Poiiarina plaćena u golovu
Cena Din St
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog „Soleol&Ua prosveta"
ИМИ1РУ<и		ШЈМИЈшммииИММДрМИМИМИИМИИИИИ	BHifiiMI	ШШВЖШИШ
Ljubljana, 31 Tfkarlci. 1033	Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 Din 9 Uredništvo i uprava nalazs se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177 • Račun poštanske štedionice broj 12.943 e Oglasi po ceniku 9 Rukopisi se ne vračaj n	Si	God. IV Br oj[ 11
f	i
II službi zajednice
Odavno je kod nas zabeleženo, da im u našoj zemlji imamo školsko i voj-ničko vaspitanje, a da se o gradanskom vaspitanju skoro niko ne brine. Bar u tom pogledu nema ni sistema, ni stalnosti, ni reda u radu. Naše široke gra-danske mase u večini slučajeva u pogledu gradanskog vaspitanja ostavljene su ulici, sami sebi ili slučaju. Naše politiko partije ni u tom pogledu nisu vršile svoju osnovnu dužnost. I slabo obavešteni narod često je plen zablu-da i neistinitih konstatacija koje se ras-plinjuju samo vremenom, prosto zato Sto se nisu obistinile, ali nikako i zau-zimanjem onih koji su pozvani i nadležni, da širenjcm istine i obelodanjenem pravog stanja stvari, onemoguče rasprostiranje laži i nemogučnosti.
To osustvo gradanskog vaspitanja u mnogome koči normalan razvoj bas domačih prilika kod jednog slobodnog naroda eija je državna zajednica još mlada. Jer kad nema dovoljnog gradanskog vaspitanja, nema ni merila za jav-nu i političku svest gradanina, nema ni uslova za prečiščavanje pojmova u jav-nom životu. A svako takvo stanje rada pojavu neizvesnosti koja daje maha i nesigurnosti, a sve to skupa pruža uslo-ve za lov u mutnoj vodi.
U ozbiljnim danima našega doba, treba ozbiljno razmišljati o svima tim pojavama. Prošla su vremena partizanskih licitacija. Prolaze i vremena demagogije. Teška ekonomska kriza i kriza povcrenja nalažu nam da svoju brigu brinemo sa punim osečanjem odgovornosti pred sutrašnjicom i jasnom sve-šču takoder o našoj odgovornosti ako se prilike ne poprave i ne krene boljit-ku. Tu tešku odgovornost, razume se, moraju da nose svi.
Mi smo sledbenici jednog namučc-nog pokolenja i čuvari tekovina životi-ma plačenih. Mi nemarno ni prava, niti smemo, da rasturamo ono što je kroz vekove najsvetlijim žrtvama otkuplje-no. Mi smo čuvari amaneta koji se ne daje dok je glave na ramenu. Mi smo svesni da je opstanak naše jedinstvene državne celine uslov i za naše bitisa-nje. Siti borbe, mi tražimo mir, a u mi-
Čuvajmo se
Ako se zlato u vatri kuša, ako se Čelik vatrom i kladivom jača, čovek se u borbi i neprilici i kuša i jača. I zato borba s neprilikama, borba sa slabostima, borba sa zaprekama i ne-prijateljima može da posluži kušanju i jačanju čoveka. Za naš slučaj, sada za naše Sokolstvo, borba i iskušenje došli su — nehotice — u dobar čas! Za Sokolstvo. Za Jugoslaviju, za za-jednicu, za narod ovakve borbe niti su trebale, niti su došle u dobar čas. Ali za nas — žao nam je i sve bismo dali, da nije došlo do svih nepotrebnih raz-bacivanja snaga i volje — ali za nas, sa gledišta organizacije, ovo je sve dobro došlo. Znamo na čemu smo! Znamo ko je naš, ko je za nas. Znamo na koga možemo računati i ko če se za nas i našu pravednu stvar založiti, i onda, kada to ne bude skopčano ni sa laskavim priznanjima, ni sa uglednim položajima, ni sa uplivom i častima.
U vatri neočekivane i ogorčene navale na Sokolstvo, iskušali smo naše sile. I zadovoljni smo s tim kuša-njem. Izašli smo jači i čvršči. Ko Čelik nakon žarenja i kovanja.
I što smo još uvideli? Čistota našeg rada, srčika naše vrednosti i naše snage leži u bitnoj vrlini sokolskoj: u častoljublju, u istini i bratskoj ljuba-vi. Bez tih kreposti riikada mi ne bi imali snagu i žilavost, koja nas je talko krepke i zdrave izvukla iz svih poclmctnutih neprilika proračunatog i smišljenog napadaja.
A što smo morali uvideti?
Moramo uvideti, da radi našeg uspeha, radi naših vrlina, radi Sokolstva, radi obrane od svih sledečih ne-minovnih napadaja i nasrtaja moramo, zapamtitc moramo, sačuvati ove svoje vrline. Kušajmo sami i jačajmo sami naše redove, a pogotovo redove onih, koji nas vode i koji pred širokim slojevima i pred našim neprijate-ljima znače Sokolstvo, našu zajedni-cu Strogo i ozbiljno, ali bez smilova-uia i krzmanja. Sada su glavne skup-
ru snagu da ojačamo našu zajednicu i osposobimo našu državu za rešenje svi-ju težkoča sa kojim današnjica nava-Ijuje na sve slojeve našega naroda.
I kad mi sve to znamo mi danas imamo jednu važnu dužnost: da se svi stavimo u službu zajednice. To je prva zadača današnjeg pokolenja. Na stranu sve ono što nas je do juče podvajalo. Na stranu nazori koji se knjiški i teorijski mogu da objasne, ali koje prilike da-našnjice potiskuju, jer ne nose vrednosti za sredivanje naših prilika. Na stranu bolečivost i obziri koji pokazu-ju otsustvo hrabrosti i sposobnosti. Na stranu kombinacije koje vode novom eksperimentisanju. Prilike, oko nas, u susednim državama talkve su, da mi o njima moramo da vodimo u punoj meri računa, jer raspoloženje koje tamo vlada, ne daje nam uvek mogučnosti da možemo da budemo dobro raspolo-ženi. Mi treba da znamo, da svi nc žele mir onako kako ga mi volimo.
Sve pak upučuje nas na nove metode rada u očuvanju naših tekovina i na državno-nacionalno vaspitanje našega naroda, da bi ono što se želi iskreno gore imalo snagu u podršci odoz-do. To je uvek bio najsigurniji put da se kroz današnjicu priprema buduč-nost. Kad se tako radilo uspevalo se. Ako se i sad tako nastavi rad, uspeh neče izostati, jer če onda, u naš javni život da se unese vedri duh narodne snage koje če ožariti mnoga zabrinuta lica i dati im prilike da baš tim novim generacijama, kojima se i Jugoslavija ostavlja, pruže mogučnost da se aktivno i svesrdno založe da ispolje i svoju ljubav prema narodu, državi i prema narodnom Kralju, zatočniku narodnog i državnog jedinstva, neimaru snažne Jugoslavije.
Za rešenje novih teškoča potrebne su nove metode rada. To je staro ži-votno pravilo koje i u javnom životu ima punu primenu.
A to je i put da se ostvari ideal Velikog Jugoslovena: da sve dobronamerne stavi u službu zajednicc.
Rad. T. Dimitrijevič — Niš.
»prijatelja«!
štine, sada je pravi čas. Manje deklamacija, manje fraza, manje manifestacija. Više rasprava, više razmišljanja i više čiščenja!
Što nas može najviše oslabiti?
Zar napadaji i klevete izvana? Zar bes neuspeha naših protivnika? Zar slabosti i mane naših neprijatelja? Nikako. Najviše i najteže nas mogu pogoditi oni »naši«, koji svojim slabostima i manama, svojim pogreška-ma i svojim porocima slabe našu ko-lektivnu jakost i snagu naš pravedni i korisni rad, naše iskrene i čiste želje.
Od neprijatelja očuvali smo se sami. Hočemo li i od »prijatelja«?
Gde <»od se pojavi neispravnost, gde god opazite da su u pitanju osnovne vrline naše organizacije, gde god znate da su porivi i razlozi nečijep marljivog »sokolovanja« u opreci sa onim što stvara našu vrednost i našu snagu, istupite muški i otvoreno i — branite Sokolstvo! "Branite i obranite našu snagu, naše čestoljublje, istinu i bratstvo! Jer ko zna, da li čemo moči da odbijemo i odbijamo jednakin; uspehom i sledeče napadaje, ako nam unutrašnje zdravlje ne bude kako treba.
U Sokolstvu imamo svoje napisane i nenapisane zakone. Imamo ono cime se toliko ponosimo, pa mnogo i hvalimo. Imamo svoju kolektivnu čast. Imamo blago ogromno, koje se nc može steči, kada ga jednom izgubimo. 1 to blago čuvajmo ljubomorno i strogo. !1 svaki onaj, koji prestane da bude čuvar tog našeg zajedničkog blaga, taj toga časa prestaje da bude vredan našeg imena. A ko pomogne, bilo kome, da napadne to naše najvrednije što imamo, taj je izdajnik i največa pogibelj naše celine. Radi časti celine, radi Sokolstva, vatrom stroge kušnje pročistimo naše redove, i pripazimo dobro, da nam neko od »prijatelja« ne podmetne nešto, što če nas zaboleti i pogoditi, i jače i krvavije od
uvreda neprijatelja i kleveta protivnika.
Valovi i strujanja, koja su u unu-trašnjosti Sokolstva odgovorila na besne valove svih smerova izvana, neka svojim delotvornim zamahom pro-čiste ono, što još treba i što se mora očistiti.
I onda čemo moči zadovoljni i če-lični, da još jednom zahvalimo onima, koji nam ne žele dobra. Da im zahva limo, za sve što su za nas dobra uči-nili — nehotice — i što nas nisu samo upozorili na neprijatelje, nego i na »prijatelje« Sokolstva. — h.
Sokolski apel našoj ‘ Inteligenci)!
15 je minulo leta otkada su se slo-bodnom voljom udružila tri jugoslo-venska plemena na razvalinama snage stoletnih tlačitelja u zajedničku državu. Krvlju stotine tisuča junaka, mukama i patnjama najsvesnijih sinova, suza-ma i boli bezbrojnih naših majka po-stignuta je sloboda, izgradena je naša Jugoslavija. I baš zato je naša sveta dužnost da tu tolikim žrtvama izvoje-vanu slobodu branimo, i da narodno jedinstvo kao temelj naše snage i naj-veee dobrote čuvamo svim svojim sna-gama.
Dugogodišnje nepotrebne meduso-bne borbe, koje često puta nisu poznavale granica, oslabile su nas, iserpile naše snage, a široke slojeve naroda gu-jale u apatiju, dapače i na opasne pu-teve utopija.
U tom vihoru strasti, borba i rušenja svega pozitivnog, u bezumnom trajanju za raznim oblicima narodnog jedinstva, stajalo je Sokolstvo čitavo vreme kao granitna stena na nekom-promisnoj liniji unitarizma i integral-nog Jugoslovenstva. Ono je usmerilo svoj korak mirno i trezno unapred od-redenim putem svojim visokim ciljevi-ma, izgradujuči pozitivno svoja načela, naime da ima služiti celini!
Danas opet proživljujemo teško doba. Poteškoče su doduše drugoga značaja, ali zato ništa manje opasne, te mogu postati sudbonosne, ako se čitav narod ne skupi u neprobojnu fa-langu i ako se tomu ne pridruži svojim pozitivnim radom čitava naša inteli-gencija.
I opet mora biti baš Sokolstvo u toj teškoj dobi na prelomu velikih do-gadaja središtem oko kojeg če se sa-kupiti naš narod. Ono preko raznih kriza stupa napred svojim pobedonos-nim putem, preporadajuči narod u novi zdravi rod širokih pogleda, pun is-krenog bratstva i jednakosti. No i taj naš rad nailazi na poteškoče, jer našim društvima i četama, naraštaju i de-ci, koji danomice sve više i više rastu nedostaje dovoljan broj sposobnih intelektualno jakih radnika i voda, koji bi nas pomagali u našem radu, koji bi naše delo podvostručili i dali mu onu visinu do koje se mora uzdiči u svojoj istorijskoj misiji za Jugoslovenstvo i Slovenstvo.
Premalo je danas intelektualaca radnika u sokolskim redovima. Ono malo što sc žrtvuje, premoreno je od preopterečenosti poslova. Njihove se snage iscrpljuju. A gde su nam one nove potrebne snage, čiji nedostatak osečamo u promicanju sokolske i nacionalne misli?
Na tisuće je intelektualaca, koji bi mogli po svojim sposobnostima izvršiti ogromno delo. Nažalost oni žive samo za sebe, samo za svoj rad i nauku, a što je namenjeno jednom užem- kru-gu, dok bi trebalo da svoje sile posvete čitavom narodu. Da li je potrebno, da se izvestan deo inteligencije posvema izdvaja od naroda, sa kojim se gubi svaki dodir? Zar u torne ne vide veli-ku opasnost, koja stvara ponor? Zar naša akademska omladina nc oseča potrebe da radi u Sokolstvu, dakle u ra-rodu? Je li moguče da se izvestan deo naše inteligencije stidi nacionalnog rada ili je zar moguče, da je val materi-jalističkog egoizma, koji vidi samo sebe, zavladao našom inteligencijom?
Sokolstvo zove! Ovim pozivom ono je učinilo svoju dužnost. Trebamo predavača za društva, trebamo ih za radio predavanja, trebamo pisaca, učenjaka, mladih fanatičnih propagatora, koji če poput apostola zači u narod, da u njemu propovedaju sokolsko bratstvo, ljubav, jednakost i slogu!
Baš u ovoj teškoj današnjici potreba je da se o ovome razmišlja. Na-ročito neka to razmisle oni, koji su naši, ali izmiču od rada, a možda ga i nesokolskom kritikom ometavaju. Sokolstvo nc poznaje penzionera u svo-
Pozdrav iz Amerike Savezu SKJ
Uprava Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije primila je od Jugosloven-ske nacionalne omladine u Americi sledeči pozdrav:
»Svesni da nam je naša stara domovina največe dobro ovoga sveta za koju se večno založismo, m!, članovi Jugoslovenske nacionalne omladine, nastanjeni u Sjedinjenim državama Amerike, izjavljujemo sledeče: Znajuči, da je Soko kraljevine Jugoslavije naša najlepša narodna ustanova, čiji je program: Otadžbina, jedinstvo, sloboda, jednakost i sloga, a stoječi na stanovi-štu, da Sokolstvo, kao ideja slobode, priznaje slobodu uverenja i misli, a naročite poštuje svako versko uverenje i osečanje, jer smatra, da je vera naj-svetiji deo unutrašnjeg života svakog pojedinca, a što se naročito dokazalo prošlog januara, kada je naš Soko ustao da se pošteno brani od nepravedno na njega upravljenih napadaja.
Odobravajuči potpunoma dosadaš-nji rad Sokola kraljevine Jugoslavije i osudujuči sa negodovanjem nezaslužni, nenarodni i nekrščanski akt poslanice, dajemo ovde svoje potpise i kličemo: Da živi Soko kraljevine Jugoslavije! — Da živi velika, ujedinjena i nedeljiva Jugoslavija! — Box 185 V, Union City, New Jersey, U. S. A.: Ivo Cesarec (Pehnsylvania), Antun Radič (Illinois), L. V. Jurišič (Louisiana), Nikola Jovič (Michigan), Pavle J. Perenčevič (Ohio), Donko Curač (New Jersey), Ivan Čovič (California), Vlaho S. Vlahovič (New York).
jim redovima; svaki pojedinac mora da mu posveti sve svoje sile i sav svoj život. To vazi za sve — bili oni na vodečim mestima ili u redovima članstva.
Pristupite u naš sokolski krug! — Stupite u službu naroda!
Poruka Sokolstvu u Americi
Brat dr. Laza Popovič, poznati i stari sokolski radnik, objavio je u američkim sokolskim i dnevnim Iisto-vima svoju poruku Sokolstvu u Americi. U toj poruci br. dr. Laza Popovič naglašuje:
»Pored velike slovenske i jugoslovenske akcije, uz opštu narodnu ulogu, naše Sokolstvo u Americi ima jednu naročitu i veliku zadaću, a ta je: da spasi i da nam sačuva decu. Pokraj porodiee, pored tamošnje države, uz ondašnje društvo, ima naše Sokolstvo važnu ulogu u pogledu saču-vanja, jačanja, obrazovanja i spašava-nja te omladine, u Americi rodene, za naš rod i vaskoliki narod. Sokolstvo treba da bude na tome polju rada naj-agilnije, jer može to da bude, i lakše mu je nego drugima da takvo bude. Ono mora da je u prvom redu radeni-ka, kada god se radi o borbi protiv otudivanja naše krvi, i to možda naše najbolje krvi!
Sokolstvo je jedna vrlo jaka veza i zajednica svih ljudi Slovena: Sokolska veza nije samo ideološke prirode, več i materijalna, jer nadovezuje deda na oca, oca na sina, spaja zemlju sa zemljom i vodi do onoga uzvišenoga i bezgranično lepoga, što se zove po-stojbinom, doinovinoin, otadžbinom! Naše Sokolstvo u Americi mora biti svesno baš toga svoga zadatka u brizi oko nacionalnog saeuvanja podmlatka i naraštaja. Sokolstvu u Americi je zadača da čuva i spasi našu decu: da ih uči da vole svoju postojbinu, da ne zaborave odakle su, da budu ponositi na grobove svojih dedova i da uvek misle na svoju majiku Jugoslaviju, jer ona je dobra majka sviju nas.«
Telovežba i spori sa medicinskog
gledišta
Telovežba odnosno gimnastika i šport nisu sinonimi za jedan te isti pojam, ali se ipak u svom konačnom cilju podudaraju.
Šport teži uvek za nekim maksimalnim uspehom, za rekordom, gde se jakost, okretnost i sposobnost jed-noga uporeduje sa drugim. Naprotiv telovežbi nije svrha da postigne rekorde, več ona ima zadaču da nastoji razviti i očuvati telo, da bude snažno i skladno, a po tom i zdravo, sistematskim vežbanjem čitavog telesnog mišičja.
U koliko šport također razvija i jača, i ako samo pojedine grupe mišičja, ipak ga zato možemo uvrstiti u pojam telovežbe ili gimnastike, kao njoj podredeni pojam. U toliko se eto oba pojma i poklapaju.
Zadača je telovežbe, da telu dade zdravlje, snagu, tc skladnu i estetsiku lepotu, pa prema tome ona snada u negu i kulturu tela.	a
Bitan je upravo znak kulture, da čovek pazi na svoj vanjski izgled, i da mu niic sveiedno kako izglcda, i to ne samo možda iz estetskih razloga, ili erotskih nagona, nego poglavito zato, da se što lakše sačuva od raznih bolesti, a i da prerano ne započne stariti.
Istina, ideal lepote tela je subjek-tivan pojam, a bijaše i u razna vremena različit, pa zato moramo pojam lepote tela tako definirati, da je lepo razvijen onaj čovek, koji sc najviše približava idealu lepote svoga doba, a ružnost je naprotiv uvek jedan manjak i upravo neki okov u borbi za opstanak.
Kod starih klasičnih naroda Grka i Rimljana bio je ideal lepote ujedno i ideal zdravlja. Lepo im jc samo pri-rodno razvijeno telo, harmoničnih pro-poreija, do čega se dolazilo umereno-šču i trajnim vežbanjem, koje je kod njih postalo upravo nekom znanošču.
Medutim, sve to bio je privilegij samo viših slojeva, kano što je u glav-nom nažalost još i danas. — Široke narodne mase nisu imale baš mnogo udela na njihovoj visoko razvijenoj ličnoj higijeni.
Danas se upravo čudimo napori-ma i telesnim podviziina, koje su iz-
vele nepobedive legije starih Rimljana. Razjašnjenje tomu možemo nači samo tako, da su oni kao i Špartanci svoje mladiče vežbali več od rane mladosti, da nauče postepeno podnašati i najteže telesne napore.
U srednjem veku su sc prilike mnogo promenilc. Kultura i znanost cvala je jedino na dvorovima i u samo-stanima. Tada se največa briga posve-čivala spasenju duše. Ne koristi čo-veku lepo i zdravo telo, glavno je da duša nije bolesna; takovo je bilo na-ziranje u ono doba. — Samo kod Ara-pa, na dalekom Orijentu, opažaju se tragovi klasičnog helenizma i grčke kulture.
U novom veku uskrsnuo je ponovno antiflki ideal lepote, ponajpre u Italiji. To doba renesanse (preporoda) iz-nelo je jednoga od največih genija Leonarda da Vinčija, umetnika i učenjaka, koji sc posvema poveo za an-tičkim pojmovima lepote i za nazorima starih Helena.
Bizantinsku ukočenost i stid pred golotinjom, opet je zamenilo divljenje harmoničkoj lepoti gologa ljudskog tela.
I	gimnastici opet se posvečuje sve više pažnje, dok u 18 stoleču ne osva-ne naučno delo »Contrat social« od J. J. Rousseaua (1762 god.), gde je izneseno geslo: povratak k prirodi. Lepo je ono što je prirodno, zdravo je ono što je prirodno. Valja reformirati odgoj mladeži, način života, jelo, ode-vanje, sve u smislu povratka k prirodi.
Koncem 18 stoleča pisana su več prva zasebna higijenska dela, u kojima se medu ostalim propoveda korist telovežbe i njeno značenje za oču-vanje zdravlja.
Pravi razmah doživela je telovežba tek polovicom prijašnjeg stoleča, i to najprc u Engleskoj. Kontinentalna Evropa bolovala je onda još od revolucije i gradanskih ratova. Vodila se borba sa reakcionarizmom, koji je i podlcgao. U Engleskoj šport je prodro medu široke mase naroda, te je cenjen kao važno sredstvo valjana odgo-ja mladeži.
U ono doba pada i rodenje slo-venskog velikana dr. M. Tirša, čiju je stogodišnjicu rodenja dostojno prosla-
И& /LoVEK/Ko
WoKoL/TKO
Nova sokolska Izložba ČOS
Početkoin maja prirediće ČOS u dvoranama Klam-Galasove palate po-slcsletsku izložbu, koja ima zadaču da prikaže, kakav odjek je imala Tirševa godlna u Sokolstvu i u kulturnem svetu te što su sve umetnici izradili u pro-slavu Tfršcvog jubileja. Biče takoder iz-loženo sve što se prošle godine pisalo o Tiršu i Sokolstvu. Pored toga prikazače se na izložbi i uspeh prošlogodišnjeg ju-bilarnog svesokolskog sleta, i to ne sa-rno putcm diagrama, nego i putem mnogi slika. plakata i t. d. Izložba če biti priređena u pomenutoj krasnoj baroč-noj zgradi u 7 dvorana. U jednoj od njih biče izloženo sve, što je o Sokolstvu i IX sletu bilo napisano u inostranim novmama, priložena če biti informaci-r.na geografska karta, na kojoj če tačno hiti označeno, gde se sve na svetu pisalo o sletu. Druga če opet dvorana biti odredena samo za fotografske s-unrkc sleta i svečanosti. Nema sum-nje. tla će i ova, kao i lani sletska izložba biti odlično pripremljena i da če u puivoj meri ispuniti svoju zadaču.
Iz najveće praške župe
Sokolska župa Barakova največa je praška župa u kojoj je udruženo 87 d rus tava sa 16.850 članstva. Podeljena je na osam okružja, koja intenzivno rade. Ove je godine proslavila svečano 100 godišnjicu rodenja velikog rodoljuba, narodnog buditelja i odličnog Sokola J. Baraka, po kome nosi i ime. Tora zgodom je bila na Staromjest-skotn namjesti na kuči br. 461, u kojoj je Barak stanovao, otkrivena spomen pioča. Sve praške župe imaju nekakvo zajedničko vodstvo, koje prelazi svake godine na drugu župu, tako da je ove godine vodstvo čitavog Sokolstva Praga i okoline koncentrisano u župi Ba-rakovoj. Ova vredna župa broji 408 prednjaka i 124 pomočnika, te 245 prednjakinja i 101 pomočnicu. Iz ove je župe na IX svesokolskom sletu nastopilo 1459 članova, 246 starije brače, 14to članica, 405 naraštajaca, 597 nara-štajkl, 1949 muške dece i 2389 žen. de-ce, svih vežbača dakle 8491. Održani su i prednjački točajevi, u kojima ie bilo 113 posetnika. Okružna načelništva održala su 82 sata uvežbavanja prednjaka za sletske vežbe, izvršila 66 pregleda tehničkog rada po jedinicama. Tedruiko kako tehnički rad tako i prosvetni rad pokazuje lepe rezultate. U društvima ove župe održano je predavanja i govora pred vrstom 2930, na sokolskim pozornicama davano je 239 pozorišnih komada, za decu je prire-deno 247 lutkovnih pretstava, izvršeno je 187 Izleta i održana 54 prosvetna tečaja. Od večih praških društava pripa-daju ovoj župi sledeča: Prag I, Karlin, Libeu i Visočani.
Iz češkog Sokola u Parizu
Krajem prošle godine ovo je društvo brojilo 150 članova, od kojih re-dovito vežba oko 60 članova i članica.
U martu o. g. prireden je uspco pred-njački tečaj. Lani je saradivalo društvo na raznim priredbama Senske župe francuskih gimnaSta, gde je postiglo u lakoatletskim takmičenjima lepe rezultate. U ostalom sav je rad bio i ovde upučen na pripreme za veliki slet u Pragu. Pre sam polazak u Prag održan jo javni nastup sa sletskim vežbama na trgu Sen Mande, kojemu je prisostvovala brojna publika. Na sletu u Pragu vežbalo je 27 članova iz ovog društva, što je svakako lep broj. Ovo društvo saradujc i u tesnoj je vezi i sa sokolskim društvima ostalih slovenskih naroda, koja rade u Parizu.
češkoslovaško Sokolstvo u inostranstvu
Sva češkoslovačka sokolska društva koja rade u inostranstvu, osim onih u Austriji, koja sačinjavaju Do-nje austrijsku župu, udružena su u za-graničnoj župi. U 11 država imade 36 društava i jedan sokolski otsek. Ova društva postoje u: Gracu: (Austrija), Londonu, Parizu, Vesineu (Francuska), Sofiji i Gornjoj Orehovici (Bugarska), Bukareštu i Nadlacu (Rumunija), Pres Roku, Saonz Penja, Rosario Santa Fe, Buenos Airesu, Devotu i Dominiku (Argentina), u Dubnu, Hlinsku, IIulču, Kvasilovu, Mirohoštu, Rovnu, Semidu-bama, Straklovu, Volkovu i Zdolbuno-vu (Poljska), u Goldburgu, Torontu, Montrealu i Vinpegu (Kanada). Osam društava pak radi u Nemačkoj, medu kojima jo naročito agilno društvo u Berlinu, koje več postoji preko 40 go-dina. Novih je društava 5. U Poljskoj su osnovane dve nove jedinice, koje pak još nisu primljene u sastav ove župe, čijc je sedište u Pragu. Radi se još na osnivanju triju otseka, tako, da če ove godine biti opet 5 novih jedi-niea. U društvima ove župe učlanjeno je i mnogo Rusa, Poljaka, Jugoslovena i Bit gara, što pokazuje na sveslovenski
značaj Sokolstva. Ukupno ova župa
broji sada 1590 članova i 560 članica, naraštajaca 75, naraštajki 95, muške dece 390, ženske dece 350. Svega, dakle, broji župa 3060 pripadnika. Pored svog sokolskog zadatka jedinice ove župe vrše i veliku propagandu za poznavanje Češkoslovačke u inostranstvu. Na IX svesokolskom sletu učestvovalo je iz ove župe 1081 članstva, što iznosi punih 35 procenata i pokazuje na van-rednu sokolsku svest. Rad po društvima lepo napreduje i bilo bi preopšir-no, ako bi hteli da navodimo sve podatke o izvršenem radu u prošloj go-dini.
Rad Ausirljske sokolske župe
Češkoslovačka sokolska društva u Beču i Austriji, osim društva u Grazu, udružena su u Austrijskoj sokolskoj župi, kojoj je sedište u Beču. U nedelju 13 marta ova je župa održala svoju godišnju skupštinu. Prema izveštajima na skupštini župa broji 14 društava, od toga ih je 13 u Beču, a četrnaesto u Ac-gersdorfu. Svega članstva je 2120. I pored krize i drugih političkih mome-nata porastao je broj članova гп 47. Naredne godine održače se, prilikom otvaranja sokolskog doma u Beču X, veči slet, na koji če doči i deputacije iz otadžbine, pre svega iz bližnje Moravske i Slovačkc. Na sletu u Pragu učestvovalo je iz ove župe 682 članstva i 159 naraštaja.
Iz Ameriške obče sokolske
Češkoslovačko Sokolstvo u Ame-rici imade svoj vrhovni zajednički sa-vez, ali je ipalk podeljeno na slovačko i češko Sokolstvo. Početkom ove godine brojilo je češko Sokolstvo u Ame-rici 8 župa i to: istočna župa (Njujork), severoistočna (Klivlend), srednja (Či-kago), severna (St. Paul), zapadna (Omaha), jugozapadna (Golduel), južna (Dallas) i župa na Pacifiku (San Frančiško). Svega članstva broji 9150. Prema lanjskoj godini ovo znači opadanje za oko 1000 članstva. Najjača od župa je srednja, koja broji 27 društava sa skoro 4000 članstva. Glavni predmet rasprava na Skupštini bio je posvečen ovogodišnjem sletu u Črkagu, lcoji če uči u okvir velike svetske izložbe, te radu u društvima, a osobito propagandi medu češkim iseljenicima da bi se broj članstva opet povisio.
Sokolska radio - predavanja
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeča sokolska radio-predavanja održavaju se:
u nedelju dne 2 aprila u 16 časova pučko predavanje br. prof. Dure Mrva-ljeviča: »Kroz Sokolstvo če se naj lepše i najsigurnije izgraditi pojam dobrog i ispravnog gradanina«;
dne 7 aprila predaje brat dr. Laza Popovič »O Sokolstvu«.
Predavanja održavaju se svakoga petka izmedu 19 i 20 časova; pučka sokolska radio-predavanja održavaju se svake druge nedelje u 16 časova posle podne.
ali naravno uvek samo pod stalnom stručno lečničkom kontrolom. Inače bi ona mogla postati dvosekli mač, koji bi kadgod doneo više štete nego koristi, dok je u uzdama lečnika postala odlično moderno terapeutsko sredstvo protivu mnogih oboljenja i telesnih mana.
Gimnastiku starih Helena, koja je za vreme srednjeg veka bila zaborav-Ijena, uskrsnuo je u 19 veku Šveda-nin Henrik Ling, roden 1776 u Lyungi. Bio je pesnik i osnivač takozvane švedske gimnastike zdravlja (Heilgymna-stik). On je za Švede ono, što je za nas Slovena 50 g. kasnije dr. Miroslav Tirš. Bio mu je ideal da duševno i telesno preporodi svoj narod, spomi-njuči se nordijske slavne prošlosti. On je delio gimnastiku na odgojnu, medi-cinsku, zdravstvenu, vojničku i estet-sku, od kojih je do danas sačuvana zdravstvena kao t. zv. švedski sistem telovežbe. Na njegov poticaj osnovan je u Stokholmu centralni gimnastički institut, što je za ono vreme bila po-svemašnja novost.
Medicina se još i danas služi Lin-govom telovežbom zdravlja, nazivaju-či ju slobodnom ili proštom, za razliku od Zanderove tzv. mehaničke mediko-gimnastike, koja u medieinsku telo-vežbu uvada razne gimnastičke aparate.
Nemački glasoviti hirurg Bier za-služan je takoder za propagandu rae-dikogimnastike te je uvek naglašavao njenu važnost za telesni razvitak i upozoravao na veliko značenje uticaja sunčanih zraka na kožu tela, te na povečanje izmene tvari u čoveku usled podražaja ultraljubičastih sunčanih zraka na golo telo vežbača. Time sam ujedno naveo tri najvažnije grane medikogimnastike koje postoje i danas.
Bierova telovežba golim telom spada direktno u podražajnu medicinu, koja se danas mnogo upotrebljava i ceni.
Lingova manuelna gimnastika do-lazi u upotrebu kod slabosti pojedinih živaca (pareza) i posledične kržljavo-sti odgovarajučih grupa telesnog mišičja, dok Zanderova metoda mediko-gimnastičkim aparatima dolazi u obzir kod raznih mišičnih ukočenosti (kon-traktura), umanjene gibivosti zglobo-va, iskrivljene hrptenice i drugih raznih mana statičkog sistema čovečjeg tela. Tu Zanderovu gimnastiku zovu i gimnastikom otpora.
Kod medikogimnastike valja paziti da sc ne prekorači fiziološka (pri-rodna) mogučnost gibanja pojedinog dela tela, a treba u obzir uzeti i jakost nekog mišica, kojega vežbamo. Spo-menuti moram, da je mišic na početku kontrakcije najjači i da kasnije sa dalj-njim stezanjem njegova jakost opada.
Da bi medikogimnastika imala uspeha treba uvek paziti na sledeča tri momenta:
1) vežbane organe treba uposliti preko običajne mere rada;
2) vežbanje mora biti poduprto vlastitom voljom vežbača za vežba-njem i
3) vežbanje mora da je dulje vremena sistematski provadano i povre-meno uvek pojačavano.
Samo onda se svaki organ a naravno i mišič jača, ako je postepeno na njega stavljen veči zahtev i napor, nego je to za nj običajno.
Baš u toj rečenici leži sva vrednost i bit medikogimnastike a time i telovežbe uopče.
Zander je svojim medikomehani-čkim gimnastičkim aparatima postavio zadaču da se njima može napor uvek
tačno odrediti, i da sve kretnje budu uvek u tačno anatomskom obujmu.
Kretnje delimo na ekscentrične (apdukcija, ekstenzija, supinacija) i koncentrične (addukcija, fleksija, pro-nacija).
Iz ovih kretnja sastoji svaki sistem telovežbe u njihovo j razno j kombinaciji.
Svako moderno lečilište za medi-komehaniku ima uredenu t. zv. Zanderovu dvoranu, koja sastoji iz neko 56 aparata, koji se dele na pojedine grupe prema svomc učinku: aparati za pravljenje otpora, za balansna gibanja, za pasivna gibanja za medikomasažu i aparate kojima se pravi otpor.
Zanderovu i aktivnu i pasivnu me-dikogimnastiku treba izvadati uvek uporedo sa Lingovom proštom telovežbom, več i radi psiholoŠKOg razloga kako ne bi vežbač u svesti ostao ovisan od aparata.
Jedno naročito važno poglavlje medikogimnastike čini t. zv. gimnastika disanja po Hofbaeru, o kojoj treba posebno govoriti.
Disanje ili respiracija ima svrhu da svakom delu tela dovede kisik, koji je potreban za izgaranje. U užem smislu razumevamo pod disanjem samo dovadanje zraka u doticaj i kemijski odnos sa krvlju u plučima, a to se po-stizava udisanjem i izdisanjem. Udisa-nje zbiva se aktivnim radom mišičja za disanje, a izdisanje je pasivno i vrši se usled elastičnosti grudnog koša i popuštanja kontrakcije ošiti.
S vrha gimnastici disanja nije toliko u povečanom snabdevanju plučiju zrakom, kako se to obično drži, nego kudikamo više u mehaničkom uticaju na čitavi organizam usled povečanog rada dišnog mišičja.
Korist je od gimnastike disanja mnogostruka. Menja se formacija grudnoga koša, nastaje bolja mogučnost rada plučiju, utiče se mehanički na cirkulaciju krvi i na trbušne organe.
Menjati formaciju grudnoga koša želimo kod slabunjavih, t. zv. asteničnih tipova ljudi, koji imadu konstitu-cionalno plosnati slabo svedeni grudni koš sa oštrim rebranim kutom. Tako vi tipovi su naročito predestinirani raz-vitku sušice.
I kod proširenja plučiju t. zv. plu-čnog emfizema nastojimo uticati gimnastikom na formu grudnog koša kako bi se ovome opet povratila elastičnost, te da bi mogao dobro izvršavati izdisanje zraka iz plučiju.
Istina je, da se povečano prozra-čenje plučiju i jače snabdevanje krvlju sviju delova plučiju naročito u mladim godinama lakše postizava igrom, trčanjem i skakanjem u prirodi, nego li gimnastikom disanja, ali ako uočimo današnje prilike i način života u ko-jem živi poglavito gradski čovek, u skučenom prostoru bez mogučnosti da se dovoljno kreče u slobodnoj prirodi, tome onda gimnastika disanja u velike nadoknaduje gubitak gibanja i pro-zračenja plučiju.
Kod nekih bolesti ta je gimnastika upravo odlično terapeutsko sredstvo za njihovo sprečavanje. Tako n. pr. za čuvanje od razvitka hipostatske upale plučiju kod starijih ljudi, kojima zvanje ne dopušta dovoljno gibanja, zatim kod raznih smetnja i slabosti srca, te krvnih sudova pomaže^ gimnastika disanja uvelike ostalo lečenje sa medikamentima. Kod zarastica kao posledica upale porebrice ona je najvaž-nija pomoč a često je njome moguče zaprečiti razvitak iskrivljenja kraljež-nice.	(Nastaviče	se.)
Dr. Drago Damaska, Kutina.
(Nastavak sa 1 strane)
vilo sveslovensko Sokolstvo, kao svog oca i osnivača.
Telovežba utecala jc mnogo i na današnji nazor i ideal lepote. Danas smatramo lepim zdravo, mladcnačko, snažno i harmonički i proporcionalno razvijeno telo, koje je športom trenirano, ali ne deformirano, a kod žene, da nije izgubilo ništa od svoje ženskosti. Takovo telo ne srne nigde da je odelom sapeto, a niti ga treba odecom
sakrivati.	.
Kraj tolike važnosti što je da<ue telovežba ima za zdravlje čoveka, razumljivo je, da je ona gotovo sasvim ušla u domenu lečnika, čuvara zdrav-
Ija-
Samoodržanje pojcdinca u danas-njoj borbi za opstanak iziskuje mnogo otpornosti i znanja, dapače i za primi-tivnog. Nema sumnje, da je čovek svojim umom osvojio svet i podložio pri-rodne sile svojoj duševnoj volji, no ipak bilo bi posvema krivo u odgoju posvetiti samo pažnju razvoju duše, a zanemariti telesni odgoj. Več stara ali istinita pošlo vica kaže, da j c edrav duh samo u zdravom telu, a kako duša i telo stvaraju nerazdeljivo jedinstvo, to je jasno, da gimnastika ne_ koristi samo telu nego po volj no utice i na duševni razvoj.	,
Danas treba da su pedagozi s time na čistu, da je prošlo vreme kada se polagala samo važnost naobrazbi duha, a mačuhinski se postupalo s^ništa-vim telom. Telo je ogledalo duše, pa valja podjednako uzgajati i oplemcnji-vati svim vrlinama i jedno i drugo, a da ne hude koje od njih na uštrb
drugome.	.	.
Gimnastika pruža korisnu i zdravil naknadu za telesna oštečenja. koja prete razvoju mladoga tela, sapetog u klupe za vreme dugogodišnje školske obukc. Ona daje razonodu i ustuk ma-iaksalosti i manuelnom i umnom rad-niku, koju mu donaša svakodnevna jednoličnost rada, koja ubija živce.
Telovežba je takoder odlično sredstvo odgoja samog po sebi, jer sili karakter na suzdržavanje i samodiscipli-nu, neguje drugarsku svest, a odlično je sredstvo socijalnog izjednačivanja, jer rang i položaj medu sportskim dru-govima odreduje postignuti uspeh, a ne bogastvo ili klasna razlika.
Da se doista postigne uspeh u športu potreban je sistematski trening, tehnika i taktika, a to su činioci i telesni i duševni. Jasno je dakle, da šport mora i na oboje utccati, a razumni šport i utiče u skroz pozitiv-
nom smislu.	.
Dužnost je svake napredne države da proučava telovežbu i sa znanstve-nog, odgojnog i zdravstvenog gledišta te da svom odlučnošču upozorava na njeno higijensko značenje, i da propa gira igre, sportove i gimnastiku.
Veseli nas, da se Jugoslavija danas može ubrojiti u tom pogledu u red najnaprednijih država, jer ona je osnovala i posebno ministarstvo za telesni
odgoj.	,
Verujemo, da ce biti prva i največa briga toga novoga Ministarstva, da telesni uzgoj postane zajedničko dobro širokih slojeva naroda, i da neče ostati i nadalje samo privilegij nekoli-cine odabranih.
U ovome članku ograničio sam se na promatranje telovežbe sanw sa gle dišta medicinskog, te ču kao lečnik na stojati prikazati zdrav uticaj telovežbe
na telo i dušu čoveka, a i eventualne štete nekih sportova kod preteranog nastojanja za postizavanjem rekordnih uspeha.
Na razvoj covecjeg organizma upliva njegova narav ili konstitucija a ova pak se deli na genotipičku konstitucij u ili nasledenu, koju je pojedinac primio več u zametku spajanjem oče-vih i majčinih nasledstvenih tvari (gena) po principima teorije o naslediva-njU; — j drugo, na fenotipičku konsti-tuciju, t. j. onu koja se formira kasnije u realkciji rastučcg organizma prema njegovo j okolini.
Pod okolinom razumevamo: klimu, način života, ishranu, odevanje razne bolesti i uopšte sve ostalo što u borbi za opstanak dolazi u ma kakov odnos prema čovečjem organizmu.
Na prvu tako zvanu naslednu kon-stituciju ne možemo utecati, ali zato tim više na drugu fenotipičku.
Poglavito smo telovežbom u stanju, da uplivamo, pače i da potenciramo fenotipičke sposobnosti svakoga čoveka, a isto tako i športom koji, več prema svojoj vrsti, svaki razvija drugi deo, odnosno drugu grupu čovečjeg mišičja. Jačanjem mišičja povečava se celokupna mena tvari i izgaranje u čoveku, a to opet povoljno deluje na unutarnje organe, probavnog, dišnog, i krvožilnog sistema.
Odmah na početku naglasiču, da telovežba i sportska delatnost treba da su vezane apstinencijom od alkohola i naročito pušenja; Nikotin je otrovan za srce i krvno žilje, pa spor-tašu, koji sportskim naporima poglavito opterečuje srce i žile kucavice, više škodi nego drugima. Statistikom je dokazani fakat, da sa širenjem športa opada potrošak alkoholnih piča u narodu, a proporcionalno sa umanjenim potroškom alkohola padaju i razne so-cijalne bolesti (spolne, tuberkuloza i duševne bolesti), a i kriminal.
Pošto se telovežba, a naročito šport, gaje u prirodi i na vodi, to oni stvaraju i uvečavaju telesnu otpornost prema uticajima promena temperature, i klimatskih nepogoda, kao i sunča-ne žege, a time se znatno umanjuje mogučnost razvoja raznih prehlada, pa i sviju zaraznih bolesti, medu koje spadaju i razne prehlade, hunjavica, bronhitida, gripa rt. d., jer za razvita^ jedne infekciozne bolesti nije dovolj-na samo zaraza dotičnim patogenim klicama, nego treba da je ujedno i umanjena telesna otpornost bilo da je opšte nema nasleejno, ih J,e umanjena momentano kakovim osteccnjem telesne otpornosti.
Velovežbom u prirodi bez odela, naročito kod raznih sportova na vodi, izlažemo kožu tela uticaju sunčanih ultraljubičastih zraka, koje imadu emi-nentnu vrednost za zdravlje, podiazu-juči st varan j e krvi i unistavajuei razne štetne bakterije. Od kemickog delovanja tih zraka podražuje se koza na tvorbu pigmenta, koji cini 0I)aj lepi izgled i daje zdravu smedu boju kozi.
Time je telovežba u medicini postala jednim od njenih najjacih profi-laktičkih sredstava u borbi preventiv-ne medicine za očuvanje zdravlja. No moderna se medicina ne sluzi telovez-bom samo u profilaktičke svrhe, nego i direktno kano terapeutskim sredstvom u kurativne svrhe. lime telovez-ba danas nije privilegij samo jakih i zdravih individua, nego uopće sviju pa i bolesnih, dapače bolesnih naročito,
III redovšia glavna skupstina Saveza Sokola kraljevisie Jugoslavije
sazivlje se prema zaključku uprave od 20 marta 1933 i u smislu poslovnika za nedelju 23 aprila 1933 u Beogradu u veliko j dvorani. Francuskog kluba (Ratnički dom) ugao Francuske i Brače Jugoviča 17/III.
Dnevni red:
1) Izveštaji:	a)	zamenika	stare-
šine, b) tajnika, c) načelnika, d) pret-sednika prosvetnog odbora, e) ekonoma, f) blagajnika, g) statističara, h) pretsednika organizaciono - pravnog otseka, i) pretsednika ozlednog fonda, j) pretsednika narodno - obranbenog otseka, k) urednika sokolske štampe Saveza.
2) Predloži uprave Saveza.
3) Reševanje o višini prinosa društava Savezu.
4) Hitni predloži.
Beograd, 20 marta 1933.
5) Predloži za održavanje sveso-kolskih i saveznih sletova.
6) Izveštaj revizionog odbora.
Početak skupštine u 10 sati.
Verifikacija izaslanika izvršiće se od 9 do 9.45 sati u istoj prostoriji.
Raspored priprava za glavnu skupštinu je sledeči:
U četvrtak 20 aprila 1933 održaćc se u 9 sati u jutro, u prostorijama Saveza, Terazije 5/II, konferencija sokolske savezne štampe.
U petak 21 aprila 1933 održavače se u prostorijama Saveza, Terazije 5/II, sednica narodno - obranbenih otseka. Početak u 9 sati.
U subotu 22 aprila 1933 vršiče ee poverljivi sastanak izaslanika za glavnu skupštinu u dvorani Francuskog kluba. Početak u 8 sati.
Uprava Saveza SKJ.
Zdravo!
Iz sednice saveznog TO
od 28 marta 1933
Otvorivši sednicu, savezni načelnik brat Ambrožič pozdravio je novog tajnika saveznog T. O. brata Franca Lubeja, koji je upravo nastupio to mesto, izrazujuči svoje uvercnje, da če uspešno vršiti poverene mu pošlo ve.
—	Nadalje je brat načelnik izvestio o važnijim zaključcima, koji su bili do-nešeni na sodnici zbora župskih načelnika dne 19 marta i na sednici izvršnog odbora dne 20 marta o. g. u Beogradu. Medu ostalim izvestio je, da je na sednici zbora župskih načelnika bio do-nešen i jednodušan zaključak da se u Sokolstvu uvedu odgovarajuče vojničke vežbe. Izvestio je nadalje da če kroz kratko vreme biti donešen zakon o obaveznom telesnom uzgoju.
U pogledu ovogodišnjeg pokrajin-skog sleta u Ljubljani izvestio je o olakšicama, koje je Ministarstvo sa-obračaja izdalo za putovanje na slet. U tim olakšicama odredeno je da če vežbači i vežbačice iz naše države kao
Pozdravi Savezu SKJ
Ljubljana. Župna uprava in delegati župnih edinic zbrani na letni glavni skupščini pozdravljamo bratsko sa-vezno upravo in kličemo bratski sokolski Zdravo! — Dr. Josip Pipenba-her.
Novi Sad. Glavna skupština Sokolske župe Novi Sad, kao pretstavnik preko 20.000 Sokola i Sokolica učlanje-nih u 68 svojih sokolskih organizacija, s najogorčcnijim protestom odbija ne-osnavane napadaje Katoličkog episko-pata na Sokolstvo. Verna sokolskoj ideologiji poručuje napadačima da če u ovoj nametnutoj borbi do kraja iz-držati šireči uzvišenu sokolsku misao i izražavajuči spremnost da sve žrtvuje za sokolske ideale! Ziveo Krglj! —-Živela Jugoslavija! Zdravo! — Tajnik Knežević, starešina župe dr. Pavlas.
Sarajevo. Skupština župe Sarajevo ozdravlja najiskrenije starešinstvo aveza sa željom da ustraje u mužev-noj odbrani visokih sokolskih načela. Zdravo! — Starešina dr. Vojislav Be-sarovič.
Split. Sa glavne godišnje skupšti-ne pozdravljamo pregnuče bratskog Saveza za ostvarenje sokolskih ideala i očuvanja čistote sokolske misli za dobro Kralja i Otadžhine. — Sokolska župa.
Sušak. Sa ovogodišnje po redu dvadeset j pete brojno posečene glavne skupštine Sokolske župe Sušak-Ri-jeka, šaljemo pozdrav bratskom Savezu željom da i unapred neustrašivo čuva čistu i neokaljenu Tirševu sokol-sku ideju pored svih zapreka i navala ma s koje strane dolazile. Zdravo! — Starešina Polič.
Šibenik. Starešinstvu bratski pozdrav sa glavne godišnje skupštine. — Župa Šibenik-Zadar.
Rakovica. Sa osnivačke skupštine Sokolskog društva u Rakovici, sreza Slunj, pozdravljamo i kličemo živeo Sokol kraljevine Jugoslavije! — Odbor.
Zamet. U velikoj svojoj radosti sa proslave devete godišnjice oslobo-denja Zameta kad smo i mi spojeni u slavi jugoslovenskoga Sokolstva šalje-
takoder i oni iz inostranstva, i to svih kategorija, kako u pretsletskim tako i u glavnim sktskim danima, imati bes-platnu vožnju na svim našim željezni-cama od polazne stanice, odnosno od granice, do Ljubljane i natrag. Za osta-
lo	članstvo predvidena je četvrtinska vožnja, za nečlanove polovična.
Umoliče se brata inž. Poženela da po uputama saveznog tehničkog odbora izradi načrt za povorku na pokra-jinskom sletu u Ljubljani. Ujedno se je odredilo i ulice, kroz koje če povorka prolaziti. Mesto nastupa za članstvo odredeno je na Kongresnom trgu.
Glede vodnika takmičarskih vrsta ostajc se u načelu pri tome, da če svaku takmičarsku vrstu voditi poseban vodnik, koji sam neče takmičiti, ali če se ipak dozvoliti da i on može učestvo-vati i takmičenju, za slučaj da vrsta ne bi imala svoga vodnika, da takmiči s vrstom.
Pri koncu sednice bili su podeljeni referati za glavnu godišnju skupštinu Saveza, koja če se održati 23 aprila o. g. u Beogradu.
mo bratske pozdrave. Živeo Kralj! — Živela Jugoslavija! Zdravo! — Sokolsko društvo Zamet — Kantrida.
Bos. Grahovo. Sa osnivačke skupštine Sokolskog društva u Bs. Graho-vu pozdravljamo našeg dičnog starešinu kličuči Ziveo! — Starešina Kosta Novakovič.
Kruševac. Sa svoje godišnje skupštine šumadijski Sokoli oduševljeno pozdravljaju svoje vodstvo. Istovreme-no molimo da bratski Savez kod dičnog brata starešine i njegovog doma bude tumač naših iskrenih želja za njihovo dobro i našeg oduševljenja u borbi za sokolske ideale. Zdravo! — Starešina Jovanovič.
Peč. Sokoli Peči složni sa sokolskim gestom: »jedan za sve — svi za jednoga«, pozdravljaju bratski Savez sa svoje godišnje glavne skupštine. U ime skupštine Radivoje Zonjič, advokat, Miro Protič, penzioner.
Biograd. Sokoli na vratima Zadra sakupljeni u Nevidama, na otoku Paš-manu, prigodom osnivanja sokolske čete šalju bratskom Savezu svoj gromki Zdravo! — Matično društvo Biograd.
Sremski Karlovci. Sokolsko društvo Sremski Karlovci pozdravlja sa svoje današnje glavne skupštine bratski Savez kao najvišeg pretstavnika ujedinjenog jugoslovenskog Sokolstva s najdubljim uverenjem da je rad jugoslovenskog Sokolstva bio do sada na dobrom putu, i sa željom da se na tome putu nastavi, i pored neoprav-danih optužaba sa neupučene strane, jer je baš danas najpotrebniji odlučan sokolski rad na utvrdivanju jugoslovenskog državnog i narodnog jedin-stva, a isto toliko i složan i požrtvo-van rad na moralnoj obnovi našeg narodnog društva, na kojem složnom ra-du je pozvano da saraduje, pored cr-kve, škole i ostalih kulturnih ustanova, u prvom redu i naše ujedinjeno jugoslovensko Sokolstvo. Zdravo! — Uprava društva.
Vlasotinci. Sa skupštine osnovane Sokolske čete u Konopnici učesnici skupštine pozdravljaju bratski Savez sa sokolskim Zdravo! — Starešina društva dr. Rad. Belaševič, starešina čete Petar Krstič.
Sokolstvo. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokolsko društvo Vitanje.
Sv. Lenart v Slov. Gor. Sokolska četa Sv. Benedikt v Slov. Gor. ogorčeno pro* testuje protiv poslanice katoličkog episko* pata uperene protiv Sokolstva. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija!
Sv. Lenart v Slov. Gor. Sokolska četa Sv. Ana v Slov. Gor., sakupljena na godiš* njoj skupštini, osuduje napadaj katoličkog episkopata na Sokolstvo.
Poljčane. Protiv nepravednih napadaja jugoslovenskih biskupa na Sokolstvo naj« odlučnije protestujemo. Živeo Kralj! Ži* vela Jugoslavija! Sokol Poljčane.
Ljutomer. Sokolska četa Cven prote* stuje protiv poslanice katoličkog episko* pata i diže svoj glas za složan rad. Lipša, starosta.
Rankovci. Izražavamo naše ogorčenje i protest protiv napada katoličkog episko* pata na Sokolstvo. Živeo Kralj! Živela Jus gošlavija! Sokolska četa Gedegovci.
Zgornja Sv. Kungota. Sokolsko društvo u Sv. Jurju ob Pesnici na državnoj granici protestuje protiv napadaja katoličkog epi* skopata na naš idealni pokret. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija!
Sv, Jakob u Sl. Gor. Sokolsko društvo Sv. Jakob v Slov. Gor. najodlučnije osu* duje poslanicu katoličkog episkopata pro* tiv Sokolstva. Živeo Kralj! Živela Jugosla* vi ja!
Sv. Lovrenc na Pohorju. Ogorčeni zbog neosnovanog napadaja katoličkog episko* pata na Sokolstvo kličemo: Ziveo Kralj! Živela Jugoslavija 1 Sokol Sv. Lovrenc na Pohorju.
Središče ob Dravi. Sokolsko društvo u Središču ob Dravi, sakupljeno na godišnjoj skupštini, sa ogorčenjem odbija neosnova* ne napadaje u pastirskom listu katoličkog episkopata. Tvrdo ubeđeni, da uvek pobe* duje dobro nad zlim istina neistinu i prava ljubav zlobu i mržnju, Sokoli če sa dvostrukom snagom nastaviti svoj nese* bičan rad za dobrobit našeg naroda i lepe naše domovine. Živeo Kralj Aleksander I! Živela naša domovina Kraljevina Ju* gošlavija! Starosta Anton Tkalec, tajnik Mirko Plepelec.
Sv. Barbara u Halozah. Potpisana So* kolska četa protestuje protiv poslanice ka* toličkog epilskopata. Živeo Kralj! Živela Ju* gošlavija! Zdravol Anton Plohl, tajnik.
Konjice. Sa ogorčenjem odbijamo ne* osnovano napadaje u poznatom pastirskom istu katolilčkog episkopata. Tvrdo ubeđeni da uvek pobeduje dobro nad zlim, istina neistinu, prava ljubav zlobu i mržnju, mi čemo sa dvostrukom snagom nastaviti svoj nesebičan rad za dobrobit našeg na* roda i otadžbine, Živeo naš viteški Kralj Aleksandar 1! Živela naša lepa domovina Jugoslavija! Starosta dr. Ervin Mejak, ta j* nik Marec.
SOKOLSKA ŽUPA NIŠ
Podujevo. Sokolsko društvo Podujevo, sa malog Kosova, najenergičnije protestuje protiv nepatriotske klevete katol. biskupa na naše jugoslovensko Sokolstvo, kao naj* svetijeg simbola narodnog jedinstva i ču* vara državne celine. Starešina Kosta Dor* devič, tajnik Miladin Jakovljevič.
Salaš. Sokolska četa Brusnik sa zlatnog Timoka ogorčena na poslanicu katol. epi* skopata protiv Sokolstva, kliče: Živela Ju* gošlavija! Starešina Jovič.
Niš. Sokolska četa u Gornjem Mate* jevcu najodlučnije osuduje napad katol. episkopata na Sokolstvo, jer je uperen pro* tiv narodnog i državnog jedinstva, za koje je proliveno mnogo krvi. Zahtevamo naj* oštrije mere protiv katol. episkopata. Zdra* vo! Starešina čete Krsta Nikolič.
Prokuplje. Sokoli junačke Toplice, ko* ja je za jedinstvo naroda i države dala naj* bolje svoje sinove, i koja budno čuva krvlju stečenu našu lepu domovinu, svom žesti* nom sokolskoga duha i sokolskih mišica osuduju zlobne namere poslanice katal. episkopata protiv Sokolstva. Uz sokolski poklič: Zdravo! neka bratski Savez Sokola primi uverenje, da su Sokoli Toplice uvek spremni i gotovi da brane jedinstvo narod* no kao i sokolsku porodicu, sa istim po* žrtvovanjem sa kojim su ga i stvarali. Sta* rešina Sok. društva Dobrivoje Mihajlovič.
Svrljig. Sokoli varošice Svrljiga naj* energičnije protestuju protiv poslanice ka* tol. episkopata protiv Sokolstva, boreči se za jugoslovensku ideologi ju: jedan narod, jedna država, jedan Soko. Starešina Dikič, tajnik Vojinovič.
Niš. Sokolska četa u Jelašnici, sreza Niškog, najodlučnije protestuje protiv ne* rodoljubivog rada svih rušilaca jedinstvene Jugoslavije i Sokolstva. Neka dobro znaju da smo Jugosloveni i Sokoli. Živeo Kralj! Zdravo! Starešina Nikolič, načelnik Pin* terovič.
Salaš. Sokolska četa u Šipkovu osuduje postupak katol. episkopata na razaranju sok. kadra i državnog jedinstva. Molimo da se ovome zlu stane na put. Starosta Đorđe Drvišević.
Boljevac. Pridružujemo se protetsu br. Sok. društva Boljevac sa usklikom: Živela jedinstvena Jugoslavija! Sokolska četa Do* brujevac.
Boljevac. Pridružujemo se protestu br. Sok. društvu Boljevac. Zdravol Živelo So* kolstvo! Sokolska četa Mali Izvor.
Bosiljgrad. Čvrsto stoječi uz Jugoslo* vensko narodno jedinstvo pod vodstvom našeg narodnog kralja Aleksandra I Kara* dordeviča, članovi Sok. društva Bosiljgrad najenergičnije protestuju protiv poslanice katol. episkopata protiv Sokolstva. Zdravo! Starešina Randlel Mitič, sekretar čira Kon* stantinovlč.
Boljevac. Pridružujemo se protestu br. Sok. društva Boljevac. Živela Jugoslavija! Sokolska četa Mirovo.
Boljevac. Pridružujemo se protestu br. Sok. društva Boljevac sa usklikom: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokolska četa Ilino. Starešina Dobrosav Radenkovič.
Vlasotinci. Vlasotinački Sokoli, sakup* ljeni na svojoj skupštini, sa največim ogor* čenjem protestuju protivu poslanice katol. episkopata, upučene protivu Sokolstva, iz* javljajuči, da če Sokoli snažno stati u od* branu državnog narodnog jedinstva i sve* slovenske sokolske organizacije. Složno kli* čemo: Da živi Nj. Vel. Kralj Aleksandar I! Da živi velika Jugoslavija! Pretsednik skupštine starešina dr. Valaševič.
Leskovac. Jugoslovenski Sokoli Le* skovca i okoline, okupljeni danas na svo* joj godišnjoj redovnoj skupštini u Leskov* cu, ogorčeno protestuju protiv rušenja dr* žavnog i narodnog jedinstva kao i protiv poslanice katol. episkopata protiv Sokol* stva. Zavetuju se, da če državno i narodno jedinstvo sa još večim elanom sprovoditi na ponos i diku svoga ljubljenog kralja i na korist otadžbine. Zdravo! Tajnik Pro* firovič, starešina Dinič.
Babušnica. Sokolsko društvo Babušni* ca najogorčenije protestuje protiv namera* vanog rušenja državnog i narodnog jedin* stva kao i protivu poslanice katol. episko* pata uperene protiv Sokolstva. Za stareši* nu prosvetar Al. G. Stankovič.
Caribrod. Protestujemo protiv poslani* ce katol. episkopata, i zbijeni u falange, gotovi na sve, kličemo: Živelo jedinstvo! U ime caribrodskog sokolskog zbora sta* rešina Popovič.
Boljevac. Ogorčeno protestujemo protiv poslanice katol. episkopata protivu Sokol* stva. Krajnje je vreme da se jednom za svagda dovikne: Sebi ruke! Živeo stareši* na Sokola naše kraljevine Jugoslavije Pre* stolonaslednik Petar! Sokolsko društvo Bo* ljevac. Starešina Svetislav Cvetanovič, taj* nik Vidoje Dergovič.
Vladičin Han. Poslanica katoliSkog episkopata, koja je direktno upravljena na
J* teloveibačlcog sveža
TELESNI UZGOJ U AUSTRIJI
Austrija, a osobito uprava glavnog grada Beča, veoma se brine za plesni uzgoj ne samo omladine, več i širih narodnih slojeva uopšte. U osnovnim školama mesto prave telovežbc uveden je takozvani Gaulhofrov sistem, koji je u stvari uvod u uzgoj dece, a sadrži ponajviše slobodnih lakih veža-ba i igara. Pri tome se gleda da je sat vežbanja što različitiji, da pruža isto-vremeno deci i zabavu. U srednjim, gradanskim, te stručnim školama po-laže se več velika pažnja sistematskom vežbanju. U bečkim školama od IV razreda dalje obavezno je plivanje, dok se prireduju svake godinc u zimi za sve dake gimnazija i to VI i v И razreda 14-dnevni smučarski tečajevi. Glavne telesnouzgojnc^ organizacije u Austriji su sledeče: Glavni savez za telesni šport, koji je nepolitička sport-ska organizacija, dalje Socialnodemokratski radnički savez za šport i telesni uzgoj, Katolički austriski savez mla-deži i konačno Nacionalni savez ne-mačkih turnera. U Austriji je mnogo jače razvijen šport, nego telovežba, koja mnogo zaostaje za športom, osobito nogometom. Nogometnih klubova je 319 sa 46.000 članova. U samom Be-ču je oko 100 sportskih igrališta od kojih je 35 namenjeno deci.
MEĐUGRADSKA TAKMIČENJA U VEŽBAMA NA SPRAVAMA U NEMAČKOJ
U Berlinu su održana u nedelju 25 marta medugradska takmičenja u vežbama na spravama i to izmedu iza-branih vrsta turnerskih društava iz Hamburga, Berlina i Lajpciga. Ovun takmičenjima prisustvovalo je oko 3000 gledalaca. U prostim vežbama pobedila je vrsta Berlina sa 413 toča-ka, na preči su takoder pobedili Ber-linčani sa 831 toekom, dok je pobedila na konju i na razboju vrsta iz Lajpciga sa 2033 točaka. Konačnu pobedu odlu-čilo je takmičenje na krugovima, na kojima je opet pobedila berlinska vrsta sa 440 točaka. Konačni uspeh bio je sledeči: Berlin 2436 točaka, Hamburg 2433 i Lajpcig 2418 točaka. Ova-ka medugradska takmičenja u vezba-ma na spravama u Nemačkoj veoma su omiljena, pa ih je samo lanjske go-dine održano oko 60. Za 30 aprila najavljena su medugradska takmičenja Minhen-Frankfurt-Lajpcig.
IZ FRANCUSKOG ŽENSKOG
TELOVEŽBAČKOG SAVEZA
Poslednjoj sednici Francuskog žen-skog saveza za telesni uzgoj i telovež-bu prisustvovao je i državni potsekre-tar za fizički uzgoj g. dr. Markomb, kojega je pretsednik ovog saveza g. Amim zamolio, da država pri deljenju potpora bude više naklonjeni ovom savezu, što je g. potsekretar i obečao. Na ovoj sednici takoder su se odredila mesta za svakogodišnje sletove saveza i to za godinu 1934 izabrana je Nica, dok če se godine 1935 održati slet u Bordo-u.
rušenje našeg narodnog i državnog jedin« stva, duboko zadire i vreda naše Sokol* stvo jugoslovensko osečanje Jugoslavije kao države, plod je napora tolikih gene« racija. Ono je izniklo iz krvi i kostiju mi* lijona jugoslovenskih boraca. Svima na* ma ona je svoja rodena država i kao što smo se borili herojski za ujedinjenje Jugo* slovena u jednu državu, isto tako čemo se i još žešće boriti i protivu svih onih koji bilo spolja ili iznutra hoče da podriju nje* ne temelje i poseju mržnju i razdor medu rodenom braćom. U to ime mi vas molimo da preduzmete mere protiv rušilaca narod* nog i državnog jedinstva i pozdravljamo vas s našim sokolskim Zdravo. Stajačemo na braniku. Živeo naš Kralj Aleksandar I Karadordevič! Živela nedeljiva i jedinstve* na Jugoslavija! Za upravu Sokolskog dru* štva u Vladičinom Hanu: starešina Drago* vic, za Pribojsku Sokolsku četu starešina Stojkovič, načelnik Vukčevič.
Kurštimljija. Kosanica, gnezdo gvozde* nog puka, nosilac golgote za toplički usta* nak, sa gnušanjem osuduje rad katoličkog episkopata protivu dične Jugoslavije i So* kolstva, izjavljajuči svoju gotovost, da če protivu sviju neprijatelja Jugoslavije uvek gvozdenem voljom ustati i junački braniti neugasle lokve krvi svoje brače prolivene za Jugoslaviju. Kosanica kliče Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokolsko društvo: sta* rešina Uroš Miličevič, tajnik Zoran Stan* kovič.
Klodovo Kladovski Sokoli najenergič* nije osuduju poslanicu kat. episkopata. Zi* veo Kralj! Živela Jugoslavija. Starešina BI* jelič.
Bela Palanka. Sokolstvo kraljevine Ju* goslavije, stoječi na principu državnog i narodnog jedinstva i verske trpeljivosti, energično protestuje protiv napadaja Ka* toličkog episkopata na Sokolstvo. Ziveo Kralj! Živela Jugoslavija! — Starešina So* kolske čete Spajske Stevan M. Jovanovič.
Svilajnac. četa izražava vernost Kra* lju i jedinstvenoj Jugoslaviji. Ziveo Kralj! Živela Jugoslavija! — Starešina Milan Markovič.
(Nastaviče se.)
VESTI IZ ŠVEDSKE
Dosada se opažalo da je u Šved-skoj, domovini Lingovog švedskog te-lovežbačkog sistema, za telovežbu i za taj sistem manji interes, nego u ino-stranstvu. U poslednje vreme pak izgloda, da je počelo rasti interesovanje za telovežbu i švedski telovežbački savez u poslednjim godinama porastao je od 68.000 na 92.000 članova. Pove-čao sc takoder i broj prednjaka, te se počelo večom propagandom i siste-matskijim radom.
SITNE VESTI IZ NEMAĆKE
Sa Novom godinom Savez nemač-kih turnera počeo je da izdaje poseban list za naraštaj pod imenom »Turnjugend«, i to posebno za devoj-čicc, a posebno za dečakc. Kako je poznato tek u poslednjim godinama počelo se vežbanjem naraštaja, a več sada isti dobija i svoje glasilo. Dojče Jugendkraft (katolička) posvečuje u poslednje vreme veču pažnju telovež-bi. Od sportskih grana pak, osobito sc brine za razvoj tenisa, mačevanja, skli-zanja, gadanja i smučanja. Nemačke železnice dače i ove godine naročite pogodnosti za članove telovežbačkih i sportskih organizacija, kojima če se moči koristiti grupe počevši od 6 lica.
NEMAČKI TURNER!
U INOSTRANSTVU
U Estoniji osnovano je novo tur-nersko društvo u Vezenburgu. Na pr-voj skupštini uzeli su učešča turneri iz R«vala i Dorpata. Nemačko turnersko društvo »Forverc« u Katovicama (Poljska) slavi ove godine* svoju 50-godiš-njicu, dok je krajem lanjske godine proslavilo svoju 40-godišnjicu nemačko turnersko društvo u Madridu (Španija). U zagraničnu župu nemačkih turnera prijavilo se sada oko 30 nemačkih turnerskih društava iz Rumunije, koja broje oko 8000 članova.
SLETIŠTE ZA SVEČANOSTI NEMAČKIH TURNERA U ČEŠKOSLOVAČKOJ
Ove godine prirediče nemački turneri u Ceškoslovačkoj veliki slet u Žatcu. Za slet su pripremili veliko sle-tište u bližini grada, a opština je dala na svoj trošak izgraditi modemu ce-stu prema slctištu. Sletište obuhvata oko 70.000 m5. Vežbalište je dugačko 207, a široko 168 rnetara, i na njem može nastupiti odjednom oko 8500 vežbača. Za takmičenja u trčanju iz-gradena je pruga široka 6 metara u obliku elipse. Duga je 416 m. Velika tribina imače mesta za 800 gledalaca, pod njom se nalaze razne kancelarije i ambulanta .Za vežbalištem izgradene su posebne garderobe za članice i članove, dok je uz samo vežbalište izgra-dena velika dvorana s pozornicom, na kojoj če se obavljati razne akademije, nastupi i koncerti.
OSNIVANJE LIGE ZA TELESNI UZGOJ, ZNANOST I UMETNOST
Bivši profesor sportske pedagogike u Žoenvilu i direktor za telesni uzgoj na univerzitetima u Štrasburgu i Parizu g. Kambje, dao je pobudu za osnivanje francuske lige za telesni uzgoj, znanost i umetnost, koja bi iinala
PROTESTNI TELEGRAMI
sokolskih župa, društava i četa protiv poslanice Katoličkog episkopata
(Nastavak)
Gornja Radgona. Odlučno osuđ'-ijemo napadaj katoličkog episkopata prot;v So* kolstva. Sokolska četa Sv. Duh na st. gori.
Slatina*Radenci. Ogorčeno osudujemo ncosrovane napadaje katoličkog episkopa* ta. Ziveo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokol* eka četa.
Konjice. Sokolska četa u Špitaliču pri Konjicah ogorčeno protestuje protiv na* padaja katoličkog episkopata na Sokolstvo. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija!
btltinci. Dižemo glas ogorčenja protiv poslanice katoličkog episkopata, pročitane u crkvi, u kojoj je bio na nelep način na* padnut SKJ. Živeo Kralj! Živela Jugosla* vi ja! Sokolsko društvo Beltinci.
Slatina* Radenci. Sokolska četa Sv. Ju* rij ob Ščavnici najodlučnije osuduje i pro* tettuje protiv sadržaja pročitanog pastir* *kog lista o SKJ. Ž:veo Kralj! Živela Ju* gošlavija! Uprava.
Maribor. Sokolska župa Maribor ogor* čeno protestuje protiv načina, kojim je ka* tolički episkopat neosnovano napao naše Sokolstvo, živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Starešina dr. Gorišek.
Gornja Radgona. Ogorčeno protestuje* mo protiv poslanico katoličkog episkopata. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Za dru* itvo Gornja Radgona Starosta Maurič.
Mežica. Sokolsko društvo Mežica ogor* čeno protestuje protiv nepravednih napa* daja jugoslovenskog katoličkog episkopata na Sokolstvo. Ziveo Kralj! Živela Jugosla* vija!
Sv. Lenart v Sl. Gor. Ogorčeni zbog napadaja na Soko kličemo jednoglasno: Zdravo Kralju! Zdravo domovino! Sokol* •ko društvo Sv. Anton v Sl. Gor.
Ljutomer. Sokolsko društvo Ljutomer izražava duboko ogorčenje i protest zbog napadaja katoličkog episkopata na Sokol* stvo. Ziveo Kralj! Živela Jugoslavija! So* kolsko društvo Ljutomer.
Maribor. Ogorčeni protestujemo protiv napadaja katoličkog episkopata na Sokol* stvo. Ziveo Kralj! Živela Jugoslavija! So* kol Sv. Barbara v Slov. Gor.:	starosta
Krajnc.
Pragersko. Ogorčeni zbog uvredljive poslanice katoličkog episkopata na Soko tražimo da ovakvi napadaji za uvek pre* stanu. Živeo Kralji Živela Jugoslavija! So* ko Pragersko i Spodnja Polskava.
Slovengradec. Ogorčeni zbog neosnova* nih napadaja katoličkog episkopata na SKJ kličemo: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokolsko društvo Slovengradec.
Maribor. Ogorčeno protestujemo protiv napadaja na Sokolstvo. Živeo Kralj! Žive* la Jugoslavija! Soko Svečina=Maribor.
Maribor. U ime celokupnog članstva Sokolskog društva Maribor I ogorčeno od* bijamo neosnovane napadaje na Sokolstvo od strane katoličkog episkopata. Sokolstvo neče klonuti več če uvek stajati na braniku. Ziveo Kralj! Živela Jugoslavija! Sta* rosta prof. Kenda.
Ruše. Izražavamo naše ogorčenje i pro* test protiv napadaja katoličkog episkopata na Sokolstvo. Živeo Kralj! Živela Jugosla* vija! Sokol Ruše.
Ribnica na Pohorju, Ogorčeno prote* stujemo protiv poslanice katoličkog epi* skopata. Ziveo Kralj! Živela Jugoslavija! Sokol Ribnica — Josip dol.
Vitanje. Protestujemo protiv nezaslu* Ženih napadaja katoličkog episkopata na
za zadaću da udruži francuske intelektualce za što uspešnije provođenje telesnog uzgoja, za njegovo naučno pttHifia vanje i propagandu putem umetnosti.
IZ MEĐUNARODNE UNIJE GIMNASTA
Narodna skupština Medunarodne unije gimnasta, u kojoj je učlanjen i naš Sokolski savez, održaće svoju skuoštinu dne 11 i 12 aprila u Lozani. Pored toga odrediće se program te vežbe za naredna medunarodna tak-mifienja, koja će se održati god. 1934 u Pcšti. Kako je poznato imao je da postane novi pretsednik unije nokojni brftt dr. Šajner, pa bi sada trebao da dođe na mesto prctsednika jedan od pretstavnika Sokolstva.
Velika higienska izložba u Beogradu. Za vreme od 19 avg. pa do uklju-čivo 20 sept. o. g. prireduje se velika higijenska izložba u Beogradu. — Naziv ove izložbe biče :»Prva zemaljska higijenska izložba.« Izabran je več pri-redivački odbor, a pripreme se vrše i po pojedinim banovinama, koje če iz-ložiti na izložbi razne predmete, koji pokazuju stanje higijene i zdravlja u njihovem području. Izložba če imati tri odeljenja. Prvo če biti smešteno u zgradi Tehničkog fakulteta. Ovo ode-ljenje sestavljeno je iz sledečih otse-ka: demografija i rasna higijena, medicinska etnografija, lična higijena, is-hrana, higijena rada, šport, turizam, banje i klimatska mesta, zdravstveno prosvečivanje, zdravstveni rad, higijena majka i dece, zarazne bolesti, tuberkuloza, venerične bolesti, higijena stana, higijena naselja, sanacija, veterinarstvo, uredenje bolnica i lečilišta. Drugo odeljenje biče smešteno na prostoru iz Tehničkog fakulteta, gde je g. 1930 održan svesokolski slet. Dok je prvo odeljenje naučno, drugo je ko-mcrcijalno. Ono če imati sledeče otse-kc: Naselje: kuča, ulica, čiščenje kla-onica. javna kupatila i drugo; Gazdin-stvo:	uredaj gazdinstva, sporedne
zgrade, Stale, dubrište, veštačko dubre; Stan: soba, kuhinja. Nameštaj, peči, instalacije za grejanje, osvetljenje, čiščenje, kupatilo; Sanitetska tehnika: vodovod, bunari i česme, kanalizacija, gradcnje bolnica i t. d.; Ivodnja i pre-radba životnih namirnica: mleko i mle-kara, hleb i pekare, meso, tvornice za preradu mesa, voča i povrča, vočni sokovi, voče i povrče, i t. d.; Gimnastika i šport: sprave za vežbanje, vežbaoni-ce, vežbališta i t. d.; Literatura (higijene, zdravlja, športa, turizma i t. d.). — Ovo drugo odeljenje sastojače se iz če-tiri velikih paviljona, a pojedine tvrt-ke i preduzeča izgradiče svoje posebne paviljone. Treče odeljenje biče park s bioekopom u ko jem če se prikazivati samo propagandni filmovi zdravstve-nog značaja.
Izložba naše književnosti za decu. U maloj dvorani Kolarčevog narodnog univerziteta u Beogradu ovih je dana u okviru »Dečje nedelje« otvorena izložba knjige za decu. Izložena su sva naša dela namenjena omladini i to ne samo ona na srpsko-hrvatskom jeziku, nego i ona na slovenačkom jeziku. Za-stupana je i literatura iz starijih vremena, koja nijc više u prodaji, a koju je pozajmila Narodna biblioteka. Za ovu izložbu vlada u nažoj prestonici veliko interesovanje.
t Paja Pavlovič. Dne 24 marta umro je u Beogradu jedan od nestora prestoničkog narodnog pozorišta, po-
znati glumač Paja Pavlovič. Rodio se 1861 u Arandelovcu, gde je i svršio osnovnu školu. Gimnaziju je učio u Beogradu, ali u šestom razredu napusti študije i ode godine 1880 u putujuču pozorišnu trupu Dinuloviča, gde je ostao godinu dana, nakon čega postaje 1881 privremeni član Narodnog pozorišta, a več 1882 redovni. Prošle je godine proslavio 50-godišnjicu svog umetničkog rada na pozornici presto-ničkog pozorišta, kojemu je kroz ceo život ostao veran. Glavna njegova struka bili su nastupi s pevanjem pe-sama u narodnim komadima i u operetama.
450 - godišnjica rodenja Rafaela Santi. Pre 450 godina, na dan 28 marta rodio se u varošici Urbino jedan od največih slikara ne samo srednjeg veka, nego svih vekova. Sa Leonardom da Vinči i Mikelandelom Buonarotiem pretstavlja on najviši izraz umetničkog genija takozvane Renesanse. Radio je u Vatikanu, koji je ukrasio svojim besmrtnim delima, a pokopan je u Panteonu. U slikanju Madona još do današnjih vremena niko ga nije dosti-gao. Iako je umro mlad, več u svojoj 37 godini, ipak je ostavio brojne svoje radove, od kojih su prava remek-dela večite vrednosti »Madona Sikstinska«, »Sv. Obitelj«, »Lepa vrtlarica«, »Sv. Mihajlo svladava demona«, »Parnas« i još nekoja druga. On nije pak bio samo slikar, nego i arhitekta i kipar.
Smrt češkog učenjaka. U svojoj 75 godini života umro je ovih dana u Pragu znameniti filolog i folklorista prof. dr. Juraj Polivka. Bio je profesor na Karlovom univerzitetu u Pragu i priznat stručnjak. Mnogo je radio oso-bito na prikupljanju i tumačenju narodnih priča sviju slovenskih naroda. Za svoje zasluge bio je odlikovan raznim priznanjima. Bio je član Petro-gradske akademije nauka, dalje Kraljevske akademije nauka u Beogradu, član Jugoslovenske akademije u Zagrebu i član Bugarske akademije nauka u Sofiji.
Nova odlikovanja Paderevskog u Americi. Čuveni pianista i kompozitor Paderevski, prsi pretsednik slobodne Republike Poljske, koji je mnogo učimo za oslobodenje Poljske svojom agi-tacijom i ličnim poznanstvom s pokojnim pretsednikom Amerike Vilsonom, još i sada najviše radi i boravi u Americi, gde jc veoma omiljen i cenjen. Američka javnost več mu je više puta iskazala svoje poštovanje. Po poslednjim če mu pak vestima njujorški uni-verzitet podeliti sada i počasni doktorat, a istog dana biče mu predana i diploma Amcričke akademije nauka i umetnosti, kojom če ga ista imenovati svojim redovnim članom.
Jugoslovenska izložba u Sarbrike-
nu. U glavnom mestu provincije sarske priredio je državni muzej izložbu jugoslovenske umetnosti i domačeg obr-ta. Organizacija umetničkog dela izložbe poverena je našem poznatom sli-karu prof. Tomislavu Križmanu. Na izložbi zastupani su radovi 42 naših umetnika, medu kojima su i neka dela Meštrovičeva, koji ima baš sada svoju izložbu u Parizu.
Jugoslavija na sajmu u Lionu. Na
medunarodnom sajmu u Lionu ima i naša država svoj paviljon, koji je veoma lepo ureden, te bar u malom opse-ga pokazuje privredno stanje naše zemlje, njezine prirodne lepote i nje-zino bogatstvo. Dne 18 marta bk> je aranžovan poseban jugoslovenski dan. Na programu bile su naše pesme, naša glazba i tri predavanja i to: o turistici,
o	privrednim prilikama i o trgovačkim vezama Jugoslavije i Francuske. Pri-redbu je posetio i naš veliki prijatelj Iionski gradonačelnik i bivši ministar poslanik g. Eduard Erio.
U isto vreme otvorena je i Sokolska čitaonica tako, da če Sok. društvo imati sada i svoju čitaonicu i dve pro-storije za održavanje sednica, koje je brat Dukič Vladimir, bez ikakve ot-štete prepustio Sokolskom društvu.
Čajanka je uspela iznad svakog očekivanja. Sokolsko društvo ima od ove čajanke vrlo lepu dobit, koja je namenjena za kupnju glazbala i sprava za vežbanje.
Sokolsko društvo je odlučilo, da u buduče održava svakog meseca po je-dnu čajanku, a po Uskrsu če se održati i zabava, na kojoj se več sada ozbiljno radi. Čist prihod od ove zabave namenjen je takoder za kupnju sprava, koje su veoma potrebne, pošto Sokolsko društvo raspolaže s velikim brojem vežbača, naraštaja i pod-rnlatka tako, da če ovo Sokolsko društvo biti jedno od večih društava.
Iako je Sokolsko društvo tek osnovano, ono se nada, da če moči več u junu ili julu ov. god. javno nastupi-ti u raznim mestima, te je u tu svrhu izaslalo ovih dana na prednjački tečaj bratske župe u Banju Luku svoga prednjaka Posariča Dragana.
Takoder je pokrenuta akcija, da se dobrovoljnim prilozima prikupi no-vac za kupnju sprava, te je več dobilo od bana Vrbaske banovine brata Milosavljeviča 1000 Din, a nada se, da če dobiti i od druge brače pomoč u ovu svrhu.
Ž.upa Bfelovar
SOKOLSKA ČETA TROJEGLAVA
Mesna Sokolska četa priredila je na 19 o. m. prvu sokolsku akademij u s biranim programom. Na akademiju odazvalo se mesno seljaštvo u velikom broju, a naročito omladina iz okoliš-nih sela. Sokolana je bila puna publike, a ukrašena je bila slikama tako, da je davala lep utisak. — Akademiju je otvorio br. načelnik i prosvetar Dimitrije I. Momčilovič, koji je zatim održao predavanje: »Sokolstvo i se-ljačka omladina«. Predavanje j c bilo saslušano vrlo pazljivo i ostavilo je dubok dojam na sve prisutne. Iza toga je tamburaški zbor otsvirao držav-nu himnu i sokolsku koračnicu.
Zatim su sokolska deca izvela oko 8 lepih deklamacija patriotskog i sokolskog sadržaja. Izvedeno je par pesama i za trezvenjačku propagandu.
— Naročito se je svidala pesma »Sokolu kraljevine Jugoslavije« od brata J. Posleka, župnika, što je prisutna publika burno pozdravila. — Posle su ženska deca nastupila na pozornici u prostim vežbama, koje su izvedene s pevanjem. — Nastup m. podmlatka bio je upaljiv, jer su nastupali samo-stalno pod vodstvom svoga druga, koji im je komandovao i u šaljivim vežbama. — Nastup petorice br. članova u petorki, koju je sastavio br. okr. nač. Duš. Momčilovič, bio je vrlo dobar, a izveden je uz pratnju glazbe. — Sve su tačke tehničkog programa uspele. — Na kraju izveden je veseli igrokaz »Stričeva oporuka« i dve solo scene.
— Nakon programa razvila se narodna zabava, na kojoj se nije točilo ni-kakovo piče, jer je zabava vršena u sokolani. To je prva zabava u selu gde se nije točilo alkohola.
Ž.upa Шапја CuUa
SOKOLSKO DRUŠTVO DRVAR
Več deset godina radi istrajno i marljivo u Drvaru Sokolsko društvo. Uapesi toga predanog rada več se opa-žaju, a s uspesima otvaraju se i nove mogučnosti rada. Sokolstvo ima toliko uzvišene ciljeve, da nikada nije zadovoljno postignutim, nego uvek tef,i napred i na više.
Drvarsko jc društvo uspelo od svoga osnutka da se postavi na čvrstu osnovu; sagradilo je krasan sokolski dom, a u najnovije doba uredilo je i prostrano letnje vežbalište. Sada mu sc nameče dužnost, da svoju snagu upotrebi na širenje sokolske ideje po okolnim sel im a. Kulturno i materijal-no podizanje toga zapuštenog kraja, nova je etapa rada.
Da pokaže rezultate dosadanjeg rada i da sokolskoj misli dade novog poleta i zamaha. Sokolsko društvo Drvar prireduje 4 juna o. g. okružni sokolski slet u Drvaru.
Svi, koji su ikad bili u Drvaru, znaju kolikom usrdnošču i gostoljubi-vošču Dr varani dočekuju svoje goste, pa nema surnnje, da če i ovaj slet bro-jem učesnika prevaziči obične sletove jedne varoši i da če poslu žiti kao nori dokaz snage sokolske misli i označiti početak nove etape širenja Sokolstva u Bosanskoj Krajini.
Veze, koje jc Drvar stvorio &a s v ima društvima banjalučke župe i sa mnogim društvima šibensko-zadarske župe, jamstvo su, da če ovaj slet zna-čiti dogadaj u životu Sokolstva toga kraja. Tu če se nači rame uz rame Sokoli od ravne Posavine pa do Knin-skog i Petrova Polja, da sklope novi savez, da dadnu jedan drugome reč, da če se nači zajedno u novoj borbi za kulturno i privredno oslobodenje, kao što su bili zajedno i u borbi bosanskog ustanka.
SOKOLSKO DRUŠTVO LIČKO PETROVO SELO
Sokolsko društvo u Ličkom Pctro-vom Selu priredilo je dana 18 marta 1933 svoju prvu »čajanku«.
Žiipa Celfe
SOKOLSKO DRUŠTVO KRŠKO
Mesec marec je bil glede kulturno prosvetnih prireditev, ki so se vršile iz večine v sokolski dvorani, zelo bogat. Takoj pričetkom meseca je imel Rdeči Križ 2 skioptični predavanji o raku in dne 24. pa predavanje o prvi pomoči o nezgodah s posebnim ozirom za telovadeče in gasilce. Vsa ta predavanja, ki jih je imel banovinski zdravnik g. dr. Tone Ravnihar, so bila dobro obiskana, s čemer je bil podan dokaz, da so takšna predavanja potrebna in koristna.
Dne 12. t. m. je igrala gasilska družina iz Zakota pri Brežicah žaloigro »Prokleta«. Dne 24. t. m. je pa nastopil pevski zbor »Vrbenica« z obširnim programom vokalnih skladb. Zbor Je štel 10 pevcev, ki so s svojim sigurnim nastopom, z dobro naštudiranim programom in discipliniranostjo povsem zadovoljili sicer v glasbenem oziru že zelo razvajene Krčane.
Prihodnji mesec bo pa_ glede prireditev gotovo nadkril tekočega. Dne 1. in 2. sc bo vršil mladinski koncert sokolske dece, dne 8. in 9. nastopi sokolski naraščaj z akademijo in pravljično igro »Kralj Br kolin«, dne 22 m 23. pa je velik jubilejni koncert Glasbene Matice in sokolskega orkestra z sodelovanjem prvaka zagrebške opere baritonista g. Bukšeka.
SOKOLSKO DRUŠTVO MOZIRJE Mozirje dobi Sokolski dom.
Dne 17. t. m. se je vršila v občinski posvetovalnici trga Mozirje važna in zgodovinska seja, ki je trajala poz-no v noč. Na dnevnem redu j c bila ц la v na točka: podaritev na pol sezi-dane telovadnice v popolno last Sokolskega društva Mozirje. Gospod župan Goričar Matija je v svojem polurnem uvodnem govoru posvetil veliko pažnjo Mozirskemu Sokolu, omenil njegovo 50 letno nacionalno delo in
veliko potrebo po lastnem domu. V znak hvaležnosti 50 letnega dela je predlagal, naj se započeta stavba kot simbol trga Mozirje podari v popolno last Sokolskega društva Mozirje. Z vidnim zadovoljstvom so občinski odborniki pozdravili in odobravali govor župana. Sledil je govor odbornika in staroste Mozirskega Sokola br. Tro-gerja, ki se je uvodoma zahvalil gornji savinjski posojilnici v Mozirju za darovanih Din 50.000 v prid Sokolskemu društvu za gradnjo doma, kar zna-či v današnji veliki denarni stiski neprecenljive zasluge.
Nato je povzel besedo gospod podžupan Celinšek Franc, ki je v enakem zmislu podprl govor gospoda župana ter podčrtal važnost razbremenitve občinskega dolga. S tem, da se je Sokolsko društvo Mozirje obvezalo dokončati započeto stavbo s podporo gornje savinjske posojilnice, se občina trg Mozirje razbremeni dolga za najmanj Din 100.000, kar znači skoro polovično vrednost gotove stavbe in kar je za davkoplačevalce trga Mozirje velike važnosti.
Sledilo je načelno glasovanje, pri katerem je glasovalo za podaritev stavbe Sokolskemu društvu 7 odbornikov in le eden proti.
Gospod župan se je ob koncu zahvalil vsem odbornikom za tako velik čin, ki ga je občina trga Mozirje storila za veliko nacionalno stvar naše lepe domovine Jugoslavije.
Zavedajoč se velikodušnosti naših občinskih očetov in članov gornje savinjske posojilnice v Mozirju, bodi na tem mestu v imenu Sokolskega društva Mozirje izražena bratska zahvala z zagotovilom, da postane Sokolski dom v Mozirju ne le žarišče kulturne in telesne vzgoje, ampak močna nacionalna trdnjava v osrčju lepe savinjske doline.
SOKOLSKO DRUŠTVO RAJHEN-BURG
Dne 15 januarja imel je naš Sokol svoj redni občni zbor, ki se ga žal članstvo ni udeležilo v onem številu, kakor smo v naših vrstah vajeni. Po pozdravu in orečitanju savezne poslanice je brat starosta opozarjal na 70 letnico ustanovitve Sokolstva na jugu in na pokrajinski zlet v Ljubljani. Izražajoč željo, da bi bilo društvo na pokrajinskem zletu odlično zastopano, je predal besedo posameznim društvenim funkcionarjem.
Načelnik brat Šeler je poročal o delovanju prednjaškega zbora in navedel, da je znašal povprečni telovadni obisk na uro pri članih 10, članicah 6, m. n. 7, ž. n. 6, m. d. 12, ž. d. 10. Člani so telovadili pozimi 2krat, poleti trikrat tedensko, članice v drugi polovici leta niso telovadile. Društvo je julija priredilo pod vodstvom brata Burje enotedenski prednjaški tečaj, ki so ga posečali tudi bratje in sestre jz Senovega. Svoj javni nastop je društvo priredilo 7. avgusta. Sodelovalo je 5krat in tekmovalo v odbojki v Brežicah, kjer je doseglo 4. mesto Posavja. Na akademiji 4. decembra je bilo na sporedu 5 telovadnih točk.
Prosvetar brat Jereb izkazuje 3 se je prosvetnega odbora, 2 zabavni prireditvi, 2 spominski proslavi, 3 gledališke predstave, 2 gostovanji in Miklavžev večer, na katerem je bilo obdarovanih 110 otrok. Obžaloval je nerazumevanje članstva za poučna predavanja in apeliral na članstvo, naj ne dopusti, da bi se še kedaj ponovila tako sramotno slaba udeležba pri vseskozi zanimivem predavanju, kakor se je to zgodilo 23. aprila 1932.
Tajnik brat Mauer je poročal o delu društvene uprave, ki je bila vabljena 14krat k sejam. Društvo stopa v 24. leto in ni daleč čas, ko bo praznovalo srebrni jubilej. Živi v prepričanju, da se bo članstvo letos s še večjo ljubeznijo oprijelo sokolskega dela.
Blagajnik br. Miklavčič je "oda! pregled finančnega stanja. Njegove misli so se mudile pri sokolskem domu ki je občutno obremenjen in so v skrbeh o tem razpravljali tudi zborovalci
Matrikar brat Jeriček je ugotovil da je sedaj v društvu včlanjenih 42 bratov, 20 sester, 5 m. nar., 6 ž. nar., 54 moške in 46 ženske dece, skupaj 173 pripadnikov.
Gospodar brat Agrež je poročal da se stanje inventarja od lanskega le ta ni spremenilo.
V društveno upravo so bili izvo ljeni: Starosta Lesjak Franc, nam. staroste in matrikar Jeriček Blaž, načelnik Zupančič Franc, nam. Šeler Joško, načelnica Trtnik Vekoslava, prosvetar Jereb Bogomir, tajnik Mauer Franc, blagajnik Miklavčič Franc, gospodar A"rež Franc, odborniki namestniki: Ferluga Ferdinand, Lavrin Ivan, Završnik Martin, Šerbec Gustav. Nadzorni odbor: Štraus Mihael, Stenovec Ivan, namestnika: Kosar Mirko in Bostele Mimi. Častno razsodišče: Lesjak, Jeriček, Ferluga, Lavrin, Mauer in Zupančič.
SOKOLSKO DRUŠTVO RIMSKE TOPLICE-ŠMARJETA
Življenje v našem Sokolu je v zad-njih tednih zopet močno oživelo tako v tehničnem, kakor tudi v prosvetnem
oziru.
Ker društvo ne razpolaga z lastnim lokalom, je bilo prisiljeno zateči sc pod tujo streho. Tehnično delo se jc z iz-
volitvijo novega društvenega načelnika Jr. Logarja Ivana poživelo ter se razvija v živahnem tempu. Sprva je društvo vadilo v dvorani hotela »Nova Pošta«, potem pa je pridobilo nov lokal za vežbanje v »Sofijinem dvoru«, ki ga nam je iz dobrohotnosti rade volje prepustil v uporabo lastnih tukaj-šnega kopališča g. dr. Uhlich. Dosedaj vežbajo z vsem elanom člani, članice, moški in ženski naraščaj. Deca radi neugodnih prilik zaenkrat ne vežba. Te-ovadbo ženskega članstva vadi načelnica s. Rozi Galofova.
Nič manj, kakor tehnično delo, kaže uspehe tudi prosvetni odsek, ki je mel v letošnjem letu dosedaj že 5 predavanj, 2 govora, 1 koncert, 2 zabavi,
1	oderski nastop in troje izletov. Večina mlajših bratov je predavala skupinam o naslednjih temah: »Simon Gregorčič — goriški slavec« (br. Tone Maslo), »Anton Aškerc — pesnik, Sokol in dušni pastir« (br. Milan Do-bovičnik), »Anton Aškerc na potovanju po Savinjskih Alpah« (br. Ivan Čau-žek), »Dragotin Kette« (br. Milan Do-Dovičnik), »Dragotin Kette« (br. Anton Maslo). Vsa gornja predavanja je vodil predsednik prosvetnega odseka Dr. Lev Tičar.
Prosvetni odbor pripravlja Stross-mayer-jevo proslavo, ki se bo vršila v nedeljo dne 2. aprila t. 1. ob 16. uri popoldne v dvorani hotela »Nova Pošta«, Program te proslave obsega šest točk.
Alegorijo bo naštudiral br. Logar Ivan s sodelovanjem telovadcev. — Za zadnjo nedeljo v aprilu ali prvo v maju pa se pripravlja v režiji br. Tičarja Cerkvenikov »Greh«, tragedija v šestih scenah z epilogom.
SOK. DRUŠTVO ZIDANI MOST Lep primer jednog bratskog društva
Sokolsko društvo Zidani most ra-zaslalo je nedavno raspis na sva bratska sokolska društva u Jugoslaviji s molbom, da ga čednim pozajmicama potpomognu pri izgradnji njegovog doma. Tim povodom dobilo je ono od bratskog mu društva Vareš - Majdan pismo ove sadržine:
»Na dan sv. Josipa 19 marta 1933 godine rešava potpisano društvo bratski dopis broj 57/33 na ta j način da šalje za tamošnju gradnju sokolskog doma danas posebnom uplatnicom svo-tu od 100 Din, t. j.: jednu stotinu Dinara, s molbom, da je primite u ime dara povodom imendana njegovog starešine brata ing. Josipa Bučara, koji današnji dan skromno proslavlja sa svojom sokolskom bračom.«
»U znak osobite pažnje prema svom zaslužnom starešini sakupiše njegovi saradnici meduse ovaj čedni iznos pa Vam ga darivaju u punom uverenju. da če njime najviše obrado-vati današnjeg svečara, kome če biti svečano pročitan ovaj izveštaj.«
»Vama pak draga bračo želimo dobar uspeh u daljnjem radu oko za-početog podizanja sokolskog doma po-zdravljajuči Vas bratski sa Zdravo!«
Ovo je uzoran primer bratskog rada i osečaja te ujedno i najbolji odgovor na sve napadaje na Sokolstvo.
t.upa Karlovac
SOKOLSKO DRUŠTVO VOJNIČ
Ovo društvo je do sada bilo malo zaostalo, jer nije imalo dobrog tehničkog vode. Ove godine za načelnika društva izabran je brat Eremić Pero, koji je baš početkom ove godine pre-mešten sa službom u Vojnič i koji je prilično upoznat sa sokolskim materi-jalom u tehničkom pogledu, a i ove godine je pohadao tečaj, koji je odr-žavala župa.
Po njegovu povratku iz tečaja od-mah se je počelo raditi na tehničkom polju i do sada je postignut vrlo dobar uspeh. Prvog dana, kada se je počelo vežbati, bilo je 8 članova-vežbača i 6 muš. naraštaja, te su se kod svakog daijeg vežbanja prijavila po 1—2 nova vežbača, tako da danas društvo broji 20 članova-vežbača i 14 muškog naraštaja.
Sva br. vežbači su neobično ras-položeni i oduševljeni za Sokolstvo; uz to im se svaki put pred vrstom odr-ži po jedan kratak govor o sokolskoj ideologiji, o br. dr. Tiršu, o sokolskoj istoriji, organizaciji i t. d., koji te govore vrlo pažljivo slušaju i prosto im se na licu odrazuje ono duševno razpoloženje i uživanje, kad im se malo
o	čemu govori iz sokolskih predmeta.
Iako su još mladi Sokoli — in bolje reči početnici — ipak se s pravom može reči, da je disciplina zbuja na
dostojnoj višini.	.	...
Osim toga obrazovan je prednjac-ki zbor u koji su ušli: načelnik br. Ere-mič, kao pretsednik i načelnica sestra Ružička Andela, te prednjački pripravnici br.: Korač Dragan, Malobabič Vlado, Karan Dorde i Durič Nikola, te su podelili vodstvo pojedinih odela, koja oni vode po uputstvima i pod nadzorom br. načelnika.
Umesno je istaknuti, da s. Ružička vrlo agilno radi na unapredenju Sokolstva, koja sa školskom decom svakodnevno izs’odi telovežbu i odrza-va im razna sokolska predavanja, te su se i kod školske dece pokazali vr-
lo	dobri rezultati.
U opče je poznato, da se Sokolstvo u svim krajevima naše otadžbine,
—	pa i na strani, — počelo vrlo lepo i
ЖИВЕЛА СРЕЋА
СРЕЋКЕ ДРЖАВНЕ КЛАСНЕ ЛУТРИЈЕ
Купујте — поручујте у пргзој, највећој и најсрећнијој колектури
БРАЋЕ А. БАСИЋА
БЕОГРАД, ЦВЕТНИ ТРГ
Цена: цела Дин 200*—, половина Дин 100*—, четвртина Дин 50*—
Срећке шаље поштом у сва места Југославије и иностранство са чековном уплатницом, и no пријему срећке играч шал^е уплату.
Окушајте срећу. Ко купује тај добија. Истрајност у игри побеђује. — Услуга брза, тачна и на задовољство играча
ш-
шашавшшшшшшшвшшшакшшшашшшшшшшшшшшшшашшшшшшшшш
živo razvijati i svakodnevno broj upi-sanih članova raste, pa tako i kod Sokol s k og društva u Vojniču.
SOK. ČETA GENERALSKI STOL
Nedavno osnovani prednjački zbor sastavljen je ovako: načelnik Joso Mllnac, zamenik Joso Matešić, tajnik Slavko Mohorič, zapisničar Jos. Mate-šič, gospodar Mile Slat, apotekar Pero Matcfiič, statističar Igor Lukeš.
Na poslednjoj sednici upravnog odbora referirao je br. Matešič o osnutku prcnjačkog zbora, što je uzeto na znanje. Raspravljano je o predlogu brata Posleka za održanje akademije. Zaključeno je da se ista održi dne 23 aprila t. j. u nedelju iza Uskrsa. Za javnu vcžbu još nije ođređen datum, ali je zaključeno da se održi u mesecu juhi L g., posle ljubljansko« sleta.
Bratu novinaru Matešiču stavljeno je u dužnost prikupljanje pretplat-nika i ubiranje pretplate za »Sokolski vesnik župe Karlovae«. Br. Matešič je u prvi mah skupio^ko 10 pretplatni-ka.
Na glavnoj skupštini društvenih
načelnika u Karlovcu dne 25 o. m. pri-sustvovao je brat načelnik Mlinac, dok drugi delegat nije bio pozvan.
Na glavnoj skupštini Sokolske župe Karlovae prisustvovao je br. Joso Matešič, zam. načelnika i društveni izvestilae za štampu.
Dne 29 o. m. odlazi brat Josip Poslek, župnik, u župu Lukovdol, ka-mo je premešten. Najpre su ga premostili u župu Gračac, zatim u pome-nutu župu. Br. Poslek je agilni sokolski radnik. Nije hteo citati poslanice Kat. episkopata protiv Sokolstva, a još lanjske godine imao je istragu da nije pravodobno misio, a zapravo je misa bila u pravo vreme i Sokolstvo je bilo u crkvi. Br. Poslek je poznat kao pisac i pesnik. Pripominjemo, da se ceo puk zauzeo za br. Posleka — preko tisuču potpisa, molba, tri depu-taetje, bezbrojne intervencije i t. d. u (»učene su nadležnoj vlasti, ali uza-lud. Kulturni boj je izazvan, ali od stra-ne biskupa, koji nije hteo poslušati glas naroda — glas Boga, nego goni br. Posleka več u drugu župu radi njefiovog jugoslovenskog i sokolskog rada, prikrivajuči to s neosnovanim razlozima. — J. M-č.
Žsipc Kragujevac
GLAVNA SKUPŠTINA ŽUPE U KRUŠEVCU
Ove godine održana je glavna skupština 11 j. 12 marta i to u Kraševcu, staroj prestonici Cara Lazara. Bila je zastupljena velika večina društa-va sa svojim starešinama, tajnicima, prosvetarima, načelnicima i drugim delegatima.
11	marta od 14—17 časova održana je u sokolskom domu sednica Zbora društvenih načelnika. Načelnik br. Prohaska Josif, nastavnik gimnastike, podneo je svoj izveštaj o tehničkom radu u župi, a iiaročito o praškom sle-tu, utakmicama u odbojci i drugim priredbama u 1932 godini. Posle žive diskusije doneta su rešen ja o radu u
1933	godini, koja je značajna i za naše Sokolstvo u župi, j er če se o Duhovima održati IV župski slet, a i pokrajinski slet u Ljubaljani o Vidov danu. Jubilarna godina za naše Sokolstvo 1933, treba da se dostojno izvede. Na zboru je doneta odluka, da župski slet hude u Kragujevcu, sedištu župe, gde treba da se podigne veliki stadion.
Istoga dana od 17—19 časova održana je pretkonferencija uprave župe i delegata. Posle sumarno iznetih izve-štaja od strane sekretara, pretsednika ŽPO, vode otseka za čete i drugih funkcionera, razvila se živa diskusija
o	njima i o predlozima uprave i društava. Doneti su važni zaključci o radu u 1933, naročito u pogledu rada u sokolskim četama. Inače je konstato-vana činjenica, da je Sokolstvo u na-šoj župi uhvatilo čvrstog korena i da samo treba nastaviti s više planskog rada i uspeh če biti još bolji. Naročito j c naglasen napredek u pogledu sokolskog prosvetnog rada, iako je župski prosvetni odbor konstituisan prema pravilniku tek pri kraju septembra meseca i za kratko vreme postigao vidne rezultate: održao je prvi župski prosvetni tečaj u Kragujevcu, osnovao knjižnicu, zbirku novinskih isečaka i razvio i po društvima planski i sistematski prosvetni rad, naročito statistiku. Samo je konstatovano da uče-stvuje mali broj prosvetnih radnika u Sokolstvu aktivnim radom. Tako u Kragujevcu, gde ima oko 200 prosvetnih radnika (profesora i učitelja), samo jedan smešno mali broj učestvuje aktivno u Sokolstvu, što nije bolje ni u ostalim mestima.
Sutradan, 12 marta od 8—10 časova održana je sednica župskog prosvetnog zbora u velikoj sali gimnazije. Župski prosvetar brnt Đukič Sava, profesor, podneo je iserpan izveštaj o prosvetnom radu u župi u toku 1932 godine, koja je bila jubilarna. Tirševa godina, puna značajnih dogadaja kako po sveslovensko, tako i po naše jugo-slovensko Sokolstvo. Naglašeno je u izveštaju, da je ovo prva godina, u kojoj je župski prosvetni odbor pot-puno konstituisan prema pravilniku, iako dockan, ipak uspeo da organizuje -sistematski prosvetni rad u samom odboru, a i po društvima i četama. Svoj »Plan rada« ŽPO je podesio pre-
ma »Četirigodišnjem planu« Saveznog prosvetnog zbora u Beogradu, prilago-divši ga specijalnim sokolskim prilikama u župi. Zavedena je statistička služba, koja obećava sve bolje rezultate. Iako nisu sve jedinice poslale svoje iz-veštaje, ipak je rezultat, iznet u bro-jevima, daleko bolji od onoga iz 1931 godine, što je i na pretkonferenciji iz-neto. Mnogobrojni otseci (pozorišni, muzički, trezvenjački i drugi) kazuju, koliko je taj prosvetni rad raznovrsten, obiman i koliko je potreban širim slojevima našeg naroda. — Posle toga je vodena živa i dostojanstvena diskusija i donet »Plan rada za 1933 godinu«. Nastojaee se naročito da se vasDita kadar sokolskih prosvetnih radnika po društvima i četama u jed-nom petodnevnom župskom prosvetnom tečaju, a novo članstvo u idejnim školama. Osnovače se, gde još nisu osnovane, knjižnice, zbirke novinskih isečaka i otseci za svestrani rad i pri-premu članstva za župski i pokrajinski slet i druge važne momente. Prim-ljeno je i nekoliko predloga, koji će se uputiti Saveznom prosvetnom zboru, a koji idu na uproščenje administracije, izdavanje naročitog lista za sokolske čete i drugo.
U 10 časova, posle zajedničkog fotografisanja u sokolskom domu, otvorio je skupštinu brat Jovanovič Stevan, profesor, starešina župe. Po-zdravio je Nj. Vel. Kralja, starešinu Nj. Vis. Prestolonaslednika, br. Sa-vez, prvog starešinu župe br. Nešiča Stevana, državnog savetnika i starešinu iz godine 1931 brata Pavloviča Mi-loja, direktora Ženske učiteljske škole u Kragujevcu. Dalje se setio i prvog načelnika pok. Brazdila Antonija, koji je nedavno umro u Beogradu. Osvrnuo se i na ideologiju Sokolstva i rad na širenju njegovom u našoj župi, kao i na poslanicu Katoličkog episkopata. Završio je pozivom na još agilniji rad.
Pošto je skupština aklamirala sve pozdravljene, pao je predlog, da se i stari biskup kotorski Učelini pozdravi baš iz Šumadije, što je i učinjeno.
Posle su pročitani svi izveštaji funkcionera:	sekretara	Pavloviča Ili-
jje, profesora; načelnika, pretsednika župskog prosvetnog odbora i drugih funkcionera. Svi su izveštaji aklama-cijom i bez ikakvih primedbi primlje-ni. Isto tako su primljeni nepromenje-ni i svi predloži u pogledu župskog jporeza i doprinosa, kao i svi predloži uprave 'župe i društava. Samo je izme-mjena odluka u pogledu mesta, gde če se održati ‘IV župski slet i rešeno je, tla se isti održi o Duhovima u Krušev-cu, pošto je ova godina jubilarna godina za grad Kruševac, koji se pre 100 godina oslobodio Turaka.
Prošlo je več 14 časova, kad je predložena lista nove uprave, koja če se podneti bratskom Savezu na potvr-du, a koja glasi:	starešina:	Pavlovič
Miloje, direktor Ženske učitelj, škole;
I zamenik starešine: inž. Zajic Franja, direktor fabrike šečera (Ćuprija); II zamenik starešine: Jovanovič Stevan, profesor (Kragujevac); načelnik: Prohaska Josif, nastavnik gim. (Kragujevac); I zamenik načelnika: Sekovanič Slavoljub, nast. gimnastike (Čačak);
II zamenik načelnika: Obrenovič Milovan, kand. inženjerije (Kragujevac); načelnica: Živkovič Sofija, nastavnica gimn. (Kragujevac); I zamenica načelnice: Aksentijevič Bosiljka, nast. gim. (Kragujevac); II zamenica načelnice: Jakoubek Anča, privatnica (Ćuprija); pretsednik prosvetnog odbora: Nikolič Milen, profesor (Kragujevac); sekretar: Pavlovič Ilija, profesor (Kragujevac); blagajnik: Milovanovič Drago-Ijub, advokat (Kragujevac); statističar: Miličevič Velisav, zanatlija (Kragujevac); referent za čete: Derenčin Marjan, kapetan II klase (Kragujevac); zapisničar:	Bakič	Jovan, sudski pri-
pravnik (Kragujevac); zastavnik: Miličevič Velisav, zanatlija (Kragujevac).
—	Članovi uprave:	1) Radovanovič
Stevan, deneral — komandant divizije (Kragujevac); 2) Dimitrijevič Dragu-tin, sudija (Kragujevac-matica); 3) Nikolajevič Stevan. industrijalac (Kruševac); 4) Hadi-Ilič Božin, pukovnik (Kragujevac I); 5) Pelnarž Miroslav, apotekar (Kraljevo); 6) Mitrovič Dra-goslav, profesor (Cačak); 7) Ristič Mi-lutin, sudija (Jagodina); 8) Draškoci Jovan, inženjer agronom Svilajnac); 9) Marinkovič Dragoljub, sveštenik (Paračin); 10) Stefanovič Dr. Dušan, lekar (Gornji Milanovac;. — Zame niči članova uprave: 1) Đukić Sava, profesor (Kragujevac); 2) Krestič Dr. Milan, profesor (Kragujevac); 3) Hazna-darevič Safvet, viši vojni sveštenik (Kragujevac); 4) Bratuljevič Vojin, viši inženjer (Kragujevac); 5) Bulatovič Mašan, profesor (Kragujevac-matica);
6)	Grebenšek Ivan. inženjer (Senjski Rudnik); 7) Kaluderčič Milan, ppukov-nik (Kragujevac-matica); 8) Đorđević Vasilije, inženjer (Kragujevac-matica); 9) Jevdevič Petar, upravitelj osnovne škole (Kragujevac I); 10) Filipovič Ljubica, profesor (Kragujevac-matica). — Revizori: 1) Lazarevič Velimir, pretsednik okružno« suda (Kragujevac); 2) Nikolič Toma, pukovnik u penziji (Cuprija); 3) Pavičevič Jovan, penzio-ner (Kragujevac); 4) Stojadinovič Dušan, preduzimač (Kruševac); 5) Sert Stanislav, kapetan I klase (Kragujevac-matica). — Zamenici revizora: 1) Di-mitrijevič Kosta, trgovac (Kraljevo);
2) Petrovič Sava, učitelj (Trstenik);
3) Lemajič Veljko, zubmi tehničar (Kragujevac - matica). — Sud časti:
pretsednik:	Lazarevič Velimir, pret-
sednik Okružnog suda; zamenik pretsednika:	Pavlovič	Dorde,	pukovnik
(Kragujevac); delovoda: Bakič Jovan, sudski pripravni!; (Kragujevac-matica); članovi: Prekovič Dragoljub, vojno -sudski kapetan (Kragujevac I); Obrenovič Milorad, kand. inženjerije (Kragujevac-matica). — Zamenici: Katič Vid, admin. kapetan I klase (Kragujevac I); Nožinič Petar, admin. poručnik (Kragujevac I).
Prvoga dana u Sokolskom domu u 21 čas je počela akademija, na kojoj mu u 12 tačaka, posle pozdravne reči brata Protipa dr. Tihomira, prosveta-ra društva Kruševac, pred mnogobroj-nom publikom izveli vežbači društava Kragujevac-matica, Kruševca, Ćuprije i Kraljeva ceo sistem sokoLskog vež-banja vrlo skladno, disciplinovano i lepo.
Sutradan u 21 čas pozorišni otsek društva Kragujevac - matice igrao je »Greh gospode Dimon« od A. Dima-sina na opšte zadovoljstvo.
Uprava župe i delegati razišli su se posle toga svojim kučama, da još s večim elanom nastave rad na širenju sokolske ideje u našoj župi, svesni važnosti toga dana kako za Šumadiju, tako i za ceo naš narod i slovenstvo!
SOK. DRUŠTVO U VRNJCIMA
llnicijativom Sokolskog društva u Trsteniku i nekoliko videnih gradana iz Vrnjačke Banje sazvana je za 19 mart t. g. osnivačka skupština radi os-nivanja Sokolskog društva u Vrnjci-ma. Skupština je održana u velikoj sa-
li	hotela »Soldatovič«, koja je bila pre-puna prisutnih građana iz Vrnjaca i najbliže okoline, koji su s oduševlje-njem pozdravili akciju za osnivanje sokolskog društva. Sokolsku župu u Kragujevcu kao i Sokolsko društvo u Trsteniku zastupao je brat Sava Petkovič, starešina Sokolskog društva u Trsteniku sa svima članovima uprave. Kada je uzeo reč brat Petkovič i u ime bratske Sokolske župe u Kragujevcu pozdravio skupštinu i izručio joj pozdrav župe velika sala hotela »Soldatovič« prolomila se od oduševljenja, kako bratskoj župi tako i sokolskoj ideji i osnivačima novog društva. Odu-ševljenje je bilo toliko, da su stariji ljudi plakali od uzbudenja i svi predloži izneti pred skupštinu u toku rada primani su aklamacijom. Brat Petkovič je održao jedno duže predavanje
0 Sokolstvu i njegovoj ideji, o potrebi Sokolstva, o Tiršu, osnivaču Sokolstva,
1 o koristima Sokolstva. Zatim su odr-žali svoja predavanja brača Katinac, Karimanovič, Jovanovič, Radotič, Mi-lanovič i Doric. Sva predavanja pri-sutni su pažljivo saslušali i burno pozdravili.
Za ovim je na predlog kandidacio-nog odbora aklamacijom izabrana nova uprava u ko ju su ušli: starišena Pavle Karimanovič, pukovnik; zam. star. dr, Dušan Radič, banjški lekar; tajnik Prv. Nedič, študent; prosvetar Hran. Dorič, sveštenik; načelnik Ivo Vlah, učitelj; blagajnik Ljuba Stojič, renti-jer; statističar Mis. Radotič, učitelj. Za ostale članove upravnog i nadzornog odbora ušli su najvideniji gradani iz Vrnjaca i okoline.
Sa skupštine su poslati telegrami Starešini Sokola kraljevine Jugoslavije Nj, Vis. Prestolonasledniku Petru
i	Sokolskoj župi Kragujevac.
Skupština je završena u najlepšem redu i najboljem oduševljenju. Novo društvo, obzirom na srdačan prijem sa kojim je primljena ideja o osnivanju sokolskog društva i obzirom na lica koja su ušla u upravu, obečava mnogo uspeha.
Župa Cfublfana
SOKOLSKO DRUŠTVO CERKNICA Javna zahvala.
Ugledna in obče znana tvrdka Fran Kollmann v Ljubljani, je darovala Sokolskemu društvu Cerknica nad 1000 Din vrednosti v steklenih izdelkih, za kar ji izrekamo svojo iskreno zahvalo in jo vsem bratskim društvom in njih članom najtopleje priporočamo.
SOKOLSKO DRUŠTVO LJUBLJANA-ŠIŠKA
Naš Sokol je v petek, dne 3 marca t. 1. proslavil spomin velikega Jugo-slovena in mecena, škofa Josipa Jurija Strossmayerja s sokolsko akademijo, ki se je vršila v veliki dvorani sokolskega doma.
Sokolski oder je bil slavnostnemu večeru primerno in okusno okrašen.
Spored akademije je bil za Šiško nekaj izrednega in bi bil vsakemu društvu v čast in ponos.
Prireditev so posetili razni gostje, tako smo opažih zastopnika g. bana, banovinskega nadzornika g. Rapeta, L pođstarosto SKJ br. E. Gangla, namestnika načelnika SKJ br. Jerasa in zastopnika župe in drugih kulturnih ter nacionalnih društev iz Šiške in Ljubljane.
Slavnost je otvoril starosta br. Dolinšek z lepim govorom. Prikazal je življenje in delo velikega vladike, njegovo ljubezen in dobrotljivost napram svojemu narodu, vzor Jugoslovena in človeka ter podčrtal dejstvo da jc bil tudi ustanovni član Sokola Šiška. Ta-
koj po otvoritvenem govoru so se hitro vrstile poedine točke sporeda. Telovadne točke, ki sta jih izvajala naraščaj in deca, so bile brezhibno izvedene. Ugajal je sokolski orkester, se-stoječ iz naraščajnikov in nekaj članov. Lepo so odigrali nekaj komadov narodnih. Ta godalni orkester je pokazal, kaj se da doseči v tako kratkem času smotrenega študija. Vsa pohvala gre podnačelniiu br. Prinčiču, ki je te mlade godbenike vežbal in izvežbal.
Kot solo pevka je na tem večeru nastopila operna in koncertna pevka ga. Pavla Lovšetova. S svojim srebrnim glasom je zapela nekaj slovenskih pesmi. Zapela nam je tako lepo in čuv-stveno, da aplavz ni hotel ponehati. Morala je še dodati. Nastopil je tudi šišenski rojak br. Burja PeteT, bivši tenorist olomuške in bratislavske opere. Zapel nam je dve slovenski pesmi in arijo iz Gorenjskega slavčka. Ker pa aplavz ni hotel ponehati je dodal še arijo iz opere »Aida«. Dalje je nastopil naš odlični vokalni oktet »Ljubljanski zvon«. S svojim lepim petjem so na mah osvojil publiko, ki ni štedi-la z aplavzem. Gosp. Jermol Albert, član opernega orkestra nam je na go-slih odigral nekaj težkih komadov. Pozna se mu, da obvlada svoj instrument z vso tehniko in fineso. Publika tudi tokrat ni štedila z aplavzom. Omeniti je še čuvstveno deklamacijo s. Danice Klavora.
Naslov večera je bil sokolske akademija, vendar pa smo pogrešali več telovadnih točk na sporedu, dasiravno smo zadovoljni odhajali domov, želeč, da bi nam sokolsko društvo Ljubljana-Šiška priredilo še več takih prireditev.
Žiipa Maribor
SOKOLSKO DRUŠTVO RIBNICA NA POHORJU — JOSIPDOL
Lepo slavje smo imeli 19. marca, ko smo počastili z razdelitvijo diplom naše smučarske prvake. Ta dan je vladala v telovadnici prisrčna radost posebno še od trenutka, ko so bili nagrajeni naši najmlajši smučarji: Vou-šek Peterček, Herzog Dušan, Kokalj Slavko in Garb Milan. V tem razpoloženju je pojasnil br. načelnik letošnji telovadni program, ki ga hoče izpopolniti z uvedbo telovadnih ur za članice v Ribnici s. načelnica Matilda Herzogova. Končno je sledilo še prosvetar-jevo predavanje o Strossmayerju, sedanjih škofih in o duhovnikih, ki sledijo naukom džakovskega vladike. Vse navzoče je močno dirnilo citiranje Strossmayerjevih želj glede važnosti in razvoja Sokolstva. Tudi na Pohorju smo spoznali ta dan, da nam manjka res mož, vrednih Strossmayerjeve slave.
Ž.upa Mostar
IV TEČAJ ZA VODE SOKOLSKIH ČETA
Od 15 februara do 12 marta o. g. održan je u Mostaru IV tečaj za vode sokolskih četa župe Mostar. Na tečaju su bila 63 učesnika iz svih četa mostarske župe. Na tečaju su predavala sledeča brača: starešina župe Cedo Milič, organizacija i administracija 1 deo, ukupno 44 časova, — župski načelnik Petar čolič, tehnički deo, ukupno 72 časa, — župski prosvetar dr. Milan Dokič, sokolska ideja i prosveta, ukupno 21 čas, — župski statističar Milivoj Jelačič, organizacija i administracija II deo, ukupno 32 časa, — župski sekretar Hasan Đikić, blagajnički rad, ukupno 16 časova, — Vaso Gajič, zadrugar-stvo, 6 časova, — Ilija Kojo, računanje, 5 časova, — župski lekar dr. Lovro Dojmi, zdravstveni rad, 5 časova,
— Uroš Avdalovič, pčelarstvo, 3 časa,
— Krsto Perovič, poljoprivreda I deo,
2	časa, — Krsto Radančevič, poljopri-vreda II deo, 2 časa, — Jovo Vukovič, narodne pesme, 2 časa, — Lazo Prnja-tovič, pevanje, 4 časa, — ukupno je dakle na ovome tečaju održano 214 časova predavanja.
Svi učesnici ovoga tečaja imali su, kao i ranijih godina, zajedničku
nastanbu i prehranu. Za celo vreme tečaja vladala je primerna disciplina, pa zato ni uspeh nije izostao.
Kao i ranijih godina. i ova j tečaj je završen jednom malom svečanosti kojoj su prisustvovali najodličniji pretstavnici verskih, vojnih i gradan škili vlasti, pretstavnici kulturnih ustanova te veliki broj gradanstva. — Na ovoj završenoj svečanosti tečajci su odlično izveli propisane vežbe za sokolske čete naše župe. — S tečajcima su se kratkim i značajnim govorima oprostili nastavnici tečaja brača^ Čedo Milič, dr. Milan Dokič, Petar čolič i Krsto Perovič. Ispred tečajaca su se zahvalili župskoj upravi i nastavnici-ma brača Džemil Pašič iz čete Mulji (Avtovac), Andrija Dropič iz čete Ga-bela (Čapljina), te Dane Tonkovič n čete Podbablje (Imotski). — Zatira su učesnici tečaja položili zavet da če »do konca života, po svojim silama, raditi za dobro svoje, svog sela, naroda i Kralja«. Tečajcima su zatim, kao us pomena na tečaj, podeljene na poklon brošure i knjige pok. Grigorija Petrova.
S	ova četiri župska tečaja otišlo je u narod 239 seoskih mladiča iz svih krajeva mostarske župe koji su, ospo-sobljeni u ovim tečajevima, odmnh prcuzeli funkcije u sok. četama, tc se več sada oseča njihov uticaj u svakom radu na napretku našeg sela. Ovi te čajci če biti glavna uporišta i sarnd-nici sok. župe u njezinom radu na preporodu našeg sela.
KULTURNI USTANAK U HERCE-GOVAČKIM SELIMA
(Jedan sat proveden na IV tečaju za vode sokolskih četa župe Mostar.)
Na 12 marta o. g. završen je u Mostaru IV tečaj za vode sokolskih četa mostarske župe, koji jc trajao mesec dana. Na jednom od poslednjih predavanja br. Cede Miliča bio sam jedan sat. Za to vreme sam osetio da se nalazim u jednoj neobičnoj školi.
Učenici ш zdravi seoski momci, a profesor nije profesor od zanata. Oba dvoje dakle neobično.
Samo za ovaj sat mogao sam da osetim kakav se zamašam preokret vrši u hercegovačkim selima. Polupis-meni seljaci tu u ovoj školi uče stvar: koje se ne mogu naučiti ni u gimnaei-ji, ni na univerzi, ali koje su najpo-trebnije ne samo seljaku nego i intelektualcu. — Možda su baš zato mnogi naši intelektualci i nemočni da se približe selu, jer na primer u gimnaziji nauče razne nepotrebne stvari po ko-jima odrede profesori njihovu »zrelost«. Medutim stvarno oni izađu iz gimnazije neupoznati sa životom i — što bi rekao David Štrbac — »zeleni kao grana zelena u gori zelenoj«.
Još nešto. Ova škola ne liči rte ostale škole ni po načinu ispitivanja. Dok na jednoj strani profesor zabode nos u svoju beležnicu i »gustira« k«Sa če nesrečnika da zakači slabom oce_-nom, dotle se u ovoj neobičnoj, ali praktičnijoj i korisnijoj školi uči u formi vrlo ugodnih i zabavnih razgovora, tako da je meni kao posmatra-ču, ovaj provedeni čas bilo istinsko uživanje.
— Šta je to organizacija neka mi
kaže..............i tada br. Milič malo
zastane pa izgovori ime onoga, koji treba da odgovori. Medutim svi slu-šaoci, kod on izreče ime, imaju vremena da razmisle o pitanju, da se sa-beru i da daju odgovor.
Ovako dalje nižu se pitanja:
— Šta je to sokolska organizacija, zašto se organizujemo u sokolske redove — i tako dalje.
Svi »učenici« na pitanja odgova-raju slobodno i bistro, pa se po odtje-vorima vidi da oni razmiSljaju i dn ulažu mnogo truda da dadu što bolji odgovor.
Pored pitanja čisto teoretskih o kojima se ponešto uvek može nači u knjigama, palo je mnogo više pitanja čisto praktičnih. — Odgovori na ova pitanja nisu vezani za knjige i definicije učenih ljudi, ne«o za zdrav smisao za razmišljanje koji je razvijen kod naših seljaka.
Izneču nekoliko interesantnih mo-menata konverzacije između br. Milica i slušalaca tečaja.
Da li nam je dosta ovo što smo ovde za ovaj mesec dana naučili? — pada pitanje i odmah odgovor:
— Nije. Ovo je samo početak, ko-ji nam je pokazao put kojim treba da idemo.
— Šta bi ti radio kad nemaš posla?
— Ja bih čitao knjige.
— Zašto?
— Zato što iz njih mogu da naučim mnoge lepe i dobre stvari, a posle mogu da i druge u svojoj okolici upoznam s tim lepim stvarima.
— A ako si negde daleko u šumi gde nemaš knjiga?
— Onda mogu da posmatram pri-rodu, biljke i životinje, da o svemu razmišljam i da iz toga izvlačim poučne zaključke.
— Znaš li jedan primer iz prirode? -
— Znam. Kod nas u selu ima velika stena, živac kamen, iz koga raste nekoliko borova. Njihovo razvijanje je otežano, jer žile nemaju hrane i moraju da se probijaju kroz kamen. Ipak se ovaj bor u kamcnu održava. Imamo u selu i borova u mekoj zemlji, koji rastu lako i bez teškoča.
— Pa ima li kakve pouke iz svega toga ?
— Ima. Ovaj primer iz prirode može se primetiti na ljude. Onaj bor u kamenu to je kao siromah čovek, a onaj u mekoti je kao bogataš. Onaj u kamenu bori se i s m ukom se održava, ali mu je drvo tvrdo kao kamen, a onaj u mekoti nema zapreka za razvijanje, ali ga jači vetar može da obori i salomi mu grane, jer mu je drvo meko i nejako.
— Zašto si ti bio ovde?
— Da naučim nešto i da druge Seljake posle poučim nečemu, pa da se tako svi unapredimo.
— A zašto baš mi sada da to ra-dimo?
— Zato što su naši stari morali da dižu krvave ustanke, da se bore za slobodu s puškom u ruci, a nama je sada palo u deo da se unapredimo kulturno, da dižemo »kulturne ustanke«.
Ovakva i slična redaju se pitanja sve jedno za drugim, sve interesantni-je jedno od drugog, protkana svežim primerima iz sadašnjeg narodnog života.
Svi tečajci su za mesec dana ured-nim načinom života i porini vrlo na-pornog duševnog i telesnog rada napredovali u težini.
Svaki od njih je dobio dužnost da pregleda rad jedne čete i da o tome podnese izveštaj župi. Osim toga sve-dočanstvo o svršenom tečaju dobiče tek na 1 decembra, dok se vidi i oceni njihov rad-na terenu.
Ovaj tečaj je završilo 63 seoska mladiča koji su nesumnjivo postali i ostače vatreni agitatori za sokolsku stvar i pioniri svakog napretka u našim zapuštenim i siromašnim selima.
M. K.
SOKOLSKO DRUŠTVO BLATO
U nedelju 5 marta o. g. naše društvo u zajednici s mesnim Glazbenim društvom proslavilo je na vrlo dosto-jan način uspomenu ovog največeg narodnog biskupa. U jutro pomenutog dana brat don Frano Milet otslužio je svečanu sv. misu na staroslovenskom jeziku, uz pevanje mešovitog zbora Glazbenog društva. Službi Božjoj pri-sustvovali su pretstavnici svih mesnih ustanova i mnogobrojno gradanstvo. Posle podne sledilo je u sokolani ko-memorativno večc sa sledečim programom: 1) Državna himna, pevao mešo-viti zbor Glazbenog društva; 2) Vido-gradski: »Slava Josipu Jur ju Štrosma-jeru«, izvadala ženska deca; 3) Život i rad biskupa Josipa J. Štrosmajera, predavao brat D. Bačič; 4) »Sa severa«, pevao mešoviti zbor Glazbenog društva.
Sve su pomenute tačke izvedene s uspehom.
Divota je bilo posmatrati kako deca u Г1 tačci kite sliku slavnog biskupa iznoseči pri tom njegove zasluge koje su ga učinile besmrtnim. Pevanje i predavanje takoder je bilo po-pračeno dugotrajnim aplauzom. Poset je bio iznad očekivanja, što je najbo-1 ji dokaz koliko narod poštuje uspo menu ovog svog velikana.
vor o Sokolstvu uopšte, istaknuvši na-ročito važnost i zadatak sokolskog rada na selu, koji se kreče uglavnom u u svim pravcima: u prosvetnom, nacio-nalnom, gimnastičkom, higijenskom i privrednom podizanju sela i seljaka. Predavanje je saslušano s največom pažnjom i završeno oduševljenim po-klicima Nj. Vel. Kralju, Nj. Vis. Prestolonasledniku, Otadžbini i Sokolstvu, nakon čega se prešlo na izbor uprave čete.
Velika zasluga za osnutak ove čete pripada br. Vasu Tarailu, koji je — odmah po povratku iz vojske — stu-pio u vezu s društvom Trebinje, koje mu je dalo sve potrebne pravilnike i upute za osnivanje.
SOKOLSKA CETA IZGORI
Na 13 januara 1933 god. preselio se je u večnost vredni član uprave naše čete brat Borisa Škiljevič.
Pokojni Boriša za svoga života nastojao je da se na koji način oduži svojoj državi, te mu je to pomogla četa, u kojoj je pored svoje funkcioner-ske dužnosti radio do zadnjeg časa svoga života.
Kao član uprave ove čete uvek je delovao na braču članove dajuči im vlastiti primer, da rade na korist svoga sela, koje je uvek pokazivalo da je svesno svoje dužnosti prema Kralju i Otadžbini, stoga je dužnost nas Sokola da se setimo njega prigodom naše godišnje skupštine, jer je bio vredan član naše čete i s njegovom smrču ova četa ima nenadoknadivi gubitak.
SOKOLSKO DRUŠTVO MOSTAR
Povodom smrti pok. llije Prašta la, šefa Poreske uprave, mostarski le-kar br. dr. Teodor Lukač priložio je umesto venca pok. Praštalu, Sokol, društvu Mostar prilog od 200 Dinara, na čemu mu društvo izriče blagodar-nost.
SOK. DRUŠTVO TREBINJE
U nedelju 19 marta 1933, po odo brenju br. Sokolske župe Mostar Sokolsko društvo Trebinje osnovalo je svoju novu četu u Slivnici.
Zbor za osnivanje čete održan je u Narodnoj osnovnoj školi u istom mestu, a otvorio ga je kratkim govorom pretsednik Narodne knjižnice i čitaonice u Slivnici br. Svrdlak J., po-zdravivši izaslanike društva Trebinje: starešinu br. Hinka Majksnera i tajnika br. Milana Skudriča, kao i sve prisutne, kojima se zahvalio na odzivu. Zatiin je br. Majksner održao go-
Ž.upa Niš
SOKOLSKO DRUŠTVO ZAJEČAR -BOR
18 marta 1933 god. Sokolsko društvo Zaječar-Bor priredili su zajednič-ku »akademiju« u Boru u Sokolskem domu.
Polazak iz Zaječara bio je u 16.10 časova. Raspoloženje vladalo je kod sestara i braće sve do stanicc borske, gde su dočekani i srdačno pozdravljanj od strane starešine brata Petroviča Marka, uprave i ostalog članstva Sokolskog društva Bor. Od stanice otišli smo u povorci do Sokolskog doma, gde je odmah počela proba.
U 20 i po časova otvorila je akademiju srdačnim pozdravom okružna načelnica sestra Jovanovič Katarina, iznošivši uzvišeni cilj Sokolstva, težnju za širenje bratske ljubavi i tamo, gde Sokolstvo još nije doprlo. Ovaj pozdrav oduševljeno je primila publika.
Iza govora, kao prvu tačku programa videli smo mušku i žensku decu sa sletskim vežbama za ovogodišnji slet u Ljubljani, koje su izvodila m. i ž. deca borskog Sokolskog društva, [sta su dobro vežbana, osim poj edinih manjih grešaka u pokrivanju.
Proste vežbe — muški naraštaj — 3or — su doboro izvedene i s dosta volje.
»Petica« — skupinske vežbe čla nova — Zaječar — savesno su uvežba-ne, složno kao jedan izvedene, te su popračene oduševljenim aplauzom, što i zaslužuje svaku pohvalu.
Vežbe puškama članova Bor su dobro izvedene, što je još živopisnije izgledalo, pošto su članovi vežbali u svečanim odorama.
»Vrbniče nad morem« — izveo je prednjački zbor — Zaječar. Sastav je dosta ritmički izveden, savesno je spremljeno od strane brače i dobro prikazan gledaocima, ali je sama izvedba izgubila na efikasnosti, jer muzika nije bila dobra, te su morali vežbati pod brojanjem brata načelnika.
Vežba na razboju — članovi — Zaječar. Videli smo jednu obaveznu i to sletsku i jednu slobodnu vežbu, koje su brača dobro i sa pravilnim sta-vovima radili. Skupina na razboju izvedena je dobro i s mnogo tačnosti i discipline morala se je ponoviti na zahtev publike.
»Cigančica« — članicc — Zaječar. Ova vežba članica bila je izvedena u živopisnoj ciganskoj nošnji i u prat-nji pesme. Sestre su uložile puno truda u uvežbanju i u izvodenju ove ne baš tako lake vežbe. Vežbu su prikazali besprekorno i slobodno se može reči, da je ova tačka bila najbolje izvedena na akademiji, tako, da su istu vežbu morale na zahtev publike ra-diti i drugi put, zbog čega su od zahvalne publike bogato nagradene aplauzom.
Posle akademije razvila se vesela igranka. — M. B.
iupa Novo mesio
SEJA Ž. T. O.
skupaj 887 telovadečih, v 233 večerih torej skupno 3347 telovadečih. Vsa društva, razun Straže-Valta vas, so v vestni pripravi na zlet. Tudi Mirensko sokolsko okrožje je pridno na delu in šteje 107 članov, 42 članic, 26 m. in 16 ž. naraščaja, 104 m. in 89 žen. dece, skupno 402 telovadečih. V 160 večerih jih je vežbalo 1552. Vestno se pripravljajo na poletne nastope in zlasti še na ljubljanski zlet. Okrožni načelnik brat Tratar je obširno govoril o pregledanem delu v društvih M. S. O. Pri slučajnostih sta oba okr. načelnika poročala o okrožnih zborih, kjer se bo izvršila podrobna priprava za Ljubljano, kamor moramo pohiteti v čim večjem številu. Po skoro dveurnem razpravljanju ie br. Papež ob 10. uri zaključil sejo Z. T. O.
IZ NOVOMEŠKEGA SOKOLSKEGA OKROŽJA
Na praznik 25. mirca so se zbrali prvič na zbor vsi društveni načelniki in načelnice N. S. O., razun iz Šmihela in Bučke. Seja se je vršila od 9. do 12. ure v poslopju osnovne šole z obširnim sporedom. Vodil je zbor okrožni načelnik br. M. Šlibar. Prisotni so bili tudi župni načelnik br. Papež in nač. sestra Murnova, ter kot zastopnika Mirenskega okrožja okrožna načelnica s. D. Kolenčeva in br. Tratar.
Obširno je poročal br. Šlibar o teh. delu po društvih, nakar so podali svoja poročila vsi načelniki. Pri sledeči točki so bili določeni datumi nastopov in to so: Sok. društvo Novo mesto ima ob priliki izbirnih tekem, 11. junija svoj nastop. Četa Bela cerkev ga ima 23. julija, Škocjan 28. maja (prvi v župi!), Toplice 16. julija, Št. Jernej 9. julija, Mirna peč in četa Karteljevo pa 10. septembra. Ostala društva javijo kasneje svoje nastope. Okrožni zlet se vrši 6. avgusta v Kostanjevici z odkritjem spominske plošče pokojnemu prvemu starosti J. S. S., br. dr. I. Oražmu.
Iz nato podanega prosvetnega poročila je razvidno, da je bilo v društvih 15 predavanj, 19 nagovorov, 3 igre in 12 društvenih večerov in razgovorov.
Pri slučajnostih je zbor izvolil mesto odišlega br. T. Valentinčiča za okrožnega podnačejnika br. Vidmarja, nakar se je vršila v telovadnici predelava vseh vaj za Ljubljano, ki je pokazala še dokaj dobro uvežbanost.
Župa Novi Sađ
SOKOLSKA ČETA TAVANKUT III SUBOTICA
Sokolska četa Tavankut III subo-tičkog Sokolskog društva osnovana je 14 maja 1931 god. Od tada njen rad je sokolski pravilan i uspešan, pa je župa Novi Sad priznala četi stalnost. Uprava čete na čelu s vrednim starešinom br. Vukovičem Josom i osniva-čem, sekretarom i načelnikom br. Đu-ričem R. Todorom, učiteljem, vodi četu k pravilnom, jedinstvenom i slož-nom sokolskom radu.	v
Četa broji 19 članova vezbaca i podupirajučih članova.
Teškoče, na koje ovd. Sokolstvo nailazi hladnokrvno i sokolski, junačiti, uspešno se otklanjaju.
Četa se rejonski nalazi na l-UU do 1500 metara od madžarske gramce i u toliko više svi članovi ulazu trud da četa bude disciplinovana sokolska jedinica — što danas i jest.
V petek 24. marca sc je vršila v župnih prostorih pod predsedstvom župnega načelnika br. Lj. Papeža prva seja Ž. T. O. Na njej je obširno poročal br. načelnik o zadnjem zboru župnih načelnikov v Beogradu, nakar so bili rešeni še tekoči dopisi, tičoči se zlasti zleta v Ljubljani. Po prečitanju tekmovalnega reda, sta poročala oba okrožna načelnika o delu v svojih društvih. M. Šlibar poroča, da je v Novomeškem okrožju v 8 društvih in 4 četah v preteklem mesecu telovadilo 129 članov, 50 članic, 177 m. in 72 žen. naraščaja, 234 moške in 225 žen. dece,
taj način njima korisno poslužiti po završenom tečaju. — Isto tako napisane su, umnožene i podeljene vežbe
iz svake grane Tirševog sustava, kao i potrebna uputstva i komande, da bi
Tečaj je u potpunosti uspeo, a u jedno se je ukazala potreba, da se ovakovi tečajevi češče prireduju. Mnogi od polaznika tečaja su imali pivi put prilike da se bar donekle upute u
ill t 1
Prednjački tečaj Sokolskog okružja Vinkovci za učitelje, održan od 6, 7 i 8 februara 1933
Ž.upa Osijek
SOK. OKRUŽJE VINKOVCI Trodnevni učiteljski prednjački tečaj
Posle održanog sedmodnevnog okružnog prednjačkog tečaja od 18 do 24 januara o. g., ovo okružje je odrza-lo, dne 6, 7 i 8 februara o. g., trodnevni prednjački tečaj za učitelje sreza vinkovačkog.	„
Na inicijativu načelništva okruz-ja, a po odobrenju načelništva župe i Ministarstva prosvete, održao se je ovaj tečaj, koji je uspco iznad svakog
očekivanja.
Na tečaj sc je prijavilo -4 učitelja.
Rad na tečaju obuhvatio je ukup-no 28 časova, od kojih je otpalo na teoretsku nastavu 11 časova, a na prak-tičnu nastavu 21 čas.
Predavači na tečaju su bili: brat Ante N. Barbalič, nač. okruzja, brat Petar Živič, zam. načelnika okruzja, br. Marin Bučkalovič, br. dr. rajo Su-manovac, starešina dr. Vinkovci, brat dr. Poljugan Dragan, ^am- starešine dr. Vinkovci, br. dr. Stjepan Mecger, prets. lekar. otseka dr. Vinkovci.
Teoretska nastava održavala se je iz ovili predmeta: sokolske ideologije (br. dr. Drag. Poljugan), Organizacije SSKJ (br. dr. Pajo šumanovac) Tirševog vežbovnog sistema i metodike, te istorije Sokolstva i gimnastike (br. A. N. Barbalič), anat., fiziol., higijenc i prve pomoči (br. dr. Stjepan Mecger), ukupno 11 časova. — Praktična nastava održavala se je iz ovih predmeta: proste vežbe (br. Ante N. Barbalič); Strojeve vežbe, vežbe na spravama i sa spravama (br. Petar Živič); skupine, igre i laka atletika (br. Marin Bučkalovič); borilačke vežbe i raznolikosti (br. A. Barbalič); — ukupno 21 čas.
Sva predavanja iz teoretskog dela nastavc umnožila su sc i podelila po-laznicima tečaja, kako bi sc mogli na
iz tog polaznici mogli sami da crpe materijal za izvodenje nastave sokolskog telesnog uzgoja.
Tečaj je bio namenjen stručnom i sokolskom obrazovanju učitelja, da bi docnije pravilno i uspešno radili u seoskim sokolskim četama, a takoder da pravilno, u duhu Tirševog sistema i ideologije, izvode nastavu telesnog vežbanja s poverenom im sokolskom i školskom omladinom.
<
IV sednica okružja
Prema rasporedu načelništva i TO župe, održana je dne 28 februara o. g. sednica Sokolskog okružja Vinkovci.
Sa strane načelništva i TO župe sednici su prisustvovali br. ing. Kva-pil, br, V. Ladenhauzer, i sestra A. Šu-la. Na sednicr su bile zastupljene je-dinice, društva: Vinkovci, Otok, Ni-jemci, Županja i Babina Greda, i čete: Andrijaševci-Rokovci, Cerna, Ivanko-vo, Laze, Mirkovci, Privlaka, Slakov-ci, Vrbanja, Gaboš, St. Mikanovci, Marinci i Jarmina. Nisu bile zastupljene jedinice: društvo Bošnjaci, čete: Ostrovo, Novi Jankovci, Novo Selo, Nuštar, Retkovci, Ostrovo, Gradište, Štitar, Soljani.
Načelnik okružja br. Ante Barbalič podneo je iserpan izveštaj o radu orkužja u protekloj godini. Zatim iznosi što se jo sve preduzelo sa strane načelništva da rad u jedinicama teče pravilnim i sokolskim tokom; te se je, u tu svrhu u ovoj godini, naročita paž-nja obratila organizaciji unutarnjeg upravno-administrativnog i tehničko -
SOKOLSKO DRUŠTVO VINKOVCI
U težnji za obrazovanjem sprem-nog prednjaštva, načelništvo društva donelo je zaključak, da se od 15 XII 1932 do 6 'I 1933 održi društveni prednjački tečaj.
Tečaju je pristupilo 14 brače i 5 sestara. U toku tečaja istupilo je četvero brače i 2 sestre. Završilo je tečaj devetero brače i tri sestre.
Rad u tečaju obuhvatio je ukupno 71 čas, od kojih je otpalo na teoretsku nastavu 33 časa, a na praktičnu nastavu 38 časova.
Predavači na tečaju su bili: br. dr. Pajo Šumanovac, starešina dr. Vinkov-
sokolski rad i život, te su svi s velikim interesovanjem, voljom, primer-nom disciplinom i ustrajnošču, pratili rad u tečaju. — Nadamo se, da če znanje, stečeno u ovom tečaju, i upo-znati s osnovama na kojima se temelji celokupni sokolski rad i život, svi.ma učiteljima — polaznicima tečaja biti potstrek, i korisno upotrebiti u njiho-vom budučem radu u službi narodnih prosvetitelja.
vaspitnog rada. Ističe, koliko se je načelništvo staralo da obrazuje što soli-dniji prednjački kadar, zbog čega su održana u januaru i februaru o. g. dva prednjačka tečaja, koje je polazilo 45 brače. Br. V. Ladenhauzer govori o trogodišnjem planu telovežbeno - vaspitnog rada i izveo se je projekat organizacije takmičarskih vrsta po grupama. Zatim su prisutni načelnici dru-štava i četa potlneli pismene izveštaje
0 radu u njihovim jedinicama, po kojima se je moglo utvrditi da se je mnogo uradilo oko sredivanja prilika u jc-dinicama, gde sc, naročito po selima, pokazujc za Sokolstvo sve veči interes. O pravilniku za sokolska okružja zaključilo se je, da čc svaka jediniea dobiti ga na proučevanje, i dati eventualno svoje primedbe. Zatim donet je zakliučak da sc provede organizacija štecinje u svim jedinicama za sve kategorije.
Posle održane sednice održan je čas vežbanja, te se je obradilo prvu proštu vežbu članova, članica i ž. na-raštaja za pokrajinski slet u Ljubljani.
ga 26 časa); br. M. Bučkalovič (predavao: laku atletiku, svega 4 časa); brat Stražnicki Ml. zam. nač. društva (predavao: skupine i igre, svega 4 časa), te sestre: Katica Kroh, načelnica društva
1 N. Bijelič, zam. načel, društva (predavale: vežbe na spravama i ritmiku, svega 5 časa).
Prema planu i rasporedu rada u tečaju, nastava je tekla intenzivno, do-dirujuči se svih onih znanja, koja su neophodna jednome društvenome pred-njaku da vrši uspešno svoj prednjački poziv kao vaspitač sokolskog članstva. Tečaj je bio projektovan za onu braču i sestre, koji su imali uslove, is-
Prednjački tečaj Sokolskog društva Vinkovci, održan od 15 XII 1932 do 6 I 1933
ci (predavao organizaciju SSKJ, svega 4 časa); br. dr. Poljugan Dragan, zam. starešine društva predavao: idcologi-ju, svega 4 časa); br. A. Čavrak,_ prets. prosvet. otseka (predavao: istoriju Sokolstva i gimnastike, svega 4 časa); br. dr. Stjepan Mecger, prets. lekar. otseka (predavao: anatomiju, fiziologiju, higijenu i prvu pomoč, svega 4 časa); br. Petar Živič, nač. društva (predavao: prakt. Strojeve vežbe, vežbe na spravama, borilačke vežbe i asistenci-ju svega 16 časova); br. Ante Barbalič, nač. okružja Vinkovci (predavao: teoret Tiršev sistem i metodiku sokolskog vaspitanja; o uredenju vezba-lišta, statistiku, te prakt. proste vezbe, raznolikosti i metodičku primenu, sve-
punjcnc kroz ranije delovanje u So^ kolstvu, da tečaj polaze, i da mogu svladati propisanu nastvanu gradu. Zbog tih zahteva i uslova, brača i sestre početnici (-ce) istupili su u toku tečaja.
Po završetku tečaja, brača i sestre, koji su završili tečaj, polagali su društveni prednjački ispit, pred komv-sijom koju su saeinjavali br. ing. M. Kvapil, nač. župe, te brača: J. Šafar, A. Barbalič, P. Živič, i dr. Stjepan Mecger. — Ispit je položilo devetero, brače i 4 sestre. Time je društvo dobilo 13 novih, mladih i kvalifikovanih pred-njaka ( čica), kojim rezultatom je kru-nisan uspeli ovog društvenog prcu-njačkog tečaja.
ROSI J A - FONSIFR • DRUŠTVO ЖЛ. OSSOURANJF I REOSIGURANJE • BEOGRAD
Posle održane glavne skupštine društva, i njenog imenovanja sa Strane uprave župe, dne 5 marta o. godine sazvana je sednica prednjačkog zbora žbog konstituisanja i reorganizacije Vodstva kategorija i činovništva zbora. Prednjački zbor sačinjava 16 brače i
9	sestara, ukupno 25 članova. Tu smo mogli s radošču konstatovati, da su svi olanovi zbora kvalifikovane sile, s prodnjačkim ispitima, što je jaka garancija da če i ove godine rezultati rada na tehničko-vaspitnom polju biti vidni i zadovoljavajuči. Posle utvrde-nog rasporeda časova i vodstva kategorija i odeljenja, zaključuno je, da se u redovnom vežbanju održava nedelj-no 46 vežbovnih časova sa 18 grupa i odeljenja iz pojedinih kategorija. Iz izveštaja o brojnom stanju vežbajučeg članstva, proizlazi da od ukupnog bro-ja članova 750 koliko ih je u društvu učlanjeno, otpada na vežbajuče članstvo: članova (-ica) 148 (ubrojivši konjički otsek i otsek starije brače, 74
SOKOLSKO OKRUŽJE BELI MANASTIR
U nizu okružnih tečajeva, koje je župa u toku ove zime priredila, odr-žalo je i ovo okružje svoj prvi sedam-dnevni tečaj. — Tečaj je održan u Be-lom Manastiru od 12 do 18 marta o. g. Posečivalo ga je 26 polaznika, od ko-jih je bilo: 18 brače i 8 sestara. Sve je-dinice ovog okružja poslale su polaz-
njih na broju, pored ostalih 60 članova koji rade aktivno u raznim drugim otsecima i sekcijama), naraštaja (-ki) 220, te m. i ž. dece 288, — ukupno 716 vežbajučeg članstva. Zatim zaključeno je, da se što više nastane oko sprovo-đenja programa po trogodišnjem telo-vežbenom planu; da se što intenzivni-je sprema i vrši organizacija za godiš-nji javni čas, i za sudelovanje na žup-skom sletu u Osijeku, kao i na pokra-jinskom sletu u Ljubljani, a ujedno, da se sprema i organizira takmičarska odeljenja iz svih kategorija zaučestvo-vanjem na okružnim i župskim utak-micama. Posle datih uputstava i direktiva za rad s pojedinim odeljenjima i kategorijama, završena je sednica, — s čvrstom nadom, da če nove snage, brača i sestre, prednjači (-čice), pot-staknuti najlepšim sokolskim idealizmom, znati shvatiti svoju ulogu sokol-skog vaspitača, i odgovoriti svojim uzvišenim sokolskim dužnostima.
koji su bili raspoređeni prema raspo-redu, izrađenom od strane ŽTO. — Pohadanje je bilo dobro, a vladanje, kao i volja, isto tako. — Zaključku tečaja prisustvovao je izaslanik župe br. Ladenhauzer, koji je tečajnicima, kao i svemu sakupljenom članstvu Sokolskog društva Beli Manastir i Branjin Vrh, održao osobito lep i prigodan govor. S tečajnicima se oprostio br. Ho-dovski i br. Slijepčevič, nač. okružja,
Prednjački tečaj Sokolskog okružja Beli Manastiri, održan od 12 do 18 marta 1933
nike, osim društva Batina i čete Lug.
—	Tečaj je vodio br. Hodovski Vlado, župski prednjak, a predavali su još: br. Kovač Dragutin iz Branjinog Vrha, Cvetanovič dr. Mile, Gajšin Dejan i Jankovič Jovan iz Belog Manastira. Na prvom satu vežbanja predvodili su vrste: brača: Slijepčevič Branimir i ing. Lalevič Dušan, članovi Sokolskog društva Beli Manastir. Dnevno je držano
9	satova, a ukupno je bilo 59 satova,
SOK. DRUŠTVO BELIŠČE
Sokolsko društvo Belišče priredi-
lo	je u subotu 11 III o. g. u prostorija-ma »Radničkog doma« svečanu akade-miju. Več u 7.30 počela se je dvorana puniti s publikom tako, da u 8 sati ni-je bilo više ni jednog praznog mesta za sedenje.
Akademiju je otvOrio društveni prosvetar br. Vatr. Blaževič govorom
o	značenju sokolskih akademija, nakon čega su sledile pojedine telovež-bene tačke.
Muška deca (15) izvela su vrlo skladno i točno »Vežbe trojice sa šta-pom« od Borasa. »Mali amori«, vežba J. Mudroga, odlično su odvežbala muška i ženska deca, te ih je publika radi lepo izvedbe nagradila burnim plje-skom. »Makovu žetvu« od dr. Pivka, skladno su izvela muška deca, te se je ova tačka mnogo dopala puhlici. Loš učinak je činio prednjak, koji je preglasno brojao i zapovedao, pošto se je vežba vežbala bez glazbe. Vežbu »De-vetorica«, koju su sastavili Vukotič-Han odvežbao je mladi muški nara-štaj (8) skladno, ali se je pokazalo, da nije prednjak pazio na izbor vežbi, koja bi odgovarala njihovoj dobi i raz-vijcnosti. Ista vežba je dosta teška, te se je ispoljavala nepreciznost izvada-nja pojedinih stavova i položaja. Rit-mičku vežbu »Faust«, izvadale su na-raštajke (8), koju su odvežbale lepo i skladno, te je ova tačka bila jedna od najboljih tačaka ove akademije. Dosta slaba tačka bila je »Trokut« od Sagrak-a, koju su odvežbali star. naraštajci (12). Trebalo je izabrati samo
6	vežbača, pa bi se više uspeha posti-glo, na što prednjak pri izboru nije vodio računa. Vežbu »Snaga« od Jankoviča odvežbali su članovi (5) dobro. Članice su izvadale »Proleče« od Bol-hara dobro.
PVednjački zbor nastupio je s vež-bama na ruči. Vežbe su izvadane odlično, te su vežbači postigli burno odobravanje. Gvim sc je jasno pokazalo, da Sokolsko društvo Belišče imade i dobrih vežbača na spravama.
koji je podelio potvrde. U ime tečajnika zahvalio se svima, koji su vodili brigu oko tečaja, br. Lalevič. U svom govoru obečao je u ime sviju da če sve ono, što su naučili ovde, primenji-vati u svojim jedinicima. — Nakon ovog održana je, do odlaska vlakova, bratska veselica, koja se je pri rastan-ku, uz srdačne stiske ruku polaznika, završila u osobito lepom i vedrom ras-položenju.	B. S.
Možemo mirne duše reči, da je akademija s tehničke strane odlično uspela, a takoder i u svakom drugom pogledu.	T-čar.
Župa Sarajevo
GODIŠNJA SKUPŠČINA ŽUPE
U nedelju dne 5 marta održana je godišnja skupština Sokolske župe Sarajevo. Starešinstvo Saveza zastupao je na ovoj skupštini br. dr. Ibrahim Hadžomerovič, pomočnik bana Drin-ske banovine. Na skupštini su učestvo-vali delegati svih društava župe, te je velika sala u prostorijama Sokolskog društva Sarajevo bila prepuna.
U 914 sati skupštinu je otvorio starešina župe br. dr. V. Besarović. U svom govoru br. dr. Besarovič se se-tio prvim rečima N j. Vel. Kralja Aleksandra II, kao prvog Sokola i naj-večeg zaštitnika našega Sokolstva i kao Oca našega mladog Starešine, Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra. Skupština je ove reči pozdravila s gromkim Zdravo. Po tom se govornik setio velikog prijatelja i pomagača Sokolstva na teritoriji Drinske banovine br. Velimira Popoviča, bana Drinske banovine, ističuči njegovu veliku i stal-nu pažnju kojom od prati i pomaže rad Sokola. Po tom je govornik po-zclravio pretstavnika Saveza br. dr. I. Hadžiomeroviča. Podvlačeči u svom govoru sve važnije momente iz minule godine br. starešina se naročito za-drzao na poznatoj biskupskoj poslanici na koju je župa, dostojno reagirala i odbila nekvalifikovani napadaj na Sokolstvo.
Pošto je starešinstvo župe unapred poslalo svim delegatima štampane iz-veštaje sviju funkcionera, nisu se či-tali izveštaji nego je svaki funkcioner ukratko rezimirao svoj izveštaj s potrebnim zaključcima. Nakon toga je počela diskusija o svim izveštaj ima. U trosatnoj živoj diskusiji učestvova-
li	su brača Marinovič, Trišič, Tadič, Markovič, Ilič, Popovič, Zivkovič, Plav-šič i dr., a po tom su funkcioneri župe
dali svoja obaveštenja i odgovore. Posle toga su svi izveštaji primljeni akla-macijom.
Iz izveštaja i diskusije se vidi da je rad u župi u minulo j godini bio vrlo intenzivan i dao lepih rezultata. Naročito je podvučeno da je rad žup-skog načelstva bio vrlo plodan i da je tehnički rad u župi znatno krenuo napred. Prosvetni rad u župi je takoder krenuo napred, ali se tu još oseča potreba svesnih radnika, koji če ovu granu sokolskog rada provesti s više elana i svesti. Ovde je konstatovano, da su najbrojniji sokolski prosvetni radnici naši narodni učitelji i da se ukazuje potreba da uprave učiteljskih škola omoguče učiteljskim pripravni-cima da što više rade u Sokolu, kako bi se zarana spremili za rad u sokolskim jedinicama.
U proširivanju organizacije je kon-statovan znatan napredak, naročito u osnivanju sokolskih četa po selima. Iz izveštaja referenta za sokolske čete vidi se, da je broj četa porastao na 42 i da je rad u četama bio vrlo živ. Osobito intenzivan rad bio je u Sokolskoj četi Kosindol i Hadriči.
Po primljenim izveštajima prešlo se na izbor liste starešinstva, koja če se predložiti Savezu. Lista, koju je podneo kandidacioni odbor, primljena je jednoglasno, i ona zadrži, s malim izmenama, staro starešinstvo, s bratom dr. V. Besarovičem, kao starešinom na čelu.
Diskusija o predlozima starešinstva za skupštinu Saveza bila je vrlo zanimljiva. Starešinstvo je podnelo osam predloga od kojih su naročito značajni: predlog o obaveznoj trezve-nosti, predlog o učešču članova sokolskih četa na skupštinama društava, predlog da se traži internatsko urede-nje učiteljskih škola i da se zatvara privatne učiteljske škole; predlog o regulisanju saradnje izmedu streljg.-čkih družina i streljačkih otseka, predlog o promeni pravilnika Glazbenog otseka. S naročitom je pažnjom pražen predlog o održanju velikog pokra-jinskog sleta u Sarajevu na Vidovdan
1934	god., kada župa Sarajevo slavi svoju 25-godišnjicu i kada če se proslaviti 20-godišnjica sarajevskog atentata. Ovaj predlog je naročito izazvao veliko interesovanje sviju delegata i izazvao spremnost za rad.
Pošto su usvojeni svi predloži starešinstva, prešlo se na predloge delegata. Usvojen je predlog brata Popoviča Radomira, da se u radu na selu uzmu pojedine čete kao metodski pokusi za sve grane rada, pa da se tim utvrdi vrsnoča metode i onda istom primenjuje u drugim četama.
Nakon izveštaja delegata društva Fojnica o nepovoljnim posledicama biskupske poslanice, usvojen je predlog da starešinstvo župe preduzme potrebne korake da se suzbije negativni rad protivnika Sokolstva.
Skupština je zaključena u 3 sata po podne.
SOKOLSKO DRUŠTVO USTIPRAČA
Uza sve poteškoče s kojima se je imala da bori naša jedinica več od svoga osnutka kao čete 1930 godine, pa sve do danas ona je ipak pokazivala snažan i siguran napredak. Iako su pripadnici našeg društva bili večinom upo-sleni u ovdašnjim trgovačkim i industrijskim preduzečima, koji su poste-peno, zbog nestašiče rada, bili otpu-šteni, oni ipak nisu klonuli, več su toliko uznapredovali da su 1931 godine podigli naŠu četu na društvo, koje vrlo lepo radi i napreduje u svakom pogledu.
Na ovogodišnjoj skupštini izabra-na je uprava društva kako slijedi: starosta i prosvetar:	Ibrišagič	Hamza,
učitelj, zamenik: Nurija Karahmet, tr-govac, tajnik: B. Dedovič, opš.. belež-nik, načelnik: F. Bačanovič, pil. šloser, zamenik: G. Vujkov, pil. praktikant, statističar i knjižničar: Sečič Nezir, ga-terista, blagajnik: R. Bečička, pil. či-novnik. Odbornici: M. Kozomora, pil. čin., Sadovski Stanislav, pil. remenar. Nadzorni odbor: Muhamed Ramič, žel. činovnik, Osenk Urban, pil. čin., zam. Dervo Jaragič, žel. radnik. Prosvetni odbor: Ibrišagič, Kozomora, Karahmet Abdulah, opšt. načelnik, U. Akšamija, knjigovoda i S. Osenk, gostioničar.
Kako su u odbor birana naša agilna brača i kako je gospodarski život počeo da ozdravlja, nadamo se, da če rad našega društva biti u ovoj godini još uspešniji i pjodniji.
Župa Split
SOKOLSKO DRUŠTVO SOLIN
Sokolsko društvo Solin priredilo je
12	marta »Istarski dan«. Pre podne sa strane sokolske i školske dece u veli-koj dvorani Sok. doma bile su deklamacije, dialozi i jedan mali prizor sa istarske granice. Brat prosvetar održao je predavanje o Istri. Svršetak predavanja primljen je s oduševljcnim po-klicima Istri i našim ljudima preko.
U 6 sati po podne održana je akademija. Akademiju je otvorila sokolska glazba za sok. koračnicom, a onda su redom nastupile vežbače kategorije
10	m. dece s proštom vežbama, 6 članova s prostim vežbama, 6 naraštajki s čunjevima, 4 naraštajaca s prostim vežbama, te 4 člana s vežbama na preči. Nastupi su bili razne vrednosti; naj-bolji su bili naraštajci i članovi, najgori nastup naraštajki s čunjevima. U pojedinim odelima treba više ozbiljnosti i discipline. Izvršni su bili članovi na preči.
Posle vežaba, nastupio je pozoriš-ni otsek s komadom »Nada Istre« od KI. Škalka, Komad je dobro odigran
i	kraj je pretstave dočekan s burnim poklicima Istri, narodnom jedinstvu, Jugoslaviji i Kralju.
Moralni uspeh ove priredbe je na-da sve zadovoljavajuči. Nastup vežba-čih kategorija radio je dobrim rezultatom, jer je sada jasno u kojem smeru mora da ide rad društva; zanimanje za našu braču preko pobudilo je u svim srcima novu iskru rodoljubija, pa se uticaj jedne ovakve priredbe opaža brzo i izdašno.
Žuioa Sušak - Rijeka
SOKOLSKO DRUŠTVO ALEKSANDROVO
Naše društvo priredilo je u nedelju 19 o. m. pretstavu. Davan je ko-nad »Naši pod Učkom« od Viktora Gara Emina. Komad je lepo izveden, te se vidi da su naši diletanti uložili dosta truda da pretstava što bolje uspe.
Da publika ne bi otišla tužno zbog žalosne sudbine Staroda Slaviča i Luce kao i ostalih, a pošto je ta pretstava bila dosta kratka (3 čina), pogotovo sad u korizmi kad se ovde ne priređu-ju plesovi, dat je još jedan kratki komad u 1 činu i to takav da gledaoce razvedri. Davana je šala »Duši«, koja je vrlo lepo izvedena.
Prednjački odbor bavio se več nekoliko meseci mišlju kako da se održi jedan prednjački tečaj, te je konačno tu svoju namisao evo počeo sada da ostvaruje.
U četvrtak 23 marta otvorio je brat starešina tečaj, te se je odmah počelo s predavanjima.
Sam tečaj trajače 15 dana, a predavanja če biti svakog dana od 8 do
10	časova u veče, osim nedelje.
Na prednjačkoj sednici odredeno je što če u sve moči na ovom tečaju obraditi, s obzirom na kratko vreme tečaja, a također odredeni su i preda-vači i to: proste vežbe predaje sestra Vlasta Cižek, organizaciju predaje sestra Matanič Katica, Strojeve vežbe predaje brat Karabaič Ljubo, vežbe sa spravama predaje brat Žic Rajmund i Pero Orlič, laku atletiku predaje brat Brusič Josip, Istoriju Sokolstva i pu-teve i ciljeve SKJ predaje brat Bogdanovič Milan, odbojku predaje brat Bogdanovič Milan.
Zelju prednjačkog zbora ozbiljno su shvatili i članovi i naraštajci, te ih se je priličan broj prijavio za polazni-ke tečaja. Tako ih je od naraštaja upi-sano u tečaj njih 13, a od članova i članica 15, dakle ukupno 28, što je dosta lepi broj, pa još kad več vidimo kako ozbiljno prate predavanja, možemo se s pravom nadati da če ovaj tečaj dosta koristiti polaznicima.
SOKOLSKO DRUŠTVO ZAMET-KANTRIDA
Kako se u nas u Primorju počelo javljati proleče, to je uprava društva odredila prvi izlet članstva dana 19 marta t. g. u Drenovu. Oko pedeset članova i članica, koji su krenuli na izlet, dočekano je od br. čete u Drenovi, te se uputilo o bližnju okolicu. Društveni prosvetar održao je ovom prigodom predavanje o kraškim poja-vama, koje su osobito lepo istaknute u Grobinštini.
Uveče održana je uspela akademija posedena po meštanima i članovima br. čete u Drenovi.
Nastup članstva na spravama, a osobito članica s veslima, i nastup pe-vačke sekcije ostavio je lep utjsak na prisutne, te se nadamo, da če i javna vežba, koju je nakanilo društvo prirediti s četom u Drenovi, sabrati na okup broj ne posetioce u ovome graničnom mestu.
U mesečima januaru i februaru bio je prosvetni rad društva intenzivan. Održano je u svemu pred vrstama 29 nagovora i 7 predavanja. Prikazivan je, u zajednici sa društvom »Narodno pro-svečivanje« iz Sušaka, film »Velebit« uz lepo predavanje ing. Primužiča sa Sušaka. — Uz to održana su i 4 sela, odlično posežena. Brača predavači za proslave sv. Save, Štrosmajera i devete godišnjice oslobodcnja Zameta osta-vili su najpovoljniji utisak na prisutne.
U poslednje vreme počelo se prakticirati u našem društvu da deca i na-raštaj samostalno prireduju sela, sa-stavljaju i uvežbavaju program za isto. Ova sela pobuđuju kod mladih živ rad, a kod starijih članova interes za uspeh
i	način kako če deca održati program. Razumljivo, da deca odrede meduso-bom i odbor za održanje priredbe. — Uspeh ovakvih sela je osobit, a time se deca zarana vežbaju u samostalnom održavanju priredbi.	P.
Župa Šibenik* Zadar
SOK. DRUŠTVO KISTANJE
Sokolsko društvo u Kistanjama održalo je dana 19 o. m. u selu Erveni-ku Gornjem predavanje o sokolskoj ideologiji.
Predavanju je prisustvovalo oko stotinjak slušalaca. — Predavanje je održano inicijativom paroha ervenič-kog, učitelja osnovne škole i drugih.
Zbor je otvorio društveni prosvetar, pozdravio prisutne, nakon čega je održao dulje predavanje o sokolskoj ideologiji. — Na koncu uzeo je reč br. zamenik starešine, pozivajuči prisutne da šire sokolsku misao po selu, te tu-mačeči im u tančine organizaciju velike sokolske zajednice.
Veseli nas, da se je i u ovom selu
—	kao što se je i u ostalim selima ovo-ga kraja — pobudio interes za Sokolstvo.
Župa Tuxla
GLAVNA SKUPŠTINA ŽUPE
III	godišnja gl. skupština Sokolske župe Tuzla održana je 19 marta 1933 u Sokolskom domu u Tuzli, ko jo j su pri-sustvovali delegati sledečih društava: Tuzla, Kreka, Bukinje, Doboj, Teslič, Maglaj Zepče, Zavidovič, Gračanica, Gradačac, Derventa, Brčko, Bijeljina, Zvornik, Ugljevik. Brat. Sokolsko društvo Tešanj brzojavno je opravdalo izostanak svojih delegata. Nisu oprav-dala izostanak br. društva:	Modriča,
Bos. Šamac, Bos. Brod, Odžak, Srebrenica i Vlasenica.
Ispred župske uprave bila su pri-sutna brača i sestre: J. Petrovič, dr. A. Bogdanovič, inž. B. Budimir, Osman Tufekdžič, Mehmed Salihspahič, inž. V. Kovačevič, V. Bogićević, V. Vuka-novič, Alek. Beljavski, Nikifor Todič, inž. I. Šačiragič, F. Azabagič, Marko Vujasinovič, A. Kunosič, Danilo Markovič, Večeslav Rihter, dr. V. Vasiljevič, A. Vikič, Kosta Jovičič, V. Ćesa-revič.
Starešina župe otvorio je u 2 sata iza podne skupštinu, konstatovao do-voljan broj prisutnih delegata, koje je pozdravio sa Zdravo. Predlaže za ove rovitelje zapisnika braču Danila Markoviča i Marka Vujasinoviča. Pozdravlja Nj. Vel. Kralja i Starešinu SSKJ Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra, što prisutni prihvačaju s burnim Žive# i ustajanjem.
Pozdravlja prisutne goste i pretstavnika vlasti i daje reč tajniku, koji čita brzojavne pozdrave, koji če se sa skupštine poslati Nj. Vel. Kralju. Nj. Vis. Prestolonasledniku Petru i brat skom Savezu SKJ.
Iz tajničkog izveštaja se vidi u op-čenitim potezima rad župe u 1932, koji je bio opsežan, a obuhvatao je nepre-kidan i stalan kontakt administrativni s društvima, rad oko prošircnja organizacije, koja je brojala u našoj župi koncem 1932 — 21 društvo i 40 sok. četa, a danas broji 23 društava sa 44 potvrđenih i 8 četa na pokusnom roku; održavanje tečajeva i priredaba, uza jamno pomaganje društava, rad na so-koliziranju sela itd. Materijalno stanje društava i četa mnogo je Iošije nego 1931. Od predvidenih članarina društva su skupila 84%, a čete 38%. Ostali prihodi (priredbe i dobr. priloži) opali su za 60%. Društva Tuzla, Bijeljina i B. Šamac duguju za sokol, domove oko 800.000 Din. U izvesnom broju društava opaža se opadanje kako redovnog tako i vežbačeg članstva.
Raspoloženje kako gradanstva, tako i seoskog sveta proeečno je veoma dobro, pa su sve sokol, jedinice u svo-me radu bile materijalno pomognute samo od naroda, ne dobiviši za svoj unutarnji rad ni jednu paru od države.
Br. načelnik govorio je o tehnič-kom radu u minuloj godini, a taj je bio neprekidan, intenzivan i plodan. Sasto-jao se u vaspitanju prednjaštva, pa ia: ko je broj prednjaka prema 1931 veči za 75%, ipak je podmirena tek jedna osmina potreba župe; zatim u nadzoru tchničkog rada u društvima, održava-n ju priredaba i učešču na praškom sle-tu. Ukupan broj vežbačeg članstva je sledeči: članova 953 (društva 317, čete 636), članica 163 (društva 149, čete 14), muš nar. 445 (društva 342, čete 103), žen nar. 156 (društva 153, čete 3), muš. dece 1258 (društva 592, čete 666), žen. dece 553 (društva 413, čete 140); ukupno 3528 (društva 1996 i čete 1562). Prema tome je u društvima opao broj vežbačeg članstva za 204 prema 1931 g., s u četama porastao za 221. Ukupan je broj članstva prema tome za 17 veči nego 1931 g. U programu rada ističe medu najvažnijim tačkama slet 2 i 3 juna 1933 u Tuzli i održavanje tečajeva za prednjake društava i četa.
U toku 1932 g. održano je ukupno 260 predavanja u svima sok. jedinica-ma, od toga 175 sokolskih i 85 drugih. Naročito svečano i u svima društvima je održana proslava 100 god. rodenja dra Miroslava Tirša, a također i proslava 1 decembra. Kratkih je govora održano 657. Knjižnice postoje u 13 društava i 3 Čete, sa 923 stružnih i 5162 zabavnih knjiga. Pretplatnika na »Sok. glasnik« bilo je 342, na »Soko« 61, »Sokolič« 98, »Naša radost« 106. — U programu rada za 1933 predvidaju se
Str. 8
prosvetni tečajevi, pojačan prosvetni rad na selu, rad oko propagiranja trez-venjaštva i štednje.
Otsek župe za seosko Sokolstvo formiran je tek pred konac 1932. Ipak može da konstatuje veliku, ljubav i aktivan sokolski rad gotovo svih sokolskih četa. Naročito pohvalno ističe uzajamno pomaganje četa za vreme grada i poplave, gde su sela nastanjena -isto katoličkim elementom, pomagala sela u kojima stanuju seljaci pravoslavne veroispovesti. U svima četama proslavlja se 1 decembar. Rad u 1933 god. izvodiče se po tačno utvrdenom programu i to u pravcu ne samo fizič-kog vaspitanja, nego i kulturno eko-nomskog.
Ukupni primici u 1932 god. bili su 16.431-69 Din, a izdaci 77.869-26 Din. — Prenos viška u gotovom 6431-50 Din i j vrednostnim papirima 2100 Din. — Predviden iznos za 1933 iznosi u izda-eima i primicima 55.064 60 Din.
Brat statističar podnosi izveštaj, prema kojem je koncem 1932 g. u svi-na društvima bio ukupan broj članova 2648, članica 379, m. nar. 499, ž. nar. i98, m. dece 684, ž. dece 538. Svega pripadnika 4906.
U sokolskim četama: članova 1624, članica 27, m. nar. 138, m. dece 591, :. dece 142. Svega pripadnika 2532.
Ukupan broj pripadnika i u dru-Jtvima i u četama iznosio je 7428.
Prema tome, poraslo je brojno stanje članstva prema 1931 g. za 1162.
Br. Abdulah Kunosič, župski revizor, podneo je izveštaj o poslovanju žup. blagajnika, koje je pregledano i sve u redu pronadeno. Moli da se na osnovu podnešenog izveštaja dade sta-roj upravi razrešniea.
Prema sporazumu na pretkonfe-rcnciji, čita tajnik listu nove uprave, koja glasi: starešina br. Jovan Petrovič, I zam. starešine br. Nikifor To-dič, II zam. starešine br. inž. Branko Budimir; načelnik br. inž. Vjekoslav Kovačevič, I zam. nač. br. Julijan Ko-valjski, И zam. nač. br. Bogdan Ivanovič (Doboj), III zam. nač. br. Oto Stu-hli (Kreka); načelnica sestra Zora Ki-sič, zamenica načelnice sestra Desanka Dordič; prets. prosv. odbora br. inž. Ibrahim Sačiragič; tajnik br. Vojislav Bogičevič; matičar br. Aleksandar Be-ljavski; blagajnik br. Mehmed Salih-spahič; prets. otseka za seosko Sokolstvo br. Vojislav Vukanovič; prets. zdravstv. otseka br. dr. Vukašin Babu-novič. Članovi župske uprave, brača: Drago Popovič (Zvornik), dr. Milorad Kostič (Brčko), Aleksandar Cipruš (Doboj), Josip Sekeli (Teslič), dr. Vojislav Vasiljevič, Derviš Plevljak, An-to Vikič, Grubač Pavle, potporučnik, Ferhat Azapagič (Bukinje), Večcslav Rihter. Zamenici članova uprave, brača: Aleksa Jovanovič (Maglaj), inž. Boško Jankovič (Lukavac), Joco Levačič (Derventa), Kosta Jovičič, Danilo Markovič. Revizori brača: Marko Vu-jasinovič, Dragutin Rička, Danilo Salom. Zamenici revizora, brača: Anto Primožič (Bukinje), Anto Beneš. Sud časti:	Pretsednik br. Nikofor Todič,
zam. prets. br, inž. Branko Budimir, delovođa br. inž. Vjekoslav Kovačevič; članovi brača Mehmed Salihspa-hič, dr. Vojislav Vasiljevič, Kosta Jovičič i Anto Vikič.
Prema sporazumu na pretkonfe-renciji, donešeni su sledeči predloži:
a)	za skupštinu br. Saveza SKJ:
1)	Na anketu br. Saveza o učešču delegata sokolskih četa na godišnjim skupštinama matičnih društava zaključeno je, da se predloži br. Savezu da sc delegatima četa dozvoli učešče na skupštinama matičnih društava i to na svakih 30 članova jedan delegat. Ma-
tična društva mogu između tih delegata odrediti i delegata za župsku skupštinu.
2) Pokazalo se, da mnoge novo-osnovane sokolske čete ubrzo posle osnivanja prestanu s radom. Da se to ne bi dešavalo, župa je uvela za čete šestmesečni pokusni rok, a po isteku toga roka, ako se je ustanovilo da četa ima sve potrebne uslove za opstanak
i	pravilan rad, potvrduje župa upravu čete. Predlažemo da br. Savez prihvati to i za ostale sokolske čete koje se osnivaju, jer se je taj način pokazao u praksi kao veoma dobar.
3) U vezi zaključka župe o obligat-noni osnivanju trezvenjačkih sekcija u našoj župi, predlažemo br. Savezu, da poradi na nadležnem mestu, da se uki-nu državne i samoupravne trošarine na bezalkoholna piča, a alkoholna piča da se opterete u višini trošarine na bez-aLkoholna piča.
4) Radi sve jaeeg razvitka rada na seoskom Sokolstvu, potrebna je u pra-vilima čete dopuna analogno § 11 žup. pravila tač. 2 i 20 § društvenih pravila, pa predlažemo, da se predvidi i odbor delegata sok. četa, kojega če matična društva morati da sazivaju po potrebi, a najmanje jednom godišnje, a delegati iz tih odbora sačinjavali bi župski odbor delegata četa, kojeg bi sazivao župski otsek za seosko Sokolstvo prema potrebi, a najmanje jednom godišnje.
5) Poznato je, da mnoga društva duguju na račun gradnje domova teške milione. Ta žalosna činjenica o čijim uzrocima više no treba govoriti, nego tražiti stvaran način, ad bi se izbegle sve štetne posledice koje pretstoje, ne samo da smeta rad u mnogim bratskim društvima i zadaje brige br. Savezu, nego često mnoga br. društva dovodi u bezizlazan položaj. Izgleda, da je jedmi moguči način, t. j. da se ta stvar sanira putem hipotekarnog zajma, ne-ostvariv, radi čega je potrebno da se ta briga zbrine u br. Savezu, jer to tangira interese celokupnog Sokolstva. Ako je tačno, da je br. Savez primio od države u god. 1932 šest miliona tli-nara, a da bi u ovoj godini mogao pri-miti približno toliki iznos, predlažemo, da se iz te sume izdvoji jedan odgo-varajuči deo, koji če poslužiti za osni-vanje zadruge u svrhu saniranja dugo-va oko izgradnje domova i radi dava-nja pozajmica br. društvima koja več imaju pribHžnu sumu da mogu otpo-četi s gradnjom doma. Pomoči iz te zadruge davale bi se samo br. jedini-cama na granicama naše države, gde je potreba zaštite naših nacionalnih interesa.
Da bi se to postiglo, potrebno je da se u saveznom budžetiranju prove-de princip krajnje štednje.
6) Da bi se i putem sokolske štampe što jače pospešio sokolski rad na selu, predlažemo da se u »Sokolski glasnik« kao stalna rubrika uvede: »Naše selo«.
7) Naša župa je u svoje vreme predložila osnivanje otseka za seosko Sokolstvo. To je skoro privedeno n delo, ali rad pomenutog otseka pri br. Savezu još uvek nije mogao doči do punog izražaja. Mišljenja smo, da su prilike u raznim krajevima u kojima živi i deluje seosko Sokolstvo različi-te, pa prema tim prilikama treba taj rad i podešavati. Predlažemo da se radi toga izvrši neka vrsta rajoniranja toga rada, pa da se za teritorij drinske, vrbaske, zetske i vardarske banovine odredi centar Mostar ili Sarajevo, a za ostale banovine da se odredi prema mišljenju župa u eiji delokrug zaseca rad tih četa. Time bi se postigao kontinuitet u radu, pojedine župe bi mo-
gle da se koriste iskustvom ostalih župa, a rad ne bi bio bez inicijative.
Pored toga ima se skrenuti pažnja br. Savezu u sledečim stvarima i voditi o tome evideneiju:
a) Na svakoj skupštini br. Saveza pretrese se i izglasa veliki broj predloga, koje župe pošalju za saveznu skupštinu. Mnogi od tih predloga ostao je neostvaren kako je izglasan, iako bi njegovo realizovanje donelo izvesne koristi sokolskoj organizaciji. Ne upu-štajuči se u to, do koga je krivica, predlažemo da se u buduče vodi o ostvarenju u život tih predloga strogog računa. Da bi se moglo ustanoviti šta je preče i potrebnije, neka se ti predloži pre savezne skupštine klasificiraju na važne i manje važne. Važni neka se iznesu pred skupštinu, a manje važni neka se reše na sednicama br. Saveza. Na taj način bi se na skupštini predloži mogli temeljito prodiskuto-vati.
b) Konstatujemo da je ovogodišnji Sokolski kalendar podbacio što se tiče uredivanja. Izostale su mnoge i važne stvari, neophodno potrebne radi infor-daeije sokol, jedinica, a cena je ostala ista. Molimo br. Savez, da poradi kod br. J. s. matice, da se to ne dogodi sa kalendarom za 1934 godinu.
c) Takoder molimo br. Maticu, da u člansku legitimaciju umetne još tri lističa, jer su tri lističa i suviše malo za evideneiju o plačanju godišnje članarine.
d) LTstanovljeno je, da su tečajevi za vode sokolskih četa, koji se održa-vaju kod br. Saveza u Beogradu pokazali dobre rezultate, ali da je za tako veliku sokolsku organizaciju i suviše malen broj učesnika, kojima je omogu-čeno da te tečajeve pohadaju. Molimo br. Savez, da poradi na tome, da se broj učesnika iz župa koje imaju čete, poveča, i također da se ispitaju moguč-nosti i poradi na tome, da se slični tečajevi održavaju također i kod pukov-skih jedinica u sedištima župa i večim mestima.
b)	Predloži primljeni na župskoj skupštini, koje je župa obavezna privesti u život:
1) Stavlja se u dužnost br. Savezu za seosko Sokolstvo, da svoj rad za 1933 g. podesi prema minimalnom programu, koji je primljen na pretkonfe-renciji 19 marta 1933 godine.
2) Kod svih br. društava i četa imaju se u toku godine osnovati trez-venjačke sekcije i sekcije za štednju.
3) Na župskim prednj. tečajevima treba veču pažnju posvetiti obrazova-nju učesnika i u važnijim granama administracije, kao na pr. vodenju matica, blagajne i sl.
4) Da bi se mogao voditi što bolji nadzor nad blagajničkim poslovanjem br. četa, zaključeno je da se stavi u dužnost blagajnicima matičnih društava da moraju najmanje dva puta godišnje pregledati blagajničko poslovanje četa i blagajnicima četa dati eventualno potrebna uputstva.
5) Na dan 2 i 3 juna o. g. održače se I župski slet u Tuzli.
6) Od prihoda žup. sleta, upotrebi-če se iznos od 2000 Din za troškove oko odašiljanja župskih takmičara na slet u Ljubljanu u junu 1933 g., a even-tualnu razliku namiriče župa iz svojih redovnih sredstava.
7) Stavlja se u dužnost statistič-kom otseku župe, da u toku godine izvrši potpuno uredenje župske matice, a da se također pobrine da se to spro-vede i kod svih ostalih sok. jedinica.
8) Zaključeno je da se sa skupštine uputi ukor br. sokolskim društvima Srebrenica, B. Brod, B. Šamac, Vlase-nica, Modriča i Odžak, koja nisu po-
slala, niti su opravdala nedolazak svojih delegata na župsku skupštinu.
Pošto se više niko nije javio za reč, starešina župe zaključio je skupštinu i pozdravio prisutne.
SOKOLSKO DRUŠTVO ODŽAK
Dana 17 decembra 1932 god. brat Blaž Ilič, uprav, pošte, pozvao je na sastanak sve gradane iz Odžaka radi osnivanja sokolskog društva. Meštani su se u lepom broju odazvali.
Na sastanku je prisutne pozdravio Blaž Ilič, zahvalivši se na brojnom odzivu i izjavivši potrebu za osnutak Sokolskog društva u Odžaku.
Zatim je brat Gojka Guzina, pravnik, održao predavanje, koje su prisut-ni s puno pažnjc saslušali, i iz kojeg su mogli razabrati i zadatak i cilj Sokolstva. Posle predavanja izabran je odbor na čelu sa starešinom br. Gojkom Guzinom, pravnikom, a koji je svojim neumornim radom 12 februara 1933 g. sazvao skupštinu na koju su bili došli
i	seljaci i gradani u velikom broju. — Tom prilikom je pročitan dopis brat. Sokolske župe Tuzla kojim je izvestila da prima u svoj sastav i Sokolsko društvo Odžak.
Ilzabrana je društvena uprava sa starešinom br. dr. Velimirom Gojni-čem, potstarešinom Sejfudinom Ma-glajličem, tajnikom Blažom Iličem, blagajnikom Ibrahimom Brkičem, prosve-tarom Abdulahom Daidžičem.
Sa skupštine su poslani pozdravni brzojavi Nj. Vel. Kralju, Nj. Vis. Prestolonasledniku, I Starešini Sokola kraljevine Jugoslavije i banu Vrbaske banovine br. Svet. Milosavljeviču.
Društvo broji oko 130 članova i 50 naraštajaca.
Župa Vel. ВеЉегек
SOK. DRUŠTVO BELA CRKVA
Pre neki dan otpočeo je u Beloj »kvi sokolski prednjački tečaj. Ovaj tečaj vodi vredni načelnik Sokolskog’ društva, brat Dušan Janjič, vazduho-plovni poručnik, čijom je agilnošču i zauzimanjem tečaj i osnovan.
Glavni je cilj ovoga tečaja stvara-nje prednjaka, kojih do sada društvo nije imalo u dovoljnoj meri.
Tečaj pohada 12 članova i 2 članice. Veoma je pohvalno to, što ovaj tečaj pohadaju i trojica starije brače.
Na tečaju predaju se ovi predmeti: sokolska ideologija, istorija gimnastike i Sokolstva, Tiršev sokolski su-stav, anatomija, fiziologija i prva pomoč. Predavači su brača: Irovič Toma, starešina, direktor gimn. u penziji, IVlajstorovič Steva, prosvetar i upravnik Dečijcg doma, Dušan Janič, načelnik društva i vazduhoplovni poručnik
i	dr. Miša Živkovič, društveni lekar, sanitetski poručnik.
Časovi tečaja održavaju se nede-ljom od 9—12 časova i na redovnim predavanjima i vežbama utorkom i petkom po 2 časa.
Župa žagreb
SOKOLSKA ČETA PODSUSED
U nedelju dne 2 aprila 1933 u 3 sata posle podne održače brat prof. Debeljak Stjepan u gornjoj školi (Jelačič) predavanje o temi:	»Zanatlije
prema novom zanatlijskom zakonu«, na koju se sva brača kao i ostali interesenti pozivaju.
Širite sokolsku štampu!
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnicu
I. sveska:	E. Gangl: O sokolski idejL
П.	„	Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo.
Ш.	„	Dr. Miroslav Tyrš: Naš zadatak, smer i cilj.
IV.	„	Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oražen.
' V.	„	Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla.
VI.	„	Jan Pelikan: Dr. Miroslav Tyrš.
VIL	„	Jan Kren: Cilj sokolskih teženj.
Vlil.	„	E. Gangl: Tyrševo Sokolstvo. (Sloven. tekst).
VID. a	„	Isto. (Srpsko - hrvatski tekst.)
IX. „	Dr. Niko Mrvoš: Pogledi i misli dr. Miroslava
Тугба.
Svaka sveska stoji 3 Din
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
Franjo Mačus: ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo Malin:	Praktički udžbenik češkog jezika.
U kartonu 15 Din
Dr. Viktor Novak:
SVESLOVENSKA MISAO
U kartonu 9 Din
Miroslav Ambrožič: METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U tvrdom povezu 36 Din
Franjo Malin: ČEH0SL0VACI I ČEHOSLOVAČKA
U kartonu 15 Din
Z/ugoslovenska Sokolska Matica
JCjubljana, ^Narodni dom	ш~13
telefon 25-43 I 5%ačun Doštanske štedionice Xjubljana 13.831
B® USkOVine za g^ojska društva
vse potrebne knjige
za sokol, knjižnice
vsa vabila, letake, lepake
za sokolske prireditve Vam natisne
Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige.
Ilustrira knjige v enobarvnem in večbarvnem tisku. / Tiska časopise, revije, vizitke, bloke, kataloge in mladinske liste.
Lastna tvornica šolskih zvezkov. Knjigoveznica Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož
KNJIGARNA V LJUBLJANI
PODRUŽNICA V MARIBORU Tjtleva ulica štev. 44
|	138—iS
UČITELJSKA
TI/KARNA
V LJUBLJANI
FRANČIŠKANSKA 6
»Spomen - Klince «
—----■—=-	tksere =====
za osvečenje sokolske zastave najbolje i jevtino izradjuje
мтко ŠMAT, graver
Beograd, Terazi j e 1
130-13
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREPŠTINA
Branko PaliKiZagrebi Kraliice---—
Dobavljač Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Brzojavni naslov: „Trikotaža" Zagreb Telefon interurban 26-77
Filijala: Beograd
Balkanska ul. br.24
•Palaia Hotel Prag Telefon 2-61-01
1
KIlIMM&fT-DEU
I r;. - i
GOSPODARSKA
HM
Sever & Komp
Ljubljana
182—9
K
Izradjujem sve vrsti sokolskih potrepština za javni i izletni nastup svih kategorija našega članstva i to tačno prema propisu Saveza Sokola kraljevine
i	1	"	CIM__	 -_nannNnil. nJiinl« n n! mA da i, Lrniivi
Sokolski
glasnik
S o k o“
Sokolič“ i
N a š u
radost*
Prcporučamo ivrtfce, Roje oglašufu u »SoRolsRom GlasniRu«!
PRVA 3UGOSLOVENSKA INDUSTRIJA ŠPORTSKIH POTREPŠTINA
M. DRUCKER
ZAGREB, ILIČA 39
Kr. dvorski dobavljač
Za kratko vrijeme izaci če iz štampe novi cijenik za lakoatletske sprave sa najpovoljnijim cijenama. • Največe poduzeče za izradbu svakovrsne športske robe.
135-12
Izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) e
Glavni i odjrovoini ur.dnii, Sljep... čela,.Ur.dujc Rniakdj.ki .k»k.Tfekn Učit.ij.k. t»ka™a (p,«l,i.,nik Franc« Štrukelj); sv! u Ljnblja.i