Beseda o jugoslavjanski slogi.
1’iše dr. P. Turner.
I.
^rT§^selej, kedarkoli vzamem v roke »Jugoslavjanski Stenograf in Glas-nik», me navdaja radost, da imamo list, v katerem se v bratski družbi zrcali jugoslavjanstvo. Srečna sedanja mladina! — si poleg mislim
—	kako lehko je tebi sedaj spoznati in razgovarjati se s sorodnimi brati, ko se shajate tako rekoč pod eno in isto streho, sedite pri eni in isti mizi, zajemate duševno hrano iz ene in iste sklede! Kako je bilo vse drugače v mladosti naši, ki smo starše generacije, ko se je n. pr. Slovencem še rogalo, da se more vsa njihova literatura v žepni robec, zaviti, ko smo poznali Bolgare komaj po imenu — ubogo turško rajo,
—	ko še sanjati nismo mogli, da bi Bosna in Hercegovina kedaj postali »Nova Avstrija«, itd. itd.
Da, koraki Jugoslavjanov v zadnjih 30 letih bili so tako v političnem kakor v kulturnem obziru orjaški; koga bi takšno napredovanje ne veselilo? Komu, ki slovansko čuti, bi to ne napolnjevalo srca z nado na lepo bodočnost?
No vendar, kako pa napreduje naša sloga — naše zjedinjevanje ? Koliko pa se približujemo smotru, cilju in koncu jugoslavjanstva ? Kaj hočemo? Kam je konečno namenjeno naše stremljenje? Ker naravno je, ako določenega smotra nimamo, ali ga še prav ne poznamo, tudi do pravega cilja in konca priti ne moremo.
Ta vprašanja so silno važna, in kar je poleg še najčudnejše, je obstojateljstvo, da se še taka vprašanja v obče staviti morejo in morajo.
«Jugoslavjanski Stenograf in Glasnilo nima se pečati s politiko, toraj tukaj tudi ne bode govora o političnem stremljenji jugoslavjanstva; beseda nam more biti le o kulturnem smotru, o duševnem zje-dinjevanju, okrepčevanju duševnega življa, po katerem bi jugoslav-jansko telo močno postalo. Ob tem razmotrivanji pa, kdo bi ne mislil na glavno sredstvo našega zjedinjevanja, na jugoslavjanska narečja; — ali ta res kaj napredujejo k zjedinjevanju v en jugoslavjanski jezik? — Žalibože, da se v tem obziru noben napredek ne kaže, temveč le rastoče razdruženje. Malenkostni pa naduti separatizem je dosta znano
prokletstvo, ki vselej slabi moč slavjansko: ta nezgoda nam ne dopušča, ba bi se barem literarno zjedinjevali, — kaj še — le oddaljujemo se. — Da, kakor sem s početka rekel, radost me vselej navdaja, kedar koli vzimam v roko «Jugoslavjanski Stenograf in Glasnik*; vendar zajedno me obhaja tudi otožnost, ko vidim, kako se oddaljujejo v pisavi jugoslavjanska narečja. Slavni Vuk je gotovo neizmerno mnogo koristil srbski literaturi, pa reči se tudi more, da je zajedno po uvedenju fonetične pisave ravno toliko škodil jugoslavjanskemu jezikovnemu zjedi-njevanju. Fonetična pisava srbščine-hrvaščine je huda rana, pogubno separatistično zlo, ki razjeda literarno slogo in zabranjuje literarno zjedi-njevanje, ednako političnemu strankarstvu, ki v sebični strasti in v ne-čimerni nadutosti sebe obožava, pa ne vidi čez obzorje pritlikovca — domačega stolpa. Bolgari imajo etymologični pravopis. A lani se je bil pojavil mesečnik Бглгарски ПрФгледч. s fonetičnim pravopisom; vendar se je proti tej novotariji vnela precej tako huda splošna borba, da je samo par zvezkov izišlo z novim pravopisom; a potem se je nadaljevalo s starim etymologičnim, v kakoršnem še danes izhaja. ПрФгледч. je sedaj prvi znanstven list v Bolgariji; do tega bi se s fonetičnim pravopisom gotovo ne bil popel.
Ako bi Hrvati in Srbi pisali etymologičnim pravopisom, bi različnost slovenščine malo po malo sama po sebi nehala, zajedno pa bi se na ta način približevali najbolj ruščini, katera bi imela naravno postati obči literarni jezik vsem Slovanom.
Словенцит-ћ.
I.
-jVI-ежду гожнитћ Сламлни шш-западното п.гћме е.т, Словенцпт!;. T'li населлватв цФлата областБ Краииска, гожната частБ на ГЦирил н Корутаннл, и иФкои области покраи адрплтпческото море. Макарч, че СловенцитФ no езика си вт> много отношение сљ по-близки до ЈувлгарптФ., отколкото СрбитФ и Х'лрватит'ћ, то пакч> ељ ни по-малко пзвФстни ОТЂ тФхђ, заш,ото ča-, отдалечени отч> насч. и нс образуватч, една административна цФлостб, колто би могла да играе нФкол важна политическа ролБ. Колкото се касае до езика, нека споменљ вч, кратцф, че ударението вгб словенскии езшсч. е ночти саицо, катсто и Bi. бч.лгарскил: и единил u другил прФдиочптатч, ударенвето na прФдпослФдшш u послФдшт слогб, когато Ст.рбитФ и Хч.рватнтћ
обичатт. да го турлтт, на третии слогђ отх крал. Колко си прили-чатч, коренит’ћ a до неидФ и формитФ вт> бхлгарскиП и еловенскии езикч., ножемт, да разберезљ п отч> това обстолтелство, че ош,е до днесв между славлнскит!; филологи не е окончателно р-ћшепгв вттросвтЂ, дали старил церковенч. езикЂ трФбва да се нарече старо-бЂлгарски или старо-словенски. И за едното и за другото миФние привождамт. се доста еилни мотиви.
Ako сме си прочее толкова близки no езика и no прастарото ни минжло, то nje бљде уигћстпо, да се запознаемгв и ст. настолгцил животч> на братското словенско п.тћме. Нашето списание поставило си е имменно за задача, да посрфдствува при взаимното запознавание ii сближавание na гожнитФ Славвни; и както днесв ппшезгв за Сло-вепци/гћ na бч.лгарскии езшсв, така ш,е пишемч. другч. ижтв за Бхл-гаритгћ на слопенскии езикЂ и пр.
СловепцитФ сљ наи-мал,вкгв народгв между гожнитФ Славлни; има ni нФлцо около 1,200.000 души. (Това число се отнасл само до Австрил, a пФ.колко хиллди живћлтч. ou;e вгв Унгарил и Италил, вгв околностнт-ћ на Венецил u Удине). В-в Краинско почти всички жи-тели (св исклгочение на пФ.кол хиллда нФмски Кочевари и нФколко стотини жптели вт> по-главпитФ градове) сж Словенци. Вч> ЈДирил n Коруташш е словепска само енда третл частв, a вгв приморскитФ области евставллватт. болпшнството. Ti; столтт. като единч> клинх между двата вч> културно и материллно отношение силни народи: пгћ.мскии и италилнскии. За това трћбва постолпно да водлтгв тежка борба за с a. i цест 11 у ва i ш ето си. Лаи-прФенпл нримФрт. е борбата за словенската гимназил вгв Целве — 1'радецч> ев 6000 жители (гд^то се иечата и настошцето списание). За да можемч. да схванелгв добргћ народното движепие на Слоненцит!; и т1'>хиит1; актуелни етремленил, ш,е бљде нуждент. кратхкч. исторически пр1;гледгв.
Словеицптг1; доидохљ скоро сл1;д'в прФселепието си вгв латинско-германскии културенч. кржгт.. Ha хриетилнството тФ иматт, да благо-дарљтх вгв деветил вФ.кч. наи-старит^ литературни наметници, каквито имата славнскигћ езиди. За вр1;мето na реформацилта сдобили сж се ев нрФподи na катехизиса, свлшенното писание (1584 год.) и даже сч> една грамматика на словенскии езшсв (печатана вч> Витенбергч. вгв 1584 год.). Коптра-реформацилта тоже е дФиствувала цоср^дствомЂ на-роднил езнктр и тжб словенскии литературенч. езикч> се е развивалт. полека, до когато ro подбуди k'bm'b новил жпвотђ просвФтенил н1;кгв, особепио фреиската револуцил и нФ.мската романтнка.
Когато Наполеонч. I за кратко iiplmo сведшш Словенцит!; в'в „Илирско кралетво“, иролви и прослави се пгврвии словепски поегв
Водникх. Неговата псезил „Илирил стани!“ е обгце пзвФстна оп;е днесЂ между народа. Тогава СловецитФ се запознахљ сђ френскптФ. демократически идеи. Френското правителство е покровителствувало доста много словенскии езикх и е наредило потрФбното, да се па-пишжта ii напечататх нгћкои учебници на словенскии езикх. За това е могблч. натрнотичесии св^иценникт, Водникх да се входушевлва за Наполеона и да прославлва вч> cbohtIj поезии този периодх. A отх друга страна нацпонаднптФ. стремленил на нФмската роматика, как-вито се полвлвахж вч> Виена и вч> гожнитФ области, намФрихљ от-зивђ тоже при Словенцит^. Ti обичахж. тогава да четљтч. — както шце вх днешнитФ врФмена — произведенилта на нФмската литература, ii отч> нФл научихж, какво важно значение си има народноствта: захванахљ да се входушевлватх за по-тФсното си отечеетво, за свол езикх, за народшггФ обичаи, за народната поезил и пр. НФ.чцитФ то-гава не бФхљ толкова иротивни на иародното движение у СловенцитФ, както сж cera. Год. 1812 основана 6i вч> Градецх (Грацх) катедра за славлнската филологил, при всичко че този градх населлвахљ почти сами Шјмци. A днесх вч> Целве, гдФ.то почти половина жители сж Словенци, и гдФто цФлата околностб е исклмчително словенска, се противлтх на една скромна словенска гимназил.
Освенч. ciiOMeii,Y.TiiTrh влилнил много подФ.иетвува за схбужда-нието на народнитћ чувства у СлоиенцитФ. литературиото движение у Чехитћ и ПоллцитФ..
Ha нФмскил духч. се постави насрФшд славлнскил. Прочутил словачки поетх и примФрнил патриотх Ннт> Коларч. поканилч. е ит> 1843 год. СлавлнитФ, да бждљтх солидарни no между си и да сжгцествува взаимноств между отдФлиитФ; славлнски нарФчил. Негс-вит'ћ заслуги наи-добрф характеризира краткил надпиев вхрху над-гробнил му камхкх: „До гдФто си живФлх, носилх си вт, своето схрдце цф.лил народх, a мхртхвх ти жинФ.ешх вх схрдцето на цФлил иародхи. ДФлтелноствта му е раждала добри плодове не само между неговитФ. схотечественици, нх и между другитФ Славлни: вх Загребх се полвихљ стремленилта за литературно схединение на вспчкптФ. гожни Сланлпп иодх обгдото име „Илирци“. Разбира се, чо n (ЈловенцитФ. захванах.у, да се входушевлватх за своитФ. братил иа ion, и сФверх, което вх-одушевлепне продхлжава у тФхх непрф.кхспато nce до днешиит!! врћмена и не 1це схмггћпие, че гце трае тоже вх бљдулцето.
ГГодх иовото дхржавно устроиетво вх Австрил СловенцитФ отх части спсчелихж отх части загубихл\. Между печалбитФ. може да се счита словепското пр^подаваиие na кридическитФ прФ.дмФ.ти ni> уии-верситета вх Градецх. ГГолучихж. и шридическата терминологил u
прФводхтх на дхржавнитФ закони. които отх тогава излизатх всички тоже на словенскии езшљ. Вх учебната программа на гимназиит^ се прие словенскии езикх. като забхлжителен прфдметх. Вх народнитФ училшца госnoдствуio 1цит"ћ кржгове искахљ да германизиратх. което етремление се иродхлжава все до новитФ врФмена, слава Богу — безх успФхх.
Вх врФмето на абеолутизма национално движение не бгћше вљз-можно, a намФ.сто това се подготвлвахж сериозно за литературна ра-бота. Вт> 1852 год. се основа вч> Целовецх (вх Корутанил) народо-образователно дружество на св. M о х o р х*) (апостолх на корутанекитФ. Славлни) no иницилтивата на славнил словенски епископх Сломшекх. Дванаестх години по-кхсно се учреди литературно дружество ,,Ма-тица словенска0 вх Лгобллна, a вх 1867 г. „Драматическото дружество“. Сл>п;евргћменно захванали да отварлтх вч> разни градове читалшца, да основаватх гимнаетичееки (соколски) и ггћвчески дружества no прнмФра на ческитФ. Издаде се новх законх за дру-жествата и за схбранил (митинги), които улесни схставлванието na такива обшества. A особенно заслужва да се спомене § 19 отх дхр-жавнии основенх законх, които гарантира пхлна равноправноств вх училшцата и вх канцелариитФ на всичкитФ народности и езици вх Австрил. ЧрФзх това вече спечелихљ СловенцитФ една законна основа за иататхшнитФ, си стрф.мленил кхмх напрФ.дхка вх народно-економи-ческото отношение.	(Слћдва.)
тачке, са Земунске жељезничке станице. na ће ти се оку указати у велебномо свом белилу.**) Запазићеш та у трокуту, где се стиче Сава у Дунав; опасан je широким и јаким зидовима и опкопима, изнад којих се нздиже клисурасто стење као на каквоме предгорју, a на овоме лежп горњи н пспод ibera доњи град или тврђа. До тнх утврда одма подаље простире се na поравпоме хумку леп паркд што му и само име одаје — Калимегдан. Зирнеш ли пак погледом својим с овога шеталишта у предвечерје за лепог летњег или јесењег дана no
*) Това дружество брои тавп год. 72.097 членове. Вс1;кпи члент, плшца едннч. фор годшпно ii иолучана ва това 0 книги ст» морално-ноучително н вабавително сч»Д1»Ј)Ж«*пшо. Така 1це испраги тави година дружествого надт> 400.000 екз. между народа; вначн па трнма Словенцн се ппда вечо една кштга.
**) Ннди насловну слпку у срсдшш с десне страно	Уредн,
Слика и прилике Веограда.
Vpaoan ли je тај Београд! Ta погледај га само с видне му
површини ладне Саве н дубоког Дунава. што ее пред тобом таљасају: задивике те она красна вечерња румен сунчена, која се одразује по-вришно.м тих река. II нехотнце нрићшшће ти се тада, као да сп у некоме приморско i крају. — Пошавши с Калимегдана ирема вароши, ући kein у пређашњу т. зв. „Стару варош“, у којој се век за пређаш-њих времена стецала сва тргошша. Данас се тај првн и нрави део града састоји од правилних улица и красних кука. Ту je дукан до дукапа, магаза до магазе, — све пуне еспаиом и трговином. С десне стране на запад сиушта се према Сави негдашње иредграђе „Српска варош“, данашња Сава-махала. Како je на овој страни, при ушку Саве, најзгодније било меето за пристаниште лађа, поетаде с временим Сава-махала иајзнаменитија прометна тачка и природно стовариште трговине. — С леве стране, према северу, прострло ее пређашње турско иред-грађе „Доркол“ без икакове трговачке важносги, но познато са свога баштованства.
Идуђи из првобитне главне (старе) вароши најлепшом улицом, до-спекеш на широке Теразије, које ke ти се иричшштп више као неки трг но улнца. Овде je центрум вароши Београда. Но у истини овај да.вн део града није дру1’о него прошиЈ>ење „Старе вароиш‘% који се je развио од почетка овога столека, иза како се Србија ослободи од турскога господства. Ha Теразијама уздиже се данас поред негд. књамсевог дворца краЛ)Свска палата, a до ове одиа министарство спољашњих и за тим министарство унутрашњих дела. A и остала су министаретва смештеиа у овоме делу варонш. — Скренувши с Теразија ирема со-веро-западу ето нас на плацу књаза Михајла, на коме je подигнут споменик истога књаза, где седи na коњу п показује сабл.ом на југо-заиад. Ту je пред нама u Српско народно иозориште, у којем се raju поиајвшпе домака драматска уметноет. Пођемо ли даље северо-западним правцем, ето нас на великој пијаци београдској. Ту ее тргује разним живежем, na с тога je na њој сваког доподнева врло живахно.*) — С те пијацв пашке ти oko на огромну зграду, у којој je смештена велика школа с три лицеја, за тим виша гимназија, na-родна библиотека н музеј. Ta je зграда поклон велетрговца Мише Атанасијевика граду Београду. У народ. библиотеци наки кеш осим страних дела сав штампом обелодањен душевни продукт ерпски, a у музеју похрањене су опет осим осталога етарији и новпји споменици Србије, као стари ратни барјади, средовечно оружје: буздовашг, nmr тови, копља, оклопи, старе пушке и т. д., за тим све у Србији иро-нађене старине.
*) Упореди с тим посму у броју 1. „Стснографа“ : „Шетп.а јодпога стапо-графа по вашару“.
У Београду je на даље седиште „Српскоме ученом друштну", које промиче знање и умеће снаке руке, расветљује у својим делима старију и новију српску историју, тер се бави филологичним истра-живањима и развитком српскога језика, a уједно и с њим сродним осталим језицима јужних Славена. У Београду столује и српски ми-трополита. A од јавнпх учебних завода има у њем осим неколико основних школа још и друга виша гимназија, за тим виша реалка, једна нижа реална гимназија, учитељска школа, једна виша женска (девојачка) школа, теологички семинар и војна академија.
Београд je због свога презгоднога положаја ионаособ трговачка варога. Она иосредује сваковрсиу сировину за Аустро-Угарску ii остале земље, за тим говеда, мању стоку и особито добре суве шљиве, — док прима европску индустријалну и онда колонијалну робу за уну-трашњост Србије. Велшс je пак промет no Савп, особито између Шапца и Београда и онда с друге стране no Дунаву између Бео-града на Пешту и Панчево, и то понајвише са житом и брашном. Но у noBiije доба поскочила je још више вредност Београду као трговачко-пролетном граду, откад наиме плове Дунавом до под Београд лађе трг. друштва кнеза Гагарина, и затим откад е отворена жељезличка линија Београд-Ниш и одавле с једне страпе na Врању-Солун, a с друге na Пирот-Софију-Цариград. И тако je enojen посредством Србије и Београда промет и трговина западне и ередње Европе с оним југа и истока.
За последњих десет година, т. ј. од проглашења краљевине, по-дигао се je у опће Београд ne само у мало пре наведеном трговачком погледу, иего и сама варош добила je тако ре1ш нопо лице са својим неким пово насталим широким улицама, кућама и палатама у једну руку, a у другу са својом електричном расветом, трамвајем и водо-водом. И као што je некад Београд био последња и јака обранбена тачка за Аустро-Угарске земље против турске власти и премоћи, за доба наиме Ивана Хуњада (Сибињанин Јанка) и Ива Капистрана, a опда принца Евгенија и генерала Лаудона, — тако je данас луч просвете и промицатељ обрта и трговипе.
Житељетво београдско порасло je до данас на 54.000 душа, од којих су преко а/8 no народности источно-православни Срби, a остало досел>еиици шпански Јевреји, и онда колоннја католичка n протестантелга. Међу шшм има no нешто и Македонаца и Бугара, који дођу онамо ради обрта и заната, no обично ниеу стално насељени.
Београд имаде на сваки начии још велику бидућност.
Б. Б.
Хисгарт. (западната порта). (Г1о фотогр. na A. Бевешпекх.)
Хиссарт,.
(Степограмт.тт. се намира на стр. 34 bi, притурката.)
Ha сФ.иерч, оттј Пловдивч, при иолитћ на СрДл.нн Гора, сж расположени прославенит^ X и с-сарски бани. Отдалечх ет>-гледва пжтникђтђ гол Ф,ма старо-пргћмска крФ.поств (турски хис-сарЂ). Стг1шитгћ и сљ огце 5 до 6 метра високи и сж свградени ot'l керемидни ii камхнни пла-стове. Kp'hnocTLTa има видх на четверољпБлникч. сч> страни около 600 м. дђлги; сћверната страна e с ■Бвсћмт. срутена. Порти се намиратч. вч. гожната и запад-ната стћна. (Виждв картината).
Исторплта на Хиссарч.тч. не е_ ome добр^ разлснена. Вт>
])HMCKCTrh Bp’hsicHa е била тука станцил на пжтл, които схединлвалч. Пловдшљ наираво сч> Дунава nplm> Тролнскил проходч> вч> Балкана. Отч> т'ћзи HjiIiMeiia происхожда надписа, които е билч> нам^ренч. до селото Михилци близу до Хиссарт.; тои произлиза изх вр-ћмсто na императора Нерона (61 год. слФ.дт. р. Хр.). Вч> надггаса се споменува за свграждание на разни построики краи пљтл.*)
Вч> но-насетнешггћ вргћмена види te, да е билч. тука градч. Д и о к л е ц и a и o п о л 7>, за които спомепува ИероклЂ, еввр^меншсБ на визашчшскнл императорч. ТОстинианч.. По-посл'ћ градч.тт> се на-ричалЂ 11 c о к a c т p o п i> или АлексиуполЂ. Toft e билч> основанх отч> визаптиискил императорч. Ллекспос/i. (1081—1118).
Вљтр'ћ вч> кр'1шоствта се пампратгБ три горг1ш;и минерални из-вора: ХавузгБ (47° С), Чолуджа (40° С) и Инджесг (40° С). В'Б1ГБ от'б кр'ћпостБта се иамира ome: Куичезч. (45° С) и Момина (48° С). ГВврвил е до западната страна, a вторил до источната. — Водата СЂДЂржа главпо патриево-вЂГлелива солб, патриевч. хлоридч., натриево сћреста солб, вч.глеливч> окисх и малко желгћзни сч>едине-
*) «Tabcrnas ct practoria per vias militares ficri iussit рег T. Julium Justum рго-curatorcm provinciae Thraciac.*
шш. — Банит4 помагатч. за малокљрвие, катарални ш>спаленил на стомаха, хронически катарч. на дихателнитФ, органгг, за слабоств на пшцеварителни органи и др.
Хиссарч. e посФлцаваич. отђ много народБ, a особенно отч. Плов-дивчанн. Наи-гол4мо иеудобство на банит4 е отсљтствие на каквито и да е сћнчести расходки. Гор4шинитћ достигватч. по-н4кога на повече отч. 30° С (вч. с4нка).
Ha това неудобство гце отпомогне сл4,1,4. н4кол година гол4мата градина, колто no запов4дв на правителството е била уредена тази прол4тБ отт, нзв4стнил ГГловдивскии градинарч. г. Шеваласч.. Тогасч. Хиссарскнт4 бани me се посФшаватч. шце no вече, особенно ако на-емателл имђ или окржжната коммнсил се погрижата за по-лесни и по-евтини СБобш,енил между Хиссарч. n ГГловдивч..	X.
Nedeljski ribič. — Недћлни риболовеца.. (Po fotografiji S. Magoliča. — Саоредт. фотограграфннта на С. Маголичв.)
Česko-slav. narodopisna razstava v Pragi.
»Narod sobe». — Ccsko geslo.
V
eski narod napreduje v kulturnem kakor v gmotnem obziru z orjaškimi koraki, tako da ga druga manja bratska plemena ne morejo dohajati, — komaj sopihajo za njim. Češki narod je torej Slav-janom posebno pa nam na jugu lehko vodnik in učitelj v vsakem obziru. Pri njem vidimo, kaj se more doseči z delavnostjo, vztrajnostjo in žrtvami celo v neugodnih okolnostih. Čehi nimajo niti prijaznih sosedov, niti naklonjenih jim mogotcev; oni so prepuščeni sami sebi, zanašati se morejo le na svoje moči. Zato je tudi jako umestno geslo, ki so ga postavili na pročelje narodnega gledišča v Pragi: «Narod sebi*. Iste besede bi lehko stale tudi nad vhodom v narodopisno razstavo, kajti ta je delo narodno, je proizvod češkega duha in češkega truda.
Krasna je zares česko-slavjanska narodopisna razstava, pa velikanska in velevažna za Cehe in za druge Slavjane'
Ako bi hotel opisovati njeno lepoto, moral bi izdati debelo knjigo z mnogobrojnimi slikami; saj že sam katalog, v katerem se naštevajo posamezni razstavljeni predmeti, objema okoli 300 tiskanih strani. Razstava se mora videti, mora se razgledati v vseh oddelkih splošno, a one skupine, ki so dostopne našemu znanju in za katere se bolj zanimamo, morajo se proučevati posebej več časa. Vsakdo bo našel skupin in p-ed-metov obče zanimivih, n. pr. narodne nošnje, kmetske hiše po zvunajno-sti in po znotrajnej opravi, palače amerikanskih Čehov, razna društva (sokolska, ognjegasna, športovna itd.); v obrtniškem paviljonu se kar leskeče pred očmi gledalca: nakiti iz čeških granatov, iuksozn. predmeti sveto-znanega češkega steklarstva, rezbarstva itd. Čim si obiskovalec razstave te in podobne reči vsaj površno ogleda, naj se pa poda v kakšen drug paviljon, kjer so razloženi predmeti njegove stroke; n. pr. učitelj naj gre v šolski paviljon (palača Komenskega), telovadec v sokolski paviljon, gasilec v ognjegasni, slikar v slikarski, kmetovalec v go-podarski itd. Povsod se nahaja obilo zanimivosti, mnogo bogate duševne hrane a tudi paše za oči. Kako ume češki narod ceniti svojo izložbo, dokazuje ogromno število obiskovalcev vsakega dne, a posebno ob nedeljah: ob delavnikih je od 5—10 tisoč a ob nedeljah 30—40.000 obiskovalcev. Do sedaj je že nad 900.000 oseb obiskalo razstavo; skoraj jih bode milijon; a koliko jih še pride v prihodnjih dveh mescih do konca razstave.
Sigurno se vrne vsakdo iz razstavne ograde popolnoma zadovoljen ter srečen, da je mogel z lastnimi očmi videti dela narodna iz
davne prošlosti, iz srednjega in novega veka, kakor tudi iz najnovejih časov. Tukaj se zrcali celo narodno življenje; kdor gleda pomno v to zrcalo, ta se nauči več kakor iz vsake knjige; kajti črke so le mrtve, a tukaj je razgrnjeno pred tebo celo žitje in bitje naroda, tako da se ti zdi kakor bi živel sam v dotični dobi.
Starodavna prošlost je bila obča vsem Slavjanom: narodne nošnje, dom in hram, beseda in pesem so nam vsem zajedničke. Kar torej Čeha zanima iz te dobe, isto mora zanimati tudi vsakega drugega Slavjana. A tudi marsikaj iz novejih dob, kar ima svoje korenine v staroslavjanskih posebnostih in običajih, je vrlo zanimivo in poučljivo za nas. In kar je bratovo, to brata vedno zanima, a mlajši bratje imajo se od starejega marsičesa učiti. V narodopisnej česko-slavjanskej razstavi se pa posebno učimo sledečih treh reči:
1)	Vse kar je narodnega (nošnja, obrt, pesem, običaj itd.) naj se visoko ceni, naj se ohrani med narodom, dokler je mogoče, naj se pridno zbira in varno shrani. Pri Jugoslavjanih je ostalo še marsikaj med priprostim narodom iz starih časov, a nevarnost se veča od dne dno dne, da to propade ali da izgine. V Bolgariji in Srbiji se nahajajo posebno v gorskih vaseh celi živi »etnografski muzeji*, kakoršne bi bilo težavno sestaviti na umeten način. Čehi so v sestavljanju mojstri; a mi naj vsaj varujemo to, kar je še pred našimi očmi narodnega v nošnji, običaju, pesmi, besedi itd.
2)	Poleg tega da varujemo staro in narodno, vendar ne smemo zaklepati dveri pred novim in naprednim na vsakem polju. Sprejemajmo od drugih to, kar je dobrega in koristnega, a vse od kraja ne jemljimo ; pomislimo, da-li se nam prilega, da-li ni morda škodljivo, da-li ne zadrži v sebi strup, kateri bi zastrupil naš narodni živelj. Kultura more narode osrečiti, ako je za njihove nravi ugodna, a nenravna jih more upropastiti.
3)	Čehi vedo, da je ta krasen uspeh razstave bilo mogoče doseči le v popolnem soglasju vseh strank: tukaj preneha razlika med Staro-in Mladočehi; pri tem velikem delu so vsi složni. A mi vidimo zajedno ž njimi, koliko premore sloga. Naj bi torej prenehali v važnejih vprašanjih prepiri tudi med brati na jugu; zakaj neki bi črtel Srb Hrvata, zakaj Bolgar Srba in narobe? — Pomislimo, da je nesloga naša le našim sovražnikom v korist.
Dokler sta se grizla Srb in Bolgar, veselila sta se Madžar in Nemec ter nju oba izkoriščala; zdaj ko se pa začenja med obema sosedoma in bratoma gojiti prijateljstvo, žaluje Madžar in tuguje Nemec, češ »blaženi dnevi* so v teh dež.elah na Balkanu že minoli, zdaj veje ostra sapa — iz severja. Kakor poprej niso mogli njih časopisi dosta
nahvaliti hrabrega in delavnega Bolgara, tako zdaj ne ne najdejo v svojem besednjaku zanj dosta razžaljivih besed. Bog nas varuj takih prijateljav . . .! Bodimo si rajši iskreni prijatelj med seboj, kar nas je rodnih bratov. Potem smemo pri složnem delovanju in vzajemnem podpiranju upati, da nam se odpre nekje v bodočnosti obča slavjanska narodopisna razstava, katero bodo ustrojili «narodi sebi*.
A. B.
Културно-исторически повшш. Kultu rno-zgodovinske novine. Кудтурно-историске вести. Kulturno-povjestne
viesti.
Черква n учплшце — Cerkev in šola.
— Црква n школа. — Crkva i škola
— B ч> Солунскпл вилаетт. e имало минљлата годпна 25 бч.лгарски класнп мшски училшца n 2 дћвп-чески; iri. Бптолскпи вилпетх 9 кл. мжжски учплшца и 3 дћвическп; в'Б Скопскиа впллет-в, 10 кл. mućku училшца n 1 д ћвическо ; п вч. О д р и ii-с к u и виллетт., 10 кл. мљжскп учи-лшца и 1 дћвическо. Вепчко 54 кл. маажски учплшца н 7 дквическп, сч. 1.642 ученпцч н 347 ученпчки.
— Приход од свих монастира српскпх у Угарској ва 1895. год. нвносп 357.873 фор, a сувпшак само 5797 фор.
— Na Dunajskem vseučilišču bilo je v zimskem tečaju 1. 1894/5, vpisanih rednih slušateljev 4556, izrednih pa 2158; obojih skupaj 6714. Iz Hrvatske bilo je med njimi 100 rednih 26 izrednih; iz Srbije 34 rednih 27 izrednih; iz Bolgarije 20 rednih 12 izrednih; iz Bosne 15 rednih 5 izrednih dijakov.
Наука n художество. —Nauka in umetnost. Наука ii уметност. — Nauka i umjetnost.
— H n k o л a T e c л a, c p n c к и e л e k-тро-техник. »Berliner Tagblatt*, допосећи реценвију o најновијој кнлви H. Тесле изрлжава се о њем највише н навпва га „највећпм проиввађајућим гонијвм,
кога еу балканске државе дале“. Даље равлажућу поједпне одломке те кљиге, повдравља немачки превод „Теелпних покушаја“ n радујо се, што he тех-ничка публика и научењацп оспм тих леипх ексиеримеиата још и предавања, кпја je Тесла о „светдости будућности“ у Лопдону (1892) и Амерпци (1893) држао, читати моћп. И сравн.ујући Тослу са Едисопом, велп, да то срав-нен.е у корист чувеног гожног Славена испада.
— Društvo za umjetnost i umjetni
obrt u Zagrebu razdijelilo je 31. marca t. g. u smislu svojih pravila ždrijebom medju svoje članove četiri krasne umjetnine i to; 1. Djevojka s ružom, slika od VI. Bukovca; 2. «Rcbeka» slika mladoga slikara umjetnika Ivana Tišova; 3. Fotografije, odnosno platinotipijc u veličini 50—60on. Tišovljevc slike tBogoštovlje« i dvijuh pc-rivojskih partija iz Maksimira, sve tri u jednoj mapi; 4. Kolorirana fotografija jedne lepezne slike od Fritza Kaulbacha. Društvo imadc glavnicu od 11.000 for.
Театрч. ii музпка — Gledišče in glasba-Иоворпште n гланба. — Kazalište i glazba.
— ГОгославннската мувшса e обогатеиа сч. едиа нова оиера «Urh grof Celjski*, компонирана отч, Сло-венеца В. Нарма; текстт. лирпчсеио-
драматическп ott> A. Фунтекч., словен-скии поетгБ. Онерата е пркдетавена ст> голћдп. усггћхч, вч» народнпл театрч. вт» Лгобллна и и;ћла на-скоро да б^,де пр^дставена и вч, загребскил театрт>.
— K ib a з 'h A р в a h и т. Д р a м с к ii чпн од Нпколе I. Ово je најновије красно драмско дело, што je славнн књаз-иесник написао.
Тчфговил, пндусгрил ii счтбпрзнил. — Trgovina, obrtnija in promet. — Трговина, обрт ii промет. — Trgovina, obrt i promet.
— Иовата телефонпа линил Софиа Руссе се отвори на 1 голии. Тл е 300 километра дч>лга и се свхрза тоже ст> Пловдивч*.
— Б т> л г a p с к a и ii д у с т р и л. H о в и акционерни дружества: Bi. едно кратко врћмо се СЂздадохл, вт» Вгвлгарпл ио-вече от'Б 10 дружества, които 1це рас-иолагатч, скуиомч. ci. около 20 милиона лева. Вт> Иловдивч, се ст»ставп едно акцпоиерно иидустриално дружество sa фабрнкацил на захарБ. Кашггалч.тч* на това дружество се сч.стон ота. 4000 акцин no 500 лева, или вспчко 2,000.000 лева.
— K о т о.р - Ц ети њ e. О д 1 ј у л a отвара со ивмећу Котора и Цетиља редовна днсвиа иоштанска веза.
— Promet drva u Hrvatskoj. U Hrvatskoj ima 110 poduzeća, koja se u velike bave industrijom drva. Medju tima je 12 velikih pila na paru, u kojima radi 1485 osoba. Dužicama i drvenim pod-valjcima bavi se 41 poduzeće a kod toga radi 3946 osoba. U cijeloj je Hrvatskoj zabavljeno industrijom drva ukupno 14978 osoba.
Народно стошшство. — Narodno gospodarstvo. Народнл прпвреда. - - Narodno gospodarstvo.
— Banka «Slavija» v Pragi naznanja
rezultat svojega poslovanja za leto 1894. Inkasovana premija vseh oddelkov 2,073.298 gl d. proti 1,890.033 gld. v letu 1893. Zavarovani kapital vseh oddelkov je znašal 279,192.484 gld. proti 257,649.259 gld. v letu 1893. Rezervni fondi vseh oddelkov
znašajo 6,375.397 gld. Škod izplačala je banka «Slavij a * od začetka poslovanja do konca 1894. leta 24,032.317 gld. 69 kr.
Изложеннл ii конгреси. — Razstave in kongresi. — Изложбе и конгреси. — Izložbe i kongresi.
— B т o p n и к o n r p e c rL h a б ч> л г a p-скитЈј вћстникари n еппсатели които бћше свикант. за прћзч. м. к>лии вб Софил, се отложи за идугцата година.
— Изложение вг Прага. Ha 15-и маи т. г. е било отворено етно-графическо изложенпе вт> главнин градч* na Чехпл. Изложеннето 1це бд*де за-крпго на 10 октомврпи. — Изт» всич-китк славлнски крашда се готватч. оеобеини треиове за златпа ПА ara. Изт. Софпл TT»prHa ocooeirn тренч., вт» Hana лото на лгћсецт. шлпи. Описанието на пзложеннето, на иосрктданнето и на тт»р-жествата 1це донесемч. вч> нду1цил брои.
— Конкурсч. на добитт>цп стана вч. Ескп-Джумал вт. пачалото иа м. маи. Усићхтлт. 6’lniie сиолучливч..
Естествешш науки. — Naravoslovne nauke. — Нрпродословне науке. — Prirodoslovne nauke.
— Вт> сбиркигк ii a католи-ческпи семннарии вч» Нловдпвгб се на-мира лмбоиптент. хербарии отч> краи-морски rb растении, схбрани вт> окол-носгБта на г. Бургасч* отч> покоинил др. Грабовскни. Вгб хербарил се намн-ратт> сл ћдшггћ лгобонитни растеиил: Moenchia bulgarica Vel., Echium italieum L., Verbascum orientale A., Scorzonera hispanica L., Conrungia orientalis L., Va-lerianella bulgarica Vel., Tulipa orientalis Lev., Buplewum thracicum Vel., Euphorbia esuloides Vel. н др. — Подробнп изслћд-вашш на хербарил хцв блдлутч* наскоро обнародвани стгб извктснпн нрофесорч. д pib. Веленовски вт» влатна Нрага.
— Hrvatsko naravoslovno društvo u Zagrebu nastavlja i ove godine izdavanje svoga organa »Glasnika*. Osim toga kani
društvo izdavati — bude li dovoljno potpore — popularni mjesečnik prirodnih znanosti za hrv. narod. Za osam godina društvo je izdalo seriju od sedam knjiga, koje se mogu uporedo staviti sa sličnim publikacijami u drugih naroda.
— Za narodni zoološki muzej u Zagrebu nabavljena je uz pripomoć kr. zem. vlade lijepa zbirka evropskih leptira od blizu 2400 vrsta u više od 10.000 eksem-plara i krasna zbirka artropoda iz Spijeta. Ova je zadnja zbirka od najveće vrijednosti za hrv. muzej, jer se njom u jednu ruku znatno popunjuju dotične domaće zbirke, a u drugu je ruku zametnuta zbirka arahnoida, koje dosele nije bilo.
Здравословпе и лћковптп мкста. — Zdra-voslovje in letovišča. — Здравословље и бање. — Zdravosiovlje i kupelji.
— Toplice po Slovenskem se letos
spet oživljajo: Dobrna, Slatina, Kamnik, Radenica in novomeške toplice imajo mnogo gostov.
— X e m n j c k у аналиау бање n з-међу Овчара u Калбара (у рудппчком округу) извршио je проф. A. Станоевић. Вода je ове бање савршено бистра и цровидна. Кроа њу пробијају мехурћикп једног бе8бојиог гааа. Темнература од -ј- 35° С до —ј— 38° С. Мешавина ст> хладном, моравеком водом чини да je ова терма индиферентна (акратотерма).
Археологпа. — Starinoslovje. — Архео-лошја. — Arheologija.
— A н т и ч н и н a д u n c n и a ч. Б 'n л-гарско. Ori, X. ii К. Шкориилч, (вч, сииеашшта на археологическии cunii napuh upu унпверситета bl Виена 1895). Обиародванн сљ ‘260 надпнса, отч, които 11’ђкоп пркдставлпват-ћ твч.рд'Јк ваасни исторически документи. Подч. Нр. БЗ е помбстеит, отч> Русчукч, едшп, еллински надиист,, вч> icoiiTo се сиоменува ви-ваптпискпћ пмиераторч, Нпкиф ipt, icoiiTo о иадналч, лп.рт ni.'i. вт. едво сра-
жение C'L бхлгарскпа кнввв Крумч., вт, 811 год. Подт, Нр. 71 и 72 сл. nojrh-стеип надппси отт, с. Абоба и Правадин, вт> KoiiTO се споменува jsa наслћдгшка на Крума хаиа Омортага (816 — 830 г.) — 11ч> надииса Нр. 133 се споменува името на впзаптпискпп иашерагорт, Marcianus (450 — 457 год.). — Иодт, Нр, 32, 39, 122 и 123 се привеждатч, плочкп ст, релиефи na тракписки кон-нпци; o ri, падписитћ no тћхч, се по-'пп.рдпва <п’L по-папрћдч, цскаваното MirliHne на X. и К. Шкорнплт., че кон-ницитћ пр-ћдставлаватт, бога Аполлона.
— Кг. sveučilišna biblioteka u Zagrebu dobila je nastojanjem svoga knjižničara Kostrenčića glagolski brevijar, štampan godine 1493. u Mlecima.
— Slovenske starinske najdbe iz б. in 7. stoletja so izkopali blizo Beljaka na Koroškem. Dokaz, da so bili že tedaj v onih krajih Slovenci naseljeni.
Статистпка. — Statistika.
— Сравпителпнастатистика na Bt.irapuii. Народопаселеипето na Bwi-гарии on, 1888 г. до 1893 r. ce o увс-лпчпло ca, 156,338 души. Нарастванието исцћло B'fcMiiBa na 0'96°/0 Глстотата na населенпето — по-иркдп 318 na ква-дратент, километрч, — ce е повпшпла na З3'3. Самото население брои cera 3,310.713 дунш (1,690.626 мљже u 1,620.087 женн). lio вкроиеповкдашш тћ ce иодраад-клнп,: 2,638.430 хрнстц-ини, 643.258 мохамодани, 28.307 ивра-илтвни, 318 равни вкроисповкдашш. Христшшит b ce иодраадбллп, както слкдва: пргшославпп 2,606.786, като-лици 22.616, григо])1шнци 6.643, ироте-станти 2.384. Ako ги расирћдилимч, no материнт, еанкч,, получавамо елкдпитк цифри:	Ввлгарч	2,506.217, Турцп
569.628, Poučnu 62.628, Гч.рци 58.518, Цпгани 61 770, Евреи (испаиекн) 27.551, Татари 16.290, Ермспцп 6 415, Пк.мци 3620 u Турци 643.258.
ЈОгославлнска бпблпографпл. — Jugo-slavjanska bibliografija. — Југословенска библиографпја. — Jugoslavenska bibliografija.
(Vse tukaj omenjene knjige in spisi morejo se naročiti v knjigarni Alojzija Bezenška v Plovdivu. — Всичкитћ тука споме-нати кнпги ii снисанил могллт. да се иорл^чатт, чр-ћзт* книжарницага ,Нчела‘ на Лу& Безеншек^ вгв II л о вдивч>.)
— IO б u л e е ii т> C б o р н п к т> н a „Славпнската Бескда“ вт> Софил 1880 до 1895. Елегантно издаиие ст> двћ картшш (старото пом-Јиценпе на ^е-скдата и новил сплопт*). Има слћду-ннцето пнтересно и отбрано (увдхржание : Основание и развитие на Славннската Бескда (Аитонч. Бевеншект.). Шисои лпчни сиоменп (C. II. 3axeft). Два спо-мена (Ив. Ев. Гешовч.). Прћдт. гроба на царл освободптелн (Ив. В.чзовт>). Лковт* Траиковт* и Kapa Трифунт, отт> Скоппе (М. Дриновч.). Едшп. Софииски tiiiit, (Ст. Михаиловскп). Тракписка теорил na Цанп Гинчовт* (И. Д. Шиш.чаповч.). Ha расходка (II. Начовт>). Богинлта ми (II. Д. В'бловч»). Пракгпчна(Г.Х. Бопевч,). Изт, миналил животт* na Слашшската Бее/ћда (Алеко Констаитиновг). Павел1> И. Шафарпкт, (С. Л. 3axeft). Автографи на нкколко видни слав. писатели и до-пт.лиителни бкл кжки. I ( Ima 1 л. 50 ст.
— В ч> Б'влгарин нзливатг за cera 09 вћстници и 47 сппсашш.
— Срнски Нреглед. Кљпжев-пост, наука, друштвени жпвотв. Уред-нпк др. Љубомпр Недић. Излави два нута на месец у Београду. Цепа *20 дин.
—	„Дело“, лист за науку, ш&ижев-ност ii друштвени жнвот. Јун, година друга, уредник др. М. Б. Миловановић. Ова свеска има опет веома богату са-држину. Мп можемо „Дело“ свакому преиоручитп, који се занпма за српску књижевност. У њем ће наћп беле-трпстику, путописе, економно-политичне и историчне студпје, поворшшш npe-глед, друштвену хропику, критику, библиографију и т. д.
—	«Dom i Svijet« ilustrovan list (u velikom obliku) izlazi u Zagrebu već više godina, te ima lijep broj čitatelja.
—	»Pobratim«, zabavni i poučni list za odrasliju mladež. U Zagrebu, god. V. Vricdan je svake preporuke. Stoji na go-ginu 3 for,
—	»Ljubljanski Zvon«. Ta najstareji
bcletristični list slovenski odlikuje se v vsakem zvezku po svojej izbornej vsebini. V poslednej štev. čitamo spet proizvode prvih slovenskih pisateljev: Aškerca, dr. Glascrja, A. Kodra itd. Velja 4 gld. 60 kr. na leto. Priporočamo ga tudi drugim Jugo-slavljanom, kateri si žele upoznati se z lepim slovenskim jezikom in slovstyom.
—	»Dom in Svet«, list s slikami, izhaja v Ljubljani pod uredništvom vrlega učenjaka dr. Lampe-ta. Donaša prav lepe in zanimive slike ter pomno izbrano gradivo. Moremo ga najtopleje priporočati. List je jako po ceni: 3 gld. na leto.
— Ljubljana po potresu. V založbi Jos. Paulina v Ljubljani je izšel album s 16 podobami, predstavljajočimi razne ljubljanske hiše po potresu in druge prizore. Velja elegantno vezan 40 kr.
Разин. Raznoterosti.
Лнчпп нзвћстил. — Osobne vesti. — Личне вестн. — Osobne viesti.
— O т i) II. Ц. В. К н л a a б h ш e n a-граденх c/i> среброич. модалч* aa иа-слуга p. Христо II. Константмновгг>, на-чалникч, на стеногр. бк>ро upu нар. ст>-бранне. Орд»*нч. ср. Алексвндрч, полу-
Смесице. Razno.
чихл,: г-да Л. Сарафовт, н Гтлгелиевт.. Ордент* 8i гриждапска ааелуга: г-да Манчовт., Гл.ллбом, н Лджаровт., всички степографи при нар. ст»бранпе вч> Софил.
— Lastniku in izdajatelju »Jugosl. Glasnika« priznala je mednarodna porota pri lanski svetovni razstavi v Antverpenu dve državni srebrni svetinji z diplomama.
— Gosp. Srečko Magolič, vodja D.
Hribarjeve tiskarne v Celji in odgovorni urednik našega lista, odlikovan je bil na mejnarodni grafični razstavi v Pragi s prvo odliko (častnim diplomom).
Праадницп. — Prazniki. — Празници.
— Praznici.
— Петнаестгодишнината na Славлнската Бесћда, sa копто говорихме вт. бр. 4, отпразднува се вч> Софиа на 21 и 22 Mart много тБржественно. Осо-бенно впечатленпе е правпло шествието on Бесћдата до черквата C'I. новото краспво знаме na дружеетвото, както н самип am на освћтеннето му B'i. сгборната черква вч. недћлл na 11 ч. Ha пладн-Ii стана банкетч. i/i. голћмата сала на Бескдата, upu които участву-вахљ повече ori, 200 члеиове. Пихж. се мнсго хубави наадравици. Вечервта е имало сем-biiua вечеринка a иду!циа денв голћмт, концертч., при които пс-т.лнпвахж членоветћ na Бесћдата от-дћлшггћ точки на ирограммага С'в ич.лна акуратностБ; a особенно тр-ћбва да сномеиемч. пћвческип хорч. и там-бурашкин сборч.. Цћлото ттржсство 6buie много славно и ige остапе ва всккпи ирпсАтствунлцБ певабравимо, особенно no причнпа na толкосч. блк-екаво васвпдћтелствувана славпнска солидариоств, копто владће между членове rh. Даио да прод-влжава са-1цото брагско сч>гласпе тоже u вч. блчджце, u тогава 25-годшшпшата no вч.иможноети 1це бљде оце по-елавна.
— С т o г о д и ш m и ц a Павла Ј о-спфа Шафирпка. 1. (13) маја ове ro-дине навршило се je 100 годшга од poljema великога Словеиина Шафарика — паучиика, ктнжевшпга ц одушев-л>епог проповедика исгнпске ваједиице свих словенскпх народа. Стогодшптицу овога велпког ђенија еловенског нро-славио ju Ч0ШК11 народх, a с musi цело Словенство. Он je ono директор п нро-фосор гнмпавије у Новом Саду (1819 до 1825) u je особпто Србе вечито ва-
дужио како евојим плодотворним про-светвим радом, тако и својпм одлпчнпм ктижевним иословима из области српске прошлости. Он je првп нриказао ев-ропском ученом свету стару српску ктижевност. У Српској Матици у Но-вом саду п у прсфесорском друштву у Београду билп су на дан 1 maja свечани вборовп српске пнтелигенцпје.
—- Gosp. Ivan Nabergoj, velezaslužni vodja tržaških Slovencev, praznoval je 28. maja svojo šestdesetletnico.
Дружественнп изикстин. — Društvene novine. — Друштвене вестн. — Društvene vicsti.
— Бтлгарско икономическо дружество вт> Софнп се учредн ирћзч. м. ioiiiiii. To си цма за цћлз икономи-ческото иодиганпе na страната. Броч вече около 150 членове. ПрћдсћдателБто, му е д-рт. Ст. Даневч.,
— II т> р в о бтлг. гимнастпческо дружество „К)накБ“ се оспова m> Со-фпн. Това дружество е сч. педагогич. ска подкладка, за туи вт. него сл. члепово почти всички учптели вч. столндата.
— Družba sv. Mohora v Celovcu šteje letos že 72.097 članov, torej nad 6000 več kakor lani. To je velikanski napredek.
Умркли. — Umrli. — Умрлн. — Umrli.
—	j- Михаилг Д p a r o м a n o u m, ирофесорч, na висшето учплшцо вч, Co-фип, родомч. Малоруоспт., се uoMiiua na 8 lOiiiiii bi. Софип na 54 годшпиа вч.зрастБ. HpliiiT, свонта паучпа дћптел-ностб като ucTopiiKT. TO ii eu e сиечелплч. славно пме.
—	f Andrej Praprotnik, šolski vodja
v Ljubljani, starosta slovenskega učiteljstva, kateri ima velikih zaslug za slovensko šolstvo, umrl je 25 junija v 68 letu.
—	f Vojteh Ribnikar, nadučitelj v Dol. Logatci, predsednik »Zaveze sloven. učiteljskih društev*, umrl je 26 aprila v starosti 38 let.