Poštarina plaćena u goio^ u Cena Din at SOKOLSKI GLASN GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE Mesečni nril&g „Solcolslca prosveta” T* ffr Izlazi svahog petka • Godišnja pretplata 50 Din * Uredništvo i uprava nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska SC® novftm ulica telefon broj 2177 e Račun poštanske štedionice broj 12.943 ® Oglasi po ceniku 9 Rukopisi se ne vraćaju God. IV Brof 45 60 godišnjlca brala Engelberta L. Gangla I zamenika starešine Saveza Ш Dragi brale starešino. Ja sain duboko uveren da će na dan proslave 60-godišnjice Tvoga bes-prekornog i plodnog života celo naše Sokolstvo u jedan glas kliknuti od radosti i obasuti Te svojini bratskim če-stitanjima i najlepšim željama. Nala-zim. da če ta radost biti potpuno na svom mestu i da če ta čestitanja biti iskrena i topla, jer za to ima vrlo mnogo razloga. Tebe je dobra kob jugo-slovenskog Sokolstva postavila na njegovo pročelje, odakle si svakome na pogledu, i danas, mislim, nema ni jed-nog naraštajca a kamo li sokol, člana koji nije u stanju da u viziji doča-ra sebi izraziti i simpatični lik svog dragog starešine, Ti si po redu treči brat iz slovenačkog dela našeg jedin-stvenog naroda koji stoji na čelu tog našeg Sokolstva, svima nama jedin-stveno mio i drag, uzorit primer svega onoga što naše Sokolstvo svojim je-dinstvom tako snažno i rečito ispolja-va. Ti si. sem toga, na čelu našega Sokolstva pcnajduži niz godina i u tome vremenu imao si prilike da za nj dadeš najbolji i najlepši deo sebe, pa i to je jedan od razlega da si svoju duhovnu ličnost lakše i uspešnije mogao da, impregniraš u dušu svakoga pripadnika brojne sokolske porodice. Ali, ako ovo sve može da bude više formalne prirode, daleko je od svake formalnosti ono što si Ti u tom pe-riodu vremena i na tome mestu stvarno đao našem Sokolstvu. To bogato i stvarno ne mogu da osete i da vide u toliko) meri svi, koliko to mogu da vide i da osete oni koji su bliži Tvoji saradnici u tom velikom i svetlom so-kolskom delu, I kada Ti ja danas, u ime našega Sokolstva i u ime svoje, hoču ovako javno da čestitam srečno doživeli šezdeseti dan rodenja. onda znaj, da to činim ne samo iz bratske i sokolske simpatije prema Tebi kao bratu i Sokolu, nego i iz pobuda daleko stvarnijih i dubljih i iz opažanja daleko intimnijih i prisnijih ne,go li što bi to mogao da učini koji delji Tvoj poštovalac. Proslava 60-godišnjice Tvoga života najzgodniji je momenat da se javno reče sve ono što smo ja i svi Tvoji brejni saradnici davno u svojim dušama proosetili i 0 čemu smo, gle-dajuči Te pri neutrudivom Tvorne sokolskom poslu, odavno sasvim na či-stu. Ono što se u Tebi. brate starešino, može najviše da ceni i poštuje a da se pri tome iskaže samo jednom jedinom rečju, to je Tvoja bezgranična i za priču dirljiva ljubav prema Sokolstvu. Ti si sav sadeljan od te ljubavi, od koje formalno i'/garaš i za koju daješ svu dušu svoju. A ta je Tvoja duša — to danes znadu dobro čak i naša sokolska dečica — pesnička i vizionarska, a to če reci dvojinom toplija, otmemja uzbudljivija i rečitija nego li kod drugih ljubitelja našega Sokolstva. Iz te svoje velike i tople ljubavi Ti si, kao iz bogate riznice ili iz nepresušnog izvora, davac i stalno daješ sve ono što Te u očima naše savremene sokolske generacije čini milim, divljenja dostojnim i Sokolski velikim. Ta Te ljubav potstiče i rukovodi apsolutno u svakom Tvorne delu pesničkom, u svakom Tvome radii sokolskom i u sva-koj pomisli Tvojoj o dobru narod-nom. Ona je zavladala celim Tvojim bičem i duševnim životom. U njoj je prapočetak svih onih lepih i najlepših vrlina koje Te krase i kac čoveka, i kao pesnika, i kao Sokola. Iz nje je kao iz Čelika sakovan onaj divni dar Tvoga besedništva, kojim pleniš i osvajaš srca na svakom zboru gde se god pojaviš; iz nje je sadeljan onaj Tvoj vedri i osvežavajuči optimizem kojim vizionarski gledaš u našu budučnost; njome su doboko isprepleteni svi Tvoji odnosi prema ostalom slovenskom Sokolstvu; od nje je satkano Tvoje duboko i intimno saživelo Jugosloven-stvo i toplo proosačano Slovenstvo. Svojom Ijubavljn za sve ono što je svetlo i veliko Ti apostolu ješ u narodu jugoslovenskom i Tvoj se zvonki sokolski glas čuje danas u svakom kutku naše zemlje pa i daleko izvan njenih granica. Druga če sokolska brača. bez sum-nje. prilikom proslave Tvoje 60-godiš- I e i V f Ћ m i Starosti našemu bratu Engelbertu C. Ganglu o šestdeseto/ veJca n je govog xa Sokolstvo, Narodi, Slovenstvo blagoslovljen og Ljubav, koju u Tvoje srce udahne uzvišena Misao Sokolska, Ljubav, kojom Ti "tliš sve nas, sve Sokolstvo, narod sav naš i slovenski silni rod, Ljubav ta ista, danas, — kada Ti vedar, čil i zdrav, čist, prolaziš mimo medjaša šezdesetog 1 voj!, i Svevišnjega voljom gledaš — skroman — na bogatu žetvu životnog sejanja plodnog Tvog, —- danas i uvek, na plamenovima svojim, tolikih nebrojenih sokolskih srdaca, a opet svih udruženih u jednom otkucaju — sokol skog bratstva i sestrinstva, Ljubav, Ljubav naša uzdiše se k Nebu, da Ti ono još dugo, do krajnih granica zemaljskog puta ovoga, do Vrati ju Večnosti, uzdr/i luč života, čistu i sjajnu, kao što je duša Tvoja i srce Tvoje — Tebe, starostu i oca našega — da bi nam, kao i do sada, bio na čelu i vodio nas i dalje stazom sokolskom, stopama svetlim Uzora i Učitelja Tvog i svih nask Najvišem Idealu našem, da oplemenjenom dušom, bodrim duhom, zdravim i snažnim telom, gordi i u svemu ko bogovi lepi, dogradujemo uvek lepšu i uvek srečt niju budučnost Naroda našeg i Otadžbine naše: slogom, bratstvom, jednakošču i jedinstvom, a u zajednici sa slovenskom bračom našom svom i sestrama našim velebnu budučnost veličajnog Slovenstva! njice pobrojati i izneti pred mlado naše sokolsko članstvo ostale odlike i vrline Tvoje, po naše Sokolstvo toliko zaslužne ličnosti. Ja sam istakao samo ono što je u Tebi sokolski naj-krupnije i najmarkantnije i što iz Tebe struji kao osvežavajuči fluid. Prednjači u to j svojoj svetoj ljubavi prema Sokolstvu, uči nas njoj još dugi niz godina svež, krepak i radin, i budi nam Zdravo! ĐURA PAUNKOVIĆ, II zamen, starešine Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije Zdravo! Ljubljana, 10 novembra godine 1933. Uredništvo Bratu Ganglu u spomenar Brate! Na dan kada navršuješ šestdeset leta što si ugledao svetlost ovog sveta, a u godini kada navršuješ desetu obletnici! što si na čelu jugoslovenskog Sokolstva, duša i srcc moje napunjaju se nekim svetim nadahnučem. a u cilju da Ti izrazim što oseesm do Tebe, što želim Tebi! Trebao bi da budem neki bogo-duhi pesnik, da na Pegazu uzletim u lazurnc višine ili da zaronim u vrelo kastalijsko, da otresav se svega zemaljskog propevam himnu Tebi. No misao moja leti, a pero je prc-sporo da ju stizava, pa zato i ovi retci tek su neznatni izraz mojih želja i osećaja. Starešino! 1 teško je govoriti bratu — čove-ku, kakav si Ti: svetlog lika, kristal-nog značaja, blagog srca, pun plemen-štine i ljudskog osečaja. Sve dobro, lepo i značajno slilo se u dušu Tvoju, da se opet iz nje odrazi na stotino hi-Ijada naših Sokolova, koji upiru u Tebe svoje poglede, a u srcima svojim stvaraju zavet sveti, zavet sokolski: Hočemo da Te sledimo! Vodo! Tu smo! Nadahnula nas Tvoja beseda, ona zvonka reč kojom si u nas ulevao veliku veru u uzvišeni poziv Sokolstva. U srca nam se usadila Tvoja pisana reč, kojom si nam otvarao daleke poglede na širokom horizontu, a u kojim rečima kao uklesanim u stanac kamen čitamo naše evandelje. U njima je naš Vjeruju, naša molitva i naš preporod. Učitelju! Prilazimo Tebi! Prilazimo kao našem prvom i najboljem bratu, koji je skupio sve svoje snage da sc uzdigne iz niskosti običajnog dnevnog života, ljudskog trvenja. materijalističke gramzljivosti i političko pometenosti, da nam onda tim jače naglasiš potre-bu stvaranja novog roda sa jakim ka-rakterima, a odredenim ciljem: Služiti narodu i državi! Okupljamo sc oko Tebe, sledeči poziv Tvoj, da kao Sokoli ulažemo sve svoje snage za procvat naroda našeg, jer u tom narodu leži naša snaga, naša vrednota, naša budučnost! Sledimo Te kao verni učenici Tvoji, a s nepokolebivom voljom da ne samo slušamo nauk Tvoj, več da istraj-nim radom ostvarimo ono, što si usa-dio u dušo naše, a to jest: »Sokolstvo je iz naroda i za narod. Njegova na-stojanja idu dotle, dokle se čuje slat-ka materinja reč. Za domovinu živimo, za nju smo pripravni da žrtvujemo sve: što smo. što možemo, što imamo! Mi svi i svaki od nas! Danas, sutra i uvek!« Te misli i osečaji napunjaju me na današnji dan i ja ih sa svoje Strane upličem u venac priznanja i hvale, što ga Sokolstvo stavlja pred Tebe, a s vručom molitveni Svevišnjem, da nam Te očuva čila, zdrava, krepka i duševno gordog na mnoga ja leta, kako bi dovršio svoj životni poziv i ugledao ispimjen svoj san’, da jo Sokolstvo obuhvatilo ceo naš narod i da ceo taj narod živi i radi po principima sokolskim! Zdravo! ANTE BROZOVIĆ, tajnik Saveza SKJ. God. IV — br. 45 Iz žlvola i rada brala Gangla Br. Gangl rodio se jc 1873 god. u Metlici, ubavom kraju Bele Krajine, u Dravsko j banovini. Nakon zavržene pu^ke škole u rodimm mestu te niže gimnazije u Novom Mestu, br. Gangl stupio je u preparandiju, koju je zavr-šio s odličnim uspehom 1892 god. Svo-ju prvu učitcljsku službu nastupio je u Budanjima na Vipavskom, a odmah za tim sledeče godine došao je u Ljub-Ijanu. U godinama 1902 i 1903 s uspehom završio jc svoje nauke na pedagoško) školi u Beču, našto je otišao u I dri ju :ш reaiku, gde j c ostao do po-eetka rata. Več u tim prvim godinama p oči uje njegovo javno delovanje, koje sc pre svega očitovalo u učiteljskoj organizaciji, te jc več 1898 god. došao u pretsedništvo Učitcljskog saveza i u uredništvo iista »Učitcljskog tovariša«', kome jc zatim bio tlugi niz godina glavni urednik, njegov saradnik i pisac idejnih članaka. Da je kao uvereni nacionalista več tada delovao u jugoslo-venskom pravcu dokazuje i to, što je bio medu inicijatorima osnivanja za-jedničkog jugoslovenskog učitcljskog saveza s drugovima iz Kraljevine Srbije i da jc u tu svrhu s još nckojim n voj im drugovima 1906 god. bio u Beogradu priiikom 25-godišnjice Saveza srpskog učiteljstva. Na žalost, radi politikih prepreka ova akcija nijc tada uspela, a usled čega je br. Gangl pao V, !°š veču nemilost odlučujučih politi-čkih faktora i hio proglašen srboii-lom. što su njegovi politički protivnici ptx»tiv njega upotrebiii naročito za vreme svetskog rata. Kao pedagog i narodan čovek br. Gangl itvideo jc važnost omladinske štampe i njegovo m inicijativom je god. 190Џ počco da izlazi u Ljubljani omla-dinski hst »Zvonček«, čijim je urednikom bio dugi niz godina, a ujedno i glavni pisac. Kasnije, njegovo m pobudam, počeo je da‘izlazi takoder i list z a roditelje »Domače ognjišče« s pri-logom za omladinu »Naša bodočnost«. Ogromne su također zasluge br. Gangla na polju gospodarskog osamo-stalesja i podignuča učiteljstva, jer je on inicijator i realizator osnivanja vla-stitc Učiteljske tiskare, kojoj i sada stoji na čelu kao zaslužni pretsednik, nadalje Učitcljskog konvikta i Učiteljske štedionice. Br. Gangl medutim nijc samo radio za svoj učiteljski stalež i za omla-dimi, več je hteo da koristi takoder i narodu kao celini. Radi svoje borbenosti i za ono doba radi svojih radikalnih nazora postaje skoro protiv svoje volje političar te god. H>08 biva iza-bran ogromnom večinom za poslanika kranjsko,g sabora. Nije nikada bio političar u strančarskom smislu reči i zato cesto nisu razumevali ni drugovi njegove vlastite stranke. Bio je bez-obziran borac aa pravo, najodlučnije se borio protiv reakcionarstva, uvek se zalagao za prava radništva, čiji je bedoi položaj spoznao u Idriji, i konačno kao bezkompromisan nacionalista borio se svim oduševljenjem protiv nemačkog nasilja i upliva. Kao aktivan radnik br. Gangl stu-pa u sokolske redove godine 1902, a od godine 1903 vidimo ga več i kao sokolskog tunkeionara. pa zato ujedno navršavajuči 60 godina svog života br. Gangl navršava i 30 tfodišnjicu svog uspešnog sokolskog delovanja. God. 1910 bio je izabran za starostu novo-osnovanc Sokolske župe Idrija, koju je s ostalom agilnom bračom odlično or-ganizovao i uza sav ogroman rad takoder i uzorno vodio. Več naredne, 1911 god. bio je izabran i za starostu Sokolskog društva Idrija, za koje je društvo pridobio naročito radništvo i same ineštane, jer je činovništvo bilo večinom nemačko, U tim godinama poči-nje takoder i njegova sokolska literarna delatnost. Njegovo nacionalno delovane bilo jc kada je bukmm svetski rat uzro-kom, da je bio mobilizovan prvog dana, iako jc pripadao. kao neborac. po-slednjoj narodnoj odbrani te iako je bio poslanik pokrajinsko^ sabora; ali jer se je jednim nesrečnim slučajem ranio, bio je vračen opet kao invalid u Idriju, ali ne za dugo. Več god. 1916 nakon mnogih šikanacija bio je poslan u vojsku u Gornju Radgonu. Ipak, dugotrajnim nastojanjem nekih uglednih prijatelja uspelo mu je da se oslobodi vojske. Medutim * u Kranj-skoj nije m o ga o da dobije mesta usled protivljenja od strane zagrizenih au-.strijanaca, pa jc zato morao da prihva-ti mesto na školi u Proseku kod Trsta, gde jc ostao sve do italijanske okupacije, kada je morao da pred Ita-lijanima nobegne u svoju siobodnu do-1 novinu, koja je svome zasiužnom sinu odužila sc bar delomično time što je bio imenovan višim pokrajinskim škotskim nadzornikom. Umirovljen 1927 god. kao dvorski savetnik, navr-šivši punih 35 godina državne službe br. Gangl nikako ne napušta rad, na-p roti v, s tom godinom i>očinjc njegovo udvostručeno sokolsko delovanje, literarno i javno. Odmah po dolasku u Ljubljanu stupa u redove Ljubljansko g Sokola, i kao kooptirani član Slovenske sokolske zveze izradio je dva značajna referata: Udruženje plemenskih sokolskih saveza n jedinstveni jugo-slovenski savez i Prosvetno delo u Sokolu. Bio je takoder i kao referent na 1 saboru u Novom Sadu na Vidovdan 1919, gde je bio izabran i u starešinstvo novog ujedinjenog Saveza. Godine 1921 skupština u Osijeku bira ga za potstarešinu Saveza. Naročito je vidno njegovo delo priiikom I sve-sokolskog slcta u Ljubljani 1922 godine, kada je nakon ovog sle ta uredio i Spomenicu na ovaj slct. God. 1924 marta meseca biva izabran u Ljubljani za starostu Jugoslovenskog sokolskog saveza, s koga je mesta u najtežim po-ratnim danima srečno vodio naše Sokolstvo lepšoj budučnosti. God. 1929, priiikom osnivanja Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, povercno je bratu Ganglu mesto I potstarešine Saveza. Br. Gangl, pored toga što je po-svetio Sokolstvu i njegovoj organizaciji svoje izvanredne sposobnosti, skoro sve svoje vreme, svoju urodenu marljivost i ljubav, on je ipak svojom neumornom radinošču našao prilike i da napiše nebrojeno članaka u svim našim sokolskim listovima kao i u ostaloj štampi, poreč' što je napisao i mnogo posebnih sokol, dela, od kojih spominjemo: Tirševo Sokolstvo. Sok. ideja, Slovenska ideja i slovensko Sokolstvo, U sokolskom krugu, Mladi Sokol. Mladi sokolski rod i Sokolski spevi, a uoči svog sadanjeg jubileja obdario nas je opet jednim novim sokolskim delom pod naslovom: »Tirševo poslanstvo«. Br. Gangl uvažen je takoder i kao veoma plodan pesnik, pisac i dramati-čar. Naročito je poznata njegova dra ma »Sin«, koja je mnogo prikazivana i koja je takoder prevedena i na češki i srpsko-hrvatski. Nadalje je br. Gangl osobito cenjen kao omladinski pisac i pesnik, i to kao jedan od naših najbolj ih. Ipak, i pored visokog položaja i velikog ugleda koji opčenito uživa, br. Gangl ostao je uvek nadasve skroman, pravi idealni Soko i čovek največeg so-cijalnog osečanja, koji je pružio pomoč nebrojenom broju naše brače i sestara. pa i mnogima i mnogima izvan sokolskih redova. I u tom pogledu nje-govoj reči sledilo je uvek i delo, pa je zato njegovo predobro srce posvu-da na široko znano, a sirotinjska ruka od njega nije nikad otišla prazna. I danas, prclazeči svoju 60-tu godinu, br. Gangl neumorno radi, od rana jutra do kasno u noč, žrtvujuči se najviše, ako ne i j edino, za Sokolstvo. Zasvoj rad na kulturnom, nacio-nalnom i sokolskom polju br. Gangl nosi najviša jugoslovenska priznanja i odličja kao i odličje bratske Češkoslo-vačke Republike. Govor N|. Vel. Kralja na proslavi siogodlšnflce gimnazije u Kragujevcu Povodom proslave gimnazije u Kragujevcu Nj. Vel. Kralj lično je stogodišnjice dne 5 o. m. počastio ovu retku i značajnu svečanost, na kojoj je održao sledeči govor: ,... Današnja svečanost je po Svojoj suštini izraz zahvalnosti Šu-macliji na onomu, što je stalno činila za naše nacionalne ideale. v., .našim očima defiliju u ovome trenutku seni njenih sinova i citavih njenih pokolenja, koja požrtvovnošću i junaštvom pokazaše, kadgod je trebalo, da naš narod zaslužuje, da ima svoju slobodu i svoju kulturu. Oni na sablji oteše od ugnelača pravo na život i samostalnost, oni svojim slobodnim ognjištem probudiše veru kod neoslobođene braće i postadoše stecište rodoljuba sa svih strana, oni prednjačiše i Srpstvu i Jugoslovenstvu u svimkolikim borbama za Oslobodenje i Ujedinjenje. U boju prvi oni i izvan boja pokazaše, da su uvek na višini svoje misionarske i voditeljske uloge, koju im je istorija nametnula. I ako pod teškim okolnostima ipak ne zanemariše kulturni rad i stigoše da ga razviju slobodno i smišljeno, čemu je najlepši dokaz ova stogodiš-njica, koju danas skromno proslavljuju. I taj dogadaj u nizu bezbroj-. Pr>11p®ra Pokazu.je i ovoga puta, koliko napori Šumadije uporedo cm jeni i bez predaha izvodeni na naše napredovanje spolja i naše podi-zanje iznutra zaslužuju pažnju i koliko sadrže visoke moralne vrednosti. Takov rad i nastojanje Šumadije i duši Šumadije uvek drago saaej-stvo brače iz svih jugoslovenskih krajeva osposobio je ovu školu da bude matica najodličnijih generacija i da nacionalnu miši ju ujedinitelj-skoga i jugoslovenskoga duha uspešno neguje, razvija i pronosi. Njeni upravljači i nastavnici uzdržaše njen glas na zavidnoj višini za čitavo stoleče njenoga postojanja oduživši se savesno svomu jugoslovensko-mu rodu, a njome odškolovane učeničke generacije osvetlaše joj obraz u svakom poslu i u mira i u ratu. U znak Svoga priznanja prema takovom njenom (delovanju podaril jem joj Naš kraljevski Orden Svetoga Save I reda s uverenjem, da ga je dostojno zaslužila i da če ga još dostojnije i opravdati. 15 godišnfica poljske neodvisnosti Slom i poraz, koji su doživeli u ve-likom svetskom ratu zavojevači i tlačitelji Slovena i malih naroda, uskrisio je te porobljene i izmučene slovenske narode, koji su se borbom na život i, smrt oslobodili i ujedinili u nove narodne države, da sami ravnaju svojom sudbinom i svojom budučnošču. Na ruševinama tih trulih carstava uskrsla je pred 15 godina i nova slovenska država bratska Republika Poljska, koja je ča-mila u ropstvu punih 118 godina, kada su naime bečkim ugovorom 1815 izbrisani s geografske karte i poslednji os-taci nekada jake i velike kraljevine Poljske. Naša brača Poljaci, zahvalju-jnči svojim dugogodišnjim borbama i istrajnosti, kojima su sc znali o d rž ati u dugom nizu godina od stranih silnih susecla i njihovih upliva, i zahvaljujuči ovako — za nas Slovenc — srečnom svršetku svetskoga rata, slave 11 novembra svake godine dan vaskrsa svog naroda i svoje države — dan poljske neodvisnosti. Ovogodišnji U novembar pada kno 15 praznik narodne i državne slobode i neodvisnosti Republike Poljske. Preletimo li samo časkom povesni-com bratskog poljskog naroda, odmah uočavamo iste ili vrlo slične momente, koji su uticali na razvoj samih prilika i događaja u svim slovenskim zemljama i narodima, koji su izgubili svoju samostalnost i pali pod vlast stranih naroda. Poljski narod proživljuje svoju Kalvariju več od davnih davnina, otka-k{> je istorija zabeležila prve njegove vladare. Več od Micszka (960—992), koji je svoi narod (pokrštenjem) uveo u kolo eivilizovanih zapadnih naroda, ula-zi Poljska u vrtlog ondašnjih nemirnih ptilika, koje su vrvile svom ondn^njom Rvropom. Iako je njegov sin Boleslav Hrabri bio srečne ruke u čuvanju državno samostalnosti, iako se ie borio pfotiv upliva Nemaca i nemačkih via-dara i proširio granico svoje čtrzave. okupivši pod svojim žezlom sve Poljake, Lužičane i Moravčanc, več za njegova sina Mieszka II počinje Poljska naglo tla tone, gubeči delove svog teritorija i svoj unutrašnji mir i spokoj. Od tog vremena nastaju crni dani polj-skoga naroda. Upada u ratovc, gubi i ponpvno dobija izgubljene teritorije, ali uvek pod tutorstvom stranih vladara i stranih naroda. Vidimo pokušaje za ponovnim sticanjem samostalnosti kao pod Vladislavom II (1138—1146) i Kazi-mirom Krivoustim (1177—1194), što je urodilo novim porazima ili kratkim uspesima. Poljska je zvezda ponovno zasjala ji od Vladislavom Lokietkom (1306—1333), koji obnovi kraljevstvo, a za njegova sina Kazimira Velikog dobija Poljska svoj prvotni položaj i teritorij. On mnogo stvori na ekonomskem, trgovačkom i kulturnom polju, ali več za njegovih naslednika započi-nju borbe o presto, ratovi s drugim na-rodima i borbe verskog karakter«. Sve je to poljsku državu i poljski narod umaralo i siromašilo, da je pod ndar-cima jačih zavojevačkih naroda padao pod vlast jačih suseda, koji su mu na-mctntili svoju vlast i svoje vladare; za-carila se anarhija i nesloga, dok nijc konačno došlo 1773 g. do prve deobo Poljske_na Prusiju. Rusiju i Augtriju. God. 1792 pokori Rusija Poljsku oru-/jem i več naredne godine pristupa se drugoj deobi Poljske izmedu Rusije i Prusije. Poljski se narod 1794 digne na oružje, ali ie taj ustanak bio slomljen, i potpuna deoba Poljske bila jc definitivna. Poljaci su upirali svoje poglede na sve strane, neče li igde nači zaštite i pomoči. Stupili su u redove Napoleonove vojske i njegovi pobednički ratovi stvnrili su novu Vojvodinu Varšavu (1R07—1815), koja je nakon potpunog Napoleonovog poraza prestala da živi '815 g. prema slovu bečkog ugovor* Nastaju mučna vremena za poljski narod, koji se konačno odluči da oruža- Proslava 1 decembra Svim bralskim župama, dnišivšma i četama Sokolstvo više svega ceni narodnu nezavisnost i slobodu kao osnovni us-lov za kulturni i ekonomski napredak naroda. Zato svake godine na najsve-čaiiiji način proslavlja 1 decembar, dan oslobodenja i ujedinjenja jugosloven-skog naroda, i proglasilo ga je, na skupštini Saveza 29 marta 1930, za sokolski praznik, koji če se uvek proslavljati u svima jedinicama Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Ove godine ta proslava ima da bu-de_ naročito veličanstvena u svim našim sokolskim jedinicama. Ovo je petna-esta godišnjlca ujedinjenja, i kao tako-vu treba je naročito obeležiti. Ovo je stota godina od povečanja Karadorde-ve i Miloševe Srbije i priznanja njene autonomije. stogodišnjica prve gimnazije u Srbiji, stogodišnjica rođenja ve-likog nacionalnog pesnika Jovana Jovanoviča Zmaja, stogodišnjica nasto-janja vode ilirskog pokreta Ljudevita Gaja za izdavanje lista na narodnom jeziku, i sedamdesetgodišnjica prvog sokolskog društva na Siovenskom Jugu, »Južnog Sokola« u Ljubljani. Svi ovi događaji bili su od neoce-njive vrednosti po opstanak jugoslovenskog naroda, razvoja njegove sve-sii i za stvaranje samostalne i slobodne države Jugoslavije. Pored svih napora koji su služili ovom visokom cilju treba i ove na dan ujedinjenja dostojno prikazati i izazvati o njima uspomenu kod svih sinova i kčeri našega naroda. Svako društvo i svaka četa neka proslavi 1 decembar najdostojnije što može prema svojim prilikama, imajuči pri tome u vidu nacionalne, sokolske i vaspitne ciljeve i ideje. U tome neka svima posluže ova uputstva: ^ 1. Za proslavu treba izabrati naj-lepšu dvoranu koja se može dobiti. 2. Dvoranu treba ukrasiti zastavama jugoslovenskim i slovenskim, zelenilom, cvečern i slikama i bistama ljudi zaslužnih za oslobodenje i ujedinjenje, za stvaranje i ( širenje jugoslovenske svesti i zaslužnih za Sokolstvo. 3. Proslavu treba posebno držati za decu a posebno za ostale kategorije, jer deci treba drukčije predavanje, drukčiji program i drugo vreme priredile nego odraslima. 4. Proslava treba da se sastoji za odrasle iz a) svečane sednice uprav-nog odbora i b) svečane akademije; za decu iz dečje akademije. 5. Svečana sednica treba da se drži u 11 sati s ovim dnevnim redom: a) državna himna, b) sokolski pozdrav, c) otvaranje sednice, d) predavanje o značaju 1 decembra s gledišta nacionalno državnog i sokolskog, e) muzička kompozicija patriotskog karaktera (orkester, fanfara ili hor), f) deklamacije rodoljubnih pesama, g) muzička komno-zicija svečanog karaktera, h) svečano prevedenje sokolske dece u sokolski nsraštaj (ako se ne održi posebna proslava za decu), i sokolskog naraštaja u članstvo, sa govorom starešine i dava-rsjem značaka. i) polaganje zaveta novih članova, j) muzička kompozicija ve-sslog karaktera, k) zakliučenje sednice. 6. Tekst zaveta, koji izgovaraju članovi i članice za starešinom, glasi: »Zavetujem se da cit u svom, kako đruštvenom i javnom, tako i u privat-nom životu verno i savesno vršiti sve dužnosti koje mi nalaže svetinja i uz- višenost sokolske misli. Izjavljujem da su mi poznati pro-nisi društvenih pravila, i da ću ih se bezuslovno držati. Zavetujem se da ču ostari veran jugoslovenskom državnom i narodnom jedinstvu i ideji zajednice svih Slovena. Zdravo!« (Slovenački): »Zaobljubljam se, da liočcm zve-s^° hi vestno izpolnjevati v svojem društvenem, javnem in zasebnem z\v-ljenju vse dolžnosti, ki mi jih nalaga svetost in vzvišenost sokolske misli. Izjavljam, da so mi znani predpisi društvenih pravil in da se hočem brezpogojno ravnati po njih. Zaobljubljam se, da ostanem zvest jugosiovenskemu državnemu in narodnemu edinstvu in ideji skupnosti vseh Slovanov. Zdravo!« — Iza svečanog zaveta pruža svaki član i članica desnicu starešini, i po-laže ruku na društvena zastavu, ako je ima. 7. Na dnevni red sednice treba staviti i podelu. nagrada i diploma koje su članovi zaslužili takmičenjem ove go-dine. 8. Na svečanoj sednici osim svih pripadnika društva (čete) mogu pri-sustvovati pretstavnici vlasći i svih kulturnih i humanih ustanova i organizacija u mestu. 9. Pri otvaranju sednice treba odati poštu svima članovima koji su umrli ove godine, a istači one koji su stekli naročitih zasluga za društvo. 10. Akademija treba da se drži uve-če. Na njoj treba da se pokaže do koje se višine razvio celokupni rad društva. Zato na program osira gimnastičkih vežbi treba staviti i koncertne i druge tačke u kojima dolazi do izražaja i sokolski prosvetni rad. Ako se predavanje ne održi na svečanoj sednici, treba ga održati ca akademiji. Koja društva i čete ne mogu da prirede akademiju neko, ođrže selo ili zabavu, ali nikako samu igranku. 1. Ako se na proslavi ili akademiji budu prodava!! kakvi predmeti radi povečanja prihoda, neka to po mo-gučsiosti budu samo sokolske stvari (knjige, slike, karte i t. d,). 12. Dečja akademija neka se održi n 3 sata popodne. Na program« neka bude kratak govor o značenju 1 decembra. za decu razumijivijim jezikom, ostale tačke neka se ispune dečiim vež-bama, igrama, deklamacijama i t. sl.; kao poslednja tačka neka bude prevoden je sokolske dece u naroštnj i neka im se to pretstavi kao nagrado za n jihov dasadanji trud i rad u Sokolstvu. Onima koji su se naročite istakli mogn se pokloniti knjige ili slike, naročito sokolske. 13. O 1 decembru treba se seliti i pograničnih sokolskih društava i četa, pa skupljati za njih knjige i novac, što treba poslati Saveznoj upravi d > 20 decembra. 14. U mestima gde ima više sokolskih d nistava treba 1 decembar cro-sla-vitj zajednički. 15. Bratskim župskim upravama prepusta sc da, Imajuči u vidu narečire prilike svoga kraja, u duhu ov'h opštih odredaba izdadu za svoja društva i čete diferencirane propise. 16. O proslavi 1 decembra poslače društva i čete svojim župama izve^aje prema obrascu Saveznoj presvet nog odbora, najkasnije do 15 decembra. 1 Župskc uprave poslače skupni izvesta j za svoje jcdinice Save? )cm prosvetnem odboru do 31 decembra. Želeči svim bratskim drušivima i četama da o proslavi postignu što veći uspeh, šaljemo svoj braći i eestrama, n3raštaju i deci iskrene i b-.atsko pozdrave. Zdravo! SAVEZ SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE Tajnik: ANTE BROZOVIČ, s. r. I zamenik starešine: ENGELBERT L. GANGL, s. r. Pretsednik Prosvetnog odbora: DR. VLADIMIR BELAJČIĆ, s. r. nom snagom skine sa sebe jaram rop-stva. 1830 na 29 novembra podigoše Poljaci ustanak protiv ruske vlasti, ali je i taj bio slomljen, i od tada nastaje bezobzirno gonjenje i uništava-nje poljskog naroda i njegovih tekovi-na ekonomskih, kulturnih i nacionalnih sa strane Rusa, na koje su se kasnije ugledali i Prusi i Austrijanci, koji su imali u svojem načrtu potpuno unište-nje Poljaka i svega onoga što poljski cliše i oseča. Buknueem svetskoga rata došla je Poljska u srečan položaj i na-de it ponovno uskrsnuče vaskrsle su u svim dušama poljskih nacionalista. U tim naeionalističkim redovima, koji su bili razasuti po svim zemljama slobo-darske Evrope visoko otskače ime i rad sadašnjeg poljskog maršala Josipa Pil-sudskog, koji je najviše doprineo i zborom i tvorom poljskoj samostalnosti, koji je Poljsku, svojom neograničenom ljubav!ju prema njoj i prema svomc narodu, stvorio, očuvao i podignuo do da-našn.icg njcnog zavidnog položaja na svetskom poprištu na svim poljima čo- večjeg stvaranja. Delo, koje je izveo ovaj genijalni i oštroumni mfiž bratskog naroda pre oslobodenja, pa i kasnijeJu odbrani granica svoje otadžbine i oko njenog unutrašnjeg uredenja i konsoli-dovanja, pribavilo mu jc neumrlu slavu i dolično mesto ne samo u bratskom poljskom narodu nego i čitavom Slovenstvu. Možemo ga mirne savesti postaviti uz bok mnogih velikih slovenskih Horaca i državnika uopče. Naš narod veže uz poljski davna bratska i istinska ljubav. Ista nas je sudbina pratila od prvih početaka na-šeg narodnog života do dana današnjega. Večita borba za svoja nacionalna i čovečja prava, i isti pogledi u buduć-nost nerazrušiva su veza, koja spaja oba bratska naroda. I u našoj književnosti provejava čista bratska ljubav prema braći s Baltika, koje se ogleda u međusobnim duhovnim ogledima obiju naroda; več i naš dubrovačkt pesnik Ivan Gundulič zanosi -c n svojem »Osmanu« Ijubavljti i bratstvom prema Poljacima. U ovim svetlim i vedrim trenutci-ma bratskoga naroda, naročito mi Sokoli, borci i zatoenici potpune slobode Slovena, slovenskog bratstva, ljubavi i medusobnc uzajamnosti na svim polji-ma i duhovnog i real nog delovanja, veselimo se i srečni smo, da možemo oda- slati našoj severnoj braći prigodom ove značajne 15 godišnjice njihove narodne i državne neodvisnosti, svoje iskrene, bratske čestitke i pozdrave, puni nade i vere u lepšu i plodniju budučnost bratske Republike Poljske i čitavog Slovenstva. Czolem! — Zdravo! T. K. III pokrajinski slet Saveza SEJ u Zagrebu Glavni sleiski elani a raspored Veliki jubilarni slet, s kojim če naše Sokolstvo do godine proslaviti 60-godišnjicu osnutka prvog hrvatskog sokolskog društva u Zagrebu 1874 godine i 10-godišnjieu važne sedniee za osnutak Saveza slovenskog Sokolstva, održane u Zagrebu 1924 godine, spretna se intenzivno u velikim razmerama. Glavni sletski dani utvrdeni su ovako: petak 3 avg ista 1934 dočekivanje gostiju, smsštaj, naveče sokolske akademije, koncerti i pretstave; subota 4 avgusta: pre podne pokusi, posle podne javna vežba na sle-tištu u Maksimiru, naveče akademije; nedelja 5 avgusta: pre podne svečana povorka gradom, posle podne javna vežba, naveče akademije; ponedeljak 6 avgusta: razgledava-n j e Zagreba, izieti u okolieu, ispračaj gostiju, akademije i zabave. Šletski dani za naraštaj biče polo-vicom juna, i to če biti prvi deo sleta. Vežbe za slet več su štampane i načelništvo Sokolske župe Zagreb ra-zaslalo ih je svima društvima i četama. /A Poziv na uplalu I poravnanje prinosa za ozledni fond SVim bratskim sokolskim župama! Pregledom saveznih knjiga utvr-deno je, da mnoge bratske sokol, čete još ni do danas nisu uplatile dužne prinose u ozledni fond, iako su bile dužne uplatu izvršiti najkasnije do konca meseca januara t. g. Sem ovih ima mnogo i takvih jedinica, koje dužne prinose u ovaj fond nisu uplatile ni za ranije godine, iz čega proizlazi da one za svoju obavezu ne mare, jer ne žele da je ispunjavaju. Suvišno je isticati, kakvu ogromnu i neocenjivu važnost ima ozledni fond za naše Sokolstvo, jer je njegova korist svima poznata iz niza nesrečnih slučajeva koji su se več do sada de-sili kod raznih jedinica svih župa, gde je ovaj fond ukazao svoju potporu: skrečemo pažnju samo na to, da je jedini prihod fonda baš ta uplata od 1 dinara na svakog pripadnika go-dišnje. dok je korist od fonda daleko veča, jer on osigurava svakog pripadnika Sokolstva za slučaj raznih nesre-ya pri vežbi. Baš z bog tako velike svoje važnosti fond je i zamišljen na bazi, da svi pripadnici Sokolstva moraju biti njegovi članovi, odnosno osigurani kod fonda s minimalnim mogučim ulo- gom, kako bi fond mogao da odgova-ra svome velikom zadatku. Ne odgova-rati obavezama prema fondu značilo bi krajnu nemarnost i neosečanje sokolske svesti i discipline, pogotovo. što je obaveza tako malena, da nema jedi-nice koja ju ne bi mogla da ispuni, ako je zaista disciplinovana i ako radi po načelima našeg Sokolstva. Radi toga upučen je sada svim sokolskim četama svih župa raspis, u kome ih se poziva na uplatu dužnih prinosa u ozledni fond, kako se ne bi morale prema takvim jedinicama upo-trebiti odredbe naše organizacije. Stoga i ovim putem pozivamo sve bratske župe da povedu strogog računa da se obaveze prema fondu, kako od Strane četa tako i od strane brat- skih sokolskih drugtava, ispunjavaju taeno prema pravilniku ozlednog fonda, jer čemo u protivnom slučaju morati prema neurednim jedinicama pri-meniti odredbe naše organizacije. Zdravo! Beograd, 3 novembra 1933. Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije. Tajnik: II. zam. starešine: A. BrozoVić, s. r. Đ. Paunkovič, s. r. Akcija za podlzanje spomenika Petru Pelrovlću Njegošu Svim bratskim župama! Pod Visokim Pokroviteljstvom Nj. Vel. Kralja organizovan je u Beogradu odbor za podizanje spomenika Petru II Petroviču Njegošu. Spomenik biče podignut u Beogradu. Odbor je uveren, da če podiza-njem ovog spomenika otvariti davnaš-nju želju našeg naroda, da dade vid-nog dokaza svog priznanja i zahval-nosti našem velikom pesniku. Pri ovome učestvovače ceo naš narod, od Nj. Vel. Kralja do najskro-mnijeg čobanina, kako i priliči ovoj namsili velikog značaja nacionalnog i kulturnog. Odbor se obratio molbom Savezu SKJ da uputi sve svoje sokolske jedi-niee da na dan 14 novembra o. g. uče-stvuju na proslavi Njegoševa roden-elana, koja će sc održati u svim ško-lama i crkvama, i da s priredivanjem lOO-godišnjica gimnazije u Kragujevcu. O pripremama za što svečaniju proslavu 100-godišnjice kragujevačke gimnazije mi smo več pisali. Sama proslava pak održana je sada u nede-iju dne 5 o. in., i to na najsvečaniji način. Da još jače istakne veiiko zna-čcnjc ove naše kulturne ustanove, proslavil je udostojio uveličati svojim ličnim prisustvorn i Njegovo Veličanstvo Kralj, koji je na gimnaziji otkrio spo-men ploču ; pri torne izrekao značajan govor, koji donosimo na drugom mestu. Na svečanostima bila je zastupa-tia Kraljevska vlada, Senat i Narodna skupština, nadalje joj je učestvovalo Sokolstvo uz ostale brojne patriotske ustanove i udruženja te sav tamošnji narod, a bilo je i gostiju iz svih kra-jeva države, tako da se je ova naša značajna kulturna proslava preobrazila i u veliku nacionalnu manifestaciju. U znak najvišeg priznanja radu kra-gujevačke gimnazije, koje je dala narodu mnogo odličnih radnika i velikih ljudi. Njegovo Veličanstvo Kralj od-Jikovao je gimnaziju redom Sv. Save I stepena. jedne akademije ili sokolskog posela svojim prilozima svesrdno pomognu ovu plemenitu akciju. Uprava Saveza SKJ. odazivajuči se ovoj molbi gore navedeno« odbora, upravlja na sve br. župe topao apel, da se ovom pozivu na svaki način oda-zovu i da sa svoje Strane narede svima svojim jedinicama, da prema naj-večim mogučnostima izadu u susret ovoj patriotskoj akciji. Prihod od proslave, odnosno priredbe, treba poslati Poštanskoj štedi-onici u Beogradu — Fondu za podizanje Njegoševog spomenika, čekovni račun broj 56661. Zdravo! Beograd, 1 novembra 1933. Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije. Tajnik: II. zam. starešine: A. Brozovič, s. r. Đ. Paunkovič, s. r. i i ?ar« N-L’ Ve,< Kralia za senjsku katedralu. Ove godine posetio je Nj. Vel. Kralj pored raznih predela naše domovine i Primorje, gde je bio naročito srdačno primljen. Tom zgodom došao je i u starodrevni Senj, koji ga je osobito lepo primio. lnteresujuči se za sve potrebe naših krajeva i našeg naroda, a osobito voleči naše narodne starine. Nj. Vel. Kralj odlučio je da no-mogno odboru, koji sakuplja priloge ';a restauraeiju i opravak starodrevne katedrale u Senju, te je ovih dana bla-goizvoleo pokloniti u tu svrhu sumu od 100.000 Dinara, koja če omogučiti da se pristupi radu oko opravka" ove lepe, ali zapuštene erkve. Kako je po-znato, Nj. Vel. Kralj darovao je veliku sumu i za opravak dakovačke katedrale, pokazujuči time očinsku brigu za sve ostanove naše zemlje podjed-nako. Osvečenje srednjoškolskog skloni- šta u Zagrebu, U subotu je požrtvov-4im rad6m Društva gospoda za uzdr-ž a vanj e srednjoškolskog skloništa u Zagrebu s velikim svečanostima predan svojoj svrsi internat za siromašne srednjoškolce. Na svečanost osvečenja tog lepog i korisnog doma odbor društva pozvao je i Nj. Vel. Kraljiču Mariju, koja se je izreče^oj molbi rado odazvala. Vcličanstveni doček u Za- grebu, koji je bio prireden Nj. Vel. Kraljici, ponovo je pokazao koliko naš beli Zagreb voli svoju Kraljiču. Svečano osvečenje skloništa u prisustvu Nj. Vel. Kraljice izvršio je nadbiskup zagrebački preuzvišeni gosp. dr. Ante Bauer uz veliku asistenciju. Nj. Vel. Kraljica ostala je par dana u Zagrebu te je tem zgodom posetila razne važne institucije, medu njima i stalnu izlož-bu Meštrovičevih dela, koja je bila otvorena baš toga dana. U ime Nj. Vis. Kraljeviča Andreja, ookrovitelja srednjoškolskog doma, Nj. Vel. Kraljica, vodeči stalnu brigu za siromašnu omladinu, predala je pretsednici tog doma, gdi. Draškovičevoj, dar od 20 hiljada dinara. .Tedna zanimljivost na svetskoj izložbi štampe u Pardubicama. U jed-nom od prošlih brojeva doneli smo vest o svetskoj izložbi štampe, prire-denoj u češkom mestu Pardubicama, koje su poznate i po svojim velikim sportskim priredbama međunarođnog značaja. Pored listova, iz preko 60 država, bez sumnje bilo je na izložbi naj-interesantnije odeljenje, u kome je bila prikazana štampa češkoslovačkih le-gionara. Tu se je videlo, da je glavni organ legionara »Československi de-njik« bio izišao u 717 brojeva, a da je pri tome bio štampavan u raznim me-stima, počev od Kijeva. List se je štampavao u štamparijama gradova Penza, Samara, Ufa, Čeljabinsk. Omsk, Jekterinburg, Novonikolajevsk, Bajkal i Vladivostok. Ali pošto su sc legio-nari na svom putu za Vladivostok za-državali u pomenutim gradovima samo po nekoliko nedelja, to su uredili legionari u jednom od svojih vlakova i svoju tiskaru, pa se ovaj dnevnik mnogo puta štampavao i za vreme transporta. Put koji je p?i tome bio prevaljen iznosi preko 13.000 km, što je sigurno jedinstven primer u istoriji štampe. Kada se je glavni deo legionara sa štabom ukrcao u Vladivostoku na lade, prenesena je tamo i tiska-ra, pa je dnevnik štampavan na brodu sve do Trsta, gde je opet tiskara bila prenesena u vlak. Poslednji broj ovo-ga lista izišao je onda u več slobodnoj otadžbini. u Pragu. Ipak, unatoč sve nestalnosti i neprilika, list je bio odlično uredivan, te je imao stalno naj-novije vesti i donosio odlične članke, kao i zvanične proglase i naredenja vojne komande. Urednici su mu bili: Boh dan Pavlu, dr. J. Kudela, Vojteh Holeček i inž. Kopta. List je imao i stalnu sokolsku rubriku. 40-godišnjica smrti Jana Matejke. Na dan prvog novembra sva Poljska setila se je s velikim pijetetom 40-go-dišnjice smrti svog- velikog sina i ču-venog umetnika Jana Matejke. Matej-ka je bio slikar, koji je kao vatreni nacionalista postao buditelj narodne svesti i nacionalnog ponosa nakon Mickievića, Slovackog, Krasinskog i drugih. Kao što su ovi u pesmama slavili veliku i slavnu prošlost svoga naroda i budili u njemu veru u slavnu budučnost, i kao što je baš u tom na-stojanju pisao svoje velike istorijske romane Henrik Senkijevič, tako je i Matejka svojom veštom rukom na platnu bojama ovekovečio čuvene i slavne istorijske prizore i dogadaje svoga naroda. Matejko je bio po ocu Čeh, a po majci Poljak, ali je roden i vaspitan u Poljskoj, te se je smatrao Poljakom. Več u 25 godini postigao je ogroman uspeh, osobito slikom »Pro-poved Petra Skarge«. Od poznatijih i značajni jih slika mogu se navesti »Rej-tan«, »Sabor u Gasavi«, »Unija lubel-ska«, »Batori pod Pskovem«, »Sobjeski kod Beča«, koja prikazuje pobedu Poljaka nadnemačkim viteškim narodom. Matejki biloje ponudeno i mesto di-rektora praške slikarske akademije, kada je dr. Miroslav Tirš laskavo oce-nio njegove slike, ali je ostao radije u Krakovu. Kupujte Zastave kod I. NEŠKCJDILA Ljubljana, Pražakova ul. 8 479- Mala spomenica S pokraflnsliog sleta Saveza SKJ u Ljubljani * Malu spomenicu I pokrajinskog sleta Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Ljubljani, bogato ilustrovanu — slike u prvorazrednom bakrotisku — izdače Ljubljanski Sokol zajedno sa svojim godišnjim izveštajem prvih dana meseca januara 1934. Cena Spomenici Din 18'—. Narudžbe prima Ljubljanski Sokol u Ljubljani (Narodni dom). S narudžbom, uz koju treba navesti tačan naslov naručitelja. treba istodobno doznačiti i odgovarajuči iznos, i to najkasnije do 5 decembra o. g. Docnije narudžbe neče biti moguče uzeri u obzir. Zdravo! Uprava »Ljubljansko# Sokola« tm i m Žepa Karlouac SOKOLSKO DRUŠTVO O GULI N U drugoj polovini meseca oktobra t. g., Sokolsko društvo Ogulin primilo je u svoj bratski zagrljaj, još stoti-njak — dva novih i naj dražili članova-seljaka iz Ljubošine (kraj Gomirja), Krakara i Drežnice. Ovi naši divni gorštaci, koji po svojoj fizičkoj i moralnoj vrednosti stoje visoko nad ostalima, uvideli su, da je Sokolstvo njima najbliža organizacija, koja im pruža pomoč u vič-nim tradicijama njihovog dosta teškog i zaostalog života na selu, — u samoči (prepušteni po tom sami sebi) priželj-kujuči naprednije i bolje gospodarstvo, dali su svi kao jedan inicijativu da se organizuju u sokolsku četu. Ogulinski Sokoli iz uprave društva, ceneči uspešan rad svojih dosad osnovanih četa u Jasenku Tržiču i Go-mirju, rado i s puno ljubavi odazvali su se pozivu. Na 15 X t. g. ispred okupljenih skoro svih seljaka sela Ljubošine, do-čekali su delegate Sokolskog društva Ogulin, Tatalovič Miloš Dragica Mr-voš, učiteljica, i Tatalovič Simo. Nakon uobičajenih pozdrava i idej-nog predavanja, koje je održao br. Kosanovič Svetozar iz Ogulina, iza-bran je odbor čete s Milošem Tatalovičem, Šimom Tatalovičem, Dragi-njom Mrvoš, učitelj., Vladom Stjepo-novičem, Dmitrom Maravieem i drugim seljaeima. Brat Bosnič Vlado, starešina Sokol, društva Ogulin, pozdra-vio je na kraju okupljenu braču i sestre i pozvao ih na priredbu Sokolske čete u Gomirju, koja se davala istog dana. Svi su pevajuči pošli u Gomirje, i tamo uz druge lepe programske tačke, saslušali i odlično predavanje poznate naše sokolske radnice sestre Trkulja-Vojnovič Zorke. Predavanje je ostavilo dubok utisak na prisutne. Na 22 X održana je osnivačka skupština u Krakaru i Drežnici. — Delegate ogulinskog društva (Bosniča, Vodehnala, Kopljevskog i Kosanoviča), sačekali su Krakarčani pred školom, i tu ih na ulazu pozdravio br. Trbovič Mirko. Na pozdravu je u ime delegata zahvalio br. Bosnič, a br. Vodehnal dr. Josip održao je idejno predavanje, koje je čestim i dugotrajnim odobravanjem završeno, klieuči Nj. Vel. Kralju i Kraljevskom Domu. Istog dana posle podne, održana je osnivačka skupština u Drežnici. Mesna inteligencija na čelu sa svešte-nikom br. Trbojevičem Nikolom, sa-čekala je delegate, koji su došli iz Krakara. Iskrenim patriotskim govorom br. Trbojevič otvorio je skupštinu i pozdravio delegate. Starešina Bosnič Vlado u dužem govoru iznoseči svoju radost da velika sokolska misao ulazi u naša sela, pozdravio je prisutne i zahvalio na lepom dočeku. Idejno predavanje koje su održali brača Vodehnal dr. Josip i Manojlovič Branko, popračena su dugim aplau-zom. _____ Kandidacioni odbor, koji je pred-ložio učitelj brat Paunovič Mihajlo, predložio je: za starešinu br. Maraviča Dušana, potstarešinu 'br. Loneara Branka, u odbor: Pricu Danu, Trbojevića Nikolu, Paunoviča Mihajla, Moraviča Radu, i druge, što je skupština jedno-glasno odobrila. Brat Maravič, izabrani starešina, zahvalio se je na datom mu poverenju. Nakon usvojenog predloga za člana-rinu i upisninu, zaključio je skupštin-ski rad. S. M. K. SOKOLSKO DRUŠTVO SLUNJ Sokolsko društvo Slunj priredilo je u nedelju 29 oktobra 1933 na dan petnaestgodišnjicc oslobodenja našeg naroda vrlo usnelo naraštajsko i deč-jc selo, koje je bilo vrlo dobro pose-čeno. Obilan program, sastavljen od pevanja, deklamacija, dijaloga, plesa i sokolskih vežbi, iz vela su deca i naraštaj s mnogo oduševljenja i srdačno-sti i stoga su sve točke programa pot-puno uspele. — Naročito su uspele ritmičke vež'be ženskog naraštaja spe-vanjem »Male ptice« i »Jugoslovenski Sokoli«, koje je vežbe sastavila i uve-žbala načelnica Sokol, društva Slunj, sestra Marija Nikiforova. Na kraju programa otnevali su svi naraštajci (-ke) i deca »Sokolski pozdrav«, iskreno i radosno, što se je svima prisutni-ma dopalo. O značenju ovoga dana i sokolskog rada govork) je brat Ivan Božičevič. Posle programa priređena je čajanka, a za to vreme je svirala glazba. Deca i odrasli proveli su to vreme n vrlo ugodnom sokolskom raspoloženju, igri i pesmi. I ovo selo pokazalo je da rad slunjskog Sokolskog društva napreduje sigurnim korakom svonic cilju i to nam daje pobude da još intenzivnije prionemo poslu. SOKOLSKA ČETA GENERALSKI STOL Dne 29 pr. m. svečano je proslavljena petnaesta godišnjica oslobođc-nja u Generalskom Stolu, koju je priredila Sokolska četa. Usprkos ružnog vremena skupio se u zgradi osnovne škole lep broj članstva i prijatelja Sokolstva. Prisutne je pozdravio kratkim govorom br. Matešič, prosvetar. Zatim je isti održao iserpno predavanje o značenju današnjega dana, opisavši ukratko zasluge Sokolstva za oslobodenje. Predavanje br. Matešiča, bilo je pažljivo saslušano i nagradeno jednodušnim aplaitzom. Br. Mohorič, ravn. učitelj, prozbo-rio je u par reči o značenju tog dana i o velikom dogadaju pred petnaest leta, a onda je recitovao dve prigodne pesmice od brata Matešiča. Na koncu se br. Matešič kratkim govorom zahvalio prisutnima na lepom odazivu i pozvao ih, da što broj-nije posete svečanu proslavu ujedinje-nja, koja če biti održana dne 1 decembra o. g. Župa Kragujevac NOVA SOKOLSKA ČETA U LEVČU Upravitelj osnovne škole u Tečiću br. Đorđc Dimitrijević i pretsednik opštine tečičske br. Bogić Milojevič znajuči vrednost Sokolstva i njegovu ulogu, naročito na selu, pripremili su teren i u svome selu ovih dana osnovali sokolsku četu i to prvu u srezu levaekom. Na osnivačku skupštinu došli su iz Rekovca brača Čudnovski, sreski načelnik, dr. Drag. Jovič, sreski lekar, a kao izaslanici uprave Sokolskog društva u Rekovcu prisustvovali su br. K. Čabrič, učitelj, D. Čatič, činovnik Por. uprave, S. Krstič, čin. Sr. suda, Živ. Zunič, svr. matur, i Dušan NeŠič, tr-govac. Tako isto na skupštini je uzeo učešča veliki broj gradana iz sela Te-čiča i Vukmanovca, koji su s nestfp-Ijenjem čekali da sc osnuje ova četa. U četu se odmah upisalo 60 člariova-vežbača, pak je zatim izabrana uprava, koja je sastavljena ovako: Starešina br. Bogič Milojevič, zamenik starešine br. Svetomir Jeviič, načelnik br. f>orde Dimitrijevič, zamenik načelnika br. Dušan Radosavljevič, prosvetar i knjižničar br. Drag. Mrkić,1 svešt., sekretar br. Milisav Miloševič, blagajnik br. Novica Ilič Za revizore izabrarii su br. Svetolik Obradović i Velisav Pavlovič. *■ ^ Pošto je ova nova četa u sigurnim rukama biv. sokolskih radnika — to ima puno nade, da če ona živeti i dobro napredovati. L, P. Župa CfuMfana SOKOLSKA ČETA NOVA SELA Sokolsko življenje v naši edinici je vedno živahnejše. Dne 1. oktobra se je vršila tekmo naraščajnikov in moške dece v teku. Najboljši tekač br. Rogalč Jože je pre^ tekel 100 m v 16 sekundah, izmed dte-' ce pa najboljši 100 m v 16 sekundah? Tekma je vzbudila med občinstvom mnogo zanimanja. Istega dne so tek-’ movali v teku tudi člani. Najboljši t&j kač je bil br, Kajfež Jože, mlajši; tekel je 100 m v 15 sekundah, ^ Ker se telovadba ženskega nare-ščaja in dece doslej ni vršila, je upravni odbor našel končno načelnico v sestri Butina Faniki, ki je organizirll* teiovadbo ženskega naraščaja in dece. Naraščaj in deca sta prvič telovadila 8. septembra 1933. Isteg* dne je prevzel br. Zdravič Jože telovadbo moške dece, br. Klarič Jože pa člane in naraščaj. 4Џ • Dne 19. oktobra se je ustanovil sokolski mladinski pevski zbor, ki%i bo vodila s. Pfešcrriova. Glasom sejnega skleca je edinic* pristopila dne 23. oktobra 1933.; kSt član v »Zvezb kulturnil^^riištev«.”^' Dne 29. oktobra se je .vršila v Ribnici konferenca prosvetrfrjev, ki sejje je udeležil br. starosta-prosvetar Prešeren. ~ - ;Џ -K Dne 30. oktobra je proslavila edi-nica dan štednje. Ob tej priliki “je imel br. staroista predevanje za dečo^ naraščaj, člafte in članice. ( ■ Vsi telovadni oddelki se prav pridno pripravljajo za proslfivb 1. decembra. V ta namon se trilerfet tedensko vrši telovadba, ki jo vsi oddelki priV pridno posečajo. v- *! Edinica izjiasojuje tudi .vsak praznik knjige iz sokolske knjižftice, ki jih dlani marljivo prebirajo, Br. ptosve-tar je nabral 22 naročnika za »Našo radost«. Glede delovnega programa cdinice v pogledu prosvete se je določilo nadaljevati s predavanji, ki so ?.c Lini imela velik uspeh. Blllllll ROSIJA - FONSIER • DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE • BEOGRAD lllllllllll. smotra mnogobrojnih veslača i plivača iz svih župskih primorskih društava. 13. Župa Sušah: - RifeUa PRVENSTVO U ODBOJCI 22 oktobra o. g. pre podne održa-no je u Sušaku takmičenje u odbojci za prvenstvo župe. Takmičile su ukup-Jl° 3 momčadi i to Sok. društva Bakar, Kraljeviča i Sušak-Rijeka samo s članovima. Odigrane su sledeče utakmice: Bakar : Kraljeviča 2 : 0 (15 : 4, 15 : 10). Sušak : Bakar 2 : 0 (15 : 8, 15 : 9). Sušak : Kraljeviča 2 : 0 (15 : 4, 15 : 8). Prvenstvo župe prema torne je osvojilo za ovu godinu Sok. društvo Sušak-Rijeka. TAKMIČENJA U VESLANJU Utakmica u veslanju u Rabu za članove Sokolske župe Sušak-Rijeka održana je u nedelju 30 jula 1933 u vezi s plivačkim natecanjima. Nateca-|o se u običnim čamcima tipa guc, s četiri veslača i kormilarem, na pruzi dugoj 500 m i to od otočiča Sv. Jura j do lučke obale u Rabu. Iz cele župe bile su prijavljene 4 momčadi po 5 članova i to iz društava: Sušak-Rijeka, Rab, Baška i Omišalj. Kako su na ras-polaganje stajala samo 2 čamca utakmica je izvedena u dva puta s dve i dve momčadi. Kao prvi takmaci veslali ?u ^U_šak-Rijeka i Baška, a drugi Rab i Omišalj. Postignuti rezultati po vremenu su sledeči: I. Društvo Rab 2 min. M sek., II. Društvo Omišaj 2 min. 53 1Л74' Društvo Baška 2 min. 58 sek. IV Društvo Sušak-Rijeka 2 min. 59 sek., te je pobednikom, prema tome, prog ašeno društvo Rab, kojem je br. zupski starešina Ivo Polič istog dana na javnoj vežbi predao kao prelazni uar statuu veslača. Kad sc _ova utakmica u veslanju uzme kao župska priredba mora sc konstatirati, da je ona izvedena u vrlo skromnom opsegu, ali odmah treba is-taknuti i to, da ovaj čedni početak treba da znači ono prvo pomicanje s prve točke, na kojoj se dosada stajalo. Moralo se jedanput i u tom praven maknuti. Mnoga naša društva leže na moru, gde se kroz duge letnje mesece dade izdašno veslati na moru. Za pli-vanje i veslanje ne treba nikakovih materijalnih žrtava, nego jedino poletne^ volje i čeličnih mišica.' Župsko tehničko vodstvo nastaviče živahno ra-dom oko buđenja interesa zaovugranu telovežbe, tako lepe i korisne, a tru-diče se isto tako i da pribavi stvarna sredstva za unapređenje ove akcije.. Ovim nastojanjem postiči če se u bu-dučnosti nesumljivo to. da če veslačke i plivačke utakmice biti prava župska SOKOLSKO DRUŠTVO ZAMET-KANTRIDA U društvenoj čitaonici ovdašnjeg Sokolskog društva održao je br. pro-svetar komemorativno slovo svesnom istarskom mučeniku Vladimiru Gorta-nu, a na svršetku je — u znak pošte prema Gortanu — zavladala grobna tišina od 1 minute. Tom prigodom bilo je spomenuto, koliko muka i žrtava mora da podno-si naš nesrečni istarski narod, koji sc grči i svija u pandžama mletačkog lava, a pogledi im uzalud traže Pravdu. Mi — na granici — imamo prilike čuti i videti patnje našeg nesrečnog naroda, več i materijalno uništenog, ali ja-kog duhom, koji zna ceniti slobodu, koja mora niknuti iz krvlju napojene zemlje njenih najboljih sinova. — Žiipa Tuzla SOKOLSKO DRUŠTVO GRAČA-NICA Br. Šefik Bešlagič, br. Gavro Jovanovič, br. Adil Kadič i nekoliko članova vežbača, kao izaslanici ovdašnjeg Sokolskog društva prisustvovali su dne 29 oktobra ove godine zboru seljaka u Srp. špionici, koji je sazvat inicijati-vom učitelja Evgenija Masaljskog i nekolicine videnijih seljaka iz Srp. Spionice i Srnica u svrhu osnivanja sokolske čete. Zbor je održan pred crkvom i ško-lom oko podne, na koji je došlo mnogo seljaka. Jednoglasno je izabran za pret-sednika zbora br. Šefik Bešlagič, pro-svetar Sokolskog društva Gračanica, koji se zahvalio na poverenju i u le-pom popularnom govoru upoznao pri-sutne sa sokolskom ideologijom i ob-jasnio im važnost osnivanja sokolskih četa. Govor je završen poklicima Nj. Vel. Kralju i Kraljevskom domu. Posle njegova govora prešlo se na upis članova, a zatim na izbor uprave. Za starešinu čete izabran je ugledni domačin Niko Pajič. Članovi uprave položili su pred prisutnim zavet da če savesno vršiti svoje sokolske dužnosti. Pročitan je pravilnik o sokolskim četama i primljen od prisutnih, zatim je zbor zaključen. Nato je nastalo pravo narodno veselje. Se.ljaci svih triju veroispovesti bili su jednako oduševljeni sokolskom ide-jom, što je znak da se jugoslovanska svest u ovom kraju dovoljno razvila. I ostala sela gračaničkog sreza ne za- ostaju iza ovib, jer pokazuju mnogo interesovanja i razumevanja za Sokolstvo. kao našu najpristupačniju naeio-nalnu organizacij u. Ako bude još više volje i žrtava ovd. Sokolsko društvo moči če u najskorije vreme — a po uzoru na rad u hercegovačkim selima — mnogo uči-niti na ekonomskom, prosvetnom i na-cionalnom podizanju našega sela. 1. L. Žup« Zagreb RAZNA ŽUPSKA TAKMIČENJA Naša župa je ove godine održala brojna takmičenja članova, članica, na-raštaja i sokolskih četa. Kroz celo leto sledilo je jedno takmičenje za drugim: takmičenje na spravama i lakoj atleti-ci pred slet u Ljubljani, takmičenje u plivanju, odbojci i lakoj atletici, kao zadnjem takmičenju, te takmičenje sokolskih četa. Pohvalno je, da je na svima takmičenjima bio veliki broj takmičara medu kojima jc bilo vrlo dobrih, pače odličnih. Takmičenja sokolskih četa održana su po okružjima, jer se nije moglo održati u jednom mestu radi velikih materijalnih izdataka. Dne 3 septembra 1933 u Lasinji, a 10 septembra u Vr-gin Mostu, Podsusedu i Novoj Gradiški skupili su se takmičari sokolskih četa. Svega je bilo 75 takmičara iz 13 sokolskih četa. Takmičilo se u nastupu prostim vežbama, skoku u dalj sa zaletom, stafetnom trčanju 6 X 100 m i suvanju kugle. Plasman poj edinih društava je sledeči: 1) Podsused I sa 1,043.60 bodo-va, 2) Mašič sa 955.93 bodova, 3) Me-dari I sa 833.56 bodova, 4) Podsused II 831.28 bodova, 5) Kirin sa 814.49 bobova, 6) Slavsko Polje sa 776.34 bodova, 7) Bovič sa 773.48 bodova, 8) Podgorje sa 753.39 bodova, 9) Medari II sa 727.17 bodova, 10) Gređani sa 714.94 bodova. 11) Pokupsko sa 617.17 bodova, 12) Prkos sa 559.80 bodova, 13) Dugo selo 347.60 bodova. Plasman pojedinaca: 1) Matuka Stjepan, Podsused sa 175.70 bodova, 2) Vukmirovič Nikola, Mašič sa 169.33 bodova, 3) Rajkovič Franjo, Podsused sa 169.— bodova, 4) Borčič Mile, Mašič sa 161.98 bodova, 5) Basarič Milan, Mašič sa 160.78 bodova, 6) Vrga Petar, Podgorje sa 158.46 bodova, 7) Dokič Jovo Mašič sa 158.03 bodova. 8) Suše-vič Mirko, Slavsko Polje 157.28, 9) Pa-taki Dragutin, Podsused sa 156.60 bodova, 10) Kleščič Filip, Podsused sa 155.83 bodova, 11) Zrnič Ilija, Mašič sa 154.34 bodova, 12) Rakič Veljko, Podsused sa 153.— bodova. Broj takmičara bi mogao biti veči prema velikom broju sokolskih četa naše župe. U mnogome je skrivilo loše vreme, te su mnogi ostali doma. No, to je slab uzrok i slaba isprika za one, koji nisu pristupili. Nadamo se, da če u buduče biti više takmičara i da ih neče ovakve neprilike smetati, te da če rezultati biti još bolji. E-Vič. SOKOLSKO DRUŠTVO ZAGREB IV Velike sokolske priredbe, koje če se u obliku sletova. održavati sledeče godine (1934) u našoj državi (Zagreb, Sarajevo) i bratskoj Poljskoj (Varšava) imale su tu posledicu, da su sva naša društva podvostručila rad. Svi na-stojimo, da naši nastupi budu potpuni izraz naše snage i dosadašnjeg rada. Svi želimo da jednom iznesemo stvarnu sliku naših nastojanja pred svoju i os-talu bratsku slovensku javnost. Osobito u tom pravcu hočemo da zadovoljimo braču Poljake, koje smo nedavno tako srdačno pozdravili u našoj sredini. Kao pretsprema za te naše nastu-pe vrše se različite društvene, okružne i župske smotre, a sve u obliku utakmica — kod kojih se odabire najbolji materijal, koji nas ima da zastupa kod naših reprezentativnih nastupa. I naše društvo hoče da tom zgo-dom pokaže svoj rad. Osim redovnog vežbanja svih kategorija po 2 sata tedno odvija se poseban rad u sledečim sekcijama: lakoatletska, vodi brat Milan Jankovič, zimsko sportska (ski-jaška) vodi brat Franjo Klemenc, pla-ninarska vodi brat Franjo Klemenc, plivačka vode brača Mali Eugen i Šoštarič Nikola, jašilačka vodi brat Sava Nečak, mačevalačku vodi brat Mladen Pintarič, sportske igre (odbojka, košarka, hazena) vode s. Zorka Jankovič i brat Eugen Mali, šahovska vodi brat Zep. U osnutku je i glazbena sekcija. Taj veliki rad imao je svoje pozitivne rezultate. Nastupili smo dosada u ovim takmičenjima: prvenstvo župe u plivanju, gde smo u kategoriji muškog na-raštaja postigli I mesto, a u opčem plasmanu župe drugo. Prvenstvo župe u odbojci, gde smo u kategoriji članova i članica postigli prvo mesto, a u kategoriji muškog na-raštaja drugo. Osobito nas je razveselila pobeda naših članova nad favoritom Sokolom II, koji smo sigurno po-bediii s rezultaton% 3 : 0. Prvenstvo župe u lakoj atletici donelo nam je i opet naše tradicionalno II mesto u župi. Činjenica, da imade-mo svoje vlastito igralište pokazala je, kakovi se uspesi mogu postiči u naj-krače vreme sistematskim i str učno vodenim radom. U svim kategorijama imademo po nekoliko župskih prvaka od kojih spominjemo: članovi: Mali (koplje), Zep (skok u vis), članice: Klokočovnik, Romanič (skok u vis), m uš ki naraštaj: Šoštarič Nikola (kugla, koplje), ženski naraštaj: Mihaljevič (60 m). Osim tih takmičenja provede-na su u svim kategorijama naraštaja i članstva društvena takmičenja, koja su pokazala da imamo dobar materijal, koji če sustavnim radom brzo i sigurno da napreduje. Estetska strana našeg rada došla je do punog izražaja u ritmičkoj gim-nastici. Sve naše kategorije odgajaju se i u toj grani gimnastike. Naročite uspehe pokazale su u tom pravcu naše članice, koje su sa svojim sjajnim na-stupima u Pragu, Splitu, Sušaku, Ljubljani, Bjelovaru, Krapini i drugde po-, kazale svoju visoku izobrazbu i pravo, gotovo umetničko shvačanje, te zapu-štene i prečesto krivo shvačene discipline u našem sokolskom radu. Nedavni nastup u Zagrebu na proslavi 15 godišnjice oslobodenja Čehoslova-čke Republike bio je vrhunac svih tih. uspeha gde su po prvi puta mogle pot-puno da se afirmiraju u tom pravcu pred elitnom domačom našom publiko m. U radu s decom j c naše društvo osobito agilno. Imademo preko 700 de-ce, koja se odgajaju po najmoderni-jim sokolsko — gimnastičkim princi-pima. Da taj uzgoj bude što bolji, vodi sestra Zorka Jankovič, neumorna načelnica društva, tečaj za vodnice ženske dece. Kako je sezona skijanja pred vra-tima. to smo u kategorijama naraštaja i članstva otpočeli s propisanim vežbama za skijanje koje vode brača Klemenc i Milan Jankovič i sestra Zorka Jankovič. Verujemo, da čemo mirnim i složnim radom uspeti postiči sve ono. što od nas traži naša sokolska zajednica pa u toj veri polazimo dalje ■— na rad. Sokc§sk3 odora malo rabljena, prodaje se za 400 Dinara. Veličina srednja. Ponude na: Sokolsko društvo Koška. * Mesto samostojnega pečarja nudi se pridnemu mlajšemu agilnemu Sokolu, pečarskemu pomočniku, ki ima potrebne pogoje za samostojno izvrševanje samostojne pečarske obrti. Reflektanti, ki morajo biti v svoji stroki temeljito podkovani, naj se obrnejo na Sokolsko društvo Radovljica. Q V I** A 'H (N 0) o . Sp&men - Ulince« Uteere • -• гс osvečenje sokolske zastave rojbolje i jevtino izradjuje MIRKO &МЛТ, graver Beograd, 2 e ra z ij e 1 177—11 Nabavljajte Vaše Skije (smučke) izravno od producenta kod domače Indusirlfe M.DRUCKER ZAGREB, IUCA .30 Kr. dvorski liferant Zatražite specialne ponude! Jli že iils celielii knjiga? Sokolska literatura, športne, leposlovne, mladinske, znanstvene, šolske knjige. Velika zaloga slovenskih, srbskih, hrvatskih in drugih slovanskih, angleških, francoskih, nemških in drugih knjig. Knjigarna Učiteljske tiskarne Maribor A Ljubljana Tyrševa cesta 44 Franžiškanska ulica 6 473-44 Širite sokolsku štampu! Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi Sokolsku knjižnicu E. Gangl: 0 sokolski ideji. Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo. Dr. Miroslav Tyrš: Naš zadatak, smer i cilj. Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oražen. Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla. Jan Pelikan: Dr. Miroslav Tyrš. Jan Kren: Cilj sokolskih teženj. E. Gangl: Tyrševo Sokolstvo. tSloven. ti’cst). Isto. (brpsko-hrvatski tekst) Dr. Niko Mrvoš: Pogledi i misli dr. M. Tyrša. E. Gangl: Tyrševo poslanstvo. (Slov. tekst) Isto. (Srpsko-hrvatski tekst) Svaka sveska stoji 3 Din 1. sveska: II. » III. n IV. n V. n VI. n VII. n VIII. 19 VIII. a n IX. >9 X. t9 X.a n Franjo Mačus: Franjo Malin: Dr. Viktor Novak: Miroslav Ambrožič: Franjo Malin: PUTEVI I CILJEVI U tvrdom povezu 8 Din ODBOJKA (V0LLEY BALL) U kartonu 12 Din Praktički udžbenik češkog jezika. U kartonu 15 Din SVESLOVENSKA MISAO U kartonu 9 Din METODIKA SOKOLSKE VZGOJE U tvrdom povezu 36 Din ČEHOSLOVACI I ČEHOSLOVAČKA U kartonu 15 Din *jugoslovenska Sokolska Matica Xjubljana, ^Narodni dom ш-ц ‘Gelelori 25-43 I Slačun uoštanske štedionicc Ljubljana 13.831 l,d,ie S„„. ш kraljevine j»soSla,lje (E. Gangl) • Glavni i odgovorni »rednik Stjepan Čelar.Urdlnje Redak.ij.ki ot.ek. Tlaka UMeij.ka Makarn. (pretaiavnik Franee Šlrukelj); ,vi n LjnUjani