KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 12 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1. JANUARA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 5439.
Läszlö Bolgar, slušalac univerziteta, Budimpešta.
Postupak za izradu veštačke mase.
Prijava od 14. aprila 1927.	Važi od 1. septembra 1927,
Traženo pravo prvenstva od 13. septembra 1926. (Ugarska).
Pronalazak se odnosi na postupak za izradu veštačke mase, pogodne za proizvo-djenje različitih predmeta, na pr. kanalnih i drenažnih cevi, crepova, ploča za zidove i tremove, korita za pranje, klozetskih šolja, sudova za tečnost, izolujučih prevlaka, izo-lujučih ploča i tela, električnih izolatora, ukrasnih predmeta, igračaka, materija za oblaganje ulica, kao zamena za betonsku glinenu, gipsanu, staklenu i porculansku robu.
Osnovnu materiju, koja vezuje, ove veštačke mase sačinjavaju katranasti ostaci (smola), ili asfalti ili njihove smeše.
Po pronalasku se jedna ili smeša ovih osnovnih materija meša sa kiselinama ili ki-selim solima (na pr. sona kiselina, natrium-bisulfat, kalium-bisulfat, kalcium bisulfat, i t, d.) i zagrevanjem postaje homogena materija. Količina, koja se dodaje osnovnoj materije, menja se prema materiji i kiselini i dostiže 10°/o od materije.
Tako dobivena masa posle tretiranja sa kiselinama odn. kiselim solima postaje posle hladjenja znatno čvršča i otpornija od osnovne materije, i njena tačka topljenja takodje je veča od tačke topljenja upotreb-Ijene sirove materije, tako da se ova masa može upotrebiti za svrhe, kod kojih je izležena temperaluri od 80 do 100°C.
Tretiranjem sa kiselinama odn. kiselim solima postaje osnovna materija sasvim Žitka na toploti, usled čega joj se moža dodati znatna količina materije za dodavanje (85— 90%) gotove smeše. Materija za dodavanje uzima se prema osobinama, koje se žele
dati masi. Kao materija za dodavanje uzima se pesak, kameni prah, ilovača, strugotine, otpatci plute, vlaknaste materije, grafit i t. d. Materije za dodavanje mešaju se u toplom stanju sa osnovnom materijom, koja je načinjena Žitka pomoču kiselina ili ki-selih soli, dok se ne dobije potpuna meša-vina, posle čega se masa može liti u željeni kalup. Cvrstoča tako dobivene veštačke mase prevazilazi čvrstoču cementnog betona, zato je pogodna za izradu večine gradjevinskih delova i tehničkog artikla, koji su do sada izradjivani od betona, pri čem su ovi predmeti, znatno jeftinjji od betonskih predmeta, Masa je otporna sun-čanoj toploti bez deformisanja i podnosi takodje lakovanje i emajliranje. Masa je vrlo dobro otporna hladnoči;tako na pr. rashla-djena na-15°C, ne postaje krta, več napro-tiv još otpornija nego na običnoj temperaturi, Masa, koja sadrži mineralne materije, ne može se zapaliti i ne gori, neostljiva je prema brzim promenama temperature i kad se zagreje postaje Žitka, a na toploti se može . valjati, presovati i stopiti. Na hlad-noči odn. pri normalnoj temperatuti masa se može vrlo lako preradjivati (bušiti, seči, uvijati, strugati). Potpuno je otporna vodi, kiselinama, alkalijama, atmosferskem uti-caju i odličan je izolator toplote i elektri-citeta.
Masa se može, radi bojenja, pomešati u stopljenem stanju sa bojama ili se može obojiti površina izradjenog predmeta, odn. lakirati ili prevuči ma kakvom. prevlakom.
Dir». 5 —
Primer:
10 kg. smole od mrkog uglja stopi se u otvorenom sudu i za vreme zagrevanja doda
0.1 kgr. koncentrisane sumporne kiseline. Smeša se dalje zagreva 10 minuta, pri čem se neprekidnim mešanjem sprečava paljenje materije na zidu suda, Zatim se dodaje 40 kgr. materije na pr. kameni prah ili pesak i nastavlja mešanje materije sa neprekid-mim zagrevanjem dotle, dok ne postane ravnomerna masa, koja se potom lije u kalupe ili upotrebljava u druge svrhe.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za izradu veštačke mase,
naznačen time, što se katranasti ostaci (smola i to od kamenog uglja, drvenog uglja, pe-troleuma i t. sl,), asfalti ili njihove meša-vine izmešaju i tope sa kiselinama ili kise-lim solima.
2.	Obbik izvodjenja postupka po zahtevu 1 naznačen time, što se materije, stopljene sa kiselinama ili kiselim solima, mešaju sa materijama za punjenje (na pr. sa peskom, kamenim prahom, ilovačom, strugotinama plutom, vlaknastim materijama, grafitom i t. sl.), od kojih se može uzeti do 90% gotove smcše,