НАУКА О ЈЕЗИКУ И КЊИЖЕВНОСТИ ХРВАТА И СРБА.
Особито много може и мора радити наука, чији ре-зултати прелазе у живот и школу, на том да се шт» више постигне јединство Хрвата и Срба.
Данас нема о том сумње, да треба темеље једин-ственога књижевнога језика свуда једнако проучавати, те се обазирати на сву прошлост и на све крајеве. За истсријски развитак језика особито су важна западна наречја, јер су се већ одавна писала, али при том чу-вају и данас још свакојаке старине. Сасвим криво би било, ако нетко не би данас марио за сјеверозападно (кајкавско) нарјечје, изостављено у „Рјечнику Југосла-венске Академије", јер с истим правом могао би други граматичар изостављати југоисточно (торлачко). У својс доба су филолози сувише догматички овако радили, те су и мислили да морају бити тамо и два Ј'езика гдје су два имена, а то особито и ради тога, што њима лебди-јаше пред очима данас остављена теорија о језичном деблу (51аштћаиш1ћеопе), које је морало имати своје гране.
Ипак и сам Миклошић, који се повео сасвим за Вуком, те је упркос Даничићу сматрао кривим израз: језик српски или хрватски, није у својој „Уег§1е1сћеп(1е ОгатшаШг" могао дијелити језика српског и хрватскога, Занимиво је данас гледати како се он мучио са дефини-цијом ко говори српски и ко хрватски. Ни овдЈ'е није био самосталан, те је просто преузео, што учи дубро-вачки Србин Будмани у својој „Огаттаћса (1е11а 1т§иа бегћо-сгоа)а“ већ године 1867. По њему броји дакле у
- - 1
77501
к/г

српске земље и „Вобшеп, (Ј^збгп капоИзске Ветмо/тег јепосћ сћогуаИ&сћ &ргесћеп“ („Уу1. Ог. , I.2 331). Али сада има опет неприлика са икавцима, те долази до закључка. да су били Срби Константина Порфирогенита ијекавци, а Хрвати икавци (362). И на то га је навео сам Вук, по којем су се једни икавци „одавна посрбили, а други доцније". И тако су по данашњим нашим појмовима о језику и дијалектима апсурдне све сличне теорије. Од шгете није била само „филолошка критика" лијепе књи-жевности, него и још више једнака „филолошка“ гра-матика, етнографија и политика са Вуковим „романтич-ким и уско националистичким идејама". (Јован Скерлић, „Српска књижевност у XVIII веку", 427).
Више пажње треба посвећивати питању, како је дошло до данашњега јединственога књижетога језика. Чистим народним говором, за који се је могао Вук то-лико борити писало се на западу већ четири стољећа; ова) рад је он и доста познавао, те без „шокачких“ рјечника, које му је Копитар и нл пут шиљао, не би л.огао написати свога знамснигога „Рјечника“ (1818), којим је положио први темељ данашњем књижевном је-динству. Са друге стране могли су Загребачки Илирци, већином кајкавци и чакавци, примити штокавштину и јекавштину, не само с обзиром на већи дио народа, који су звали у своје „илирско коло“, него још више ради тога, што су се угледали сасвим ^/4алматинско*Дубро- Д/ вачку књижевносг, у којој се већ много прије свршио једнак процес, поиуштање чакавштине (в. ниже). И опће , традиције далматинско дубровачке никад се не изгубише, ' те дјеловаху већ преко Босне и Славоније и на сјеверо-западну Хрватску још у XVIII стољећу.
Али лако је данас нама са дескриптивном и исто-ријском граматиком једног књижевног језика и велике скупине његових нарјечја. Друго је, чини се, историја књижевности, на коју дјеловаше јако политичка, вјерска и културна диоба истог народа међу западним и источ-иим Римом. По томе може се у истини говорити о срп-ској и хрватској књижевности, те настаје питање како их ваља обрађивати и приказивати. Најлакше и нај-
једноставније би било, да дијелимо сву књижевност по именима, како је то чинио Ђ. Шурмин у „Повијести књижевности хрватске и српске", године 1898, али је већ питање. би ли још и данас једнако радио. У опреци са мојим прегледом југословјенских књижевности у „КиИпг бег Оеееп^аг!" (дио I, књига 9, ћејргјд. Теићпег) заступа исго мнијење и најбољи руски познавалац новије књи-жевности јужних Словјена Н. Петровски („Журналњ ми-иистерства народнаго просв'ћ1ценш“, 1909, ма11, 198), који мисли, да вал>а ове књижевности описати овим редом: 1) бугарска 2) српска 3) хрватска 4) словенска. Не чини му се дапаче згодно ни заједничко разматрање српске и хрватске књижевности („Даже совмгћстное)сербско11 и хорватскоИ литературњ не представллетсл удобнммЂ"). Тако суди, сасвим наравски, Рус, који преноси своје пој-мове сг православним Русима и католичким Пољацима на Србе и Хрвате, те каже („О сочиненинхЂ Петра Гекто-ровича“, IV); „назнватв н. пр. Гундулича сербскимт. поо-томњ бнло бн также несправедливо, како признаватп Д. Обрадовича хорватскимг писателемтЈ11.
Међу тим нема ниједног српског историчара књи-жевности, који би пристао на онако појимање, а сви се свраћају више или мање и на католике писце. У коликој мјери то раде, у том до душе нема јединства. За при-мјер наводим Јована Грчића, који у својој „Историји српске књижевности“ прати књижевни рад по читавој Далмацији, дакле и великог броја чакавских писаца, у Босни, кајкавској Хрватској од ХУГХУШ вијека и у Сла-вонији XVIII вијека, али „илирски покрет", те „књижевно-сти^Хрвата од илирског покрета" описује већ у „додат-цима‘‘, а сасвим испушта глаголску и протестантску књи-жевност. Једнако Павле Поповић у свом „Прегледу српске књижевности" не помиње глаголску књижев-ност, а из „средње“ узима само дубровачку, те се не обазире нити на босанске фратре, који пишу ћирилицом,1

1 Г. Поповпћ је оставио да говори о босанској књижовности
Јругој-свесцп свога „Прегледа“. (в. Предговор „Прегледа".
премда говори о фрањевачком књижевном раду у Ду-бровнику (сгр. 327.)
Овакав поступак може се спорити с пуним правом, јер му забадава тражимо научно оправдање, а гријеши највише у томе, што цијепа сасвим својевољно велику ор-ганичку ц^елину. Сва далматинско-дубровачка књижевност мијењала се до душе од XV—XVIII вијека, али имала је исти извор, а у свако вријеме исте прилике, идеале, узоре, поетске облике и језик. НајкомпетентниЈи судци у том су наши старији писци сами, који су нам, особито у својим посланицама, оставили много доказа, да су се осјећали једним чјезиком“, то јест народом. Тако пјева Хваранин Луцић („Стари Писци Хрватски“, VI, 261): Дубровниче, части нпшега језика,
а Дубровчанин Никола Наљешковић слави Петру Хек-торовићу, властелину хварскому (С. П., V, 313, 45—46), његове „пјесни":
Зашто си ти слава нашега језика и у свем час права н круна и дика.
Једнако пјева у част Хвара Дубровчанин Мавро Ветра-нић (С. П, III, 206, 27):
Кастаља прислатка ер при вас извира гди се сладос рајска у пјесни разбира Тер гдје се тај чује у Хвару рајска слас, велми се радује словински котар вас; и остале државе нашега језика у Хвару све праве да је вриједност велика.
У „Вили Словинки" Задранина Јурја Бараковића (С. П., XVII, 237) истиче се највише „Словућа и славна Дубров-киња вила“, а уз њу се налазе честита Хварка, племенита Нинка, гиздава Трогирка, вила Шибенка и Задарка.
Доста је већ само ових примјера, који доказују, да нашим старијим писцима, никако нису сметале малене ди-јалектичке особине, које би их једине могле растављати. То је преостало тек филолозима XIX и XX вијека! Гдје бисмо могли нешто слична наћи код Њемаца, Францеза и Италијана, код којих налазимо у старијој књижевно-сти сасвим друкчије језичне разлике ? Овако забацивање чакавских писаиа, премда има чакавизама и у самом Ду-
бровнику, и испуштање старије хрватске књижевности, која се од српске дијели једино писмом, може се само тумачити жељом малих народа, да буду још мањим, а да би тим изишли већим.
Једино правилно становнште је дакле, да се прама језичноме јединству, које је у XIX вијеку уродило и јед-нам књижевним језиком, научно проучава и учи у шко-лама сва књижевност, која се развијала на земљи-шту данашњега јединственог књижевног језика. Изаби-рање појединих периода или писаца не да се никад кон-секвентно и праведно провести, те квари праву слику духовног развитка на једној и другој страни. Осим тога не може се у Аустрији, Хрватској и Босни већ из прак-тичких разлога дирати у ову цјелину, јер су веома често промијешани ђаци срлског и хрватског имена, да не говоримо још о муслиманима, од пучке школе до уни-верситета. Било би од велике штете по здрави напредак ако се не би једнако поступало и у Србији.
Научни разлози траже даље, да се историја књи-жевности обрађује синхронистички, то јест како се раз-вијала у исто вријеме у разним крајевима, које су идеје, потребе и форме биле заједничке, а у чем и зашто
се разилазили поједини крајеви. Разумје се, да овака	/Јдл
модерна историја књижевности не може бити само би- К блиографска и биографска. Са задаћама историје књи-жевности особито се не слаже сухо набрајање еванђелија и других црквених књига, те њихових рукописа већ у старо доба; а још више треба у новијем истицати главне књижевнике и боља дјела, зато подавати потпуну слику онога времена, о којем се говори, и његовога књижевнога развитка.
Потешкоћа има свака диоба периода и свака син-теза богате и разноврсне грађе у историји, особито у књижевној. Треба дакле оцртати како се приказује ова метода у пракси.
Дјело словјенских апостола Ћирила и Методија дошло је одмах к Србима бугарске и византијске државе и ју-^ 1уо западних српских државица. При том се не смије забо-равити, да је у овим државицама имао превласт западно-
^ римски утјецај читава сто^ећа, што је веома важно за питање о основама српске народности. Са друге стране примили су и Хрвати на јадранској обали од Истре већ у вријеме Методијево словјенске црквене књиге, писмо и језик. Најновија истраживања (на пример Руса Михај-лова, Словјенца Нахтигала, Чеха Вајса) хрватских гла-голских текстова показују, да су се у оним споменицама преводи словјенске браће и њихових сарадника каткад боље сачузали, него ли код лравославних Словјена. По својим темељима је дакле управо најстарија књижев-ност Хрвата и Срба заједничка. Кашње се додуше раз-вијала самостално, прама захтјевима источне и западне цркве, али ни тада нису биле прекинуте све везе. Управо у једном глаголском рукопису из године 1468 најпријеје нашао Јагић компилацију апокрифа бугарскога богумил-скога попа Јеремије, а код Хрвата на Кварнеру била је преведена тројанска прича, која је допрла к Бугарима већ на концу друге половице XIV стољећа, а преко њих и к Русима. Уопће је долазила средовјечна романтичка књижевност к јужним Словјенима преко Далмације, те се такође не може дијелити. (В. моју „Оезсћ1сћ1е <1. аИег 511(151. и1ега1игеп“, 181—184)
Особито је занимљива судбина основа старе сло-вјенске књижевности код Срба и Хрвата. Глаголицом су писали најприје и Срби, јер се управо у Маћедо-нији она најдуже сачувала, те је оставила трагова у ћирилском писму најстаријих споменика у Србији (на пример Ћ за ја), а има још старосрпских рукописа са глаголским мјестима и маргиналима (в. сада К. Јиречек, „Ое5сћ1сћ1е бег 8егћеп“, I, 178). Особито се познаје гла-голски утјецај на споменицима у Босни и на њезиној ћирилици. Код јадранских Хрвата, који нијесу били више под византијским утјецајем, остала је глаголица у цркви, добила је временом угласти облик („хрватска глаголица“) као латинско „готичко" (до данас „њемачко") писмо, али у животу је такођер уступала мјесто босанској ћирилици у Далмацији, у Хрватској и на Кварнеру.1 Хрватски и
1 На пример, на Врачу иапис око године 1185 и листнна го-дине 1250 (Шурмин, Хрватски споменици, I, 3,6), а из каснијих вре-

словјенски протестанти штампали су своје књиге глаго-лицом и ћирилицом, а као „писмо словинско“ су сматрали једну и другу још службеници римске пропаганде.
Из свега се види, што значи по писму дијелнти старију књижевност. Управо куриозно је, што се је до-годило са старим црквеним језиком. Једнако се је раз-вила са главним особинама српска и хрватска рецензија старих рукописа, али у Хрвата се је све више увлачиб већ у старо доба народни језик, док нису управо Хр-вати веН у XVII стоЈаећу дјеломице русифицирали својих књига, дакле за сто'година прије него Срби, а потпуно у исто вријеме с њима (глаголски мисал године 1741), _ер је и Далматинац Матија Караман мислио онако како у Србији^ Константин Философ у првој половини XV вијека: да су Ћзрил и Методије за језик црквених књига изабрали „гкнчаишш и краснФишш роуш’кни је-знк1>“ (В. Јагић, „Разсужденш старинн о церковно-слав-лнскомђ нзнкгћ“, 108). На стару књижевност ослања се и рад словјенских и хрватских протестаната, који су хтјели све јужне Словјене, и Турке до Цариграда, при-добити за њемачку реформацију помоћу књига штампа-них глаголицом, ћирилицом и латиницом. Ова свеза по-казује се већ у вањском облику. Глаголске су књиге још сасвим као рукописи, што се тиче угластих слова те многих кратица и лигатура, али за ћириловске угледали су се наши протестанти већ на лијепо штампане млетачке књиге Божидара Вуковића, који је своја слова удесио прама округлим латинским (апИ^иа), те кратице разријешавао. Глаголски текстови прештампавали су се просто и ћи-
К
мена и разних крајева много издане и још неиздане лиетпне. Шта-тут у Нољицима (под Сплигом) преписа се године 1665 „рвацки“ ћирилицом и „латвнскп“. Новије и неочекиване доказе је изнео Иван Милчетић (Претходни извјештај о изучавашу хрватске глагољске кн>и-жевности, „Љетопис југословенекеакадемије2, свеска 23, стр. 184 сл.).
Ссобито је заввмиво, да је у самој Истри године 1493 писао жакојн ^ . (ђакон) Шимун Гребал већи кодекс глаголицом, а додао годинЈе \Г\1о повећу ћирилску биљешку (св. 194). У францеском Туру живео је	,
у XIV—XV вијеку канонпк Оеог&шв (1е 8с1асотиа АдиИ^Љгвач (дакле \ ЈС \ "V пз Истре) (ИЈсезтз, којије познавао ћпрплицу п глаголицу (Л. Леже.
„Зборник у славу В. Јагића," 113).
рилицом са малим промјенама, језик је у свима мешо-вит,1 што зависи особито од тога, јесу ли Стјепан Консул и Антун Далматин имали пред собом старе црквене тек-стове, или већ на народном језику латиницом штампани лекцијонар, или сасвим на ново преводили. У великој свађи међу Приможем Трубаром и Стј. Консулом водио је Словјенца Трубара добар инстинкт, кад се није поузда-вао у истарског Хрвата Консула (Дз* кет Кгоћа4ћа) те је све тражио као сарадника „ет гесћ^еп Возтакеп ипб Шкокеп, бег гесћ4 сгоћа41зсћ сЈгиНзсћ гебеп ипб зсћгеЈћеп кћап" („Рптиз Тгићегз Впе4е“, уоп Ог. Т1к Еке, 107—108).
Већ ове примедбе показују, да је занимива проте-станска књижевност са језичне и литерарно-историјске стране још премало проучена, а сасвим је криво ако Срби за њу не маре, премда је штампана ћирилицом, и дава прилику да и Срби познају о једном великом кул-турном покрету на западјг, који је ипак и к њима до-пирао (као на сјеверу к Мало-Русима и Бијело-Русима) у најнесрећнијим данима XVI стољећа. Ћирилске књиге, које се шиљаху у Крањску, Хрватску, Босну, југоисточну Угарску, Ердељ, Молдавију и Влашку до Цариграда, до-душе се нису много тражиле, али из Далмације више него глаголске (Бучар, „Повијест хрватске протестант-ске књижевности“, 168, 178, 171), а што се тиче турске царевине треба знати, да је увоз књига био строго за-брањен, а народ. сасвим запуштен. У опће је кратки рад југословјенских протестаната поучан с обзиром на упо-рабу писма. Почело се за Хрвате и Србе штампати књиге глаголицом и ћирилицом, али већ године 1563 савјето-вало се Унгнаду из Беча и Вараждина (Бучар, 4ћ. 163, 169, 174), да издају хрватске књиге и латиницом, а штампањем оваких књига свршили су Далматин и Консул свој рад године 1564 и 1568. Не смије се забо-равити, да је реформација покренула и кајкавску књи-жевност у Хрватској.
1 Како је још мало 0бра1)ено ово нитање, нокааује ова рече-ница у реферату о Вучаровој „Повијести хрватско протестантске књижовности“ у „Српском Књижевном ГласниКу" (1911, 16 аирила, стр. 641); „Језик ове књижевности биојечист чакавски дијалекат".
Утјецај реформације на културни живот Хрвата и Срба не чини се велик, али у истини дјеловаше веома на словенски југ отпором католичке цркве, тако званом протиреформацијом. Рим сам је провађао веома усрдно закључке Тридентског Сабора, да сачува и придобије јужнословјенске земље; створио је особите колегије за њихову духовну младеж у Лорету, Риму и Болоњи, те по примјеру протестаната шгампао од године 1582 раз-личите вјерскопоучне и литургијске књиге латиницом, ћирилицом и глаголицом. Овако је настала и читава ка-толичка књижевност на народном језику, а по духу са-свим једнака за Истру, југозападну Хрватску, сву Дал-мацију, Босну,1 Славонију и остале турске земље. Исте „илирске“ или „словинске књиге" као у Далмацији и Босни рабиле су се и у Бугарској, која је дала српско хрватској књижевности и своје писце (П. Бакшић, Пејкић, Ф. Станиславов). Постојало је дакле (барем за католике) књижевно јединство, каково су имали на уму загребачки Илирци, али га нису постигли.
За нас је особито важан рад за јединство књи-жевног језика. Далмација је имала велики број ваљаних пјесника и других писаца у чисто чакавском говору, који се додуше мало разликује од најближих штокавских. Године 1553 пише Млечанин Ђустиниани још о Сплиту, да његов [чакавски] језик вриједи код далматинских Словјена толико колико тоскански у Италији, али већ године 1636 приповиједа Пажанин Бартуо Кашић у уводу „Римскога ритуала" (Рим, 1640) како је дошао до тога, да пише „босански“:. много је размишљао и с другима разгова-рао, којим би се начином могло најбоље и најугодније писати и говорити „бесидења Словинска", да би се уго-дило „не само свима Русагом, панек ни једному са-мому Граду, јере сваки нловик свога града говорк и бесидење хвали, Хервит, Далматин, Бошњак, Дубров-нанин, СербљинГ (М. Шрепел, „ Латински извор и оцјена Ка-шићеве граматике", „Рад југославенске академије“, књига
1 О особитој босашмсој кљижевностп не можо битнјза овај дериод ријечи.	^
СП,4). Ради тога чини му се „разборито и разложито“' „да онај Писапац, који хоће, штогод уписати нашки, има настојати, колико најбоље може оним говором упи-сати, кога он вишт у многих позна, да је најопћениј, и када може свак лашње разумити, и с користју прочишти; нека, како годи^е мнозима угоди". Овако је истумачио онај ритуал „нашки, бивши ја говорио и опћио с људми од разлицих Русага словинских, ходећи по* свиту: и јасам њих овака говорења разумио, и они су моја: (Крстјани Рашиани, Сербљи Полувирци и Турци)“. Као што први граматичар, говори већ и други лексикограф српско хрватског језика, исусовац Јакоб Микаља, родом из Италије, у „Благу језика сло-винскога“ (Лорето, 1649), да је по мнијењу сваког „/а Ипдиа Возпезе 1а рш Ш1аи као у Италији 1а Ппциа Тозсапа о Кошапа, ради чега би морао сваки илирскн писац писати босанским говором, као што је он то на-стојао у свом рјечнику. Ове теорије налазимо и код других лексикографа (Ое11аће11а) и писаца (у Дубров-нику Ђ Палмотић, у XVIII стољећу у Славонији Е. Павић и Катанчић), а у живот увађаху их више или мање сви. Дубровчани додуше не уступише сасвим; сам Б. Кашић је морао издати „Пистуле истомачене из мисала новога римскога у језик Дубровачки за града и даржаве ду-бровачке" (Рим, 1641), а његов цензор пише у њој: „ехеа! Иа^ие т Ппез огћјз 1еггае бопиб еуап^еПсае 1ићае Рари-вшз Уос!ћиб ссШиб, и! сИуЈбо диобаттосЈо Јтрегјо осстеп-1ет готапа Иприа, ог1еп1ет гаривта регсигга!". И Арреп-сћш још комбинира И бовпезе-гаривто (ПоПгЈе 1б1опсо-сгШсће, 11, 215).
Зашто мишљаху граматичари, лексикографи и писци,. да се у Босни говори најљепши језик? „Језична љепота“ је сасвим индивидуално чувство, што каже већ и Б. Кашић. Јекавштина за моје ухо није љепша од икав-штине, а прама музичној теорији њемачких романти-чара морао би нам „баз ПећНсће" и бити милији а многп писци, којима је тешко разликовати је и ије волили би 1
1 В. Јагић, „Истории славнекоЛ филолигЈи“, 136.
га из практичких разлога као источни е. Осим тога има
икавштина лијепу писану и усмену књижевност. Чакав-
ски наглас је старији (често управо правословјенски)! ||
веома згодан за јамбичан ритам, за мушке асонанције и '
срокове, има дакле предности, које у најновије вријеме
завиђају већ и неки хрватски писци словјенском (и ру-	^
ском!) језику. Велики граматичар Ј. Добровски1 није волио {/ Ул ■ / 0
у српском језику ао-ио мјесто ал-ил, којих „Далмати-
нима“ није бранио ни Б. Кашић.
И тако не би било приговорима конца, ако би се гле-дало на „љепоту језика". Како је познато ни Вук Ка-раџић није ради љепоте изабрао херцеговачког нарјечја,. него каже јасно и отворено у предговору к „Ријечнику1* године 1818 („Граматички и полемички списи", 11, 22):
„Мени се ни једно ово нарјечије [ерцеговачко, ресавско, сремачко] не чини љепше ни милије од другога, него су ми сва три једнака; а ову сам књигу зато писао Ерце-говачким: а) што се тако говори онђе ђе сам се ја родио, и тако сам најприје од мајке и од оца научио говорити; б) да виде Сријемци и Бачвани и Банаћани, како њиова браћа и по оним земљама говоре". Не ваља по томе ни мнијење ЈБ. Стојановића („ГласСрпске Краљев-ске Академије“ ГУ, 34) „што је то у истини био најчи-стији народни говор, који је он до тад у Српству чуо-и познао“.
Морамо дакле потражити друге узроке похвалама босанскога говора. Ученим људима могло се додуше више свиђати нарјечје без силе талијанских туђинака, ра-ширених по далматинским градовима, али познато је, да је романски утјецај прелазио и блиске турске границе.
Ја се на примјер нисам могао доста начудити, да је у Лици све пуно талијанских ријечи на пољу материјалне културе, којој није бранио ни сам Велебит пријелаза, а за то ванредно мало њемачких, премда је Војничка Гра-ница имала дуго времена њемачку управу и школу. Осим тога Далматинци нису могли имати одмах оне радости са многим турским ријечима као још данас Славонци, кад говоре „цифрасто“, те многи српски и хрватски писци. Услијед турске невоље исељиваху се додуше ча-
кавци, а у њихове постојбине долажаху штокавци, али ни то не би могло, особито овако брзо, уздрмати књи-жевним традицијама далматинских градова и острва.
Осим тога је данас већ доста познато, да досељеници нису онако мијењали нарјечја старосједилаца како се је прије мислило. У самој Босни живе још данас у истом мјесту католички и муслимански икавци уз православне јекавце, (слушао сам како се разговарају икавски бегови и јекавски кметови међу собом), што сасвим одговара модерним лингвистичним појмовима („Уегкећгз^епоббеп-зсћаћеп"), да људи чувају језик своје средине.
Особито је важно за нас, да је први писац, који је створио теорију о предности босанскога говора, премда сам набраја све главније писце далматинско-дуброва^чке,1 био родом са кварнерских отока (с Пага), дакле са скрајних С|верозападних предјела чакавштине. На сву срећу нам је и сам Бартуо Кашић протумачио овај ван-редно чудноват појав већ у својој граматици, првој је-зика српско-хрватскога, изданој у Риму године 1(304. У предговору својих „ЈпбШићопез Ипдиае ЈНупсае"1 2 прича овај исусовац, да су такође људи његова реда учили ради невоље турских „Илирам њихов језик: (^иаге за-рјеШег ез! а по&1гав 8ос1еГа1^ МоАегаГогЉиз сопхШиГит, иг. еш8 папоп.18 Ип^иа ^егпасиШ, ^иае арис1 р1ипто& ро-ри1о& 1аИ$81те ра1е1, аМ1$са1иг ад и$, ди1 ад. ео$ еги-(Иеш1о$ тотет сеп$еапШги. Исусовачка организација је имала дакле већ своје готово правило, да треба упо-знати онај народни језик, којим већина пука говори.
А како говори велика већина „словински", „илирски", каткад и „хрватски", било је добро познато у Италији одгојеним исусовцима, фрањевцима и другим редовни-цима, који^утоваху као мисионари, визитатори и ле-ф^л^^&и*^. гати јсве турске земље од Скадра до Темишвара, од ^ д, Јадранскога мора до Црнога. Не смије се заборавити ни околност, да су Далмација, Босна и Славонија кроз турско господство и даље остале једном редовничком
|/о 1
А1

• />

1	М. Шрепел, „Ка<3“, књ. СН, 5.
2	Љ. 6.
провинцијом (Вобпае Аг§еп11пае) популарнога фрањевач-ког реда (Далмација одцијепљена је 1735, Славонија 1757), што је имало за књижевкн, језик исту важност, као на другом мјесту државна зАједница. И наш Б. Кашић имао је доста прилике, да је разумио и да су њега разумили „Крстјани, Рашиани, Сербљи Полувирци и Турци". У опће је био Кашић човјек р^ске пропаганде, као што су били Комуловић, Главинић, Мрнавић, Леваковић и Кри-жанић, који је хотио исте идеје проводити на још већем попришту, у Русији. А сада морамо помислити, да се у њиховом духу одгајала не само сва духовна младеж, него и свјетска, и да су били ђаци оваквих исусоваца и Гундулић и Палмотић.
Сличан појав имамо код Нијемаца. Ни код њих ни-јесу исусовци у своје јужно-њемачке школе уводили ^а-рдшко-аустријског или швапског нарјечја, него књижевни језик, који је Лутер створио својом протестанском би-блијом на темељу саксонског нарјечја. Чудновато је, да јужноњемачке исусовачке школе нису рабиле првих гра-матика, које су изашле у Штрасбургу (1574) и у Аугс-бургу (1573), него граматику, коју написа Јоћаппез С1а-јиз (Бејрхј^ 1578) „(го12 1ћгез аибеезргосћепеп Рго1е-51апћ5шц5“ (Н. Раи1, ОгипбгЈбб ± с1еи18сћеп РћИо1о^е, Т. 23). Као што њемачким исусовцима није смстао Лу-таров језик, вољели су и наши нарјечје, које већином говоре православни и муслимани. Универзалностн като-личке цркве и особито смотреном раду исусовачкога реда треба приписивати, да се уводила систематски у запад-ним крајевима у књижевност штокавштина, већином ије-кавштина.1 Овакав темељ књижевном јединству Хрвата и Срба неће се може бити многим свиђати, али ниједан паметан Нијемац се још није ради тога љутио на ису-совце, што су радили за књижевно јединство свега ње-
|4Г|^
мА
1г
1 Ове свм мисли изрекао већ у „Ое.чкепчпсћјвсће КипЛзсћаи* 1906, 15 Јес. 243 (Нгуа« 1 8гМ. О.чМк, 1907. ч1г. 19), у „Оезсћ. А. аћ;. ниЈчк 1,11,.“ 9, али чинн се без особигог успјеха (ср. на примјер 0. Ргосћаака, Оав Кгоа!.. 8егћ. 8сћгШ„ 1п Во.чп1еп ип(1 (1ег Негсеро-\1па). По схватању неких научењака томе сам крив и ја сам. штоф џ овакој истинн иисам написао дебеле књиге.
Ч
мачког народа. Дапаче од људи, који су овако живјели и радили за идеје, можемо се навијеке учити.
Из свега се види, што значи протиреформацијски покрет на словјенском југу и за Србе. Без њега не може се правилно разумијевати ни вишка дубровачке књижев-ности, ни остале далматинске, ни босанске, ни историј-ског развитка књижевнога јединства Хрвата и Срба. По-знато је, како је и Вук Караџић хвалио језик у књигама босанског фрањевца Матије Дивковића. Осим тога је сасвим криво, ако се мисли, да је иобожна и вјерскопо-учна књижевност босанских фрањеваца остала непозната православнима ради њезина садржаја. Православни поп и калуђер разговарао јејфрагром као и данас, те је могао читати његове књиге, особито кад није имао својих, а фратар није опћио само са муслиманским великашима, него и са православним народом. Најјаснији доказ да вјера у том обзире није сметала, имамо у том, да се из италијанског извора преведени Цвијет о крипости Павла Посиловића, налази и код Срба, Румуна и Руса („Цвг1упј дарованиШ-1, в. М. Сперански: „Переводние сборники из-реченШ", Чтенш, 1905. књ. 2, 527 сл.). Познато је и то, да су православни попови долазили у Рим, да уче у ње-говим школама, те послије повратка остављати католи-цизам, како су то радили и Руси у пољским школама, или ступали у службу римске пропаганде. (Д. Проха-ска, „Оаз кгоаћ-зегћ. 5сћгШ. Ш Возшеп и бег Неггее-", 76—77). Осим тога су већ доказали научењаци (Маретић, Павле Поповић и други), да су Маријине и друге ле-генде из католичких рукописа и књига прешле међу православни пук.
Признати треоа, да је особито тешко одредити право мјесто реформацији и протиреформацији у књижевности Хрвата и Срба. Хуманизам и његове кћерке, талијанска ренесанса и њемачка реформација, преплићу се већ у својој домовини, а још више у другим земљама. Мојему прегледу јужнословјенских књижевности у „КШШг бег Ое§епшаг1“ (I дио књига 9) приговарало се с пуним пра вом, да протиреформација долази тек послије дубровачко-дглматинске књижевности, на који је у XVII вијеку у ве-

ликој мјери дјеловала. Управо обратно ради А. ВгИскпег у својој „ОевсћЈсћ^е (1ег роЈпЈзскеп ВИега1иг (и у пољском издању: „ОгЈеје Шега(игу ро15к^еј,,), где је ставио рефор-мацију пред хуманизам. Код нас особито нерадо дирамо у органичку цјелину далматинско-дубровачке књижев ности, премда је јасно, да обухвата све европске кљи-жевне периоде од средовјечног трубадурства до фран-цеског лажикласицизма. Ипак се већ и сада дијели XVI вијек јасно од XVII. Најбоље је по томе, да се и овдје строго држимо хронолошког реда. Послије XV и XVI вијека у далматинско-дубровачкој књижевности ваља дакле опи-сати рад славјенско-хрватских реформатора за Хрвате и Србе, који преставља само епизоду у нашој књижевно-сти, а на то одмах проти њему покренугу протирефор мацију, која сачињава важан дио наше културне еволу-ције, те веже органички XVI и XVII вијек у свим земљама, гдјс је тада било књижевности на народном језику.
Надам се, да сам у кратким цртама доста показао, како има много заједничкога књижевност Хрвата и Срба већ у старијим временима, кад су били сасвим подије-љени по идејама источне и западне културе, и како је корисно и управо потребно познавати сву. Да то још више ваља за доба, одкад се једни и други развијају сасвим под утјецајем западноевропске културе, треба само споменути.
Већ у другој половини XVIII вијека, у просвјетну добу, владају исте идеје и потребе код Хрвата и Срба, што је већ и ради тога наравски, јер их је просвјетни аплозутизам Марије Терезије и Јосипа II свима једнако натурао, много више у њихову корист, него што се обично мисли. Често се преводе или обрађују исте књиге за пук, да се он дигнс душевно и материјално. Једнако се ради при увађањању ^раматике код Срба и хрватских кајкаваца. А главно, како занимиво и корисно је испоре-ђивање главних представника XVIII вијека, Доситија Обра-довића и Матије Рељковића. Био би управо гријех, кад и Хрвати и Срби неби познавали обојице.
За XIX вијек не смије бити Хрвата, који не би добро
познавао рад Вука Караџића и његових сљедбеника.
Са друге стране илиризам је тако важан и одличан појав не само у нашој, него у опћесловјенској историји књи-жевности, да мора једнако занимати и Србе. Успоредно радило се на обим странама за једнаким циљем, који је био постигнут бечким прогласом (године 1850) о једин-ству књижевнога језика.
Књижевност, на жалост, тим још није постала за-једничка и сасвим једнака. Као у другим стварима по-казало се и овдје, да су наши романтичари прецјењи-вали језик, а премало пазили на друге појаве и разне потребе народа, којим језик живи. Наступила је и кобна реакција против лијепих и здравих идеја илиризма и ју-гословјенства, али не за увијек, јер што је природа спојила осим језика и другим везама, не може се ра-стављати, док буде разума у свијету. Тисућегодишња хисторија се не да додуше избрисати, али као модерни људи нећемо сувише гледати у прошлост, него радити за срећнију будућност. У том обзиру морају вршити своју дужност особито наука, књижевност и умјетност.
Моја доказивања воде наравно к закључку: једном језику^одговара, све више и више, и једна књижевност! -(- 'НЛ', Модерна просвјета може ублажити и изједначити много опрека. Особито разлика писма не смије Хрватима и Србима сметати више него Нијемцима упораба латин-скога и „њемачкога". Биће срећа за писце, ако ће бити више утакмице међу њима, неовисне критике и — веће публике. Благо и књижевности, кад ће имати писаца, који ће радити за више циљеве, а не само на том, да угоде образованима круговима, а може бити и само свјетини једнога имена. Срби и Хрвати, који броје около девет милијуна, могу постати највећа културна скупина на словјенском југу, а што то значи, није потреба рас-прављати.
М. Мурко.