KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
cte
INDUSTRISKE SVOJINE Izdan 1. Januara 1927.
PATENTNI SPIS mm
Eleklrizitatswerk Lonza, Basel.
Postupak za spravljanje metaldehida.
Prijava od 17. juna 1925.	Važi od 1. decembra 1925.
Pravo prvenstva od 23. juna 1924. (Nemačka).
Melaldehid spravljen prema jugosioven-skom patentu br. 1601 sa metalnim solima i kiselinama i presovan, prevuče se obično izvesno vreme posle paljenja sa jednom finom sivom do crnom prevlakom, koja sprečava sagorevanje presovanog metaldehida. Ispitivanjem se prvo došlo do toga, da se uzrok ovoj nezgodi ima tražiti u ostacima katalizatora, koji se još nalaze u gotovom proizvodu, i ako se nesagorljivi ostaci katalizatora nalaze u meiaidehidu u veoma neznatnoj količini od najviše nekoliko hi-Ijaditih od procenta, te prema tome sami po sebi ne mogu da proizvode tako nezgodan omotač od pepela. Na suprot tome nađeno je, da poneki neorganski ostaci, čak i u znatno većim količinama dodavani rnetaldehidu, ne smetaju procesu sagore-vanja u pom. meri.
Dokazano je muđuiim da ovi ostaci katalizatora stvaraju sporedne produkte indirektno pomoću kontaktnog dejstva; usled ovih sporednih produkata stvaraju se na presovanom rnetaldehidu za vreme sagore-vanja, naročito pri nedovoljnom dovođenju vazduha ugljenisane skramice šljake, koje prema uslovima sagorevanja imaju suv izgled ili se razmazuju. Ove se smetnje nisu mogle otkloniti daljim prečišćavanjem me-ialdehida jer se takvom prečišćavanju stavljaju praktički gotovo nesavladljive teškoće na put.
Mi smo sad našli da se ove nezgode ne pojavljuju nikako ili u samo vrlo slaboj meri, kad se pri spravljanju metaldehida iz acetaidehida upotrebljavaju kao katalizatori
takve supstance, koje za vreme procesa sagorevanja isparavaju, same sagorevaju ili se raspadaju u sastojke, koji ne utiču škodljivo na nesagoreni metaldehid, i koje i-stovremeno, naročiti pri upotrebi kiseline u višku shodno jugoslovenskom patentu br. 1601, u brzom toku daju vrlo dobre rand-mane u rnetaldehidu, naročito kad se kako katalizator tako i acetaldehid upotrebljavaju po mogućstvu bez vode. U ove katalizatore spadaju neorganske i organske azot-ne baze analogo skupljena forsforna-arse-nova-bizmut i antimon-jedinjenja, kiseonička jedinjenja tipa oksoniumovih soli, kao i shodno sumporna jedinjenja; na pr. amoni-um-bromid, hidracin-hiorid, piridin-hidrobro-mid, hidrohlorid karbamida, hidrobromid di-fenil-tio-karbamida, hidro-halogenidi alkila-mina i heksametilen-tetramina, piridin per-bromid, tetraetil-amon-trihlorid, tri bromsir-ćetni hinolin, hidrohlorid, anizaldehida, ben-zal-aceto-fenon-hidrobromid, tiofen, zatim derivati amonijaka kao hidroksil-amin ili nitrilo-sulfon kiselina u vezi sa kakvom jakom mineralnom kiselinom. Naročito su ha-logenderivati piridina podesni katalizatori.
Kalizator se može dodati u obliku kakve neutralne ili kisele soli ili se može spraviti u samoj reakcionoj smeši na taj način, što će se acetaldehidu dodati prvo baza pa zatim potrebna količina kiseline.
Patentni zahtev:
Postupak za spravljanje metaldehida, koji praktično sagoreva bez čađi i pepela, naznačen time, što se na acetaldehid dejstvu-
Din. 5.
je katalizatorima kao solima, koje se do-bijaju dejstvom jakih kiselina na organske baze, ili organskim jedinjenjima, koja sadrže kiseonik, i koja sa halogenvodoničnim kiselinama daju jedinjenja slična oksoniju-movim solima, ili amonijačnim solima, ili drugim neorganskim derivatima amonijaka
u malim količinama, po potrebi sa viškom kiseline; pri tome tragovi upotrebljenih katalizatora, koji se još nalaze u dobijenom metaldehidu isparavaju pri njegovom sago-revanju sagoravaju, zajedno s njim ili ne utiču škodljivo na nesagoreli metaldehid.