Pošlarina plaćena » goiovu
'4ч
.ira------------
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »Sokolska Prosveta«
God. 1П. - Bro) e-
Ljubljana, 4. februara 1032.
Izlazi svakog' četvrtka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo nalazi se n Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177, uprava u Narodnom domu, telefon broj 2543 — Ljubljana • Račun poštanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vraćaju
Sokolstvo, gimnastika i šport
u srednjim i učiteljskim školama
Sokolstvo po svome radu ima bez sumnje važnog dejstva na vaspitanje školske omladine. To se dejstvo izvodi posredno i neposredno na njezino fizičko vaspitanje. — Posredno se ono vrši tim, što je u školama zaveden Tyršev gimnastički sistem, koji sa škol-skom omladinom izvode nastavniei kao školski predmet. Neposredno vrši se to vaspitanje u sokolanama s onim dačama, koji su pripadnici so= kolskih organizacija.
Pošto su srednje i učiteljske škole največi izvor budučih sokolskih rednika, to demo se pozabaviti iznošenjem podataka o fizičkoj kulturi u tim ško-lama. Šta više dužnost je Sokolstva da prati fizičko vaspitanje u našim školama, jer ono prema današnjoj svojoj moči i važnosti trebalo bi da daje pravac vaspitanju omladine u fi* zičkom pogledu.
Da bi smo u tom pogledu mogli slediti to vaspitanje potrebno je imati pred očima sve podatke o njemu u srednjim i učiteljskim školama.
Pregledavanjem izveštaja iz 98 gimnazija, realki i realnih gimnazija, i 16 učiteljskih škola u stanju smo iz-netii donje podatke. — Nedostaje jedan mali broj izveštaja srednjih škola i nekoliko izveštaja učiteljskih škola iz raznih banovina. Do tih izveštaja nije bilo moguče doći. Dakle, ukupno je pregledano 114 štampanih izveštaja školske godine 1930/31 srednjih i uči* teljskih škola.
Da bi se imala jasna slika fizičkog vaspitanja u našim školama iznečemo sve moguče podatke, koji če nam pr* kazati pravo stanje telesne nastave. Samo odmah napominjemo, da su izvesta ji o telesno j nastavi u školama i van njih dosta površno izneti i šteta je, što tome nije bila posvečena veta pažnja. Nastavniei gimnastike trebali bi u buduče da upozore svoje direkto-re na materijal, koji treba da ude u izveštaje, jer direktori obično od njih traže potrebne podatke. Nastavniei gimnastike trebali bi za izveštaje, po* što sc oni po naredenju ministarstva prosvete moraju u svima školama štampati, napraviti sumarni izveštaj za sve grane fizičkog vaspitanja, koje školske vlasti odobravaju i toleriraju. Tada bi imali jasnu sliku celokupnog rada na fizičkom vaspitanju školske omladine.
U pregledanim izveštajima nigde nema ni spomena o veslanju, plivanju, planinarstvu i drugim sportovima. Je ii moguče tla nema učenika u veslač-kim, plivačkim. planinarskim i drugim sportskim klubovima. koje školske vlasti toleriraju? Ima ih, i još kako! Zašto da se i to ne iznosi, kada se iznose izveštaji za Skaute i Ferijalni sa* vez? — Ti podatci bili bi nam dragoceni da vidimo u kojem se srazmeru bavi naša omladina pojedinim grana* ma fizičke kulture van škole.
Pošto nastava gimnastike zavisi o tome, da li škole ima ju potrebne na* stavnike ili ne, iznosimo njihovu statistiku po kvalifikacijama.
Od iznete statistike za 114 škola, bez nastavnika ih je samo jedanaest, * I? SVc same niže gimnazije, dakle,
i s,c. u 103 škole: 87 srednjih i 16 učiteljskih. Za one što nisu ušle u statistiku ne možem« ništa da kažemo, jer nemarno pri ruci njihovih iz-vestaja.
U ovih 114 škola preda ju gimna-stiku 132 nastavnika i nastavnice U nekim školama ima više nastavničkih sila za gimnastiku, a četvero predaju ovaj predmet u po dvema školama.
Po kvalifikacijama nastavničke si* le dele se ovako: učitelja veština 72, kontraktual. nastavnika 23, privreme-nih učitelja veština 14, učitelja osnovnih škola 5, profesora 4, honorarnih učitelja od časa 3, dnevničara 2, učitelja gradanskih škola 2, suplenata 1, školskih nadzornika 1, učitelja ručnog rada 1, struenih učitelja 1, sokolskih prednjaka 1, sreskih činovnika 1, i po* reskih činovnika 1.
Prema pregledanim izveštajima jedanaest škola nemaju nastavnika gim* nastike. U pogledu fizičke kulture ove škole, niže gimnazije, izveštavaju sle* deče:
Jedna od ovih škola, koja nije imala nastavnika gimnastiko, ipak ir-veštava da je na Vidovdan bila javna
vežba, i govori o orgnizaciji Sokola u školi. O tome opširnije na drugom mestu.
Druga izveštava, da je nrganizova-la »Soko« u školi*
Treča izveštava, da 41 učenik i učenica idu u Soko. Škola ima gimnt* stičku zbirku od 423 komada.
Četvrta izveštava takoder, da dači vežbaju u Sokolu.
Peta izveštava, da ima skaute vrlo aktivne, gimnastičku zbirku od 198 komada, i da su »neke sprave posudene Jugoslovenskom Sokolu gde naši đaci vežbaju«.
Šesta izveštava da ima skaute.
Sedma izveštava da se predaje gimnastika, ali nigde u izveštaju nema ime onoga, ko je taj predmet predavao.
Osma u opšte ne spominje ni školsku gimnastiku ni neku drugu gra* nu telesnog vežbanja, iako se nalazi u jednom velikom gradu, u kojemu ima mnogo škola i jako sokolsko društvo.
Deveta izveštava da je veči broj' učenika u Sokolu. Zbirka gimnastičkih sprava ima 18 komada.
Deseta nigde ne spominje nastavnika gimnastike, iako u sokolskom delu izveštaja navodi, da su dači pored redovne gimnastike u školi išli i u Soko, te vežbali kao naraštajci i članovi. Imaju i skaute.
Jedanaesta izveštava da je »rešio Nastavnički savet, da se svi učenici upišu u Soko«. Imaju 60 gimnastičkih sprava.
Od 114 pregledanih izveštaja samo 56 su donele podatke o vežbanju daka u sokolskim društvima. Za 58 škola uopšte nema izveštaja, da li su njihovi dači u Sokolu ili ne.
Mnoge škole dosta su nezgodno stilizovale izveštaje o sudelovanju da* ka u Sokolu, ali o tom kasnije.
Mnogo su tačniji podaci škola o vežbanju daka u Sokolu iz manjih mesta nego iz velikih. Više škola iz veli* kih mesta uopšte i nemaju podataka
o	radu njihovih daka u Sokolu.
Interesantno je spomenuti, da u mnogim školama, čl ji dači u velikom broju vežbaju u sokolskim društvima, koja su poznata zbog svoje velike ak* tivnosti, imaju kao takmace jako ra> vijene skautske organizacije.
Iznosimo i druge podatke, pored gimnastičkih, o radu daka i nastavnika u Sokolu.
Tri škole izveštavaju, da su prisu-stvovale kao publika sokolskim priredbama!
Sedam ih izveštava, da su njihovi nastavniei u upravama sokolskih dru* stava.
Dve izveštavaju, da su skupljalc priloge za gradnju sokolskih domova. Ovo je vrlo pohvalno!
Deset škola izveštava, da su na-stavnici gimnastike i načelnici u Sokolu.
Jedna škola spominje, da je uvela sokolsku sitnu štednju. — Da nije to štednja sokolskog naraštaja i dece u Sokolskom društvu, koji su po zanimanju dači gimnazije?
Samo pet škola spominje da nad* zor nad vežbanjem daka u Sokolu vode nastavniei.
Osam škola izveštava, da sn pri* sustvovale sokolskim izletima Od tih tri iznose, da su prisustvovale kao škole, a za pet je nejasno izvešteno. Ako su i one bile na izletu sa sokol* skim društvima kao škole,to su treba-le naglasiti. Ako su na tom izletu bili samo naraštajci i sokolska deca, po zanimanju daci, sa svojom sokolskom organizacijom, taila to spada u rad do-tičnog društva a ne škole.
Četrnaest škola izveštava, da su sodelovale na javnim vežbama sokolskih društava. I ovde su kao i pri izletima izveštaji dosta nejasni. Ne izve* štavaju, da li su tu nastupale samostal-no kao škole na sokolskim javnim vežbama, ili su tu vežbali oni daci, koji su učlanjeni u naraštaju i deci.
Šest škola izveštava, da su prisustvovale sokolskim akademijama i za* bavama. Neke iznose, da su samostal-no nastupilc, a za ostale vredi ono isto što smo napomenuli za izlete i javne vežbe.
Jedno je kada daci kao sokolska dcca i naraštajci sudeluju vežbanjem
na akademijama i zabavama, naučenim
na časovima sokolskih društava, a
drugo je ako oni sudeluju vežbanjem
na javnim časovima sokolskih društa* va kao daci svoje škole, a te su vežbe naučili na školskim časovima gimna* stike.
Ono prvo spada u sokolski rad dotičnih društava, ovo drugo spada u redovan školski rad, koji sa sokolskim ima to zajedničko što se i u školama gimnastičke vežbe izvode po Tyrševom gimnastičkom sistemu. Samo ovde je simpatično to, što neke škole, iako samostalno u tačkama vežbanja, istu-paju zajednički na javnim vežbama organizovanim po sokolskim društvima, te tako pomažu sokolski rad.
Jedna škola izveštava da se spre-ma da prisustvuje sokolskom sletu u Pragu ove godine.
U četrnaest škola bila su održana zasebna sokolska predavanja svim da-cima skupa i od razrednih starešina po razredima. Ovo je vrlo pohvalna po* java. Moguče da je tih predavanja bi-
lo	i više.
Dve škole izveštavaju da su daci imali za domači pismeni rad teme iz Sokolstva, i to: »Uloga sokolskog naraštaja u budučnosti Sokolstva« i »Sokolstvo i selo«. — Zanimivo je napo* menuti, da su ova dva zadatka data u dva najkrševitija i najsiromašnija i pasivna kraja naše otadžbine. — Jedan od njih bio je raden za nagradu jed-nog vrlo poznatog sokolskog radnika.
—	Zašto se nebi našli dobrotvori za sokolski rad i u našim najplodnijim krajevima?
Šesnaest škola je izvestilo, da su daci prisustvovali filmskim prikaživa* njima prošlog sokolskog sleta.
Dve škole iznose da su njihovi da* ci bili u prednjačkim tečajevima sokolskih društava. — Jedan Nastavnički savet umolio je prosvetni odbor jedne župe, da se održe prednjački te-čajevi za najstarije učenike njihove učiteljske škole.
Samo jedna škola iznosi, da prima jedan sokolski list.
Isto tako samo jedna £kola ozna-eava, da se služi sokolskim spravama, jer svojih nema.
Uvereni smo, da je bilo mnogo više dodira izmedu škola i sokolskih društava, samo to nije u školskim iz* veštajima zabeleženo.
Sedam ih izveštava ili da su imale svoja sokolska društva ili da su poku-šavali sa organizovanjem sokolskih društava i odeljcnja ili da ih nemaju!?
Prva iznosi u izveštaju: »Početkom školske godine organizovali su pri gimnaziji podmladek i naraštaj sokolski. — Druga škola izveštava: »12. IX. 1930. ukinuto je posebno dačko ode-ljenje Sokola sa strane mesnog društ* va i odlučeno je da daci moraju biti u društvu.« — Treča škola izveštava: »Organizacija Sokolstva sprovedena je u ovoj školi još prošle školske godine.« — Četvrta izveštava ovako: »1. XII. direktor gimnazije objasnio uče-nicima značaj toga dana, saopštio od« luku Nastavničkog saveta o osnivanju gimnastičkog odeljenja Sokola kraljevine Jugoslavije, i pozvao ih da se svi upišu u članstvo. Posle toga je .... . (Izostavio. Pisac), suplent naše gimna* zije i član Jugoslovenskog odbora Sokolskog društva u . . • . . (Izostavio. Pisac), održao učenicima predavanje o ideologiji Sokolstva. No iz različitih razloga ova dobronamerna i rodolju-biva težnja Nastavničkog saveta nije mogla biti privedena u delo, nego je učenicima ponovljena ranija preporu* ka gospodina ministra prosvete, da se upisuju u mesno Sokolsko društvo. Posle ovoga učenici su se u vedem broju upisali u Sokolsko društvo, te ih sada ima upisanih 16 ženskih i 68 mu-ških.« — Peta škola izveštava pod naslovom »Soko«: »Organizacija je sprovedena u svima odeljenjima, odnosno razredima. Upisano je u toku školske godine 257 članova, isti je broj ostao do kraja školske godine. Blagajnik
društva bio je # (Ime izostavio.
Pisac), suplent. Časovi vežbanja nisu držani, jer nije bilo nastavnika gimna« stike.« — Šesta škola izveštava: »Učenici, koji imaju preko 18 godina obra* zovali su sokolsku dačku četu koja, zasad, vežba u gimnastičkoj sali, pod rukovodenjem i nadzorom ovdašnjeg Sokola.« — Sedma izveštava: »U ovoj gimnaziji ne postoji zasebno sokolsko društvo.« Ovaki izveštaji^ o zasebnim sokolskim jedinicama po školama nebi trebali da sc pojavljuju, jer unosc zabunu kod neupučenih i u protivno* sti su sa načelima organizacije Sokola kraljevine Jugoslavije.
Ima škola, koje u svojim izveštajima o Sokolstvu iznose tačne i pravilne naslove, rcčenice i izraze, a ima
ih koje su takovo pisanje rdavo stilizovale.
Iznečemo ono rdavo stilizovano da se u buduče više ne pojavljuje.
»Dački Soko.« — »Naraštajska akademija, program izvodili daci.« — »Javan čas sokolskih i gimnastičkih vežbi.« — »Gimnazijski sokolski naras štaj.« — »Sokoli učiteljske škole uče« stvovali su koncertnom delu.« — »Bila je javna sokolska vežba učenica naše gimnazije zajedno sa sokolicama i so-kolima drugih škola.« — »Sokolski naraštaj učenika -ica gimnazije «
—	»U svim priredbama, koje je prire* divalo Sokolsko društvo, učestvovali su i sokoli i učenici naše Škole.« — »Na javnoj vežbi nastupio je naraštaj ove gimnazije.« — »Kod natecanja od-neo je naraštaj ove gimnazije prvu na« gradu.« —
Pohvalno je istači, da ima škola iz kojih je po više stotina učenika i uče* nica u Sokolu. Protivno od ovoga ima škola iz čijih izveštaja vidimo, da ima* ju vrlo jake i brojem i radom skautske organizacije, a ni traga izveštaju o Sokolstvu.
Sada čemo izneti nekoliko podataka iz školske gimnastike.
O	broju nastavnika i njihovim kvalifikacijama spomenuli smo napred.
U školskim izveštajima vrlo slabo se izveštava, skoro nikako, o stanju gimnastičkih dvorana i igrališta, tako da o tome ništa ne možemo da kažemo.
Samo 49 škola iznelo je podatke
o	broju sprava u svojim zbirkama. Neke imaju samo par komada, a neke po više stotina. U ovom ogromnom broju svakako da su te škole računale štapove, obruče i sve ostale sitne sprave.
Jedna jedina škola izveštava, da je delila nagrade pri školskim utakmi-cama iz gimnastike.
Isto tako prema izveštaju samo jedna ima fond za kupovanje sprava.
Dvadeset škola izveštava, da su priredile javne vežbe, a tri da su pri* redile akademije. Ovo svakako ne od-govara stvarnosti, jer po jednom ras-pisu ministarstva prosvete svaka ško* la jc dužna da priredi javnu vežbu.
Za pohvalu ističemo, da su neke škole imale i javnu vežbu i gimnastič* ku akademiju, a daci su im vežbali i u Sokolu.
Dvadeset škola izveštava, da su prisustvovale školskim zabavama sa gimnastičkim vežbama.
Dve škole imaju gimnastičke knjižnice. Jedna od tih ima preko sto-tinu knjiga. — Bilo bi korisno znati, da li još koja škola pokazuje smisla *a nabavku literature fizičkog vaspitanja.
Samo jedna škola izveštava, da je nastavnik gimnastike održao ugledno predavanje iz gimnastike.
Sem redovne gimnastike i bavlje* nja Sokolstvom, postoje u nekim ško* lama i razna sportska društva.
Tako 48 škola izveštava, da imaju skautska udruženja. Skoro u svima onim školama iz kojih daci idu naj: više u Soko, postoje i najjače skautske organizacije.
Skauta, koji su vrlo aktivni u svom radu, ima u 10 škola; neaktivnih u dve škole, a koji ne govore ništa na-ročito o svome radu u 36 škola.
Skoro u svima školama, u kojima ima pripadnika sokolskih i skautskih organizacija, Sokola ima više. Iznimku čini jedna škola u jednom velikom
gradu, gde u Sokolu ima 71 dak, a u skaute 304. Isto tako jedna škola u sedištu jedne od najaktivnijih sokolskih župa ima u skautskoj organizaciji 250 članova, a o sudelovanju daka u Sokolu nema izveštaja.
Ima više škola, koje su donele izveštaje o skautima, a da li imaju daka u Sokolu ne spominju.
I kod skauta nastavniei vode nad* zor, ali to izveštavaju samo dve škole.
Dve škole izveštavaju, da imaju streljačka društva. Jedna od ovih ima izveštaj i za skaute i za streljačko društvo, a za Soko ni reči, iako je škola u sedištu jednog vrlo aktivnog sokolskog društva i župe.
'Ima četiri škole, koje imaju svoje sportske klubove. Takih klubova mora da ima mnogo više, samo nema iz* veštaja o njima. Neke od ovih škola imaju pribor za nogomet.
Udruženja Ferijalnog saveza nisu zasebno spomenuta, jer ono što rade njegovi članovi kao organizovani, to radi i večina neorganizovanih daka. Jedina je zasluga F. S. da daje prilike svojim članovima iz unutrašnjosti da mogu poči na more, a slično rade i razna druga društva: Crveni krst, Jadranska straža, Domovi narodnog zdravlja itd.
Jedna škola donosi u izveštaju ve* liki članak o značaju fizičke kulture za dake, ali izveštaja o Sokolstvu nema.
Vredno je spomenuti, da koristi fizičke kulture shvataju i neke druge škole, koje čemo navesti. — Bogoslo* vije u Sremskim Karlovcima i Sarajevu imaju svoje honorarne nastavnike gimnastike, koji sa pitomcima drže redovne časovc. — Zatim biskupska gimnazija (semenište) u St. Vidu ima svetovnog duhovnika za učitelja gimnastike, a daci vežbaju u gimnastičkom kružoku društva »Palestre«. — Trgo-vačka akademija u Beogradu ima svo* je skaute. — škola Medresa u Skoplju ima svojih učenika u Sokolu, održano im je jedno predavanje o Sokolstvu, a imaju i svoj sportski klub.
Da bi u buduče školski izveštaji bili tačni, oni bi trebali imati sve podatke o fizičkoj kulturi svoje škole.
—	Takovi izveštaji treba da sadrže: ime nastavnika gimnastike, njegovo zvanje, u koliko se odeljenja predaje gimnastika, gimnastičke javne vežbe i akademije, sudelovanje na školskim svečanostima i zabavama školskih društava sa gimnastičkim tačkama kao i humanitarnim društvima van škole. Vežbanje daka u Sokolu mora se zasebno istači tačno po broju i kategorijama. Ako sokolska društva imaju svoje javne časove i akademije, a na njima su vežbali daci, kao pripadnici sokolskih organizacija, tada se to ne sme isticati da je tako škola sudelova* la, več se može kazati, da su daci vežbali na sokolskoj priredbi kao pripad* nici sokolske organizacije; ako je ško* la kao ustanova sudelovala sokolskoj priredbi sa svojim školskim gimnastičkim vežbama, tada se to ističe kao rad škole. Isto tako i prilikom izleta ili jedno ili drugo.
Izveštaji treba da sadrže harem u kratko stanje vežbaonice, igrališta, sprava, biblioteke i s<vega onoga što spada u obligatnu fizičku kulturu škole. — Zatim izveštaje o drugim organizacijama u školama za fizičku kulturu, koje se organizuju, kao i dosada, sa znanjem školskih vlasti.
Prof. Ante Tadič — Smederevo.
Da se zna!
Sada smo več na početku delova* nja i rada u ovoj godini, kada dolaze na posao dosadašnji odbornici sa starim iskustvom, a novi sa svežim odu-ševljenjem i poletom za rad. I jedno i drugo od toga nam je za naš uspeh vrlo potrebno, jer drukčije se ne može ni zamisliti naš uspeh i opstanak.
Da, to nam je potrebno, jer da nema oduševljenih »fanatika« jedne ideje, koji če se »elektrizirati« i znati njom da i druge oduševe i zanesu, onda bi i najbolje stvari i misli našle svoju smrt pri samom postanku.
Ali koliko god oduševljenje može da doprinese raširenju i popularizova-nju nečega, toliko ga može i da otstrani s pravog puta i da ga odvede na pogrešile staže. Da to ne bude, potrebni su u jednom društvu staloženi, mirni, sredeni i iskusni ljudi, a uz to oprezni, dobri i vredni organizatori, jer su samo takvi u stanju da daju pravilan i ure-den smer jednom društvu. To naročilo
treba da vredi za naše sokolske jedini-ce — društva. Ali, kako nam izgleda, nije svagde tako.
Pre svega u našim se društvima obrača vrlo mala (ili nikakva) pažnja prilikom primanja novoga članstva. Taj se posao, u večini društava, obavlja, što bi narod rekao, »na dve — na tri« pri kraju sednica, kad tajnik iznese, da su se prijavili za stupanje u članstvo ti i ti, a odbor ih obično »jednoglasno« prima. Retko je, da sc kada vrši oba-vezno tajno glasanje, a još je redi slu* čaj, da se prethodno o svakom tom po-jedincu, koji želi da postane Soko, pro-diskutujc zašto hoče da postane članom sokolske organizacije. Tako se je u jednom društvu dogodilo, da je šef jednog večeg državnog nadleštva p<v slao društvenom odboru spisak svojin službenika, koji su bili jednoglasno primljeni. Odbori ovako postupaju zbog toga, jer njihovi članovi (odbornici) obično »nemaju vremena« da se
/LoVEK/Ko
'/oKoL/TKO
Ifešće čehoslovačkog Sokolstva na sletu u Pragu
Pred mesec dana rasposlala je ČOS svojim župama, a ove pak svim društvima i četama prve upitne arke glede učešča na svesokolskom slctu. Sada je najvećim delom sabran sav taj materijal, tako da možemo izvestiti o upravo ogromnom učešču čehoslovačkog Sokolstva na sletu, čiji če broj premašiti sve dosadanje sletove. Za svečanu povorku prijavilo se je u kroju 30.965 članova i 16.710 članica. Naraštaja j ak biče u povorci oko 11.000 muškoga i preko 12.000 ženskoga. Nas če naročito interesovati brojke u po* gledu učešča na javnim nastupima. Za proste vežbe članova zabeleženo je do* sada 28.605, što znači, da če se morati izmenjivati dva puta, jer je na sletištu prostora za 15.000 vežbača. Ali tako* der ni članice ne zaostaju. Njihov broj iznosi 23.853. Za naraštajske dane prijavljeno je za skupne vežbe 13.059 na-raštajaca i 14025 naraštajka. Glede dece treba pripomenuti, da če nastu-piti na sletu samo ona iz praških i okoliških župa, ali ipak se može oče« kivati, da če takoder tada, sredinom juna, i za nastupa dece sletište pri prostim vežbama biti svaki put potpu-no napunjeno. Tvrd orah pak za na-stanbeni otsek pretstavlja pitanje za-jedničke nastanbe, za koju moli 88.000 lica, t. j. preko 41.000 članova, 25.000 članica, a ostalo pak naraštaja. Na isti način morače se da potrudi i otsek za prehranu, jer se je dosada prijavilo 47.650 za zajedničku prehranu. Konač-no moramo još da nabrojimo, koliko je uopče dosada prijavljenih sokolskih pripadnika za svesokolski slet, ne gle-dajuč pri tome na.javne nastupe, sve* čane odore itd. Članova prijavilo se je 57.520, članica 35 477, naraštajaca 13.278, naraštajka 15.258, muške dece iz Praga i okolice 12.381 r ženske 14.140. Ako zbrojimo sve kategorije zajedno, vidimo, da če na sletu uče* stvovati više od jedne četvrtine čeho* slovačkih sokolskih pripadnika.
Na)slari)i i naj mladi
Da su svesokolski sletovi dostojne zajedničke manifestacije svega če-hoslovačkog Sokolstva ne vidi se*samo to iz dosadanjih prijava, več takoder i prema kategorijama, koje nastupaju. Pored članstva i naraštaja, na sletu če vežbati naravno i sokolska deca iz Praga i njegove okolice u ukupnom broju od nekih 25.000. Ovaj broj pretstavlja najmlade. Osim ovih, nastupi* če takoder i starija brača, tzv. »stara garda«, naime oko 5000 starijih vežbača, koji su več na poslednjem slet« izvršno pokazali svoje vežbačko ume-če, a nastupiče takoder i 3039 starijih članica s posebnim prostim vežbama. Ovi če prema tome zastupati najstari-je sokolske redove i ponovo če poka* zati, da poodmaklo čovečje doba ne može da bude uzrokom, da se nanusti telovežba. Zastalno je, da če takoder i starije sestre na isti način tako pokazati veliku svoju uvežbanost kao i sta lija brača. Najmlađi, najstariji, uopče svi, pripomoče da slet postigne što moguče veči uspeh.
Gradnja sletišta
Sletski dani počinju početkom juna. Do tada mora da bude gotovo ne samo veliko sletište, več takoder i sve svlačionice, paviljoni za prehranu i uopče sve, što spada velikom stadionu IX. svcsokolskog sleta Stoga se je gradbeni otsek COS več davno pobri-nuo ne samo za načrte, koje je, kao što je več i poznato, izradio arhitekt br. Dryak, več takoder i za to, da sc je samim radom počelo več prošle go* dine. Kako če pak sletište služiti još i više puta za razne veče priredbe te-lcsnouzgojnih organizacija, nekoji ra-dovi izvršeni su iz betona, da bi gradnja bila trajnija. Isto je tako i srednji deo glavne tribine zamišljen da ostane stalan pa je i taj deo izraden iz armi* ranog betona. Ali gledom na opsež-nost samoga sletišta bilo je potrebno izvesti i druge velike zemljane rado* ve. Tako je preko 700 radnika prevelo i dosada nasulo preko 32.000 kubičnih metara zemlje, da se je mogao da napravi široki dovozni put do samog vežbališta, po ko jem čc proči za vreme sleta ogroman broj autobusa i auto-mobila Ovaj put naravno odreden je samo za ovu vrst vozila. O priprava* ma tramvajsko^ preduzeča i dr. več smo pisali. Sve betonske radove na sletištu izvela je država na svoj račun kao deo stalnog državnog stadiona na Strachovskim Lomima. Naravno nije ostalo samo pri betoniranju, jer se več sada tu i tamo pokazuju obrisi celokupnih tribina, na kojima se izraduju več i sedišta, a takoder i drvodelski radovi izvršeni su dobrim delom. Uopče na budučem stadionu veoma je živo: kopa se i ravna, dovaža drvo,
podižu se visoke konstrukcije, vrše se betonski radovi i tako postavlja deo po deo tribina itd.
Jednodnevni tečaj lužičko-srpskog Sokolstva
Na svesokolskom sletu u Pragu nastupiče, kako što smo več i pisali, i lužičko-srpsko Sokolstvo sa svojim posebnim, jubilejnim prostim vežba* ma. U svrhu da se sve te vežbe zajed-nički dobro uvežbaju, sazvalo je sa* vezno tehničko vodstvo 2. januara u Budyšin sve društvene načelnike i mnogo prednjaka, gde je savezni načelnik br. Mješkank u svom pozdrav-nom govoru najpre ocrtao težak polo* žaj, u kojem se savez nalazi baš radi gospodarske krize, koja naročito jako pogada redove malog naroda u tom nemačkom moru. Mnogi su radi toga klonuli i napustili sokolske redove radi zarade, ali je ipak najviše onih, koji su dosada ustrajali, a to moraju i u buduče. Tečaj je posetio takoder i savezni starosta br. Šajba, tajnik br. Ja* nak i starosta župe Lubin br. Novak. U tečaju obradile su se proste vežbs, vežbe na spravama pa prosta telovežba, koju tehničko vodstvo namerava u buduče da gaji u još večoj meri.
Noto raško sokolsko društvo u Mukačevom
U Podkarpatskoj Rusiji sokolski rad se lepo razvija. Pored nekojih če* hoslovačkih jedinica, osnivaju se takoder i ruska sokolska društva. Tako je pred kratko vreme osnovan ruski Soko u Mukačevom, kome je starosta inšpektor br. Drakul, a načelnik brat Čulak.
Propaganda za slet
Sletski odbor izdao je umanjene sletske plakate, koji če se izvesiti u dogovoru sa tramvajskim preduzečima svih gradova Čehoslovačke u svim tramvajskim kolima tih preduzeča. U dogovoru sa esperantskim klubom u Pragu povešče se propaganda za slet i esperantom i to putem radia, putem objava u esperantskim novinama te putem naročitih plakata u esperantu.
Smučarska takmičenja naraštaja ČOS
Svojedobno izvestili smo, da su smučarska takmičenja naraštaja COS bila odredena za 31. januara i 1. febru-ara. Obzirom na neugodne vremenske i snežne prilike takmičenja sc nisu mogla održati te su stoga odgođena do konca februara, što je naravno opet odvisno u prvom redu od snežnih prilika.
Razvoj sokolske štampe u ČOS
Svaka velika organizacija bez do* bro organizovane štampe isto je kao i čovek bez ruku. Sokolstvo u Čehoslo-vačkoj tekom godina podiglo je na za-vidnu visinu svoju štampu, koja pored saveznog glasila raspolaže još sa čita* vim nizom župskih vesnika, pa čak i pojedina društva izdaju svoje izveša* je za članstvo. Glasilo COS, »Vestnik Sokolsky«, izlazi danas približno u 45 hiljada primeraka te je razmerno dobro raširen medu članstvom. Isto tako imaju lep broj tiraže list naraštaja i list dece. Moramo ovom. prilikom tako* der da spomenemo i ilustrovanu revi ju, koju COS izdaje pod imenom »Jas«. Sve župe izdaju svoje vesnike koji su največim delom svi mesečnici i služe naravno samo lokalnim potre bama župa, te su kao takovi, osim nc kojih iznimaka, rašireni samo medu članstvom dotičnih župa. Od mnogo večega značaja je za celokupno Sokolstvo a nc samo za COS revija »Sokol«, koju več od 1871. izdaje matično dru* štvo Praški Sokol, i kojoj je bio prvi urednik Tyrš. Samo za članstvo izdaje ovo društvo takoder još i svoje interno glasilo »Zpravodaj Pražskeho Sokola«, koje se bavi isključivo internim društvenim pitanjima. Pored matičnog društva ima još cco niz ostalih dru* štava, koja smatraju potrebnim da upoznaju članstvo sa životom u svom društvu putem štampe. Ta su medu ostalim društva: Praha I, Vyšehrad, Pardubice I skupno sa Pardubicama II, Blansko, Kralovo Polc itd.
Redaktori revije »Sokol« do danas
Svakom, svesnom Sokolu poznata je sokolska revija »Sokol«, koju izdaje matica Praškog Sokola več od go-dine 1871. Tada je pod uredništvom dr. Miroslava Tyrša izašao prvi broj ove revije, donevši čuveni uvodni čla-nak »Naš zadatak, smer i cilj«. List je do svoje smrti redigovao Тугб sam uz pomoč nekojc druge brače, medu kojima je bio takoder i dr, Scheiner, ko-
ji je nakon tragične Tyrševe smrti go-dine 1884. preuzeo sam uredništvo i vodio ga tokom mnogih decenija, na-što ga je na tom mestu po prevratu nasledio br. inž. Kavalir. Za vreme rata, razume se, list nije smeo da iz* lazi. Po smrti br. Kavalira uredništvo ove revije povereno je br. Antoninu Bendi, načelniku matičnog društva.
Iz američkog Sokolstva
Američko Sokolstvo udruženo je danas u prilično jaki Savez američkog slovenskog Sokolstva, koji sačinjavaju tamošnje čehoslovačke, jugoslovenske i poljske sokolske organizacije. U taj savez pak nisu učlanjeni Rusi ni Ukrajinci, iako naročito ovi poslednji imaju prilično dobro razvijenu organiza* ciju s mnogo članova i sa dobro orga* nizovanim potpomim fondom. Ukoli-ko je poznato, praškom svesokolskom sletu učestvovače ne samo Čehoslovaci več takoder po svojim deputacijama i Jugosloveni i Poljaci; ta br. dr. Star* zinski je ujedno i pretsednik poljskog američkog Sokolstva i Saveza američ-kog slovenskog Sokolstva. Od Rusa po svoj prilici neče doči niko. Tu pasivnost američkih Rusa uvideli su i neki ruski Sokoli emigranti, koji su sada počeli da organizuju ruska sokolska društva. Početak je več udaren u Pitts-burgu, gde ruski Soko broji preko 1000 osoba. Pittsburg obečaje po svemu da če postati cervtar ruskog Sokolstva. — Nadalje pak ima medu američkim sokolskim društvima, kojih su članovi ponajviše Slovenci, još nekoliko dru* štava, koja nisu udružena u Jugoslo-venski američki sokolski savez niti u Savez američkog slovenskog Sokolstva. Ta društva životare sama za se* be u nepotrebnoj izolaciji i tako ne* hotice slabe j edinstvenost Sokolstva. — Lep razvoj u Americi pokazuje če-hoslovačko Sokolstvo, koje i sada opet osniva nekoliko novih društava. Poljski Sokoli izdaju svoj tednik »So* kol Polski« u obliku velikih američkih žurnala, i koji uvek donaša veoma mnogo vesti i notica iz raznih poljskih sokolskih društava, a inače, bar tako izgleda, podržaje vrlo slabe veze s ostalim slovenskim Sokolstvom. Isti pojav opaža se takoder i kod drugih američkih listova, što je baš posledica dosadanje izoliranosti medu pojedinim slovenskim plemenima.
Slovensko Sokolstvo u Nemačkoj
U Nemačkoj postoji danas, pored lužičko-srpslcog Sokolstva, još i ceo niz poljskih i čehoslovačkih^ sokolskih društava. Čehoslovačka društva udružena su u Zagraničnu župu ČOS, poljska pak imaju svoj savez sa sedištem u Berlinu. Sve organizacije su bez me-dusobnih veza. Zato opravdano pripo* minje Iužički list »Sokole Listy«, da medu Slovenim a u Nemačkoj vlada skrajna bezbrižnost i medusobno dez-interesovanje. Jugoslovena, naročito iz Slovenije, ima u Westfalskoj na de-setke tisuča, ali nemaju niti jednog sokolskog društva, iako bi priličan broj njih mogla lepo da uspevaju. Na svaki način treba u tom pogledu više inicijative od strane jugoslovenskog Sokolstva u domovini, a Luzički Srbi nalaze se pred zadačom, da pokrenu pitanje saveza slovenskih sokolskih društava u Nemačkoj.
može da pretstavlja pred svom sloven-skom bračom i pred celim kulturnim i sokolskim svetom.
I ov0.kve sitnice treba da se izno-
se pred našu sokolsku javnost, da se zna, da se i one primečuju i zapažaju, a to je jedini cilj ovim recima.
Mil. Čirić — Ljubija.
3 februar 1915
1915. godine zasekla nam se dubo-ko u dušu. Što je udes mogao dodeliti našem narodu, što je neprijatelj mogao za srce ujesti, što je duša mogla ispatiti — sve se je našlo u toj čemer-noj 1915.-oj godini...
Bosna je imala svoju naročitu 1915. godinu. Datumi se ne mogu izbeležiti, jer je svaki dan donašao novu patnju, nova stradanja, svaka noč nove bolo-ve. Jedan nam se dan duboko zasecao u dušu: 3. februara 1915., jedan kišni dan, pun bestijalnog besa »Schutz-kor-a« i žandarma, pun paklenog smeha austrij. dželata, kada su povedena noču na več spremljena vešala, tri čo-veka, tri naša nacionalna junaka, tri dična Sokola, velikana: Danilo Ilič, Veljko Čubrilovič, učitelji i Miško Jovanovič, organizatori i izvršioci s a ra* jevskog vidovdanskog atentata na Franju Ferdinanda.
Sedamnaest je godina od toga dana! Dani odmiču, a surovo vreme ostavlja tragove, na našim dušama. Blede osečanja, blede štovanja i pije-teti, i od jedne lepe pesme, koja je davno otpevana na našim usnama ostaje samo jedan čujni prizvuk, jed-no bolno, mučno osečanje.
Ali, ako smo donekle ogrezli u materij alističko-ciničkom duhu vremena, ako smo se odrekli onih teških sa-vetovanja zaveštanih u sumoru i bolu 1915. godine ostače pokoljenja, koja pa-lim herojima neče samo držati zvanič-ne parastose i duga pojenja sa horo-vima sveštenika u odeždama od zlata; ostače nova pokoljenja, koja če naslediti duše svojih predaka »junačkih i grubih«; ostače istorija nova, jugoslo-venska istorija, koja če reči više nego sva zvaničnn, pritajena oduživanja u obliku parastosa i pomena. I — ovc junake ni budučnost, ni istorija neče deliti, jer ih je spajao isti ideal — isto delotvorno požrtvovanje, ista smrt i životna dobrota, bez koje nema stva-ranja, ni pobeda. I njih če širom slo-bodne Jugoslavije pratiti jedna i nedeljiva zahvalnost od kolebe do najvi-šeg narodnog doma i hrama slobodne i velike otadžbine, za koju nadošc smrt na ausfvijskim vešalima.
I sa najudaljenije tačke naše države, danas, na dan uspomene, kada pre 17 godina tri naša junaka — tri Sokola dadoše svoje mlade živote za kruh večni za lepotu ljudsku i dobro svog naroda, kada primiše na sebe odlučno i smelo krst mučenja i ubistva, pokloni-
mo se svi do jednoga senima njihovim Setimo se, da je 3. februara 1915. tri narodna junaka, po austrijskim sudo-vima, sarajevski dželat uz udaranje bubnjeva, gotovo pred očima nas ve* leizdajnika iz docnijeg travničkog i banjalučkog veleizdaj, procesa obesio, dok se s njihovih nasmejanih usana bez straha i trepeta zaorio poslednji usklik s vešala: —
— Živeo Kralj Petar! Živeo srpski narod! i tako se njihova uspomena pretvorila u simbol, koji če osvetliti put budučim pokoljenjima ...
Njihova velika dela uvrstila su ih u redove novih Obiliča, jer atentat 1914. g. »izvršiše bez potica ja, za njega nije im trebalo ni zvanične Srbije, ona je bila volja i odraz nacionalne svesti i ponosa »Mlade Bosne«, psihološka potreba oduška u tadašnjoj za-gušljivoj atmosferi, da se kao narod ne damo gaziti na najsvetiji narodni praznik Vidov-dan!« —
Danas, u času uspomene 17. go-dišnjice njihove junačke smrti, mora da se za čas učutkaju u sebi svi pro-htevi, i da svi tiho, veoma tiho, bez galame i pompe, ali iz dna duše šap-nemo:
— Slava neka je večno živim po-kojnicima, koji u našo> istoriji stvori-še nove datume i novije, svetlije, naj-svetlije stranice! I da ponovimo pobožno, njima naročito posvečene reči velikog jugoslovenskog nacionalnog pesnika pok. Alekse Šantiča, koji pe-vaše njima svoju pesmu:
»S višina vaših sleteli su beli Andeli, svuda trubama da jave:
. Nedelje svetle i vidike plave 1 u hram bratstva narod skupe celi. Iz vaših srca — iz vulkana živih Izbišc vatre velike i lepe,
K’o zora rana svrh timora sivih.
I sva se srca ogrejaše bona,
I u tamnice studene i slepe Sleprša pesina Spasovdanskih zvona.«
Ovoliko na dan 17 godišnjice njihove junačke, herojske smrti, jer oni behu bolji, lepši i vredniji od nas svi-ju> — jer »navik on živi, ki zgine pošteno« !
Večna im slava i hvala, kliče im danas sva jugoslovenska nacionalisti-eka omladina i ceo slobodan jugoslo-
venski narod!
Kamenko M. Miloševič Obrenovac.
Bač.
Učiteljske želje
(Nastavak sa 1. str.)
mnogo zadržavaju na sednicama, koje su im obično »predugačke i dosadne«, a i zbog toga, što je »nezgodno jednog gradanina ne primiti u društvo i disku-tovati o tome, da li je on vredan sokolskog imena«. Čudan i smešan izgovori
A dogada se i to, da su mnogi naši članovi oduševljeni velikim brojem pripadnika, pa se i usled toga mnogi pojedinci primaju, iako to nebi smelo da bude. Tako možemo ponekad da vidimo u sokolskim redovima osobe, koje ne mogu za Sokolstvo nikako da budu poželjne i koje nam svojim pri* sustvom krnje naš sokolski ugled.
Tako se je dogodilo na jednom župskom sletu, da vidimo jednu osobu u sokolskoj odori, čiju prošlost vrlo dobro znamo, tako da smo sc svi, koji smo je poznavali, morali da čudimo i pitamo, kako ga je moglo jedno sokolsko društvo da primi za svoga člana. — Pa to još nije tako strašno što smo ga mi pripadnici Sokolstva primetili u sokolskom odelu, jer mi ako neku gre-šku primetimo, mi čemo i da je isprav-Ijamo, ili čemo da skrenemo merodav-nim pažnju na to, što nam je i dužnost, ali jedna gospoda (za koju ne znamo pripada li sokolskim redovima) primc-ti, odmah tu na licu mesta, ovako: »Šta, zar je Soko spao na ovakve, a mi tamo šaljemo svoju decu«? i pokaza rukom na tu osobu. Da nismo znali na koga se odnosi dotična primetba, reagirali bis-mo, ali ovako?
Zato ovogodišnji odbori naših društava treba, pored ostalih važnih pitanja, da posvete naročitu pažnju primariju članstva, pa ko nije dostojan da bude Soko neka nc bude ni primljcn. Ovo je za nas naročito važno u ovoj godini, kada treba da izademo pred našu braču Čchoslovake i ostale Slovene sa onim što nam je najbolje i što nas
Shvatajuči značaj i veličinu sokolske organizacije, učiteljstvo snagom največih idealista, sa punim elanom i oduševljenjem stupa u sokolske redove. Ono iz osečanja svoje dužnosti iskreno i sa mladom lakočom teži da ulaskom u sokolsku armiju unese sav svoj trud, sva svoja pregnuća i sve snage i sposobnosti svoga uma, sejuci svuda prijatno raspoloženje dajuci dokaza svoje širokogrudnosti. Učiteljstvu iznad svega leže na srcu i tlusi uz\i-šenc zamisli Sokolstva i ono ce svagda ostati budan čuvar svega onoga sto ie lepo, dobro i plemenito i žrtvovače sve svoje sile i moči da Sokolstvo ostane divno, močno, snažno i uzvišeno. Učiteljstvo če to svesrdno uvek čmiti iz ubedenja i verovanja, da se kroz Sokolstvo ima sprovesti ldeia duhovnog jedinstva, učvrščena na temelju jedno-
krvnog bratstva. AH da bi širenje sokolskih ideja moglo da se sprovodi sa manje smetnje a više sigurnosti i uspeha učiteljske želje su: da se stvore i redovno održavaju bar polugodišnji te-čajevi, na kojima bi učiteljstvo dobilo teorijsko i praktično zna je; da se ovi otvore još ove godine ili što pre, jer nacionalna potreba zahteva da se radi bez prekida na utvrdivanju sokolskih načela u najšire slojeve naroda-Kad se učiteljstvo temeljitije upozna sa sokolskom ideologijom, onda če ono biti najbolji saradnik jugoslovenskog Sokolstva, jer ih njihova služba u narodu neposredno upučuje na tu delat nost. Zato neka se merodavni fakton pobrinu da ovim iskrenim učiteljskim željama izadu na susret što pre.
Živkovič Dušan — Člllpl, Dubrovnik.
Pozdravi Savezu SKJ
Buenos Aires Paternal. Sokoli kraljevine Jugoslavije Buenos Aires la-ternal zbrani na prvom občnem zboru pošiljaju bratskemu Savezu bratske po; zdrave in se tem potom izjavljuju da budu vedno sledili sokolski ideji m stali na braniku mile domovine Jugoslavije. — Ciril Jekše, starosta.
Topilce pri Novem mestu. Zbrani na redni letni glavni skupščini pošiljamo bratskemu Savezu bratske pozdrave. Zdravo! — Uprava.
Ljubljana. Glavna skupščina Sokola I, ki se je vršila dne 19. tm.je soglasno in z odobravanjem sklenila, da se sporoče Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije iskreni bratski pozdra-vi z željo, da Savez tudi v bodocc vztraja da sokolska organizacija obdrži in visoko dviga ponosni prapor Tyrševe ideje in ideologije. Zdrav . — Uprava.
Posušje. Članovi Sokolske čete u Posušju prilikom održavanja svoje
filavne skupštine od 17. januara po
ka Petra, starcsinu Sokola kraljevine Jugoslavije i kličemo: Da z.vi kraljevski dom Karaclorđevica i da sretno vodi celu Jugoslavijo k sreči, napret ku i slobodi! — Uprava čete.
Brodeki Varoš. Sa glavne godiSnje
skupštine Sokolskog društva Brodski Varoš saku pij eni članovi šalju bratski pozdrav svom prvom starešini Nj.
Vis. prestolonasledniku Petru i starešinstvu Saveza sa željom za što bolji uspeh u Tyrševoj godini! Zdravo! -Zamcnik starešine Nemet Stjepan.
Jfegodina. Sokolsko društvo Jago-dina sa svoje glavne godišnje skupštine pozdravlja starešinu Saveza Sokola
N j. kr. Vis. prestolonaslednika 1 etra
i upravu Saveza sa željom, da sokolski rad bratskog Saveza posluzi srcei i napretku naše otai^hme! Zdravo. Zamcnik starešine Mil. Jevtič.
Sjctlina. Sa glavne godišnje skup-šaljemo sokolski pozdrav Zdrahi Sokolsko društvo Sjetlina.
Prelog. Sa svoje glavne skupštine šalje bratske pozdrave Sokolsko društvo Prelog.
Lipik. Članovi Sokolskog društva čaglič, srez Pakrac, sa svoje glavne godišnje skupštine pozdravljaju mat-ski Savez i mole da pred nas^ kraljevski presto podastrc izraze nase sokolske vernosti i odanosti tc kbcu. ■	■
lu kralju Nj. Vel. Aleksandru I i na Jem starešini Sokoli,'u prcStolo.urfcJ-niku 1’ctru i bratskem S,v™ «*°1-ski i bratski Zdravo! — UpraMi.
Vrpolje. Sokolsko društvo u Vr-polju sa svoje druge redovite glavne skupštine šalje sokolski pozdrav svo-mt dičnom saveznom starešini Nj. Vis. prestolonasledniku Petru i celoj savez-noj upravi sa željom za što bolje razvijanje jugoslovenske državne i sokol ske ideje pocl uzvišenim pokroviteljstvom mudrog, dobrog i junaekog kralja Nj. Vel. Aleksandra 1. Zdravo! — Starešina Knežević P. Antun.
Pleternica. Sa redovite godišnje skupštine Sokolskog društva Pleternica izvolite prhniti izraz bratskog po-števanja i odanosti. Zdravo! — Starešina Priča.
Ivanec. Sokolsko društvo Ivanec, puno vere u potpunu pobedu sokolske misli, pozdravlja sa svoje glavne skupštine bratsko starešinstvo Saveza sa bratom starešinom Nj. Vis. prestolonaslednikom Petrom na čelu. Zdravo!
Ljutomei. Članstvo zbrano ob p ri-
li	i 29 glavne skupščine Sokolskog društva v Ljutomeru pošilja bratskemu Savczu izraze globoke vernosti in uda-nosti do vzvišene Tyrševe ideje. — Zdravo!
Cetinje. Sa godišnje skupštine So-kolskog društva Cetinje brada i sestre oduševljeno pozdravljaju bratski Savez i prvoga starešinu Nj. kr. Vis. pre-
Zadnji broje-vi »Sokolskog Glasnika« redovito nam donašaju propa* gandne članke, kako treba produbiti prosvetno delovanje sokolskih dru-štava. Pored toga, što ti članci- dona* šaju lepe ideje i savete, koje bi tre* balo ostvariti, ipak nastaje takoder i pitanje, otkuda ti članci imaju svoj izvor. To se tačno ne može razaznati, jer svi članci se više ili manje osla-njaju na lokalne potrebe, koje se po* kazuju u pojedinim društvima širom naše otadžbine. Ako pak pogledamo samo nešto unatrag u istoriju našega razvitka, tada i nehotice moramo da konstatujemo, da smo svojedobno avek i uvek čitali samo članke, koji 4u dokazivali potrebu što veće agilnosti u vežbaonicama, danas^ pak to mesto zauzimaju uvek sve više članci j rosvetnog značaja, a potreba tclo-vežbe spominje se samo u toliko, da se svaki može da što više pozove r>a to, kako ostaje u granicama, koje je za Sokolstvo odredio njegov osnivač iyrš.
Kakav uspeh imaju ti članci na lad u pojedinim društvima, takoder je 'eško reči — iako im se nikako ne nože da oporekne uzgojni značaj, i<oji treba da Sokolstvo propaguje u svojo j štampi. Šteta je samo, da svi ti članci ne sadrže istodobno i dokaze uzgojnog značaja telovežbe i čini se prema tome, kao da bi značaj telovežbe u društvima opao, bilo da smo postigli onu najvišu tačku, koju uopče može da postigne telovežba, ili pak da u današnjim prilikama telovežba nc podaje više onu uzgojnu podlogu, koju smo joj j oš nedavno pripisi vali. Svi članci spominju telovežbu i njenu potrebu samo tako uzgredice. Hoču a time da kažem: naša istorija — ili
stolonaslednika Petra, sa željom, da
pod njegovim vodstvom jugoslovenski Soko napreduje u službi Kralju i otadž-bini' Zdravo — Starešina Martinovič, tajnik Đurović.
Kučevo. Sa prve redovne skupštine članovi Sokolskog društva Kučevo šal j u bratskom Savezu svoj pozdrav, da živi Nj. Vis. prestolonaslednik Pc-tar, starešina Saveza Sokola. Zdravo!
—	Starešina Lazai Bogičevič.
Kriva Palanka. Sa godišnje skupštine ovog društva upučujemo pr\*i pozdrav svom uzvišenom starešini Nj. Vis. prestolonasledniku Petru kao i starešinstvu Saveza, želeči im da is-traju u sokolskom radu! — Starešina Vukosav Žunič.
Legrad. Sa glavne skupštine primite bratske pozdrave. — Sokolsko društvo Legrad,
Vel. Kikirida. Sa redovne svoje skupštine pozdravljamo bratski Savez i ujeti no molimo da naša oseoanja vernosti i odanosti protumači na najvi-šem mestu. — Sokolsko društvo Vel. Ki k kida.
Velika. Sa glavne godišnje skup-bratskom starešinstvu sokolski Zdravo! — Sokolsko društvo Velika, starc-štine Sokolskog- društva Velika šal j cm šina Leopold Kajan.
još bolje, istorija eeškog Sokolstva —• tako je jasno dokazala, da Sokolstvo msu spasila ni prosveta, ni vatrogas-na, ni sportska ili ostala društva, več članstvo, uzgpjeno u vežbaonicama. Vežbaoniea je dala cm prave Sokole, koji takoder ni a najtežjim eascvima nisu klonuli i koji su nestrpljivo ee-kali u skrivenim gnezdima, kad i ee moči svojim krilima da polete van na sunce i u slobodu. Ti s.u spasili Sokolstvo — u • s::!adu sa Tvrševim idejama gojili su .ve/iiolsku telovežbu i s telovežbom širili napredak, uzgej i nacionalnu svest Sokolstva. Ta Tyrš je tako jasno rckao i do.kazao, da je vežhaonlea prava i najvažnija uzgoj* na školi Sokolstva.
I dandanas. U ve likaj večini je za današnje članove društvenih uprava telovežba ili bar razumevanje potrebe telovežb-iekog uzgoja članstva tako nerazumljiva,- da joj se cesto puta direktno i protivc. Pom! tcr.;a pak slušamo neprestana lu&.kanja o nedostatku dobrogi prednjaštva. Sta1 no je, da u takovim priLkama o pra-vilnoj telovežbi ne može biti ni govora. Najžalosnijn je pak činjerslca, da skoro sve uprave bez iznimke sma-traju, da se telovežba nj:Ii baš n'šta ne tiče i da je to samo stvar načelnika i njegovog prednjačkog zbora, te se dosaduju, kada moraju tla slušaju suhoparne načelnikove izveštaje. Načelnik ne uživa niti najmanj«, moralne potpore, članovi uprave ne pokazuju nikakvog zanimanja, cesto puta, na žalost, »jer telovežba ne pruža trika-kove materijalne koristi« To je ža-losno, ali i istinito. Poglcdajmo n. pr. samo, u koliko je društava u Savezu, ili je bar bio starosta vežbač, i onda se nečemo čuditi, da sc telovežba
smatra kao neka podredena grana ili I čak i kao balast, jer da društvu sa* mome u financijalnom pogledu samo štetuje. Da li prema tome moramo da odbacimo reč, da pravi Soko mora proei kroz vežbaonicu? Ili je pak bolje da telovežbu uopče napustimo i da uistinu ustanovimo lutkarska, po* zorišna i sportska društva?
Ako je društvo poslužila sreča te ima dobrQg načelnika, dobar pred-njački zbor, onda gornja konstatacija na svaki način ne izgleda tako strašna. Ako pored toga još i pojedini ot* seci savesno ispunjavaju svoje duž-nosti, onda je posve opravdano što uprava društva gleda uglavnom na gospodarsku stranu društva. Takova društva če zastalno uspevati u sva--kom pogledu. To je naravno vrlo ide* alno, ali i za svako društvo cilj, koji nastoji da najpre postigne, ako uistinu vrši svoje dužnosti. Društvo ima radne otseke, telovežba se vrši redovito i pravilno, društvena uprava može da se osloni na pojedine vodnike i da tako posveti svu brigu financij-skim pitanjima, koja su za opstanak, razume se, prečesto od bistvene važnosti.
Poglcdajmo sada pak tako idealno društvo u svetlu novoga pravilnika o društvenim pozorišnim otsecima. A priori tvrdim, da taj pravilnik velika večina, ako ne i sva društva, ne mogu da prime, kad bi mislila da ga istinski provadaju. Postoje stoga samo dve mogučnosti: ili da sc taj novi pravilnik jednostavno uzme do znanja i baci ad aeta, a što je nedopustivo, jer bi to značilo neizvršavanje odredaba Saveza, ili pak da se istoga striktno izvodi. Ova druga mugučnost pak ne-izvediva je, jer se s time u društvu ustanavlja novo društvo, koje u izves-noj meri ima ve-ču kompetencu od same društvene uprave. Pa ne samo to — to novo društvo je apsolutan go* spodar svega, a odgovorno pak nije nkome, to je samo dužnost uprave. Poglcdajmo samo bitne tačke novoga pravilnika pozorišnih otseka. Pri ovo-mc upozoravam na članak br. Tadiča, koji je pod istim naslovom izlšao nro* 51 e godinc u 52. br. »Sokolskog Glas* nikac. Iz njegovog članka, ako ga pravilno shvačam, nije jasno, da li se sa-glasujc s novim pravilnikom ili ne. Za sebe smatram, da s a treba tačno izraziti — za jedno ili drugo, lnaee nije moja namera da kritikujem njegov članak, več da ovde iznesem o ovorn pitanju i svoje mišljenje.
Bitnost novog pravilnika o pozo-lišnom otseku je. da je isti potpuna samoupravna auttmomna institucija u društvu. Isti ima svoju u pravu, svoju blagajnu, sve što je od vrednosti i što znači dc našanje prihoda. To- je- iz pra* vilnika potpuno jasne, što se sada može da dogodi?
Društvena uprava prc pomenutog idealnog društva upravlja skoro is-ključivo samo gospodarskem stranom društva i ima pak radi izgradnje vlastitog doma — još i znatan minus u svojoj blagajni. Pozorišni ctsek po nuvom pravilniku traži: ogrev, osvetljen j e, prostorije, arhiv i inventar, po* rwd toga još svake gedine i eventualna potporu društva. Uprava mora da gleda, da otseku sve to priskrbi, kako bi isti mogao nesmetano da deluje, jer če inače ona biti odgovorna glav* noj skupštini. Sve to naravno dosta stoji. Dohotei pak društvene blagajne su: negativni dobitak vežbaonice,- po*
ГНГ1ИП1ГДМЦ 'ПЧ1Н
Povodom odoiirenfa pravilnika pozorišnog olseka za sokolska
PROF. BOGOLJUB KREJČIK (Beograd):
Railio-iečaj češkog jezika
(Nastavak.) *
Deveti čas.
(Na beogradskom radiu u utorak
2.	11. 1932. u 19 časova).
O	dužini samoglasnika.
4) Cesto su u češkom jeziku oni slogovi u rečima dugi, koji su u našem jeziku kratki i obratno; u češkom: slava (slava), slama (slama), žaba (žaba); leto (leto) — naprotiv: slunce (sliince); hlava (lila va).
5) Kad je u u sredini i na kraju reči tlugo, pise sc ovako s kružičem: u a zovc se »kroužkovanć u«. Ako je u u početku reči tlugo, onda se beleži kao i drugi dugi samoglasnici crticom:
li.	*
Samoglasnici e i o uvek su kratki.
Beleženje dužinc glasova teško je za same Čehe, naročito u rečima koje menjaju dužinu.
Jedna maturantska.
Gospodin učitelj Nekvindr poda4-rio je učitcljskoj školi, u kojoj je učio, nekoliko ispunjenih ptica. Skola je iz zahvalnosti zalepila na postamente ec-duljice sa imenom plemenitoga daro-davca i smestila darove u kabinet. Došlo je vreme mature. Gospodin profesor izabrao je izmedu napunjenih ptica lepoga vrabca, da bi pomoču njega ispitao prirodopisna znanja ne*
koga kandidata. Taj vrabac je došao u ruke jedne gospodiče, koja sc u ornitologiji baš nije i suviše odlikovala. Draga gospodiča se zagledala ispi-tivački na nepoznatu joj ptiču, razmišljala je, prisečala se, graške ispit-noga znoja več su probijale na njenom belom čelu ali zagonetku vrabeijega plemena nikako da reši (pronade). Najzad baci pogled na uzani listič, njene oči radosno zablistaše i nežne usnicc počeše da objašnjavaju:
»Ovo jc nekvindr obični, šiljatoga kljuna, koji živi —«
»Dosta!« prekinuo je gospodin ispitivač razlaganje kandidatinje. — »Hvala! Molim drugi...«
Neznama slovička:
Učitelsky ustav — učiteljska ško* la; njektery, -a -e = neki, -a -o; vyc-pany ptak = napunjena ptica; vdčč* nost = zahvalnost; podstavec = pod* nožje (postament); listek = ceduljiea; jmeno ime; šleehetnv = plemenit; darce = darodavac; uložiti = smestiti; nadcjfti = tloči, prispeti; čas = vreme; vybrati = izabrati; mezi = medu; рекпу, sa -e = lep, -a, -o; vrabec = vrabac; vyzkoušeti = ispitati; vedo* most = znanje; slečna — gospodiča; zkoumavč = ispitivački; prave ~ upravo; priliš = i suviše; vynikati r— odlikovati se; ptak — ptica; premvšle-ti =r razmišljati, vzpominati = podse-čati se, prisečati se; krupej = graška; zkušebnv — ispitni; pot — znoj; vy-raziti izbiti; zahada = zagonetka; vyzkoumati rešiti, odgonetnuli, pro-nači; mrknouti ~ baciti pogled; zaza* riti = zablistati; ret — usna; spustiti
—	spustiti, otpočeti; vyklad == objaš* njenje; obccny, *a -e = obični, -a *o; žiti živeti; prerušiti = prekinuti; dekuji -- hvala.
Maturitni.
Pan učitel Nekvindr daroval uei-teiskemu listavu, da kterem studoval, nčktere vvspane ptakv. Ustav z vdččncsti nalepil na podstavečkv Iist-ky se jmenem šlechetnecho darce a uložil clarv do kabinetu. Nadešcl čas maturit. Pan profesor vybral mezi vvepaninami pekneho vrabečka abv s jeho pomoči vyzkoušel prirodopisne vedomosti nektcrčho kandidata. 1 do-stal se ten vrabeček do ruky jedne slečne, ktera v ornitologii prave priliš nevvnikala. Mila slečna se zahlcdela zkoumavč na neznameho ji ptaka, premvšlela, vzpominala, krupeje zku-šebniho potu již vyrazily na jej im bi* lem čele, ale zahadu vrabčiho plemene ne a ne vyzkoumat. Konečne mrkla na uzkv listeček, jej i oči ratlostne zaza-fily a nežne rtiky spustily timto vy-kladem:
»Toto je nekvindr obccny, šidlo-zobv, kterv žije —«
»Dost!« pferušil pan examinator kandidatčin vvklad, »tičku ji! Dalši prosim...!«
Co daroval pan učitel Nekvindr listavu na kterem studoval?
Co udelal ustav z vdečnosti?
Co udelal pan profesor když na* dešel čas maturit?
Proč pan profesor vvbral mazi vyepanyny ptaky pekneho vrabečka?
Do či ruky se dostal ten vrabeček?
Vvnikala ta slečna v ornitholo-
gii?
Co udelala slečna když dostala ptaka do ruky?
Co konečne udelala?
Jak jeji oči zazarily?
Jakym vvkladcm začaly nežne rtiky?
Kterymi slovy pferušil pan exami-nator kandidatčnin vvklad?
zitivni dohodak članarine i eventualne pripomoči od bilo koga i konačno još nepredvideni dohotei. S tim do-hotcima nemoguče je da se pokriju i sami zahtevi pozorišnog otseka, a ka-mo li pak još da sc misli i na amortizaciji! duga, na plačanje kamata i na potrebne investicije. Otkuda da upra* va smogne sav taj potrebit novac?
Pozorišni otsek ima glavni izvor dohodaka, što j c sve čisti dobitak, jer je sve troškove dužno da plača društvo. Izdaci iz blagajne otseka idu za potrebe otseka, društvena uprava ima najviše u izvesnim prilikama pravo, da samo kontrolira račune. Ako je to tako, kako da društvena uprava pre-uzme na se odgovornost gospodar* stva, koje mora da zagovara pred dru-štvenom glavnom skupštinom? Ako pozorišni otsek na koncu periode predloži svoju blagajnu, ko može da tvrdi, da ista neče biti prazna — a uprava pak najedanput da sc nade pred neplačenim računima i sa dve prazne blagajne. Pored tega pak ot* sek nije niti dužan da društvenoj upravi otvara svoju blagajnu
Iz toga sledi, da u t.m tačkama pravilnika društvena uprava mora da dobije svoju odlučujuču reč, a to je: u društvu treba da bude samo jedna blagajna i to društvena, i društvena uprava s njom raspolaže neograničeno prema svojoj uvidavnosti i prema za-ključcima društvene uprave. Pozorišni otsek kao i svi drugi otseci neka svoje zahteve pravilno predlože društvenoj upravi, koja čc o istima rešavati po svojem nahodenju, po svojoj fi-nancijskoj snazi i u granicama godiš* njeg proračuna. Posebna blagajna je nemoguča, društva u društvu ne mo-žemo da imamo. Uprava treba tla održi svoj odlučujuči auktoritet i ujedno tla snosi i svu odgovornost prema društvenoj glavnoj skupštini. To je takoder i u skladu s organizacijskim propisima.
To je pitanje čisto finaneijskog značaja. Jednako je važno i pitanje kolizije telovežbe i pozorišnog rada. Da sc pretsednik pozorišnog otseka sporazumi s načelnikom, to nije do* voljno. Telovežba je prva, koju društvo mora da goji sa svom ambicijom i zato neka se u odnosnom članu umet* ne, da u slučaju nesuglasja odlučuje načelnik u sporazumu sa prednjačkim
»Crvene
U pcslednej vreme vrle često i u našoj Sckolskoj štampi, a takoder i u govorima naših sokolskih radnika nai-lazimo na trazu »crvene košulje«, frazu, koja- kao poetska figura, treba da označiva Sokolstvo i Sokole. Svakako da pisci i govornici u svome poietu i ■gcvorniekcm zanosu mogu da se služe frazama, koje u danom momentu najbolje odgovaraju misli i oscčanju koje hoče da izraze, ali s obzirom na jednu okolncst, mišljenja smo da gornjora iiazom mi Sokoli ne bismo trebali da ec služimo.
Otlmah čemo reči, da okolnost koju želimo da istaknemo jeste u tome. što izraz »ervene košulje« u svakoj prilici, neminovnom psihološkom ve-zom, izaziva u nama pomisao na »crne košulje«. To utoliko prc, što je ovaj posl. izraz u skoroj prošlosti toliko puta ponavljan ne u dobrom, no baš u onom najgorem smislu njegovu, naj-
Češke reci koje su slične po obliku našim rečima, a imaju drugo značenje.
vMarny = uzaludan; masnv = mesnati; mesto = grad; metati = bacati; milovati = ljubiti; mirnv = umeren, miroljuhiv; misa = zdela, čanak; mi-vati (imperativ od miti) m imati; modrina = modrica; moriti = mučiti; mraček — oblačak; mrak, mračno = oblak; mračny = oblačan; mrav običaj, moral.
Deseti čas.
(Na Beogradskom radiu u petak 5. februara 1932. u 19 časova.)
O	sličnosti izmedu čeških i srpsko-hrvatskih reči.
U tri sledeča časa govoričemo o sličnosti koja pošto ji izmedu čeških i srpskohrvatskih reči.
Velika večina čeških reči vrlo je slična srpskohrvatskim rečima te se s malo dovitljivosti može upravo je-dinstveno da razume češki.
Potrebno je samo znati u kako* vom	odnosu	stoje	češki i	srpsko*
hrvatski samoglasnici i suglasnici. Ko hoče	da nauči	češki	morače	da pregleda nekoliko	puta	ovih 16	pravila,
koja	čemo izneti u	tri sledeča časa.
Sa ovih šesnaest pravila močiče svaki Jugosloven da odgonetne toliko čeških reči, da če se i sam tome čuditi kako najedamput češki sve razume.
Naravno, ova pravila se ne smeju uzeti kao kakva apsolutna istina, več kao jedno pomočno sredstvo za lakše razumevanje češkog jezika.
1)	češko a u korenu ili u sredini reči naše je e:
svaty — sveti; paty — peti; pata — peta; vazati = vezati; maso — meso;
zborom. Ako pogledamo pojc-dina društva, vidimo da u sokolskom pozo* rišnom otseku u pretežnoj meri uče-stvuje u radu članstvo, koje po »Organizaciji« mora da posečuje telovežbu — dakle i po ovomc takoder načelnik ima pravo. Debatirati, tla li jc telovežba ili pozorište za članstvo od veeeg uzgojnog značenja, potpuno je suvišno. Financijsko pitanje ovde se bar na čas mora da izluči, ako neče* mo da se ogrešimo o temeljni zakon sokolske ideje. I ako bi i tu bilo pro-tudokaza, ne smemo da popustimo. Soko jest i mora da ostane telovcž-bačko društvo, a ne pak pozor.šno. U tom praven treba da sc uzgaja član* stvo — što pak s koncesijama drugim otsecima nečemo moči postiči, ako u isto vreme ne obezbedimo interese vežbaonice kao prve škole, koja čo-veka uzgaja u smislu Tyrševih načela i koja mu daje sve one ideje, po ko* jima ima da sc pravi Soko ravna u javnom i u privatnom životu.
To su dva najvažnija slučaja, koja pokazuju, da u tom smislu treba korigirati odgovarajuče pojedine članove pravilnika. Ovakve samostalno-sti pojedinih otseka društvu samom neče doneti nikakovih koristi ni uspeha, a postojače samo opasnost prepi-raka i to tim više, ako i ostali otscci budu dobili slične pravilnike. S tim bi se ne samo okrnula prava društvenih uprava, več bi im se još i više nala* gala odgovornost za rad otseka, koji nebi niti poznavale, jer otseci takoder nebi bili dužni da tačno i savesno obaveščuju društvenu upravu o svom delovanju. U svakom društvu mora tla postoji izvesno vodstvo za sav rad društva i to ima da bude društvena uprava, kojoj pak se ne sme s pravil-nicima samo dati mogučhost netačne kontrole, več i pravo vodstva i inicija-tivc. Pretscdnici pojedinih otseka pak i onako su članovi uprave i treba da tamo podnašaju potkrepljene predloge svojih otseka, koje če onda upra* va primiti ili odbiti. Otseci moraju da budu upravno i financijski podredeni društvenoj upravi, a nikako da ovise
o	volji pojedinca, najmanje pak to u pozorišnom otseku, koji je po svojoj prirodi najvažnije vrelo prihoda so* kolskog društva.
Ing. Jaka Mlakar — Radovljica.
košulje«
češče u vezi sa dogadajima, koji su velikom delu našeg naroda van Jugoslavije nancli najteže udare, najgora razočaranja, a nama svima najbolnije saosečanje i svest o teškom položaju naših sunarodnika pod »črnim košu-ljama«. Nema spora, da naše sokolske crvene košulje imaju svoj značaj, svoju simboliku; one svojom bojom, nesumljivo, potsećaju na more krvi koje je Slovenstvo prolilo za održanje svo-ga života kroz istoriska stoleča, a u sadašnjosti, one pokazujii našu sprem-nost da u svakom momentu svojom krvlju branimo svoj nacionalni dom, svoju nacionalnu egzistenciju. Pored toga, to je boja koja se nalazi u svima slovenskim trobojkama, a svojim skladom sa sokolskim odelom, ona, prili-kom skupnog nastupanja Sokola, čini tlivan i snažan utisak, koji se nikad neče izbrisati iz svesti čoveka, koji je ma i jednom prisustvovao bilo kojoj
jadrny = jedar; jazyk = jezik; čast = cest (deo).
2) češko e u sredini reči je naše a: čest= čast; lehko = lako; lež = laž; otec = otac; konec == konac; mrtev
—	mrtav.
3) češko e na kraju reči je naše a:
1 žice = žlica; meze = meda; orače = orača; duše = duša; ježe — ježa; boje ~ boja; konč = konja; pfitele ~ prijatelja; more = mora; dej == daj. Ovo je uvek ispred suglasnika c, z, c, ž, š, j, ii, r, l.
4) češko i' na kraju i u sredini reči naše je u. Ovo je uvek iza suglasnika c, z, c, i, s, j, n, r, L
otci = ocu; mezi = medu; orači = oraču; duši = dušu; ježi = ježu; boji == boju; koni = konju; priteli = prijatelju; mori = nioru; klič = ključ; jih = jug; jitro = jutro; lide = ljudi.
5) „češko i naše je e te su prema tome Cesi „naši ikavci":
vira == vera; dite = dete; mira — mera; dira == rupa (dera); misto = mesto; pirko == perce; plaminek — plamenak; rici = reči; psani = pismo.
Poštovni lifad. — Pošta.
Prosim vas jak jc daleko poštovni urad odsad?
Molim vas koliko ima odavde d<v pošte?
Poštovni lirad je hned za rohem.
Pošta je odma iza ugla.
Komu chcete psati?
Kome hočete da pišete?
Chtčl bych psati svym prfbuznvm. Hteo bih da pišem svojim rodečima.
sokolskoj manifestaciji. Poreci svega toga, imajuć u vidu gore spomenutu či-njenicu, držimo, da izraz »crvene ko-’ šulje« nimalo ne odgovara duhu našeg narodnog ponosa, i da ga, kao nešto
jM
Isključenfe
Po razmatranju disciplinskog spisa donela je X sednica izvršnog odbora SKJ rešenje, da se po §§ 4. 30 i 39 pravilnika za disciplinski postupak Josip K. Tam bič, član Sokolskog društva Mostar, isključuje iz Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije.
PRAVILNIK
olseka za šiampu prosvelnog odbora Saveza tiokoia kraljevine Jugoslavije »
Na osnovu člana 18., tač. 3. i 22. tač. 1. statuta o organizaciji i poslova* nju Sokola kraljevine Jugoslavije i re* zolucije savezne skupštme od 29. mar-ta 1931, a na predlog prosvetnog odbora i u saglasnosti sa organizaciono-pravnim otsekom, izvršni odbor Saveza na svojoj sednici od 25. januara 1932 odobrio je i propisao ovaj pravilnik:
Glava I. Opšte odredbe.
Član 1. — Kod prosvetnog odbora Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije osniva se, u smislu čl. 19. njegova pravilnika, zaseban otsek koji nosi ime: Otsek za štampu prosvetnog odbofa Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, ili skračeno: Savezni otsek za štampu.
Član 2. — Zadatak je otseka da na jedinstvenoj osnovi, po jedinstve-nom planu i primenom jednakih me; toda organizuje i vodi rad na podiza-nju, razvijanju i širenju sokolske štam* pe, kao i obaveštajnu sokolsku službu u vansokolskoj. Sokolstvu prijateljski raspoloženoj štampi, u duhu opštih sokolskih načela, a po uputarna savez* ne uprave odnosno saveznog prosvetnog odbora.
Član 3. — Otsek za štampu je polnočni organ saveznog prosvetnog odbora i kao takav stoji pod njegovim nadzorom, pa mu je i odgovoran za svoj rad.
Pred saveznom upravom odgovara za rad saveznog otseka za štampu pretsednik saveznog prosvetnog odbora.
Član 4. — Savezni otsek za štampu postizava ovaj zadatak:
1. vršenjem nadzora nad svim sokolskim publikacijama i nad svim onim što se putcm štampe objavljuje o Sokolstvu izvan sokolskih listova;
2. — davanjem« mišljenja i stavlja-njem primedaba i predloga u pogledu načina uredivanja i pravea pisanja sokolskih listova sa gledišta žuralističke tehnike i stvarnih sokolskih potreba;
3. — preduzimanjem svega šta je potrebno za okupljanje sokolskih stručnih pisaca i vodenje evidencije
o	njima;
Do kolik hodin pri j ima ji poštovni urady?
Do koliko sati prima pošta?
Poštovni iirady prijimaji dopisu jen do osme hodine.
Pošta prima samo do osam sati.
Kde jest nejbližši poštovni schranka?
Gfle je najbliže sanduče? *
Nejbližši schranka jest v prvni ulici na prai'o.
Poštansko sanduče je u prvoj ulici desno.
Jak bych mel poslati tento baliček? Kako bi trebalo da pošaljem ovaj paketič?
Radim vam, abyste tento baliček po? slal jako vzorek bez ceny.
Savetujem vam da taj paketič po-šaljcte kao uzorak bez vrednosti. Jak mužu poslati tyto penize?
Kako mogu da pošaljem ovc novce?
Tyto penize mužete zaslati v penež* n im psani nebo poštovni poukazkou. Ovaj novac možete da pošaljete u novčanom pismu ili poštanskom uputnicom.
Chtel bych odeslati telegram do Ju-goslavie, co stoji jedno slovo? t Hteo bili da pošaljem jedan telegram u Jugoslaviju, šta staje jedna reč?
Muže sc odtud telefonovati?
Može li se odavde telefonirati?
Ano pane, mame telefon v dome.
Da gospodine, imamo telefon u kuči. Ktcry sistem telefonu jest v Fraze? Koji je sistem telefona u Pragu?
V	Praze mame jen automaticke tele-fony.
U Pragu imamo samo automatske telefone.
što potseča na neukusnu imitaciju tu-dina, Sokoli treba potpuno da izbace iz svog sokolskog rečnika.
Milenko A. Markovič — Niš.
4. — davanjem saveta i uputa za-interesovanim licima prilikom sokolskih publikacija;
5. — obaveštavanjem široke javnosti, u prvom redu domače a po potrebi i strane, o Sokolstvu preko sokolske agencije (čl. 22.) i preko svojih članova odn. pouzdanika putem dnevne štampe i povremertih sokolskih časo* pisa, i uopšte upravljanjem sa celo-kupnom sokolskom propagandom po intencijama savezne uprave odnosno saveznog prosvetnog odbora;
6 — vršenjem nadzora nad radom župskih prosvetnih odbora i društvenih prosvetnih otseka u pogledu njihova rada na unapredenju sokolske štampe, odnosno njihovih časnika (no-vinara, izvestilaca za sokoisku štampu i t. d.) kojima je taj rad u smislu prosvetnih pravilnika poveren;
7. — vodenjem evidencije o sokol-skoj i ostaloj štampi u državi, o štampi ostalih slovenskih sokolskih i stranih gimnastičkih organizacija, kao i uopšte
o	stručnoj štampi koja ima veze sa sokolskim radom (o publikacijama koje se odnose na gimnastiku, šport, skau-tizam, pedagogiku i dr.);
8. — uredenjem i vodenjem zbirke novinskih isečaka, kao i kartoteke o svemu što je bilo gdc o našem Sokol* stvu putem štampe objavljeno;
9. — izveštavanjem saveznog pro* svetnog odbora odn. savezne uprave o eventualnim napadajima na Sokolstvo ili o netačnim i tendencioznim vesti* ma o njemu, i podnošenjem predloga za njihovo suzbijanje;
10. —- vodenjem statistike o pret-platnicima na sokolske knjige i časopise po župama i društvima;
1. — saradivanjem sa gospodarskim otsekom Saveza odn. Jugosloven-skom sokolskom maticom na organizaciji oko prodaje sokolskih knjiga, časopisa i ostalih edicija i u nesokol-skim krugovima putem knjižara i drugim podesnim načinom;
12. — organizovanjem i vodenjem akcije oko akvizicija oglasa za sokolsku štampu po svome naročitom po-vereniku;
13. _ izveštavanjem saveznog prosvetnog odbora, a preko njega i savezne uprave o stanju sokolske štampe, i podnošenjem predloga za njezino unapređenje.
Član 5. — Za pokriče izdataka skopčanih 'sa radom saveznog otseka za štampu stara se savezni prosvetni odbor, u čijem budžetu imaju u tu svrhu biti predvideni naročiti krediti.
Član 6. — Savezni otsek za štampu nema svog zasebnog registra ni zaseb* ne arhive. Njegovi spisi manipulišu se u kancelariji saveznog prosvetnog odbora i čuvaju sc u arhivu ovog poto* njeg, ali odvojeno od ostalih spisa.
Češke reči koje su slične po obliku našim rečima a imaju drugo značenje.
Mraziti = zebsti; mražena kava == ledena kafa; mrkati, mrknouti == migati, mignuti; mrštiti = baciti, lupiti; mrv, -a = gnoj; mrviti = gnojiti; mrzi mč = neugodno mi je; myslivec = lovac; mvto = trošarina; nabadati = podbadati; naboženstvi = vera; nabvti — steči; načini — orude, sprave, posude; načini konske — konjska oprema.
Jedanaesti čas.
(Na beogradskom radiu u utorak
9.	februara 1932. u 19 časova.)
6) Češko ou u sredini reči naše je ir: soused = sused; moudrv = mudri; touha — čežnja (tuga); soudni — sudski; boure = bura;'dlouhv = dug; housenka — guscnica; koupiti = ku* piti.
7) Češko ii je naše o:
kun = konj; muj — moj; sul = so(l); viile — volja; biih == bog: vul = vo(l); s tul — sto(l); pul = pola; dvur = dvor(ište). Treba zapamtiti, da sc u (»kroužkovanć u«) piše mesto tlugoga u (»u s čarkou«) u sredini reči.
8) Češko l u sredini reči naše je u: slza = suza; plž = puž; vik = vuk; plrto = puno; vina — vuna.
9) Češko / na kraju reči ili sloga naše je o:
pfilnouti = prionuti; dil = dco. Pro-šasti pridev za muški rod koji se u našem jeziku svršava na o u češkom se svršava na l: prišel = došao; odc-šcl = otišao; našel = našao; vratil = vratio; ziistal = ostao; padi =s pao.
10) Češko c naše je c:
moc = moč; noc = noč; chci = ho*
Član 7. — Savezni otsek za štam* pu služi se pečatom saveznog prosvet* nog odbora. Sokolska agencija imače svoj zaseban pečat, oblika i veličine pečata saveznog prosvetnog odbora, a sa natpisom: Agencija Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije.
GLAVA II. ORGANIZACIJA.
Odeljak 1. Sastav saveznog otseka za štampu.
Član 8. — Savezni otsek za štampu čine: pretsednik saveznog prosvetnog odbora, savezni tajnik, savezni novinar, savezni izvestilac za sokolsku štampu, savezni načelnik ednosno njegov zastupnik u saveznom prosvet-nom odboru, glavni urednici saveznih listova i zastupnik JugoslovenSke sokolske matice.
Po potrebi može se otsek popu-niti i sa drugim licima koja dobro po-znaju Sokolstvo, a imaju stručnu novinarski! spremu ili naročite sposob* nosti za bilo koju granu poslova otseka. Ove članove postavlja i razrešava savezna uprava na predlog saveznog prosvetnog. odbora.
Član 9. — Pretsednik saveznog prosvetnog odbora po svome položaju je ujedno i pretsednik saveznog otse* ka za štampu, dok je savezni tajnik potpretsednik otseka.
Dužnost tajn.ka otseka vrši po pravilu savezni novinar, ukoliko se ne poveri drugom kome članu otseka.
Odeljak 2. Dužnosti članova.
Član 10.
1.	Pretsedni k.
Pretsednik stoji na čelu saveznog otseka za štampu, rukovodi celokup* nim njegovim radom i odgovara za nj saveznoj upravi.
Povremeno izveštava saveznu upra* vu odnosno izvršni odbor o poslovima otseka, a jedanput godišnje podnosi iserpan izveštaj o celokupnom radu.
Kada savezna uprava (izvršni odbor) rešava o kojem važnijem predmetu iz kruga rada otseka za štampu, može sednici savezne uprave (izvršnog odbora) pored pretsednika otseka, prisustvovati sa savetodavnim pravom kao stručno lice i onaj član otseka na čije se poslovanje taj predmet odnosi.
Pretsednik se stara da u budžetu saveznog prosvetnog odbora budu predvideni potrebni krediti za rad otseka i da ih savezna uprava (izvršni odbor) u okviru odobrenog budžeta na vreme i u dovoljnom iznosu otvori.
Održava vezu izmedu otseka za štampu i saveznog prosvetnog odbora te ostalih savgznih otseka, starajući sc za njihov harmoničan rad.
Saziva sednice otseka i konferen-cije sokolske štampe i na njima, po pravilu, pretsedava.
Prima izveštaje poj edinih članova otseka i nadzire njihov rad.
Član 11.
2. Potpretsednik.
Potpretsednik nema svog naroči* tog kruga rada, več u poslovima otseka zamenjuje u svemu pretsednika kad je ovaj sprečen, sa jednakim pra* vima i dužnostima.
Po pravilu vrši potpretsednik dužnost šefa sokolske agencije (čl. 20.), a ukoliko je tajništvo povereno dru* gom kome članu otseka (čl. 9. posl. od.), i dužnost saveznog novinara.
ču; ncchci = neču; sedice — sedeči; psaci stroj = pisača mašina.
11)	Češko h naše je gl haj — gaj; hlava = gl^a; hrob = grob; luh = lug; duha — duga; hrom = grom; hlad = glad; hranicc = gra-nica; hruza = užas (groza); huba == gubica; husa = guska; hrbaty = gr* bav.
I suviše zapažljivi.
Poznanici su došli u posetu i dive se stanu. Najedamput medu tim opa* ze, da veliki časovnik nije više na mestu gde je stajao. Na pitanje, gdc se izgubio odgovara domačica malo zbu-njena, da ga je upravo jutros odneo časovničar na opravku.
»Jeli mama,« kaže mali Antun. »To je bio taj gospodin, koji je hteo da odnese prvo čilim?«
Neznama slovička:
Priliš t= i suviše; všimavy — za-pažljiv, onaj sve opaža; znamy — po-znanik; pfijiti = doči; navšteva = poseta; obdivovati — diviti sc; byt — stan; n ah le ,= naglo; vsak =r medu-tim; objeviti ~ otkriti, opaziti; sta* vati = stojati; kde — g<-lc; otazka = pitanje; poditi — izgubiti sc (nestati); odpovčdeti = odgovoriti; pani domu = domačica; trochu = malo; rozpa-čitč = zbunjeno; prave = upravo; rano = u jutru; hodinai' — časovničar; povidati govoriti; nejdrive ^ naj-pre; kobercc = čilim.
Priliš všimavy.
Znami prišli na navštevu a obdi-vuji byt. Niihle však obje vi, že velkc hodiny, nejsou již na miste, kde sta*' valy. Na otazku, kam se podely, od-povida pani domu trochu rozpačite,
Član 12.
3.	Tajni k.
Tajnik prima i otvara poštu otse* ka i uvodi prispele spise u registar bilo lično bilo po naročitom činovniku savezne kancelarije odnosno kaneela-rije saveznog prosvetnog odbora.
Spise za koje postoje naročiti iz-vcstioci predaje ovima, a ostale rešava sam, i o njima podnosi izveštaj pretsedniku odnosno na sednici otseka.
Vrši dužnost zapisničara na sed-nicama otseka, a po pravilu i na kon-ferencijema sokolske štampe, ukoli-, ko za taj posao nebi savezna kance-larija (savezni prosvetni odbor) sta* vila na raspolaganje svoga činov,.ika.
Sastavlja izveštaje o radu otseka kao i naerte predloga za savezni pro* svetni odbor odnosno saveznu upravu (izvršni odbor), ukoliko sc ovi ne od* nose na rad saveznih refcrcnata.
Stara sc za pravilno i uredno ot-pravljanjc pošte otseka, koju potpi-sujc zajedno sa pretsednikom, putem savezne kancelarije odnosno kancelarije saveznog prosvetnog odbora.
Član 13.
4.	N o v i n a r.
Novinar je organizator i šef sokolske obaveštajne službe. Pored poslova predvidenih u čl. 13. pravilnika saveznog prosvetnog odbora, njegova je dužnost naročito:
a) da iz poj edinih odbora i otseka savezne uprave, (saveznog tajni* štva, saveznog prosvetnog odbora, saveznog načelništva odnosno tehničkog odbora i dr.) bilo lično bilo putem so* kolske agencije prikuplja i objavljuje sve podatke koji su potrebni za oba* veštenje javnosti o radu savezne uprave;
b) da se prilikom saveznih prire-daba brine za organizaciju obaveštaj-ne službe u dnevnoj nesokolskoj štampi i da glavni savezni organ snabdeva vestima o njima.
Prema potrebi mogu se pojedini poslovi novinara poveriti i drugim članovima otseka (čl. 8., od. 2.).
Član 14.
5. Izvestilac za sokolsku š t a m p u.
Izvestilac za sokolsku štampu vodi brigu i evidenciju o širenju sokolske štampe.
Pored poslova predvidenih u čl.
14.	pravilnika saveznog prosvetnog odbora, on upravlja i sa poslovima, koji izviru iz tač. 10., 11., 1-!. i 13.- ,člana 4. ovog pravilnika.
Prema potrebi mogu sc pojedini poslovi izvestioca za sokolsku štampu poveriti i drugim članovima otseka (čl. 8.. od. 2.).
GLAVA III. RAD.
Odeljak 1. Sednice.
Član 15. — Sednice otseka su re* dovne i vanredne. Redovne sednice održavaju se jedanput mesečno, a vanredne po potrebi.
Član 16. — Sednice saziva pretsednik, najmanje tri dana unapred, uz naznačenje dnevnog reda.
Član 17. — Sednice sc održavaju, po pravilu, u Beogradu u prostorijama savezne kancelarije.
Sodnicama pretsedava pretsednik, odnosno potpretsednik, a ako su obo* jica sprečeni, najstariji član.
že pravč dnes rano je odnesel hodi* nar do spravky.
»Vid’, maminko,« povida maly Го* nik. »To byl ten pan, co chtčl nejdri-ve odnesti koberec?«
Otazky.
Kdo prišel na navštevku?
Ko je došao u posetu?
Co delali znami? — Co nahle objevili? — Co odpovedela pani domu na otazku kam se podely hodinv?
—	Jak odpovedela pani domu? — Co povidal malv Tonik?
Češke reči koje su slične po obliku nažim rečima a imaju drugo značenje.
Nadani darovitost; nahoda — slučaj; nahoditi sc -- zadesiti se; na* luada naknada (ošteta); nakaza — zaraza; naložiti natovariti; napoj = pice; nasaditi kolio proti komu ~ podbosti nekoga; naslcdujiči — sledeči, iduči; nastradati	nagomilati,
uštedeti, naredati; navratiti pobratiti ; navrat — povratak; nemirny — neumeren.
Dvanaesti čas.
(Na beogradskom radiu u petak
12.	Ii. 1932. u 19 časova).
12) Češko r naše je r:
starec = starac; Jirich = greh; ripa — repa; rad = red; rybar := ri-bar; pekar = pekar; mlekar = mlekar; pritel = prijatelj;
13) Češko z je naše d:
rnez meda; mezi —- medu; rožen ~ roden; tvrz = tvrda(\a),
14) Češko dl naše je 1:
kridlo -- krilo; šidlo = silo; hr-dlo = grlo; jidlo — jelo; sedadlo — (sadalo) sedište.
Za donošenje punopravnih zaklju* čaka potrebna je prisutnost: a) jedne trečine članova, kad se rešavaju teku* či poslovi, b) bar polovica članova, kad sc rešavaju pitanja načelne prirode ili od veče važnosti.
Pretsednik vodi brigu za dostojanstven i miran tok sednice; on podeljuje i oduzima reč. zaključuje de-batu po pojedinim pitanjima, i po potrebi odredujc glasanje.
Rešava sc večinom prisutnih glasova. U slučaju da su glasovi jednako podeljeni, odlučuje glas pretsednika, koji inače ne glasa.
Zaključci koji se ne odnose na otpravljanjc tekučih poslova postaju pravovaljani tek kad ih odobri savezni prosvetni odbor, odnosno, ukoliko to prelazi njegovu nadležnost, savezna uprava (izvršni odbor).
Član 18. — Tok sednice i na njoj donošene zaključke beleži tajnik u na* ročitu knjigu sedničkih zapisnika, koje potpisuju pretsednik i tajnik.
Član 19. — Godišnji izveštaj o radu saveznog otseka za štampu koji se podnosi saveznom prosvetnom odboru odnosno saveznoj upravi mora biti prethodno pretresen i odobren u sednici otseka.
Odeljak 2. Konferencija sokolske štampe.
Član 20. — Da bi savezni otsek za štampu došao u što bliži dodir sa svima onima od kojih se očekuje stalna saradnja na unapredenju sokolske štampe, i da bi se ujedno postigla što veča jedinstvenost u radu, savezni prosvetni odbor sazvaće za rasprav-ljanje važnih pitanja sokolske štampe po pravilu, svake godine jedanput, i to po mogučnosti u vreme glavne skupštine Saveza i sednice saveznog prosvetnog zbora, konferenciju sokolske štampe, na koju če pozvati, sem članova saveznog otseka za štampu, župske novinare i izvestioce za sokolsku štampu, urednike sokolskih listo* va, sokolske stručne pisce, pretsedni* ke centralnog presbiro-a i agencije »Avala«, kao i vceih dnevnih listova koji su naklonjeni Sokolstvu, i saradu-ju na širenju sokolske propagande.
Član 21. — Dnevni red konferenci je odredujc savezni prosvetni odbor na predlog otseka za štampu.
Konferencija radi po naročitom poslovniku koji propisuje savezni prosvetni odbor po odobrenju savezne uprave.
Zaključci konferencijo, koji se donose u obliku rezolucija služe saveznom otseku za štainpu kao upute i sa^vet i za rad.
Odeljak 3. Sokolska agencija.
Član 22. — U cilju brzog, tačnog i jedinstvenog obaveštavanja javnosti u našoj državi i u mostranstvu o na* šem Sokolstvu, osniva se u okviru saveznog otseka za štampu naročiti ured pod nazivom »Agencija Saveza Sokola kraljevine. Jugoslavije«, skračeno »Sokolska agencija«.
član 23. — Sokolska agencija ima za zadatak da cclokupnu štampu, u našoj državi i u inostranstvu, snabde* va vestima iz jugosloveiiskog i osta* log slovenskog Sokolstva.
U tu svrhu agencija izdaje povremeno — po pravilu svakih 14 dana, a prema potrebi i češče — sokolski izveštaj (bilten), koji se štampa kao rukopis i šaljo uredništvima listova
15) Češko v naše je u: vdova = udova; vnuk = unuk; vzor = uzor; vložiti = uložiti.
15)	Češko početno vy naše je iz (is): vvpsati = ispisati; vydati = izda* ti; v\4et = izlet; vvbčr — izbor; vy-bor = izbor, odbor; vvhladiti =.izgla* diti; v^imka = (iznimka), izuzetak; vynalez = (iznalazak) pronalazak; vy počitati izbrojati, izračunati.
Kao što smo kazali ovih 16 pravila nesmemo smatrati kao apsolutne istine jer od njih ima dosta otstupanja ali ista mogu dosta korisno da nam poslužc pri učenju češkog jezika.
Ovde treba da napomenemo da treba voditi računa i o torne da, ako je neka češka reč slična po obliku sa nekom našom roči ona ne mora da bude i jednakoga snačenja. Pr.:
Pitomec —; glupak (no pitomae); vlast’ = otadžbina (ne vlast!); strast’
—	bol (ne strast!); bolest ~ bol (ne bolest!); vvprava = ekspedicija (ne isprava!) itd.
Moje telo.
Imam glavu, trup. ruke i noj>c. To sve zajedno jeste n]°.le telo. Sama glava nije cclo telo. Liiava je samo dco tela. Trup, ruke i noge su takodc de-
lovi tela. _
l.icc je prednji uco glave, icmc je gornji, potil jak zadnji. Teme i po-tiljak pokriveni su Kbsom.
Čelo nije celo lice. To jc samo dco lica. Drugi delovi lica su: dve sle* poočnice, dva uha, dva oka, dva obraza, nos, usta i brada.
Neznama slovička:
paže = ruke (cole ruke od ramena); spolu = zajedno; čast’ == dco; tvl = potiljak; vlasy = kosa (vlasi); obličej = lice; skra« ~ slepoocmea; lice = obraz.
neposredno ili preko župskih odnosno društvenih novinara.
Član 24, — Bilten sokolske agencije šaljc se uredništvima listova po pravilu besplatno. U naročitim sluča-jevima, kada to zatraže izvesne ustanove, organizacije ili lica, može se ustanoviti i pretplata čiju visinu od-reduje savezna uprava.
Član 25. — Na čelu sokolske agencije stoji šef, koga postavlja savezna uprava na predlog saveznog prosvetnog odbora, a po saslušanju mišljenja saveznog otseka za štampu. Na isti način postavljaju se, pored šefa, urednik biltena i sekretar agencije, kao i potreban broj saradnika. Sve su ove dužnosti počasne; jedino sekretar agencije može po odluci sa-vezne uprave biti uz platu.
Član 26. — Izdržavanje agencije pada na teret budžeta saveznog prosvetnog odbera.
Odeljak 4. Propagandna nedelja so= kolske štampe,
Član 27. — U cilju unapredenja sokolske štampe ustanovljuje se na području Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije propagandna nedelja sokolske štampe.
Član 28. — Propagandna nedelja sokolske štampe priređuje se svake godine u vreme koje odredi savezna uprava (izvršni odbor), a po pravilu u prvoj polovini meseca decembra.
Član 29. — Načrt organizacije propagandne nedelje izradujc otsek za štanipu i predlaže ga saveznom prosvetnom odboru ko ji ga podnosi saveznoj upravi na odobrenjc.
GLAVA IV. SOKOLSKA ŠTAMPA. Odeljak 1. Savezna štampa.
Član 30. — Pod sokolskem štani-pom podrazumeva se sve što se pu-tem štampe ob javi j uje za Sokolstvo i o Sokolstvu.
Zadaci koji se sokolskoj štampi postavljaju jesu, u glavnome, sledeči:
a) proučavanje pitanja ideološke, istoriske i sokolsko-uzgojne prirode i usa vrša vanj e sokolskog rada uopšte, a sokolske stručne literature napose;
b) obrazovanje sokolskih stručnih radenika, naročito sokolskih stručnih pisaca i njihovo skupljanje oko sokolskog rada;
c) razvijanje i podizanjc sokolske svesti kod sviju sokolskih supripadni-ka, i obaveštavanje javnosti o Sokol* stvu te njezino zainteresovanjc za so-kolsku organizaciji! i sokolski rad.
Član 31. — Ovim zadacima služe u prvom redu listovi koje izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije, a to su:
»Sokolski Glasnik«, glasilo Save* pa, sa mesečnim prilogom »Sokolska rosveta« kao vesnikom . saveznog Prosvetnog odbora;
»Soko«, list prednjaštva Sokola kraljevine Jugoslavije;
»Sokolič«, list naraštaja Sokola kraljevine Jugoslavije;
»Naša Radost«, list za sokolsku decu.
Tijn ciljevima služe na isti način i književna izdanja Jugoslovenske sokolske matice, koja radi u duhu in-tecija savezne uprave, kao i fzdanja saveznog prosvetnog odbora.
Širenje ove sokolske štampe duž-nost je ne samo sokolskih organizacija nego i svakog pojedinog Sokola.
Član 32. — Kao minimalni oba-vezni broj pretplatnika kod sokolskih
\ ——   —n —ни—и—
Moje telo.
Mam hlavu, trup, paže a nohv. To vše spolu jest moje tele. Hlava sama neni cele telo. Hlava je jest jen čast tela. Trup, paže a nohv jsou take časti tela. Obličej j c predni čast hlavv, temeno horni, tyl zadni. Tcmeno a tyl pokryty jsou vlasy. Čelo neni celv obličej. Je to jen čast obličeje, Jine časti obličeje jsou: dve skranč, dvč uši, dve oči, dve lice, nos, usta a brada.
Otazky.
Co mam? To vše spolu co to jest? — Hlava sama jest cele telo? — Co jest ještč časti tela? — Ktera čast hlavy jest obličej? —Čim jsou pokrv* |У temeno a ty 1 ? — Jest čelo celv obličej? — Ktere jsou jine časti obličeje?
Češke reči koje su slične po obiiku našim recima a imaju drugo značenje.
Nemoč — bdlest; norozborny — nerazoriv; neshoda = nesklad; nuditi se = dosadivati sc; obehod = trgovina; obili — žito; obilne = žitni; obloha = svod (nebesni); «bratny — 1 okretan; obraz = slika; obroditi ~ preporoditi; obrozeni = preporod; obstdti pri zkoušce — proči na ispitu.
Trinaesti čas.
(Na beogradskom radiu u utorak 16. 11. 1932. u 19 časova).
’«.	...i	.	•i «. »л.
1 menice.
U češkom jeziku ima pet vrsti imenica. U toku pet idueih časova prf-čičemo sve vrste imenica ali kako sva* ka vrsta ima i dosta izuzetaka, to če* mo ove samo dodirnuti u 'koliko nam to vreme dopusti. U češkom jeziku
društava ustanovljuje sc: za »Sokolski Glasnik« sve župske i društvene uprave, sem toga svi časnici i članovi savezne uprave, župskih i društvenih odbora; na »Soko« svi župski tehnieki odbori i društveni prednjački zborovi, sem toga barem polov.na članova istih; na »Sokolič« i »Našu Radost« sve društvene uprave.
Svaka sokolska četa mora imati barem po jedan primerak svih savez-nih listova.
Odeljak 2. Ostala sokolska štampa.
Član 33.
1.	Župski i d r u š t v e n i v e s n i c i.
Župe i društva u Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije mogu, ili samo* stalno ili više njih zajednički, izdavati svoje naročite sokolske listovc samo na osnovu prethodnog odobrenja savezne uprave (§ 3., tač. 7. župskih pra* vila odn. § 3., tač. 4. društv. pravila).
Savezna uprava odobriče pokreta* nje ovakvih listova pošto prethodno ustanovi:
a) da je njihovo izltržcnjc s obzi* rom na interese Sokolstva u dotičnom kraju od neophodne potrebe, a neče biti od osctljivc štete za organe Saveza;
b) da ima za njih dovoljan broj saradnika i da če njihovo uredi vanj e biti na potrebnoj višini;
c) da je materijalna strana listova u dovoljnoj meri obezbedena.
Listovi koji bi izlazili bez odobrenja savezne uprave ne mogu se ras-turati u jedinicama Saveza.
Član 34. — Sve župske i društvene listove, povremene i prigodne, imaju da ureduju naročiti redakcioni odbori koje imenuju župske odnosno društvene uprave, a u koje treba da po mogučnosti udu starešina, načelnik, prosvetar, tajnik i novinar, a po potrebi i druga podesna lica koja su tačno upučena u pitanja Sokolstva i sokolske štampe.
Član 33. — Pravac i način pisanja odreduje redakcioni odbor, a prema opštim smernicama koje utvrdi žup-ška odn. društvena uprava u duhu opšiih sokolskih načela.
Član 36. — Uprava svakog sokol* skog lista diižna je da krajem svake godine pošalje saveznom otseku za štampu iserpan izveštaj o stanju lista (budžet, saradniei, pretplatniei i t. d ).
fsto tako dužna je da besplatno šaljc list:	upravi	Saveza, saveznom
prosvetnom odboru i uredništvu »Sokolskog Glasnika«.
Član 37.. — Uprava Saveza vrši nad izlaženjem župskog (društvenog) lista stalan nadzor, bilo neposredno bilo preko saveznog otseka za štampu, i može u svako vreme narediti da se list obustavi.
Isto tako može upravu odnosno vlasnika lisfa (župu ili društvo) po* zvati na odgovornost, ako način i pra* vae uredivanja lista nebi odgovarali dostojanstvu Sokolštva ili bi se kosili sa postojećim propisima i izdatim na-redenjima i- uputama savezne uprave ili nebi bili u duhu opštih sokolskih načela.
Član 38. — Ako uprava župe odnosno društva ma iz ko j ih razloga želi obustaviti svoj list, dužna je da to unapred prijavi upravi Saveza i da u svorne izveštaju potanko iznese pobude koje je pri tome rukovode.
Savezna uprava ispitače stanje stvari, i ako nade da je dalje izlaženjc lista od naročite važnosti za interese
ima tri roda: muški, ženski i srednji, dva broja: jedninu i množinu. Ima ta-kode sedam padeža kao i kod nas. Ovde treba da napomenemo, da ne bi dolazilo do nesporazuma, da šesti pa-dež u češkom jeziku dolazi na pitanje gde okom o čem, a sedmi padež dolazi na pitanje kym ili čim. Ovaj red je pr.hvaecn i u zapadnom delu naše* ga naroda, gotovo u svim gramatikama koje su pisane latinicom, dok u gramatikama koje su pisane ćirilicom šesti padež dolazi na pitanje kym ili čim, a sedmi padež na pitanje gde,
0 kom ili o čem.
Glavni uzrok u razliei izmedu na* še i češke dcklinaeije je u tome, što je mnogo veča razlika u nastavcima medu imenieama koje oznaeavaju biča i onima, koje označavaju stvari. Osim toga iza glasova: c, z, č, ž, š, j, d’, t’, n f ne moze u češkom jeziku stoj ati ni a ni u več sc- a menja u e a u se menja u i.
stojati ni a ni u več se a mena u e a u se menja u i.
Prva vrsta. Po ovoj vrsti, a po tipu »had« i »hrad« menjaju se ime* nicc muškoga roda, koje sc u prvom padežu jednine svršavaju na tvrdi ili srednji suglasnik.
Imenice koje se svršavaju na tvrdi suglasnik su na pr.:
breh = obala; lenoeh = lenština; prach = prah; vzduch == vazduh; člo* vek — čovek; buk = bukva; suk = čvor; tovarnik ~ fabrikant (tvorni* čar); dustojnik =r oficir (časnik); drozd — drozd; medved medved; pan = gospodin; jelen = jelen; zvon ~ zvono; bratr — brat; eukr = šečer
1 t. d.
1 menice koje sc svršavaju na srednji suglasnik su na pr.:
blolub = golub; zpusob = način; chlap = momak; čap = roda; ehlev
Sokolstva, učiniče sa svoje strane sve šta može da se list održi.
Član 39.
2.	R a š t uri vanje ostalih sokolskih edicija.
Sokolske jcdinice i sokolski listovi mogu preporučivati, oglašavati i rasturati samo one sokolske edicije koje imaju za to naročito odobrenje Saveza.
GLAVA V. PRELAZNA I ZA-VRSNA NAREĐENJA.
Clan 40. — Organizacija saveznog otseka za štampu ima se u život pri* vesti u roku od dva meseca računa-juči od dana kada ovaj pravilnik stupi na snagu.
Član 41. — Do nove budžetske godine imaju se izdaci otseka pokriti iz partije i, II i XIi budžeta. saveznog prosvetnog odbora za 1931./32. god.
Član 42. — Dok se savezni prosvetni qdbor ne preseli u Beograd, održavače se sednicc saveznog otseka za štampu po pravdu u Novo m Sadu.
Za to vreme obavljače sve mani* pulativne pošlovc otseka Kancelarija saveznog prosvetnog odbora.
Članovi otseka sa boravištem van Novog Sada pozivače se na sednicc otseka samo ako su na dnevnom redu naročito važna pitanja, odnosno pred* meti iz njihovog kruga rada. Ovo ne važi za saveznog tajnika koji se ima pozivati na svaku sednicu.
Član 43. — Savezna agencija ima se ustanoviti odmah sa sedištem u Beogradu. Manipulativne poslove agencije obavljače savezna kancclarija, u kojoj je se do preselenja saveznog prosvetnog odbora u Beogradu čuvati i njezina arhiva.
Član 44. — Pravilnik za izdavanje župskog sokolskog lista (Organizacija SSKJ str. 98—99) stavlja se van snage
i	umesto njega važe propisi čl. 33—38 ovog pravilnika.
Član 45. — Ovaj pravilnik stupa na snagu čim bude objavljen u »So-kolskom Glasniku« i može se menjati samo po odluci savezne uprave.
Prvi zamenik starešine:
E. Gangl, s. r.
Prctsednik prosvetnog odbora:
Dr. Viadimir Belajčič, s. r.
Tajnik: '
Ante Brozovič, s. r.
Upute 7Љ sasiav vellkop
slallsSIžkog izvešiap 1931
Tokom narednik dana rasposlaee Jugoslovenska sokolska matica svjm br. žup ima odgovarajuči broj »Velikih statističkih izveštaja za godinu 1931« da ih neodložno raspošalju svim br. društvima te četama njihovih matičnih društava i to za svaku jedinicu bez iz* nimke po tri primerka. Pri ispunjava-nju tih statističkih iskaza vrede ove upute:
1. Po prijemu pomenutih iskaza treba da dmštveni tajnici, odnosno statistieari čira pre pr. k up c sve podatke te da ispune statističke iskaze i da ih neodložno povrate župi do 15. febru-ara. Taj rad može da izvrši svako društvo i svaka četa u roku od sedam ilana* Dakle ne odlagati!
2. Statističke izveštajc pišite latinicom ili čirilicom, ali samo čitljivo!
= staja; sef = šef; chram = hram; rozum = razum; apoštol = apostol; d’abel = davo; mol — moljac; zapal — zapaljenje; dopis ~ pismo; kos = kos; obraz = slika; vyraz = izraz itd.
	Biče	stvar
	Singular :	
nom.	had	hrad
gen.	hada	hradu-
dat.	hadu,hadovi	hradu
ak.	hada	lirada
vok.	hadc!	brade!
lok.	hadu, hadovi	hradu,hrade
inst.	ha dem	hradem
	Plural	
nom.	hadi, hadove	hrady,hradove
gen.	hadu,haduv	hradu,hraduv
dat.	hadu m	h radum
ak.	llrtdy	hrady
vok.	kao nojninativ	
lok.	hadech	hradech
inst.	hady	hrady
Moje telo.
(Nastavak )
Delovi usta su: gornja vilica i do-nja vilica; donja usna i gornja, desni, zubi, jezik i nebci.
Delovi oka su; dva kapka, kamo oko. Na kapcima su trepavice. Nad očima su obrvc.
Delovi ruke su: rame, lakat i ša-ka. Delovi šake su: dlan i prsti. Prsti se zovu: palač, kaži prst, veliki prst, domali prst i mali prst. Na prstima su članci i nokti.
Neznama slovička:
Čelist’ horni = gornja vilica; če* list’ dolni — donja vilica; dasne = desni; patro — nebce; vičko = očni
3. Pri navadanju broja članstva treba smatrati za članove sve one oso-be u društvu, koje imaju preko 18 godina. Isto vredi i za članice. Za na-raštaj i decu navedite brojno stanje u odnosne rubrike. Broj članstva, nara* šta ja i dece moraju da kontrolišu župski statistički otseci.
4. Glede zvanja članstva moraju se svi tačno držati prop.sanih rubrika
i	ne st varati nove, niti smanjivati pošto ječe. Svako društvo mora da ima o svojem članstvu podatke glede njego* vog zvanja.
5. U pogledu dugova društava Savezu, župi, dugova za dom, odnosno drugih dugova, pripommjemo da se navedu tačne brojke, jer če taj deo izveštaja trebati savezni gospodarski otsek. Pri vrednostim papirima napi* šite nommalnu vrednost. Sprave spa-daju medu pokretine, dom sa zemlji-štem pod rubriku »dom«; ako pak ima društvo samo zemljište bez cloma, treba napisati vrednost pod »drugo«.
6. Važna tačka je ona glede vež-baonice. Društva redovito ne izvešta-vaju pravilno baš ono, što Savez želi da zna. Pre svega treba odgovoriti na pitanje »gde vežbate u letu«; da li imate letnje vežbalište, ili vežbate na unajmljenom prostoru, odnosno mo-guee uopče ne vežbate na otvorenom. Važno je takoder da se spomene, da li je vežbalište opremljeno sa spravama ili ne. Navedite na svaki način ime vlasnika, ako društvo samo nije vlas-nik dotičnog vežbališta. isto, vredi i glede prostorija za vežbanje po zimi. Prostorije se označuju n. pr. salon gost.onice, vlastita daščara, školska vež-baonica, narodni dom, gospodarska zgrada, tvornička dvorana, školski hodnik itd. Ako društvo uopče nema prostora za vežbanje, neka to izričito navede u toj rubrici i podvuče.
7. Glede sprava za vežbanje treba u iskazu navesti, koje odnosna jedini* ca od tih sprava poseduje, a ručke, bu* čicc, čunjeve i uopče sprave, koje se upotrebljavaju na paro ve, treba \ivek navesti po broju komada, a ne po pa* rovima. Nadalje ima ostavlicnih mnogo praznih rubrika, u koje če se unl-sati ostale nespomenute sprave. Isto tako navedite, da li su sprave vlasni-štvo društva ili su posudene, jer je to takoder važno, da sp prosudi raspo-loživost sprava.
8. Telovežbački iskaz je merilo te-lovežbačkog rada jcdinice u celoj go= dini. Zato treba da bude savesno ispu-njen, stvarno i bez uvečavanja i izmiš-ljen’h brojaka. Pre svega taj iskaz tre* ba da se sastavi po sledečim načelima:
a) broj upisanih vežbača bilo koje kategorije svaki mesec je drugi i uvek varira. Poprečni broj upisan.h u celoj godini debije sc, ako se zbroje broje* vi upisanih u pojedinim mesečima i zatim dobijeni rezultat razdeli sa bro-jem meseci Pripominjemo pak. da u mesečima, u kojima se nije vršila ni-kakova telovežba, takoder ne može da bude upisanih ni vežbača. odnosno upisani su samo na paniru, ali nisu izvrševali svoj rad. Mnogo društava vežba samo leti, dakle treba da iskažu samo one mesece, kada su faktično vežbali upisani vežbači, inače ne;
b) glede broja vežbačkih dana vredi načelo, da se broji jedno vež-bačko veče kao cclina, t. j. kao vež-bački dan i to takoder i u slučaju, ako je telovežba trajala nekoliko sati. Naravno, za svaku vežbačku kategoriju treba to navesti posebno. N. pr. ako društvo ima jedno veče vežbu dece,
■Mini neкл ааавашашшшшшшаш ииа——
kapak; bulva = samo oko; rasy = trepavica; oboči = obrve; rameno — rame; loket lakat; ruka = šaka; dlan == dlan; palec = palač; ukazo* vaček = kažiprst; prostredni prst = veliki (srednji) prst; mezenec ili pr-stennik = do mali prst (zlatan prst =n prstenjak); mallček = mali prst; kloub — članak; nehet = nokat.
Telo inoje.
(Pokračovani.)
Časti ust jsou: čelist’ horni a čelist’ dolni; ret dolni a horni, dasne, zu-by, jazyk a patro.
Časti oka jsou: dve vička, a bulva. Na vičkach jsou fasy. Nad očima je oboči.
Časti paži jsou: rameno, loket a ruka. Časti ruky jsou: dlan a prsty.
Prsty se jmenuji: palec, ukazova* ček, prostredni prst, mezenec (prsten-nik). a maliček.
Na prstcch jsou kloubv a nehty.
Ktere jsou časti ust? — Ktere jsou časti oka? — Co jest nad očima? --Ktere jsou časti paži? — Ktere jsou časti ruky? — Jak se jmenuji prstv?
—	Co jest na prstech?
Češke reči koje su slične po obiiku našim rečima a imaju drugo značenje.
Odbirati = držati (novine); odboj = otpor, ustanak, buna; odbor = struka; odbornik = stručnjak; odbyt = proda; odbyti se čim koliv — zadovoljiti se ma čim; oddati se s kym = oženiti se (udati se); oddati se čemu = posvetiti se nečemu; odebrati se = spremiti se; odlika = kopija; odloučiti = odcliti.
naraštaja, muškoga članstva, to se on= da upiše po jedan vežbački dan za decu, naraštaj i članstvo, iako je telo* vežba dece trajala 1 sat, naraštaja ta koder 1 sat, dok članstva pak 2 sata;
c) največa nejasnoča vlada pri nc* kim društvima glede celokupnog go-dišnjeg pohadanja telovežbe. Taj deo tabele sastavlja sc za svaki mesec na osnovu ukupnog posečivanja pojedinih vežbačkih dana s time, da sc poseči-vanjc svih vežbačkih dana, koji su se vršili dotičnog meseca, zbroji i upiše u odgovarajuču rubriku za odnosnu kategoriju vežbača. N. pr. članovi su imali u mesecu 6 vežbačkih dana. Pr-vog dana je bio poset 32, drugog dana 25, trečeg 34, četvrtog 37, petog 28, še-stog 30. Ukupni poset telovežbe bio je dakle u dotičnom mesecu 32 -r 25 + 34 -j- 37 + 28 + 30, dakle ukupno 186 osoba. Poprečno na sat dakle 186 deljeno sa 6 dana iznosi .31 osobu;
č) poprečni poset jednog vežbač-kog dana za svaku kategoriju pak debije se na isti način, ako se suma celo = kupnog poseta svih meseca razdeli s brojem vežbačkih dana u celoj godini. Ako je n. pr. u celoj godini vežbale ukupno u članskoj kategoriji 3218 osoba u 100 vežbačkih dana, poprečni po set 1 vežbačkog sata iznosi 3218 : 100, što daje 32.18 osoba i zadnji broj sl zaokruži na jednu decimalku;
d) u društvima, gde vežba pred njački zbor u posebn.in satovima, št(. je običaj samo po večim društvima upisuju se podaci o tim vežbama u za to odredene rubrike.
9. Ime načelnika i načelnice za prošlu godinu treba navesti imenično. Dalje pak upiše se brojčano. koliko ima društvo prednjaka s ispitima. Broj prednjaka te specifikacija glede ispita mora biti dakle isto. Predrijačke pomočnike i pripravnike treba navesti posebno, kako se to vidi iz tiskanice. Strogo treba paziti, da se nc zamene ispiti prednjaka s ispitima onih, koji ih nemaju. To je važno, da se prosudi stanje ispitanih prednjaka.
10. Napišite tačno sve, što traži statistički iskaz glede javnih nastupa. Iskustva nam pokazuju, da se često puta ne slažu brojke koje navadaju pojedina društva s onima u zbilji. Zato treba takoder i u toni pogledu po svetiti više pažnje i tačnosti.
11. Ponovno upozeravamo sve bratske jedinice, da statistički rad iz vedu pravovremeneno i tačno, bez ika-kovih uvečavanja i preteravanja. Sokolska statistika treba da služi da se utvrdi pravo stanje organizacije. Na drugoj strani pak potrebno je da se statistika sastavi čim pre, a ne tek na-kon bezbrojn.h urgenca i sa zakašnje-njem od čak i nekoliko .meseci. Zato je dužnost župskih statističkih otseka, da odmah po 15. februaru urgiraju sta tističke iskaze kod svih društava, ko ja ih nebi do predvidenog dana povra tila župi ispunjene te da eventualno pošalju kasnijc na račun jediniea, koje su u tome zakasnile, i svoje organe, da sc što pre sakupe za cclu župu stati stički iskazi, kako bi se nakon topa mogli odmah da pošalju Savezu.
Beograd, 1. februara 1932.
Savezni statistički otsek.
Upozorenie svim bralskim slalisličkim oisecima!
Prema zaključiu zadnjeg zbora župskih statističara, održanog u lieo gradu od 23. januara, sva stastisticka korespondenca ima se slati savezncfi
Četrnaesti čas.
(Na beogradskom radiu u utorak 19. II. 1932. u 19 časova).
Po prvoj vrsti, a po tipu »orač« i »meč« još se menjaju imenice muškoga roda koje sc svršavaju u prvom pa dežu jednine na meki ili srednji suglasnik.
Imenice koje se svršavaju na meki ili srednji suglasnik su na pr.:
Klič = ključ; muž = čovek; kri/ ~ krst; tovaryš — pomočnik, kalfa; koš = koš; stroj = mašina (stroj); napoj = piče; obličej lice; čaj, kraj, zlodej = zločinac; zavoj — veo: pokoj =r soba; staj = staja; zet’ r-zet; chot’ = suprug, supruga; plašt’ ---plast; cisar■ = car; hospodar, ekonom; knihar = knjigovezac; kovar = kovač; Ihaf = lažnjivac; rvtir vitez; talir = tank; malif = slikar; lekaf -•= lekar; sochar = vajar; kalamar ma-stionica; dedič — naslednik; za.iie zec; cizinec = stranae; mesic = mesec; kral = kralj; chmel — hmel; cil
—	cilj; datel = urma (datulja); koukol = kukolj; jetel = detelina; motvl = leptir; ocel rz Čelik; zfetel — obzir; knez = sveštenik; vitez = pobednik; peniz = novac.
Sve ovc imenice menjaju sc po tipu; orač i meč:
	Biče	stvar
	Singular:	
nom.	orač	meč
gen.	orače	meče
dat.	orači, oračovi	meči
ak.	orače	meč
vok.	orači!	meči!
lok.	orači, oračovi	meo
inst.	oračem	meČMv
%
Rosija - Foiasler + društvo жгк ostguraifcje i reosiguranfe * Beograd
tajništvu u Beograd, koje zatim raz* deljuje dopise pojedinim referentima. Ne šaljite dakle ništa u Ljubljanu niti kamo drugamo. Zdravo!
Za savezm statistički otsek: V. Švajgar, s. r.
*
Ese načeinišlva i ie&ničkog odbora Saveza SKJ
Prednjačiti ispiil
Pred komisijom za župske pred-njačke ispitc, ko ju su sačinjavali brat Jesih, član sav. TO kao pretsednik i članovi braea: Lubej, Šukljc, Vrhove i dr. Mis, položili su župski prednjački ispit:
sestra Engelman Milena i braća: Longika Bogomir, Pustišck Ivko i Ru-dolf Milan, svi članovi »Ljubljanskog Sokola«.
Pretsednik ispitne komisije: Jesih, s. r.
Sokolska radio -predavanja
Sledeča sokolska radio-predavanja drže sc (radio-stanica Beograd):
dne 12. o. m. predaje br. Nenad Rajič o temi: »Sokolstvo i porodica«;
dne 19. o. m. predaje br. Dura Br-zakovič o temi: »O sokolskoj disciplini«. —
Predavanja se održavaju svakog •,'ctka od 20 do 20.30 sati.
Smrt danskog pisca Sophus Mi-chaelisa. Dne 28. januara umro je ču-veni danski pisac Sophus Michaelis, ija su dela prevodna na razne Strane jezike. Najpoznatija su mu dela »Go* lina 1812«, »Aebelo« i »Grči i barbari«, a od njegovih drama »Revolucijska svadba«, koja se više puta davala
i	na našim pozornicama.
Smrt brata Maksa Detička, U svojim najboljim godinama umro je u ('elju prošlog meseca vredni nacionalni i sokolski radnik brat Maks Deti-ček. Kao vatren nacionalist nakon pre* vrata godine 1918. stavio se u službu narodne vlade i otišao kao dobrovo* Ijac u Korušku, gde je bio komandant jednog odreda dobrovoljaca. Koliki je uživao ugled pokazao je pogreb, na kujem su, pored mnoštva naroda i pretstavnika vlasti, učestvovali korporativno Sokoli iz Celja i okoline u odorama sa zastavom, lovci i ostali.
50-godišnjica češke Ustredni tna* tiče školske. U proslavu svoje 50-go-dišnjice Ustredni matica školska izda* la je .krasnu spomenicu, u kojoj je prikazan sav upravo ogromni, a ujedno
i	podrobni rad ove nacionalne institucije za češke školu u ugroženim i cks* poniranim krajevima čehoslovačke.
Smrt Dimitrija Niševa. Dne 28. januara umro je u Sofiji u 78 godini poznati bugarski publicista i veliki
Sloven Dimitrije Nišev. Svojedobno izdavao je novine »Svobodno mne* nie«, »Brardi« i »Otac Pajsije«. 1 za vreme rala otvoreno je iskazivao svoje duboko slovensko osečanje, te je tako n. pr. člankom o proslavi Jana Husa godine 1915. pozivao na borbu pro-tiv Austrije. Kada je radi ovoga usle-dila intervencija Austrije u Sofiji, Nišev je onda odgovorio na ovo besplat-nim deljenjem ovog članka.
Velik porast stanovništva u Poljsko/. Prema ovogodišnjoj statistici brojno stanje pučanstva u republici Poljsko j iznosi več preko 32,000.000 Stanovnika. Od oslobodenja u godini 1918 porast iznosi preko 3,000.000. Prema ovome Poljska se može da smatra medu slovenske velevlasti.
a
»Sokolič«, list za naraštaj Sokola kraljevine Jugoslavije. Januarski broj donosi ovaj sadržaj: f Br. dr. Josip Scheiner. — Nova naslovna strana »So-količa«. — Poslanica sokolskoj omladi-ni. — Br. dr. .Tindra Vaniček. — Kralj Aleksandar u Nikšiču. — Slike iz albanske golgote. — Sprave čeliče miši-
čje. — Kako i koliko moramo rad!ti.
— Spremite se za Prag! — Kako su brojčano rasli svesokolski sietovi u Pragu. — Slikanje mozaikom, — Ko danas vlada u svetu. — Naši Pesnici.
— Radovi našeg naraštaja. — Glasnik.
Pored svog biranog i zanimljivog sadržaja »Sokolič« i ovoga puta donosi lep broj veoma uspelih slika. Svojom vanjskom i sadržajnom opremom naš »Sokolič« je jedan od ponajboljih omta-dinskih listova u zemlji. Godišnja pret-pJata Din 20’—-.
J. Špicar: Martin Napuhek. (Slo-venački). U izdanju tiskare »Merkur« u Ljubljani izišla je omladinska igra »Martin Napuhek«, koja je naročite namenjena sokolskoj omladini, j er na-glasuje, da je zdravlje vrednije od svakog bogatstva, časti i priznanja Iznad svega pak kao luč žari majčina ljubav prema izgubljenem sinu. Igra sama ne zahteva velik aparat ni kom-plikovane scenerije te se radi toga može veoma lako da svugde uprizoruje. Gde se prireduju omladinske igre, do-gada se, da bi tu rado sudelovala sva deca, pa je i stoga gledišta ova igra veoma zgodna, jer ima uioga naročito kračih za početnike i najmlade. Igru toplo preporučamo našim sokolskim
i	pozorišnim otsecima.
mki
ŽE'p a Ш jelo v ar
SOKOLSKO DUŠTVO KRIŽEVCI, t Brat Dragutin Kolarič.
Navršivši 55 godina zemskog života ostavi nas iznenada zauvek na sam Badnjak pr. god. naš starosta br
. ' ' -
•r iirai Dragutin Kolarič
Dragutin Kolarič. Preko pola svoga veka posvetio je sokolskoj ideji, njezi-nom propagiranju i sokolskom radu. Bio je medu onima, koji su u našemu gradu osnovali god. 1904. sokolsko društvo, koje ga je odmah i biralo u upravni odbor, a od godine 1907. do 1914. poverilo mu dužnost tajnika. Kad je buknuo svetski rat maran taj-
nik spremio je društvenu imovinu, a u povoljnim prilikama u slobodnoj otadžbini oživio opet društvo 1918. god. kao njegov podstarosta. Godine 1921. biran je za starostu i na tom je položaju ostao do svoje smrti. Kao oduševljen i zanosan Soko našao je priznanja i u široj našoj sokolskoj obitelji. Župa ga je postavila za svog podstarešinu god. 1919., a od 1921. do 1927. god. vršio je funkciju župskog starešine. Godine 1928. odlikovan je sa strane Sokolskog Saveza »Priznanjem za sokolski rad kao starosta žu-pe«. U samom mestu uživao je dužno peštovanje. Građani ga birali za grad-skog zastopnika neprestano od godine 1919., a god. 1929. imenovan je na čelo gradske opštinc kao njezin načelnik. Povrh toga nalazio se u upravi mesnog Vatrogasnog društva, bio je pretsednik Jadranske straže i ^ Aerokluba te dugogodišnji blagajnik Lo-vačkog društva. Zbog svog rada na svim spomenutim područjima nosio je odlikovanje Sv. Save V. i IV. reda te Jugoslovenske krune V. reda.
Sokolstvo bila je oznaka cele ličnosti pokojnog našeg brata. Osečao je narodno i slovenski, demokratski je istupao, a značaj mu je bio čist i eu-doredan. Dugotrajno njegovo trude-nje i postojan rad bili su u pravom sokolskom duhu sa svesnim ciljem da pomogne sa svim svojim silama ostvarenju sokolskih ideala na dobro cclog našeg ujedinjenog naroda. lom naprezanju davao je on čitavu svoju dušu i celo svoje srce, kako je čbveka
i	Sokola dostojno. Neka je večan i haran spomen bratu Kolariču!
Župa Kranj
SOKOLSKO DRUŠTVO ŠKOFJA LOKA.
Letošnja skupščina škofjeloškega Sokola, ki se je vršila ob prav častni udeležbi članstva 16. januarja v veliki ’vorani Doma, je bila ponovni in neovrgljiv dokaz krepkega razmaha sokolske misli v škofjeloškem okolišu. Z bratskim pozdravom na zbrane brate in sestre, 286 po številu, in glavarja Levičnika je otvoril občni zbor zaslužni podstarešlna br. Vinko Zahrastnik, ki opraviči zaradi obolelosti odsotnega starosto br. Franca Dolenca st., poznanega sokolskega pijonirja po vsej Gorenjski. Društveni iajnik br. Berčič Ivo prečita nato savezno poslanico, se pominja umrlih bratov in sester in nove, da ima društvo 402 pripadnika. Sokolsko delo se je zaradi 12 odsekov
v	društvu in zaradi pojačenega delo* vanja v vseh smereh jako povečalo in je tajniškega dela ogromno. Sej je bilo 13 in 1 slavnostni občni zbor ob 25= letnici društva. Lep razmah je pokazal gledališki odsek pod predsedstvom br. Košce, ukinjeno pa je bilo delovanje nogometnega odseka.
Blagajnik br. Franc Dolenc ml. iz* reka svoje priznanje članstvu, ki je kljub ncpovoljnim gospodarskim raz* meram plačevalo članarirm točno in so zaostanki prav neznatni. Čas narekuje tudi sokolskim društvom največje varčevanje in podvojeno delavnost, da ostanejo društvene finance v ravnovesju. Naraščajoča brezposelnost, ki posega tudi med Sokole, otvarja vprašanje temeljite organizacije socialnega odseka, ‘ki naj najpotrebnejšim pomaga. Škofjeloški Sokol je imel lani za spoznanje manjši denarni promet, manjše dohodke od kina. manjše prejemke od raznih družabnih prireditev, a je vendar obče gospodarstvo prav zadovoljivo. Glavna blagajna in blagajna kina, knjižnice in nogometnega odseka izkazujejo 324.545.54 Din pro* meta. V preteklem letu smo zelo lopo proslavili društveno 25-letnico. N aha* vilo se je veliko slavnostnih in telovadnih krojev, naraščaj je dobil svoj prapor in se je izdala »Spominska knjiga«. Lep vir dohodka je bila tombola, čeprav so neprijatelji izvajali na-pram njej pravcati bojkot. Br. blagajnik pograja ravnanje onih bratov in sester, ki le preveč radi pozabljajo ra moralne dolžnosti Sokola. Pot v Sokolski dom jc vselej prva, potem sela smejo voditi želje drugam. Blagajnik prejme po predlogu preglednika br. Rojica Jakoba absolutorij.
Za telovadno razgibanost pove marsikaj zanimivega br. načelnik Rudolf Horvat. Stopamo v jubilejno Tvr-ševo leto, zato pa:	»V telovadnice
zbor!« Delo tehniškega zbora ni bilo lahko, Ker se je število telovadečih oddelkov z dijaki in podčastniki povišalo, poleg tega pa so se tudi vrste ostalih telovadcev okrepile. Telovadni obisk je bil povprečno na urb; pri čla* nih 30, vojakov 25, dijakov mlekarske šole 14, članic 15, moškega naraščaja 21, ženskega naraščaja 17, moške dece 28 in ženske dece 23. Vrhu tega sc je brigal prednjački zbor za telovadno delo v Retečah. Načelnik izreka po* sebno priznanje vaditelju br. Košci, omenja potek društvenega telovadnega tečaja, javni nastop v Retečah in izle-
te v bližnjo okolico. Vzpodbudno poudarja bi’. Horvat važnost telesne vzgoje za starejše ljudi. Njegovemu pozivu za obisk telovadbe se odzove :8 starejših bratov. Za razvoj lahke atletike je nujno potrebno letno telo* vadišee.
Prosvetar br. Vojteh Debeljak navaja v podrobnostih, delo tega odseka. Predavanja, nagovori in slavnostni govori so izšli iz prosvetnega dela, ki je z ustanovitvijo .SKJ posebno 'važno. Važen sokolski dokument je »Spominski spis«, ki v vseh podrobnostih očrta društveno 25-letno delo. Prosvetar omenja naklonjenost časopisja. Zveze kulturnih društev in pripominja po daljšem nagovoru, da mora biti temeljni smoter dobrega Sokola zavest slovanskega bratstva m preko njega človeštva sploh.
Zdravnik dr. Jože Rant oriše zdravstveno stanje članstva, ki se redno pregleduje. Lekarna posluje stalno.
Kot knjižničar navaja br. Rudolf Horvat, da število obiskovalcev pada in posebno meščani malo čitajo. Izgovor, da manjka novih knjig, ne drži, ker šteje knjižnica 3526 izvodov in je ustanova med najmočnejšimi na deže-
li.	Prirastek na knjigah jc 181, 27 knjig pa sta darovala br. Burdych in Rojic.
Za smučarski odsek, ki je v društvu na posebno simpatičnem glasu, poroča br. Rado Thaler. Smučarji so se številčno in tehnično utrdili. Sokol šteje 23 parov društvenih smuči, medtem ko imajo smučarji sami 34 parov smuči. Odsek šteje 83 članov in goji smuko vse. od dece do starejših članov in članic. Prva smučarska tekma je vzbudila mnogo Zanimanja. Odsek jc delaven, v dobrem vodstvu in bo k proevitu te lepe športne panoge lahko še mnogo doprinesel.
Predsednik dramskega odseka br. France Košen je idealen sokolski tvorec in tako je bilo tudi njegovo poro* čilo. Skoro v preskromni obliki je po* grajal poročevalec one člane, ki ne poprimejo za nobeno delo, — a so jih polna usta kritike. Trnjeva je bila pot gledališča, ker je bilo treba graditi po* vsem na novo. Kljub malone nepremagljivim oviram so šle na oder igre: Namišljeni bolnik, Charlejeva teta. Mati, Peg, srček moj, Užitkarji, Trije vaški svetniki, Bajka, Poncdeljkarji in Čajanka. Po nekaterih željah navaja br. Kcšca smotre, ki so vodili do ustanovitve mladinskega odseka.
pimllimmilliaiMIliuiUlMailtilinilllinitlllliitllllliHlllllliHiiiiiiiiiiiiiMiiilliiiuiltliilil
Ofoavešženje!
Da se omoguči nabav a k knjige br. Malina „Udžhcnik češkog jezika4' svakome, koji se odlučio da putuje na slet u Prag, snizili smo cenu svakom primerku na 15 Din (mcs!o 25 Din).
U štampi je od isiog pisca informativna knjiga „ČeSjoslovcsčlca i Čejjoslovaci44, koja če poslu-žiti istoj svrsi kao „ (Jdžbenik“. Cena
i	ovoj knjiži biče 15 Din.
JugosJovenska Sokolska Matica, Lfubl/ana
Plural:
pom. orači, oračove gen, oraču, oračuv dat. oračum ak.	orače
vok. kao nominativ lok. oračich
inst. orači
mece, mecove meču, mečuv mečum meče
mečfch
meči
ista razaznajemo čulom vida?
Oči imamo, da njima gledamo, Sta je oko nas, i šta se oko nas dogada. Raspoznajemo vidom da je sneg beo, trava zelena, nebesni svod modar (plav), krv ervena, slama žuta, ugalj crn, staklo prozračno, drvo nepro* zračno.
Čulom vida razaznajemo, da je lopta okrugla, valjak obal, krajcara okrugla, kula visoka, kolibica niška, konj velik, miš rnalen, motka dugačka, pisaljka kratka, drum širok, stuziea uzuna, lenjir ravan, srp ukrivljen.
Ima takode nekih ljudi, koji očima ništa ne vide. Taki ljudi nomaju vida. Slepi su.
Neznđmd slovička:
Pozorovati = gledati, potriti; koleni — oko; eliti sc == dogadati se; rozeznavati = raspoznavati; obloha
svod nebeški; uhcl = ugalj; sklo ~ staklo; pruhledny = prozračan; nepruhlednv = nepvozračan; mič = lopta; kulaty = okrugao =; valeč = valjak; obly ~ obal; okrouhly = okrugao; včž — toranj; chaloupka —-kolibica; bidlo — motka; tužka = pisaljka; silnice = cesta; stežka — sta* žica; pravitko — lenjir; pfimy — ravan; krivy kriv; nektefi = nekoji; lide - ljudi.
Co zrakem poznavame?
Oči mame, abychom jimi pozoro-vali co kolem nas jest a co kolem nas se dčje.
Rozeznavame zrakem, že snih je bilv, trava zelena, obloha modra, krev červena, slama žluta, uhel černv, sklo priihledne, drevo nepriihlcdne.
Zrakem poznavame, že mič je ku-laty, valeč oblv, krejcar okrouhly, vež vvsoka, chaloupka nizka, kun veliky, mvš mala, bidlo dlouhe, tuŽKa kratka, silnice široka, stežka uzka, pravitko prime, srp krivy.
Jsou take nektefi lide. ktefi oči* ma nie nevidi. Takovy zraku nemaji. Jsou slepi.
Otazky.
Proč mame oči? — Co zrakem rozeznavame? — Go ještč zrakem po* znavame? — Jsou taky nčktefi lide, ktefi očima nic nevidi? — Maji zraku takovi? Jak se jmenuji lide, ktefi zra* ku nemaji?
Češke reči koje su slične po obliku našim rečima a imaju drugo značenje.
Odložiti (kabat) — skinuti (ka-put); odporučiti = preporučiti; odpraviti — pogubiti; odpust — oproštaj; odpustiti oprostiti; ohlas == odziv; ohfed — obzir; omrdčen = omadijan; opis =: prepis; opora — oslonac; oprava — popravka; osa — osovina.
(Nastavičc sc.)
WWYWY>VVVVyyyyVVyy
Jesam li poslao prelplaiu za sokolske lislove Z
Susret Augusia Šenoe sa Praškim Sokolom 1862 g.
Skoro slavičemo stogodišnjicu ro-denja neumrlog osnivača slovenskog Sokolstva dr. Miroslava lyrša, pa nije bez interesa izneti utiske našeg najve-čega romanopisca Augusta Šenoe, koji je u vreme osnutka prvoga sokolskoga društva boravio na študijama u Pragu
i	podjedno saradivao u mnogim po-znatim jugoslovenskim listovima kao dopisnik.
Kako jc poznato iz istorije Sokolstva, prvo sokolsko društvo osnovano je na prvoj glavnoj skupštini dana 16. januara 1832., na kojoj skupštini je izabran prvim starešinom društva Jin-dfih Fiigner, a prvim njegovim zamc-menikom dr. Miroslav Tyrš.
Iste godine bio jc Šcnoa sa ostalim gradanstvom Praga na uspelom izletu na gori Rip. Taj izlet prireduju Praža-ni u proslavu Durdev-dana. Durdevdan pada uvek na 24. aprila, pa se je Senoa na taj dan godine 1862. susreo s jed-nom grupom praških Sokola tri meseca iza osnutka prvoga sokokskoga društva u Pragu. Taj susretaj opisuje Senoa u dopisu, koji je izašao u 102. broju za-grebačkog časopisa »Pozor« godine 1862. Držim, da taj dopis po prvi put spominje Sokolstvo u našoj žurnali* stici.
U tom dopisu Senoa opisuje, kako jc pošao na izlet sa Pražanima u slavu Đurđev-dana, na brdo Kip kod Praga, za koje narodna predaja Ceha pripo-veda, da se je na toj 4000 stopa viso-koj strrnoj klisurini zaustavio Vojvoda Čeh dovevši Čehe u današnja (,'ešku i oprostio sa bratom Lehom, koji je po* šao dalje prema istoku, tražeči za svoj narod novu postojbinu.
Senoa jc sav ushičen nad lepotom toga kraja, i kaže da nema lepšeg mesta za proslavu mladog proleča i pro-leča slovenskoga naroda, koji se tada počeo bujnije razvijati nego ikada pre.
Citiramo taj odtomak dopisa časopisa »Pozor« u originalu, jer jc zanim-ljiv ne samo kao interesantan detalj u istoriji Sokolstva, nego i kao dokaz oduševljenog sveslovenskog osečaja našega velikoga pesnika:
»Pjevačko društvo »Hlahol« i girn-nastičko društvo »Sokol«, dodjoše ranim jutrom u praški kolodvor a njima se pridruži mnogo mladjih spasitclja, djaka i zrelih gradjana, krasan niz go-spojica, sve u narodnom odijelu.
Kad je izletio zviždcei parostroj pozdravi putnikc na bedemima sakup-ljena množina veselim »Slava«. Moglo je biti svih skupa do 1500 putnika, pa iz svih grla zaori, kad su se s Pragom rastajali gromka pjesina »Složno složno bračo mila! A ovako pjevasmo ci-jclim putem. Došav u zadnju postaju, Veltrus, nadjemo ondje več mnogo Seljaka s glazbom, koja je svirala »Hej Sloveni!«
Od tc postaje do Kipa ima jošte dva debela sata, dakle dosta daleko pješke iei, medjutim su Češki seljaci več pripravili priliku, tc nas spratili u sto velikih kola. Kad si proletio cijelu cestu, pušila se ova, kako sc nebi mo-žebiti bolje, da se Žiškina vojska ustala.
U prvim kolima sviraše seoska glazba, na njoj »Hlahol« sa svojim barjakom, na kom se prcvijao naslikan češki lav Lumirova harfa; a za ovnna pješke 300 članova »Sokola« zaogrnuti bijelim ruhom i ervenom košuljom, so* kolsko pero ustaknuše za sešire, a /л-škine batine u ruke. Pred njima nošena je trobojna zastava.
Za »Sokolom« vožahu se drugi gosti bez broja.
Prolazismo krasnom okolicom. Sad umakosmo u krasno cvatuei vodnjak, sad dodjosmo na zelene livade, tu je ravno polje, ondje rijeka Laba, a tik nje se nanizale bijele klisurine.
Kud god smo se vozili vijahu se istaknute slovenske zastave, prozori urešeni natpisima, pred kučama naki* deni seljaci i seljakinjc kličuči: Slava Česima! Slava Slovenima!« Osobito se odlikovalo selo pod »Ripom«, zvano »Čtenaves«, koje su nakitili što su bolje mogli.
Narod pripovjeda, da je u tom selu pokopan vojvoda Ceh.
Kad smo bili injestu na domaku, zazvone zvona, zagrmc mužari, sve je jiovrvjelo pred nas.
Na kraju sela podigoše seljaci sla-voluk od zelena granja, a na njemu je bilo napisano: »Gdjc je stao tu i stoji svejednako Čeh«.
Dalje opisuje Šcnoa to dušcvljcno raspoloženje izletnika, koji se poine-šaše medu seljački narod, meilu koji je došao takoder jedan od vetnih čeških narodnih aristokrata knez dr.
Thurn Taksis.
Tekom zabave palo je mnogo lepiti zdravica, a jedan češki seijak opaziv na šenoi ilirsku surku došao je k r.jemu
i	nazdravio mu kao članu hrvatskog velikog slovenskog stabla.
Iz ovoga maloga odlomka opisa vidi se, da je Soko odmah po svom osnutku kao isključivo narodna organizacija sudelovao u svim znatnim^ narodnim češkim proslavama, naglašuju-či tako da mu je cilj pored hzičkog odgoja naroda i gajenje nacionalne sve-sti češkoga naroda, koji sc tada budio iz.svoga dugogodišnjeg sna na nov kulturni i nacionalni život
Vočei: Evgen-: - Naštet.
Za upravni odbor, gospodarsko instanco društva, govori br. Dolenc ' Franc ml. Sokol bo rešil pereče vprašanje zvočnega kina, letnega telovadišča in prezidave sprednjega trakta Sokolskega doma.
V	Sokolu delujejo poleg navedenih še orkestralni, pevski, veselični, narodno-obrambni, socijalni in strelski odseki.
Po določitvi članarine na mesečnih 6 Din, v katere je vštet 1 Din za socijalni sklad, se predlaga župi v po* trditev uprava, ki jo vodi zopet br. Dolenc Franc st.
Društvena skupščina je končala v lepem soglasju. Posebno razveseljiva je bila debata pri nekaterih poročilih. To kaže, da omrtvelost vendarle ni zašla predaleč in da se široke vrste članstva živo zavzemajo za še lepšo delovanje Sokola.
Skupščino je zaključil br. podsta* rešina s pozivom, da zakličejo zbrani trikratni »Zdravo« svojemu vladarju in prvemu starešini SKJ, kar se je tudi zgodilo.
SOKOLSKO DRUŠTVO DOB PRI DOMŽALAH.
Naš Sokol je imel v narodni šoli 24. januarja t. 1. glavno skunščino nri 75% udeležbi članstva. Sokolsko župo je zastopal delegat brat Štravs, b.at starosta Matičič je pozdravil glavno skupščino, grajal neopravično odsotnost posameznikov in podelil besedo bratu tajniku Urbančiču. Ta je z živo besedo govoril o 100 letnici sokolskega uzornika Tyrša, dalje o smrti dr. Scheinerja, ki je pred nekolikimi dne-
vi	ugrabila naj večjega Sokola in Slo* vana brata starosto čehoslovenskega Sokolstva. Brat Мауег je prebral spomenico in savezno poslanico. Podal nam je tudi načelniško poročilo, ki pa ne bo razveseljivo, dokler si društvo ne oskrbi lastne telovadnice. V 1. 1931. so v poletnih mesecih telovadili samo naraščajniki in deca pod vodstvom brata Маусга, dasi so imeli drugega načelnike, kateri ni mogel organizirati članske telovadbe. V I. 1932. prevzame načelništvo brat Мауег in s tem bo rešena telovadna kriza v tem društvu.
—	Vsa denarna poročila je obdelal br blagajnik Pangre, ki je tudi pojasnil društveni proračun za prihodnje leto in nam pokazal prometa Din 25.533.50. Br. Pangre je dobil soglasno absoluto-rij. O vseh nadaljnih točkah dnevnega reda jc govoril br. tajnik Urbančič in povsem zadostil § 23. točke 1—7 društvenih pravil. Sokolski župi sc je soglasno priporočilo v potrditev novo društveno upravo, ki ima po večini dosedanje funkcijonarje, a novi so iz okohških vasi Vir, Št. Vid, Brdo in г-	,in to bratje: Arnež, dr
Kom o tar Ciril, Leon Terstenjak. Peian Ivan Bitene Franjo in Leštan Avgust Dobski Sokol je razširil svoje peruti od tostran Bistrice do Črnega grabna. tt	Sokolice	so- na predlog brata
Urbančiča nabrale 106 50 Din za «la-dujoce sokolske pripadnike v pasivnih krajih. Brat starosta je pokrenil še razgovor o vsesokolskem zletu v Pra-gi m župnem zletu v Ljubljani, ki je zelo živahen. Brat tajnik je pozval vse članstvo, da si oskrbi kroj. Preden je brat starosta zaključil lepo uspelo skupščino, je župni delegat brat Štravs čestital društvu k uspešnemu delu v letu 1931.,^ in radi lepega društvenega r^maha želel še lepše uspehe v letu 1У32. pri urejeni telovadbi. Zdravo!
SOKOLSKO DRUŠTVO GROSUPLJE.
Letna glavna skupščina Sokolskega društva Grosuplje se je vršila 10.
januarja 1932. dopoldne, popoldne in zvečer pa je vprizorilo društvo pod neumorno pridnim in spretnim režiserjem br. Čukom veseloigro »Maks v škripcih«, ki jc izpadla v polno zadovoljnost občinstva, ki je dvorano zasedlo v lepem številu. Vsi igralci in igralke so rešili svoje vloge prav dobro in pokazali, da so si že v visoki meri prisvojili oderska tla. Dvorana je bila polna burnega odobravanja
Želimo, da se zopet kmalu snidemo v hramu Talije.
Župa Maribor
III.	ŽUPNI PREDNJAŠKI TEČAJ V PTUJU.
Sokolska župa Maribor je priredila tudi letos 14-dnevni župni prednja-ški tečaj v Ptuju, m to od 4. do vključno 17. januarja 1932.
Tečaj je posečalo 22 članov in 7 članic. Predavanja so se vršila vsak dan od 7. do 11. ure in od 14. do 18. ure, deloma v telovadnici deške os* novne šole, deloma v risalnici meščan* ske šole. Vsi tečajniki so z velikim za* nimanjem sledili predavanjem, marlji* vo sodelovali in brez izjeme zelo redno posečali ure. Vsi tečajniki so morali poleg .rednih ur posečati še telovadbo članstva, člani pa pouk v streljanju.
Razen rednih ur v tečaju, je priredil društveni prosvetni odsek po večerih še več predavanj m debatnih sestankov. Dne 6. januarja je predaval br. Skaza o temi »Bratstvo, svoboda, enakost«, 7. januarja br. dr. Brenčič o negi zobovja, 9. januarja br. mr. Orožen o podrobnem prosvetnem delu na deželi, 10. januarja br. Senčar Milko temo Sokol, naš kmet in ‘gospodarska kriza, 13. januarja br. dr. Štuhec o tuberkulozi in 16. januarja na poslovilnem večeru br. Cepuder o prosvetnem delu na deželi. Med tečajem se je tečajnikom tudi predvajal film o vsesokolskem zletu v Pragi 1. 1926. in filmi hig. zavoda v Ljubljani o jetiki in spolnih boleznih.
Kako naj se vrši prosvetno delo med naraščajem in deco, sta pokazala tečajnikom družabna popoldneva za deco in naraščaj v Mladiki. Ob priliki družabnega popoldneva za deco se je vršila tudi otvoritev lutkovnega gleda^ lišča, ki ga je napravil za društvo br. Hasl. Otvoritev, za katero je vladalo med članstvom, posebno pa med decd, veliko zanimanje, je posetil tudi župni prosvetar br. Lrntner. Na družabnem popoldnevu naraščaja je predaval br. Smodič o zgodovini Ptuja, lutkovno gledališče pa je dalo Cankarjevega Petra Klepca, nakar je bila predstava z društvenim kinom Pathe Baby. Na obeh popoldnevih so se vadile tudi sokolske pesmi.
Sokolsko društvo Ptuj je priredilo tečajnikom tudi poslovilni večer, ka* terega se je udeležilo tudi več pred* stavnikov oblasti, med njimi mestni načelnik br. Jerše, dne 17. januarja pa društveno akademijo članstva in nara* ščaja s sodelovanjem mladinskega zbora meščanske šole s pevovodjem br. Haslom in orkestrom dij. doma pod vodstvom br. Novotnyja. S. K.
SOKOLSKO DRUŠTVO
MARIBOR I.
V	soboto, 16. januarja jc bil v kadetnici III. redni občni zbor Sokolske: ga društva Maribor 1. Navzočih je bilo okoli 150 članov. Potek zborovanja in poročila posameznih funkcijonarjev so najlepši dokaz, da jc mlado društvo razpletlo svoje korenine po vsem V. okraju Maribora z ono žilavostjo, ki je lastna le Sokolstvu.
Občni zbor je otvoril starosta br. dr. Pivko. V svojem govoru jc poudaril velik napredek in razmah društva, ki je stopilo s svojim krepkim delova* njem v vrsto vodilnih društev župe. Spomnil sc je tudi umrlega češkoslo* vaškega sokolskega velikana br. dr. Scheinerja. V njegov spomin so vsi navzoči vstali in mu zaklicali:	Slava!
Enako so se navzoči poklonili med letom umrlemu članstvu. — Poročilo tajnika br. Womerja je bilo zelo pregledno in izčrpno. Tajniške posle je vodil v najlepšem redu, za kar se mu je članstvo oddolžilo s soglasno pohvalo. — Načelnik br. Cilenšek je v jedrnatih in mestoma ostrih besedah orisal delo društva v telovadnici. Prireditve so bile:	akademija, društveni
nastop in proslava drž. praznika. Nadalje se je društvo udeležilo okrožnga in župnega zleta in nastopov na Pragerskem, pri Sv. Juriju, v Kamnici in Tcznu. Mnogokatera njegova kritika je bila upravičena in bo gotovo rodila uspeh.
Za radvanjsko četo je poročal br. Žuraj. Ilz njegovega poročila je razvid* no, da šteje četa 67 članov, pa tudi
4
članovi lulkarskog olseka Sokolskog društva Maribor I
drugače je njeno delovanje uspešno. — Br. prof. Kenda je podal pregled prosvetnega dela v društvu, ki je imelo v preteklem letu: 26 nagovorov pred vr* sto, 15 društvenih večerov, 12 gledaliških predstav. 1 kino»predstavo, 27 predavanj m 11 lutkovnih predstav. — Za dramski odsek je poročal br. Bajt. Poudaril je veliko aktivnost odseka in naštel vse letošnje predstave. Za teko* čo sezono pa pripravlja odsek še sledeča dela: »Navadni človk«, »Kraljičina z mrtvim srcem«, »Prisega o polnoči« in »Mabi«. Novost bo vprizarjanje predstav na prostem v poletnem času.
Blagajnik br. Zotter je poročal o denarnem prometu. Vsega je bilo 48 tisoč 696.10 Din dohodkov in 48.624 dinarjev izdatkov. Skupni promet je znašal 97.320.10 Din, Inventar društva je vreden 31.000 Din, fond za društveni dom pa je od 1008 D.n narastel na 14.256.05 Din. Nadalje je podal proračun za ureditev letnega telovadišča, za katerega je zemljišče velikodušno odstopila občina. Pozval je tudi članstvo, naj redneje plačuje članarino. V imenu revizorjev je poročal br Vrabl. Pohvalno se je izrazij o društvenem poslovanju in o blagajnikovem delu. Re* ferirala sta še za statistika in knjižničarja br. Kert, za tamburaše pa br. Mali j.
Po kraji h peripetijah jc br. sta* rosta prečital listo novega odbora, ki jo je navzoče članstvo navdušeno spre* jelo. Novo upravo tvorijo:	starosta
prof. Kenda, podstarosta Mohorko, načelnik Cilenšek, načelnica Kosova, prosvetar Matelič, tajnik Womer, blagajnik Zotter, statistik Podkubovšek, gospodar Skarabut, matrikar Guardi-ančič, društveni zdravnik dr. Sekula. Načelstvo odsekov:	gradbeni	odsek:
prof. Kenda, polk. Putnikovič, Zotter in Cilenšek; dramski odsek: Bajt Drago; lutkovni odsek: Cilenšek Vitoslav; tamburaški odsek: Malij Jože. Ostali odborniki: dr. Pivko, polkovnik Putnikovič, mag. svet. Rodošek, prof. Kenda Irma, Marguč Slavica, Cerkvenič in Golob. — Namestnika: Bajt in Rož* man. — Revizorji: kap. Šuster, ravnatelj Vrabl in Škofič. Imenovano je bilo tudi častno razsodišče. — Med slučaj* nostmi je spregovoril br. polk. Putnikovič, ki je poudaril tesno sodelovanje vojske in Sokolstva. H koncu je spre* govoril nekoliko besed še zastopnik župe br. Dojčinovič. Pozdravil je navzoče v imenu župe in ponovno pohvalil društveno delovanje. Nato je br. starosta zaključil občni zbor s pozivom k še intenzivnejšemu delovanju.
SOKOLSKO DRUŠTVO VUZENICA.
Ob prilično lepi udeležbi se je vr* šil v nedeljo 24. januarja v društveni sobi Sokolskega doma 13. redni občni zbor Sokola Muta-Vuzenica, na katerem se nam je podala precej jasna slika dela in napredovanja naše edinice. Tajniško poročilo je podal brat Voll-maier, ki je pokazalo delovanje odbora. Matrika izkazuje velik porast. ■ Blagajniško poročilo, kakor tudi načelniško in za odsek sokolski dom je podal br. J. Mravljak; izkazuje številčno prilično lep promet 24.100 Din, pol prejemkov, pol izdatkov, vendar posamezne postavke ne zadovoljujejo; saj znaša članarina Din 2100 jedva 20 odstotkov dohodkov, kal* pač ni zdra* vo razmerje. — Zanimivo je bilo na* čelniško poročilo, ki navaja, da vadi 6 vaditeljev 10 oddelkov izmed teh 7 v Vuzenici, 3 na Muti. Število vseh te* lovadečih je bilo v jeseni 140, od teh dece okroglo 100, naraščaja 30. Prire* dili smo javen nastop, dva pešizleta in aranžirali dve tekmi, sodelovali pa razen tega pri dveh nastopih. Delovanje zelo aktivno. — Sokolski dom izkazuje veliko padanje dohodkov, pač pa se je končno uredilo letno telovadišče in za prvo silo tudi obe telovadnici. Tudi prosvetarjevo poročilo br. Cvetka jc sicer izkazovalo mnogo aktivnih postavk (igre, 2 koncerta, akademijo, knjižnico, nagovore), vendar bi ob večjem zanimanju članstva bilo delovanje mnogo uspešnejše.
Po podanih poročilih je bil stavljen predlog, da naj se predlaga župi v odobrenje ves dosedanji odbor z dodatkom, da se kot zamenik prosve-tarja pritegne v odbor br. V. Perko. Članarina se je dolčila na 4 Din mesečno. — Ko je bil dnevni red izčr« pan, je br. podstarosta z apelom na večje zanimanj^ članstva za društvene prireditve zaključil zborovanje.
SOKOLSKO DRUŠTVO BELTINCI.
Sokolsko društvo Beltinci je imelo dne 24. januarja 1932. svoj redni letni občni zbor ob prisotnosti okrožnega odposlanca br. Nišlovicarja iz Murske Sobote in 56 članov našega društva.
Brat Anton Gaberc se je v svo* jem pozdravnem nagovoru spominjal umrlega staroste Saveza Slov. Sokol* stva in Čehoslov. obče sokolske br. Josipa Scheinerja. Navzoče članstvo je v počastitev njegovega spomina n&> govor poslušalo stoje.
Funkcijonarji so nato podali natančna poročila, ki jih je skupščina v celoti sprejela. Predlagana je bila župi sledeča društvena uprava: starosta A. Gaberc, podstarosta Milan Šprager, tajnica Štefanka Prešeren, načelnik A. Kosi, načelnica Suzana Kosovič, blagajnik Ivan Brumen. Brat Nišlovlcar jo (k sklepu izjavil, da je iz Dodanih
poročil videl, da imajo funkcijonarji mnogo volje do dela, prosil pa je, naj v bodoče ne smatramo vsake kritike za napad.
Zaključil je svoj govor z besedami:
»Sokol naj bo večno nezadovoljen, večno delaven.«
SOKOLSKA ČETA gV. TROJICA
V	SLOV. GORICAH.
Naša četa je imela pred kratkim svoj prvi redni občni zbor, ki ga je vodil starosta brat dr. Brunon Weixl. Velika soba pri br. Ernestu Golobu je bila nabito polna članic in članov, ki so s pozornostjo poslušali poročila društvenih funkcijonarjev.
Iz teh poročil je posneti, da je štela naša četa koncem leta 41 članov >n članic, 12 naraščajnikov in nara* ščajnic in 44 dece, telovadečih skupaj 62.
Kljub temu, da ni na razpolago primerne telovadnice in ne letnega telovadišča (telovadilo se je v zaduhli šol. sobi in na majhnem šolskem dvorišču), so vendar telovadci pod vodstvom agilnega načelnika br. Ferlinca in ostalih vaditeljev dosegli prav lepe uspehe, katere so pokazali o priliki javnih nastopov v Mariboru na župnem zletu, pri Sv. Lenartu na okrož* nem zletu, dalje na izletih pri Sv. Rupertu, ^ Barbari, Benediktu, Antunu Andražu ter pri domačem nastopu dne 16. junija 1931. in na slavnostni akademiji povodom proslave 1. de* cembra. Pri okrožnih tekmah je odnesla naša četa prvenstvo.
Jako živahno je bilo tudi prosvetno delovanje čete. Bilo je 84 govorov pred vrsto in 12 predavanj ter so se vprizorile štiri gledališke igre in sicer »Scapinove zvijače«, »Domen« in dve enodejanki. Nabavila se je minimalna knjižnica, ki šteje 40 knjig. Nakupilo se je tudi precej inventarja, katerega vrednost znaša nad 3200 dinarjev.
Župi se je predlagala sledeča uprava:	starosta br. dr. Brunon
Weixl, njegov namestnik br. Rajko Golob, načelnik br. Tone Ferlinc, načelnica sestra Alojzija Urbajsova, prosvetar br. Fran Golež, tajnica s. Anica Tomažičeva in blagajnik br. Jcsip Golob. V gledališki odsek sta bila izvoljena poleg br. prosvetarja še sestra Tinca dr. Weixk>va in br. Josip Golob.
Sledila so še predavanja br. prosvetarja o pomenu Sokolstva za Ju* goslovanstvo in o stoletnici rojstva dr. Miroslava Tyrša ter br. načelnika
o	vojaških olajšavah za člane SKJ, nakar je br. starosta zaključil v vsa* kem oziru dobro uspeli občni zbor.
Župa Novi Sađ
SOKOLSKO DRUŠTVO BACKA PALANKA.
Povlačenje starešine Sokolskog dru* štva brata Mira Mandiča.
Ono, što nas je toliko iznenadilo na ovogodišnjoj skupštini našega dru* štva — a koja je bila vrlo slabo po* sećena, čime se zastalno ne pokazuje ljubav i odanost sokolskoj misli — to je povlačenje višegodišnjeg i uvaže-nog brata Mandiča, starešine. Odluka brata starešine, da se povuče, nas je iznenadila tim pre, što nam je pifcna-to, koliko je sve uložio truda i koliko se zalagao za uspeh i napredak društva, kome je toliko vremena bio na čelu.
Brat Mandič nije figurirao, več je radio i radom davao primer svima. Zato je i stekao neograničeno pove-renje i simpatije naročito vežbačeg članstva.
Koliko je poverenje brat Mandič uživao, najbolji je dokaz jcdnoglasni izbor istog za starešinu i na ovogodišnjoj skupštini, iako je on još pre hiranja izjavio, da se ne može primiti nikakve funkcije.
Kako je brat Mandič i posle izbora i želje svih prisutnih, da se primi, ostao pri svo joj odluci, to je izazvalo žaljenje.
Mi žalimo, da je tako moralo biti, ali se ujedno nadamo, da on neče pre* stati tla i dalje vemosno sudeluje u radu, kao i do sada.
Veliki ideolog, pravi Šoko, a pri tom, iako na jednom zavidnom polo*
žaju svoga poziva, uvek slkroman, a u pogledu svoje osobe najviše. Do* sledan sokolskoj devizi: »Ni koristi ni slave«, ostaje primer: čoveka i So* kola.
Za novog starešinu Sokolskog dru-štv izabran je brat Branislav Stevanovič, upravitelj gradanske školc u
mestu. — P.
Župa Osifek
IZ UPRAVE ŽUPE.
Sednica izvršnog odbora, odrzana TV “Cpembra 1931. (prisutni: Petrovič, Vui<HČ, ing. Kvapil, Fišer, Beara, mr. ph. Borbaš, Gerbl, Komadina i Gam-berger), stvorila je sledeče važnije zaključke: Na predlog i izvešče društva Dakovo imenuje se uprava čete Bra-™V,CA (Ad/V-Stv.a Đak°vo) sa starešinom lohc Milivojem, zamenikom starešine Vračarič Mladenom, prosvetarom Ko-sanovič Josipom i načelnikom Noeal Franjom na čelu. — Na predlog čete Vera (društva Vukovar) imenuje se prosvetarom te čete brat Butrakovič Petar. Pročelnik GO brat Gerbl refe-riše o stiglim proračunima jedinica za god. 1932. god., tc se prihvačaju proračuni za 13 jedinica. Proračuni od 2 jedinice se ne odobravaju, več se vra-čaju radi ispravka. Zatim se, — vodeči računa o predlozima, iznesenim na sed-nici odbora delegata društava, — zaključuje, da se uputi preko uprave žu-pc odnosno Saveza predlog, da se sa-vezni doprinos društava za 1932. god. po članu snizi na 5 Din godišnje, a župski doprinos za 1932. god. da bude odreden sa 8 Din po članu godišnje-
—	Na predlog načelništva župe zaključuje se, da se za saveznu prednjačku školu predlože 5 brače i 2 sestre. Od uprave Saveza zatražiče se, — obzirom na brojno stanje župe, — minimum 5 besplatnih mesta. Na župski trošak ne može se u savezni tečaj poslati ni je dan natecatelj.
IZ PROSVETNOG ODBORA ŽUPE.
Proslava Stro8smayerove godišnji-ce rodenja. Sokolska župa Osijek zaključila je, da sve njene jedinice ne što dostojniji način proslave godišnjicu rodenja velikog vladike dana 4. febru-ara o. g. — svečanim posetima ili akademijama. Tamo, gde se to iz tehničkih razloga ne če moči organizovati, imače se u sedmici od 1. do 6. februara odr-žati prigodna predavanja o Strossms-yeru pred svim kategorijama vežbača
i	vcžbačica.
TEČAJ ČEŠKOG JEZIKA.
ŽPO zaključio je na svojoj zadnjoj sednici, da organizuje takoder tečaj za češki jezik za članove i prijatelje Sokolstva u Osijeku. Taj če tečaj biti besplatan. U okviru tečaja biti če odr-žavana i predavanja o historijskom, kulturnom i ekonomskom razvoju brat-skog naroda. Osim toga če se održa-vati specijalna predavanja o ovogodiš-njem svesokolskom sletu, o znameni* tostima Praga, te o svemu, što je vežno u vezj sa našim pohodom u Prag prigodom sletskih svečanosti. Sve prijave za tečaj imaju sc uputiti usmeno ili dopisnicom na tajništva Sokolskih društava u Osijeku ili telefonom na broj 10 (Sokolski dom, gornji grad).
BRATSKIM DRU5TVTMA I ČETAMA!
Skrečemo pažnju br. društvima i četama Sokolske župe Osijek, da prema odredbama župe »Sokolski Glasnik« donaša one izveštaje iz jedinica župe Osijek, koje mu službeno dostavi otsek za štampu prosvetnog odbora župe Osijek. Upućujemo stoga br. jedinice župe, da svoje izveštaje za »Sokolski Glasnik« šalju jedino preko prosvetnog odbora župe, jer ih uredništvo inače ne može da uvrštava.
,	Uredništvo.
IZ NAČELNIŠTVA ŽUPE.
U nedelju 17. januara održan je u Osijeku župski prednjački ispit. Is-pitnoj komisiji pretsedao je brat M. Vojinovič, I. zamenik načelnika Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije. Kao ispitivači su fungirali članovi komisi-
prednjačkl lečaj Sokolske župe Varaždin od 29. XI. do 20. XII. 1931. g.
je: D. Petrovič, starešina župe, ing. "M. Kvapil, načelnik župe, A. F. Stanc-tti, prosvetar župe, dr. D. Župnik, pro-čelnik lekarskog otseka župe i brat D. Muk, načelnik Sokolskog društva donji grad. Ispit su položili brača i sestre: Herceg Bara (Osijek d. g.), Markovič Antun (Osijek d. g ), Đurić Sofija (Vukovar), Ričko jura j (Slav. Požega) i Kneževič Andrija (Otok). Svi su proglašeni sposobnima za pred-njake.
Župa Sušah - Rijeka
SOKOLSKO DRUŠTVO TRSAT.
U nedelju dne 17. jan. održava-na jc glavna skupština društva, na ko* ju jc župa izaslala svoga izaslanika br. Antuna Margana. Skupštinu otvo* rio je dosadanji starešina br. Miro Kolacio te istaknuo smernice rada za g<>d. 1932., a nakon toga prešlo se na čitanje. referata pojedinih funkcione-ra, koji su bcz primetbe prihvačeni sa odobravanjem. Ove godine bio je rad u Sokolskom društvu jači, napose u brojčanom stanju svih kategorija, osim kod ženskog članstva. Prema torne vidi se, da je društvo imalo u prošloj godini lepog uspeha i da mora i ove godine nastaviti pojačanim snagama.
Posle čitanja referata prešlo se na hiranje novog odbora za poslovnu go-ilinu 1932. te je jednoglasno izabran sledeči odbor: starešina br. Miro Kolacio, zam. star. br. Florio Prešič, tajnik br. Budislav Rudan, prosvetar br. Fgidije Peltzer, načelnik br. Ivan Ve-Ijačič, načelnica s. Andela Glažar; članovi odbora su brača: Davor Borčič, Pero Omčikus, Marijan Volf, Da* ne Garapič, s. Paula Peltzer, Makso Glažar, Franjo Medija, I Pichler, Bo-riv Luznar, Roman Modrinac, Ivan Kobetič.
Osim ovih izabran je nadzorni odbor i sud časti. Nadamo se, da če' rad u ovoj godini biti plodniji tim pre, što su izabrana brača do sada po* kazala puno volje za rad na širenju Sokolstva.
Župa Varaždin
SOKOLSKA CETA U MACINCU.
Četa je osnovana 26. jula 1931. godine. Za kratko vreme od osnutka do danas sokolski se je rad u četi lepo razvio. Po izveštajima, koje su funkci-onari predložili glavnoj skupštini 17. januara 1932., mogu se videti rezultati toga rada.
Kako četa nema sprava, osim ka-rika, vežbale su se samo redovne i proste vežbe (te laka atletika i odbojka). Vežbaju sve kategorije redovito. Priredene su 2 akademije. Na župskom natecanju u Varaždinu postigla je če ta priznanje.
Prosvetar čete održao je 12 govora pred vrstom i 3 predavanja. 1. decembra svečano je proslavljen. Sokolski zavet položilo je 28 članova(*ica).
Uprava održala je 2 redovite sed* niče i 1 svečanu (1. decembra).
Četa raspolaže sa skromnim sred* stvima. Ukupni rashodi iznosili su Din 1438.35.
U god. 1932. ustrajnošču sadašnjih članova proširiče se polje rada i — nadamo se — broj članova čete.
Na čelo čete izabrani su: za sta* rešinu br. Nikola Jambrovič, načelnik br. Ivan Košak i tajnik te prosvetar br. Ladislav Valdec.
KOMEMORACIJA U VARAŽDINU ZA POK. BR. SCHEINEROM.
U nedelju dne 17. januara održa-na je u Sokolskom društvu Varaždin komemoracija za pok. br. Scheinerom, koju je održao prosvetar Milan Ka-man. U zbitom govoru izneo je sve zasluge velikog pokojnika za Sokolstvo i sokolsku ideju. Komemoracija je završena kratkim čutanjem i pokli-kom: Bratu Scheineru večna čast i slava! Na velikom crnom zastoru bila je slika pokojnika te čehoslovačka i ju-goslovenska zastava ovijena žalobnim velom. Toj žalobnoj svečanosti prisu-stvovali su uz mnogobrojno članstvo i pretstavnici civilnih i vojnih vlasti te izaslanici svih domačih kulturnih društava.
SOKOLSKA ČETA PODRUTE.
Osnutkom sokolske čete u našem mestu postala je ista središtem svega nacionalnog i prosvetnog rada. Kako je četa osnovana zimi to se je najve-čma radilo na prosvetnom polju. Od školc narodnog zdravlja u Zagrebu posudila je četa na dva meseca kino* aparat i veči broj filmova. Prikaživa* nja tih filmova, uz predavanja, pobu* dila su medu narodom velik interes tako, da su se mnoga predavanja mo* rala opetovati. Prosečni poset predavanja kretao se oko 150 slušaoca. Su-sretljivošču brata Brune Blumscheina održano je više radiopriredbi, koje su takoder bile dobro posečene. Četa ima i svoj tamburaški zbor.
Na glavnoj skupštini, koja je odr-žana 17. januara ov. g. izabran je novi odbor čete na čelu sa starešinom br. Valentom Kovačičkom, tajnikom br. Draganom Smolčičem i načelnikom br. Durom Drčecom.
ČLANSKI SASTANAK SOKOLSKOG DRUŠTVA VARAŽDIN.
U nedelju, 24. januara ov. g. odr-žan je u sokolani članski sastanak na kome je brat prof. Josip Zgorelec održao propagandno predavanje o so-kolskoj štampi, a pretsednik župskog prosvetnog odbora br. dr. Zvonimir Milčetič o IX. svesokolskom sletu u Pragu. Oba predavanja pračena su od preko stotinu slušača sa velikim interesom te su postigla onaj cilj kome su namenjena. Istodobno priredena je u sokolani i prigodna izložba sokolske štampe te su izložene slike, novine i brošure o prošlom praškom sletu.
SOKOLSKA ČETA PODRAVSKA SELNICA.
Inicijativom Sokolskog društva u Malom Bukovcu osnovana j c 19. dec. 1931. g. Sokolska četa u Podravskoj Selnici. Izabrana je prva uprava čete i to: starešina i prosvetar Ivan Rode-mund, zam. starešine Lovro Krušelj, tajnik ii blagajnik Josip Fijan, načelnik Mijo Krušelj, zam. načelnika An* tun Mlinarič; odbornici, Stjepan Ban i Franjo Slatki; zamenici Franjo Mb* narič i Stjepan Hušnjak; revizori: Karlo Fijan i Stjepan Hušnjak; zame* nici Duro Horotaj i Dragutin Novo* selac.
SOKOLSKA ČETA NOVO SELO.
20. decembra 1931. g. osnovana je kraj Varaždina u Novom Selu Sokolska četa, u koju je pristupio, nakon govora delegata brače Turbeka i Kovačiča, lep broj članstva. U prvu upravu izabrana su sledeča brača: starešina Imbro Rešetar, zam. starešine Duro Fodor, tajnik i prosvetar Marije Jadrošič, blagajnik Stjepan Kliček, načelnik Nikola Gal; odbornici i zamenici Stjepan Hlapčič, Stjepan Pevec, Pavao Ivanuša i Franjo Ptiček; revizori i zamenici Stjepan Žvorc, Florijan Ban i Antun Maček.
SKUPŠTINA SOKOLSKE ČETE NOVI MAROF.
U prisuču izaslanika župe brata Jože Starca i Miče Kovačeviča održa-na je 10. januara ov. g. redovna skupština čete. Na toj skupštini utvrdeno je, da ta četa ima uslove za društvo te’ če se doskora i u društvo pretvoriti. Na skupštini izabrana je ova uprava: starešina Matija Žuti, zam. starešine Jaroslav Zboril, tajnik Stjepan Hržina, blagajnik Duro Ipša, načelnik Stjepan Podučar, zam. načelnika Miroslav Vi* dačič, prosvetari Franjo Jakovac i dr. Jakob Horvat; odbornici Janko Petri* čija dr. Hijacint Biščan, Mr. Andrija Jovan, Mijo Horvat; odbor, zamenici Dragutin Novak i Stjepan Koščak.
SOKOLSKA ČETA KNEGINEC.
Izaslanci župe brača Lacko Zima i Viktor Šuligoj prisustvovali su 3. ja* nuara ov. g. konstituirajučoj skupštini Sokolske čete Kneginec. U četu pristu* pio je veliki broj seljaka te su u upravu izabrana ova brača: starešina Franjo Hofman, zam. starešine Josip Vugrinec, tajnik Ignac Keretič, blagajnik Ljudevit Kezele, načelnik Franjo Keretič, zam. načel. Mijo Medved, načelnica Antonija Stranski, prosvetar Ma-to Sekulič; odbornici i zamenici: Josip Horvat, Duro Sabolič, Martin Keretič i Mijo Vitez.
SOKOLSKO DRUŠTVO VARAŽDINSKE TOPLICE.
Svoju drugu glavnu glavnu skupštinu održalo je ovo društvo dne 10. jan. Kao župski izaslanik prisustvo-vao jc istoj brat Viktor Šuligoj. Na-
Ivan Kacin
Ljubljana, Tabor st. 6
Tvomica harmonijev in pianinov po najnovejši konstrukciji. Uglašuje in popravlja klavirje, harmonije, zamenjuje, prenavlja. Društvom popust Večletna garancija. Cene nizke. Zahtevajte cenik. Na obroke.
V Mariboru
je najugodnejši nakup galanterije — drobnarij — parfumerije — papirja itd pri tvrdki DRAGO ROSINA Vetrinjska 26
Društvene zastave
od običnih do najfinije izradbe, kao vezivo svilom i zlatom, izraduje najprecizneje, po vlastitim ili poslanim naertima Л	»pecijalna radiona barjaka
JOSIP HERMAN
ViNKOVCI, Kozarčeva 8
Imadenf jednu naročito vrst materijala za barjake, za koji pismeno jamčim nepoderivost kroz 35g.kod največih štrapaca
Rukotvornica
TAMBURA
I. VAI1IAH
SISAK 6
preporuča kao stara radnja svoje najbolje tambure.
Cenik na zahtjev badaval
kon iserpivih izveštaja pojedinih funk-cionera prešlo se na biranje novog od* bora, te su izabrani sledeči: starešina Viktor Stegnišek, zamenik stare* šina Stjepan Kmetič, tajnik Blaž Ba* nek, načelnik Pero Šebečič, zamenik Mirko Remenar, načelnica Jelka Šti* mac, zamenica Štefica Bešenič, blagajnik Arnold Štern, prosvetar Fran Ha-užan, statističar Antun Hajak, gospodar Josip Veronek; odbornici: Andrija Vragovič, Dragomir Belič, Zlat-co Kogl, Thavenet Stjepan, Krsto 4itrovič; revizionalni odbor: Premor Stanko, Kovačič Miroslav i Horvat Hartin.
Župski izaslanik brat Viktor Su-igoj zahvalio se društvu na marnom radu i dao mu potstreka za dalnji rad, dok se brat starešina Stegnišek zahvalio u ime društva dosadanjem načel* niku Franji Telepeček i zameniku Ivi Šebečiču na nesebičnom radu, jer su se sada radi polaska u vojsku zahvalili na svojim dužnostima.
Da bi sva bratska Sokolska društva odnosno njeni članovi mogli što lakše naučiti proste vežbe za IX. slet, načelništvo Sokolske župe Novi Sad izradilo je i umno-žilo slike pojedinih stavova i položaja propisanih prostih vežbi članova a koje je načelništvo Saveza pregledalo i odobrilo.
Cena je slici 10 dinara koje pri narudžbi treba poslati župi Novi Sad da bi se izbegli nepotrebni poštanski izdaci.
SOKOLSKA ŽUPA NOVI SAD.
Službe išče
5 pisarniških, ozir. trgov, nameščencev in slug;
1 trgov pomočnik, špecerijst;
1 absolvent trgov, šole;
5 inštruktorjev za srednješolce;
1 trgov, pomočnik mešane stroke.
Vsi Sokoli. Ponudbe na npravo Sok. Glasnika.
Prodam
dobro ohranjem pisalni stroj „A. E. G.“. Naslov pove uprava Sokol. Glasnika.
Nove knjige
Od časa do časa želimo opozoriti na knjige in revije iz svetovne literature, ki utegnejo po svoji vsebini zanimati tehnične in prosvetne činitelje v sokolski organizaciji v njihovem stremljenju k dopolnitvi znanja in k pridobitvi novih sredstev pri vzgojnem delovanju. Važno za one, ki so vešči tujim jezikom.
Dr. Med. Cornets: Telesna šola. Človek energije. (Nem.) Zdravstveno standartno delo o gimnastiki, dijeti in higieni. 12 velikih nastavnih tabel z vajami v slikah in 42 umetniška pri-' rodna posnetka. Izčrpne razprave o splošni moderni gimnastiki, dijeti in higieni. Zbornik dvobarvno ilustriran. Cena Din 187-50.
Jasna Belovič: Običaji Jugoslove* nov. (Nem.) Leksikonski format. Sto tabel in slik. Prikaz duševnosti in zna čilnosti našega naroda. Literarna sen zacija. — Cena znižana Din 120-—.
Dr. Med. E. Rothe: Zdravniška gramatika duše. (Nem.) Najvažnejši zakoni modernega dušeslovja in zdravljenja duše. Za vse duševne delavce neogibno potrebno. V platno vezana knjiga Din 37 50.
Aljehin Aleksandrovič: Na poti k svetovnemu mojstrstvu (1923—1927). Naslovna slika in mnogo diagramov. Str. 225. Osmerka. Din 135'—
Ivers Henrik: Vesele bojne in šaljive gibalne igre. Za telovadnice, igra-lišča in telovadišča, na kopnem in v vodi. (Nem.) Str. 224. Osmerka. Din 75-—.
Letopis telesnega športa. (Nem.) Prvi letnik. Str. 336. Slike. Osmerka. Din 37 50.
Vsako naročilo izvršimo takoj po želji naročnika.
Knjigarna Učiteljske tisltarne
Ljubljana, Frančiškanska ulica 6 TELEFON 33-97
Originalne korice za sokolske listove
Na koncu svake godine povezujte naše sokolske listove i po-.hranjujte ih za svoju biblioteku. U tu svrhu izrađene su vrlo ukusne korice i to za:
„Sokolsku Prosvetli*4 u ervenoj boji — cena 15’— Din, „Sokolida** u zelenoj boji — cena 15'— Din i „Nažu Radost** u plavoj boji — cena 12‘— Din.
Korice naručuju se kod
Učiteljske tiskare, Ljubljana, Frančiškanska ulica
Sjemena
za polje i vrt na veliko i malo nudi
Sever & Ko.
LJUBLJANA
Tražite ejenik!
Hotel - Pension
Vlasttto kupultžtc
„JADRAN" SUŠAK
potpuno ren ovirano
Pod novom upravom
Fieporučuju se viasnici
M. V. KUNDIĆ
1ри|||||и|||||ии|Ш1Н1Ш11ннш1И1|||||и|||||ин||||нч||||нн|Н1ИН||||т||||1шшн«1||рп||||1И1||||11И|||||1И|||||1И|||нт|||ит||||М1|||||||||||||Н1Н|||1Ш|||||нн||11"Ш11''|'1111'"«1^
Pse
ČESAR SI ŽELITE
te strokovne literature
V POGLEDU NAJNOVEJŠIH ZNANSTVENIH PRIDOBITEV IN DOGNANI
iz leposlovja* znanosti
0
ln umetnosti vsej> panog
DOMAČEGA IN VSEGA INOZEMSKEGA KULTURNEGA SVETA
dobite
t
TAKOJ PO ZAHTEVI CENIKOV IN PROSPEKTOV IN PO NAROČILU
V Učiteljski Knjigarni
TELEFON 33-97	£2fUfalfCMH(t
TELEFON 33-97
Frančiškanska ulica 6
j^lliiiilltiniilUluiilltliiinUliinlllbiiilillliitillliuOlllnnlllUuHlll   ...............
Širite sokolsku štampu!
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnicu
1. sveska: E. Ganglt O sokolski idejL П. m Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo.
Dr. Miroslav TyrSi Naš zadatak, smer i cilj. Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oražen.
Ш.
IV.
V.
VI. VIL VID. VIILa
n
n
n
n
n
M
n
br. Miroslav Tvrš: Sokolska gesla.
Jan Pelikan: Dr. Miroslav Tyr&
Jan KFen: Cilj sokolskih teženj.
E. Ganglt TyrSevo Sokclstvo. (Sloven. tekst.) Isto. (Srpsko - hrvatski tekst.)
Svaka sveska stoji 3
PUTEV1 I CILJEVI
U tvrdom povez u 8 Din
mu*, ihta ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo Malin: Praktički udžbenik češkog jezika.
U karto rvu 15 Din
Dr. Viktor Novak i SVESLOVENSKA MISAO
U kartonu 9 Din
HJroriav Ambrožu t METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U tvrdom povezu 36 Din
*Jugoslovenska Sokolska ^Matica
Xjubljana, Narodni dom telefon 25-43 / Stačun poštanske štedionice £jubljana 13.831
Udaie Save* SoK,„. bM.,erW« Jugoslavije <E-	^trukell)	#	UP,OT“	'	^