k' ' Ш£а
Cena Din 2-
13IASII© SAVEZA SOKOLA KRALJ EVINE JUGOSLAVIJE
H ISltNI PRIIOC -SOKOLSKO SELC-
1 s &J Б L J A N A,
maja is34
IzlazI svakog petka • Godišnja preiplata 50 Din e Uredništvo i uprava nalazi se u Učiteljsko) fiskari, Frančiškanska ulica broj 6, telefon broj 2177 • Račun pošlanske štedionice broj 12.943 e Oglasi po ceniku 9 Rukopisi se ne vračaju
GOD. V BROJ 20
^®"godI$»ijica Ms> upov nja
d?. Frana Učelmla-TIee
kotorskog blsku|;a
L)nc 18 o. m. proslavite naš čcstiti /arina, uzoriti svečenik, kotorski bis-,HvP brat dr. Frano Učclini-Tice 40-go-0lsnjicu svog biskupovanja.
Biskup brat dr. Fran Učelini-Tice u ^4'- naJ’markantnijih ličnosti čCn ? *iacionalnog života. lako povu-njicc . ° °d uskovitlane svakidaš-lck0yj?n ‘P;|k ne pušta s vida svog da-Pitanii°g- * Pr°nieavog °ka ni jedno vot be’ kojc tangira naš nacionalni ži-oko ' U ° Је uvck njegovo očinsko narodni mu srcc oduvck kuca s onim dubouT1 ' jcf, u ПЈ ego voj ved roj i Živ svetackoj duši gori plamen zcml' Уеге: 4®\ budučnost njegove ostvn ’ u-iedinjene velike Jugoslavije, đih X?n°S največeg sna njegovih mla-dana, velika i sigurna.
stvu ,se n'kada'u svome dostojan-Strar,SMUstao 11 arcnu borbi razbuktalih it n-ac ■ jPP^t^kih i inih strasti, i niti Ditan;23 čas,kao svečenik u profanim
nosanlma Up ° vcru’ Јег Јс «ortl 1 P°-га(],": P°sma.trajuči sitne svakidašnje
ila v,lCe s. sPcc’ae aeternitatis, znao, no<i <"'k0Vn.i napori njegovog jedinstve-8га’п,ча a nisu Pesak na vodi, več nin", na..granitu, koji če odoleti i n n >b° več'im nepogodama i udareima, Orjih .. vitla ji slabičkih ruku ili n0m i nC m<)«u da se sažive s isti-jji • tla je služiti narodii svome i zem-
lev sX°j°j ne samo suprenia lex več i
*	Uei.
ђЈсоп r°Z vyis°k° i prepuno iskustva Hald, f'vo*”°.. doba, koje mu je ieđan1110Гм-еу^п^’ reda° se Je i nizao rije‘ . veliki deo naše nacionalne isito-igralj’ to naj burni j e, protekli su i oddaj; Se„ največi i najznačajniji doga-njega f.SCg nacionalnog života. Pa i dol i uk	gorljivog i neustrašivog ro-
se na„- na prekretnici tog života na-dinsi. '^e> Pogotovo u doba kada je tu-tonu • fiospodstvo osetilo da je na zada ;c' ?a ,r,u mrkne moč i sila, pa ka-<ггајјп ‘v0 da u svojim poslednjim bCs „ a iskali sav svoj povampireni narodi °”-*a Podjarmljeni deo našeg k ",'J0 ni njega poštedeo vihor Osta0 CSni*a- Ali biskup dr. Učelini jim , Jc Postojan- i nepokolebiv u svo-*avetnr°^dnim osečejima, veran velikoj že4ilio°J rmisIi SV0Sa naroda i svoje nitj su	ranHar	sed non	flectar«; ali
on,i	skršili	a niti se	je savinuo.
'gda a nitj ćc ikada!
^avi /'Peoj velikoj i nepodeljenoj Iju-}' čit;)v,?JU na^ biskup jubilarac uživa likom i,1,1? .?a.sem narodu, neka je o ve-narodnn« k?JiU 4°-godišnjice njegovog ^’romnik 1Isknpovanja i ovo nekoliko °sečai4	a	makar	i bledi izraz
sinnv£?ltovan^a ' 'jnbavi otvore-cni,s, f1 srdaca svega jugosloven-da juL] u‘stva, kome je naročita čast N cIllu	.r,LHa 'ma	u; svoj im	redovima, a
dravo!	6ГСа icc: na mnoga ja!
sč.
Uusta'1^47 dr. Učelini roden je 2 av-Si<j :	' na Lopudu. Gimnaziju svr-
dru. i'	u"fOvniku, a teologiju u Za-
4	zatim°- fVCt"’cnik služio je u Ošljemu,
11 ^uilr.,JC P®?^0 Profesor na teologiji ,, .a 1 i rektorom. Sledeče, imenovan je upraviteljem ko-
Veliki pokojnik, čiji svetao primer može da posluži kao uzor. rodio se 21 jula 1880 godine u selu košariske kod Brezove, u Slovačkoj, gde mu je otac Pavao bio protestantski paroh. Več od oca, koji je bio vatreni nacionalista bio je uzgojen u naeionalnom duhu, tako da ga za vreme študija u onda mad-žarskoj Bratislavi, Šopronju i Sarvašu, nisu mogli madžarski uticaji da otude od svog naroda. N'akon položene mature Štefanjik je otišao u slovensku Me-ku, u zlatni Prag, gde je studirao ilve godine tehniku, a onda na univerzitet, gde je na dan 12 oktobra 1904, u svo joj 24 godini bio promoviran za dokto-ra filozofije. Ove študije u Pragu, sva-kodnevni doticaji s radikalno-nacioli-stičkom omladinom utvrdile su još više njegov nacionalizam i želju, da treba raditi na oslobodenju Slovaka i na nji-hovom ujedinjenju s bračom Česima. Več iste godine Štefanjik se je uputio u Pariz, gde se je posvetio astronomiji, postavši u proleču 1905 godine asistent čuvenog francuskog astronoma Janse-na u Medonu, koji je svog mladog i vrednog te vanredno talentovanog asistenta odmah u prvim mesečima toliko zavoleo, da mu je postao drugi otac. Več iste godine Jansen mu poveri na Mon Blanku, da vrši opažanje sunca, u Španjolskoj sunčane pomreine, a uzeo jc učešča i na astronomskom kongresu u Oksfojdu. Sve do rata štefanjik je mnogo putovao. Bio je u Tur-kestanu, u Alžiru, na Tahitiju, u Braziliji, Ekvadoru, Maroku i t. d., tako da je na svojim naučnim opažanjima i is-traživanjima proputovao skoro čitav svet, pa jc time i svojim radovima stekao opšte priznanje. Godine 1914. kada jc buknuo svetski rat, bio je baš na radu u Maroku, i on stupa kao do-brovoljac — redov u francusku voj-sku. Krajem januara 1915 bio je poslan u vazduhoplovnu školu u Šartreu, gde je o maju kao potporučnik bio poslat na front. U septembru 1915 otputovao je u Srbiju, gde se je morao spustiti svojim acroplanom kod Aleksandrov-ca, pa je morao pešice sve do Prištine, da ga ne bi uhvatili Austrijanci. Na ovom strašnom putu, na kome ga je za-hvatila i bolest, potpuno se iserpio pa su ga iz Prištine otpremili avionom u Valonu, odakle ga je prenela italijan-
ska lada u Italiju. U Italiji, nakon što se jc oporavio, poeinje več njegov diplomatski rad, ali ipak još aktivno služi u avijatici i poduzima više letova nad austrijskim frontom, gde je bacao letke, kojima je informirao češke a i ostale slovenske vojnike o akciji slovenskih narodnih voditelja u inostran-stvu. Krajem godine 1916 bio je na ru-munskom frontu, gde je ponovno obo-leo i otkuda se je preko Rusije i Amerike vratio u Francusku. Tek nakon ove duge bolesti on se potpuno posveti diplomatskoj akciji u zajcdnici s Masarikom i dr. Benešem, a nakon povratka u Francusku počeo je s razgovo-rima o osnivanju samostalnih češkoslo-vačkih vojnih formacija u Francuskoj, što mu je napokon krajem godine 1917
i uspelo. Na proleče 1918 bio je opet u Italiji, gde je u svojstvu i činu francuskog generala izveo potpunu organi-zaciju čeških legija u italijanskoj voj-sci. Iz Italije pak je otputovao preko Amerike i Japana u Vladivostok da in-spicira ruske češke legije i da podigne njihov moral, disciplinu te da uredi njihov povratak u Evropu. U Vladivostok' je stigao, kada je več bilo objavljeno oslobodenjc Čcškoslovačke. Tamo ga je dočekala i depeša, kojom je bio imenovan prvim češkoslovačkim ministrom vojske. Iz Sibirije — čim je tamo završio svoj rad — vratio se u Francusku, kamo je stigao krajem aprila, a 4 maja pošao je avionom u oslo-bodenu otadžbinu. Ali povratak pobed-nika bio jc ujedno i njegov poslednji put. U 11 i po sati, baš»nad okolinom Bratislave, njegov sc avion srušio na zcmlju, gde su par minuta iza toga oni, koji su ga očekivali, našli samo njegov leš. Svečana sahrana njegovog mrtvog tela izvršena je 11 maja na brdu Bradlo kod sela, u kojem se je ovaj nacionalni heroj rodio. I od onda postala je Štefanjikova grobnica mesto, kamo svake godine hodočaste velike mase naroda, da se poklone svom ve-likom sinu, tvorcu i borcu za njihovu-slobodu. i da obnove zavet vernosti s voj oj slovenskoj otadžbini.
1 kao svi veliki češki borci za slo-bodu, i Štefanik bio jc Soko, i na nj je uticao Tirš svojom idejom, koja ga jc zagrejala za Veliku borbu protiv tiranije a za slobodu i ujedinjenjc svog na-
'PolcrafinsRi slet u Sarajevu na Viđovđan o. g.
Izgradnja sletišla
Na slelišlu če bili 12.000 izgradenih mesia
Radovi na podizanju sarajevskog sletišta vrše se neobično užurbano. Iz-gradiče se u svemu čitiri itribine: dve ?.& sedenje, i to jedna pokrivena a druga otkrivena, i dve za stajanje. Na istočnoj tribini za sedenje podiči če se impozantni paviljon za muziku za 80 muzikanata, a biče izraden u polu-clipsoidu. Ispod te tribine biče glavni ulaz za nastup vežbača. Raspon pred-
njih lukova ulaza iznosiče 18 metara. Druga tribina biče postavljena na za-padnoj s^trani. Ta tribina če biti pokrivena, a na njoj če se podiči načelnički most. Sam teren biče ureden tako, da če dati mogučnosti za jednovremeni nastup od 3000 vežbača. Osim pome-nutih tribina na sletištu neče biti drugih objekata. Sve prodavaonice, paviljoni, jedan deo svlačionica, ambulante
Največa je vrednost pobede češko-slovačkog naroda u borbi za slobodu i samostalnost u iomc, što je ona izvo-jevana čistim oružjem, koje je služilo idealima Pravde. A vrednost joj daje
torske biskupije; iste godine posvečen za dubrovačkog biskupa, a 1895 imenovan je biskupom u Kotom. Biskup dr. Učelini poznati je i naš književnik, a glavno mu je književno delo prevod Danteovc »Divine Komedie« pod napisom »Divna gluma«, u sltihovima, ko-ju je posvetio »Slozi i ljubavi jedno-krvne i jednojezične brače Srba i Hrvata«.
Za svoj nacionalni rad odlikovan jc još 1909 god. ordenom Sv. Save pr-vog stepena, a.god. 1929 ordenom Belo« Orla petog stepena.
Гака! veličine današnje Poljske
Povodom poljskog narodnog blag dana0
Od godine 1921 slavili smo u Zagrebu, koliko se ja sečam, svake godine poljski narodni blagdan, dan 3 maja. To je istorijski dan; na dan 3 maja godine 1791, dakle u. vreme francuske revolucije, prihvatio je poljski Sejm u saglasnosti s kraljem novi ustav, ko-jemu je bio cilj, protiv onodobne ple-mičke »parlamentarne demokracije«, t. j. protiv egoističke lažne takozvane »zlatne slobode« učvrstiti državnu mi-sao te time omogučiti razvitak svakoga i sviju. Taj u stvari revolucionarni čin poljskog Sejma bio je povod, da se je dan 3 maja počeo da slavi kao narodni blagdan.
Ko je pomnije pratio previranje unutarnjeg života današnje Poljske, mogao je opaziti, da je u zadnjim go-dinama, posle godine 1926 kad je maršal Pilsudski, duh nove Poljske, životu poljske države položio jake osnove te mu zajedno dao neobičan polet, u Poljskoj samo j proslava 3 maja dobila nekako čisto službeni karakter, te da je pomalo veču važnost dobivao 11 novembra kao dan kada je godine 1918 Pilsudski preuzeo vlast u svoje ruke, dakle kao dan rodenja nove Poljske. Naročito se je svečano 11 novembar slavio prošle godine kao 15 godišnji-ca uspostavljene Poljske.
Ta promena je vrlo značajna; ona znači, da sadašnjost i budučnost zau-zimlje mesto čiste istorije. Ne zabo-ravlja se prošlost niti se ona prezire, što više, ona se i ceni, koliko je cene vredna, ali istorija ne može da zase-njuje nove vrednosti. Te nove vrednosti mogu i moraju tim jače gospodovati, što su one samo nastavak pravih istorijskih vrednosti te njihova realizacija. Rad današnje Poljske je ostva-renje i usavršavanje težnja onih plemenitih predaka, koji su 1791 stvarali novi ustav.
* Ovaj članak bio je napisan za prošli broj našega lista od 4 o. m., ali je na žalost morao da izostane radi izveštaja s glavne skupštine našega Saveza. Donosimo ga sto-ga sada, makar ponešto i post festum.
Mi Jugosloveni možemo to dobro razumeti. Mi Jugosloveni smo naime u sličnome razvoju. Cenimo istorijske vrednosti, ali ne dopuštamo da bi nam one zasenjavale ili čak uništavale sadašnjost. Plemenska prošlost- izmiče, hvala Bogu, sve to više pred večom sadašnjošču, koja je jugoslovenska. U toj jugoslovenskoj sadašnjosti vidimo naravni nastavak nekadašnjeg plemen-stva i ostvarenjc težnja sviju najple-menitijih ljudi naše istorije, koji su nekada davali narodu »ustave«.
Zato ja kao Jugosloven, koji je kroz niz godina govorio na svečanim proslavama poljskog 3 maja u Zagrebu, ne grešim, ako ove godine — kad smo se več u novembru svečanom aka-demijom setili 15-godišnjicu uspostavljene Poljske, prigodom istorijskog poljskog narodnog blagdana — pišem, eto, samo o-vaj članak.
Istorija i sadašnjost!
Sadašnjost Poljske jc veča od njc-zine prošlosti; Pilsudski je veči od Sobjeskoga.
Fakat veličine današnje Poljske moramo da priznajemo i mi drugi Sloveni.
Sloveni su protiv Poljske baš od vremena kad se je pred 150 godina da-vao spomenuti ustav, a naročito zadnjih 50 godina, mnogo grešili. Grešili smo protiv Poljske i mi zapadniji i južni Sloveni, a onda smo hteli da budemo Poljacima još i »lektori«, koji dele lekcije, i to lekcije baš o Slovenstvu. Pa ipak je samo ono i takvo Slovenstvo, kako ga je pre sto godina gledao i ertao veliki Poljak Adam Mickijevič, realnost, koja se dade ostvariti.
Današnja Poljska je i Slovene upo-zorila, da ona jest, da je ona velika sila, s kojom trebamo i te kako da računamo. To je sadašnjost.
Radujuči sc što nam u Poljskoj na-staje slovenska velevlast, mi se sečamo poljskog narodnog blagdana dne 3 maja.
Jelša na Hvaru.	Dr.	Fran	Ilešič
Sa skupšfine Saveza SKJ u Eeogradu dne 29 aprila o. g.
S leva na desno, u prvom redu: potsfarešina Saveza SKJ br. Gangl, starosta ČOS 1 SSS br. dr. Bakovski, pretsednik bugarskih Junaka br. Lazov, starost« poljskog Sokolstva br. Zamojwki j slticstj ruskog Sokolstva
br. DtajJiflg
15-godišnjica smrti generala dra Milana Rasiislava Štefanjika,
češkoslovačkog narodnog heroja
za prošlost, sadašnjost i budučnost i činjcnica, da revolucionaran pokret i borbu protiv Austro-Ugarske nisu vodili samo Čcsi, nego i Slovaci, medu kojima zauzima najodličnije mesto veliki nacionalni heroj dr. Milan Rastislav Štefanjik, prvi ministar vojni i general čcškoslovačke vojske.
IIOSIJM - FONSISzH m društvo sa osiguranfe i reosiguratn/e m Шеодгав!
cSLOVEHSKO
jOKC LSIVO
Prednjački Ispiži češkoslovaških Sokolica
Redovno delovanje pojedine telo-vežbačke organizacije, naročito Sokolstva, počiva uglavnom na torne, da ima svaka jedinica dovoljan broj dobrih prednjaka i prednjakinja. Češkoslo-vačko Sokolstvo obračalo je več o davno tom pitanju naročitu brigu. U tu svrhu pedignuta je- u Pragu uzorna prednjačka škola u Tirševom domu. Pošlo se je još i dalje. .Ne sme da odlučuje samo broj prednjaštva, več i njegova kakvoča. Stoga sc je praksi pokazalo korisnim i potrebnim, da sc u tom pogledu izda nekoliko poslovnika, koji bi točno regulisali pitanje prednjačkog naraštaja. Bezuslovno mora svaki prednjački pripravnik ili pripravnica da proboravi neko vreme u društvu kao pripravnik, a tek nato da postane prednjački pomočnik i kasni-ie, po položenom prednjačkom ispitu, tek prednjak.
Kod češkoslovačkih Sokolica je, razume se, postupak gotovo jednak i kod članova. Po propisanim normama mora isto tako svaka prednjačka pripadnica da položi pri nadležnom okružju pomočničku k usnju, pre nego što može da postane prednjačka pomočnica. Tek iza stanovitog vremena može da se prijavi pri svojoj župi odnosno načelništvu ČOS za prednjački ispit. Iz svega se ovoga vidi, da se obrača največa pažnja pomočničkim ispitima, jer se ti vrše na samom 'terenu pri okružjima, gde je sokolski život U'punom jeku. U onim župama, gde nisu uredena okružja, polažu se pomočnički ispiti pri župama. Prošle godine podvrglo se je pomočničkom ispitu 638 sestara, a položilo je s uspehom prednjački ispit 338 sestara.
Iz češkoslovačkog zagraničnog Sokolstva
Češkoslovačka sokolska društva izvan granica Republike vrlo lepo rade i napreduju. Sokolsko društvo u Bu-kareštu pokazalo je na ovogodišnjoj glavnoj skupštini da počiva na čvrstim temeljima. Uz rad u vežbaonici javlja se i prosvetni pokret. Društvo je cclr-žalo ciklus predavanja. Medu ostalima predavao je i češkoslovački poslanik na rumunskom dvoru br. Šeba. — Društvo u Gornjoj Orehovici u Bugarskoj priredilo je u mesecu februaru pretsta-vu. Društvo ima i jak simfonijski orke-star, koji broji 36 članova. Taj je orke-star priredio u mesecu martu na Masa-rikov dan glazbenu akademiju. U društvu se gaji i lutkarstvo. — Društvo u Drezdenu, iako je prošle godine zbog unutarnjih prilika u Nemačkoj proži-velo teške časove, lepo radi i napreduje.
Iz Moravsko - šleske župe
Ova župa, koja deluje na severo-istočnom delu Moravske i u Šleskoj, vrlo marljivo radi. Ove če godine za-jednički s još'drugim okolnim župama prirediti pokrajinski slet u Opavi, nc-kadanjem glavnom mestu Šleske, ka-mo če pohiteti i jugoslovenski Sokoli u lepom broju. Pripreme za taj slet u punom su toku i, kako izveštavaju, proste su vežbe več potpuno uvežba-ne, a izdani su i sletski plakati. Župa sada broji 13.524 članstva, ubrojivši ovamo i 4305 članica. Zanimivo je, da ove godine vežba u pomenutoj župi preko 600 naraštaja više nego prošle, iako se opaža u zadnje vreme u redo-vima češkoslovačkog Sokolstva opada-njc naraštaja.
Zdravstveni zbor Sokola na Vinogradima
Najvcče sokolsko društvo ČOS na Vinogradima uredilo je uzoran zdravstveni otsek, koji broji 50 članova. U tom otseku radi 10 lekara, 3 študenta medicine i 37 apsolvenata raznih zdravstvenih tečajeva. Glavni zadatak tog zdravstvenog zbora za sada je taj, da redovito vrši službu u vežbaonici, na letnjem vežbalištu, klizalištu i svim drugim društvenim priredbama. Prvu pomoč pružili su članovi zbora u 152 slučaja, a u toku godine više su puta pregledali zdravstveno stanje sviju pripadnika. Ovi otseci redovito pregleda-vaju i sve takmičare i takmičarke pred svakim takmičenjem. Uz taj rad sa-staju se članovi otseka na redovne mesečne sastanke, gde se održavaju stručna predavanja i rasprave o zdravstvenim pitanjima. Ovakve zdravstvene otseke imaju i druga vodeča društva češkoslovačkog Sokolstva. Svi ti otseci vrše na sličan način vrlo kori-stan rad u Sokolstvu.
Natečaj za novi ženski svečanosni kroj u ČOS
Iza svesokolskog sleta god. 1932 pokrenulo se je pitanje u češkoslovač-kom Sokolstvu o izmeni svečanosnog kroja Sokolica i to s razloga što je nepraktičan. S ovim pitanjem poza-bavili su se i odgovorni činitelji ČOS i konačno odlučili, da raspišu javni natečaj za načrt novog izletnog i svečanosnog kroja češkoslovačkih Sokolica. Natečaj traje do 10 septembra do kog se. dana imaju svi osnutci da pošalju ČOS. Kod toga moraju se predlagači novog kroja držati glavne direktive to jest, kroj mora da bude praktičan za izlete i ujedno mora da služi i u sve-čanosne svrhe. Istovremeno treba da se priloži i načrte onih delova kroja, koji su potrebni kao nadopuna u zimi.
(Nastavak sa 1 stranc)
i drugi pogrebni objekti biče smešteni pod same tribine.
Monumentalni glavni ulaz izgradi-ee se sa Strane Vojvode Putnika ulice. Ulaz če imati širinu od 13, a visinu od U metara. Na sletištu čc "biti izgradeni i uredaji za sigurnost od požara. Pred tribinama če se podiči hidranti a prevesti vodovod kroz celo slctište.
Smeštaj samog sletišta nalazi se na podnožju Črnog Vrha, odakle puea divan izgled na padine Trebeviča i Sarajeva. Na sletištu če biti samih izgra-denih mesta za sedenje i stajanje oko 12.000.
Na sletištu se neće točiti alkoholna pica
Na poslednjoj sednici šireg odbora za pokrajinki slet u Sarajevu done-šen je zaključak da se na sletištu ne dozvoli točenje alkoholnih piča.
O	vaj zaključak je od vrlo velikog moralnog i ideološko# zamašaja. Pre-lazcči preko izvesne materijalne koristi koju bi imao od 'točenja piča, sletski odbor je hteo da podvuče i istakne idejni i moralni smisao ove manifestacije. Ovaj slet, kao i svi sletovi, moraju da kažu jedmi reč i da budu j e dan visok simbol. U današnjim teškim danima, u iskušenjima koja donose prilike vi kojima živemo, najpotrebnija reč koju treba da kaže Sokolstvo je: žrtva i pregaranje. U ovom visokom simbolu spremnosti za žrtve i napore treba da prode čitav ovaj slet. I stoga je Sletski odbor uklanjanjem alkohola hteo da ovu manifestaciju očisti od onog ruž-nog elementa, koji bi od sleta mogao napraviti manifestaciju razonode, a ne manifestaciju žrtve.
S	druge Strane, Sletski odbor je ovom odlukom hteo da ozbiljno i jed-nim krupnim i odlučnim aktom, na naj-večoj manifestaciji Sokolstva dade
snage i potstreka intencijama ideolo-škog vodstva jugoslovenskog Sokolstva, kojc je u svojim poslednjim deklaracijama tako usko vezalo, dubo-kom zajedničkom idejom socijalne solidarnosti Sokolstvo i trezvenjaštvo, i trezvenjaštvo postavilo kao jedan od ciljeva sokolskog usavršavanja i jedan od kvaliteta novog sokolskog čoveka.
Pored toga, Sletski odbor .ni j e hteo dopusten jem točenja alkoholnih pica da kompromituje ova lepa i plodonos-na nastojanja na širenju trezvenjaštva u našim seoskim jedinieama. Ovakva pojava bi izazvala duboko moralno razoračaranje kod naše scoske sokolske brače kojima je ideal trezvenosti usadivan godinama i trezvenjaštvo postalo sinonim dobrog Sokolstva.
Muzički festival na 11 pokrajinskem sletu u Sarajevu
Prosvetni odbor Saveza odlučio je da za vreme sleta u Sarajevu održi festival svih sokolskih muzika, ^fanfara, tamburaških zborova i guslara, koji se za to prijave, a ,za vreme sleta u Zagrebu čc sc odrzati festival sokolskih pevačkih društava. Za festival u Sarajevu prijavio se dovoljan broj takmi-čara svih muzičkih kategorija te je S. p. o. u sporazumu sa Sletskim odborom odlučio da se festival održi na dan 27 juna. Organizaciju pvog festi vala sprovodi Savezni prosvetni odbor, koji je več izradio program festivala i o tom dao upute svim takmiča-rima. Takmičenje če se izvoditi istovremeno u četiri dvorane, a kategorije muzika, fanfara, tamburaških zborova i guslara radiče po naročitom programu pred ocenjivačkim odborom. Pošto je ovo prvi put da se prilikom naših sO kolskih sletova izvode takmičenja u kulturno umetničkom radu i uspehu naših sokolskih organizacija, razumljivo je da za ovaj festival vlada veliki in teres. Bratske jedinice ko j e su sc pri
javile za festival u Sarajevu, treba da se u svim pitanjima festivala obračaju direktno Saveznom prosvetnom odboru u Novi Sad.
Upute sletskog stanbenog otseka
Skrečemo pažnju na upute slet-skog stanbenog otseka, koje su objavljene u br. 3 od 7 o. m. Glasnika odbora za II pokrajinski slet Sokola Kraljevine Jugoslavije »Slet u Sarajevu«, u kome če učesnici sleta nači i ostala potanka uputstva i obaveštenja.
S&kdska
илАвл - иџоЛлилшл
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeča sokolska radio-predavanja preko Radio-stanice Beograd održavaju se:
dne 17 maja predaje br. dr. Ksa-veri Glinka — Beograd-Matiea o temi: »Udruženja za fizičko i moralno vaspi-tan;e u Poljskoj.« (Predavanje je namenjeno duhovnom pripremanju članstva za poljske sletove: Poznanj 1934 — Varšava 1935.) Večernje.
Večernja sokolska radio-predava-nja preko Radio-stanice Beograd održavaju se svakoga četvrtka od 19.10 do 19.30 časova, a popodnevna svake druge nedelje od 15.15 do 15.30 časova.
*
RADIO PREDAVANJA O SLETU U SARAJEVU
Za duhovne pripreme članstva za il pokrajinski slet održače se četiri predavanja na radiu, i to:
dne 17 maja brat dr. Bogdan Vidovič: Zadatak Sokolstva u prošlosti i budučnosti.
dne 7 juna brat dr, Gregor Čre-nošnik: Historija Sarajeva.
RADIO-STANICA ZAGREB .
Sledeča sokolska radio-predavanja preko Radio-stanice Zagreb održavaju se:
dno 18 maja predaje brat Čcdomir Mileusnič, Zagreb; »Raspored sletskih svečanosti«;
dne 25 maja predaje brat dr. Oton Gavrančič, Zagreb: »Značenje sokolskog sleta u Zagrebu«;
dne 1 juna predaje brat Hrvoje Macanovič, Zagreb: »Početak sletskih svečanosti«.
Sokolska radio-predavanja preko Radio-stanice Zagreb održavaju se svakoga petka u 19 sati.
Zagrebačka radio-stanica prenosi-če za vreme ovogodišnjeg sleta u Zagrebu i sve sletskc svečanosti, a vero-vatno je, da če to učiniti i Radio-stanice Beograd i Ljubljana te češkoslo-vačke.
4*
RADIO-STANICA LJUBLJANA
Sledeča sokolska radio-predavanja preko Radio-stanice Ljubljana održavaju se:
u utorak, 15 maja predaje brat Janez Poharc (Ljubljana) o temi: »Voditelji češkoslovačkog Sokolstva« (zavr-šetak),
u utorak, 22 maja predaje brat Marjan Tratar (Trebnje) o temi: »Ne-što iz istorije telovežbe i pogled na sadašnjicu«,
u utorak, 29 maja predaje brat Verij Švajgar (Ljubljana) o temi: »Iz sokolskog života«.
Upozoravaju se brača i sestre, da če se radio-predavanja preko Radio-stanice Ljubljana počam od aprila odr-žavati svakog utorka, a ne više svakog petka kao do sada. Predavanja drže se od 19 do 19.30 časova.
i; SaVezaSkj
XIII sednica Izvršnog odbora Saveza SKJ,
»držana 26 aprila 1934 u Beogradu
I zamenik starešine brat E. Gangl ctvara sednicu, komemorišuči žrtve rudarske katastrofe u Kaknju ovim re-čima:
Naš Kakanj zadesila je strašna nesreča. 126 rudara, a medu njima preko dvedesetero brače, stigla je nakon mukotrpnog rada i života u rudniku, koji je bio njima i njihovim porodica-ma hleb i nada, jedna katastrofa, kojoj slične ne pamtimo u našoi zemlji. Čečevi, sinovi, brača, koji su svojim mučnim radom izdržavali svoje porodice, poginuli su kao mučenici svog neiz-mernog teškog zvanja, gledajuči smrti u oči i boreči se za goli život. Ovi pat-nici žuljevima svojih ruku stvarali su egzistencije svojih porodica, rujuči bo-gatu zemlju za bednu zaradu.^koja im je tek zbrinjavala njihov nasušni hlt-b. Ол^е marljive ruke sada su utrnule, njihove blage oči ugasile su sc, a iza njih razleže se žalost i bol, bedaj briga onih koji gledaju sada na sveže grobove svojih hranitelja. Da i mi bar doneklc prema svojim silama u prvi čas pomognemo ublažiti tešku sudbinu, koja je snašla 'porodicc naše .brace, predlažem, da se iz saveznih sredstava dade pomoč od Din 5000	, a onda
da se uputi jedan apel na sve nase je-dinice, da se i one sete naše bedne sirotinje.
Mrtvo j brači pak kliknimo naš bratski Slava! — a njihovim porodica-ma naše iskreno saučešče.
Govor brata potstarešine svi pri-sutni saslušali su stoječi i popratili tro-kratnim: Slava! Podjednako se jedno-glasno odobrava predložena suma za postradale.
Po tome brat pretsedavajuči riše, da u Celju postoji rudarska škola za predvodnikc rudara. Ministarstvo šuma i ruda odredilo je da se u školi ima zavesti obligatna telovežba po sokolskem sistemu. Povodom toga škola se obratila na Sokolsku župu u Celju sa zamolbom, da bi ona ustupila soko-lanu i dala jednog učitelja za telovežbu, jer za ovu godinu nema predvidene budžetske mogučnosti da bi ona sama uzdržavala učitelja gimnastike. Zupa bi bila u mogučnosti da dade jedno lice za rad, ali to lice gledom na_ svoju eg-zistenciju vezano bi bilo na jedan mali honorar, pa kako škola nema budžetske mogučnosti, a u interesu je Sokolstva da se polaznici rudarske škole sokolski vaspitavaju, to predlaže da se s naslova sokolske propagande dade Sokolskoj župi Celje mesečno jedan mali iznos, kojim bi se naplačivao honorar nastavnika gimnastike.
Zaključuje sc da sc predlog brata potstarešine prima i da se u gornju svrhu Sokolskoj župi Celje za vreme
od 12 meseci votira mesečni iznos od Din 500'—.
Brat Gangl zatim referiše, da se u nedelju 29 aprila dakle, dana kada je odredena naša glavna godišnja skup-ština Saveza, održava u Beogradu velika žalobna svečanost prenosa kostiju borilaca i branilaca naše prestonice Beograda. Ova svečanost održače se u 9 časova pre podne, dakle, istovremeno kada bi trebala da bude i naša skup-ština, a kako je opština apelirala na celokupno gradanstvo da se za vreme toga obustavi svaki rad, to sc taj apel opštinc odnosi i na nas. Sokolstvo na-pokon ne može a da punim brojem nc učestvuje ovoj žalobnoj svečanosti, pa zato predlaže, da sc glavna godišnja skupština Saveza odgodi na 4 časa po podne istoga dana i da celokupna sa-vezna uprava, kao i svi delegati bratskih sokolskih župa pod saveznom za-stavom u odorama prisustvuju samoj žalobnoj svečanosti. — Prima se.
U nastavku referata izveštava, da je bivšem načelniku Saveza bratu dr. Murniku prigodom njegova jubileja u ime Sokolstva poklonjena jedna spo-men-plaketa. On je odredio da se za tu svrhu votira od strane Saveza iznos od Din 2000'-^-, pa moli da se taj iz-datak naknadno odobri. — Odobrava sc.
Pošto je zapisnik prošle sednice otštampan u »Sokolskom glasniku« i pošto je konstatovano da su svi zak-ijučci poslednje sednice sprovedeni, to sc odustaje od čitanja, a donosi zaključak da se sam zapisnik overovljuje.
Načelnik br. Miroslav Ambrožič podnosi zatim izveštaj o tekučim poslovilna načelništva Saveza, odnosno tehničkog odbora Saveza, pa referiše da su obavljene i druge izbirne utakmi-ce za natecanja u Budimpešti. Izabrana odeljenja, kako muško, tako i žensko imadu sada da zajednički treniraju do polaska u Budimpešti!. Kako bi taj rad bio nesmetan to moli da bi sc blago-vremeno doznačivao odredeni kredit. — Referiše nadalje, da je sa sestrom načelnicom prisustvovao sednici načelništva Saveza slovenskog Sokolstva u Varšavi, gde je raspravljen sav ma-terijal u vezi sa dogodišnjim svcsokol-skim slctom u Varšavi. Jednako je na-čelništvp potvrdilo sva župska načelništva. Što se pak tiče pitanja provedbe zakona o obavezatnom fizičkom vas-pitanju, to je načelništvo Saveza izra-dilo jednu skicu za Ministra za fizičko vaspitanje, dok sada izraduje komple-tan elaborat, koji čc se nakon dovrše-nja preko uprave Saveza zvanično dostaviti Ministru za fizičko vaspitanje narotla. U načrtu elaborata koji je poslao ministru on je lično izneo, da če Sokolstvo moči intenzivno pomoči rad na provedbi zakona samo na način, ako sc načelništvu poveri da izradi jednu priručnu knjigu s potrebnim gradivom, nadalje da se u župama održe ferijalni tečajevi za vode tih četa, koji bi kasnije održavali no celima potrebne
nedeljne časove. Po ovom пЧлп"' ......
vadanja pomenutog zakona on je i
lično posetio novog ministra br. dra Andelinoviča.
Izveštaj brata načelnika prima sc do znanja.
Brat potstarešinaPaunkovič je zatim izveštavao o zakupu zgrade na Tera-zijama, u kojoj je do sada bio restoran »Cleridges«, a koju je sada dobio Save« od uprave ovc zadužbine, te u koju če se kroz najkrače vreme Savez i presc- 'j liti. Sama zgrada je od istorijskog značaja, jer je po oslobodenju u njoj bio i naš Dvor i u njoj je bilo proklamo-vano naše narodno i državno jedinstvo, pa i stoga razloga bilo je najdoličnije. da ovu zgradu dobije u svoje ruke bas naše Sokolstvo. Iznevši još izvesne de*' | talje oko preuzimanja ovc zgrade ’> seljenja Saveza u njene prostorije nakon što iste budu dovedene u potrebun red, moli izvršni odbor da ovaj postu- | pak s prcdlozima koji su time u vezi odobri. — Predlog se prima u celosti- ;
Brat Momir Korunovič referiše o održanim skupštinama župe Banja Luka i Niš, gde je bio delegatom Saveza. Referiše nadalje o provedenoj dražbi za izdavanje radnja oko izgradnje Sokolskog doma u Šibeniku. Konačno referiše o odboru za pomoč gladnima u Rusiji, gde je zastupao upravu Saveza i gde se je raspravljalo o akciji kako i na koji način da se pomogne bednoj brači u Rusiji. Što se tiče predradnja za izgradnju stadiona za naredni sve-sokolski slet one lepo napreduju i pla-novi se izraduju. — Izveštaj brata Ko-runoviča prima se.
Za organizaciono-pravni otsek podnosi izveštaj brat dr. Pavlas koji referiše o pojedinim slučajevima u kojima je organizaciono-pravni otsek imao da dade svoje mišljenje i prema tomc ujedno da stavi izvršnom odboru konkretne predloge. — Izveštaj br. dra Pav-lasa prima se sa svim predlozima znanja.
Za Prosvetni odbor Saveza podnosi izveštaj pretsednik brat dr Vlado Bc-lajčič, koji referiše da je zastupao upravu Saveza na skupštini župe V. Bečkc-rek i župe Beograd iznoseči o tome svojaf opažanja.	.
Iza toga pretsednik br. dr. Belaj-čie nastavlja s izveštajem o radu samog Saveznog prosvetnog odbora, j to u prvom redu sa priredbama muzičkog festivala u Sarajevu i Zagrebu. Za ovu priredbu nije se prijavio dovoljan broj. a da bi se mogle provesti prethodne utakmice, pa če prema tome izostati župske utakmice, ali če se zato bez-uvetno održati utakmice na samim sl*-tovima. Referiše o održanom zboru prosvetara u Novom Sadu, kome su prisustvovale sve župe, osim splitske i užičke. Sam zbor protekao je u naj-večem redu i harmoniji. Na zboru ras-pravljano je o novom tekstu zaveta, kao i p načinu proslave prvoga decembra tako, da se izrade uputstva koja bi važila jednom za svagda. Raspravljalo se i o uvodenju takmičenja u prosvetnom radu, te o koordinacij1 rada izmedu tehničkih i prosvetnih organa i t. d., a saslušan je i referat o radu sa ženskim kategorijama m,a selu. Prosvetni odbor raspisao je nadalje natečaj za jedan pozorišni komad iz sokolskog života, a namerava se da se održe i tečajevi opšte kulturni i lutkarski a po mogučnosti i jedan propagandni tečaj. Konačno referiše, da je župa V. Bečkerek naumila da izda treču knjigu »Reči br. dr. Laze Popoviča«, a četvrtu knjigu da bi izdao Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije u redakciji Prosvetnog odbora. — Izveštaj brata dra Belajčiča prima se u celosti do znanja, a što se tiče izdavanja knjige br. dr. Laze Popoviča zaključuje se, da če Savez preuzeti izdavanje četvrte knjige, ali redakciju, odnosno rukopise imade pregledati prosvetni odbor Saveza, kako bi knjige sadrži-nom svojom odgovarale potpuno jed-noj ideološkoj liniji.
Za gospodarski otsek Saveza referiše ekonom Saveza br. Branko Živ-kovie, pa se po njegovom predlogu donose odnosni zaključci.
Zatim izveštava tajnik Saveza brat Brozovič o tekučim poslovima Saveza, pa se temeljem njegovoga izveštaja prima do znanja izdatak od Din 294, koji je ueinila blagajna Saveza na ime članarine za Medunarodni gimnastički savez. Prima se do znanja da je za-vršen Vil tečaj Škole za obuku voj-nika, pa se u vezi s time odobravajo učinjeni materijalni izdatci. Pod jedno bratu Stevi Žakuli, koji je rukovao ovim tečajem izražava so priznanjo nad njegovim zauzetnim radom.
Brat Branko Živkovič izveštava, da je u ime Saveza prisustvovao .skuP’ štini Jugoslovenske sokolske matice u Ljubljani i da je tom zgodom pregle-dao njczino poslovanje, kojo je naša0 u potpunom redu, Konstatovao je, da društva ne kupuju dovoljno tehničkih izdanja, pa bi trebalo na neki nač>n postarati se, da se društvlnni skrsne pažnja da nabavljaju tehniuko odlclje. —• Zamoličo se i načelništvo da u tom pogledu izda jedan raspio,
Brat Verij Švajgar podnosi referat
o	stanju statistike i katastra Sftveza» a koji se izveštaj prima do znanja,
Urednik »Sokolskog glasnika« brat Čelar izveštava o nekim pitanjima» koja se odnose na njegov list, a što se prima do znanja i odobrava,
KRC NIKA
. Ј«№јјса smrti Bedržiha Sme-
r_ . ‘ ‘a dan 12 maja 1884 godine uin-
nmu-f n g,u uajpopularniji češki kom-Ponbta, Betlržih Smetana, jedan od pr-
n« ,3 1 ?.aBac’n tvora ca češke nacional-iam]1UZ к°В ie svojim kompozici-knlt Pr0 av’° češko ime po čitavom manITZ SVe,tu’ Smetana se rodio 2 šiu \r i godine u. mestancu Litomi-
•	akon dovršenih muzičkih študija no1 i'e 11 e	vreme koncertni maestro
P ,.vo™ austrijskog cara Ferdinanda. (.lne 1856 postao jc direktor filhar-u Geteborgu, u Šved.skoj, gdc je vedk ugled kao odličan dirigent, bin р0!3^аЈе, nakon povratka u otadž-ZOl,VrVi dirigent češkog narodnog po-ls,a> r*a kojern je položaju ostao sve godine 1874, kada jc, kao i veliki bio°ven’ POtpuno oglušio. Ali ako jc im VCC - a° dirigent čuven, njegovo se e pročulo još više njegovim kompo-' •'la.ma> °d kojih spadaj u neke medu Uc svetske muzike uopšte. Kompo-'ao je sledeče opere: »Libušu«, »Pro-лар“ nevestu«, »Brandenburgovce u 1 oj«- »Dalibora«, »Tajnu«, »Dve Ovice«, »Poljubac« i »Vražju stenu«. ... ?v^. opera najpoznatija je i naj-i;esfU -rnda "Prodana nevesta«, koja se 1јЛ° lzyodi na pozornicama svih vese a. 1 manj ih pozorišta sveta, dok ina’ 3 oslm »Dalibora« i »Poljubca« nl.e davaju; »Libuša« se je kod nas q a a, i to po prvi put, tek ove godine. t , nleS°vih simfonijskih kompozicija »M *• spomenuti naročito veliki ciklus ?ladžbina« (»Ma vlast«), koji se °J1 lz sledečih glazbenih slika: »VI-]lma<<’ “Višehrad«, »Šarka«, »Iz čeških pgova i gajeva«, »Tabor i Blanjik«. — te рПа^ ie 1 njegov »Praški karneval« Svft.?0100121 skladba »Iz moga života«. mat!01 .°Pframa * drugim kompozicija-nudio je Smetana nacionalnu svest, .P? torne spada takoder u red na-j^dnih buditelja. Obletnica njegove i voržakove smrti proslavljena jc u či-2av®j Češkoslovačkoj, a i u ostalim nujama s mnogim i velikim muzičkim Pnredbama.
. Tragična smrt bugarskog pesnika. JJne 2 maja o. g. pregazio je vlak na Pruzi Sofija-Varna poznatog i veoma cenjcnog bugarskog pesnika Nikolu VasUjeva Rakitina. Pokojnik rodio se godine, a spada u red pesnika, koji opevali lepote Bugarske. Svoje pes-niecinta-° if u knjiga, što svedoči o nienrwV°J Plodovitosti. Najpoznatije su bi ,v Pcsni^ke zbirke: »Života može je san«, »Beglec, »Zlatni niški«, »Raz-revn/ ^pdini« i dr. Nakon smrti starog direkfCl°nara Zaimova, Rakitin jc bio ПО0 plevenskog muzeja i narod-očenf3 Bio ie °duševljeni Sloven, ski o U .g0V0ri 1 njegova pesma »Slovcn-mrn-eniJ<<’ Posvečena sv. Cirilu i Me-tod*Ju te Janu Husu.
Jubileji naših pevačkih društava.
U toku ovoga meseca slavi 65 godišnjicu svog opstanka i plodnog rada Srpsko pevačko društvo »Gusle« u Ti-telu, koje je bilo osnovano u doba romantizma, kada se je u našem narodu, ugnetavanom pod madžarskim reži-nom, rasplamtela ljubav prema narod-noj pesmi i narodnom jeziku. Dakako zbog vlasti moralo je pre društvo formalno nositi naziv »Crkveno pevačko društvo«, ali je u stvari imalo u programu čisto nacionalno kulturne cilj eve, pa su baš na tom polju njegove zasluge za podizanjc nacionalne svesti našeg naroda u nekadašnjoj Vojvodini vanredno velike. — Ovih dana na severu naše otadžbinc slavi svoju 50 go-dišnjicu također jedno od najstarijih slovenačkib pevačkih društava, i to hor »Slavec«, koji je u svojim redovima sa-kupio ponajviše male ljude. oduševio ih za nacionalnu glazbu i narodnu pesmu te izvršio sa svojim turnejama veliku nacionalnu misiju.
Razne kulturne vesti. Na Karlo-vom univerzitetu u Pragu priređena je ovih dana jedna retka i značajna svečanost — podela doktorske diplome dr. Karlu Kramaržu, zaslužnom češkom politiku i nacionalnom borcu. Ova retka svečanost, kojoj su prisustvovali za-stupnici vlade, parlamenta, vojske i raznih ustanova te organizacija uz brojne častioce, priredena je povodom 50 godišnjice, kada je 1884 godine bio mladi Karel Kramarž na istom univerzitetu promoviran s odličnim uspehom za doktora prava.
Krajem prošlog tedna umro je u Pragu omiljeni bivši nadbiskup praški Frantjišek Kordač. Pokojnik bio je vanredno religiozan, skroman i čestit duhovni pastir, čije je zlatno srce ku-calo pre svega za sirotinju. Pri svojoj velikoj i dubokoj vernosti bio je i vrlo koncilijantan, a što jc glavno znao je dobro da luči interese vere od interesa politike. Svojim odlučnim nastupom u sporu s papinskim nuncijem, koji se je odigrao pred par godina, a koji je sigurno poznat i našim čitaocima, bio je prisiljen da se povuče, što je iza-zvalo svestrano ogorčenje češkog naroda.
U Moskvi jc ovih dana umro Aleksij Demidov, poznati ruski pisac mlade generacije, star tek 51 godinu. Pokojnik počeo je svojim literarnim radom godine 1911 i to reportažom »Dva časa kod Lava Tolstoja«. Godine 1923 izdao je roman »Ivanov život«, a od godine 1926 do lane iz štam-pe je izašla njegova trilogija, posvečena selu pod nazivom: »Bura«, »Selo Jekaterinskoje« i »Šuma«. Pored ovih večih dela napisao je još mnogo novela, kračih priča i reportaža.
Čitava Perzija krajem aprila na veoma svečan način proslavila je 1000 godišnjicu najstarijeg' a i najboljeg perzijskog pesnika Firdusija. U Teheranu, glavnom mestu Perzije, priredena je u okviru pomenutih proslava velika izložba dela, koja sadržavaju div-ne pesničke tvorevine ovog velikog orijentalskog genija, čije su mnoge pesme poznate i kod zapadnih naroda.
n NAS IH lUPA DHU S TAVA i t ETA
Župa Sanja Luka
n v BIHAĆ. — 20 aprila priredilo je j,a^c društvo sa Sokolskim četama Že-„i : Pritoka, Ripač i Založje svoj dru-ižlet na stari grad Sokolac. Izletu j, P.risustvovali: 164 člana sviju kate-svi;1Ja maBčnog društva, 128 članova član kategorija Sok. čete Ripač, 32 čpKvnPk- čete Žcgar, 20 članova Sok. Zai v. riNika i 25 članova Sok. čete »ik°Z'i.C’ svc^a sokolskih pripad-stro; . ° ‘ mnoštvo drugih. Pred po-I)vrstama održao je govor br. naš 8 e kani n a o temi »Sokolstvo i :K)ic selo«, nakon čega se je razvilo zbo- V|se^c uz pesmu j. svirku tamb. Pust'1 čete Ripač. Kad je žega po-?ia, spustile su sc sve kategorije
na
Jan
livade
ispod »Sokolea«, gde su je-
iev iC.as. vežbale proste vežbe za sara-je c*1 k Zagrebački slet. Na rastanku Пег flCs’9a niat. društva br. I. Frag-с1а.;/, ?.v°,ri° o temi »Samo istrajan rad 10'od> do uspeha«. - Dr. J. K.
je	—	29 aprila oprostilo se
Iradm^ društvo	s kračom, koji su su-
soknin	nast,u.Piii	vojnu dužnost. Pred
nova an?.m kdo je postrojeno 140 č.la-°držar,V'JU kategorija. Br. D. Sekanina veče- ,,Je P^godni govor. Isti dan na-driištvn^1’	Sokola i Sokolica Sok.
Pač j	i	kok. četa Žcgar, Ri
hod ,.;,ra 'Je Postrojenih u 12 četa Se je	'aania g ra tl a Sokolea oprostio
iima	™c Svi’11 sa Sokolima - regru-
•	starešina I. Fragncr.
•i,ašcBdni6, ~,30 aPrila priredilo je -iani svečam0 Ui 5° tlekorisanoj sokola Frartn^f	akadcmiju. Starešina br.
Ve- lir’ m ??X°r’o je o značaju prosla-Kakocevič lepo jc deklamo-
vao »Zrinjskom i Frankopanu«. Brat M. Vujatovič održao jc iserpno predavanje o Zrinjskom i Frankopanu iz-nevši tadanje političke prilike, njihovu borbu za oslobodenje i tragični zavr-šetak. Akademiji je prisustvovalo 168 lica. — Isti dan pre podne bile su za-dušnice. — Dr. J. K.
BIHAĆ. — Meseca februara i marta o. g. izvršilo je naše društvo: Društvene priredbe. Održanc su 2 društvene i 3 debatne večeri, 1 izložba sok. štampe i 1 igranka. Ovim priredbama prisustvovalo je 321 lice. Struč-na sok. knjižnica. Osnovana u februa-ru. Nabavljeno 14 stručnih sok. knjiga i pretplačeni sok. listovi Sokolski glasnik, Sok. prosveta, Soko, Sokolič i Naša radost. Sok. štampa. Sa 31III bilo je pretplatnika na Sok. glasnik 18, Sok. prosvetu 34, Soko 6, Šokolič 30 i Našu radost 40. Zbirke. Zbirka nov. isečaka brojj, 9 kom., a zbirka fotografija 1 kom. Sok. štednja. Zavedena kod_ sviju kaegorija. Do 31 III 71 ulagac uštedic- 726 Din. Obaveštajna služba. O radu društva objavljeno 6 vesti u Sok. glasniku i Sok. vesnrku Vrb. novina. Rad na selu. U cilju pri-premanja terena za osn. sok. četa 27 brače održalo je 11 sastanaka u 8 sela. Na ovim sastancima održano je 31 predavanje iz Sokolstva i nar. gospodarstva pred 628 lica, a predavači su prešli peške i kolima 522.50 km. Prosvetni tceaj.^ U martu održan je prosvetno -tehnički tečaj sa 30 polaznika iz 9 sela. Tečaj trajao je 2 dana. Govori i predavanja j>red vrstom i drugim. U februaru i martu održano je 138 govora i predavanja i to 116 sokolskih i 22 drugih. Slušalaca bilo je 5.254
Dr. J. K.
BIPIAĆ. — 19 aprila umro je ovde zaslužni član , našeg društva br. Vaso Stupar. Povodom toga uprdvni je odbor održao komemorativnu sednicu, na kojoj je br. starešina Ivan Fragner održao spomen slovo, ističuči zasluge pokojnika kao člana bivšeg Srpskog Sokola i kao bivšeg člana IJpravnog odbora a neko vreme i zamenika starešine ovog društva. Na pogrebu se s njim oprostio u ime društva br. Mi-hailo Vujatovič naglašujuči njegov po-pularitet i uspešno delovanje u smislu najispravnijeg Jugoslovenstva.
Dr. J. K.
LIČKO PETROVO SELO. — Dne 26 aprila priredilo je naše društvo oproštajno veče brači vežbačima Delič Dani i Kuga Petru, koji su otišli na otsluženje svog kadrovskog roka. Braču je pozdravio lepim rečima brat sta-rota Simo Svjetlica. — U nedelju dne 29 aprila održana je Zrinjsko-Franko-panska proslava. Predavanje o Petru Zrinjskom i Krsti Frankopanu održao je brat starosta Simo Svjetlica. Sokolska deca deklamovala su nekoliko pri-godnih pesmica, a na koncu su ista deca, pod dirigovanjem sestre Kalčič Marije, učiteljice, otpevala skladno i lepo pesmu »Na vojsku« što se je naročito dopalo prisutnima. — I. Z.
Župa Seograd
VRDN1IK. — Naše društvo po-krenulo je još prošle godine akciju oko osnivanja lutkarskog pozorišta. Pošto su naša vredna brača izvršila sve predradnje zakazano je svečano otvorenje za 22 april t. g. u 3 časa po podne. Deca su se počela kupiti več u
1	čas, tako da je otvorenje uspelo i poseta bila preko svakog očekivanja. Bilo je prisutno oko 120 dece. Bilo je i odraslih, no u mnogo manjem broju. Brat Ivanušec Miroslav, održao je tom prilikom pozdravni govor u kojem je ocrtao važnost ovog pozorišta naročito za decu. Rad se nastavlja intenzivno i dalje te če se pretstave održati svake druge nedelje. Tom prilikom stvorena je i lutkarska sekcija u koju su ušli sestre: Mirkovič Jelisaveta, Kovačič Dana i Crnadak Savka te brača Zaku-šek Alojz, Peter Ivan, Han Ivan, Se-ničar Leopold, Galovič Josip i Čer Ivan.
Župa Bjelovar
TROJEGLAVA. — Dne 29 aprila priredila e diletantska sekcija naše čete pretstavu u susednom selu Gor. Sredanima. Pretstavljao se češki komad »Pepička z male Hosputky«. — Osim toga br. prosvetar Momčilovič održao je predavanje »Sokolstvo na selu«, a napose je istakao značenje 30 aprila za ceo jugoslovenski narod. Nakon programa »razvila se je zabava. Materijjdni, a naročito moralni uspeh zadovcljajuči.
Župa Celje
VELENJE. — Sokolsko društvo Velenje se je oddolžilo spominu žrtev katastrofalne nesreče v kakanjskem rudniku s prisrčno občuteno komemoracijo. Na isti je starešina br. Kurnik Tone z v srce segajočo poanto recitiral ing. Lipužičevo rudarsko pesem »V jami«, br. podstarešina ing. Burnik Vlado pa dovršeno podal aktualno predavanje »O metanskih eksplozijah v premogovnikih«. Udruženje rud. nameščencev je uvedlo podporno zbirko med nameščenci in rudarji in se vrši to nedeljo za kakanjske žrtve tudi žalna sv. maša v Skalah. Isti dan priredi ženski naraščaj M. Grošljevc pravljično igro: »Dve Marički« ob 3. uri popoldne v Rudarskem domu, v katero so vložile mlade igralke (34 po številu) pod vodstvom režiserke s. podnačelnice Gizele Velikonjeve in brata prosvetarja Franceta Kramarja mnogo truda in se Sokolsko društvo nadeja obilnega obiska tako od strani staršev naše vrle dece, kakor tudi številnih prijateljev sokolske misli! — Vsi telovadni oddelki se vestno pripravljajo za župni zlet SŽC v Celju, kateremu sledi 17. junija t. 1. domači javni nastop. Pred kratkim osnovana vrsta starejših bratov vežba vztrajno in daje mlajšim lep primer sokolske požrtvovalnosti.
Ž.upa Cetinje
CETINJE. — Sokolsko društvo Cetinje proslavilo je na dostojan način godišnjicu smrti Zrinjskog i Frankopana.
Dana 30 aprila t. g. u društvenoj sokolani bile su okupljene sve kategorije. Svečanost je počela u dva sata posle podne. Brat Jovan Vukmanovič, nastavnik ovd. gimnazije, održao je predavanje »Dva velika sina našega naroda — Petar Zrinjski i Franjo Krsto Frankopan«. Predavanje je bilo dobro obradeno. Predavanje je sasiušano s velikom pažnjom i popračeno aplau-zom. — A. M,
CETINJE. — Sokolsko društvo Cetinje osnovalo je pozorišni otsek. Pretsednik otseka je brat Savo Vujovič, profesor, reditelj je brat Nikola Menljikov, profesor, tajnik brat Jovan Mrvaljevič. čin. Kr. banske uprave, a Članovi su Sokoli društva Cetinje. Rad ovoga otseka u toku tri pro-
šla meseca bio je agilan. Prircdio se komad »Svetski rat« od Nušiča. Otsek namerava da ovaj komad u toku meseca, u svečanim danima, prikaže u .ostalih jedanest sokolskih četa. Otsek ^ sprema nekoliko odlomaka iz Njegoševog »Gorskog vijenca«, koje če također prikazati u svojim četama i na Cetinju. — A. M.
, CETINJE. — Dana 29 aprila t. g. Sokolsko društvo Cetinje održalo je prvu tromesečnu sednicu u ovoj godi-ni s članovima uprava seoskih sokol-skih četa. Prisutno je bilo 64 delegata. Sednica je počela tačno u 10 sati pre podne, koju je otvorio starešina društva br. dr. Vlado Piletič, pozdravlja-juči prisutno i održavši govor o zada-cirria Sokolstva i o njegovom radu na podizanju sela. Brat dr. Piletič jc za ovim pozvao pojedine funkcionere četa da referišu o radu u četama. Prvo se pristupilo diskutovanju prosvetno-ga rada. Za ovim se prešlo na disku-siju po pitanju privrednog podizanja sela, kada se jc svestrano raspravilo i to važno pitanje. Nato je raspravljano blagajničko i statističko pitanje i dana su potrebna uputstva. Tajnik brat Fomanovič iznosi admin. rad s četama. Brat zamenik društvenog načelnika Banovič Blažo izneo je pred delegate važna pitanja, koja se tiču sokol-skili četa i to: javni čas ovoga društva ko ji če se održati 20 maja ove godine; učestvovanje društva i četa na osve-čenju otkrivanja Njegoševog spomenika u Trbinju i sletove u Sarajevu i Zagrebu. Navodi da je župa Cetinje obavezna da na ovim sletovima uče-stvuje. Po ovim pitanjima odlučeno je, da na javnom društvenom času mora-ju sve čete uzeti učešča. Odlučeno je, da čete moraju uzeti učešča sa što više vežbača. Tako isto odlučeno je, da čete s društvom uzmu učešča na sve-čanostima u Trebinju kao i na sletovima u Sarajevu i Zagrebu. Brača delegati po ovim pitanjima uzeli su učešča u diskusiji. Referent za sokolske čete brat Alcksandar Milovič izneo je pred delegate opažanja rada pojedinih odbora u društvu. Posle eventualija, koje su se tičale detalja izvodenja rada po sokolskim četama, sednica se za-vršila u 1 sat posle podne.
Sednicu je završio brat dr. Vlado Piletič rezimirajuči sve predloge, pitanja i zaključke.
U 2 sata posle podne bio je za-jednički ručak delegata s članovima uprave gde se je brat Piletič još jedan put zahvalio delegatima na požrtvova nju za sokolski rad na selu, pa je za tim bilo veselje u sokolani. Župu je zastupao br. Octko Dedič, župski ref za s. s. čete.
Za ovo vreme u sokolskom dvo-rištu brat Blažo Banovič, zamenik društvenog načelnika, vežbao je s četnim načelnicima proste vežbe za pretsto ječe sletove.
Sednica je zaključena u 4 sata posle podne.	A.	M.
KOTOR. — Na 29 aprila naše So kolsko društvo priredilo je svoju pro-letnju akademiju, koja je, kao obično, bila vrlo dobro posečena. O sokolskim ciljevima i radu u društvu govorio j,e brat profesor Domančič, te spomenuo sreču svih Sokola što u našoj sredini boravi Nj. Vis. Prestolonaslednik Petar kao starešina Sokola. Cela dvorana dugo je klicala svome starešini te mfi je upučen pozdravni brzojav. Zatim su sledile vežbe dece ženskog podmlat-ka od Mudroga: Vežbe s večičima, pa deklamacija Sokolski pozdrav. Muški naraštaj I izveo je ritmičke proste vežbe na muzici Katič-Gostinčar veo ma dobro, a zatim naše najmlade iz žen. podmlatka od Mudroga Ples ko-lombina. Bile se zaista te mališanke vrlo dražesne. Brat Hrle Sačir dao nam je svoje dve uspele stvari: Skupinske vežbe šestorice, što je izveo odlično šegrtski naraštaj i Šestorku kpju su izveli članovi. Sledila je deklamacija od Harambašiča: »Sokolu«, a potom brata dra Pihlcra »Barkaro-la« po glazbi Čajkovskega, što su iz-лге1е naše vredne naraštajke i članice uz frenetično odobravanje. Oživela je
i	pozorišna sekcija, koja nam je dala šaljivu igru »Stidljivi mladoženja« na zadovoljstvo publike.
Rad i u društvu i u četama vrlo lepo napreduje. Sve se sprema za javni čas koji če se održati 3 juna, a zatim za okružni, sarajevski i zagrebački slet.
iupa Sušak - Rijeka
JABLANAC. — Sokolska četa u Jablancu priredila jc u spomen Zrinjsko« i Frankopana 29 IV o. g. naveče u prostorijama hotela »Planinar« svoju sokolsku akadcmiju. Svečanost, koja je bila vrlo lepo posečena, otvorio jc pozdravom starešina čete brat Joso Vukušič i predočio svrhu ove akademije. Iza tvoga odvežbala su muška i ženska deca »Sletskc vežbe«. Hor sokolske dece otpevao je pod vodstvom načelnika brata Labaja narodnu pesmu iz Srbije »Višnjica jc rod rodila«. Od dra V. V. Rašiča pesmu »Zdravo« de-klamovao je Joso Pavelič. Vežbe sa štapovima izvela su sokol, muška deca. Pesmu »Jugoslavenska Sokolica«, od Ive Markoviča, deklamovala je s mnogo osečaja Antonija Mršič, a po tom su naraštajke izvele »Sletskc vežbe«. »Njegovom Veličanstvu Aleksandru 1. Oslobodioeu« od dra V. V, Rašiča, de-
m
klamovala je naraštajka Ana Kordič, koju je publika nagradila aplauzom uz oduševljene povike »Živeo Kralj«. Mur ško članstvo izvelo je »Sletske vežbe«. Narodnu pesmu iz Bosne »Maglica se poljem povijala« otpevao je zbor sokolske dece. Značenje Zrinjskih i Frankopana prikazao je u svom predavanju prosvetar čete brat dr. Ivo Benič.
Posle ovog lepo izvedenog programa razvila se uz tombolu i licita-ciju bratska i ugodna zabava s plesom.
Akademija je imala moralni i ma-terijlni uspeh.
MALINSKA7 — Dne 29 aprila,
naše je Sokolsko društvo proslavilo dan Zrinjskog i Frankopana, u prostra-noj dvorani hotela »Draga«. Program je bio kratak, ali dostojanstven i ozbi-Ijan. Bez zabave, bez plesa, bez buč-nog veselja.
Komemoracija jc otvorena peva-njem drž. himne. Nato je prosvetar br. Radič, u oduševljenom govoru ocrtao rad, život i veličinu Zrinjskog i Frankopana. Na koncu je pevački zbor lepo i skladno zapevao Zajčev: »U boj, u boj!«, i time je završena akademija.
Ž.upa Varaždin
VARAŽDIN. — Iz TO župe. Župski prednjački ispit održan je 22 aprila o. g. Ispitu je pretsedao savezni izasla-nik brat Dragutin Šulce. Prijavila su so četiri kandidata od kojih jc jedan odustao, a položili su župski prednjački ispit brača Meznarič, Holub i Fran-čič.
Župski prednjački tečaj održan jo 28 i 29 aprila. Tečaj bio je praktički, na kom su se vežbale vežbe svih kategorija za ovogodišnje pokrajinske sletove i sve vežbe za takmičenja prigo-dom drugog župskog sleta u Čakovcu.
Tečaj je otvorio zamenik načelnika brat Lacko Zima, istaknuvši svrhu tog dvodnevnog tečaja, kao i važnost ovogodišnjih sletova, na kojima če naša župa učestvovati u velikom broju.
Bio je 51 polaznik, 42 člana i 9 članica iz 41 jedinice. Tečaj je vodio brat Julije Kovačič, a pomagali su mu sestre Stjch i Semrekar te brača Zima i Kerec.
Tečajnici su bili po zanimanju učitelji i žemljoradnici, a svi su bili na potpunoj opskrbi župe.
*
II	župski slet u Čakovcu. Načelni-štvo župe izdalo jc okružnicu u kojoj su dana tačna uputstva za župski slet
1 takmičenja. Takmičenja održače sc
2 juna posle podne. Naveče biče akademija na sletištu, 3 ujutro progi čc Čakovcem povorka, a posle podne održače se javna vežba. Načclništvo upo-zorava-na obvezatno sudelovanjc svih jedinica naše župe na tom sletu, a na-poso na sudelovanje na natecanjiina. u povorci i na javnoj vežbi. članovi imadu pridoči na slet u svečanoj odo-ri, a koji takove nemaju u narodnoj nošnji ili gradanskom odolu sa zna-čkom i vrpcom s oznakom jedinice. Članice u s*večanom odclu, vežbačem odelu ili narodnoj nošnji. Na slet valja neizostavno poncti društvene i četno barjake. Za konjiču i gluzbe slodičc uputstva. Povlastica za vožnju je več zatražena,	g.
ČAKOVEC. — Nova Sokolska četa u Ivanovcu (Međumurje). 22 aprila o. g. održana jc konstituirajuča skup ština Sokolske čete u Ivanovcu, koja je osnovana inicijativom brata Duke lii-treca. Skupštini su prisustvovali kao delegati brača Ribarič, Peropat i Boro-jevič od matičnog društva Čakovec,
Vrlo lep govor održao jo prosvetar brat Ribarič istaknuvši sv^ glavna ®°« ? i* tiucda, a zatim o čvivanju osiobodene medumurske grude, Slovenstvu, zajedničkoj saradpji s nacionalnim organizacijama, a napose‘s vatro-gasnom četom.
, ^ako« pazljivo saslušanog govora Klicali^ su prisutni starešini Savcza, Nj, vis. Prestolonasledniku Petru, a zatim je jednoglasno izabrana ova prva uprava čete: starešina Stjepap Kupec, trgo-
va_c; zamenik Stjepan Kovačič, ratar; tajnik Margita Hitrec, učiteljica; blagajnik Josip Bujanič, ratar; načelnik Vinko Bojanie, ratar; načelnica Štefanija Hitrec, učiteljica; prosvetar Đuka Hitrce, učitelj; odbornici Tomo Črep i Horvat Stjepan te rcvizori Ignac Kranjčec i Tomo Ivančič, ratari.
U četu odmah je pristupilo 38 članova te 81 pripadnik ostalih kategorija.
Istovremeno priredena je mala akademija, na kojoj je nastupio peva-čki zbor, te su održane deklamacije i igrokazi.	B.
MURSKO SREDIŠTE. — 22 IV o.
g. priredilo je ovo društvo protestni miting na kojem je osuden podli rad plačenih agenata susedne države, koji su poskušali da i u oslobođenom Me-dumurju započnu svojom odvratnom rabotom. Na mitingu, koji se je pre-tvorio u veleban narodni zbor, govorili su brača Grabar, Biščan, opšt. pretsed-nik Bodlovič. Starina brat ing. Pić go-vorio jc o Sokolstvu kao bedemu pro-tiv zločinaca vlastite domovine. Njegov govor duboko se je dojmio mase naroda, koji je s gnjušanjem osudivao rad izdajica i zasizanje severnog suse-da u naše krajeve.
IVANEC. — U subotu 28 aprila održalo je Sokolsko društvo u Ivancu akademiju u spomen smrti Petra Zrinj-skog i Krste Frankopana. Nakon što je mala Herg Mira pročitala »Oproštaj 1’etra Zrinjskog i Krste Frankopana« zaredale su vežbe naraštaja, naraštaj-ki i članova. Osobito su lepo i skladno izvele naraštajke »Ples s ružom«, koji su morale, na opči zahtev i neprekidni aplauz publike, da ponove. Pod vodstvom brata E. Janačeka odigrali su naraštajci dobro uvežbani igrokaz »Po-
gibija Petra Zrinjskog i Franje Krste Frankopana«. Uz tamburaški zbor nastupio je po prvi puta sokolski pevački zbor, koji je pod ravnanjem zborovo-de K. Rajtera skladno otpevao četiri pesme. Posle svršenog programa odr-žan je ples.
Mimogred spominjem, da su diletanti Sokolskog društva u Ivancu tokom prošlog meseca davali u Ivancu, Klenovniku i Lepoglavi Arnold-Bahovu komediju u 3 čina »Nedužni Zavodnik«, koja je svagde unela medu pu-bliku veselo raspoloženje. a samim pri-ređivačima donela moralnu i materi-jalnu zadovoljštinu. — V-ič,
Župa Vel. Bečkerek
TOMAŠEVAC. — Dana 29 prošlog meseca ovo Sokolsko društvo izvršilo je na kolima jedan krači izlet do obližnjeg sela Jarkovca, kojom je prilikom tamo i održalo jednu dosta uspelu sokolsku priredbu sa sledečim programom: 1) Pozdravni govor br. J. Butaša. 2) Sokolska koračnica, pevao je niuški Hor Sok. društva Tomaševac. 3) Sokolske vežbe muške dece i članova. 4) M. Milojevič »Dodi, dodi« pevao mešoviti hor Sok. društva Tomaševac
i	4) Pozorišni komad »Sumnjivo lice« od Branislava Nušiča. Posle toga bila je zajednička igranka, koju je pratio tamburaški zbor \iz bratsko sudelova-nje brače iz Jarkovca, Tomaševca i Orlovata.
GUDURICA. — Sokolska četa u Gudurici priredila je dana 29 IV 1934 god. u susednom selu Markovcu javan nastup.
Na ulazu u selo četu su dočekali videniji ljudi iz Markovca na čelu s bratom Božinom i limenom muzikom.
Posle pozdravnih govora, koji su odr-žali br. Božin i br. Kunert, starešina čete, formirana je povorka, koja je pod muzikom prošla kroz cclo selo, odu-ševljeno pozdravljana, a zatim su sve kategorije vežbača nastupile s prostim vežbama predvidenima za sletove u Sarajevu i Zagrebu, piramidama i vežbama na razboju.
Moralni uspeh javnog nastupa bio je upravo odličan, dočim materijalni osrednji.
Posle javnog nastupa priredeno je narodno veselje.
Župa Zagreb
KLOŠTAR-IV ANIĆ. — Sokolsko društvo u KI.-Ivaniču priredilo j e 29 aprila o. g. uoči obletnice mučeničke smrti Zrinjskog i Frankopana svečanu akademiju sa sledečim programom: 1) Pozdrav brata starešine Mr. šipiša. 2) »Sokolski pozdrav« — pevao muški zbor. 3) A. Šenoa: »Na Ozlju gradu«, deklamirao brat Josip Lisac. 4) »Pojmo pjesmu« — pevao muški zbor. 5) Po-gibija Zrinjskog i Frankopana, preda-vao brat prosvetar Z. Sajko. 6) A. Frajdenrajh: »Na Ozlju«, izvela je di-letanska sekcija Sokolskog društva. 7) »Haj, dok u nama« — pevao muški zbor.
Posle programa razvila se zabava.
KLOŠTAR-IVANIĆ. — Osnuiak Sokolske čete Mostari-Marinkovac. Dana 22 aprila 1934 na poziv tamošnjeg učitelja brata Frana Tkalčeviča, upu-tila se delegacija Sokolskog društva Kloštar-Ivanič, da osnuje Sokolsku četu Mostari-Marinkovac sa sedištem u Mostarima. U 4 sata otvorio je konsti-tuirajuču skupštinu brat Fran Tkalče-vič, te pozdravio braču izaslanike i
Sokoli i Sokolice!
Nabavljajte svečane i vježbaće potrepštine za sletove, uz najjevtinije dnevne cijene kod brata G. HORVATEK, dobavljača Saveza S. K. J.
Zagreb, Frankopanska ulica 9
Oglašujte u »Sokol, glasniku«!
SoKolsfre papuče, Uato I ostale sportsUe pribore
Kupujte:	kod
»Ne gr o«
Zagreb — Iliča. 1У
Trošile cifenlK!
predao reč bratu starešini matičnog društva mr. Dragi Šipišu, koji je u svo-me govoru rastumačio važnost osnutka sokolskih četa po selima i prisutnima protumačio organizacij u SKJ. Posle brata starešine održao jc brat prosvetar matičnog društva Sajko Zvonimir predavanje o »Sokolstvo u domačem vaspitanju«.
Buduči je bio dovoljan broj prisut-nih članova, prešlo se na izbor četne uprave. Izabrani su za starešinu: Horvatič Ivan, zam. starešine Petkovič Pa-jo, tajnika i prosvetara: Fran Tkalče-vič, načelnika: Rajič Durica. blagajnika: Vukelič Đorđe, revizora: Cvetkovič Nikola i Gajo Sever.
Nakon izvršnog izbora sazivač br. Fran Tkalčevič zahvaljuje se brači na odazivu i poziva ih na složan rad. Time je udaren temelj nove čete matičnog društva Kloštar-Ivanič, a prema oduševljenju i shvaeanju prisutnih na-damo se, da če ova četa sigurno za kratko vreme uznapredovati i biti širi-telj sokolske ideje u svojo j okolici.
NOVA GRADIŠKA. — U pred-večerje 29 aprila održano je naraštaj-sko selo u dvorani Grand hotela u 8 sati naveče, koje je bilo vrlo dobro po-sečeno. Proslava je otvorena sviranjem sokolske himne, a zatim je br. Zvonimir Jurič, pretsednik naraštajskog ot-seka, održao kratko, ali sadržajno predavanje o značenju toga dana. Soko-liči Relja Kalember i Rodoljub Bogo-jcvič održali su dve vrlo uspele deklamacije, a naraštajski pevački zbor otpevao jc pesmu »Na vojsku«. Sviranjem »Zrinjsko-Frankopankc« završen je prosvetni deo programa, kojemu je sledio tehnički, a u kojem su nastupile razne vrste muškog i ženskog naraštaja s prostim sletskim vežbama.
*
f Br. Dura Vučkovič. Sokolsko društvo Nova Gradiška zadesio je iznenada težak udarac. Nagla smrt ote-la je iz njegovih redova dragoga brata Duru Vučkoviča. Taj je gub itak to teži, što če se teško, bar ne tako brzo, nači njemu bar približno ravan zamenik u sokolskom radu.
Pokojni Dura sokoiovao je punih 28 godina. Roden 1893 u Benkovcu (kraj Okučana), polazio je škole u Nfl-voj Gradiški, gde je započeo i svoju činovničku karijeru, pa ju je i tu za-vršio. na položaju šefa gruntovnice pri sreskom sudu. Iz bivšeg Srpskog So-
kola u Novoj Gradiški prelazi odmah po ujedinjenju u redove Jugosloven-skog Sokolstva, gde jednakim žarom nastavlja svoje sokolsko delovanj« koje prenosi konačno i u Sokola Kraljevine Jugoslavije. Pred 13 godina pu-stao je u društvu tajnikom, i u toj dužnosti uradio je i uredio toliko toga u našoj sokolsko) sredini. S nama je ostao u vezi svrc do zadnjega daha. Sve do zadnjega dana nismo gubili nade, da če se ipak iskopati iz' bolesničke postelje. No najednom, na sveopštc zaprepaštenje puko je po Novoj tira diški glas da Dure Vučkoviča nema više medu živima. Nismo mogli odmah ni da verujemo tome, ali nas je naža-lost odmah uverio o istinitosti toga erni barjak što je zalepršao na soko-lani. Još isti dan sazvana je hitno ko-memorativna sodnica na kojoj je toplim rečima ocrtao br. starešina Marie značaj pokojnika za naš sokolski rad
i	veličinu gubitka koji smo njegovom smrču pretrpili. Drugi dan, na 1 maja otnratilo je mnoštvo rastuženih prijatelja, brače i sestara njegove smrtne ostanke na večno počivalište. U ime društva oprostio se s njime društveni načelnik br. Stevo Milojevič. Slava bratu Vučkoviču!
PAKRAC. — Sokolsko društvo Pakrac priredilo je u svojim prostori-jama dne 28 aprila o. g. u počast tragične smrti Zrinjskog i Frankopana svečanu akademiju. Akademiju je otvorio priaodnim govorom brat Stevan Kralj. Ostali deo nrograma sastojao se iz deklamacija i tehničkih tačaka, koje su izveli članoA'i i naraštajke. Kao poslednja tačka programa prikazana je: od S. M. Ogrizoviča tragedija »U Be-čkom Novom Mestu«, koju su izveli članovi diletantske sekcije našeg društva. Može se reči da je izvedba akademije potpuno uspela, ali nije postig-nut ni moralni ni materijalni uspeh, pošto je poseta bila vrlo slaba upravo minimalna.
SOKOLSKI GLAZBAR I FOTOGRAF
Sokolskoj glazbi na Primorju potreben je jedan glazbenik, koji je ujedno i dobar fotograf. Reflek-tant treba da je Soko. Egzistencija osigurana.
Sokolsko društvo Selce
(Hrv. Primorje)
■
n'W'\
Izlažem na Ijubljanskom velesejmu
KR. DVORSKI Ж« DOBAVLJAČ
ф
Prva jugoslavenska industrija športskih potrepština
H. DRUCKER
ZAGREB
ILIČA 39
BEOGRAD
Pasaž Akademije Nauka
Izašao je novi ejenik sokolskih potrepština sa rasporedom utakmica za laku atletiku.
ZATRAŽITE HITNO!
109—2
Kuća za izdati
Na Ijetovalistu Pale kod Sarajeva
izdaje se odmah kuća sa S soba, 3 sepa-rea i jednom volikom salom u koju se može smestiti do 00 osoba.
Kuča je na vrlo lepom i vidnom mestu sa piirodnim parkom od егподо-rice i drugog lisnatog drveta u bližini stanice Pale. Kuča je podesna i za svra-tište ljeti i zimi, naročito za turiste i skijaSe.
Upitati kod pretstavnika opštine Pale.
111-1
Braćo, sestre!
Sve sokolske polrepšiine za favne I svečane nasiupe dobijele
najievtinije i najsoHdnlje kod bralske radnfe
BRANKO PALČIC
glavni d o b a v 1 j a č Saveza S. K. J.
CENTRALA: Zagreb, Kraljice Marije ulica 6 f I LIJ AL A: Beograd, Balkanska 24	'
112-1
Klimi
vtell vih4-{ic
ati najScttdne/se Klii&RNAIT-DEU
ШицдмдвашшшоудИ
105-2»
Sokolima
koji puluju na Jadran
/k/
& ЈфЛ' J ■<,••• {
velikih sokolskilt sletova u Sarajevu i Zagrebu
pruža se rijetka prilika da vide najljepše krajeve na jadranskoj obali: Boku Kotorsku i primorje od Budve do Ulcinja te Crnu Goru, i to uz vrlo niške cijene a sve u jedan dan.
Iz Dubrovnika, odnosno Hercegnovoga, putovanje ladom kroz fjordske ljepote Boke Kotorske, iz Kotora luksuznim autobuslma izlet preko Lovćena na Cetinje; iz Cetinja novim putem silazak uBudvu; iz Budve parobrodom natrag u Hercegnovi, odnosno Dubrovnik. — Ili: iz Dubrovnika, odnosno Hercegnovoga, izlet ladom do Budve, pa dalje do Petrovca, Sutomora, Bara i Ulcinja, duž najljepših plaža na Jadranu, te natrag u Hercegnovi, odnosno Dubrovnik.
U jedan dan toliko promjena, toliko doživljaja!
Grupe od 15 Sokola unapred imaju 50% popusta na ladarna.	------
Sve informacije daje „Zetska plovidba" a. d., Cetinje i njena agencija Kotor, „Putnik , Kotor, „Jadianski I jord , Kotor, „Autobus Boka“ a. d., Kotor.
110-1
Vse tiskovine za sokolska društva, potrebne knjige za sokolske knjižnice, vabila, letake, lepake za sokolske prireditve Vam izdela Učiteljska tiskarna. Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige, časopise, revije, vizitke, bloke, račune, jedilne liste, posmrtnice in mladinske liste. Ilustrira knjige v eno- in večbarvnem tisku. / Lastna tvor-nica šolskih zvezkov. Knjigoveznica. Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož
KNJIGARNA
V LJUBLJANI PODRUŽNICA
V MARIBORU
Tyrševa ulica štev. 44
UČITELJSKA
TISKARNA
i	V	LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA 6
I 103-10
i
Hove sokolske Јшџде
41 našoj nakladi izašle su sledeče nove sokolske knjige: B o k o J o s.:
Pripovetke za sokolsku decu i naraštaj
(sa slikama). — Cena 8 Din
Milčinski Fran:
Junaštvo, priča sa slikama — srpskohrvatski. —
Cena 5 Din
Hebert G. - Trček:
Šport zoper telesno vzgojo. — Cena 10 Din
Sajovic - Trček:
Priprave za vaditeljske izpite (sa slikama). — Cena 18 Din
Schmidt - Pichler:
Fiziologija telesnog vežbanja (sa slikama). — Cena 35 DJn
Š u 1
c e :
Sokolski sustav telovežbe, drugo izdanje. Cena 55 Din
U štampi: Dr. Vaniček - Drenik: Eaton i boks
Џф^тшкл. Soketski ШШш
LJUBLJANA, NARODNI DOM
Telefon 25-43 • Račun poštanske Štedionice Ljubljana 13.831
K4-2U
„Me S.V« sokole Kr.lio.taeJ.no.lo.il« <E- «•>»» •	>	o«««'«™	.	U,e..|e	неМшКМ	«	.	T«.	IKKdHt.	M...«.	<»ге№.шк	fr.oc*	š.n.ke.1);	..I	.