nije nikada u bivšoj Austro -ugarskoj monarhiji uživala toliku slo bodu i potporu koliku uživa danas u Kraljevini Jugoslaviji. Dosta je pogledati ovde na Beograd kako sc lepo razvija katolička crkva, koja ima ovde sada pet parohija. Uživa veliku susret-ljivost građanstva, koje. više nego u 80% je druge veroispovesti:	pravo-
slavne. Opština grada Beograda ustu-pila je besplatno teren za novu kato-ličku katedralu, koja se ima graditi, a taj teren pretstavlja vrednost od pet miliona dinara! Sve ovo što sam Vam kazao, kazao sam i nekim biskupima u najboljoj nameri da se ovaj spor što pre izgladi, jer je to u interesu crkve i države.«
Sveži sedamdesetogodišnjak Don Frano jednim optimizmom ali s odlučnošču gleda na narodne probleme, bez obzira hoče li mnogome njegovo-me u okviru njegove crkvene vlasti odgovarati političkom osvedočenju, pa ma to bio i daleko viši crkveni veliko-dostojnik. Srce Don Frana i njegova vedrina osvežuju i jačaju jasnoču pogleda u narodnu budučnost. Da nam je samo ovakvih sveštenika, koji nikad ne zaboravljaju da su i pored svojih crkvenih dužnosti u prvome redu i pre svega sinovi ove napačene i krvlju stečene zemlje!
Dr. Viktor Novak.
30 godišnjica Sokolskog društva u Srem. Karlovclma Slei u Ravanici na Vidovdan o. g.
U proslavu 30 godišnjicc osnutka Sokolskog društva u Srem. Karlovci-ma, koje je ujedno i prvo sokolsko društvo u srpskom delu jugoslovenskog naroda na teritoriji bivše Austro-Ugarske, održaće se na Vidovdan o. g. sokolski slet u Ravanici, koji če biti kao uspomena na poznate vidovdanske sletove u Ravanici, priređivane tamo pre rata. Da ova proslava bude što dostojnija donesen je na sednici Iz-vršnog odbora Saveza SKJ dne 6 i 7 o. m. u Beogradu zaključak, kojim se ovlaščuje Sokolsku župu Novi Sad, da u saradnji sa župama Beograd, Osijek i Vel. Bečkerek organizuje ovu proslavu, na kojoj imadu učestvovati društva onih župa, koja su bila u vezi s bivšom Srpskom sokolskom župom fruškogorskom u Srem. Karlovcima.
obavestimo.« Pozivamo bratsku saveznu upravu da o tome pitanju na prvoj svojoj sednici zauzme energičan stav. — Sokolsko društvo Bjelovar.
Lukač:	Sokolska	četa	u	Terezinom
Polju sa severne granice prema Madžar* skoj, dostojna svoje dužnosti i zadatka, s najveeim ogorčenjem protestujc protiv nameravanog rušenja državnog i narodnog jedinstva, kao i protiv napadaja Katolič* kog episkopata protiv Sokolstva. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Starešina Ne* nadič.
Molve: Sokolska četa Molve s ogorče* njem protestira protiv nameravanog ruše* nja državnog i narodnog jedinstva i protiv napadaja Katoličkog episkopata spram So* kolstva. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Starešina: Peradin.
Vrbovec: Izvolite primiti izraz našeg najžučnijeg ogorčenja na pokušanje ruše* nja narodnog i državnog jedinstva kao i na neshvatljiv napadaj Katoličkog episkj* pata spram Sokolstva. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Za Sokolsko društvo Vrbo* vec: starešina Vernik.
Lepavina: Najogorčenije protestujemo protiv nameravanog rušenja državnog je* dinstva, te napadaja Katoličkog episko* pata protiv Sokolstva, htijuči ga prikazati bezbožničkom organizacijom. Očekujemo od bratskog Saveza da če znati podiči svoj glas kako u odbranu našeg narodnog je* dinstva, tako i u odbranu sokolske časti. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Sokol* sko društvo; Sokolovič.
Veliki Zdenci: Integralno jugosloven* stvo nam je nacionalni ideal, a Sokolstvo apoteoza opčeg jugoslovensko*slovenskog idealizma. Najteža narodna klctva pada na začetnike verske plemenske mržnje i ce* pače Slovenaea, Srba i Hrvata. U znaku
protesta stojimo svi nepokolebljivi pod so* kolskom zastavom! Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! —• Sokolsko društvo Veliki Zdenci.
Suhopolje: Protiv poslanice Katoličkog episkopata radi nameravanog rušenja drž. i narodnog jedinstva i protiv napadaja na Sokolstvo, Sokolska četa Novi Gradec naj* oštrije osuduje ovaj zlonamerni korak s ogorčenjem i oštrim protestom. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Starosta: Fujber, tajnik: Sajber.
Severin: Proklamacija Katoličkog epi* skopata ne samo da je uperena protiv čas* nih sokolskih redova nego i protiv držav* nog i narodnog jedinstva. Pridružujuči se protestu naše nacionalne brače, molimo da bratski Savez u ime ovoga društva digne svoj glas za obranu samog sebe. Zdrav )! Sokolsko društvo Severin.
Križevci: Usled neopravdanog napa* daja na Sokolstvo, nacionalnu organiza* ciju, mi Sokoli najoštrije osudujemo ono* ga, koji poslanice piše, one koji bi h teli poslanicama stvarati mržnju i razdor me* du braćoin i rušiti temelje državnog i na* rodnog jedinstva. Mi Sokoli s ogorčenjem protestiramo protiv Katoličkog episkopata, koji radi protiv našeg jedinstva i molimo, da jugoslovenska vlada i Savez Sokola kraljevine Jugoslavije poduzme energične korake, Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Živeo Savez Sokola kraljevine Jugoslavije! Sokolska četa Bockovec, župa Bjelovar. Starešina: Tomo Lukinec, tajnik: Stjepan Cerovec.
Gola:	Sokolsko društvo Gola, Župa
Bjelovar, s današnje svoje izvanredne sed* niee ogorčeno protestira protiv namerava* nog rušenja državnog i narodnog jedinstva i protiv poslanice Katoličkog episkopata, uperene protiv Sokolstva i sokolskog rada. Za ustuk svemu tomu kličemo:	Živeo
Kralj! Živela velika jedinstvena i nede* ljiva kraljevina Jugoslavija! — Starešina.
Grub. Polje: Sokolsko društvo u Gru* bišnom Polju ogorčeno diže svoj glas i protestuje protiv rušitelja narodnog i drž. jedinstva, kao i napadaje Katoličkog epi* skopata na Sokolstvo, imputirajuči mu pro-tiversku tendencu, jednodušno kličuči: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Stare* šina: Bujič.
Bjelovar: Primite izraz našeg ogorče* nja protiv nameravanog rušenja državnog i narodnog jedinstva po napadačima Kato* ličkog episkopata naspram Sokolstva kli* čuči: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Ži* velo Sokolstvo! — Sokolsko društvo u Gu* dovcu, srez Bjelovar. Odbor.
Daruvar:	Izrazujemo ovime svoje
ogorčenje protiv nameravanog rušenja drž. i narodnog jedinstva, te protiv napadaja katoličkog klera na Sokolstvo. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Sokolsko društvo Donji Daruvar.
Garešnica: Ogorčeni radom kojemu ie cilj rušenje narodnog i državnog jedinstva kao i napadajem Katoličkog episkopata na Sokolstvo, ostajuči verni narodnom i drž. jedinstvu i sokolskoj ideji, pozdravljamo Vas uz poklik: Živeo Kralj! Živela Jugo* slavija! — Sokolsko društvo Garešnica. Starešina: Kehler.
Koprivnica: Protiv protusokolske po* slanice Katoličkog episkopata izražavamo svoje ogorčenje, ostajuči verni .sokolskim idealima. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija!
—	Sokolsko društvo Koprivnica. Tajnik: dr. Brankovič, zamenik starešine:	Adam
Marin.
Končanica:	Sokolsko društvo Daru*
varski Brestovac okupljeno dne 13 janu* ara 1933 na svojoj sednici jednoglasno protestira i osuduje poslanicu Katoličkog episkopata, uperenu protiv našeg Sokolstva, Ovdašnji Sokoli ostaju verni sokolskoj ideologiji i nacionalnoj jugoslovenskoj svesti, kojom su prožeti do dna svoje duše za ujedinjenje sveg jugoslovenskog naroda i države i za junačkog Kralja Aleksandra. Živeo Kralj! Živela Jugosla* vi ja! — Starešina: Lukič.
Virje: Najogorčenije osudujemo posla* nicu Katoličkog episkopata kao i razorni rad protiv jedinstva Jugoslavije. — Sokol* sko društvo Virje.
Križevci: Sokolska četa Odrovee, žu* pa Bjelovar, najoštrije osuduje poslanicu Katoličkog episkopata, braneči uvek jedin* stvo Jugoslavije. Živeo Kralj! Živela Jugo* slavija! — Starešina: Levat, tajnik: Pavelič.
Velika Pisanica: Sokolsko društvo Ve* lika Pisanica prigodom održanja izvan* redne skupštine ovoga društva, celokupno članstvo jednoglasno odbija i osuduje s gnjušanjem napadaje Rimokatol. episko* pata na jedinstveni složni rad Sokolstva za Kralja i Otadžbinu kao i napadaj na osnivača dr. Tirša. U iskrenom osečaju šalje bratskom Savezu izražaj svoje nepo* kolebive vernosti i odanosti prema Nj. V. Kralju, miloj nam otadžbini kraljevini Ju* goslaviji kličuči: Živeo Kralj! Živela Jugo* slavija! Zdravo! — Sokolsko društvo Vel. Pisanica. Starešina: Branko Zlatar, tajnik: Števan Vujič.
Vel. Grdevac:	Ogorčeni poslanicom
Katoličkog episkopata protiv Sokolstva i jugoslovenstva, molimo br. naslov da nas zaštiti od ovakvih napadaja, kličuči iz dna duše: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Odbor Sok. društva Vel. Grdevac.
Križevci: Dosledni načelima sokolskih ideala, horičemo se protiv napadaja ruši* tel ja narodnog jedinstva i ispada koje naj* oštrije osudujemo. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Živeo Soko kraljevine Jugo« slavije! — Starešina: Rudolf Žagar.
Končanica:	Sokolsko društvo Konča*
nica, župe Bjelovar, diže svoj glas ogorče* nog i spontanog protesta protiv namera* vanog rušenja državnog i narodnog jedin* stva kao i protiv poslanice Katoličkog epi*
skopata o napadaju spram Sokolstva. Ži* veo Kralj! Živela Jugoslavija! Zdravo! — Starešina: Vukašin Orlič.
Dubrava: Sa današnjeg sastanka, a po* vodom napadaja Katoličkog episkopata na Sokolstvo, dajemo ovim oduška svome ogorčenju i molimo Vas da budete vernim tuniačem naše nepokolebive lojalnosti na najvišem mestu. Živeo Kralj! Živela Jugo* slavija! — Sokolsko društvo Dubrava, župe Bjelovar. — Starešina: Fabjan Stipan.
Bjelovar: Povodom navale rmkt. klera na Sokolstvo ogorčeni članovi Sokolskog društva Kupinovac, župa Bjelovar, prote* stuju i izjavljaju jednodušno da če do po* slednjeg časa braniti narodno i državno jedinstvo protiv svakog ko u to diva. Živeo Nj. V. Kralj! Živela Jugoslavija! — Stare* šina: Vukobratovič.
Daruvar: Odiučno prosvedujemo pro* tiv poslanice Katoličkog episkopata protiv Sokola. Za jedinstvo državno i narodno stojimo i padamo. A da diramo u veru na to nismo nikada ni pomišljali. Živeo Kralj Ujedinitelj! Živela velika Jugoslavija! — Sokolsko društvo Daruvar. — Starešina: dr. Latkovič.
Ferdinandovac: Izrazujemo svoj pro* test protiv nameravanog rušenja državnog i narodnog jedinstva kao i protiv napadaja Katoličkog episkopata spram Sokolstva. — Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Odbor SoKolske čete Ferdinandovac.
Križevci: Sokolsko društvo Sv. Petar Orehovec na svojem izvanrednom sastan* ku zaključilo je, da najoštrije protestuje protiv poslanice Katoličkog episkopata, ko* joj je cilj da razori naše državno jugoslo* vensko jedinstvo i našu veliku Jugoslaviju, uz izjavu da naša Jugoslavija i naše na* rodno jedinstvo ima najjači oslonac u nama Sokolima, što čemo znati i rečju i delom dokazati. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija!
Starešina: dr. Najžar, tajnik: Matija Mostovac.
Cabuna:	Indignacijom najenergičnije
odbijamo svaki ekstremni napadaj na So* kol i na državno jedinstvo, dolazio on ma s koje strane. Živeo Kralj! Živela Jugosla*
v	i j a! — Sokolska četa Cabuna.
Suhopolje:	Ovo društvo najoštrije
osuduje poslanicu Katoličkog episkopata protiv Sokolstva. Živeo Kralj! Živela Jugo* slavija! — Sokolsko društvo Suhopolje. Starešina: Karajkov.
Bjelovar:	Najenergičnije osudujemo
rad Episkopata protiv Sokolstva. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Soko Ivanska.
— Starešina: Holik.
Virovitica: Virovitički Sokoli na de* nas održanom zboru s ogorčenjem osuđuju napadaje Katoličkog episkopata na Sokol* stvo kao da je Sokolstvo protuverska orga« nizacija. Sokoli su dosada i u buduče če znati čuvati i braniti državno i narodno jedinstvo, ali i svaki napadaj koji bi bio na štetu jugoslovenskog naroda. Živeo Kralj Aleksandar! Živela Jugoslavija! — Uprava Sokolskog društva Virovitica.
Slatina: S gnjušanjem osudujemo rad protiv narodnog i državnog jedinstva i so» kolski odbijamo svaki napadaj katol. kle* ra na naše čelične redove. Živeo Kralj! Ži* vela Jugoslavija! — četa CeralijesSlatina, Hergovič.
Suhopolje: Današnja glavna skupština jednoglasno najoštrije osuduje poslanicu Katoličkog episkopata protiv Sokola, kli* čuči: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija!^ — Sokolsko društvo Suhopolje. — Starešina: Karajkov.
Vel. Grevac:	Ogorčeni nad poslani*
com Katol. episkopata, koja je uperena protiv Sokolstva, Jugoslovenstva, negodu* jemo i molimo zaštitu. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Zdravo! — Za Sokolsku četu Pavlovec — Đuro Bosanac.
Drnje:	Ogorčeni protestujemo protiv
nameravanog rušenja državnog i narodnog jedinstva i protiv napadaja Katol. episko* pata spram Sokolstva. Ostajemo verni branioci državnog i narodnog jedinstva. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Sokol, sko društvo Hlebine. Starešina: Semper Franjo, tajnik: Leskovar Rude.
Bjelovar: Ogorčeno protestujemo protiv neumesnog i tendencioznog napadaja Ka* toličkog episkopata na Sokolstvo i njego* vog neumrlog osnivača, te odiučno poziva* mo br. Saveznu upravu da po tome pitanju zauzme dostojan stav. — Sokolska župa Bjelovar.
Gradec: Sokolsko društvo Gradec, Žu* pa Bjelovar, videči razotni rad uperen pro* tiv uzajamnog nacionalnog i narodnog rada protiv Sokolstva kraljevine Jugoslavije po. slanieom Rmkt. episkopata, odiučno prote« stira dajuči izražaja svoga ogorčenja, kliče: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Sokol« sko društvo Gradec.
Suhopolje: Protiv poslanice Katoličkog episkopata radi zlonamernog državnog i narodnog jedinstva i protiv napadaja na Sokolstvo, Sokolska četa Gradina najoštri* je osuduje ovaj zlonamerni korak s ogor* čenjem i oštrim protestom. Živeo Kralj! Ži. vela Jugoslavija! — Sokolska četa Gradina.
— Starosta: Rudič, tajnik: Mihaljevič.
Lukač: Dižemo glas ogorčenja protiv nameravanog rušenja državnog i narodnog jedinstva protiv napadaja Katoličkog epi. skopata spram Sokolstva. Živeo Kralj! Ži* vela Jugoslavija! — Sokolska četa Lukačko Dugo Selo. — Starešina: Andrija Perič.
Poljana: Ogorčeni protiv rušenja drž. jedinstva sa strane Katoličkog episkopata, izrazujemo s izvanredne sednice Sok. dru* št v a u Dcžanovcu nepokolebivu odanost i veru u budučnost naše velike otadžbine Kraljevine Jugoslavije. Živeo Kralj! Žjvela Jugoslavija! — Sokolsko društvo Dežano* vac.
Bjelovar: Osudujemo svaki vad protiv državnog i narodnog jedinstva. Ž!\co Kralj!
— Četa Kokinac.
Protestni telegrami
sokolskih župa, drušlava I čela protiv poslanice
Katoličkog episkopata
(Nastavak)
Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Sokol*
llllillllllllllMII« ROSI JA - FONSIER • DRUŠTVO ZA OSSC.IIRANJE I REOSIGIIHANJE • BEOGRAD IIIIIIIIIIIIHIII
швшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшm ............  n	—— нтииимп шшшш/шшшшшашшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшшжшшшшшшшшшшшшшшшшш im  	II	iM—n—MiriHiniT	riiii	11111И11	m	i	шавшал
II smučarska takmičenja Saveza SKJ
4
SOKOLSKA ŽUPA CETINJE
Kolašin: Sokoli varoši i sreza kolašin« .-ikog na svojoj vanrednoj skupštini održa« noj 22 pr. m. jednodušno osuđuju napad Katoličkog episkopata na jugoslovensku sokolsku organizaciji! i njeno vodstvo. Tim više žalimo slučaj što je tudinski slučaj mogao nači korena i u najvišem telu ka« toličkih duhovnih pastira, naročito osudu« jemo postupak srpskog primasa, a barskog arcibiskupa, koji je svojim sudelovanjem pojačao razorni akt Katoličkog episkopata, ma da se isti do juče isticao i propovedao ideju i organizaeiju jugoslovenskog Sokol« stva. Kolašinski Sokoli smatraju da je na« padaj Katoličkog episkopata uperen pro« tivu države i poziva sve na prvom mestu Sokole, a zatim sve jugoslovenske rodo« ljube da osude anacionalni postupak Kato« ličkog episkopata. Živeo Kralj! Živela Ju« goslavija! Živeo starešina Sokola Prestolo« naslednik Petar!
Rijeka: Danas osnovana Sokolska četa u Rijeci pod istorijskim gradom, kao budni čuvari ovih gorkih krševa i granice Ska« darskog Jezera, bratski pozdravljamo pri« družujuči se Savezu i molimo da u ime na« še apeluje protiv poslanice Katoličkog epi« skopata i bude verni tumač naših osečaia patriotskog rodoljublja prema Kralju i Otadžbini, zato jednodušno kličemo: Ži« veo Kralj! Živela Jugoslavija! Živeli nepo« bedni Sokoli! Zdravo! — Starešina: Bra« jevič.
Denovič: Najenergičnije protestujemo protiv nameravanog rušenja državnog i na« rodnog jedinstva i protivu napadaja Katol. episkopata spram Sokolstva. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Sokolsko društvo Đenović,
Budva:	Stojimo na raspoloženju da
državu i Sokolstvo branimo krvlju od bi« skupske proklamacije. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Sokolska četa u Mainima — društvo Budva.
Kolašin:	Kolašinski Sokoli okupljeni
danas na svojoj vanrednoj skupštini naj« oštrije osuduje anacionalni akt Katoličkog episkopata. Naši redovi zbijeni su, njih i.e može niko prorediti pa ni biskupi. Kola« šinski Sokoli bili su, a i biče od sada, samo budni čuvari svoje domovine i svoga Kra« lja. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Zdra« vo! — Sokolsko društvo Kolašin.
Peč: Sokolska četa na zboru održanom u Vitomirici, srez pečski, najodlučnije ustaje protiv napadaja koji ide da poko« leba temelje naše otadžbine. Osudujemo ovaku težnju koja je uperena protivu naše države, jer vidimo u jugoslovenskoj za« jednici jedinu garanciju našeg uzvišenog Kralja Aleksandra. Protivimo se napadaju Katoličkog episkopata na jugoslovensko Sokolstvo, u to ime kličemo: da Živi naš omiljeni Kralj! Živela Jugoslavija! — Sta« rešina Đorđe Ivanovič.
Bar: Sokolsko društvo Bar sa svoje re« dovne godišnjc skupštine i sa današnjeg protestnog zbora podiže svoj glas oštre osude i s ogorčenjem protestira protivu poslanice Katoličkog episkopata u Jugosla«
vi	ji, koji na nepatriotski i nehriščanski na« čin unosi razdor u sokolske redove i pot« kopava temelje naše krvlju stečene otadž« bine. Pomažuči na smišljen način napad na državno jedinstvo, izjavljujemo, da danas kao nikad, stojimo povezani u čvrste fa« lange redova Sokola kraljevine Jugoslavije i Tirša, pripravni u svako doba na braniku narodnog i državnog jedinstva i zajednice svih Slovena, da u danom momentu i ži« vote svoje položimo. Istrajni u borbi do poslednje kapi krvi, Sokoli sa crnogorskog primorja čije su stene zapljusnuli krvlju slobodni vali jugoslovenskog Jadrana po« navljaju uzvišeni sokolski zavet s lo/.tn« kom: Neka se sve smišljene ofenzive naj« novije poslanice »Narodnih pastira« raz« bi ju o čvrstu sokolsku mišicu, dolazili oni ma s kojc strane. Sa žalošču i gnjušanjem konstatujemo, da je jedan od potpisnika poslanice arcibiskup barski i primas srp« ski. Stoječi postrojeno na mrtvoj straži kao budni čuvari našeg plavog Jadrana, u največoj podaničkoj vernosti i odanosti kličemo: Živeo Kralj i uzvišeni Kraljevski dom! Živela jedinstvena i nedeljiva otadž« bina Jugoslavija! Živela velika sokolska za« jednica svih Slovena. — Stjrešina: Popovič
Danilov Grad: Danima čekamo i trudimo svoje čiste sokolske duše slušajuči i čitajuči lažne i stidne klevete Katol. epi« skopata, upučene narodu našem, zloupotre« bom božjih hramova s tendeneijam ruše« nja jugoslovenskih tekovina i slovenskog bratstva. Čekamo i ne protestujemo jer smatramo da ovo nije dostojno kulturnog objašnjenja. Čekamo, jer nam je Njegoš rekao: »Zlo činiti od zla braneči se tu gri« jeh ni sramote nema«. Čekamo da otpoč« nemo odbranu protivu zla, ali bratskom Savezu postavljamo pitanje; Do kad čemo to čekati? — Sokolsko društvo u Danilov Gradu.
Kos. Mitroviča: Klevetu, koju je na nas bacila bezočna poslanica Kpiskopa ka« toličke erkve, umečemo odmazditi punom merom. Dokazačemo im da smo verska ubedenja umeli bolje postaviti nego oni. Lažna poslanica lažnih pretstvanika pra« voga Boga sabila nas je u guste redove i kličemo zdravo Jugoslavijo! Živeo prvi Kralj Jugoslavije Aleksander 1! — Tajnik: Franja Crnkovič, prosvetar:	Stanojevič,
starešina: Bulič.
Hercegnovi:	Ogorčeni nepatriotskim
gestorn Katol. episkopata ovom prilikom kao i uvek otvoreno ustajemo protiv sve« ga onoga što bi moglo dati povoda rušenju državnog i narodnog jedinstva mile Jugo« slavijc, iz javi jujuči, da smo kao Sokoli go«
tovi na njenom svetom oltaru i živote svo« je dati. Znajuči zašto ih dajemo. Živeo naš ljubljani Kralj Aleksandar! Živela močna Jugoslavija! — Tajnik: Vidosava Milič, učiteljica, starosta: Todor Durdevič, uči« telj
Vir: Sokoli u Virpazaru najenergičnije protestuju protiv napadaja na narodno i državno jedinstvo kao i protiv poslanice Katoličkog episkopata protiv Sokolstva. — Zdravo! — Starešina: Bokan.
Vir: Poslanica Katoličkog episkopata primorava nas da im poručimo:	Milioni
polomljenih kostiju i more prolivene krvi njenih najboljih sinova stvorilo je Jugosla« viju. Tvrdi su njeni bedemi niko joj neče nauditi. Živeo Kralj! Živela nedeljiva Jugo« slavija! Živelo Sokolstvo! — Sokolska četa Dupilo
Vir: Naša sokolska jediniea odaziva se protestu zajedno s našom bračom iz svih krajeva naše države, protiv napada Katol. episkopata spram Sokolstva. Mi Črnogorci spremni smo svakog časa da damo svakom ono što zaslužuje. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Sokolska četa Sotonici.
Kotor: Energično protestujemo protiv neosnovanog napada Katol. episkopata na Sokolstvo i s gnušanjem osudujemo rad protiv državnog jedinstva. Živeo Kralj i Jugoslavija! — Sokolska četa Glavatičič j Kubasi.
Prčanj:	Čestitamo bratskom Savezu
na dostojnom odgovoru klevetnicima uzvi« šene sokolske misli. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Sokolsko društvo Prčanj
Morinj:	Najogorčenije	protestujemo
protiv nameravanog rušenja državnog je« dinstva i poslanice Katol. episkopata protiv Sokolstva. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija!
—	Sokoloskc društvo Morinj.
Kamenari: Najenergičnije protestujemo protiv pokušaja rušenja državnog jedinstva i poslanice Episkopata protiv Sokolstva. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Sokol« sko društvo Bijela.
Mateševo:	Ogorčeni	prema poslanici
Katol. episkopata protiv Sokolstva, naj« energičnije protestujemo i hitamo vam iz« javiti, da smo svi gotovi i poslednji! kap krvi proliti za Kralja i jedinstvenu Jugo« slavi ju. U to ime kličemo: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokolska četa Bare Kraljske. Starešina: Mitar Vukičevič.
Risan: Sokoli nacionalnog Risna iz po« nosne Boke, najodlučnije protestuju protiv rušioea krvavo stečenog jedinstva narod« nog u našoj dragoj otadžbini Jugoslaviji kao i protiv bezobzimog. napadaja Ka« toličkog episkopata na našu sokolsku po« rodicu, koja ie uvek služila i služi samo ideji trajnog bratskog ujedinjenja našega troimenoga naroda. Da živi Nj. V. Kraij Aleksandar I! Da živi naša dična Jugo« slavija! — Starešina: Vlada Catovič.
Denovič:	Najenergičnije protestvuje«
mo protiv nameravanog rušenja državnog i narodnog jedinstva i protiv napadaja Katol episkopata spram Sokolstva. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Sokolsko dru« štvo Denovič.
Andrijevica: Čvrsto ostajemo dosledni odlukama podgoričke velike narodne skup« štine i protestujemo protiv svih rušitelja narodnog i državnog jedinstva. Tražimo punu zaštitu države protiv napadaja Katol. episkopata na Sokolstvo, koje je postalo si« nonim slovenskog narodnog i državnog je« dinstva. Da živi Kralj! Da živi Jugoslavija!
—	Sokolsko društvo Andrijevica. Starešina: Milivoje Dragovič, tajnik Ivan Sarovič.
Peč: Sokolstvo ovoga kraja podiže glas največeg ogorčenja protivu napadaja upe« renog protiv našeg narodnog i državnog jedinstva. Oštro protestujemo protiv na« padaja Katol. episkopata prema našem So« kolstvu, uveravajuči, da če Sokoli u od« brani i čuvanju naših nacionalnih tekovina, koje su stečene preko krvi naših najboljih sinova, ustati kao jedan čovek. U to ime pozdravljajuči Vas, Sokolsko društvo u Peči u ime svoje i ime svojih područnih četa kliče oduševljeno: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Sokolsko društvo u Peči.
Hercegnovi: Sokolsko društvo na svom izvanrednom današnjem sastanku, uvredeno u svome sokolskom radu i nacionalnom ponosu, s prezrenjem odbija poslanicu Ka« tol. episkopata i tendenciozne napade na naš sokolski rad. Enegieno protestvujemo protiv rušenja najskupocenijih i najsvetijih narodnih tekovina, narodnog i državnog jedinstva, uveravajuči vas, da če se to estvariti tek preko lešina Sokola sa Jad« rana. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! -— Tajnik:	V. Ajčevič, starešina Sokolskog
društva M. Cirigovič.
Gradac: S ogorčenjem protestvujemo protiv nameravanog rušenja državnog i na« rodnog jedinstva i napadaja Katol. episko« pata protiv Sokolstva. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Sokolsko društvo.
Novi Pazar: Najenegičnije protestuje« mo protiv nameravanog rušenja državnog i narodnog jedinstva i protiv napadaja katol. episkopata spram Sokolstva! Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Sokolsko dru« štvo Novi Pazar.
Kotor: Molimo da najenergičnije pro« testujete protiv svakog rušenja našeg dr« žavnog i narodnog jedinstva, kao i protiv napadaja Katol. episkopata prema Sokol« stvu. Protest neka bude izraz jednodušnog •zaključka našega odbora usklikom: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Zdravo! — So« kolsko društvo. Starosta: Marčič.
Budva: Protiv poslanice Katol. episko« pata protiv Sokolstva najenergičnije usta«
jemo, kličuči: Živeo Kralj! Živela Jugosla« vija! Zdravo! Sokolska četa Sutvara.
Budva: Okupljeni na godišnjoj skup« štini društva, pozdravljamo Vas i kličemo Kralju i domovini: Zdravo! — Sokolsko društvo Budva.
Ulcinj: Sokolsko društvo Ulcinj naj« energičnije osuđuje poslanicu Kat. episko« pata uperenu protiv SKJ, koji ponosito drži u rukama zastavu ljubavi, bratstva i slobode našeg naroda. Naš Sokol uza sve to ponosno če širiti svoja krila nad moč« nom nam domovinom, a njegovi članovi biče gotovi da uvek polože svoje živote za velikog Kralja i nedeljivu svoju domo« vinu Jugoslaviju. Svakome kažemo da mi stojimo ponosito kao klisurine, proklet nek je izdajiea naše domovine. Živela naša do« movina i njen uzvišeni Kralj Aleksandar! Živeo starešina SKJ Prestolonaslednik Pe« tar! Zamenik starešine Todor Hajdukovič.
Cetinje: Mučeničke kosti stotine hilja« da Sokolova junaka ovih gordih krševa, rasejanih po svim delovima naše velike otadžbine, ovih dana uznemirene su, dajuči znak, da su se neki zabludeli sinovi, zasi« čeni plodom što su ga oni svojom krvlju platili, drznuli da poremete ostvarene ide« ale besmrtnog Njegoša i velikog Štros« majera. Sokoli župe Cetinje kuneči se krv« lju svojih pravih Sokolova — junaka, uve« ravaju vas, da če kao god što su njihovi pretci s največom požrtvovnošču išli u smrt boreči se s spoljnim neprijateljima za oslobodenje i ujedinjenje celokupnog ju« goslovenskog naroda, dokazati ovoj zablu« deloj brači da če Sokoli ove župe zadojeni amanetima svojih velikih predaka koji su svoje: istoriju, tradicije i državu dali na oltar jedinstva — znati umeti da čuvaju i brane državno jedinstvo na strogoj jugo« slovenskoj jdeologiji, pa protestujuči i gnju« šajuči se takvih radnja dižu svoj sokolski glas protiv ove zabludele brače istovremeno izjavljuju da če uvek biti uz prvog Sokola, največeg branitelja državnog i narodnog jedinstva, narodnog Kralja Aleksandra I Karadordeviča kliču:	Živeo Kralj! Živela
Jugoslavija! — pozdravljaju ga sa sokol« skim Zdravo! Zamenik starešine župe: Mi« hajlo Bajič, tajnik: Milutin Ivanovič.
Nikšič:	Najodlučnije protestvujemo
protiv izdajničkog rada Katol. episkopata kao i poslanice biskupa Bauera protivu Sokola. Složrto kličemo: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Sokolsko društvo Nikšič.
Tivat: U momentu kada neprijatelji kušaju poljuljati temelje naše države, koja je za nas svetinja, posvečena krvlju naših najboljih sinova mile nam domovine, ogor« čeno protestujemo protiv rušenja državnog i narodnog jedinstva i napadaja Katol. episkopata spram Sokolstva. Živeo Kralj! Živela velika i močna Jugoslavija! Sokol« sko društvo Lastva, Boka Kotorska.
Budva: Nevino napadnuti od Katol. episkopata zaklinjemo se, da čemo ustni« jati do konačne pobcdc. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokolsko društvo Budva.
Hercegnovi: Duboko dirnuti napada« jima na Sokolstvo i državno jedinstvo, ne« čemo ni mi Sokoli«seljaci sa plavog Jad« rana, branioci otadžbine i državnih interesa izostati, a da javno ne ustanemo protiv antijugoslovenske propagande pomenutog episkopata. Iz ubedenja da je Sokolstvo čvrsta podloga državnog jedinstva, osta« jemo odani Sokolstvu, i gotovi smo, ako bude trebalo i svoj život dati za njega i za Kralja i Otadžbinu. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Zdravo! — Četa Trebešin Sustjepan.
Podgorica: Zadojeni idejom jugoslo« venskog jedinstva, bratstva i slobode, o« gorčeno protestujemo protiv svih, koji ruše naše ideale. Živela Jugoslavija! Živeo Kralj! — Zdravo! — Sokolske društvo. Starešina: dr. Nikola Skerovič, tajnik: Ilija Popovič.
Budva: Nevino napadnuti od Katol« episkopata najenergičnije protestvujemo. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sreska če« ta Lastva.
Kotor: Sokolska četa Sisici najener« gičnije protestuje protiv rušenja državnog i narodnog jedinstva, uvek spremna do poslednje kapi krvi braniti uz oduševljene poklike: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! —Starešinstvo čete.
Kotor: Ovogodišnja skupština čete naj« ogorčenije protestuje protiv biskupske po« slanice i nameravanog rušenja državnog i narodnog jedinstva. živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokolska četa GlavatisKotor.
Mateševo: Seoska omladina Sokolske čete u Mateševu upučuje vam ozbiljan so« kolski telegram kao protest protivu onih, koji misle da ruše jugoslovensko Sokol« stvo i današnji napredak Jugoslavije. S najtoplijim željama čestitamo što energično vodite jugoslovensko Sokolstvo sreči i na« pretku, kako dostoji onima od kojih zavisi sreča i budučnost jednog naroda, a vas pozdravlja omladina Sokolske čete iz Ma« teševa sa sokolskim Zdravo! Živeo Kralj! Živeo voda Sokola! Živela Jugoslavija! Uprava Sokolske čete u Mateševu.
Kotor: Protiv poslanice Katol. episko« pata protiv Sokolstva, najenergičnije pro« testujemo i sličemo: Živeo Kralj! živela Jugoslavija! Zdravo! — Sokolska četa Si«
sice.	.	, v
Bar: Golemo je naših dusmamna — sve dušmana ko zlogukih vrana, a ma što če sinje kukavice, kad skočimo na njih jato« mice, Sokolovi mi u Sokola Kralja svi. Peva iz dubine duše članstvo Sokolske čete u Mrkonjevicima na današnjoj godišnjoj skupštini uz poklik: Umuknite neprijatelji naše majke domovine. Ziveo Kralj! živela Jugoslavija! Starešina čete: Emro Alkovič, tajnik: Bečir Mackič.
(Nastavite se)
Dne 17, 18 i 19 o. m. održavaju se u Bohinju II smučarska takmičenja Saveza SKJ i ujedno III smučarsika takmičenja za prvenstvo Saveza slovenskog Sokolstva.
RASPORED
U petak dne 17 o. m.:
u 9 časova — takmičenje članova na daljinu od 18 km (kao samostal-no takmičenje i kao I deo sastav-ljenog takmičenja);
u 10 časova — takmičenje članica na daljinu od 8 km;
u subotu dne 18 o. m.:
u 13.30 časova — takmičenje članica u smuku na 2 km;
u 14.30 časova — takmičenje članova u smuku na 4 km;
u nedelju dne 19 o. m.:
u 10 časova — takmičenje članova u skokovima (kao samostalno takmičenje i kao II deo sastavljenog takmičenja).
Mesto nastupa i cilj takmičenja na daljinu je u Boh. Bistrici u bližini Sokolskog doma.
Cilj takmičenja u smuku je na Širokim Lazama nad Boh. Bistricom.
Takmičenje u skokovima biče na Hansonovoj skakaonici na Pol jama.
Cene mesta za takmičenja u skokovima: na tribini po 15 Din; stajanje na gornjoj polovici skakaonice po 10 Din, ispod po 5 Din.
U subotu dne 18 o. m. u 20.30 prirediče sc pri Sv. Janezu u čast go-stiju i takmičara pozdravno veče.
Rezultati takmičenja objaviče se u nedelju dne 19 o. m. u 17 časova u Sokolskom domu u Boh. Bistrici.
VODSTVO TAKMIČENJA
Vodnik takmičenja: Miroslav Ambrožič, član načelništva Saveza SS i načelnik Saveza SKJ.
Pomočnik vodnika takmičenja: br. Dušan Podgornik.
Načelnik lekarskog' otseka: br. dr. Venčeslav Arko.
18 km:
Tehnički voda: br. Avgust Ravhekar. Voda nastupa: br. Ivan Česen. Nadzornik Pruge: br. Janko Tomažič. Suci na cilju: br. Lojze Lubej (rezervirano za goste).
Merioci vremena; br. Slavko Smolej i br. Franjo Pikclj.
Zapisnicari, brača: Lovro Humer, Rudolf Veber i Milan Rudolf.
Nadzorna postaja pri paviljonu za ok-repu: bi. Oton Zupan.
8 km:
Tehničkj voda: br. Anton Buh.
Voda nastupa: br. Ferdo Majnik. Nadzornik pruge: br. Franjo Konič. Suci na cilju: s. Vlada Tratarjeva i br.
Mirko Kcrstein.
Merioci vremena: br. Drago Cerar i br. Franc Pristavec.
Zapisničari: br. Janez Pristov, br. Anton Bratuš i s. Adela Mužinova. Nadzorna postaja pri 4 km: br. Ivan Zalokar.
Smuk na 4 km:
Tehnički voda: br. Oton Zupan.
Voda nastupa: br. Ferdo Majnik. Nadzornik pruge: br. Ivan Česen.
Suci na cilju: br. Avgust Ravhekar, (rezervirano za goste).
Merioci vremena: br. Anton Buh i br.
Milan Rudolf.
Zapisničari: na nastupnom mestu br. Drago Cerar, na cilju br. Janez Pristov, br. Rudolf Veber i' br. Franc Pristavec.
Nadzornici vrata: br. Mirko Kerstein, br. Lojze Lubej, br. Anton Bi a tu s i br. Ivan Zalokar.
Smuk na 2 km:
Tehnički voda: br. Oton Zupan.
Voda nastupa: s. Vlada Tratarjeva i br. Slavko Smolej.
Nadzornik Pruge: br. Ivan Česen.
Suci na cilju: br. Avgust Ravhekar (rezervirano za goste).
Merioci vremena: br. Anton Buh i br.
Milan Rudolf.
Zapisničari: na nastupnom mestu br. Franjo Pikelj, na cilju s. Adela Mužinova, br. Rudolf Veber i br. Janez Pristov.
Nadzornici vrata: br. Anton Bratuš i br. Ivan Zalokar.
Skokovi:
Tehnički voda: br. Anton Buh.
Voda nastupa: br. Ivan Česen. Nadzornik skakaonice: br. Janko Tomažič.
Nadzornik doskočišta: br. 'Ivan Zalokar.
Nadzornik isteka: br. Franc Pristavec. Suci: br. Avgust Ravhekar, br. Oton Zupan, (rezervirano za goste).
Merioci skokova: br. Ferdo Majnik, br. Slavko Smolej, br. Anton Bratuš, br. Milan Rudolf i br. Franjo Pikelj. Sudac pri doskoku: br. Janez Pristov. Zapisničari: br. Lojze Lubej i br. Rudolf Veber.
Na mostu: br. Mirko Kerstein.
Brojevi za objavljivanje skokova: br. Bernard Svetlin.
Sokolska smučarska takmičenja, koja če početi u petak dne 17 o. m. u Bohinju, uvod su u ovogodišnji pokrajinski slet u Ljubljani, s kojim če jugoslovensko Sokolstvo proslaviti 70 go-dišnjicu svoga postojanja. Kako su za ovo takmičenje prijavili svoje učest-vovanje takoder i brača Čehoslovaci i Rusi, ovo takmičenje bilo je proglašeno za III takmičenje za prvenstvo Saveza slovenskog Sokolstva.
Vodstvo talkmičenja i svi ostali otseci več su sastavljeni ^ rade svim silama. Prve prijave takmičara več su počele stizati. Učešče če biti, sudeei po dosadanjim prijavama, daleko veec nego što je bilo lani na I saveznom smučarskom takmičenju. Najviše tak-mičara i takmičarki dače naravno i opet Sokolska župa Kranj, ali također i ostale župe, koje gaje smučarstvo, biče časno zastupane u svim raspisa-nim takmičarskim granama.
Več su odredene i sve takmičar-slke pruge. Snega je u Bohinju dosta; pa takoder ako i ne padne novi, takmičenje če se ipak održati posvema kako je bilo raspisano.
Brača Čehoslovaci poslali su ovih dana svoju prijavu. Za svaku raspi-sanu takmičarsku granu prijavljuju po 6 takmičara, odnosno po tri^ takmičar-ke. Imena takmičara i takmičailki naja-viče tek po održanju njihovih smučarskih takmičenja, koja če biti od 9 do 12 o. m.
Vožnja če, po svoj prilici, biti četvrtinska, i to za takmičarc i ostale učesnike takmičenja. Kako je naročito veliko zanimanje za takmičenje u skokovima, u nedelju dne 19 o. m. vozite iz Ljubljane u Bohinjska Bistricu i natrag posebni voz. Sve potankosti glede vožnje kao i glede posebnog voza objaviče se pravovremeno.
Stanovanje i prehrana. Svi koji žele da im se u Boh. Bistrici priskrbi stan i prehrana (može takoder i samo jedno ili drugo), neka pošalju po tanke prijave na naslov: Janko Tomažič, žel. činovnik u Boh. Bistrici. Rok za te prijave je do 15 o. m. Prehrana za čitav dan i prcnočište u zagrejanoj sobi sta-jače dnevno do 35 Din. Stanbeni i pre-hranbeni otse!k dodeliče po tim nrija-vama prijavljenicima stan te če ih takoder porazdeliti po pojedinim gostio-nicama. Iskaznice za oboje izručiče se prijavljenicima u informacijskoj pisarni na postaji u Boh. Bistrici. Niko pak neče smeti da zameni dodeljeni mu stan ili prchranu. Zato članovi društva ili župe, koji žele da budu zajedno, treba da to u prijavnici naznače, da bi im stanbeni otsek mogao da udovolji želji, ukoliko naravno to bude mo-guče.
ČOS odaslače na naša smučarska takmičenja šest takmičara i tri takmi-čarke, koji su prijavljeni za sve ras-pisane takmičarske grane. Za vodnika ovih takmičara i takmičarki odreden je član načelništva ČOS br. Ladislav Moulik, pretsednik zimske komisije načelništva ČOS. Pretsedništvo pak ČOS zastupače poslovodeči zamenik načelnika ČOS br. dr. Miroslav Klingcr. Tim talkmiearima i takmičarkama pridruži-če se još i druga brača i sestre. Brača Čehoslovaci otputovače iz Praga 14 o. m. u 22.30 časa i stiei če na Jesenice u sredu dne 19 o. m. u 17.50, a u Boh. Bistricu pak u 18.40 časova.
Posebna knjižnica za smučarska takmičenja. Načelništvo Saveza SKJ izdače za ovogodišnja smučarska takmičenja u Bohinju i posebnu knjižfcu. U toj knjižici, koja je namenjena, funkcionerima i gledaocima, biče pored rasporeda objavljen i sastav vodstva takmičenja i pojedinih otseka, dalje potanke uputc za takmičarc i imena svih prijavljenih ta'kmieara i takmičarki s ižrebanim nastupnim brojevima.
*
Kako če večina župa radi nepo-voljnog vremena održati svoja župska takmičenja tek u nedelju dne 12 o. m., to se rok za prijave za savezna smučarska takmičenja produžuje do dne
14	o. m. do 15 časova, kada če sc početi žrebanjem. Prijave, koje bi stigle po žrebanju, neče se uzeti u obzir.
Žrebanje održače se u Ljubljani u Narodnom domu, u prostorijama sa-veznog načelništva; na ovo žrebanje može svaka župa da pošalje svoga za-stupnika. Načelništvo Saveza SKJ
Pozdravi Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije
Šibenik. Molimo da izručite starešini N j. Visočanstvu Prestolonasledniku Petru sa godišnje skupštine izraze nepokolebive vernosti i bratske pozdrave. Zdravo! —• Sokolsko društvo.
Šibenik. Starešinstvu sa glavne skupštis ne bratski Zdravo! —- Sokolsko društvo.
Ivanič Grad. Sokolsko društvo Ivanič Grad sa glavne skupštine od 8 januara pos zdravlja svoga vrhovnoga starešinu Njegoš vo Visočanstvo Naslednika Prestola Kras ljeviča Petra. Zdravo! Starešina dr. Cvjet= ko Krnjevič.
Opuzen. Sa glavne godišnje skupštine pozdravljaju brata starešinu Prestolonas slednika Petra i bratski Savez. — Sokolsko društvo.
Temerin. Sa svoje redovne godišnje skupštine pozdravljamo svoga dienoga sta* rešinu i želimo mu najbolje uspehe u nas šem sokolskem kolu pozdravljajuči ga sa Živeo i Zdravo! —• Sokolsko društvo Sirig.
Pag. Sa glavne godišnje skupštine So« kola Pag šalju svom vrhovnom i ljubljes nom starešini sa jadranskih žala izraze nes pokolebive nacionalne odanosti i sokolske privrženosti. Zdravo! Sokolsko društvo.
Ljutomer. Članstvo Sokolske čete pri Mali Nedelji, zbrano na občnem zboru, pos šilja bratske pozdrave ter vas zagotavlja, da bo vkljub strašnemu nasprotstvu neus morno delovalo v smislu sokolskih načel. Zdravo! Sokolsko društvo Ljutomer, Četa v Mali Nedelji.
Zamet. Sa pretstraže naše otadžbine prilikom glavne godišnje skupštine našeg bratskog graničnog društva čvrsto uvereni u jugoslovensku pobedu šaljemo bratske pozdrave. Zdravo! — Sokolsko društvo Zamet=Kantrida.
Senj. Sa glavne godišnje skupštine po* zdravljamo iskreno sokolsko bratsko stas rešinslvo. — Odbor.
Primosten. Sa glavne godišnje skupštis ne šalju Zdravo! — Sokolsko društvo.
Kraljeviča, Prigodom svoje glavne skupštine Sokolsko društvo Kraljeviča izs ražava bratskom Savezu svoje neogranis čeno poverenje i kliče bratski Zdravo! — Tajnik Ilija Plavljanič.
Virovitica Sokolska četa Budrovac s Đelka sa svoje druge glavne skupštine pos zdravlja Savez i moli da pred Prestolje uzvišenog Vladara našega Kralja Aleksans dra I Ujedinitelja i starešine Kraljeviča Petra iznese izraze naše nepokolebive vers nosti i odanosti. Zdravo! — Tajnik Tatko= vić, starešina Srdić.
Sjetlina Prilikom održavanja godišnje skupštine sal jem o vam bratske pozdrave.
Sokolsko društvo Sjetlina.
Kruševac. članovi čete Bela Voda sa svoje godišnje skupštine šalju bratske pos zdrave. — Uprava.
Vodice. Sa godišnje glavne skupštine pozdravlja brata starešinu Prestolonasleds nika Petra. Zdravo! — Sokolsko društvo Vodice.
Vladimirovac. Sokolska četa Vladimis ‘ovac sa svoje godišnje skupštine pozdravs ja bratski Savez s usklikom: Da živi Nj. Vel. Kralj i starosta Saveza Nj. Kr. Visos eanstvo Prestolonaslednik Petar. Živela nas sa nedeljiva Kraljevina Jugoslavija! Zdras vo! — Uprava.
Slunf,Gla''.na skupština Sokol, društva ■Slunj pozdravlja bratski Sokolski savez i
SSt« i nepokolebivu vers nost sokolskoj ideji, ž.veo starešina Saves
tsz telovcžbačUog sveta
IZ KRALJEVSKOG BELGIJSKOG TELOVEŽBENOG SAVEZA
U glasilu belgijskih gimnasta pri-općen je duži članak o pripremama za 40 savezni slet, koji ec se održati Rodine 1935 u Briselu. Da bi slet što bolje I ^Pše uspeo radi se na torne, da se ’5 ,f sr>”r. s flamskim delom gimna-o rubrici izveštaja o .stranim sledni J3?!? ve(^nc Su tri stranice sletu
u uiibuiu. L/a ui bict atu uuijc
j lepše uspeo radi se na torne, da se
'zgladi o-  ---------’ •	’ '
sta. U
s« tri stranice sleti svajcarskih gimnasta u Aarau dve stramce sletu aimnasta ц Luklscnb\'r-
gu, dol su praškom sletu posvečene ’3 stranice. Pretsednik saveza grof \lvi ela povukao je paralelu izmedu prilika u Belgiji i u Českoslovačkoj Uz želiu da bi se što pre izvela »la Sokolisation« belgijskih gimnasta. Na sletu u Pragu študirali su posebni izaslaniei belgijskih kraljevskih gimnasta organizaciju sleta, pa če rezultate tog študija upo-trebiti i pri pripremama za njihov slet.
IZ SAVEZA FRANCUSKIH GIMNASTA
Priprema se nov savezni prednjač-ki tečaj za koji je odredena sumu
20.000	franaka. Odlučilo se je nadalje, da se pobednicima u telovežbi dade posebne znakove. Pitanje palate Unije izgleda, da je krenulo s mrtve tačke, jer če pariška opština dati Uniji u sredini grada na raspolaganje primerno gradilište. Gimnastičko društvo u l-pinalu prosiaviče svečano ove godine svoju 70 godišnjicu.
za Sokola Kraljevine Jugoslavije! Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Zdravo! — Stas rešina Neraljič.
Ljubija. Sa svoje glavne godišnje skups štine šaljemo Savezu svoj bratski sokolski pozdrav! Zdravo! —• Starešina Ostoja Be= reta.
Perlez. Tragična smrt brata Vilka Per* dana, taj prvi plod mržnje i razdora ubačes nog po Katoličkom episkopatu u naš miran i raden narod, pobuduje u nama duboku žalost i ogorčenje protiv onih, koji potpis ruju plamen bilo plemenskog, bilo verskog razdora. Naši zakoni predviđaju i propisus ju naročite mere. Pred tim zakonom jednas ki su svi i nadničar i nadbiskup. Očekujes mo nepristranu, ali nepoštednu primenu tog zakona i tražimo punu zadovoljštinu za tešku uvredu učinjenu Sokolstvu. Slava bratu Perdanu! Živeo Kralj! Živela Jugos slavija! — Sokolsko društvo Perlez.
Sokolsko društvo Beograd I. Sa redovs ne godišnje skupštine Sokolskog društva Beograd I celokupno članstvo šalje brats ske pozdrave sa zavetom da če istrajati na radu velikih sokolskih ideala. Jednoglasno ustajemo protiv svih mračnjaka i neprijas telja našeg jedinstvenog naroda i nedeljis ve Kraljevine Jugoslavije izjavljajuči vam da smo gotovi svi svoje živote položiti za sokolske ideale i nedeljivost Kraljevine Jus goslavije. Zdravo! Starešina Jovo Bakič.
Priština. Sokoli sa Kosova na svojoj godišnjoj skupštini daju zavet da če slediti sokolskim idealima za dobro Jugoslavije i njenog Kralja. Zdravo! — Starešina Pes tronić.
Titel. Sa glavne skupštine šaljemo sos kolski pozdrav. Zdravo! — Starešinstvo Sokola Titel.
Smilčič. Sa današnje godišnje skupštis ne bratski vas pozdravljamo. Zdravo! — Četa Smilčič.
Prizren. Sa godišnje skupštine prizrens skog Sokola šaljemo bratski pozdrav i žes lje za uspešan rad na širenju Sokolstva i pobedu u borbi za sokolske i nacionalne ideale. Zdravo! — Starešina dr. šoškič.
Obrovac. Molimo saopštite prvom stas rešini sa prve naše godišnje skupštine izras ze odanosti stoječi verno na braniku mile Jugoslavije, sokolske ideje i junačkog dos ma Karađorđeviča. Zdravo! — Sokolsko društvo Obrovac.
Jagodina. Članstvo Sokolskog društva Jagodina sa svoje redovne godišnje skups štine pozdravlja brata starešinu i upravu
Saveza. Zdravo! Uprava društva
Pale. Sa godišnje skupštine pozdravljaš mo našeg ljubljenog starešinu i bratski Sas vez. Zdravo! — Sokolsko društvo Pale.
Trogir. Sa glavne godišnje skupštine održane 22 januara Sokoli pozdravljaju svog brata starešinu Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednika Petra te mu kliču: Živeo, uzdanice naša, Tvoji Sos koli su s Tobom u radu za Sokolstvo i spremni za jedinstvo narodno i državno sve žrtve doprineti neustrašivo pred svas kom paklenskom namisli da se poruši veliš ka tvorevina mile nam Jugoslavije. Živeo Kralj! Živeo brat starešina! Zdravo! — Sokolsko društvo Trogir.
Nova Gradiška. Sa treče redovne skups štine našega društva pozdravljamo svog ljubljenog saveznog starešinu i celo stare« šinstvo sa bratskim sokolskim Zdravo! — Starešina dr. Marič, tajnik Vučkovič.
Đevđelija. Sa godišnje skupštine Sokols skog društva Đevđelija bratski vas pos zdravljamo. Zdravo! — Starešina Ortakovič.
SITNE VESTI IZ HOLANDIJE
»Het Turnblad« poziva članstvo na smučanje i donosi krasne snimke iz alpskih krajeva. U Groningahu odr-žače se več ovog meseca takmičenja u plivanju. Radi se na tome, da se za telovežbu i njene koristi zainteresuje što šire mase naroda, pa če sve buduče javne priredbe imati više propagandni karakter i nastojače se, da bude što veči broj gledalaca kod svih nastupa
i takmičenja. I u novinama povešče se opsežnija propaganda.
VESTI IZ NORVEŠKE
U čitavoj zemlji drže se svečane proslave 50-godišnjice osnivanja prvog smučarskog kluba i 20 godišnjice osnovanja smučarskog saveza. Vrhunac proslava biče medunarodne smučarske utakmice na kojima če učestvovati tak-mičari iz čitave Evrope. Borba če biti interesantna, jer su Norvežani poznati kao odlični smučari, koji če u svojoj zemlji i na svome terenu sigurno pokazati i dati najbolje.
VELIKA SMUČARSKA TAKMIČENJA U INZBRUKU
Nakon velikih smučarskih takmi-eenja u Kohinju, na kojima su učest-vovah Gehoslovaci, Poljaci, Nemci i Austnjanci, pored naših smučara te vtin konkuitncije poznati norveški tflk* mičar Gutormsen, vrše se velil-p nri-
.1	I	VHIVi/	I i
preme za medunarodna smučarska takmičenja u Inzbruku (Tirol), na koja polaze i naši najbolj i takmičari, ikoji sada treniraju, da se još usavrše i p0-stignu u još oštrijoj borbi bolje rezultate, nego od kuče.
OLIMPIJSKI STADION U BERLINU
Kako smo več javili održače se naredna Olimpijada u Berlinu, pa je več raspisan natečaj za načrte olimpijsko« stadiona. Največe je intereso-vanje i priznanje do sada polučio pro-jekat arhitekta Maša pod šifrom »Doj-čes stadion 1936«. U njegovom je projektu predvideno u sredini stadiona nogometno igralište, oko kojega vodi pruga od 400 m za laku atletiku, široka po 10 m. Predvidena je ogromna pokrivena tribina so 25.000 sedišta i dalje mesta za stajanje za 54.000 gledalaca.
TREĆA RADNIČKA OLIMPIJADA U PRAGU
Za treču radničku Olimpijadu u Pragu več su pripreme u punom toku. Tehnički odbor Olimpijade sačinjava-ju načelništvo DTJ muževa i načelni-štvo žena, a pretsednik je tog odbora Franjo Mrazek. Finansijskom odboru pretsedava Josip Peška, novinarskom L. Vaverka, a redateljskom V. Apelt. Da se postigne što veči uspeh, a i što brojnije učestvovanje na sletu, po svi-ma jedinicama saveza DTJ uvedena je akcija štednje putem posebnih sletskih markica, koje su umetničko delo gra-fičara J. Švaba. Izdane su i posebne porezne markice, za koje če uplatiti članstvo izvesnu sumu, koja ide u korist sletskog fonda. Izdače se uskoro več i prvi prooagandni plakati i letaci. Iz svega ovoga vidimo, da radi vodstvo DTJ potpuno po več prckušenom so-kolskom receptu u pogledu priprema i organizacije sletova.
VESTI IZ SAVEZA JUNAKA
Za vode manj ih jedinica na seli-ma izdalo je vodstvo Junaka posebnu priručnu knjižicu, koja če istima dobro poslužiti. Po sokolskom primeru načelništvo je pretpisalo jedinicama ce-logodišnji vežbeni program, kako bi se uveo neki stalni sistem u sve jedi-nice, kojeg do sada nije bilo. Ovaj vežbeni program sastavljen je za sve kategorije vežbača. Uvešče se redovita takmičenja po okružjima, kako bi se lakše kontrolisalo uspehe rada. Nanovo se uvada u telovežbeni sustav i nastavni program igra loptom »Hazena«. Novo načelništvo Saveza kojemu je na čelu Čeh Bureš pokušava postepe-no uvesti sokolski telovežbeni sustav u vežbaonice. Kako je dosad bila struč-na terminologija veoma siromašna, a pogotovo za vežbe na spravama, odlučilo je novo načelništvo, da i u ovom pravcu poradi na tome. da se nade za sve vežbe primerne izraze.
SLET NEMAČKIH TURNERA U STUTGARTU
Ove godine održaee se u Štutgartu veliki slet nemačkih Turnera. Sve pret-pripreme završene su, pa su i radovi na stadionu več lepo napredovali. Glavna tribina, koja je duga 100 m u glavnom je več gotova. Pokrivena je betonskom pločom, te naliči glavnoj tribini na praškom sokolskom stadionu. Savez izdaje u propagandne svrhe posebni list, nazvan »Fcstcajtung«, koji je več izašao u 5 brojeva. Takodcr je rasposlat jedinicama več i sletski plakat koji je lepo umetničko delo. Novost ovoga sleta je pretsletski nastup naraštaja, koji po prvi puta nastupa na saveznom sletu, dok je do sada na-stupao samo na priredbama lokalnog karaktera. Izgleda, da se u ovome, kao i u priredivanju sletske scene, sledi primer Sokolstva. Omladina pokloničc se na takozvanom »Janovom travniku« uspomeni velikog osnivača Turnera Jana.
/ж medicine
. Ш a	I.. A1
Kupanje
Kupanja su od vrlo česte upotrebe u terapeutici (lečenju). Pomoču njih je mehanička akcija svedena na minimum, a toplotna snažna i s druge Strane, ona sama ostvaruje katkad hemi-sku akciju.
1)	Prosta kupanja. Obično mlako iii t mereno toplo kupatilo nema potrebe za velikim objašnjenjima. Ono je više higijenska nego terapevtska metoda. Duga topla kupanja imaju. me-dutim, snažno umirujuče dejstvo, koje može biti upotrcbljeno bilo u izves-nim patološkim stanj ima s velikim bo-lovima, kao što su grčevi jetara ili bu-brega, ili aerofagija (gutanje vazduha) s grčenjem stomaka i čreva, bilo u ner-vnim nadraženjima. Ona sačinjavaju poglavito najbolju metodu ?a lečenje dečije konvulsije (fraz). U svim ovim slučajevima kupanja se vrše u kada-ma fili koritima). Bazeni s vručom ili mlakom vodom, koje se nalaze i po izvesnim termalnim mestima ne daju bolje rezultate od kupanja u kadama. Veliko preimučstvo piscine je, što omogučuje kretanjc. Ali plivanje u toploj (vručoj) vodi je zamorno i ne-izdržava se dugo.
Hladno kupanje se najčešče obav-Ija po bazenima iz napred izvedenih razloga. Hladna voda i na ovaj način upotrebljena proizvodi takodcr osečaj kao i hladno tuširanje. Ali, usled mo-
gučnosti za kretanjem kao i za pliva-njem, taj se utisak brzo gubi. Kupanje u hladnom bazenu mora biti vrlo kratko zbog jakog nazeba, koji može da nastane i, koji se posle s mukom sa-vladuje. Hladno kupanje zabranjuje se osobama, koje imaju manu srca ili krvnih sudova, a isto tako nije pogodno ni za malu decu kao ni za starije osobe.
Kupanje u moru je slično kupanju u običnoj hladnoj vodi, ali se uopšte lakše podnosi zbog neprestanog bučka-nja vode. Ali, dok je obično hladno kupanje umirujuče i kratkotrajno, pre-poručljivo nervno nadraženima i onima koji pate od nesanice, dotle kupa-nje u morskoj vodi manje deluje umirujuče i nervozni ga ne podnose uvek dobro. Kupanje u moru mora biti kratko da bi bilo dobro.
Posle kupanja u hladnoj slatkoj ili slanoj vodi reakcija se pokazuje isto tako kao i posle tuširanja. Ovlašno tr-Ijanje tela posle kupanja je odlična mera za osvežavanje snage.
Mlaka, hladna ili vrlo vruča kupanja u terapeutici
Hladno ili mlako kupanje upotreb-ljava se kao lekovito sredstvo najčešče kod zaraznih bolesnika s poviše-nom temperaturom. Svima jo poznata njegova klasična primena kod tifusne groznice (vručice).
U praksi, podvrgavaju se ovim ku-panjima bolesnici, kada im temperatura prede 39 stepeni. Da bi vodu lakše podneli, ona se podesi tako, da meri
5	stepeni manje nego što jebolesnikova toplina, pa sc zatirn, kad se bolesnik stavi u vodu, rashladuje postepeno dok sc ne dostignu 22 stepena. Ležanje u vodi traje sve dok se ne pojavi drhta-vica. Bolesnika ne treba kupati noču ni, uopšte, kad spava.
Vrlo vruče kupanje obavlja sc u pokrivenoj kadi (obično platnom) da bi glava bila odvojena od akcije vodene pare. Temperatura vode treba da iznosi od prilike 40 stepeni, a trajanje kupanja iznosi 10—15 minuta. Prepo-ručuje se kod mnogih bolesti, a naro-čito kod bronhopneumonije (zapalenje pluča i dušnih kanala), gihta i reuma-tizma, šečerne bolesti i t. d.
2)	Medikamentozna kupanja su ona, kada se običnoj vodi dodaju iz-vesne lekovite materije biljnog ili he-mijskog porekla. LJpotreba ovih kupanja je vrlo česta u praksi, a materije koje se upotrebljavaju su m nog ob roj-ne. Stoga čemo na ovom mestu izneti samo nekoliko t. j. ono što smatramo kao najpopularnije.
a) Škrobno kupatilo
Rastvoriti 500 do 800 gr škroba u maloj količini vode i sipati sve u kadu s mlakom vodom. Za škrobno kupatilo za- decu upotrebiče sc 200 do 400 grama škroba. Preporučuje se kod obolenja kože sa svrabom.
b) Aromatično kupatilo
Popariti 500 gr aromatičnog bilja (specia aromatica) u 10 litara vode, procediti i pomešati u kadi s ostalom vodom. Deluje okrepljujuči.
c) Želatinsko kupatilo
Rastopiti na toploti 500 gr. želatina u 2 litra vode i taj rastvor sipati u kadu i izmešati s ostalom vodom. Razmekšava kožu.
d) Glicerinsko kupatilo
Sipati u kadu jedan litar glicerina.
Razmekšava kožu.
e) Sapunjavo kupatilo
Rastvoriti 1 kg marseljskog sapu-na (peračeg) u 5 litara vruče vode, i pomešati to s vodom u kadi. Upotreb-ljava se posle preležanih zaraznih bolesti (šarlaha naročito) da bi se koža lakše i bolje perutala.
Sumporno kupatilo
Rastvoriti 100 gr. kalijevog sulfu-rata (kalium sulfuratum) u 200 grama vode, procediti i zatvoriti u bočice do upotrebe. Ovaj rastvor sipati u kadu s vodom. Kada ne sme biti metalna. Preporučuje sc kod kožnih obolenja i reumatizma.
Lista ovih recepata je velika i zahteva šira uputstva od strane lekara, koji če ih prepisati u pojedinim slučajevima.
3)	Parcijalna kupatilo
Parcijalna kupanja odnose sc najviše na kupanje stražnjice, nogu ili ruku.
Kupanje stražnjice obavlja se pod raznim temperaturama. Hladno dej-stvuje potkrepljujuče i sužavajuči, a zatim sireči krvne sudove karličnih organa, a dejstvuje takoder i na živce u tom delu. Preporučuje se kod hemo-roida, (šuljeva) i izostanka menstruacije (periode). Ako se hoče da mu uti-caj bude potkrepljujuči, treba da traje vrlo kratko, a traje duže kad sc hoče da otstrani krv iz tog predela. Vruče, upotrebljuje se kao umirujuče kod lokalnih bolova. U tom slučaju najmanja temperatura je 35 stepeni.
Kupanje nogu u hladnoj vodi na-dražuje lokalni krvotok, a ako traje duže, služi kao odvodnik kod navale krvi u karličnim organima. Kupanje nogu u vručoj vodi se često upotreb-
ljava protiv glavobol j e usled navale krvi u glavi i protiv teških menstruci-ja. Može još da se iskoristi protiv bolova u stopalima. Kao odvodniku Ikrvi, dodaje mu se malo slaeičnog brašna.
Kupanje ruku upotrebljava sc mnogo rede nego prethodna. Može biti hladno, da pojača krvotok gornjil: udova i gornjeg dela trupa. Kupanje ruku, vruče ili hladno, preporučuje sc takoder kod pektoralne angine, astme, (sipnje) i krvoliptanja.
Dr. A. Konstantinovič — Beograd,
tik
UH
175 godišnjica rodenja pesnika Va lentina Vodnika. Na dan 3 februara godine 1758 rodio se u Zgornjoj Šiški kod Ljubljane, kao sin bogatog seljak;: i gostioničara Valentin Vodnik, prv. slovenački pesnik i novinar. Kako ji bio u Slovenačkoj odavna običaj, da s. sinovi iz boljih seljačkih kuča posvett. študijama i da postaju svečenici, tak< je i Valentin postao svečenik i to i redu franjevaca, pošto je i njegov stri: pater Marcel Vodnik bio franjevac. Mladog inteligentnog sveštenika poša lje biskup grof Herberštajn iz samo stana u Koprivnik nad Bohinjem, gde započinje prvi literarni rad i gdc se upozna i s velikim mecenom baronom Cojzom.
Datumi i obletnice velikih čeških ljudi. U februaru seča se češka kulturna javnost sledečih važnijih datuma: Dne 4 februara pre 125 godina rodio st u Kutnoj Hori veliki češki narodni buditelj, pisac i glumač Jan Kajetan Til. 8 februara 1813 rodio se u Jelšovskoj Toplici komponista Samo Tomašik, ko-jc komponirao veliku himnu svih Slo-vena: »Hej Sloveni«. Pre osamdeset godina na dan 17 februara rodio se u Lounima največi češki pesnik Jaroslav Vrhlidki. Pre 410 godina meseca febru ara rodio se prvi biskup češkobratrski crkve i veliki reformator Jan Blaho-slav, a pre 25 godina na dan 23 februa ra umro je veliki češki pesnik i pisac Svatopluk Čeh.
75-godišnjica prof. dr. Nikole Bub-nova. U Ljubljani tiho i povučeno radi i živi veliki naučenjak svetskog glasa, jedan od najboljih ruskih istoričara dr. Nikolaj Bubnov, koji je ovih dana do čekao svoju 75-godišnjicu. Posvetio sc uglavnome proučavanju istorije sred-njeg veka, o kojoj je izdao monumen-talnu monografij u »Zbornik Gerberto-vih pisarna«. (Gerbert bio je poznat istoričar srednjeg veka i kasniji papi: Silvestar II). Profesor Bubnov studirao je po arhivima Francuske, Italije, Bel gije, Holandije, Nemačke, Austrije : Svajcarske, pa je našao neiserpivo bo gatstvo materije, te razjasnio mnoge, pre njega problematične i nejasne do gadaje srednjeg veka, kao i njihove motive. Kroz punih 28 godina bio jc dr. Bubnov profesor istorije Kijevskog univerziteta (1896—1919). Sve od godine 1905, pa do 1919, bio je dekan isto-rijskog fakulteta. Nakon emigracije na selio sc u Ljubljani, gde je godine 1920 izabran za kontraktualnog, a kasnije za redovitog profesora Univerziteta Kralja Aleksandra.
Umrla dvojica miljcnaca Češkoslo vačke. 2 februara umro je u Kutnoj Hori najstariji češki pesnik, nazvan češki Hans Saks, Josip Pokorni-Piku-lik. Rodio se godine 1842 i bio izučen obučar, kasnije postaje pisar u advo-katskoj kancelariji i konačno upravnik gradskog sirotišta u Kutnoj Hori. Bio je samouk, ali jc svojom prirodnom in teligencijom došao u redove omiljenih i popularnih čeških pesnika. A s praških ulica nestalo je drugog originala, najstarijeg češkog opernog tenora, pr vog Vaška u »Prodanoj nevesti« i du-gogodišnjeg tenorista i režisera Narod nog djivadla u Pragu Adolfa Kresinga koji jc u januaru još u punom zdrav 1 ju dočekao svoju 85-godišnjicu.
XI kongres PEN kluba u Dubrovniku. Več godine 1930 na kongresu Pen kluba u Varšavi u načelu je usvojen predlog, da se održi godine 1933 kon gres Pen klubova u našoj zemlji u Du brovniku. Na lanjskom desetom kon gresu u Budimpešti donesen je o tom pitanju definitivni zaključak, tako, da su kod nas več počele pripreme za taj značajni kongres. Na kongresu se sa staju najodličniji pisci, mislioci, pesnici i umetnici skoro svih kulturnih naroda. Od kolike če važnosti biti taj kongres za našu zemlju sasvim je ra zumljivo, jer če lepote naše zemlje, upoznavanje naše umetnosti — bilo literature, bilo slikarstva ili kiparstva, bilo istorijskih spomenika, oduševiti najistaknutije intelektualce kulturnog sveta. Naši klubovi u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani izabrali su več pri-premne odbore, koji če izraditi program kongresa.
50 godišnjica slikara Maksima Gasparija. Poznati slovenački slikar Maksim Gaspari dočekao je ovih dana
50	godišnjicu. Jubilant osobito voli narodne motive, od kojih su mnogi otis-nuti i na dopisnice, koje su veoma omiljene. Izradio je takoder i nekojc osnutke za sokolske slike i plakate.
God. IV — br. 7
tmi
Župa Kanja JCuka
SOKOLSKO DRUŠTVO MRKON.JIĆ GRAD
Sokolsko društvo u Mrkonjič Gradu, koje je u zadnje vreme u svom radu pokazalo zavidne rezultate, odr-žalo je u nedelju 22 januara o. g. u prostorijama sokolane svoju redovnu godišnju skupštinu, koju je, što je vr-
lo	interesantno za naše mesne prilike, pusetilo preko dve trcčine celokupnog članstva.
Skupštinu je otvorio starešina brat Mile Mudrenovič i u prvom redu po-zdravio starešinu Saveza Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra, našto cela skupščina kliče »Živeo«. Zatim je brat starešina u kratkim potezima prikazao rad društva u minuloj godini, te ujed-no pozvao funkcionarc društva, da pro-čitaju svoje godišnje izveštaje.
Nakon pročitanih izveštaja brače tajnika, blagajnika, prosvetara, načelnika, te sestro načelnice, a koji su izveštaji bili podvrgnuti opštoj kritici brata Vukoviča, konačno je skupština iste primila na znanje, te je na predlog nadzornog odbora podeljena raz-rešnica staroj upravi. Nato se prešlo hiranju nove uprave u koju su ušli: starešina brat Mile Mudrenovič, tajnik brat Nikola Graič, načelnik brat Svetozar Vukovič, blagajnik brat Muha-rem Šehič, načelnica sestra Smilja Mitrovič, prosvetar brat Vladislav Jav-dik, odbornici: brača: Ilija Ivetič, Ilko Erceg, Ahmed Dedič, Ivo Svetinovič, Hasan Bešlič, Mirko Barišič, Branislav Gašič; u nadzorni odbor brača: Nikola Balabanov, Vjekoslav Stipančič i Abdulah Pašič.
Na koncu je brat starešina uzeo reč, kojom se je osvrnuo na poslanicu Katoličkog episkopata, te ujedno izve-štava skupštinu, da je bivši upravni odbor poslao energične protestne br-zojave Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije i pretsedniku Ministarskog sa-veta. Skupština to prima na znanje, i daje vidnog izraza svome ogorčenju.
Pošto je s ovim dnevni red skup-štine iscrpljen, to je starešina zaklju-čio skupštinu.
SOKOLSKO DRUŠTVO OŠTRELJ
Sokolsko društvo Oštrelj održalo je svoju redovnu godišnu skupštinu na 22 januara 1933 kojoj je prisostvovalo 90% članstva.
Skupštinu je otvorio br. starešina Jovan Meseldžič pozdravijajuči Nj. V. Kralja Aleksandra I, starešinu SKJ Prestolonaslednika Petra, i zahvalju-juči se članstvu na odzivu.
Brat starešina dao je reč pojedinim referentima, koji su izneli detaljne godišnje izveštaje o svome delovanju. Svi izveštaji dali su verne podatke
0 lepom napretku društva, i jednoglas-no su odobreni od skupštine. Posle izveštaja sledila je jednoglasna odreš-nica uipravi, a zatim se prešlo na izbor nove uprave kako sledi: starešina br. Meseldžič, zamenik br. ing. Veljko Kos, tajnik br. Nikola Morača, blagajnik br. Lazar Markovič, prosvetar br. Sckula Mimovič. Prednjački zbor pred-ložio je br. Luku Bijeljca za načelnika društva i sestru Bosu Prpinu za na-čelnicu. U revizioni odbor ušla su brača: ing. Ivan Klemenčič, Duro Tomič
1 Rudolf Groman. Pored tog za članove odbora izabrano je oko deset brače i sestara.
Župa Beograd
SOKOLSKO DRUŠTVO BEOGRAD-MATICA
Soikolsko društvo Beograd - matica održalo je 22 januara 1933 g. svoju redovnu godišnju skupštinu. Skupština je održana u društvenoj vežbaonici, a otvorio je starešina društva brat Dra-gutin Priča. Otvarajuči skupštinu pre prelaska na dnevni red brat Priča je pozdravio Nj. V. Kralja, Nj. V. Prestolonaslednika, Savez Sokola i izasla-nika Župe Beograd brata dr. Nikolu Dragičeviča. Zatim je potsetio prisutne da je društvo u toku godine izgubilo nekoliko svojih vrednih članova.
Zatim je brat Priča u kratkom govoru izneo rad i delanja Matice u 1932 godini. Naglasio je, da podmlatku treba posvetiti što veču pažnju i da na radu budemo svi vredni i tačni. Posle toga tajnfk je pročitao poslanicu Saveza, a zatim se prešlo na čitanjc izveštaja.
Iz izveštaja brata tajnika vidi se, da je prošla godina za Maticu bila ju-bilarna t. j. društvo je proslavilo pede-setogodišnjicu svoga rada. Isto tako društvo je proslavilo stogodišnjicu ro-denja brata poč. dr. Miroslava Tirša, a učestvovalo je i na IX svesokolskom sletu u Pragu. Društvo je priredilo za svoje članstvo u julu i avgusta mesecu letovanje u Banji Koviljači.
Prosvetni rad društva, kome je bio na čelu brat dr. Milan Glavinič, može ;se pohvaliti s a svojim velikim radom.
Odbor je održavao predavanja, govore pred vrstom, te tako duhovno pripre-mao članstvo. Ostali prosvet. rad bio je podeljen u otseke: muzički, pevački, zdravstveni i odbor za letovanje.
Započeta gradnja našeg Sokolskog doma, koja je usled iscrpljenih materi-jalnih sredstava, stajala na mrtvoj tač-ci, pokrenuta je u prošloj godini i s prikupljenim prilogom od 600.000-— di-nara, nastavljeno je gradenje doma, koje je tek u zimu prekinuto.
Naša Sokolska četa u selu Bačev-cu, koja je osnovana krajem 1931 god. dobro radi i može se reči s uspehom. Ona je uzela učešea s jednom tačkom na našoj proslavi pedesetogodišnjice, na okružnom sletu u Valjevu, kao i na IX svesokolskom sletu u Pragu.
Otsek na Velim Vodama takoder dobro radi, a dokaz je to što, otsek postaje u ovoj godini samostalno društvo.
Posle izveštaja brata tajnika pro-čitani su sledeči izveštaji: brata načelnika, sestre načelnice, brata prosvetara, brata blagajnika, brata blagajnika za štednju, odbora za gradnju doma, brata matričara kao i nadzornog odbora.
Svi izveštaji primljeni su aklama-cijom pa je zatim izabrana ova nova uprava: starešina brat dr. Milan Gla-vinič, zamenik starešine br. Bogoljub Krejčik, tajnik br. Jovan Jovanovič, pretsednik prosvetnog odbora br. Mo-mir Sinobad, načelnik br. Frano Žic, I zamenik br. Miloš Krsmanovič, H zamenik Franja Gertner, III zamenik br. Jožef Sajvera, načelnica sestra Olga Kedankova, I zam. s. Vera Veljkovič,
II	zam. s. Marija Konfrštova, blagajnik br. Dragutin Jovanovič, ekonom brat Aleksandar Plavšič, statističar br. Rade Kosovič, članovi uprave: brača Dušan Cvetkovič, Milivoje Smiljanič, Mirosl. Vojinovič, Andra Petrovič, Otokar Novotni, Dimitrije Pavlovič, i dr. Milan Arsenijevič. Zamenici: Miro Stojanovič, Marija Vojnovič, 'Strahinja Damjanovič, Dobrila Glavinič, Milan Petrovič, Dušan Josifovič, dr. Maks Kovačič, Svetislav Boškovič, Miodrag Dimitrijevič, Andrej Rupnik; revizioni odbor: dr. Janko Olip, Vojislav Todorovič, Rastko Dragič, Dušan Mihajlo-vič, Večeslav Posiržil; zamenici: Radi-ša Nišavič, Bogoljub Skenderac; Sud časti: Momir Korunovič, Momčilo Bra-novački, dr. Milorad Dragic, Milojko Jeftimijades, Nedeljkovič Ljubica, zamenici: Dragoljub Atanackovič, Ante Bosnič, Stanoje Petkovič.
SOKOLSKO DRUŠTVO BEOGRAD I
Sokolsko društvo Beograd I održalo je svoju glavnu skupštinu 22 jan. 1933 god. Brat starešina otvara skupštinu i naglašava da ovo društvo na-vršava 10 godina svojega korisnoga rada. Rezultati su vidni i veliki. Društvo je uspelo ostvariti želje svojih članova i otvorilo je letnje vežbalište, na kojemu je prvi put proslavljeno Badnje veče, baš ove godine.
Seča se umrlih članova, brata V. Stajica, poručnika korvete, koji je pri-lrkom oluje stradao kod Lapada.
Brat tajnik čitao je izveštaj iz ko-jeg se vidi da je održao 50 sednica, da je primljeno 651, a odaslano 476 akata. Glavni posao Uprave je bio: otvorenje letnjeg vežbališta, priprema članstva za slet u Prag i organizacija Lutkarskog pozorišta. Rad blagajne je bio velik i solidan, agilnost u prikupi jan ju za oso-bitu pohvalu. Društvena pokretna i ne-pokretna imovina pokazuje veliku vrednost; u toku godine nabavljeno je mnogo novih i modernih sprava za vež-bu i atletiku. Prednjački zbor voden odličnim tehničkim radnicima radio je savesno i predano.
Prosvetni odbor radio je aktivno i saradivao kod svih priredaba. Održa-vana su mnogobrojna predavanja i govori, sve pod geslom: jubilarni slet u Pragu, a bila su kao idejna priprema članstvu koje je išlo na slet. Predavanja zdravstvenog zadržaja je održavao brat dr. Feliks, pročelnik lekarske sekcije. Najvažnija sekcija DPO je Pozo-rište lutaka. To je novost za našu žu-pu. Lekarsku sekciju s osobitim uspehom vodi brat dr. Feliks. Redovan pregled članstva je točno vršen. Pregledano je 59 članova, 15 članica, 58 naraš. i 11 dece. Vršena su antropo-metrijska ispitivanja i podaci beleženi. Le kar Sik a je pomoč ukazivana onoj bra-či koja su tražila. Članovi lekarske sekcije su vršili stalni nadzor nad higi-jenom vežbaoniee, te održavali predavanja na prednjačkom društvenom is-pitu.
Iz izveštaja mafičara se vidi brojno stanje članstva: članovi 1028, naraštaj 305, deca 681, svega 2014 pripadnika. Dobrntvorna sekcija »Sokolsko srce« opravdala je nade ranijeg starešinstva i članstva. Njen rad je vrlo koristan i pun dobrih dela. Pomagano je siromašno članstvo na razne načine.
Svi su izveštaji primljeni s aklama-cijom, a zatim je izabrana nova uprava: starešina Jovo Bakič, potstarešina Mihajlo Nikolič, tainvk Milutin Mili-
čevič, prosvetar Franija Galijan, načelnik Petar Čonič, Branislav Limie i Milan čupič zamenici, Milica Čonić načelnica, Olga Blam i Grozdana Atanackovič, zamenice, Gojko Debo, Dragoljub Markovič, Nikola Kačanik, dr. Milorad Feliks, Dorde Ilič, Dušan Brkič, Uroš Vlahovič, Bogoljub Mihajlovič, Miča Dragica i dr. Bratka Delamarica članovi; Radivoj Matič, Jevrem Nedič, Mara Stevanovič, Adam Čupič, Sekula Čakič, Manojlo Lazič, Nikola Đosić, Miloš Popovič, Jovan Durič, Zora Kon-stantinovič, Ljubinka Kneževič zamenici; revizioni odbor: Danilo Gazika-lovič, Milan Markovič, Radun Tripko-vič, Veljko Rašič i Milutin Stajič; zamenici: Milorad Jovovič, Dragoljub Višnjič, Dorde Polič; sud časti: Kosta Sretenovič, dr. Igor Vidic, dr. Jože Ravnik, Ljuba Stanojevič, Dušan Srš-kič i Božidar Brkič, zamenik Dragan Ilič.
z.
SOKOLSKO DRUŠTVO BEOGRAD II
Sokolsko društvo Beograd II održalo je 22 januara godišnju skupštinu u vežbaonici. Skupštinu je otvorio zamenik starešine brat Mihajlo Lukare-vič. Delegat župe je bio dr. Rista Purič. Otvarajuči skupštinu brat Lukarevič je pozdravio prisutne i pozvao braču da odadu poštu poč. bratu Vilku Perdanu. Zatim se prelazi na čitanjc izveštaja. Iz izveštaja tajnika vidi se, da je društvo imalo u prošloj godini dosta uspeha. Društvu je bio cilj da brojno ojača, radilo se na podizanju sokolskog doma, predivale su se akademije i javni časovi, uredivalo je letnje vežbalište, razvijanje štednje medu članstvom, održavanje tečajeva za pred-njačke pripravnike i priredivanje letovanja.
Što se tiče broja članstva on je opao. Odziv članstva bio je slab. U pitanju zidanja sopstvenog doma, starešinstvo moralo je izvestiti nažalost da u prošloj godini nije postignut ni-kakav veči uspeh. Tcške materijalne prilike onemogučile su uspešnu akciju. Akademije i javan čas i ove godine, kao i ranijih izvedene su na Oipšte zadovoljstvo. Letnje vežbalište koje je napravljeno učinjeno je da smo vežba-čima obezbedili prijatno vežbanje za vreme leta. Letovanje je bilo na moru, u Trpnju. Zatim su pročitani izveštaji ostalih funkcionera, koji su primljeni bez primedbe.
Izabrana je nova uprava s br. Durom Brzakovičem, kao starešinom. Potstarešina Mihajlo Lukarevič, tajnik Rodoljub Stamenkovič, prosvetar Svetislav Vulič, načelnik Dušan Jovanovič, zamenik Jovan Vučkovič, načelnica Ljubica Pavičevič. zamenica Desanka Stojanovič, članovi uprave:	Vasilije
Krstič, Dušan Lazarevič, Milorad Ob-ratkovič, Jelisava Božičkovič, Ljubica Kujundžič, Stevan Kneževič, Živojin Savič, dr. Dragi Dordevič, dr. Jakov Čelebonovič, Rista Vasiljevič; zamenici Miran Ribarž, Dragi Jankovič, Sveto-mir Lazič. Dostana Lukič, Gavrilo Gav-rilovič, Milan Roksandič, Jovan Stojanovič, Branislav Damjanovič, Leposa-va Pandurovič, Mihajlo Sedelinovič. Revizioni odbor: Aca Jovanovič, Miča Crvčanin, Milovan Matič; zamenici: Dobrivoje Lazarevič, Miodrag Nastaso-vič, dr. Jelena Jankovič. Sud časti: Milutin Petrovič, Cveta Vukajlovič, Ab-duselam Džumhur Gazivoda, Milan Stanič; zamenici: Žarko Šimat i Milutin Markovič.
Posle izbora nove uprave jedno-glasno je osudena poslanica Katoličkog episkopata.
SOKOLSKO DRUŠTVO BEOGRAD III
Sokolsko društvo Beograd IM održalo je svoju redovnu godišnju skupštinu 22 januara o. g. u svojemu no-vom domu. Izaslanik župe je bio brat Miro Stojanovič. Starešina društva brat Dobra Bogdanovič, potpredsednik Op-štine Beograda, otvara skupštinu, pozdravlja sve prisutne i upučuje naj-odanije pozdrave Nj. V. Kralju, starešini Sokola kraljevi-nc Jugoslavije. Zatim se seča umrlih članova. Govori
0 poslanici Katoličkog episkopata.
Iz tajnikovog izveštaja se vidi da ovo društvo postoji četiri godine. Poslednja je bila najplodnija i najznačaj-nija, jer je dovela do otvaranja doma. Broj članova se povečao. Raniji broj zanatlija i radnika ovc godine je povečanjem velikim brojem studenata, radi neposredne bližine Studentskog doma i Teh. fakulteta.
Da bi rad društva bio uspešni ji, postoje razne sekcije i odbori. Prvi konstituisani DPO imali su ovc godine. Rad je toga odbora bio aktivniji od prošlogodišn jeg. Održan je priličan broj predavanja i kratkih govora svima kategorijama. Specijalno se radilo na moralnom vaspitanju članstva, lehnič-ki rad je ove godine pojačan s lepim brojem članova. Održan je jedan tečaj, koji je bio na dostojnoj višini. Tokom godine nabavljeno je mnogo novih sprava. Higijeniko zdravstvenim radom rukovodi uspešno brat tir. Stani-savljevič. Bolesnu braču i sestre lečio je besplatno, a pod kraj^ godine je obavljen pregled svega vežbačeg članstva.
Muzička sekcija prisustvuje svima društvenim priredbama. Ima orkestar
1 fanfaru.
Izveštaji ostalih funkcionera primljeni su bez debate. Pic hiranja nove uprave najoštrije se je protestvovalo
protiv poslanice Katoličkog episkopata.
Novo izabrana uprava jo ovako sastavljena: starešina Dobra Bogdanovič, potpresednik Opštine Beograda, zamenik Dragutin Živanovič, tajnik Ivan Trinajstič, prosvetar Stojan Gli-gorijevič, načelnik Toma Vladimirovič, zamenici Franja Brnčič i Spasoje Mar-hart, načelnica Kosovka Filipovič, članovi uprave: Miličko Soškič, Miladin Jovanovič, Marijan černovič, dr. Voja Stanisavljevič, Samuilo Mandil, Josip Bizjak, Milutin Magazinovič, Božidar Tomič, Ljubica Magazinovič i Olga Bizjak; zamenici: Ema Živanovič, Ljubica Stanisavljevič, Jelena Jačimovič, Dorde Stanojevič, dr. Radmila Marin-čevič, dr. Niko Kalodera. Odžič, Sava Miloševič, Blagoje Jelisavčič, Miloslav Pavlovič, Jovan Popovič; revizioni odbor: Sava Dordevič, Dragi Zarič, Branislav Čirkovič, Vlada Šterič, Dorde Prokič; zamenici: Stanislav Bogosav-ljevič, Franja Ajzenhamc r, Ivan Ban, Ljubomir Cvejič, Milutin Magazinovič, Samuilo Mandil, Dragutin Živanovič, Toma Vladimirovič i dr. Pavle Čubro-vič; zamenici: Miladin Jovanovič, Ema Živanovič i Ivan Trinajstič. Novi odbor ima tri sveštenika: starokatoličkog, pravoslavnog i muslimanskog.
SOKOLSKO DRUŠTVO ВЛТАЈ-NICA
t Jovan Subotin.
Kobnim nesrečnim slučajem pre-kinut je život našeg odličnog brata Sokola Jovana Subotina, koji je do po-
•j Brat Jovan Subotir
slednjeg časa bio uz svoju braču i sestre, veseo i pun neodoljive volje za rad u našim sokolskim redovima. Život našeg brata Jove ugasio je se u momentu kada nam je bio najviše potrc-ban — preminuo je u svojoj 30 godini života — na dan 28 januara 1933 god.
Pokojni brat Jovan rodio se 16 avgusta 1903 godine u Čortanovcima — Srem, — a u Batajnici je postavljen za nadzornika pruge, — te je i kao službe-nik bio voljen i cenjen od svojih pret-postavljenih. U našem društvu kao statističar radio je neumorno i predano.
Koliko je bio zaslužan svojim radom i voljen svojom pristupačnošču, pokazalo je mnogobrojno gradanstvo i činovništvo, koji su pokojnika ispra-tili na večni počinak u svoje rodno mesto Čortanovci. — Sokoli su dostojno ispratili svog dragog brata, a brat Momir Stanisavljevič oprostio se s nji-me u ime celokupnog članstva.
Večna mu pamjat!
SOKOLSKO DRUŠTVO INDIJA
15 januara 1933 godine održana je treča redovna godišnja skupština. —-Skupštinu je otvorio starešina br. D. Vojnovič. U svome govoru na prvom mestu pozdravlja Nj. Vel. Kralja Aleksandra I i starešinu Sokola Nj._ Vis. Prestolonaslednika Petra, koje reči svi prisutni prihvačaju sa oduševljenim po-klicima: Živio! i Zdravo! Pozdravlja prisutnog delegata župe brata Franu Žica i svu prisutnu braču i sestre. U daljem svom govoru daje opčenit pregled društvenog rada. Na molbu uprave, a na uspomenu stogodišnjice dr. Miroslava Trša, opčina je dala ime jednoj ulici »Tyrševa ulica« i napo-sletku kao največi uspeh da je opčina poklonila društvu veliko i na lepom mestu zcmljište za sokolski dom i letno vežbalište.
Iza toga pročitana je novogodiš-nja poslanica bratskog Saveza, pa sc prešlo na rad po dnevnom redu.
Svi društveni funkcioneri podneli su svoje izveštaje: tajnik br. Lozjanin
o	celokupnom radu društvene uprave; načelnica s. Petrovičeva o tehničkom radu društva; prosvetar br. Vukovič o radu prosvetnog odbora; blagajnik br. Mihaljevič o blagajničkom poslovanju, statistiearka s. Vojnovič o društvenoj statistki i s. Markovič o stanju knjižnice i čitaonice. Pročitan je izveštaj br. ekonoma o društvenoj imovini. Svi izveštaji primljeni su bez diskusije.
Brat imhof pročitao jc izveštaj rcvizionog odbora, kojim sc daje raz-rešnica upravi za rad u 1932 godin i. Iza prijema budžeta za 1933 godinu
izabrana je nova uprava, u koju su ušla sledeča brača i sestre: starešina: Vojnovič Dorde, zam. st. Todorovič Dobrosav, tajnik Lozjanin Petar, prosvetar Vukovič Vlad mir, načel. Prodanovič Milan, zam. nač. Atanackovič Dimitrije, načelnica Petrovičeva Nada, zam. nač. Goranovičeva Štefanija. — Članovi: Priča M hajlo, dr. Grabovač-ki Krsta, Petrovič Milan. Mihaljevič Dragutin, Azarič Bogdan, Kovačevič Krsta i Ajbek Ivan. — Zamenici: Do-minik Petar. Devič Matija, Stojič Bo-goljub, Goranovič Vlatlimir i Markovič Ljubica. — Nadzorni odbor: Naj-hauzer Ignjo, Jankovič Sava i Steva-novič Sava. —■ Zamenici: Imhof Dura, Rusevljan Mirko i Vranič Marko. —
^sti: J°vanovič Dimitrije, Priča '	.a,j , dr. Grabovački Krsta, Voj-
novič Anica i Petrovičeva Nada. — Zamenici: Prodanovič Milan, Dordevič Ljubomir i Perazič Milena. — P. L.
Župo Bjelovar
SOKOLSKO DRUŠTVO DARUV. BRESTOVAC
Sokolsko društvo u Daruvarskom Brestovcu održalo jc dne 22 januara
. sv°iu redovi tu godišnju glavnu skupštinu pod pretsedanjem starešine brata Jove Lukiča, koji je pozdravnim govorom istu otvorio.
Zatim je prosvetar brat Stjcpan Popanka održao predavanje o sokol-skoj ideologiji i dužnostima Sokola prema narodu i otadžbini osvrnuvši sc na poslanicu Katoličkog episkopata, a nato je pročitao protestne brzojave poslane od strane Sokola Savezu SKJ i Pretsedniku vlade. Pročitana je zatim poslanica Saveza, a nakon toga podne-šeni su izveštaji tajnika, blagajnika, prosvetara, načelnika i revizora, koje je skupština prihvatila s odobrenjem.
Iz svih izveštaja razabire se, da je rad društva, kako u tehničkom tako u prosvetnom i finansijskom pogledu, bio plodan i koristan.
Prešlo se zatim na izbor uprave, pa je jednoglasno, s malom promenom, izabrana prošlogodišn ja uprava i to: starešina Jovo Lukič, zamenik starešine Franjo ml. Čuhnil, načelnik Ljubomir Lukič, načelnica Cecilija Rehak: tajnik Stjepan Sanič, statističar i zamenik tajnika Alojz Kegl, blagajnik Avram Kovačič, zamenik Franjo Valenta, revizioni odbor Pavle Šamiljski. Matija Vrban i Venci Kudrnovski, zamenici Stjepan Popanka i Franjo ml. Čuhnil; sud časti: pretsednik Matija Vrban, članovi Pavle Šamiljski, Stjepan Popanka i Jovo Lukič, zamenici An-drija Kovačič, Franjo ml. Ouhnič i Marijan Kole tič: upravni odbor: Dure Santo, Franjo Valenta, Andrija Kovačič, Eduard Halačka i Petar Puškarič; pročelnica diletantske sekcije Zlata Perlič i prosvetar Stjepan Popanka.
Konačno je starešina brat Jovo Lukič pozdravnim govorom uz sveopee odobravanje zaključio ovu skupštinu.
SOKOLSKO DRUŠTVO MASLO-VARE
U nedelju 22 januarja Sokolsko društvo Maslovare održalo je svoju godišnju skupšt mu, koja je bila vrlo dobro posečena. Starešina društva učitelj Sjerihov otvara skupštinu i pozdravlja prisutne, zahvaljujuči se svima na sokolskom trudu i radu u prošloj godini. Zatim prelazi na poznati: poslanicu Katoličkog episkopata, što izaziva ogorčenje i proteste kod pri-sutnih. Sa skupštine poslan je brzojavni protest Savezu SKJ i Pretsedniku vlade.
Nakon čitanja novogodišnje poslanice bratskog Saveza prelazi se na izveštaje odbornika, koji su bili pazljivo saslušani. Iz izveštaja tajnika, teh-ničkog odbora, blagajnika, prosvetara, statističara, članova, suda časti '! nadzornog odbora vidi se da društvo ra-pidno napreduje. Danas ima sve potrebne sprave za vežbe, raspolaže s bibliotekom, radio aparatom i tambu-raškim zborom. Vcžbača jc 70, koji su podeljeni na 6 kategorija.
Posle saslušanih izveštaja bira sc nova uprava društva, koja je aklama-cijom izabrana, a u koju su ušli svi prijašnji odbornici:
Starešina učitelj Stjepan Sjerihov, zamenik ing. Risto Misita, načelnik Milan Rodič, načelnica Katica Marinič, prosvetar M irko Obradovič, statističar Boško Panič, ekonom Dušan Šebič, knjižničar Milan Zorič, odbornici: Nikola Feter, Drago Mirič, Matko Kranjc, Ibrah m Tabakovič, Jure Baj-tola, Luka Jotanovič i Pero Prolič Blagajnik Ljubo Miljanovič. Nadzorni odbor: Dušan Šebič, Mijo Kenštek Sud časti: ing. Rista Misita, Dragut n Polanc, Nikola Fetcr, Mirko Obradovič, Potočanin. Zamenici: Jakov Mi-honovič. Mato Zlotun č, A. Stošicki. Drago Vidergard i Drago Peršič.
Starešina Sjerihov zahvalivši se skupštini na poverenju, apeluje na članstvo da sledujc Tirševu nauku i zaključio jc skupštiinu.
SOKOLSKA ČETA GRADINA
Glavna godišnja skupština Sokolske čete u Gradini, održana jc 15 januara, kojoj su prisustvovali izaslanici Sokolskog društva Virovitica.
Skupštinu, koja je bila vrlo dobro posečena. otvorio je brat starosta To-
mo Radič s lepim govorom pozivajuči prisutnu braču na dalj n ju ustrajnost u radu, slozi i ljubavi sve brače obiju ve-roispovesti,
Nakon toga prelazi na čitanjc poslanice SKJ, koju skupština jednogla-sno prima do znanja.
Zatim slede izveštaji društvenih funkcionara, iz kojih se razabire, da je četa u god. 1932 vidno napredovala.
Nakon razrešnice stare uprave bi-ra se nova u koju su birana sledeča brača: starosta Tomo Rudič, zamenik Marko Kaladič, tajnik i statističar, Mi-hajlovič Juraj, zamenik Đorđe Miletič, blagajnik Josip Ribič. Odbornici: Leo Šaiber, Rade Robič, Ivan Gradinjan, 1'iiip Popadič, Marko Puškarič. — Re-vizioni odbor: Eugen Vais i Ivan Va-lušek. — Prosvetar: Večeslav Še pl. _ Posle toga pristupa se osnivanju knjižnice ove čete, te dužnost knjiž-ničara prcuzima sestra Vilma Šepi.
Župa Celje
VSEM BRATSKIM EDINICAM
Bratska društva in čete, ki še niso poslala župi velikih statističnih izkazov za leto 1932., nujno prosimo, da jih pošljejo vsaj do 15. februarja 1933. Župa potrebuje izkaze za sestavo poročil za župni občni zbor, ki bo v prvi polovici meseca marca. Prosimo točnosti in prizanesite nam z opomini.
Župna uprava.
SOKOLSKO DRUŠTVO MOZIRJE
Naš Sokol je imel v nedeljo dne 29. januarja t. 1. svoj petdeseti 'redni občni zbor.
Občnega zbora sc je udeležilo 38 elanov in 12 članic skupaj 50. Iz točnega in obširnega poročila posameznih funkcionarjev je razvidno, da je društvo v minulem letu prav marljivo delovalo, bodisi pri telovadbi, kakor tudi na prosvetnem polju. Brat starešina se je uvodoma zahvalil vsem bratom in sestram za njih požrtvovalno delo, kakor tudi izrazil zahvalo sedanjemu občinskemu odboru trga Mozirje, ki mu načeljuje župan br. Goričar Matija, ki je v sedanjih težkih časih z veliko požrtvovalnostjo pripomogel k gradnji lepe telovadnice, ki jo bo Sokolsko društvo otvorilo. Mnogo, mnogo skrbi še čaka društvo v tekočem letu, ki pa bodo z dobro voljo članstva prav gotovo premagane.
Po poročilih funkcionarjev je sledila volitev društvene uprave, ki jc ostala razen malih izprememb dosedanja.
Starešina Troger Jože, namestnik Sirko Franc, tajnik Vajd Ivo, blagajnik Vičič Stane, načelnik Pistotik Franc, načelnica Peunik Erna, prosvetarica Uormk Slavica ter člani uprave Kle-menak Ivan, Kosem Karol, Goričar Bruno, Filipčič Ivo in Škruba Matija.
Po končanem dnevnem redu, ki je trajal skoro tri ure, sc je razvila živahna debata o nadaljnjem delovanju društva ter jc ob 6. uri zvečer br. starosta uspeli občni zbor zaključil.
SOKOLSKO . DRUŠTVO VELENJE
Naši mladi smučarji so v nedeljo
m' *mc;li svoj dan. Dopoldne so se vršile smučarske tekme, ki so bile pr-votno zamišljene v večjem obsegu. Povabljena so bila sosedna sokolska društva, ki so tudi najavila lepo število tekmujočih. Toda neprijazni jug nam jc v zadnjem hipu preprečil namero in brzojavno so bila društva obveščena, da se tekma ne vrši. Reducirala se je le na tekmo domačega naraščaja. Ta je kljub zadnjim, smuku neugodnim dnem prav dobro uspela, ker jc ponoči burja mahnila po jugu in nam ohranila lep 20 cm visok sneg. Pri tra-siranju proge se je namreč ledena skorja udrla in na površje je prišel sipek, mehak sneg, ki je za vožnjo zelo ugoden. Proga dolga 5 km, srednje-težka, jc nudila tekmovalcem truda, a obenem tudi lepih uspehov.
V	prvem razredu moškega naraščaja, to je od 16. do 18. leta je dosc-5, Prvo mesto Čepelnik Rado v času
m^n' ^ s°k- H- Steinbach Herbert
min™? s4e3k.Sek ’ IIL Be« Jože 32
FdnXl m1nCd^ izPod 16 let 1 Že™*
hn 32 min ‘ П SCkf » Tonhauser Miha J-i mm. lj sek Tli	■	* i
Slavko 34 min. 15 sek. °*гаЈе«зек
Pri naraščajnicah je dosegla I me sto Ograjensek Roda v času 38 min 36 sek.
Vsi so tekmovali na isti progi.
Popoldne istega dne se isti naraščajniki priredili veseloigro »Trije tički«, katere gmotni in moralni uspeh jc bil prav zadovoljiv. Čisti dobiček se bo uporabil za zletni fond moškega naraščaja.
Nade za možnost župne smučarske tekme 12. t. m. v Velenju se boljšajo, smučarji, smučarke korajžo! Smuk!
Limena glazbala
(Blechinstrumenti) 12 komada u odličnom stanju za pješačku ili sokolsku konjaničku fanfaru radi bolesti prodaje se jeftino. Adresa: Kosta Vanjek, kapelnik, Samobor kraj Zagreba.
Župa Cetinje
ŽUPSKI PREDNJAČKI TEČAJ ZA SOKOLSKE ČETE
Od 2 februara počinje prednjački tečaj župe Cetinje za sokolske čete. Prijavljenih polaznika ima 50 iz raznih mesta ove župe. Ima ih čak jz Peči i dr. daljih mesta. Ovaj tečaj če trajati i mesec. Pripreme su izvedene za osi-guranje istoga, blagodareči predusret-Ijivosti Sokolske župe, nastavnika tečaja i rukovodioca br. Žluve Josipa, župskog načelnika, a naročito se ima zahvaliti komandantu Zetske divizijske oblasti gosp. Maksimoviču Vojinu, div. đeneralu, koji je stavio Sokolu Cetinje za polaznikc tečaja potrebne prostorije za vežbanje i nastavu, prenočišta i t. d. Šta više odredio je 1 agilnog oficira, koji če uvežbavati polaznike tečaja u vojnim vežbama.
Nastavnici tečaja su br.: Žluva Josip (za sustav), Piletič dr. Vladimir (za ideologiju), Milič Ščepan (za sokolsku istoriju, narodnu istoriju i naši velikani), Gvozdenovič dr. Milan (za higijenu), Tomaševič dr. Milan (za pr-vu pomoč), Slapničar Đuro (za poljo-privredu), Ivanovič Milutin (za organizaciji! i administraciju).
SOKOLSKO DRUŠTVO CETINJE
Godišnja skupština Sokolskog društva Cetinje održana je 29 januara t. g. uz veliko učešče članova i članica. Starešina društva br. Jovan dr. Martino-vič otvorio je skupštinu pozdravom članstvu; potom se osvrnuo na prilike, koje sada vladaju u Sokolstvu povodom objave poslanice Katoličkog epi-skopata. Celokupno članstvo je budno pozdravilo Nj. V. Kralja, državno i narodno jedinstvo, posle čega jc akla-macijom pozdravljena podnešena lista članova za društvenu upravu Sokola Cetinje, koju listu je potvrdila Sokolska župa Cetinje.
Novu upravu čine: starešina Jovan dr. Martinovič, zamenik Filip Mar-tinovič, tajnik Nikola Tomanovič, načelnik Kosta Ligutič, načelnica Svetlana Ševčik, prosvetar Dušan Velimirovič, blagajnik Milonja Deletič. Upravni odbor: Vujovič Marko, Vukmirovič Du-ro, Ignjatovič Ivan, major, Gordič Ri-sto, Dedič (,’etko, Durovič Jovo, Ilič-kovič Milo, Žluva Josip, Lazovič Mitar, Kaluderovič Matan, Martinovič Mihaj-
lo,	Meljnikov Nikola, Miletič dr. Radoslav, Milič Ščepan, Milovič Alcksan-dar, Piletič dr. Vladimir; zameniei: Vujičič Tripko, Bajovič Milan, Ivan-čevič Milan, Jakšič Boško, Jahič Rizo, Lazarevič inž. Ljubo, Rajnvajn Ale-ksandar, Tomanovič Vuke, Čakič Dušan. Revizori: Bokan Nikola. Pajevič Dušan, Spasič Duro; zameniei: Kneže-vič Ljubo, Radoičič Mirko, Sud časti: Bajič Mihajlo, Buj Milan, Rajnvajn Mi-hailo.
SOKOLSKO DRUŠTVO KOTOR
Sokolsko društvo Kotor održalo je svoju glavnu godišnju skupštinu dne 22 januara. Bilo je prisutno od 251 članova 116.
Starešina brat Bruno Marčič otvorio je skupštinu lepim govorom u ko-jem je istaknuo rad u prošloj godini i oertao smernice rada u ovoj godini. Naglasio je poslanicu Katoličkog epi-skopata radi koje je poslana depeša Savezu, pa moli skupštinu da istu odobri, što skupština s odobravanjem priti vača. Istaknuo je kako u našoj bisku-piji nije dolazilo do incidcnata izmedu Sokolstva i svečenstva, pa misli, da je P°v°da i presvetlom biskupu Lčeliniju da poslanicu ne šalje u narod, a da time ne izaziva nepotrebne alarme.
Svi društveni funkeioneri, pošto je proeitana savezna poslanica, pročitali su svoja izvešča, koja su s odobravanjem primljena, pa se prešlo na izbor novu uprave. Posle dogovora uprava je izabrana jednoglasno: starešina brat Bruno Marčič, zamenik pukovnik Bori-voje Markovič, tajnik Ivanko Bendiš, blagajnik Tomo Šantck, prosvetar Miho Domančič, načelnik Ivo Oblak, načelnica Tonka Vik, te još nekoliko uglednih Sokola kao odbornici i zameniei. —
Vredno je zabeležiti da društvo ima šest seoskih četa, kojima posvečuje osobitu brigu u svakom pogledu. I ove su održale svoju skupštine i iza-brale svoje uprave.
Društvo se bori s mnogo poteško-ča, a osobito za vlastiti dom, jer gde sada vežba u gimnazijsko j zgradi, koja ima trošnu i nehigijensku dvoranu, te vrlo tesnu, ne može da rad uspeva onako, kao što bi mogao.
Zaslugom brata Lale Zubera društvo če ovoga leta razviti svoju zastavil, kojom če se prigodom održati u Kotoru okružni slet.
SOKOLSKO DRUŠTVO BUDVA
Dana 15 januara^ ove godinc odr-zalo je Sokolsko društvo Budva svoju glavnu godišnju skupštinu.
Župu je zastupao starešina društva brat Jovan Dabkovič.
Pretsedavajuei je otvorio skupštinu s prigodnim govorom, pozvavši pri-sutne da se sete našeg največeg Sokola Nj. V. Kralja i eitavog Doma Kara-
đorđeviča. Iza ovog nastalo je urne-besno klicanje Kralju, Jugoslaviji i Sokolstvu. Potom su pročitani pozdravni telegrami, koji su sa skupštine upučeni bratskom Savezu i župi, kao i telegrami upučeni Savezu SKJ i Pretsedniku Ministarskog saveta u kojima se oštro osudujc napad Katoličkog episkopata.
Zatim sc prešlo na čitanje godiš-njih izveštaja. Iz svih izveštaja sc vidi, da je u minuloj godini društvo vodeno s velikom požrtvovnošču i voljom te da je rad društva u prošloj godini bio odličan.
Pošto su pročitani svi izveštaji’ funkcionera, koji su jednoglasno prim-Ijcni, prešlo se na pitanje gradnje doma. Brat tajnik čita iserpan ekspoze izvršnog odbora društva podnesen skupštini u smislu gradnje doma. Iza ovog nastala je poduža diskusija, posle koje se sakupila između prisutnih prilična svota priloga za gradnju doma.
Posle toga pristupilo sc izboru nove uprave u koju su ušli: starešina brat Jovan Dabkovič, zamenik starešine brat Vinko Kačič, tajnik brat Nikola Medin, načelnik brat Milan Ljubiša, zamenik načelnika brat Aleksa Zeno-vič, načelnica sestra Zora Botič, blagajnik sestra Marija Botič, statističar brat Nikša Fabris, gospodar brat Nikola Zenovič, pročelnik lekarske sekcije brat dr. Ljubomir Tolič i kapelnik brat Antun Skutari.
Pošto je bio iscrpljen dnevni red pozvao je brat starešina sve prisutne na agilan rad u idučoj godini i nato zaključio skupštinu.
SOKOLSKO DRUŠTVO JOŠICE-DURIČI
Dne 22 januara održana je glavna skupština, koju je otvorio brat starešina Simo Sekulovič s govorom u ko-jem iznosi sve vrline i sve mane društvene u godini 1932. Zatim je brat društveni sekretar Roko Mihaljevič pročitao poslanicu Savcza i svoj godiš-iiji izveštaj. Brat društveni načelnik Andrej Cvar pročitao je izveštaj o teh-ničkom radu i statistiku društva i to: 58 članova, 12 članica, 5 muških nara-štajaca i 1 ženska; 18 muške i 8 ženske decc. Blagajnik Tomo Kosovac pročitao jc društveni inventar i blagaj-ničko stanje, a brat društveni revizor Branko Marovič svoj revizorski izveštaj, nakon čega jc bila dana razreš-nica staro j upravi.
Zatim je predložena župi nova uprava: starešina Simo Sekulovič, zamenik Vukasovič Lazar, sekretar Mihaljevič Roko, načelnik Cvar Andrej, načclnica Rajvajn Zorka, blagajnik Kosovac Tomo, statističar Dučič Marko. —
Delegat župe O. Jerotej Petkovič pozdravio je prisutne u ime župe, po-hvalio dosadašnji rad društvenih funk-cioncra i preporučio da ne klonu duhom več da ustraju do konačne po-bede Sokolstva nad svojim neprijatc-ljima. Osudio jc poslanicu Katoličkog episkopata, a naročito jc istakao okol-nost da dični starina i Jugoslavcn bi-skup Učclini nije se s istom solidari-sao. —
Na koncu brat starešina Simo Sekulovič zahvalio se na poverenju te je obečao da če skupa sa ostalim funkcio-nerima sve sile uložiti da visoko drže sokolski barjak na Loveenu.
SOKOLSKO DRUŠTVO LUŠTICA
Sokolsko društvo Luštiea održalo je 29 januara o. g. svoju godišnju skupštinu, koja jc bila dobro posečena.
Skupštinu je otvorio društveni starešina pozdravnim govorom, kojim je pozdravio Nj. Vel. Kralja i Vladarski dom, Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra, Savez Sokola kraljevine Jugoslavije i župu Cetinje, koje jc pozdrave skupština oduševljeno prihvatila i dala oduška svomc ushičenju.
U svomc govoru starešina je po-red ostalog spomenuo i poslanicu Katoličkog episkopata. Ovaj čin nepra-vednog napada na Sokolstvo skupština je s prezrenjem odbila.
Pošto su izabrani overo vitel ji zapisnika nastalo je čitanje izveštaja, koje jc skupština sa zadovoljstvom pri-mila i dala upravi razrešnicu za agilan rad u prošloj godini.
Iz podnešenih izveštaja moglo sc videti da je uprava uložila mnogo truda i da je trud urodio dobrim plodom.
Odrcdivši članarinu i način njezi-nog naplačivanja u ovoj godini kao i instrukcije da sc dode do prikladnog vežbališta za članstvo, predložena je nova uprava ovako: starešina brat .Toko Palandarič, potstarešina brat Din. Kršanac, tajnik brat Ljub. Bego, prosvetar brat Zlatomir Nikolič, načelnik brat Dušan Vukičevič, a zamenik načelnika brat Viktor Ljaševskij, načelnica sestra Jovanka Ridel,- a zamenica sestra Zorka Zambelič: Za članove uprave predložena su brača: Marko Irdešič, Niko Rusovič, Niko Bogovič, Niko Stojkovič i Marko Kršanac. Za revizore su predložena brača: Milan Blagojevič, Marko Zambelič i Kosto Kaluderovič. U sud časti predloženi su: Tripo Marovič, Pero Radovič, Marko Setenčič i Gavrilo Vladnič.
Skupština je protekla u najlepšem redu.
SOKOLSKO DRUŠTVO PERAST
Sokolsko društvo Porast održalo je
8	januara tek. god., svoju redovitu glavnu godišnju skupštinu, koju je otvorio zamenik staroste brat Vukasovič Bogdan, pročitavši poslanicu bratskog Sa-veza.
Nakon toga pročitani su izs'eštaji društvenih funkcionara o radu u minuloj godini.
Zatim j c uzeo reč izaslanik br. župe, II zamenik staroste župe, br. Marčič Bruno. U svom lepom govoru raz-lažc o zadači Sokolstva, životu i radu neumrlog Tirša. Skrenuo je pažnju i na nastupajuču jubilarnu godinu našeg Sokolstva, t. j. 70godišnjieu osnutka »Južnog Sokola« u Ljubljani.
Posle razrešnice staroj upravi prešlo se na biranje uprave, koja je nakon dužc debate sastavljena ovako: starosta Stražičič Marin, zamenik dr. Gazi-na Dušan, tajnik Cvitanovič Nikola, načelnik Karlovič Bogomil, prosvetar Bratičevič Lenka, blagajnik Todorovič Duro i statističar Milinovič Nikola. — Odbornici: Blaževič Jurislav, Durano-vič Rade, Mustur Dušan, Krivokapič Slavo i Montan Jeronim. — Sud časti: Kovačevič Franjo, Švelh Franjo, Frank Božidar, Balaban Jovo i Dali Romeo. Revizori: Medvid Ivan, Milina Dragu-tin i Vujačič Gojko.
Brat Stražičič Marin u ime novo-izabranog odbora zahvalio se skupštini na poverenju.
Skupštinu je zaključio br. Marčič Bruno kračim govorom, koji je pri-hvatilo članstvo usklicima oduševlje-na Kraljevskem Domu i Velikoj Jugoslaviji. Posle toga jednodušno je otpe-vana sveslovanska himna »Hej Sloveni« i himna kraljevine Jugoslavije.
SOKOLSKO DRUŠTVO PRČANJ
Ovo društvo održalo je svoju glavnu godišnju skupštinu 22 januara na kojoj je kao izaslanik župe prisustvo-vao br. Miho Domančič. Skupština je bila veoma dobro posečena.
Na početku skupštine br. Domančič, u zanosnom i jezgrovitom govoru, izneo je značaj Sokolstva u našoj na-eionalnoj prošlosti i sadašnjosti te po-bio napade Katoličkog episkopata na uzvišenu sokolsku ideju. Njegov govor ostavio jc na pr isutne dubok uti-sak.
Sve izveštajc društevnih fvr.kcio-nera, skupština je jednoglasno primi-la. Zatim je izabrana sledeča uprava: starešina, prof. I. Zlokovič; potstarešina, Jakov Pavešič, penz'ioncr; tajnik, Vjokoslav Verona, stud. prava; blagajnik, prof. A. Šporcr; prosvetar, prof. Predrag V. Kovačevič; statističai, R. Brguijan, čin. pom. ars.: gospodar Г. Ivovie kovač; Odbornici:	Zorka
Ognjenovč, učiteljica. Milica Pavešič, Miroslav Brajak, Duro Ivovič, Slavko Skladanv, Ante Glavina i dr. Cehano-vie. Revizori: T. Margušin, trgovac, Viktor Brguijan, ribarski nadzornik, Petar Usanovič, lučk'1 zvaničnik.
U ime izabrane uprave zahvalio se je starešina prof. Zlokovič.
Iza skupštine nastalo je veselje i narodna kola. — P. V. K.
Župa Karlova c
SOKOLSKO DRUŠTVO OGULIN
Pred dupkom punom dvoranom u prisuču dvaju delegata župe Karlovae održalo jc redovitu glavnu skupštinu Sokolsko društvo Ogulin dne 28 I ove godine.
Skupštinu je otvorio brat potstarešina Bosnič. Brat potstarešina obrača sc brači i sestrama, kliče starosti Sa-veza našem mladom Visočanstvu Petru, pozdravlja delegate župe i izasla-nika vlasti. Ponavlja pred skupštinom protest, koji je poslat Savezu zbog poznate poslanice Episkopata i kaže da jc Sokol tu pogrdu primio sokolski, viteški, dolično samom sebi i uveren jo da ista Sokolu može samo koristiti, što dokazuje dolazak novog članstva. Zahvaljuje se na brojnom prisuču i prelazi na dnevni red.
Čitaju sc izveštaji. Čitaju brača: tajnik, načelnik, prosvetar, blagajnik. Ovi su izveštaji takovi da se u njima očituje više rada i shvačanja dužnosti nego li je to bilo u poslednje 3 godine. Brat Surovcev u ime revizionog odbora predlaže, da se dade dosadanjoj upravi razrešnica, jer je pronadeno sve u redu. Dobiva reč br. Sabljič, izaslanik župe, kojega iznenaduje tako bro-jan pristup članova. Održava kratak, lep ideološki govor i prelazi na več pomenutu poslanicu koju kritikuje sa sokolskim dostojanstvom. Žali što su crkveni oci zabrazdili, jer ako su igde mogli tražiti neprijateljc, najmanje su to mogli u sokolskim redovima. Njegov govor je upravo frenetički pozdravljen.
Potstarešina uzima reč i predlaže tajno glasanje za izbor starešine, a to obrazlaže time, da če tako doči brat na vodstvo, koji su od svakoga voljena. —
Ustaje br. Jančič i u ime skupšti-nara odgovara potstarešini Bosniču. da jc rad pod vodstvom br. potstarešine u ova zadnja 3 meseca od kako je pre-uzeo vodstvo društva u zameni starešine toliko zapažen, da je mišljenje sviju da br. Bosnič otsada mora biti starosta što skupština jednoglasno
odobrava. Skupština izabire: starešinu br. Bosnič Vladimir, zam. starešine dr. Vodehnal Josip, načelnik: Rubeša Nevenko, zamenik načelnika: Capuder Josip, načelnica Mlinarič Perica, zamenica načelnice Vuškovič Rina, tajnik: Kosanovič Svetozar, za blagajnika Kop-ljovski Stanko, prosvetar Priča Bogdan, izvestitelj za štampu Pavičič Din-ko. Odbornici: Bijelič Rade, Mizner Viktor. Pavičič Prosper, Kneževič Dušan, Tatalovič Duro, Tahi Arnold, Vajda dr. Zlatko, Manojlovič Mile, Golf dr. Dragutin, Bojana Terzič. Revizori: Vuksan Miloš, Surovcev Maksimilijan, Goldner Hugo, Jelušič dr. Hed-vig. Sud časti: Jovanovič dr. Svetozar, Mihelič dr. Ante, Vragovič dr. Stevo, Vurdenja Milan i Pamič Josip.
Uz oduševljeno pljeskanje skupština sc razilazi.
SOKOLSKO DRUŠTVO PLAŠKI
Sokolsko društvo Plaški održalo je svoju glavnu skupštinu 15 januara o. god. Na skupštini su bili i delegati župe: s. Vojnovič-Trkulja Zorka i brat Dočkal Božidar. Mladi i agilni starešina br. Vurdelja Dragoljub vodio je skupštinu vrlo vešto i energično. Izveštaji funkcionera primljeni su bez prigovora, a nokoji i s velikim odobravanjem. Čitavom skupštinom provejavao jc sokolski duh, ali se ipak videlo da je velika oskudica na saradnicima. To sc najbolje očitovalo kad je starešina br. Vurdelja morao dati ostavku radi pre-selenja u Zagreb. Posle dosta duge debate, zahvalivši sokolskoj svesti pojedine brače, a naročito br. Grbe Gaje izabran je novi odbor. Starešina: Grba R. Gajo, zam. Grba Dane, tajnik: Po-savae Slavko, načelnik Stankov Petar; zamenik: Strenij Bogomul, načelnica: Nikoliš Milcva. Prosvetar:	Popovič
Milka, blagajnik: Tatalovič Mara, statističar: Rueki Konstantin. Odbornici: Skorupan Mladen, Fištrovič Stjepan, Šerli Josip, Margan Svetorad, Latas Petar, Dokmanovič Danilo, inž. Jelinič Ivo, Cvjetičanin Nikola.
SOKOLSKO DRUŠTVO SLUNJ
Sokolsko društvo Slunj održalo je svoju glavnu godišnju skupštinu 22 o. m. Skupština je bila vrlo dobro posečena, a bili su prisutni i izaslanici bratske Sokolske župe Karlovae: brača Matovič, starešina župe, Blaškovič, načelnik župe i Šestak, župski ekonom.
Starešina društva brat Josip Ne-ralič otvorivši skupštinu pozdravio je naročito braču izaslaniko Sokolske župe, što je sva skupština oduševljeno prihvatila, a zatim je istakao potrebu da se sokolski redovi što čvršče po-vežu, a pogotov) sad kad su se svi neprijatelji složili da nas odele i svla-daju. —
Posle početka rada skupštine oda-slan je pozdravni brzojav Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije i proeitana nnvogodišnja poslanka Savcza.
Nakon izveštaja svih fuitkcionera odbora, uzeo je reč brat Mirko Malo-vic. starešina Sokolske župe Karlovae, koji jc istakao svoje potpuno zadovoljstvo s radom našega društva i u dužem govoru oertao prilike u kojin»a sc nalazi naše Sokolstvo, naročito obzirom na najnovije dogodaje. Pozvao jc sve, da ustraju u sokolskom radu, jer samo taj rad može doneti^ koristi našem narodu. Govor brata župskog starešine oduševio je sve prisutne i bio je srdačno pozdravljen.
Nakon toga izvršen je izbor ela nova upravnog i ostalih odbora, te jeza starešinu izabran brat Josip Nera-lič, za tajnika brat Mirko Durič, za načelnika brat Dušan Vitas, za načel-nicu sestra Marija Nikiforova, za pro-svetara brat Ivan Crnkovič i za bla-gajnicu sestra Anka Blaževič.
Skupština je završena s uverenjem da če svi članovi našega društva pora-diti svojski na torne, da rad slunjskog Sokolskog društva bude svake godinc sve plodonosniji.
SOKOLSKA ČETA GENERALSKI STOL
Dne 15 o. m. održana je vanredna sednica s koje su poslani potestni brzojavi, prilikom poznatog napadaja na Sokolstvo od strane Katoličkog episkopata. Brzojavi su upučeni Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije i Pretsedniku Ministarskog saveta.
Za dan 22 o. mj. sazvana je go dišnja skupština naše čete. Ista je održana u prisuču br. Krausa, izaslanika bratskog matienog društv;a Duga Resa.
Starešina br. Tatalovič otvorio je skupštinu pozdravnim govorom, osvr-nuvši sc nemile pojave napadaja na Sokolstvo. Dao je reč br. tajniku Kuntariču, koji je izneo pred skupštinu administrativni rad. Članova je ukup-no 44 od toga članova vežbača 13; na-raštajaea 8, naraštajki 5, <dece muške 8, ženske 9. Prircdena je jedna javna vežba i jedna akademija.
Brat Zatezalo, blagajnik, podneo jc blagajnički izveštaj. Cista gotovina je 2158 Din.	,
Brat Mlinac, načelnik, kaže da jc s vežbačima zadovoljan. Uspeh javne vežbe, akademije i nastupa vežbaca u Oštarijama i Dugoj Resi najbolje sve-doči o kvaliteti vežbača. Iza izveštaja brata prosvetara Mohoriča pročitao je brat Mlinac poznatu poslanicu Kafoli-
čkog episkopata protiv Sokolstva. Pri-sutni su daii vidna izražaja svoma zgražanju nad ovim napadajem Kato-ličkog episkopata na jugoslovensko Sokolstvo.
Brat Mohorič je u kratkom govora podvukao radosnu činjenicu, da ta poslanica nije čitana u našoj crkvi, jer župnik brat Josip Poslek, elan uprave naše čete nije to hteo da čita. Brat Poslek je radi svog sokolskog i jugo-■ .lovenskog rada premešten odavle, i itko je taj premeštaj motivisan raznim neosnovanim razlozima. Br. Poslek bio je pozdravljen s gromkim »Živeo«.
Iza izveštaja nadzornog odbora podeljena je razrešnica staroj upravi i na potvrdu je predložena stara uprava u ovom sastavu: starešina: Tatalovič Rade, potstarešina Vrečica Simo, tajnik: Mato Puntarič, blagajnik: Zatezalo Teodor, načelnik: Mlinac Josip, zamenik načelnika: Matešič Joso. — Odbor: Poslek Josip, Skukan Antun, Zora Brajkovič, Skrtič Joso. Revizioni odbor: Erdeljac Janko, Delač Stjepan i Benič Antun.
Predložen je na potvrdu novo-ustrojeni prosvetni odbor u ovom sa-stavu: prfctsednik: Mohorič Vjekoslav, prosvetar, tajnik: Metešič Joso, zame-nik prosvetara, članovi: Poslek Josip, župnik, Brajkovič Zorka, učiteljica i Igor Lukež, učitelj. Društveni novinar: Matešič Joso, dopisnik.
Nakon iscrpnog dnevnog reda za-hvalio se brat starešina prisutnima na brojnom odzivu i ponovnom povere-nju, te zaključio skupštinu.
Na župski prednjački tečaj od 30 I do 16 II o. g. otišla su brača Mlinac Joso načelnik i Matešič Joso, zamenik načelnika.
Župa Kragujevac
SOKOLSKO DRUŠTVO SENJSKI RUDNIK
Sokolsko društvo Senjski Rudnik održalo je svoju redovnu godišnju skupštinu 29 jan. 1933 g. Prisustvovalo je priličan broj članstva. Skupštinu je otvorio ing. brat Ivan Grebenšek, starešina društva, pozdravivši sve prisu-tne. Posle pročitanja ovogodišnje poslanice podneli su pojedini tunkcionari izveštaje o radu društva u prošloj go-dini.
Br. F. Kljujie podneo je tajnički izveštaj, iz koga se vidi snažan rad. Blagajnički izveštaj podneo je br. Ivan Deletiš. I pored opšte krize stanje je blagajne zadovoljavajuće. Izveštaj o prosvetnom radu podneo je brat A. Milojevič. U oči pada činjenica da su u svemu bila samo tri predavanja! Govora pred vrstom 45, zabava i matineja 13. kino pretstava i2. Pretplatnika za Sokolski glasnik je 16. Načelnički izveštaj podneo je brat B. Pilinger. Društvo broji vežbača 85. Pored toga da je u društvu mnogo članstva, koje je sposobno za vežbanje, je broj vežbača najmanji kod članstva. U toku godine priredili smo jedan javan čas i jednu akademiju u mestu. Zatim se prešlo na hiranje novog odbora za 1933 g.
U odbor su birana sledeča brača i sestre: starešina ing. Ivan Grebenšek, zamenik Raško Matejič, tajnik Franjo Kljujič, prosvetar Aleksandar Milojevič, blagajnik Ivan Deletiš, načelnik Božidar Pilniger, načelnica sestra Inika Jovanovič. Odbornici: Mita Pavičevič, ing. Gojko Bojanič, Nikola Horodicki, dr. Stevan Milosavljevič, Arsa Slavik, Alojz Hore, Bosa Hoge, Mirko Veli-čkovič, Andreja Adamov, Velimir Dordevič, Radivoj Durič, šef računovodstva, Mata Buha, Frano Kokalj, Milan Jeremič, Žika Jocič, Dragi Krkič, Ratomir Krkič, Miloš Ilič.
U nadi, da e novi odbor uložiti sve sile za dalnji napredak društva, zaključio je starešina br. ing. Ivan Grebenšek skupštinu.
Župa Maribor
SOKOLSKO DRUŠTVO SV. LENART
Na Svečnico dopoldne se je vršil v Sokolskem domu zbor četnih načelnikov slovenj egoriškega okrožja. Udeležba je bila skoro polnoštevilna. Zbor je vodil okrožni načelnik. Razpravljali so o letošnjih telovadnih nastopih, ki jih nameravajo prirediti čete, o našem okrožnem zletu, pokrajinskem zletu v Ljubljani. Sklepalo se je tudi o raznih internih zadevah okrožja. Brat načelnik je sporočil navzočim, da je na pobudo čete Sv. Rupert sklenilo matično društvo sledeče: Da se doseže čim tesnejše sodelovanje med posameznimi edinicami in matičnim društvom, bo odslej vabil odbor matičnega društva na svoje seje tudi zastopnike čet tedaj, kadar se bo razpravljalo o zadevah, ki se tičejo čet. Take seje se bodo vršile najmanj vsako tri mesece. Ta sklep so navzoči bratje z zadovoljstvom vzeli na znanje. Pri volitvah je bil ponovno izvoljen za okrožnega načelnika brat D. Polič.
V	soboto dne 11. II. 1933. se bo vršil v mali dvorani Sokolskega doma občni zbor našega društva z običajnim dnevnim redom.
SOKOLSKO DRUŠTVO LJUTOMER
Naš Sokol je imel v nedeljo dne 22. I. 1933 svoj 30. redni občni zbor, katerega se je udeležilo 119 članov in članic. Starosta br. dr. Stajnko je v glavnih obrisih poročal o najvažnejših dogodkih v minulem letu. Posebno je omenil pastirski list jugoslovanskih škofov. Zoper ta napad na SKJ je društvo poslalo svoj protest na župo in savez. — Brat Lukačič je pozdravil občni zbor kot zastopnik župe in je v krepkih besedah obsodil škofovsko pastirsko pismo in slovenske punkta-cije. Sporočil je tudi, da jo bilo na župni seji soglasno sklenjeno, da se vrši v mesecu juniju v Ljutomeru delni župni zlet ob priliki proslave 30 letnice našega društva.
Iz poročila tajnika br. Stoparja je posneti, da ima društvo 131 članov, 72 članic, 28 naraščaja in 265 dece, skupaj 496 pripadnikov. Vse društvene zadeve so se obravnavale na 25 sejah.
Načelnik br. Pohl je poročal, da se je telovadba vršila v vseh oddelkih v redu. Med letom je priredilo društvo 3 akademije, svoj letni nastop, sodelovalo v okrožnem in župnem zletu, se udelečilo v lepem številu vse-sokolskega izleta v Pragi, tekmovalo v Ljutomeru, Ormožu, Mariboru, podprlo sosedna telovadna društva pri njih nastopih in delalo izlete. Uspehe svojega dela so pokazali telovadci na 18 raznih javnih nastopih.
Kakor nam je predočil načelnik delo za vzgojo telesa, tako nam je br. prosvetar Karbaš podal pregledno sliko o vzgojnem delu, ki je bilo zelo živahno. Predavanj je bilo 16, nagovorov pred vrsto 206, in sicer idejnih, zgodovinskih, zdravstvenih in administrativnih. Prosvetni odbor je priredil razne spominske proslave, dne 29. V. pa je izvršil administrativni tečaj za Mursko sokolsko okrožje. Priliko pri občnem zboru je uporabil br. prosvetar in imel prav lepo idejno predavanje o »Sokolskem delu, ki nas naj dviga«.
Blagajnik br. Poljanec je poročal
o	denarnem prometu in o blagajniškem stanju. Aktiva je znašala koncem leta 389.779-53 Din. S ponosom sc je ugotovilo, da je Sokol kljub krizi zadostil vsem velikim obveznostim v polni meri in se je izrekla blagajniku razrešnica.
Društveni gospodar in predsednik dram. odseka br. Lukačič je natančno poročal o vzdrževanju Sokolskega doma, inventarja, telovadišča in igrišča. Nadalje je poročal o gledaliških predstavah, katerih je bilo devet.
Br. Pušenjak je poročal kot četni referent o delovanju naših čet pri Mali Nedelji, Sv. Duhu in Cvenu. Iz njegovega poročila je bilo razvidno, da delujeta posebno prvi 2 četi zelo marljivo in uspešno in da je prodrla sokolska ideja prav krepko med kmetsko ljudstvo.
Predsednik pevskega odseka brat Trinkaus in predsednik godbenega odseka br. Seršen Ivo sta poročala o delovanju svojih odsekov. Delovanje obeh odsekov je bilo prav uspešno pri vseh društvenih prireditvah.
Socialni odsek s predsednikom br. Vilarjem skrbi predvsem za to, da se ob prireditvah, posefcno še na Miklavževo, obdaruje naša sokolska mladina.
Ugodno je bilo sprejeto poročilo lutkovega odseka, ki ga vodi br. Po-rekar Vlado. Obljubljeno je, da bo Gašperček tudi v bodoče razveseljeval mlado in staro.
Iz poročila zdravnika br. dr. Po-rekar Cirila je bilo razvidno, da so sc zdravniško preiskali vsi telovadeči.
Prireditveni odsek z br. Rajhom na čelu je skrbel, da se je brezhibno izvedlo 5 velikih in več manjših prireditev, ki so tudi pripomogle, da smo lahko zmagali obresti za dolg na našem domu. Vsa poročila so bila sprejeta s priznanjem in zahvalo.
Župni upravi v Mariboru se predlaga v potrditev naslednji odbor:
Starosta br. dr. Stajnko Marko, podstarosta br. Seršen Fran, načelnik br. Lubej Fran, načelnica s. Mohorič Milka, podnačelnika br. Pohl Evald in Škrajnar Janko, podnačelnici s. Žmauc Deli in Vilar Danica, prosvetar brat Karbaš Fran, tajnik br. Stopar Slavko, blagajnik br. Poljanec Franc, statis-tičar br. Jelovšek Jože, gospodar brat Lukačič Avgust, društveni zdravnik br. ilr. Porekar Ciril, referent za čete br. Pušenjak Rado, nar. obrambni referent br. Karbaš Fran, socialni referent br. Vilar Veno, ostali odborniki br. Presl Miro, Miki Ciril, Martinak Viktor, Trinkaus Ivan, Porekar Vlado; njih namestniki br. Rajh Ciril, Ludvik Drago, Senčar Metod, Gorenc Marica.
Delo v bodočem letu bo usmerjeno v prvi vrsti na proslavo 30 letnice obstoja našega društva.
SOKOLSKO DRUŠTVO KRIŽEVCI PRI LJUTOMERU
Naš Sokol je imel 15. I. 1933. redni občni zbor z običajnim dnevnim redom. Udeležba članov je bila zadovoljiva, kakor tudi njih udejstvovanje na občnem zboru. Po otvoritvenih besedah br. Borka so podali funkcionarji izčrpna poročila. Sledile so volitve in sestavila se je društvena uprava večinoma iz samih domačinov, kar smo si že leta in leta želeli.
Društvena uprava je sledeča:
Starosta: br. Fr. Skuhala, podstarosta: br. Mišja, načelnik: br. Fr. Borko, načelnica: s. J. Sinko, prosvetar: br. J. Belec, tajnica: s. M. Kolenc, blagajnik: br. M. Vaupotič.
Upamo, da smo dali v odbor najboljše moči in želimo velikih uspehov našemu Sokolu v tem letu.
SOKOLSKA ČETA ČREŠNJEVEC
Dne 15 I. t. 1. je imela naša četa svoj tretji občni zbor. Ob prav lepi udeležbi članstva je otvoril br. starosta Strigi zbor s pozdravom na vse navzoče ter omenil znani škofovski pastirski list, ki pa ne sme ustrašiti nobenega Sokola. Smo za vzgojo naroda v smislu Tyrševih načel in spoštujemo vedno verska načela vseh konfesij. Sledila so poročila br. načelnika De-tiček Hermana, načelnice s. Cvetkove in vaditeljice s. Iglarjeve o telovadbi naših šestih oddelkov. O prosvetnem delu je poročal br. starosta. Imeli smo
4	predavanja, 2 gledališki predstavi. Osnoval se je tudi tamburaški odsek moškega naraščaja. Ves naš inventar je vreden 9600 Din. Brat pevovodja Hren Vojteh je omenil v svojem referatu vse težave, a tudi lepe uspehe moškega in mešanega zbora. Br. blagajnik Kapun Joško je poročal, da smo letos dobro gospodarili, ker imamo okoli 300 Din čistega dobička. — Po končanih poročilih funkcionarjev je bila soglasno sprejeta naslednja kan-didaturna lista: starosta br. Strigi Anton, podstarosta župan br. Kodelič V., načelnik br. Detiček Herman, načelnica Cvetko Tinica, tajnica Iglar Metka, prosvetar br. Lah Blaž, blagajnik br. Kapun Joško, pevovodja br. Hren Vojteh, kapelnik br. Bizjak Lojze, revizorja br. Bevc Miha in Janšnik Jožef.
Ob sklepu je br. dr. Pučnik, starosta Sokola v Slovenski Bistrici, našega matičnega društva, z jasnimi in stvarnimi dokazi pobijal točko za točko vsebino pastirskega lista, prc-čitanega dne 8 t. m. po naših cerkvah, /ia svoja izvajanja je žel buren aplavz. Končno se je zahvalil za marljivo delo našega odbora, na kar je domači brat starosta zaključil lepo uspeli občni zbor.
Ž.upa Mostar
SOKOLSKA ČETA LOKVE
Na 22 januara održala je naša četa svoju godišnju skupštinu, koja je bila prilično posečena. Naročito pada u oči veći broj starijih i istaknutijih ljudi ovoga sela, a to je jedan dokaz, da plemenita i u z više na sokolska ideja zagrejava njihova staraeka srca i nai-lazi kod njih na opravdano razumevanje. —
Skupštinu je otvorio starešina brat Luban Pjaca, koji je u svom govoru istakao uspeh rada čete u prošloj go-dini a ujedno ukazao i na brojne nedo-statke. Zatim je pročitana savezna poslanica, koju su članovi pazljivo saslu-šali i burno pozdravili. Nakon toga ei-tali su se redom izveštaj i svih funkcio-nera, koje je skupština prhnila na znanje s tom primedbom. da se u idučoj godini bolje kupi i uplačuje članarina. Iz blagajničkog izveštaja naročito se ističe i zvuči lepa svota novaca, koja je uložena u fond za gradnju doma.
Zatim se prešlo na hiranje uprave, u koju su izabrani: starešina Lju-ban Pjaca, zamenik starešine Muharem Šator. tajnik: Gojko Mihič načelnik: Branko Mikic, blagajnik: Veljko Pjaca, prosvetar-knjižničar: \ojislav Av-dalovič, odbornici: Zaklan Salko, Cika-ra Risto, Svinjar Alija, Mihič Kojo Gačič Todor, Gačič Jovo. Nadzorni odbor: Pjaca Simo, Šator Salko.
Na kraju je brat Vojo Avdalovič održao predavanje, u kojem je istakao veliki značaj i ulogu Sokolstva po opči narodni preporod.
'Ž.upa Niš
SOKOLSKA ČETA SALAŠ
Na dan 22 januara o. g. Sokolska četa u Salašu održala je svoju redovnu godišnju skupštinu.
Skupštinu je otvorio starešina čete brat Antič Borivoj.
Burno i oduševljeno je pozdravljen rad uprave, koja je podnela izveštaj o radu i stanju blagajne.
Skupština je primila podnešene izveštaje i za ukazanu pomoč četi u prošloj godini oko podizanja Sokolskog doma. Jednoglasno je izabrala za svoga vanrednog člana br. Duniča Miodraga, advokata u Beogradu, koji je svojim obilatim prilozima pomogao podizanje doma.
Skupština je gromko pozdravila brata Adamoviča Miloša, načel, sreza, koji je najviše doprineo da se sa zidanjem Sokolskog doma otpočne.
Prilikom izbora uprave izabrani su skoro svi dosadašnji članovi te istu cine i to: starešina: brat Antič Borivo-je, učit.; zam. starešine: brat Jovič Stanoje, penzioner; prosvetar: brat Stankovič Sofregnije, učitelj; tajnik: brat Milič Čedomir; blagajnik: brat Demajorovič David, poreznik; načelnik: brat Monič Radenko, nadzor, pu-ta; zam. načel.: brat Pavlovič Miloš, zemlj.; referent za streljačku sekciju:
brat Miljuš Petar, preglednik fin. kontrole.
Prihodi s kojima četa raspolaže biče dovoljni, da se dovrši Sokol, dom, koji je prvi i jedini u čitavom ovom kraju.
Skupština je zaključena u najlepšem redu i raspoloženju.
Župa	masio
IZ ŽUPNE UPRAVE
Zadnji torek v januarju se je vršila ob УЛ6. uri popoldne v župni pisarni plenarna seja župne uprave, ki jc> je vodil župni starosta br. dr. Vašič. Župna uprava je potrdila vse predlagane uprave društev in čet razen društev Št. Rupert in Žužemberk, ki nista poslali do tega roka svojih list: Sklenjeno je bilo nadalje, da se vrši župna skupščina v nedeljo 19. t. m. in z njo zbori društv. načelnikov, prosvetarjev ter statističarjev.
IZ MIRENSKEGA SOKOLSKEGA OKROŽJA
Pred durmi smo župnega občnega zbora, ko bo župna uprava polagala svoje račune, zato naj kot uvod podam par številk ob zaključku dela v okrožju v letu 1932.
Kakor sem že v svojih četrtletnih poročilih poudaril, so bila v tem letu aktivna bolj ali manj vsa društva, edino društvo Št. Rupert je bilo primorano v delu v prosvetnem oziru.
Vsa društva so številila 747 članstva, v decembru 822, od katerih odpade 446 na telovadeče članstvo, ki je telovadilo v 2307 večerih s skupnim številom 24.967 navzočih v vsem letu, in sicer odpade na Trebnje: 345 tel. večerov s 3387 skup. štev. telovadečih (66 tel. članstva); Mokronog: 558 v. — 6223 s. št. (76); Mirna: 330 v. — 3549 s. št. (47); Št. Rupert: 86 v .— 957 s. št. (65); Št. Janž: 520 v. — 6133 s. št. (76); Št. Lovrenc: 165 v. — 1553 s. št. (36); Žužemberk: 288 v. — 3265 s. št. (55).
V	Tyrševem letu je bilo v okrožju
6	dr. nastopov in akademij, v celoti so se prav pridno udeleževala nastopov v okrožju in v župi ter sodelovala pri 41 nastopih s 1210 telovadečimi. Lepe uspehe so dosegli pri okr. in župnih tekmah, pa tudi v Pragi smo bili.
S	pomočjo društv. in župnih pred-r.jaških tečajev se je število prednja-kev dvignilo tako, da šteje danes okrožje 53 prednjakov(ic), od teh 23 z društ. in žup. prednj. izpitom. Sa-vezno šolo sta izvršila 1 elan (Trebnje) in 1 članica (Mirna).
Vzporedno s tehničnim delom je bil razmah prav zadovoljiv tudi v prosvetnem oziru in beleži od leta 1931. prav lep napredek.
Kakor prejšnje leto se je zlasti v Tvrševemu letu posvetilo vso pažnjo dostojni proslavi 100 letnice M. Tyrša, ko so se vršile obvezne akademije v marcu in decembru, 17. IX. pa so žgala vsa društva Tyršcv kres. Predavanj je bilo po društvih 80 sokolskih in 19 drugih, nagovorov pa je štelo 273, kar je poslušalo vsega 19.410 Sokolstva in prijateljev. Ostalih prosvetnih prireditev je bilo 156, od katerih je bilo 33 iger in 24 kino-predstav.
Tudi sokolsko novinarstvo je v razvoju in je bilo v sv.rho koncentriranja vseh poročil izvršenih par sklepov. Iz okrožja je bilo priobčenih v sokolskem tisku 23 člankov in vesti, a v javnem časopisju preko 42. Sokolski tisk šteje žal le 122 naročnikov, a upati je, da sc bo s temeljito reorganizacijo istega v okrožju dvignilo na dostojno višino.
Največji uspeh beležijo naše sokolske knjižnice, ki štejejo 2033 knjig s 1370 čitatelji, ki so prečitali 2989 knjig (832 — 786 — 1647 napram lanskim!).
Smo v jubilejnem letu, ko slave br. društvi Trebnje in Mokronog 25 let dela — a čaka nas tudi Pokrajinski zlet v Ljubljani, kamor pohitimo v čim največjem številu. »Vsi za enega, eden za vse!« — Naprej! Zdravo!
—ar.
SOKOLSKO DRUŠTVO MOKRONOG
Sokolsko društvo Mokronog je imelo v nedeljo dne 15. I. 1933. svojo letno skupščino, ki jo je otvoril brat starosta Herbst Pavel. Uvodoma se je spominjal predstavnikov Sokolstva, obsojal punktacije in poslanico kat. episkopata ter prečital tozadevno brzojavko na Savez SKJ in ministrskemu predsedniku. Sledilo je izčrpno poročilo posameznih funkcionarjev. Društvo je priredilo svoj društveni nastop in 2 akademiji s telovadnimi in pevskimi točkami ter govoroma. Sodelovalo je tudi na zletih v Krmelju, Novem mestu, Trebnjem, Pragi, Mirni, St. Lovrencu in Žužemberku. Uprizorilo je 6 iger: narodnih in mladinskih ter komične nastope. Predvajalo je 15 filmov s 30 predstavami. Med letom je bilo 9 govorov pred vrsto in 4 predavanja. Društvo razpolaga s precej obsežno knjižnico in je naročeno na več različnih izvodov sok. časopisja. Veliko socialno delo je storilo, ko je s sodelovanjem KJS in dr. Rdečega križa obdarovalo za Miklavža do 100 revne mladine svojega okoliša s pe-
rilom, obleko in čevlji. Statistika z dne 31. XII. 1932. je sledeča: 80 članov, 17 naraščaja in 41 dece. Društvena uprava za 1. 1933. ostane z majhno izpremembo ista. Letno skupščino je posetil župni delegat br. Menard. Bodril je navzoče k nadaljnjemu uspešnemu delovanju v znamenju vsestranske priprave za pokrajinski zlet v Ljubljani — na kar je br. starosta zaključil lepo uspelo skupščino.
SOKOLSKA ČETA V ŠMIHELU PRI NOVEM MESTU
je imela svoj drugi redni občni zbor dne 15. januarja t. 1. v poslopju drž. deške osnovne šole. Poročali so vsi funkcionarji tuk. Sokolske čete. Ob tej priliki je bil navzoč kot odposlanec sokolskega društva Novo mesto brat Ogrin, ki je v prav lepih in jedrnatih besedah podal navzočim bratom nekaj smernic o Sokolu kraljevine Jugoslavije. Br. Žukovec je poleg poročila kot prosvetar tudi predaval o Sokolstvu sploh. Oba predavatelja sta v spodbudnih besedah podala svoje misli kar najlepše, le žal, da se članstvo ni udeležilo polnoštevilno, kljub temu, da je bil vsak član s posebnim vabilom pozvan k občnemu zboru. Zdravo!
Žil pa Novi Sađ
SOKOLSKO DRUŠTVO ČURUG
Sokolsko društvo u Čurugu održalo je na predlog dr. Dorda Jovanoviča
4	o. m,_ pomen blaženopočivšem Josipu Jurju Štrosmajeru, biskupu, u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Činodejstvovao je protojerej g. Vasilije Teofanovič i g. Branko Vaka-njac, sveštenik. Pomenu su prisustvo-vali osim članova Sokolskog društva i pretstavnici invalida, dobrovoljaca trgovačkog i zanatlijskog udruženja.
Po održanom pomenu g. Branko Vakanjac, sveštenik, održao je veoma dirljiv govor u kome je istakao velike zasluge pokojnika kao Jugoslovena,
Sl	o ve n a i č o vek a.
Posle podne priredena je zabava za školsku decu s pozorišnim komadom »Rastko Nemanič«, a u veče u sokolani održao je predavanje o Štrosmajeru g. Branko Vakanjac, sveštenik, i član prosvetnog odbora društva.
Neka je Slava i večna hvala Veli-kom Biskupu Štrosmajeru!
SOKOLSKO DRUŠTVO DESPOT.
SV. IVAN
Dana 22 januara o. g., izvršen je izbor nove uprave ovoga društva, pred gotovo celim sokolskim članstvom. Zamenik starešine brat Avdalovič Jovan, učitelj, pozdravio je prisutne i pre nego je otpočeo rad oko izbora novog sokol. časništva održao je vrlo lep patriotski govor brači Sokolima i Sokoli-cama. U govoru se je dotaknuo svih naših narodnih neprijatelja i osudio napadaj Kat. cpiskop'ata na naše Sokolstvo.
Bura protesta za dugo nije prestala, i klicanje Kralju i Otadžbini. Zatim su otposlati protestni brzojavi Savezu SKJ i Pretsedniku vlade.
Nato se je prešlo biranju nove uprave: za starešinu je izabran brat Jovan Avdalovič, učitelj. Za tajnika br. Dura Sekicki, maturant, za načelnicu sestra Jelica Doke Sckickog, a za pret. prost, odbora brat Branko Stefanovič. Prosvetar brat Vlajko Nikolič i t. d.
SOK. DRUŠTVO ST. KANJIŽA.
Sokolsko društvo u Staroj Kanjiži održalo jc godišnju skupštinu. Skup-štinu je otvorio starešina Drago Stojanovič. Spasoje Razič, direktor gradan-ske školc održao je vrlo uspelo predavanje o Štrosmajeru. Pošto su završeni izveštaji, prešlo se na biranje uprave. 'Izabrani su: za starešinu D. Stojano-vič, finans. savetnik, za potstarešmu Luka Kneževič, gostioničar, za prosvetara Spasoje Razič, direktor gradanske škole za tajnika Dimitrije Belan. či-novnik, za načelnika Aleksandar Olu-škin, činovnik, za zam. načelnika Val-tazar Erdeljen, za načelnicu Milena Stojanovič, učiteljica, za zam. načelnice Sofija čičovička, za statističara Slavka Šikonarija, upr. osn. škole, za blagajni-nika i ekonoma Todor Tucakov, učitelj za zdravstvenog referenta dr. Vlada Nikolič, za člana komisije za vojne ispite Aleksandar Tatič, beležnik; za članove odbora: Momčilo Sekulič, Jovan Jovič, Živorad Šusanac, Svetozar Jančikin, Stevan Vernački, Blagoje Petkovič; za pretsednika revizionog odbora H. Petrovič; za člane rev. odbora: Blagoje Todorovič, Zeko Cicmal. Jovo Savclič, Dragomir Denič; za članove suda časti: Milica Tatič, Sava Tanasi-jevič, Mihajlo Milovanovič, Svetozar Jančikin. — Na kraju primi jen je nred-log g. Milovanoviča, da se Saborni trg prozovc Tiršev trg, a još jedna ulica Sokolskom ulicom i predlog br. Raziča da se presvetlom biskupu dr. Učeliniu u Kotor uputi sledeča depeša. Sokolsko društvo St. Kanjiža sa severne granice naše domvine šal je Vam sokolski bratski pozdrav i želi ustrajnost u vasem velikom naeionalnom radu sa uzvi-kom: Živeo! — Starešina Dušan Sto janovič.
*
Župa Osijek
ZBOR DRUŠTVENIH NAČELNIKA DONJOMIIIOLJAĆKOG SOKOL-SKOG OKRUŽJA
Ovaj zbor održan je 2 februara o. god. u sokolskom domu u Valpovu. ca, dok su od strane načelništva župe Prisutno je bilo 6 načelnika i i načelni-biii brača ing. Kvapil i Babič, te sestra Šulova. Načelnik okružja brat Glasner izvestio je o 7 dne virom okružnom prednjačkom tečaju, održanom krajem januara u D. Miholjcu sa 9 polaznika. Treba osuditi, što čete, koje oskude-vaju, te baš trcbaju prednjake, nisu poslale nijednog polaznika u tečaj. —• Načelnik župe brat Kvapil izneo je 3 godišnji plan župskog sokolskog rada i obrazložio ga u tančine. Period naglog porasta je završen, a sada ulazimo u novi period unutarnje kvalitativne konsolidacije. Od svake če se jedinice zahtevati primereni minimum sokolskog rada, koji če se u buduče svake godine stupnjevati. U našoj osjcčkoj župi ima suviše mali broj prednjaka, a osposob-1 jenih prednjaka napose, prema ogrom-noni broju vežbača svili kategorija (je-dva 1%!). Zbog toga je jasno, da kvaliteta sokolskog članstva pod time trpi.
Na zboru se zaključilo, da se krajem marta priredi 2dnevni okružni tečaj za pregled takmičarskih vežbi, i da se natecanje dece izvrši samo unu-tar samog okružja. Pretresajuči pravilnike o organizaciji okružja i javnih na-stupa rasplco se zanimiv razgovor o prilikama i neprilikama u sokolskom radu, koji^je bio vrlo koristan za sve prisutne. Zbor je završen pregledom i ispravkom prostih vežbi za tekuču go-dinu.
SOKOLSKO DRUŠTVO VINKOVCI
Društveni prednjački ispiti održa-ni su 28 i 29 I 1933 pred komisijom kojoj je pretsedao načelnik župe brat ing. Miloš Kvapil. Ispit su položili: sestra Rot Lea, Maraš Tonka, Grahovac Lea, Kovinčič Jovanka i brača Pavlovič Du-ro, Spaič Josip, Mesaroš Josip, Cink Josip, Kestner Ladislav, Pete Josip, Kranjčič Ferdo.
Ž.upa Skoplje
RUSKI SOKOL U SKOPLJU
22 januara t. g. održana je godiš-nja skupština društva »Ruski Sokol« u Skoplju u prisustvu starešine župe Skoplje br. Rade Ubaviča, potstarešine ruskog Pokrajinskog Saveza u Jugoslaviji br. Vlad. Tretjakova i delegata župe i društva Skoplje-Matica.
Skupština je bila vrlo dobro pose-čena.
Na skupštini su izabrani za počasne članove društva br. R. Drejling, starešina Saveza ruskog Sokolstva, br. Rade Ubavič, starešina župe Skoplje i br. Tretjakov, potstarešina Pokrajin-skog saveza ruskog Sokolstva.
Na skupštini je izabrana nova uprava i to: starešina br. P. Kovikov, potstarešina br. I. Voščinin, načelnik br. S. Alenov, prosvetar br. B. Andre-jevski, načelnica sestra N. Makejeva, tajnik brat S. Fuki; blagajnik br. M. Vasiljev; ekonom br. Atanasijev E., statističar br. A. Nečajev i članovi uprave: br. Ivanov, sestra N. Antonova i br. Vlasovski A.
Društvo se več sprema za učešče na pokrajinskom sletu u Ljubljani.
Župa Split
SOKOLSKA ČETA ROGOZNICA-ČELINE
Ova četa održala je svoju godišnju skupštinu dana 22 I ove god. koju je otvorio govorom starešina i to o napa-daju na Sokolstvo sa strane Katoličkog episkopata. Starosta je obavestio skupštinu, da su u tom pogledu otposlata dva protestna brzojava i to Savezu SKJ i Pretsedniku vlade. Skupština je jed-noglasno odobrila upučenc proteste i ogorčeno osudila napadaje nanesene Sokolstvu. Iza toga birana je nova uprava koja je formirana ovako: ^starosta Lovro Marušič, potstarosta Kanar-čič Stipe, načelnik Celine. U odbor su birani: Buljevič Ivan, Knezomir Stipe, Frano Brajan, Povo Sviličič, Ante Mak-janič i Petar Kanačič.
SOKOLSKA ČETA U VERI
Sokolska četa u Veri u zajednici sa školskom dccom proslavila je škol-ski praznik sv. Savu na dan 27 januara 1933 sa sledečim programom:
Na dan sv. Save do podne bila je posveta školskih prostorija, uz nekoliko deklamacija školske dece.
Uveče toga dana priredili su članovi Sokolske čete skupa sa školskom de-com akademij u sa sledečim programom:
Kao prva tačka bio je pozdrav posetiocima po ovomesnom bčitelju i Sokolu br. Milenku Ačimovič, a za-tim se prešlo na izvodenje akademije.
1) Recitacija »Osvetnik«, recito-vao br. Miloja Sretič; 2) Proste vežbe članova, koji su besprekorno izveli ove vežbe i na publiku ostavili lep utisak.
3)	Dečiji igrokaz »Naša deca« koji su izvadali učenici, može se reči da je izveden na sveopšte zadovoljstvo gle-dalaca. 4) Igrokaze »Šarana« i »Savre-meni brak«, izveli su članovi Sokolske čete skupa s ostalom seoskom omla-nom, skoro bez pogreške.
Za izvedbu pozorišnog igrokaza »Saran« i Savremeni brak« uložio je mnogo truda s omladinom blagajnik i brat prets. pozorišne sekcije Nikolič.
Župa Sarajevo
SOKOLSKO DRUŠTVO NOVO SARAJEVO
Sokolsko društvo Novo Sarajevo održalo je 15 januara 1933 god. glavnu godišnju skupštinu koja je bila vrlo dobro posečena. Delegati župe bili su starosta župe brat dr. Vojo Besarovič i br. Starčevič. Starosta društva brat Nikola Spasojevič otvorio je skupštinu i u svom govoru pozvao prisutne da pozdrave Nj. V. Kralja Aleksandra i starešinu Saveza SKJ Nj. V. Prestolo-nasledpika Petra. Svi prisotni su grom-veiSi i >,.Z,dravo«- Pročitani su iz-u društvu. °J1 Se Vidi Stvaran uspeh
J?°-*a^ano s večim bro-,em članstva, a sto najviše zadovoljava s vise prednjaka s položenim društvenim i župskim lspitom, te je tako postavljen čvrst temelj za buduei rad. Osim toga dodeljene su društvu tri se-oske čete i to Alipašin Most, Reljevo i Ilijaš koje prilično napreduju.
Prošla godina je bila u največem jeku rada, tako, da je društvo podiglo novi dom i proslavilo otvorenjc doma svečanom akademijom uoči dana Ujc-din.jenja 30 novembra 1932. Dom se na-lazi na pogodnom mestu s lepim prostorom za letno vežbalište.
Pre pralaza na izbor nove uprave društva, starešina društva podelio je prednjacima s položenim društvenim i iupskim ispitima svedodžbe.
Pošto je izabran novi odbor starešina župe brat dr. Vojislav Besarovič održao je vrlo lep govor, koji je vrlo pazljivo saslušan, poželivši na kraju govoru uspelh društvu u radu. Na koncu jc pozdravljen burnim aplauzom.
Ž.upa Sušak - Rijeka
SOKOLSKO DRUŠTVO ALEKSANDROVO
5 februara proslavilo je naše društvo skupa s osnovnom školom Štros-majerov dan. Odredeno je, da se proslava izvrši 5 o. m. u nedelju, da bi tako omogučili prisustvovanje proslavi što večem broju poljodelaca, koji ina-če radnim danom ne bi mogli prisust-vovati. Mišljenje uprave pokazalo se tačno, što dokazuje dosta velik broj prisutnih.
Proslava je počela s pesmom »Oj Sloveni«. Posle jedne deklamacije održao je predavanje br. Anton Mrakov-čič. Posle predavanja, kad se stišao us-klik: »Slava Štrosmajeru« iz deklamirana je pesma »Apostolu Jugosloven-stva«, pa je proslava završena s našom himnom.
SOKOLSKO DRUŠTVO NOVALJA
Dne 8 januara održalo je društvo Novalja na otoku Pagu, svoju glavnu godišnju skupštinu, koju je otvorio br. starešina dr. Ivo Markovina lepim govorom u kojemu je istaknuo sokolski rad u 1932 godini, koji je bio plodan, čemu je najbolji dokaz velebna manifestacija sokolske snage prigodom sve-sokolskog sleta u Pragu. Tomu je dokazom i poslanica Katoličkog episkopata. Naglašuje, da je taj neopravdani napadaj još više ojačao Sokolstvo, jer su sc njegovi redovi zbili. Apelirao je na prisutne da na taj napadaj odgovore "sto složnijim i plodnijim radom do potpune pobede Sokolstva, a za Kralja i Otadžbinu.
Iza toga je uzeo reč starina br. Crnkovič Andrija pok. Iva, koji je u uz-budljivom govoru prikazao teškoče i borbe, koje su imali stariji Sokoli da svladavaju u prošlosti. Kaže da je ovaj poslednji infamni napadaj oštro osuden od velike večine našega naroda i da če polučiti baš protivni cilj od onoga čemu su sc sastavljači poslanice nada-li. Apelirao je i on naročito na mlade članove da se ugledaju u starije sok. generacije i da požrtvovnim radom u narodu povedu sokolski barjak do potpune pobede.
Nakon tih govojra pročitani su iz-veštaji društvenih funkcionara i skupština je iste jednoglasno odobrila. Posle toga je izabrana nova društvena uprava, i to ovako: starešina brat dr. Ivo Markovina, zamenik starešine Šime Skunca, načelnik Ivo Andričič, zamenici načelnika Anton Ham i Josip Bari-čevič, načelnica Nada Bodlovie, zame-n}^a **а^с1тсе	Kamenarovič,	taj-
nik Nevenka Crnkovič, prosvetar Ivan Vukov, blagajnik Maksim Vitezica. — Članovi odbora: Josip Denona, Anđrija Crnkovič Josin Josip Šestan, Mate Ze-neral i Anton Škunca. Zamenici: Šime Škunca Šimin, Vilko Markovina, Ante Dabo, Ivan Dabo i Ivan Šuljič. Revizori su: Vlatko Markovina i Srečko Markovina. Sud časti: dr. Ivo Markovina, Ivo Andričič, Nada Bodlovič, Andrija Crnkovič pok. Ivana i Dragutin škunca.
SOKOLSKO DRUŠTVO HRELJIN
Sokolsko društvo Hreljin održalo je svoju glavnu skupštinu u nedelju dne 22 januara u prisutnosti župskog delegata br. prof. Ivančiča. Članstvo je prisustvovalo u gotovo potpunom broju. Na skupštini su primljeni izveštaji dosadanjih društvenih funkcionara, a upravnom odboru podeljena razrešnica. Iza toga je izabrana nova društvena uprava kojoj je na čelu starešina i prosvetar br. Danilo Srdoč, ravn. učitelj. Tajnik je s. Zlata Marunič, učiteljica, načelnik br. Josip Kučan, a načelnica s. Marica Ružič.
S	veseljem opažamo, da u društvu i u samoj upravi vidimo nekoliko novih članova, starijih ljudi. Nadamo se, da je to početak sredivanja mesnih prilika i jačanje društva.
Skupština je jednoglasno osudila napadaj Katoličkog episkopata na Sokolstvo. Na koncu su članovi pažljivo saslušali govor župskog delegata br. Ivančiča, koji je govorio o sokolskoj ideji i o zadači Sokolstva. Skupština mu je izrazila hvalu uz želju da ga što češče vidi u svojim redovima.
SOKOLSKO DRUŠTVO SUŠAK-RIJEKA
Prošle nedelje, dne 29 januara, održana je redovna godišnja glavna skupština Sokolskog društva Sušak-Rijeka. Na istoj se je sakupilo preko 100 društvenih članova, koji su pozorno saslušali pozdravni govor društv. starešine, čitanje savezne poslanice i čitanje opsežnih izveštaja društvenih funkcionara o radu u minuloj društvenoj godini. Svi su izveštaji bili pomno sastav-Ijeni, te su skupštinari iz njih mogli da stvore jasnu sliku o zamašnom i uspešnom sokolskom railu ovog najve-čeg, matičnog, društva Sokolske župe Sušak-Rijeka.
Skupštini je pretsedao i njorne rav-nao starešina društva br. Bogomir Gr-kinič, a župski je delegat bio zamenik žup. starešine br. Milan Bačič.
Na skupštini se je opetovano po-vela reč o sudbonosnom i bespotreb-nom napadaj u Katoličkog episkopata, koji se je jednoglasno osudilo i protiv istoga protestiralo. Sa skupštine je oda-slan pozdrav br. Savezu.
Na koncu je izabrana nova društvena uprava s br. Bogomirom Grkini-čem, dosadašnjim starešinom na čelu. U toj je upravi i nekoliko novih agilnih članova, pa se očekuje da če rad društva u ovoj upravnoj godini postati još intenzivniji.
Utešljiva je pojava, koja je i na skupštini zapažena, da su se naši redovi pojačali i zbili usled protivničkog napadaja, te je interes za sokolski rad postao mnogo veči. Bilo u dobri čas!
SOKOLSKO DRUŠTVO RAB
Naše je društvo održalo svoju re-dovitu glavnu godišnju skupštinu dne
15	o. m. Na skupštini se primljeni jednoglasno referati svih funkcionera. Izabrana je nova uprava s dosadašnjim starešinom br. Albertom Maharžem, te su i funkcionari ostali uglavnom isti.
Istog dana je gradanstvo Raba, neodvisno od Sokolskog društva, održalo odlično posečen protestni zbor, da osu-di poslanicu Katoličkog episkopata. Na zboru je primljena rezolucija u kojoj se osuduje napadaj na Sokolstvo i odobren jc rad Sokola. Rezoluciju su potpi-sali svi prisutni gradani i seljaci.
Kao odgovor na napadaj Katol. episkopata starešina br. Maharž pret-platio je za čitavn godinu 50 dece na »Našu radost«, 10 naraštaja na »Sofco-lič«, 3 prednjaka na »Soko« i 2 člana na »Sokolski glasnik«.
Na Sv. Savu održano je naraštaju i vežbačima predavanje o velikom pro-svetitelju.
U nedelju 29 ov. mes. naša je so-kolana bila opet dupkom puua članstva, građanstva i dece. Tog dana je svečano otvoreno lutkarsko pozorište, što ga je potpuno opskrbljeno darovao našem društvu br. starešina. Sokolska glazba je zasvirala lep venac narodnih pesa-ma, nakon čega je br. starešina predavanjem izneo istorijat lutkarskog pozo riš ta i veliki utica j, što ga ono vrši na uzgoj mladeži.
Kao prvi komad davan jc igrokaz od Mlad. Širole »Postolar i vrag« u 4 č. Komad je bio odlično izveden, te mladim glumcima ide svaka hvala za njihovo požrtvovanost. Scenerija je bila umetnička, a tehnika lutkama vrlo do-bra.
Rabljani su imali retki užitak i ostavili su Sokolski dom s lepim mišljenjem o toj grani umetnosti, uvidevši, da j c to uistinu lepo i da to ni j e samo stvar za decu. Ncstrpljivo čekamo dalj-nja prikazivanja. Samo, bračo, na rad, da svestrano uzgojimo naš podmladek, pa se nc bojmo nikakih anatema.
SOKOLSKO DRUŠTVO OTOČAC
Glavna redovna skupština Sokolskog društva Otočac održana je ove godine uz brojno učešče brače i sesta-ra. Skupština je bila posečena kao ni-kada dosada. Nema sumnje da je torne razlog reakcija na poslanicu Katoličkog episkopata.
Skupština je održana 15 januara o. g., koju je otvorio br. starešina dr. Dorde Brankovič naglašavajuči važnost
današnje skupštine i obrazlažuči tu važnost poziva braču da budu jedno-dušna u donašanju zaključaka kao i do sada. Seča se starešinstva Saveza pri čemu prisutni kliču N j. Vis. Nasledniku Prestola, bratu Starešini SSKJ, starešinstvu Saveza, kao i starešinstvu bratske župe.
Iza toga su primljeni izveštaji sta-roga odbora, a zatim se je prešlo na izbor nove uprave i nadzornog odbora, pa je bratskoj župi predloženo jednoglasno za starešinu dr. Dorde Brankovič, zamenika starešine prof. Edo Štefan, prosvetara prof. Edo Štefan, za tajnika br. Markovič Vladeta, blagajnika Kangrga Mile, načelnicu Kangrga Nada, zamenica načelnice Markovič Zdenka, zamenik načelnika Sladovič Josip, te odbornici Nikolič Aleksandar, Ružič A. Bude, Jovanovič Jovo, ing. Kangrga Duro, Božič Franjo, prof. Ra-doničič Zdenko, Miletič Dane, Dimo-vič Stanko, Galac Ivan i Troha Antonije, a kao zamenici Srdič Mane, Di-čiš Šime, Ognjenovič Duro, Gruden Josip, Markovič Ži-vojin, Gilica Viktor, Biinja Jeronim, Žegarac Stevo i prof. Jurijčuk Nikola. U revizioni odbor pu-kovnik Svetolik Nikolič, Neralič Milan, Karleuša Vladimir i Brankovič Petar, te kao zamenici ovih Vuksan Janko i Jergovič Josip. U sud časti pu-kovnik Anđeliković Dušan, sudija Pir-ker Ivan, ing. Kostelič Oskar, Mileus-nič Dane i Popovič Dobrivoj, te kao zamenik Ćuić Dane.
Pošto je tako društvo konstituisa-no, pročitao jc br. Štefan odaslane br-zojave Savezu i Pretsedniku vlade kao protest protiv biskupske poslanice. Nakon toga održao je govor u vezi s time, te je skupština u največem redu zaključena. — Iza toga je održana intimna zabava u sokolani.
Dofcar prednjak
s prednjačkim ispitom traži namešte-nje u kakovoj tvornici kao radnik, — ustanovi kao podvornik, ili bilo koje slično mesto uz obavezu, da če savesno i marljivo raditi li mesnom Sokolskom društvu.
Stevan Sekulič Dalj, kod Osijeka
Župa Šibenik - Zadar
SOKOLSKO DRUŠTVO ŠIBENIK Smrt starog zaslužnog Sokola
Dne 20 o. m. umro je u Šibeniku Andrija Jurišić-Blaževič, jedan između naj starije brače Sokolaša u Šibeniku. Sprovod smrtnih ostanaka uz učešče mase nacional. gradanstva, bio je 22
o.	m. Sprovodu je prisustvovala sokolska glazba sa sokol, četom. Izmedu
m
f Brat Andrija Jurišič-Blaževič
venara isticao se onaj Sokolskog društva s jugoslovenskom trakom. Od pokojnika su se oprostili pred kučom brat starosta dr. Poturica, a na groblju brača Novak i Grubišič. Sva tri brata žaleči za bratom Andrijicom isticali su njegov rad na sokolskom polju.
Rodio sc 1876 godine u šibenskom pregradu »Črnica«. Stupio je u Sokol odmah pri njegovem osnutku u Šibeniku 1891) godine. Kroz sve bure i oluje ostao je do svoje smrti veran sokolskim idealima i svom neumrlom učitelju Tiršu.
SOKOLSKO DRUŠTVO BENKOVAC
Dana 15 januara o. g. održana je u opčinskoj dvorani u Bcnkovcu glavna godišnja skupština Sokolskog društva u Bcnkovcu, kojoj jc prisustvovao starosta i tajnik župe.
Starešina župe održao je tom pri-likom vrlo lep sokolski i patriotski govor istaknuvši važnost Sokolstva na Jadranu.
Skupštini je pretsedavao starosta Mirko Gulin, koji je skupština rima pročitao poslanicu Saveza SKJ za 1933 godinu, koja je na mnoge skupštinare učinila dubok utisak i bila od svih prisotnih živo pozdravljena i aklami-rana.
Glavna skupština je odaslala na to brzojavne pozdrave Nj. Vel. Kralju i Prestolonasledniku Petru.
Sa ogorčenjem je od cele skupštine osudena poslanica Episkopata s ispa-dima na Sokolstvo, pa su u tom smislu odaslani brzojavni protesti Savezu SKJ i Pretsedniku vlade.
Zatim su pojedini funkcionari brača tajnik, blagajnik i prosvetar, načelnik i matrikar pročitali svoje godiš-nje izveštaje iz kojih se razabire materij alno i moralno stanje, te rad i uspeh društva. Svi su izveštaji primlje-' ni sa strane skupštinara s vidnim zadovoljstvom, a zatim je na temelju podnetog izveštaja i predloga revizio-nog odbora staroj upravi data razrešnica.
Zatim je od skupštine potvrden, sa strane staroste društva, predloženi kan-didacioni odbor za izbor nove uprave. Od ovog odbora predložena lista nove uprave primljena jc bez izmena sa strane skupštine, te su u upravu izabrani novi članovi, koji sa svojom lienošču jamče za još uspešniji rad društva u 1933. Kao starosta ponovno je biran dosadašnji starosta M. Gulin, dok je s izborom potpukovnika Masaloviča za zamenika starešine osigurana toliko potrebna pomoč i saradnja članova 11 peš. puka »Karađorđe«.
S	time je skupština bila zaključena.
Župa Tu»la
SOKOLSKO DRUŠTVO DOBOJ
U nedelju 5 februara o. g. održana je glavna godišnja skupština Sokolskog društva Doboj, koju je otvorio starosta br. C. Jelič. U prvom redu pozdrav lja braču župske izaslanike Salihspahi-ča i Beljavskog, a zatim brata Gojko viča Vuksana, starešinu sreske ispos-tavc, te delegate br. sokolskih četa. Srpska-Grapska, Osječani, Kožuhe. 'Iza toga govornik izriče zahvalnost celom upravnom odboru, tehnrčkom vodstvu, kao i svima članovima koji su dopri-neli da jc rad društva u prošloj godim bio uspešan. Napose zahvaljuje br. sokol, četama koje su svojim sudelo-vanjem uveličale nastupe ovoga dru štva.
Posle pozdravnog govora br. starešine brat sekretar čita poslanicu br. Saveza, koja je uzeta na znanje odo bravanjem i aklamacijama.
Društveni prosvetar br. Aleksander Cipruš pročitao je izjavu br. Saveza povodom poznate poslanice Katoličkog episkopata, a iza toga predlog rezolucije upravnog odbora Sok. dr. Doboj. Rezolucija je primljena jedno
glasno.	,
Prema dnevnom redu podnesem su skupštini izveštaji društvenih funkcio nara i to: sekretara, blagajnika, načel nika, prosvetara, matičara, pretsedniku grad. otseka, revizionog odbora i do mačina.
Iz izveštaja br. tajnika razabire sc vrlo plodan rad društvene uprave, kao
i	svi napori za što uspešniji proč vat i napredak samoga društva.
Iz izveštaja br. blagajnika Saraj-liča razabire se. da je u godini 1932 bilo ukupno 242 člana i da su svi plat Ji članarinu. Prema računu dugovanja i potraživanja društvena blagajna imaia je ukupnih prihoda: Din 33.463‘10, a rashoda: Din 32.962'20; dakie čista itno-vina Din 536-90. Društvo ima dugova nja svega Din 6.44P50. Proračun za 1933 g. predvida prihoda u iznosu od Din 21.220-50, a isto toliko rashoda.
Posle izveštaja blagajnika, koji je primljen bez diskusije, raspravljano je jedino o višini članarine. Konačno je ipak donešen zaključak, da se članarina ne snizuje od 5 na 3 Din, nego da ostane, kao što je bila prošle godine.
Društveni načelnik br. Bogdan Ivanovič u početku svoga izveštaja ističe, da su sve kategorije vežbačeg član stva prema prošloj godini u porastu. Tako na pr. muškog članstva bilo je g. 1931 deset, a 1932 dvadeset. Ženskog: 1931 g. nula, a 1932 sedam; muškog na raštaja 1931: 33, a 1932 g. 43; žensko:; naraštaja 1931: 9, a 1932: 10. Muški dece g. 1931: 32, a 1932: 36; ženski dece 1931: 25, a 1932 32.
Društveni prosvetar br. Cipruš u svom uvodu osvrče se na današnji društvene i ekonomske prilike koje koče rad i napredak na svim područji ma, a napose na području kulturnom
i	prosvetnom.	.
Izvcstilac gradev. odbora br. Dunc saopčuje da društvo raspolaže sa svetom 116.566 Din za gradnju Sokolskog doma. Misli da bi za dom trebalo cirka
300.000	Din. Opravdava zašto se nije do sada pristupilo gradnji, navadajuči kao najglavnije razloge i obustavu rada u tvornici šečera, sniživanje činov, plača, a s tim u vezi i ekonomsko os labljivanje svih gradana u Doboju.
Svi članovi saglašavaju u tome da je Sokolski dom najvažniji problem do bojskog Sokola, jer je sadašnja vez-baona (bivša vojnička baraka) u svakom pogledu nepodesna. Zaključuje se na predlog brata Perice Kondiča i brata Duriča da novi upravni odbor do 15 aprila ov. god. dade izraditi planovc i predračune za gradnju doma i da se ti planovi donesu na odobrcnje izvan-rednoj gradnoj skupštini. _
Skupština stavlja u duznost uprav, odboru da se ove godine ima početi s gradnjom doma, jer jc zato več kraj-nje vreme.
Posle izveštaja matičara, domačina
i	nadzornog odbora koji su primljeni, skupština daje razrešnicu dotadanjem odboru i prelazi na izbor nove uprave.
Predložene su dve kandidatske listine od kojih je prihvaćena ona brata Mesečkova. Kandidacioni odbor doneo je jednoglasni zaključak da se skup-štini predloži ovaj odbor:
Starešina: brat Dučić Ljubomir; zamenik: br. Đurić Jovan; blagajnik: br. Sara j lic; prosvetar: br. Cipruš A.; referent za seoske čete: br. Ivanovič Bogdan; odbornici: brača dr. Đanano-vič, Nikolič Vojo, Priča, Marjanovič, Gradaščevič i Ivezič; zameniei: Žig-man, Mesečkov, ing. Danon; revizork brada Angelus, Bešlogič Ismet i Damjanovič; sud časti: brača Perko, Kondič S. Pero, Novakovič; pretsednik grad. odbora: br. Đurić, a zamenik: br. Vuksani Gojkovič.
Skupština je predlog kandidacio-nog odbora jednoglasno prihvatila.
Nato su odaslani brzojavni pozdravi Nj. Vel. Kralju, Nj. Vis. Prestolonasledniku, Savezu SKJ, Pretsed-nilku Vlade, banu Vrbaske banovine i župi Tuzla.
Brat starešina zahvaljuje prisutni-ma na lepom odazivu i zaključuje skupštinu.	St.	Ivezič
Župa Varaždin
SOKOLSKO DRUŠTVO IVANEG
U nedelju 29 januara 1933 god. održalo je naše društvo svoju treču glavnu skupštinu. U prisustvu žup-skog izaslanika brata Otona Šantela, te lepog broja članova otvara starešina brat Vladimir Rožič skupštinu svra-tivši pažnju na znatnije dogodaje u prošloj godini društvenoga života, te sokolskog uopšte s naročitim obzirom na »pastirsko pismo«. Pročitao je dalje novogodišnju poslanicu bratskog Save-za i izjavu bratske župe, kao odgovor na napad crkvenih dostojanstvenika na Sokolstvo uopšte, a na varaždinsku župu napose.
Nakon toga pročitani su iscrpni izveštaji brače funkcionara, koji su svi pomno saslušani i jednoglasno pri-hvačeni. Rad u ovoj godini bio je ne-što slabiji zbog čestih promena u odboru, koje su nastale šilom prilika, pa so u novoj godini sa sigurnošču može više očekivati.
Nakon što je revizioni odbor pod-neo izveštaj o stanju blagajne i in-ventara i predložio, da se starom odboru dade apsolutorij, prešlo se na hiranje novog odbora. Izabrani su ova brača: starešina: brat Rožič Vladimir, zam. starešine: brat Borovečki Branko, tajnik: brat Lukež Josip, načelnik: brat Klarič Josip, prosvetar: brat Janaček Eduard, blagajnik: brat Jaklin Mato. Odbornici: brat Hrg Martin, Friščič Vinko, Miklaušič Slavko, zam odbornika: Došen Petar, Šnur Zlata i Kos Andrija. Revizori: Šmalc Vojtjeh, dr. Ante Nikšič i Broz Ivo, zam. revi-zora: Hafner Franjo, Hrazdira Otokar.
Nakon toga uzeo je reč župski izaslanik brat dr. Oto Šantel i zaželio novom odboru puno sreče u radu te u dugom i iserpnom govoru pomno sa-slušanom od prisutnih iznosi u sitnice napad na celokupno Sokolstvo, te pobija razložno sva mesta zadržavajuči se naročito na onim mestima. gde poslanica tangira društva naše župe. Poziva braču na kompaknost, jer če se tim dati naj veča otpornost. S tim je brat starešina zaključio skupštinu.
E. J.
SOKOLSKO DRUŠTVO U MUR-SKOM SREDIŠČU
Sokolsko društvo u Murskom Središču održalo je svoju godišnju skupštinu 29 januara o. g. Skupštinu je otvorio starešina Duro Grabar, učitelj iz Selnice, i obavestio članstvo, da je uprava društva javno protestirala pro-tiv napadaja na Sokolstvo sa strane Kat. episkopata. Zatim su pojedini funkcioneri podneli svoje izveštaje, pa je staroj upravi dana razrešnica. Rad društva, koje je jedno od najjačih u Medimurju, bio je uspešan, za koji je društvo dobilo više priznaija. Zatim je članstvo aklamacijom ponovno izabra-
o	staru upravu i to: starešina Duro Grabar, tajnik Franjo Biščan, prosvetar Franjo Blažotič, načelnik Aleksije Orban, načelnica Etefka Cimerman, blagajnik Ivan Markulin, te ostali članovi uprave: Franjo Vargazon, Petar Bodlovič Pavlič Duro, dr. Stjepan Sabljak, Ljudevit Pereša, Josip Grča, I. Razlek i Duro Škvorc. — Starešina Duro Grabar zahvalio se na ponovnom izboru izrazivši nadu, da če ove godine rad društva biti još veči i plodniji, jer je društvu od Saveza SKJ načelno odobren zajam od 20.000 Din za gradnju Sokolskog doma. Članstvo je samo upisalo u tu svrhu oko 13.000 Din. Radi izvesnih formalnosti zajam još nije društvu isplačen, ali če uprava poduzeti potrebne korake kod me-rodavnih da se i to reši, kako bi se moglo još ove godine započeti s gra-njom doma.
tupa Vel. Bečlcerefc
SOKOLSKO DRUŠTVO RUSKO SELO
Na Sv. Savu održana je godišnja skupština društva, koja je bila vrlo dobro posečena.
Skupštinu je otvorio starešina br. Ambrozije Šitin i predložio, da se po-šalje pozdravni telegram župi, zatim je odata posmrtna počast umrlim članovima. Starešina je održao govor o poslanici Katoličkog episkopata našto je skupština s gnjušanjem protestvo-vala.
Nakon toga podnešeni su izveštaji, koji su primljeni.
Kandidacioni odbor predložio je listu nove uprave, koja je s izmenama primljena. U novu upravu izabran je za starešinu brat Ambrozije Šitin, pot-starešina brat Spasojc Đukić, prosvetar: Čorda Alija, sekretar Danilo Ada-movič, blagajnik Berček Ileš, načelnik Stevan Vojvodič, načelnica Zelinski Tatjana, te potreban broj članova uprave, nadzornog odbora i suda časti.
Nakon nekoliko predloga o osni-vanju sekcija, članarini i kupovanju sprava, skupština je zaključena.
A. M. Č.
SOKOLSKO DRUŠTVO ORLOV AT
Na dan 22 januara 1933 god. održalo je ovo društvo svoju 4 redovnu godišnju skupštinu. Iz izveštaja poje-dinih pročelnika vidi se, da je ovo društvo za srazmerno kratko vreme po-stiglo vrlo lepe rezultate.
Iz izveštaja brata načelnika vidi se, da je preko godine vežbalo 49 članova vežbača i 28 muškog naraštaja. Učestvovalo se na svim župskim priredbama, a društvo je samo priredilo 3 javna časa u okolini i mestu radi propagande. Za vreme poljskih rado-va vežba se je morala svesti na mini-
mum, jer je članstvo sastavljeno od samih seljaka.
Prosvetni odbor bio je takoder aktivan. Održano je 107 nagovora i
9	predavanja za narod (mali univerzi-te). Ova predavanja održavana su za nesokole iz mesta. Teme predavanja bile su iz sokolske ideologije, poljo-privrede, higijene, trezvenosti s filmom i t. d. P. O. radi na uvodenju lutkovnog pozorišta.
Društvo raspolaže sa knjižnicom koja broji 461 knjigu razne sadržine i 39 sokolske sadržine. Pretplatnika na sokolske listove je 10. Dalje društvo ima tamburašku, diletantsku i trezve-njaeku sekciju.
Prihodi društva u prošloj godini bili su 18.000 dinara. Društveni inventar u vrednosti je od 17.000 dinara.
U novu upravu izabrat je za: starešinu br. Konjič Branko, prosvetara brat Čonič Dušan, tajnika brat Potro-vački Pravdoljub, načelnika br. Nedeljkov Petar, zam. Jakšič Jovan, na-čelnicu sestra Jakšič Sofija. Prva i naj-glavnija briga nove uprave je, da se vežbajuče članstvo spremi za pokrajinski slet u Ljubljani.
SOKOLSKO DRUŠTVO VRŠAC
U nedelju 29 januara 1933 održalo je ovd. Sokolsko društvo svoju redovnu skupštinu, koja se pretvorila spontano u manifestaciju protiv poznate biskunske poslanice, te su svi prisutni istu jednoglasno osudili.
Skupštinu je otvorio pozdravnim govorom starešina Vladimir Glišič, koji je bio i izaslanik Sokolske župe Vel. Bečkerek i održao govor, u kome je izneo poslednji napadaj Rimokatolič-kog episkopata na naše Sokolstvo, koji je od svih prisutnih najoštrije odbijen.
Zatim je tajnik Bogdan Dimitrije-vič pročitao poslanicu Saveza, nakon čega su izabrani overovitelji zapisnika, te je tajnik pročitao izveštaj uprav-nog odbora; Vaclav Martinek, načelnik izveštaj prednjačkog zbora; Berivoje Acič prosvetar — izveštaj prosvetnog odbora; Branko Pantelič, blagajnik — izveštaj blagajne; Arsa Ilič, revizor — izveštaj revizora —- koji su svi jednoglasno primljeni.
Iz oviih izveštaja, koji su veoma op-širni vidi se, da je društvo, kao i rani-jih godina, tako i ove godine vrlo aktivno radilo, a pri tom pokazalo i lepe rezultate.
Zatim je utvrdena članarina i upis-nina, kao i predračun za 1933 god., koji je također jednoglasno primljen.
Najzad je izabrani kandidacioni odbor, kome je stavljeno u dužnost. da podnese listu buduče uprave, kao
i	ostalih funcionera.
Lista uprave je od skupštine jednoglasno primljena. Birani su veeinom predašnji članovi uprave s br. Vladimi-rom Glišičem na čelu.
Time je završena skupština, a pro tekla je u najboljem redu, te su Sokoli
i	ovom prilikom pokazali, da su disci-plinovani.
tupa Zagreb
SOKOLSKO DRUŠTVO SV. IVAN ZELINA
Sokolsko društvo u Sv. Ivanu Ze lini održalo je svoju godišnju skupštinu dne 28 januara 1933, koju je otvorio brat starešina Martin Zorko po-zdravi vsi N j. Vel. Kralja Aleksandra I
i	Prestolonaslednika Petra, starešinu
I	Sokola kraljevine Jugoslavije. U svom
izveštaju spomenuo je sve važnije dogodaje i društveni rad tekom godine 1932.
Iza toga pročitao je poslanicu Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, zatim je istaknuo poslanicu Kat. episkopata, koja je bila pročitana u župnoj crkvi. Oštro je osudio takav rad naših crkvenih dostojanstvenika, nato je pročitan brzojavni protest našeg društva upučen Savezu SKJ i Pretsedniku vlade, što je brojno članstvo s ushiče-njem odobrilo. Iza toga pročitali su svoje izveštaje tajnik brat Sack Kru-noslav, načelnik Lujo Kos, blagajnik brat Oskar Houška i prosvetar brat Martin Zorko. Svi izveštaji primljeni su s odobrenjem bez primedbe. Prešlo se je na izbor nove uprave.
Skupština je jednoglasno izabrala stari odbor izrazivši mu priznanje na njegovom dosadanjem radu.
SOKOLSKO DRUŠTVO SISAK
Dana 22 januara održana je glavna godišnja skupština. Sokolska dvorana bila je dupkom puna, kao nikada do-sad. Osim članova bilo je i mnogo prijatelja Sokolstva. Skupštinu je otvorio starešina brat dr. Ljudevit Auer pozdravivši prisutne i zahvaljujuči na takvom odazivu.
U svom govoru starešina se dota-kao osobito sadržaja biskupske poslanice, te je s prezirom odbio sve one klevete, što ih je poslanica sasula na
sokolsku organizaciju. Nakon pročita-ne savezne poslanice pročitao je tajnik svoj iscrpni izveštaj iz koga se je video iserpan rad društva u prošloj godini. To su isto učinili: blagajnik, načelnik, načelnica i prosvetar. Prosvetni rad bio je veoma obilat. U prošloj godini bilo je 5 akademija, 26 javnih predavanja i 82 nagovora pred pojedinim vrstama.
Novi odbor izabran je ovako: starešina dr. Ljudevit Auer, potstarešina Ferdo Gabu, prosvetar prof. Nikola Bačič, načelnik Slavko Bošnjak, zame-nici Josip Vrhovac i Juraj Čalat, načelnica Jelena Lončar, zamenica Gulan Jovanka, odbornici: Marko čulinovič, Milovan Jekič, Mate Hraste, Mihovil Telišman, Josip Kovačevič, Zvonko Čupak, Zlata Šoštarič, Kamilo Sambo-lek, Pero Berekovič, Veljko Ključec, Milan Laskovič, Branko Dujak i Mijo Lugorič. Zameniei: Kristjan Boček, Milan Rogi, Marko Dimič i Josip Mraz. Revizori: Petar Teslič, Josip Čupak i Eugen Kovač.
Medu eventualijama javio se za reč prosvetar prof. Bačič, koji se ponovno osvrnuo na biskupsku poslanicu i oštro osudio njezin sadržaj, jer je uperen protiv jedinstva naroda i verske snošljivosti koju se propoveda u sokolskim redovima.
Skupština je protekla u onom miru i dostojanstvu, koji dolikuje ovak-voj organizaciji.
Širite sokolsku štampu!
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnicu
I.	svesba:	E. Gangl: O sokolski ideji.
II.	„	Ing. Lado Bevct Sokolsko prosvetno	delo.
DL	„	Dr. Miroslav Tyrš: Naš zadatak, smer	i cilj.
IV.	„	Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oražen.
V.	„	Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla.
VI.	и	Jan Pelikan: Dr. Miroslav Tyrš.
VII.	„	Jan Kren: Cilj sokolskih teženj.
VID.	„	E. Gangl: Tyrševo Sokolstvo. (Sloven. tekst.)
VID. a	„	Isto. (Srpsko - hrvatski tekst.)
IX. „ Dr. Niko Mrvoš: Pogledi i misli dr. Miroslava Tyrša.
Svaka sveska stoji 3 Din
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
Franjo Mačus: ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo Malini Praktički udžbenik češkog jezika.
U kartonu 15 Din
Dr. Viktor Novak: SVESLOVENSKA M1SA0
U kartonu 9 Din
Miroslav Ambrožiči METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U tvrdom povezu 36 Din
Franjo Malin: ČEHOSLOVACI I ČEH0SL0VAČKA
U kartonu 15 Din
^Jugoslovenska Sokolska ^Matica
Xjubljana, ^Narodni dom %elefon 25-43 / čRačun Doštanske štedionice £jubljana 13.831
73-6
1 Iv. Brunčič |
p leskar
»Spomen - Klince«
 £ksere	,v	S
in ličar S za osvedenje sokolske zastave
najbolje i jevtino izradjuje MIRKO ŠMAT, graver Beograd, T erazij e 1
*	75—6
:
se toplo priporoča vsem g cenj. naročnikom. — Delo ■ solidno! — Cene zmerne! S TELEFON 5». 3476
Ljubljana Kolodvorske ulica 23
Park llel Pečine
Sušak
Na najlepšem položaju.
O tvor e n čitavu godinu Cijene umjercne.f Kupalište besplatno. n
KlIlAMIAfTDEU
ЦЦЦ»ШД11Ш1ИОУД11
76—6
nfnm MiMtn umnim
LJUBLJANA, PREŠERNOVA ULICA ŠT. 3 S PODRUŽNICO NA MIKLOŠIČEVI CESTI 13 je največja regulativna hranilnica v Jugoslaviji
Ima vlog nad 430,000.000‘- Din, rezervnih zakladov
pa nad 10 mil. dinarjev	70-1
Za nupilne naložile pn sodni depozitni oddelek, za varčevanje mladine izdala domačo hranilnike, za pošiljanje po pošti pa svoje položnice. Za vse vloge jamči mestna občina z vsem svo;im premoženjem m davčno močjo. — Hranilnica kupujo in prodata tudi devize in valute iiajkulant-> nete. Ta posel opravlja v svoji podružnici na Miklošičevi ccbii stev. lo. : Telefon ee trale 5t. 2016 in 2<i!6, podružnice št. 2.HS7. Čekovni račun pn t Poštni hranilnici v Ljubljani, centralc St. 10.553, podružnice 6t. 16138.
| Uradne ureza stranke so od 8. do 12. ure
Vse tiskovine zasokolska
društva
vse potrebne knjige
za sokol, knjižnice
vsa vabiia, letake, lepake
za sokolske prireditve Vam natisne
Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige.
Ilustrira knjige v enobarvnem in večbarvnem tisku. / Tiska časopise, revije, vizitke, bloke, kataloge in mladinske liste.
Lastna tvornica šolskih zvezkov. Knjigoveznica Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož
KNJIGARNA V LJUBLJANI
PODRUŽNICA V MARIBORU Tyrševa ulica štev. 44
UČITELJSKA
TI/KARNA
V LJUBLJANI
FRANČIŠKANSKA 6
77-6
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREBŠČIN
Branko Pa§ličZacj,eb' Kra'iice Mari|e 6
. .	-	o	i i i l •	•	1	1	•	•	Balkanska ulica 8t. 24
Dobavitelj Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije p^ p—
Naslov za brzojavke: „Trikotaža” Zagreb ♦ Telefon interurban štev. 26-77 Telefon 2-61-01
Izvršujem vse vrste sokolskih potrebščin za javni in zletni nastop vseh oddelkov našega članstva in to točno po predpisih Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije. Slike v originalnih barvah predpisanih krojev se nahajajo v knjig« ..Organizacija Saveza SKJ“. Zahtevajte cenike in piospe te	ene ja o
   zmerne. — Za točno in solidno izdelavo jamčim.	---
72-7
Oglašujte
u »Sokohkom glasniku«!
m
?/•
Hajzgodniji dar za BožićjJ^
z i m s k o - š	e^^otregštine
Pružam Vam moguenost nabave sve-ukupne opreme uz najpovoljnije cijene
PRVA JUGOSLAVENSKA INDUSTRIJA ŠPORTSKIH POTREPSTIHA
M. DRUCKER ♦ ZAGREB, ILIČA 39
KR. DVORSKI DOBAVL3AĆ
Zatražite opširne besplatne ejenike!
4, Savez Sokola	Jo^o	(E.Gangl,• Glavni i od,.,.™, „rod.* Stjepan bte.lM*