KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (1)

INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN I MAJA 1937.
PATENTNI SPIS BR. 13280
Hazeltine Corporation, Jersey City, U. S. A.
Sprežni uredjaj.
Prijava od 22 aprila 1936.	Važi od 1 novembra 1936.
Naznačeno pravo prvenstva od 22 aprila 1935 (U. S. A).
Ovaj se pronalazak odnosi na električne sprežne uređaje i naročito na metode za podešavanje sprega između dva podešena kola kao j na odgovarajuće veze za promenu propuštane širine opsega.
Ma da se ovaj pronalazak može i op-šte primeniti, ipak je prvenstveno podesan za ugrađivanje u jedno ili više selekcio-nih kola superheterodinskih radioprijem-nika, da bi se promenila njihova selektivnost. Optimalna se vrednost u reproduko-vanju, uz što je moguće veće izbegavanje smetnji od strane stanica koje rade na $u-sedno nalazećim se nosečim talasima i od strane statičkih i drugih izvora šuma, debija podesnim podešavanjem širine opsega selekcionih kola, da bi se.potrebna selektivnost udesila uvek prema radnim uslovi-ma. Ako postoje znatne smetnje, to je potrebna veoma mala širina opsega, koja daje veliku selektivnost, dok se u slučaju smetnji koje se mogu zanemariti širina opsega i tirne i vernost reprodukovanja mogu povećavati do maksimalne mere. Prilagođavanje međunalazećjjn se radnim uslovima može se izvoditi pomoću među-podešavanja širine opsega. Već ranije su predlagani različiti rasporedi prema ovim osnovnim mislima i obično su označavani kao „birači širine opsega” (expanding se-lector) ili i skraćeno ,,X.P.S.” sistemi.
Kad su spregnuta dva jednako podešena kola, ona obrazuju jedan filtar, a širina propuštenog frekventnog opsega zavisi od međusobnog sprega između oba kola, tako, da se širina opsega ili „selektiv-
nost” može podešavati promenom u međusobnom spregu između kola. Propušteni opseg obično leži simetrično prema rezonantnoj frekvenci podešenih kola. 1 kad kola sadrže dopunske međusobne sprego-ve ili kad su nenamerno uzajamno spregnuta kao pomoću rasipnik kapaciteta, može širina opsega uvek još biti simetrično rnenjana prema rezonantnoj frekvenci u to vreme, kad se nodešava samo međusobni spreg, pod pretpostavkom, da sa-moreaktanca kola ostaje nepromenjena.
Kod pokušaja, da se širina opsega spregnutih podešenih kola podesi simetrično, obično se postupalo na taj način, što se pomerao relativni položaj elektromagnetno spregnutih ka1,ema oba kola, da bi se promenio njihov naspramni induktivi-tet. Time se ipak izazivaju različite teškoće, naročito poremećaj u podešenosti kola i iz toga javljajuće se nesimetrično širenje opsega. Ovo može da se pripiše premenama rasipno-kapacitivnog sprega, induk-tance ili raspodeljene kapacitance kreta-nog kalema usled promene njegovog položaja prema okolnim metalnim delovima. Takva neželjena dejstva se javljaju u još jačoi meri, kad se upotrebi ju je vezivanje za filtriranje šrazmerno uzanih opsega relativno visokih frekvenci.
Za ekonomno izvođenje radioprijem-nika se želi, da se mogu pod uslovom zamenljivosti upotrebiti normalni transformatori sa stalnim spregom i sa stalnom ili promenljivom selektivnošću. Uređaj takvih normalnih transformatora za selektivnost
Din. 15.
koja se može menjati i raspored mehanizma za ovo menjanje uslovljuju znatne izdatke i zahtevaju znatan dopunski prostor. Osim toga je dosta teško da se izvede tačno podešavanje takvih transformatora eventualno kretanjem jednog od njihovih namotaja prema drugom usled potrebnog, srazmerno uzanog područja za menjanje.
Predmet ovog pronalaska jeste poboljšani metod za podešavanje srega između dva podešena kola, da bi se promeni-la širina propuštenog frekventnog opsega, i zatim poboljšani sprežni uređaj, koji je podešen za upotrebu u vezi sa ovim metodom.
Dal ji predmet pronalaska jeste poboljšani metod i poboljšani uređaj opisane vrste, u kojem postoji izvestan stalan spreg između kola, i kod kojeg se spreg između kola može podešavati bez promene samo-reaktance kola ili stalnog sprega, tako. da se širina opsega može podešavati simetrično prema izvesnoj stalnoj frekvenci.
Dalji predmet pronalaska jeste poboljšani sprežni uređaj, koji sadrži sredstva za promenu njihovog sprega i koji je podesan ža upotrebu u sistemu napred opisane vrste. Pri tome može biti upotrebljen normalni transformator sa stalnim spregom pri maloj potrebi za prostorom, i postiže se tačno podešavanje sprega pri lakom rukovanju.
Različiti dalji predmeti pronalaska i pronalaskom postignute koristi izložene su u nižem opisu.
Ovaj pronalazak predviđa dva podešena kola sa jednim stalnim spregom i jednim pomoćnim spregom koji se može podešavati. Spreg glavnih reaktanci se održava konstantnim, dok se spreg pomoćnih reaktanci tako podešava, da menja celokupen spreg između oba kola, ne menja 'ući njegovu samoreaktancu. Širina opsega se na ovaj način podešava simetrično prema rezonantnoj frekvenci kola, i selektivnost sistema može biti menjana, a da se ne kvari podešenost kola.
Iako pronalazak uzima u obzir upotrebu induktivnih ili kapacitivnih spregova, ipak jedan od zasada uspelih oblika izvođenja pronalaska, koji je opisan u oojedinostima u sledečem primeru, upotrebi jute poboljšani induktivni sprežni raspored Pri tome je stalan spreg obrazovan namo-tajima normalnog transformatora i pomoćni spreg koji se može menjati obrazuje se pomoćnim namotajima koji su spregnuti tako da se mogu podešavati, i koji su vezani na red sa odgovarajućim namotajima transformatora na njihovim niskim krajevima potencijala. Pomoćni zavojci imaju
prvenstveno samoreaktancu koja je razlo-mak samoreaktance glavnih sprežnih za-vojaka. Ovim se rasporedom ne menja sa-moreaktanca kola, i podešenost se ne dira podešavanjem sprega. Pošto su pomoćni zavojci priključeni na niskom naponskom kraju glavnih namotaja, to se veze između ovih nalaze pod sraz^ merno niskim naponom tako da se sa ovim vezani uključni elementi ne utiču bitno proizvoljnim rasipnim spregom; stoga pomoćni namotaji mogu biti smešteni na svakom podesnom mestu, i daleko od glavnih namotaja. Dalje može selektivnost uređaja biti regulisana sa srazmerno velikom tačnošću, pošto se željena mala promena u iznosu ukupnog sprega kola postiže podešavanjem sprega pomoćnih zavojaka preko srazmerno velike oblasti. Ovaj raspored deluje stoga slično kao kakav nonius. Osim ovih koristi se ima kod ovog rasporeda još i korist veoma male potrebe za dopunskim mestom.
Na priloženom nacrtu sl. 1 pokazuje šematički izvođenje ovog pronalaska, a sh 2 pokazuje presek jedne sprežne naprave za izvođenje ovog pronalaska, koja se može podešavati.
Pronalazak je ovde pokazan u vezi sa jednim superheterodinskim radioprijemni-kom, pri čemu su delovi prijemnika, koji su poznati i koji ne čine sastavni deo ovog pronalaska, pokazani samo šematički.
Prijemnik sadrži jedan visokofrek-ventni pojačivač, čije je ulazno kolo vezano sa antenom 10 i zemljovodom II, dok je izlazno kolo vezano sa oscilator-modulatorom. Izlazno kolo oscilator-mo-dulatora je vezano sa ulazom međufrek-ventnog pojačivača uključivo sa podešenim sprežnim uređajem 13, koji ostvaruje pronalazak. Sprežni uređaj 13 sadrži glavni transformator 13a, koji ima primarni namotaj 12 i sekundarni namotaj 14, kao i pomoćni transformator 13b, koji se može podešavati, sa primarnim i sekundarnim namotajima 17 i 18, koji su vezani na red sa namotajima 12 odnosno 14 i to između njihovih krajeva sa niskim naponom i zemlje, pri čemu namotaj 17 uključuje izvor za radni napon oscilator-modulatora, obeležen sa -f-B. Kondenzatori 16 koji se mogu podešavati vezani su preko primarnih i sekundarnih kola sprežnog sistema, izlaz sprežnog uređaja je vezan sa ulaznim kolom kakve pentodne pojačavajuće cevi 15. Izlazno kolo pojačavajuće cevi može biti direktno vezano sa ulazom kakvog detektora ili, u slučaju da se žele dalji stupnji medufrekventnog pojačanja, sa u-iazom dopunskog sprežnog kola 19 koje se može podešavati i koje je u svakom
pogledu jednako sa gore opisanim spremnim kofom 13.
Podesni zakloni 21 i 22 sn predviđeni za transformatore oba sistema l13' i 19. Jedan izvor 20 napona daje radne napone i struju pražnjenja za cev 15. Izlaz kola 19 je vezan sa daljim stupnjima mc-đufrekventnog pojačivača, koji su opet vezani sa kakvim detektorom. Detektor je pomoću niskofrekventnog pojačivača vezan sa zvučnikom.
Ako se za trenutak ne vodi računa o pomoćnim sprežnim napravama 13b spre-žnih kola, to gore opisani sistem sadrži u trgovini poznati superheterodinski prijem-n k, čiji je način rada stručnjacima dobro poznat, tako, da nije potrebno opisivanje u pojedinostima. Kratko rečeno, signali, koji su hvatani antenom, bivaju odabirani, pojačani u visekofrekventnom pojači-vaču i dalje preda.vani oseilator-modula-toru, gde se signali na poznat način pretvaraju u međufrekvencu. Izlazne oscilacije oscilator-modulatora se dalie predaju me-đufrekventnom pojačivaču, u kojem spre-žne naprave služe tome, da odaberu željeni frekventni opseg, kao što će to ovde biti kasnije objašnjeno. Ove se frekvence pojačavaju i dovode detektoru. Detektor proizvodi niske frekvence modulacije i nredaje ih nisko frekventnom pojačivaču, kojim se one pojačavan i na poznat način upućuju u zvučnik za reprodukovanje.
Kod ovog pronalaska može podešavanje širine opsega biti ostvareno na različite načine. N. pr. može glavni spreg biti tako izabran, da obrazuje željeni maksimalni spreg između kola, pri čemu je pomoćni spreg raspoređen suprotno dejstvu-jući stalnom spregu, tako, da pri pfomeni ovoga od maksimuma ka minimumu ukupan spreg kola bude povećavan od minimuma ka maksimumu.
Dalje može na primer glavni spreg biti tako izabran, da daje sprežnu vrednost između željenih maksimalnih i minimalnih vrednosti, pri čemu je pomoćni spreg za uvećanje odnosno smanjenje sprega podešen ili istovremeno ili u suprotnom smeru prema glavnom spregu, da bi se time pro-menio ukupan spreg između oba kola.
Dalje može glavni spreg proizvesti željeni minimalni spreg između kola i pomoćni spreg da bude podešen istosmerno sa glavnim; spregom, tako, da povećanje i smanjenje pomoćnog sprega povećava odnosno smanjuje ukupni spreg između kola.
Za svaki od gornjih rasporeda može za glavni sprežni deo biti upotrebljen transformator poznate u trgovini uobičajene izrade. Pomoćni transformator zajedno
sa namotajima 17 i 18 može imati svaki željerti oblik izvođenja, ali se prvenstveno izvodi kao naročita1 jedinica, ili kao spre-žna naprava koja se može podešavati, čiji je jedan primer pokazan na si. 2. Kod ovog rasporeda se pokretni namotaj 18 u stalnom namotaju 17 postavlja na obrtnu o-sovinu 23, koja je postavljena na ležištima 24 i koja se slavlja u dejstvo pomoću dugmeta 25. Namotaji 17 i 18 se nalaze pod uglom prema osovini 23, tako, da obrtanjem osovine 23 đugmetom 25 namotaj 18 može bit' pomeran između položaja u kojem se njegova osa podudara sa osom na-motaja 17 i koji daje maksimalnu riieru sprega, i položaja njegove ose upravno prema osi namotaja 17, u kojem je stepen sprezaiija najmanji1. Kod ovog način izvođenja može se spreg između namotaja 17 i 18 menjati preko srazmerno velike oblasti. Pomcrljivi pomoćni namota ji kako kod lasporeda 13, tako i kod 19-prvenstveno se vezuju mehanički radi rukovanja jed-nM đugmetom, kao što je to pokazano kod 26, da bi se omogućilo jednovremeno podešavanje selektivnosti oba sprežna sistema.
Elementi za pomoćno sprezanje i sredstva za njihovo podešavanje mogu tako da se sastoje iz veoma malih i jeftinih defova. Koristima ovog rasporeda pripada i mogućnost, da se sredstva za pomoćno sprezanje postave na svakom prn-izvoljnom mestu i da se štedi u zauzimanju mesta'; dalje je moguće tačno podešavanje usleđ srazmerno prostrane mehaničke oblasti, preko koje se može menjati pomoćni spreg.
Poboljšani metod po pronalasku može naravno biti primenjen kod svakog vezivanja sa jednim parom podešenih, nepro-menljivo uzajamno spregnutih kola, kad se predviđaju dopunska sredstva za pomoćno ,sprezanje. Bitnost, ovog metoda se sastoji u konstantnom održavanju glavnog sprega i promeni pomoćnog sprega, prvenstveno preko srazmerno prostrane oblasti, da bi se time, promenio ukupan spreg između dva kola za simetrično podešavanje zahtevane širine opsega i za regulisanje selektivnosti sistema bez kva-renja podešenosti.
Ma da pronalazak može da se opšte primeni kod selekcionih kola za izdvajanje opsega i ma da nije ograničen na jedan naročiti oblik izvođenja, ipak su postignuti veoma zadovoljavajući rezubati kod superheterođinskih prijemnika, koji ostvaruje ovaj pronalazak i uglavnom pokazuje raspored, kako je gore opisan i kako je pokazan na nacrtu. Kod ovog ol>-
lika izvođenja su sprežni sistemi 13 i 19 sastavljeni prema sledečem:
Glavni namotaji
12 i 14 .	.	29 mm rastojanja na kalupu od 25 mm spoljnjeg prečnika.
Svaki kalem: .	25 mm pri 5 mm dužine umešten u kutiji iz alu-miniuma 50 x 50 x 87 mm; 120 zavojaka 7s br. 40 žica S.S.C.
L . . .	570 Mikrohenrya (u vaz-duhu pri 1000 .Hertza).
Protivinduktivi-	
tet:	približno 4 do 5 Mikrobe nry a
Pomoćni zavojci	
rotor 18	40 zavojaka 7s br. 40 S.S žice u slojevima motane na kalupu 16 mm	pri 5 mm dužine
L . . .	29,6 Mikrohenrya (u kutiji pri 1000 Hertza)
stator 17 . .	30 zavojaka 7s br. 40 S.S. žice u slojevima namotane na kalupu 22 mm	pri 5 mm dužine.
L .	. .	29 Mikrohenrya (u kutiji pri 1000 Hertza)
Maksimalna uzajamna indukcija 17,2 Mik-	
rohenrya.	
Ma da su izvesne primene pronalaska opisane i pomenute uz koriščenje kako kapacitivnih tako i induktivnih sprežnih rasporeda, i izložene pojedinosti jednog primera ovog pronalaska, ipak je razumljivo, da su moguče i različite druge primene pronalaska kao i izvesne promene i izmene u odnosu na naročiti u pojedinostima navedeni'primer, a da se time ipak ne prekorači okvir ovog pronalaska.
Patentni zahtevi:
1)	Sprežni uređaj za promenu sprega između dva električna kola struje, naročito podešenih kola, naznačen time, što je
kolima zajednička ukupna sprežna impe-danca tako podeljena u jedan nepromenljivi deo (stalni glavni spreg) i jedan promen-ijivi deo (promenljivi pomoćni spreg). da sopstvene impedance sprežnih elemenata podređenih pomerljivom delu u svakom pojedinom kolu struje iznose samo jedan mali razlomljei deo vrednosti sopstvenih impedanci glavnih sprežnih elemenata u istom kolu struje tako, da se — pri pro-meni pomoćnog sprega — impedance kola ne menjaju u smetajućoj meri.
2)	Sprežni uređaj po zahtevu 1, naznačen time, što je glavni spreg tako di-menzioniisan, da odgovara željenoj minimalnoj vrednosti sprega, i što pomoćni spreg koji se može menjati između približno nule i izvesne maksimalne vrednosti sadejstvuje u istom smeru sa glavnim spregom.
3)	Sprežni uređaj po zahteevu 1, naznačen time, što je glavni spreg tako di-menziopisan, da odgovara željenoj maksimalnoj vrednosti sprega, i što između približno nule i izvesne maksimalne vrednosti pomerljivi pomoćni'spreg deluje u suprotnom smeru prema glavnom spregu.
4)	Sprežni uređaj po zahtevu 1, naznačen time, što je glavni spreg tako di-menzionisan, da odgovara međuvrednosti između željene maksimalne vrednosti i željene minimalne vrednosti sprega, i što pomerljivi pomoćni spreg može po izboru da se dovede do dejstva ili u suprotnom smeru ili istosmerno sa glavnim spregom.
5)	Sprežni uređaj po zahtevu 1 do 4, kod kojeg je sve po jedna tačka spregnutog kola po načinu naizmenične struje vezana za zemlju, naznačen time, što su sprežni elementi pomoćnog sorega uključeni u kola između drugih impedanci kola i tačke vezane za zemlju po načinu naizmenične struje.
6)	Sprežni uređaj po zahtevu 1 do 5, naznačen time, što su sprežni elementi za pomoćni spreg po mestu rastavljeni od sprežnih elemenata za glavni spreg.
Ad pat.br.13280