ч;.:
SOKOLSKI GLASNIK
1925,	V	Ljubljani, dne 15. marca 1925.	5.
Jugoslovensko Sokolstvo u Americi
Brat F. Tekauc ml., tajnik Jugoslovenskog Sokola u Chisholmu, Minn., poslao je sledeči dopis:
Javljam Vam, da sam primio Vaše pismo, kojim me zamoliste za izveštaj
o	sokolskim prilikama u na šoj župi. Naše <5e društvo: Jugoslovenski Soko sagraditi naredne godine svoj sokolski dom. Obavestit ću Vas o otvorenju
Vežbafil 1 vežbaElce Jugoslovenskog Sokola u Chisholmu
Fr. Tekauc ln župni načelnik A. Vencel
toga našega doma. Verujte mi, bračo, da mi ostajemo i hočemo da ostanemo s Vama u bratskom doticaju do groba, pa nema te sile, ko ja bi nas od Vas mogla razdeliti.
Brado! Podajmo si ruke ko brat bratu; bratska naša veza ne sme se pretrgati. Bračo! Mi smo u najžestočijem boju za naš opstanak. Ovde ima svakovrsnih narodnosti, svakovrsnih običaja, čuju se različiti jezici iz svih krajeva sveta, a sve to nama ne smeta; mi prolazimo mimo sve te zapreke, prodiremo, pobeđujemo i uzgajamo našu mladež u našem domačem jeziku, i to je naš cilj, za kojim žudimo svom dušom.
Bračo Sokoli! Ne zaboravite svoje brače u dalekoj tudini, koji ne mogu i ne če da zaborave na svoju rodenu grudu. Želimo sretnu novu godinu 1925. čitavome saveznom odboru i kličemu mu: Uspevaj i cvati, sokolski življu, procvatite, sokolske ideje, jer to geslo ide s nama za narod i Sokolstvo! Zdravo!»
Nakon duga muka primismo ovu veselu vest od naše brače iz Amerike. Taj željkovani glas veli, kako ustrajno, požrtvovno i idealno rade brača u našim organizacijama u novoj domovini.
Šaljemo im iskrene pozdrave i želeči im sreču u njihovu radu želimo i ubuduče da nam se češče jave.
Na osnovi zaključka V. glavne slcupštine JSS. uvadaju se u savezu, u svim župama i u svim sokolskim društvima jedinstveni žigi (pečati), kojima jc
oblik odobrilo starešinstvo i odredilo da se svi stari žigi moraju zameniti s novima.
Novi žig treba da svaka župa i svako društvo naruči kod starešinstva JSS. U narudžbi neka tačno navede ime župe, odnosno društva to neka izrično javi, hoče H da ima na prvom mestu latinicu ili čirilicu. Dobro bi bilo da su i otisci žiga i po boji (masti) jedinstveni. Za savez se uvada crvena boja, za župe zelena, a za društva modra. Tko želi da sa žigom primi također odnosnu boju, neka to izjavi u narudžbi.
Novi jedinstveni žigi (pečati)
'v	/Vf	-f''
SOKOLSKO-DPVSTVO-UV8UAHA СОКОЛСКО-ПРУШТВО-аУБЛАНЛ  
Starešinstvo JSS.
IZ STAREŠIN S TV A JSS.
as
Lil. redovita sednica starešinstva JSS. 23. fobruara 1925.
Prisutni: Gangl, Ambrožič, Bajželj, Cobal, Deu,-Fettich, Fux, Jamar, Jeras, Kajzelj, Marolt, Miklavc, Rupnik. — Opravdani: Poženel, Turk, Švajgar, sestra Trdinova.
Predseda starosta brat Gangl, koji izveštuje: 1.) o glavnoj skupštini sokolske župe u Novom mestu, na kojoj je on bio kao zastupnik saveza. Pred skupštinu vršilo se zborovanje društvenih lekara. Tok skupštine bio je lep. Izvedena je podela župe u okružja. Ipak če morati starešinstvo JSS. pro-meniti svoj svojedobni predlog o župskim teritorijama, jer se društvo Kar-lovac protivi da bi ustanovilo vlastitu sokolsku župu. 2.) Dobio je od brata Stejapanskoga u imenu brata Zamoyskoga, staroste poljskoga sokolskoga saveza poziv sa predlogom, neka se ustanovi Slavenski sokolski savez dne 28. marta 1925. u Varšavi. 3.) O uzorcima sokolskih tiskamca, koje se uz male promene odobrile.
Tajnik dr. Fux izveštuje: Sokolsko društvo u šiški šalje pismo brata Capudra, što mu ga je pisao obzirom na društveni dug. Župa Ljubljana izveštuje o izvršenoj fuziji obeju ljubljanskih sokolskih župa i javlja novo izabrano starešinstvo. Sokolsko društvo u Strumici šalje starešinstvu JSS. sa svoje glavne skupštine pozdrave. Zbirku za požarom oštečene u Strumici šalje se sokolskomu društvu u Strumicu. Župa Reka najavlja svoju glavnu skupštinu za 1. mart 1925. na Sušalcu; kao delegat iči če tamo brat Deu. Župa u Celju imat če glavnu skupštinu 1. marta 1925. u Celju; kao delegat ide tamo brat Bajželj. Na glavnoj skupštini u Zagrebu, gde je izvestitelj bio kao delegat JSS., čulo se vrlo lepih izvešča, koja svedoče, da je bilo u upravno doba obavljeno mnogo rada. Neradina društva bila su brisana. Predašnji sta* rosta brat dr. Gavrančič otklonio je kandidatura. Skupština se je prekinula na popodne, kada je bio izabran za starostu brat Brozovič, a za načelnika brat Lhotsky. Skupština se izrekla proti predloženu načrtu za podelu' župe; poslat če novi predlog starešinstvu JSS. Župski je porez sasvim namiren.
Brat Čobal ide kao delegat saveza na glavnu skupštinu u Kragujevac; zaključilo se, da se on tom prilikom poda na reviziju župe u Niš i Skoplje.
Za savezni je dan dosada poslalo 255 društava iznos Din 132.719-1G.
Načelnik brat Ambrožič izveštuje, da je T. O. izradio pravilnik za okružja, pa če ta pravilnik bit donešen pred zbor župskih načelnika na odobrenje. Nadalje predlaže načrt pravilnika za nošnju sokolskoga znaka za članove i naraštaj; taj se načrt ustupa organizacijskom odelenju na pro-učavanje. Predsednik saveznoga lekarskoga odelenja brat dr. Jamar obave-štuje, da je sednica odelenja odredila format ormariča za lekove u vežbao-nicama.
Župa u Mariboru zaključila je da ustanovi župsko lekarsko odelenje. Pošto Cjeljska župa nije odgovorila o tom ništa, neka delegat saveza tu stvar donese pred glavnu skupštinu na raspravu.
Brat Čobal izveštuje izcrpljivo o glavnoj skupštini u Banjojluci, gde je on hio kao delegat saveza. Pred skupštinu bila je sednica lekarskoga i prosveta noga odelenja. Skupština je mirno raspravljala; vidi se želja za napretkom.
Treba što pre dogotoviti referate za glavnu skupštinu saveza. Referati tajnika, blagajnika, gospodara, prosvetnog odbora i načelnika tiskat če se prije.
Referent organizacijskoga odelenja brat Marolt urgira zapisnik saborskih sednica. Na odsek za barjake obratilo se dosad 9 društava u stvari nameravanih barjaka.
LIH. redovita sodnica starešinstva JSS. dne 2. marta 1925.
Nazočni: Gangl, Bajželj, Deu, Fux, Jamar, Jeras, Kajzelj, Marolt, Miklavc, Poženel, Trdinova, Turk. — Opra.vdani: Ambrožič, Oobal, Fettich, Švajgar.
Starosta brat Gangl izveštuje:
1.) 7. marta slavi predsednik českoslovačke republike T. G. Masaryk svoju 75godišnjicu. Tom prilikom odaslat će mu starešinstvo saveza čestitke, a to če učiniti i glavna skupština saveza.
2.) Bratu Milanu Teodoroviču, načelniku baške sokolske župe, čestitali smo prigodom 20godišnjice njegova soltolskog rada.
S.) Klišeji novih žiga izraduju se. Raspačavanje preuzet če gospodarsko odelenje. U načelu prihvatila se oba pisma: čirilica i latinica, a pušta se župama i društvima na volju, da odaberu jedno ili drugo pismo kao prvo. Tintu za' žigosanje odredit če gospodarsko odelenje.
4.) Brat Štepanek uzeo je z veseljem na znanje, da če brača Fux i Švajgar preuzeti referate prigodom otvorenja Tyrševa doma i prosi da bi nastupio takoder kakvi jugoslovenski kvartet, koji bi bio spreman da ide uz običajne uvete u Prag.
5.) Brat dr. Moljevič, starosta župe u Banjojluci, savetuje, da bi se pred glavnu skupštinu vršila uža sednica brače, koja su u gospodarstvu versirana i politički uplivnija. Prima se taj savet, te če se o tom raspravljati nakon sa-vezne odborske sednice. O tom če se obavestiti sve župe, koje če same pozvati direktno tako sposobnu braču, koji hoče da surađuju pri tom. Pravac če na sednici podati gospodarsko odelenje.
Tajnik saveza dr. Fux: 1.) Jugoslovenska-českoslovačka liga pozivlje na proslavu Masarykove 75godišnjice. Na svečanost u Kazinu poči če u ime saveza brača Gangl, Fux i Kajzelj. 2.) Sokolska župa u Šibeniku najavlja svoju glavnu skupštinu za 1. marca (dopis za odredenje saveznoga delegata prispio prekasno) i župa u Osijeku za 8. marta, kamo če se poslati pozdrav starešinstva. 3.) Župe u Banjojluci, Velikemu Bečkereku, Zagrebu, i Kranju poslala su izvešča o glavnim skupštinama i o izboru starešinstva. 4.) Sokolska župa u Tuzli piše, da je izmedu ostaloga zaključila na glavnoj skupštini dne 22. februarja, da je proti načrtu o podeli župskoga teritorija i da če njoj pripadajuči iznos za 20dinarski fond namiriti jedva tokom godine i to radi poznatog uboštva župskih društava. Zaključak starešinstva JSS.: Uzimlje se u obzir ekonomski položaj društva, ali do glavne skupštine saveza ne sme se promeniti zaključak saveznog odbora. 5.) Brat Vojinovič šalje izvešče
0 glavnoj skupštini sokolske župe u Novom Sadu. 6.) Veliki župan ljubljanske oblasti potvrdio je dozvolu za nošenje odore i sokolskog znaka. 7.) Za svesokolski slet u Pragu izlaze u češkim dnevnicima opširna izvešča, osobito u «Narodnim listima». Zamolit če se taj list radi informacija u podabon-nement.
Brat Deu izveštuje o glavnoj skupštini župe Rijeka na Sušaku, na kojoj je bilo od 20 društava zastupanih 19. Oblasti u Kraljeviči i Gospiču nisu do sada potvrdile društvima pravila.
Brat Bajželj izveštuje o glavnoj skupštini župe Celje. Od 20 društava bilo je navzočnih 14. Lekarskog odelenja ne može župa ustanoviti. Primljen je bio predlog za podelu župskog teritorija.
Nadalje izveštuje, da su nakladom Sokolske Matice izašle «Vežbe za decu» a Din 30—. Sokolska Matica moli savez, da do glavne skupštine dne 17. marta preuzme svu nakladu te ju na račun Matice raspačava; moli ujedno da joj se odstupe savezne prostorije za glavnu skupštinu. Molbi se ugodilo, a raspačavanje če se preuzeti bez ikakve odgovornosti.
Brat Turk potakne debatu o sadašnjem odnosu Sokolske Matice i saveza
1 donaša zaključak gospodarskog odelenja da se medusobni dogovor pri-
vremeno ukine, dok se ne urede savezne finance. Nakon rasprave, u koju su posegli brat Bajželj, dr. Fux i dr. Jamar, zaključilo se na predlog dr. Ja-mara, da je treba na glavnoj skupštini Sokolske Matice jasno i otvoreno otkriti stanovište saveza, da se tako uzmogne nači ugodan izlaz. Starešinstvo šalje u novi odbor Matice br. Bajželja, drugu braću odredit če naredna sed-nica saveza.
Blagajnik saveza brat Kajzelj izveštuje o saveznoj blagajni. Za 20dinarski fond dosada je uplatilo 11 društava Din 31.040-—, za savezni su dan do sada uplatila 263 društva Din 137.071-66; upozorit če se još jednom ona društva, koja se nisu odazvala saveznomu dnevu. Župa u Mariboru je danas avizirala za 20dinarski fond Din 30.480-—.
Referent gospodarskoga odelenja br. Turk pročita dopis župe u Mariboru o gospodarstvu u savezu. Zaključilo se: poslati joj odgovor u istom smislu kako i župi u Celju; za manjinsku biljegu poskrbit če si potrebne informacije gospodarsko odelenje kod iinancijske delegacije i na magistratu u Ljubljani, meritorno se pako smatra taj predlog da spada pred saveznu glavnu skupštinu.
Župa u Sarajevu javlja zaključak svoje glavne skupštine, da njena društva ne če platiti dužnih iznosa u 20dinarski fond. Zaključak: Buduči da starešinstvo za to nije kompetentno, ne može se dopisa uzeti na znanje. O tom može odlučiti jedino odbor JSS. ili skupština saveza.
Sokolsko društvo u Varaždinu moli, da savez priposlane «Spomenice» jPreuzme na svoj račun te si za trud odračuna Din 1000-—. Buduči da se je «Spomenica» preuzela samo u komisiju, zaključilo se, da se predlog odbije, a «Spomenica» se stavi društvu na raspolaganje.
Sokolsko društvo u KnjaževcU moli dozvolu za sabiranje potpora izvan žiupskog teritorija, što se iz načelnoga stanovišta otklanja.
Nakladnoj zadruzi otpisat če se, neka rasprodava sama izravno društvima Masarykove knjige uz primeran popust. O tom bit če društva upozorena u «Sokolskom Glasniku», a zadruga neka pošalje prikladan inserat.
Referent organizacijskoga odelenja br. Marolt javlja, da je sokolsko društvo u Mariboru po svojoj župi predložilo, da se isključi člana Vojteha i ratenšeka, jer je bio godinu dana član «Burschenschaft Arminia» u Grazu. liurluči da je to prilozima dokazano, potvrdilo se isključenje i objavit če se u <Sokolskom Glasniku>. Akt br. 419/S/25.
*
(»lavna skupština JSS. u Brodu na Savi. Iza sednice odbora JSS., koja se vrsi u subotu u 6 sati naveče u Brodu, bit če konferenca o gospodarskim Pitanjima Sokolstva. Na tu konferencu smeju doči sva brača i sestre, kojima
na srcu dobro gospodarsko stanje u Sokolstvu pa bi bili spremni da pri tom poslu suraduju. Sva župska starešinstva pozivljemo, da o tom obaveste svu braču, za koju znadu, da bi surađivali rečju ili praktičnim radom i da ih pozovu na tu konferencu. Župski delegati treba da priprave materijal za pretresivanje.
Svim žil parna. Dne 23. i 24. maja ove godine otvorit če se Tyršev dom u Pragu. Na toj svečanosti učestvovat če Jugoslovensko Sokolstvo s večom deputacijom, u kojoj če biti pre svega načelnici sviju župa, zatim drugi vež-bači i vežbačice i napokon sva brača i sestre, koji hoče da učestvuju na toj svečanosti u odori uz dozvolu nadležnih župa. Načelnici župa JSS. učestvovat (''e dne 23. maja i na prvom skupnom posavetovanju s načelnicima župa ČOS. Vežbači i vežbačice sudelovat če pri nastupu. Pozivljemo sve župe, da o tom odmah obaveste sva društva i da prijave broj učesnika najdalje do dne !• aprila 1925. Jugoslovenskomu sokolskomu savezu.
Lutrija JSS. Da izvrši : zakJju&k odborske sednice od dne 14. de« ceipbra 1924., priredit če starešinstvo JSS. lutriju, čije je Čisti dobitak namenjen za sanaciju saveznih financija. U starešinstvu odreden je posebni odbor da izvede taj nalog; odboru je brat starosta Gangl kao predsednik, brat Deu kao izvestitelj, a članovi su brača dr. Fux i Bajželj. Lutrija se sastoji iz 100 serija po 1000 komada srečaka po 10-— Din. — Zgoditaka je ‘2884 u ukupnoj vrednosti Din 210.000. Zgodici su podeljeni ovako: 1 dobitak Din 50.000, 1 dobitak Din 25.000, 1 dobitak Din 10.000, 1 dobitak Din 5000, 10 dobitaka po Din 1000, 20 dobitaka po Din 500, 150 dobitaka po Din 100, 700 dobitaka po Din 50 i 2000 dobitaka po Din 25 u protuvrednosti raznih predmeta. Ždrebanje če biti dne 1. oktobra 1925. u Ljubljani uz državni nadzor. Iždrebane brojke objavit će se u «Glasniku» i drugim nekojim dnevnicima. Odmah iza ždrebanja pa sve do 1. decembra 1925. delit če se zgodici. Dužnost je društvenih uprava, da rasprodaju što više srečaka, da tako pripomognu do dobroga uspeha. Bez sredstava ne može nijedna organizacija da uspešno vrši svoj rad, a još je teže raditi uz večnu borbu s neprestanim financijalnim poteškočama. Bračo i sestre! Mi računamo s Vašom požrtvovnošču i uvereni smo da čete svim silama Vašim pripomoči do srečaka. Bratska društva pozivljemo, da odmah odgovore na okružnice. Onim društvima, koja ne odgovore, poslat čemo primeran broj srečaka na rasprodaju.
Novoizišlc knjige v JSS.: 1.) Medzletne tekme JSS. Din 10; 2.) Tekmovalni red JSS. Din 20;	3.) Note k prostim vajam za člane JSS. 1925. (pihala)
Din 60; 4.) Note k prostim vajam za članice JSS. 1925. (pihala) Din 60;
5.) Note k prostim vajam za člane JSS. 1925. (klavir) Din 8; 6.) Note k prostim vajam za članice JSS. 1925. (klavir) Din 8; 7.) Vežbe za deco in slovarček sokolskih telovadnih nazivanj (Iv. Bajželj) Din 30. Navedene knjige ima v'zalogi pisarnica JSS.
IV. izkaz prispevkov za Savezni dan (do 26. februarja 1925.) Nadalje so vplačala za sokolski dan nastopna sokolska društva: Nerežišče Din 200, Kraljeviča Din 160, Baliatsko Arandjelovo Din 240, Boštanj Din 60, Cerknica (za leto 1923.) Din 193, Srbobran Din 200, Varaždinske Toplice Din 50, Knin Din 102, Janjina Din 120, Metkovič Din 770, Dubrovnik Din 547, Nevesinje Din 218-50, Srpske Moravice Din 80, Velike Lašče 21010, Ormož Din 1000, Prevalje Din 230, Vojnič Din 50, Titel Din 300, Teslič Din 437-50, Dob pri Domžalah Din 25, Ježica Din 25, Zagrebi in II skupno Din 2500, Varaždin Din 112-50.
IZ ZUP
Glavna redovna skupština sokolske župe Bačke održana je bila 22. fe-bruara u Novom Sadu. Prethodno njoj 21. februara u veče održana je bila sednica zbora društvenih načelnika na kojoj je bilo zastupljeno 21 društvo. Dnevni red sednice je bio: 1.) izveštaj načelnika; 2.) izbor načelništva za skupštinu župe; 3.) izbor okružnih načelnika na osnovu nove podele župa; 4.) izbor komisije za župske prednjačke ispite; 5.) prednjački tečajevi župski i savezni; 6.) predloži. Sve tačke su izvršene. Prednjački tečaj župe biče na jesen a na savezni tečaj poslače se predstavnici župe koliko bude mo-guče. Sednici je prisustvovao izaslanilc JSS. Lepom pojavom tehničke organizacije u radu Bačke župe je da svi donešeni tehnički predstavnici društava učenici su prednjačkih tečaja svoje župe i sa župskim ispitima. Dakle žrtve oko održavanja prednjačkih tečaja nisu bile izlišne i plodovi toga vaspitanja jasno se ocrtavaju celokupnim radom ove župe. U vremenu opšte neistraj-nosti i ravnodušnosti omladine ova je pojava radosna i mila. Istoga dana u
vece društvo Novosadsko u čast izaslanika društava priredilo je jediio poselo u svojoj sokolani. Na redu je bio govor, pevanje i vežbanje. Vežbano je: •) vežbe zastavicama i lukovima ženske i muške dece (zajedno); 2.) vežbe sa venčičima, ženski podmladak; 3.) vežbe palicom, muški podmladak; ' vezbe na niskom razboju, članice; 5.) proste vežbe (za utakmicu), članovi; •1 vezbe na visokom razboju, članovi. Posle završetka vežbi igranka. Poseta na poselu bila je vrlo dobra, uspeh vrlo lep. Prisutni su bili svi izaslanici < i ustava župe. — Skupština župe održana je bila 22. februara u 9 časova n dvorani kasacionog suda. Zastupljeno 22 društva. Župa ima svega 24 ruštva. Kao izaslanik JSS. skupštini je prisustvovao br. Miroslav Vojinovič.
ujpštinu je otvorio starešina župe br. dr. Pavlas kratkim sokolskim po-z 'avom. Dnevni red skupštine: Iz veš ta j tajnika: u njemu je lepo 1 pregledno dotaknut najglavniji rad župe i to: župski slet u St. Bečeju, Sa-mjevski slet, Zagrebački sabor i slet, Sokol i škola, Sokol i vojska, Sokol i j0 °’ stanje i uporedjenje rada pojedinih društava, buduči rad u 1925. god. — zveš ta j načelnika: predstavio je vernu sliku plodnoga rada u župi 1 o. župski prednjački tečaj, župski slet i utakmice, sletove u Sarajevu i agrebu, župski prednjački ispiti, stručni tečaj za vojnike, statistika vežbanja, anje prednjaka, štampanje vežbi za muški i ženski podmladak, za vojsku i *a članove u zasebnoj knjižici. Prosečno upisanih u društvima župe je 10, članova 666, članica 218, muškog podmlatka 849, ženskog podmlatka 438
i	ece (muške i ženske) 1080. Brojno i redno učestvovanje župe na sletovima
i	vezbanjem imalo je retkog uspeha. — I z v e š t a j blagajnika pred-9on • °	°	nsitsko	stanje	župe koja ima stalan fond sletski od
40.000 Din, naročite svote za održavanje prednjačkih tečaja. Finansijski uspeh stetova zupe uvek je vrlo dobar. Društva uredno svoje uloge plačaju. Ovom prilikom brat starešina Somborskog sokolškog društva predao je župskoj blagajni 10.000 l)in kao poklon od Velike županije u Somboru. Ova retka paznja velikog župana Somborskog doista služi za primer i za pohvalu. — Iz vesta j predsednika prosvetnog odbora iznosi vrlo bogat rad u pravcu vaspitanja župe. Naročito podvlači harmoniju telesnog vaspitanja sa vaspitanjem sokolskim uopšte. Prosveta u župi širi se predavanjima, nagovoriina pied vežbačima, stvaranjem čitaonica i knjižnica, propagandom sokolske literature. Svrha ove harmonije je da se sokolane ne smatraju samo za vežbanje tela nego i za vežbanje i sokolsko usavršavanje duha. Svi ovi izvesta ji težili su jednom vaspitnom pravcu. Tako su bili i sa živim intereso-vanjem^ primljeni. — Predlog JSS. o podeli župa primljen je, pošto acka župa ostaje kakVa je i bila. — Izbor starešinstva izvršen je aklamacijom. Izabrano je staro starešinstvo osim br. tajnika. Ovim je starešinstvu župe dato puno poverenje društava. Starešina župe je br. dr. Pavlas, načelnik br. M. Teodorovič, načelnica sestra M. Mudrohova (sestra L. Milia-ova se više nije mogla primiti), tajnik br. Malin, predsednik prosvetnog ode-mnja br. dr. Mrvoš. Osim izabranog starešinstva izabrani su i izaslanici za glavnu skupštinu JSS. — Predloži (župe i društava): 1.) Župski ulog Poveča se od dva na tri dinara za člana. Budžet za 1925. godinu iznosi 74.000 omara. 2.) Posredništvom starešinstva župe prikorači se pripremnim rado-mia (skupljanju novaca itd.) za podizanje sokolskog doma u Petrovaradinu. fnVoJ d°m društv0 dobil° besplatno zemljište od opštine. 3.) Sletski fond l°d 20.000 dinara) pretvori se u fond za širenje sokolske literature i pro-agande. 4.) Brat Milan Teodorovič napunio je 20godišnjicu svoga rada kao ha elnik župe. Njegove zasluge za razvoj Sokolstva u Vojvodini kao načelnika upe Fruškogorske (pre rata) a sada kao načelnik župe Bačke velike su i akoreči malo poznate i nedocenjene. Pažnjom starešinstva župe skupština je odobrila sa oduševljenjem predlog, da se br. Milan Teodorovič predloži JSS. cl odlikovanje plaketom JSS. Starešinstvu JSS. pošalje se predlog za reorga-
nizaciju sokolske štampe. 6.) Ministarstvu Prosvete pošalje se resolucija u pogledu ito večeg razvoja Tyrševog telesnog i sokolskog vaspitanja po školoma i naročito za učiteljske škole u kojima telesna nastava ima da bude obavezna. Svi su predloži odobreni. — Dnevni red skupštine je bio velik, rasprava stvarna, interesovanje živo i lepo, plodovi bogati. Na čelu Bačke župe nalazi se red sposobnih, aktivnih saradnika koji sa puno razumevanja, sa puno požrtvovanja, sokolskim radom župe upravljaju. — Prema torne a prema stvarnim rezultatima može se slobodno i sa zadovoljstvom kazati, da je Bačka — prava župa sokolskega rada i da je koren Sokolstva u njoj dobro primljen. Ovim svojim svestranim radom, tehničkim, prosvetnim, administrativnim, svojom organizacijom i finansijskim stanjem stvorila je sebi Bačka župa jedno od prvih mesta celoga saveza. Vaspitanju i stvaranju prednjaka žrtvuje se sve. Pomišlja se i na putujučeg prednjaka. Podela rada je vrlo dobra, požrtvovanja i razumevanja sokolskih dužnosti ima, stalnost članstva je zadovoljavajuča. A kad se sve navedeno uzme u obzir dolazi se lako do zaključka da takav rad mora imati potrebnih plodova i uspeha. — M. V j č.
Iz sarajevske sokolske župe. Skupština sarajevske župe. U nedelju 1. fehruara o. g. održana je u Sjetlini godišnja skupština sarajevske župe. Sva društva župe poslala su na skupštinu svoje delegate. Župa je ove godine imala znatno veči uspeh od uspega dosadašnjih godina, čemu je najviše doprineo pokrajinski slet, održan na Vidovdan u Sarajevu. Ove godine župa se pojačala sa tri nova društva i to: Sjetlinom, Rogaticom i Vlasenicom. Ukupno župa danas broji 11 društava i to: Sarajevo, Novo Sarajevo, Zenici, Visoko, Kakanj, Sjetlini, Pale, Foču, Rogatici i Vlasenici. Na skupštini je donešeno nekoliko važnih zaključaka, a medu tima i zaključak, da društva sarajevske župe nesmiju priređivati maskirane balove. — Izabran je novi odbor, v koji so ušli: za starešinu dr. Vojislav Besarovič; za njegove zame-nike: dr. Srečko Perišič i Petar Kisič iz Kaknja; za načelnika Stevan Žakula; za njegove zamenike: dr. Bogdan Vidovič i Mirko Vukojevič iz Visokog; za načelnicu Frida Ilvatalova; za tajnika i matičara Aleksa Starčevič; za blagajnika Kosta Đurčić; za pročelnika naraštaja Uroš Čovič; za pročelnika prosvetnog odbora dr. Jovo Perenčevič; za odbornike sve starešine društava; za revizore: Mirko Vuletič, Rihard Stefani i Savo Trifunovič. — Novo sokolsko društvo. Koncem decembra prošle godine osnovano je novo sokolsko društvo u Vlasenici. Po želji novoosnovanog društva, Sokolski Savez u Ljubljani, dodelio je novo društvo sarajevskoj župi. Sa ovim društvom, sarajevska župa broji danas 11 društava. U zadnje vreme sokolska ideja počela je sve više da uzima maha u ovim krajevima i nadati se, da če se postepeno u skorom vremenu osnovati sokolska društva i u ostalim mestima župe u kojim još ne postoje.
Skupština sokolsko župe «l’etar Veliki <)slobodilac» u Tuzli. Na ‘22. fe-bruara održana je godišnja skupština Tuzlanske sokolske župe, na kojoj je bilo prisutnih 25 društvenih delegata. Iz izveštaja pojedinih odbornika moglo se je videti, da je župa u minuloj godini mnogo uradila. Osnovana su četiri nova društva. Župa je održala Letovanje na kojem je učestvovalo 76 učesnika. Starešinstvo je mnogo pažnje posvetilo radu prosvetnog odbora i učestvovalo je brojno na pokrajinskom sletu u Sarajevu i Sokolskom saboru u Zagrebu. Izabrano je novo starešinstvo: starešina: Staja T. Stajič, pukovnik; prvi zamenik: N. Tartalja; drugi zamenik: J. Beloun; tajnik: Vojislav Bogi-čevič; blagajnik: Jovan Petrovič; načelnik: Julijan Kovaljski; načelnik prosvetnog odbora:	K.	Dumič; matičar:	Edvard Vaupotič; odbornici;
dr. Vlado Pavlovič i Vojo Vukanovič; referent za seosko Sokolstvo: Husein Seleskovič.
1