GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »Sokolska Prosveta«
Ljubljana, S. oktobra
1031.
God. П. ~ Brof 41.
Izlazi svakogf četvrtka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2312, uprava u Narodnem domu, telefon broj 2543 - Ljubljana • Račun poštanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vraćaju
DUŠAN ŽIVKOVIĆ (Cilipi*Dubrovnik):
Sokolske čele u službi Jugoslavije
Naš vekovima napaćeni narod nadčovcčanskim naporima raskinuo je lance ropstva, slomio nalete krvožed-nih neprijatelja i u bezdan srušio sva nastojanja silnika, koji se hejahu svom snagom okomili na naše pleme viteško i odvažno, samo da današnjem pokolenju zablista nova zora jugoslo* venske slobode i ideala. Naša mlada jugoslovenska država, temelječi se na mučnoj i teškoj ali slavnoj prošlosti svojoj, ponikla je iz krvi i bedema ko« stiju onih sinova našega naroda, koji žrtvovaše sebe za ostvarenje vekov-nih snova. Vaskrsnulo je novo doba života i rada i ono zahteva od nas da* našnjih, da, kroz nacionalnu veličinu široke slovenske duše, mislimo, radi-mo i stvaramo na njivi nacionalne i socijalne jednakosti svoga naroda. Nama je stavljeno u dužnost, da zamahom duhovne snage i celičnim miši* cama savladujemo sve prepreke, koje koče pravilan razvitak i napredovanje narodnog blagostanja. Sve svoje de* latnosti i sile, koje imaju najvernije da posluže interesima naroda i drža* ve, sprovodičemo najuspešnije kroz organizaciju Sokola kraljevine Jugo* slavije.
Sokolske čete, koje se osnivaju medu najširim slojevima naroda, dače nam najviše garancije za širenje i utvrdivanje duhovnog jedinstva u našem narodu. Pobornici te ideje za* služni su visokog poštovanja, a sokolske čete najviše pažnje. Jer sokol* ske čete po selima, koje su najbliže narodnim masama, nesumjivo če sve-strano sjediniti narod dotičnoga kraja i vaspitati ga u jugoslovenskom duhu. Sledujuči principima, svaki če naš državljanin uvideti, da smo jedna ne* deljiva duhovna celina i grandiozna kula svetilja — Jugoslavija.
Kroz Sokolstvo svi do jednoga uvideče, da su nam od najstarijih vre* mena do danas bile jedne želje, jed* ne nade, jedna krv, jedno zajedničko stradanje i težnja za slobodom i uje* dinjenjem. Sokolske čete, te svetle zrake jugoslovenskog sunca, postače najverniji čuvari tradicija jugoslovenskog plemena. One čc jednoga dana zablistati sjajem velike svetlosti i obasjati sve krajeve velike naše Ju* goslavije. One — sokolske čete — po* stače u skoroj budučnosti žarište, oda-kle če se širiti sve plemenite naci* onalne delatnosti u pravcu narodne solidarnosti. One če postati sveta va-tra, iz koje če sinuti životvorni plamen napretka, sreče i uzvišenog odu-ševljenja za sva genijalna stremljenja u budučnosti. Sokolske čete su najver* niji saradnici na izgradivanju duhov* nog jedinstva u jugoslovenskom na* rodu.
Imajuči na prostranim vidicima ostvarenu zavetnu misao — Jugosla* viju — sokolske čete če svom snagom svoga duha, ljubavlju svoga srca i ide-alima široke slovenske duše posvetiti svoj rad, napore i stvaranja izgradnji zdrave i krilate budučnosti pod okri* ljem jugoslovenskog nacionalizma i zdrave etičke duše najširih masa na* rodnih.
Zbog toga neka svaki iskreni državljanin i ljubitelj svoga naroda buj* nošču največeg idealiste i stvaralačkim radom najširih dimenzija stavi sve svoje sile u službu sokolskih načela, jer če se tako najdostojnije odužifi kralju, narodu i otadžbini, kao i bu-dučim pokolenjima, koja treba od nas da naslede izradeni nacionalizam i plemenite težnje za napredna stvaranja kroz vekove.
DIM. HADNADEV (St. Bečej):
Podizanje sokolskih domova
Da nam Sokolstvo napreduje potrebno je da imamo i uslove za to. Jedan od bitnih uslova za normalan razvitak sokolskog rada jesu sokolane. Bez njih se rad društva ne može ni zamisliti. Ima mnogo društava, gde kod članova ima mnogo dobre volje, gde ima spremnih radenika, ali nema« ju mesta gde da rade. Mnogo je naših sokolana po nehigijenskim i zapušte« nim prostorijama. Mnogo je takovih društava, koja životare po kojekako* vim birtijama i drugim napuštenim i zapuštenim mestima, plačajuči za ove čak i zakupninu samo da bi mogla raditi.
Ncdostaju nam sokolane i sokol* ski domovi. A oni nam trebaju isto kao i kora hleba. Kako je verniku po-treban hram da se u njem moli, kako jc vojniku potrebna kasarna da se u njoj vežba i nade skloništa, isto je tako i Sokolstvu potrebna sokolana ili sokolski dom. Dok naša brača Čeho-slovaci imaju i u najmanjim mestima lepe i ugledne sokolske domove, mi ih nemarno ni u našim večim centrima. Mnoga naša sedišta župa nemaju svo* jih domova.
Sokolski domovi podižu se sporo i lesko. Podizati dom znači upotrebiti mnogo truda i energije, žrtvovati mnogo dragocenog vremena i ogrom* nih materijalnih sretstava. Sve jc to dokaz, da se do sokolskih domova ne dolazi tako lako.
Mnoga naša društva su požurila da dodu do svojih domova Neka su čak i prebacila sebe, te pre vremena, bez dovoljno materajalnih sretstava, dala se na podizanje sokolskih domo* va 1 kad društvo raspolaže dovoljnim sretstvima ni onda nijc lako privesti stvar kraju, a pogotovo onda, kada društvo nijc dovoljno spremljeno. Kod mnogih društava če to izazvati neže* 'jene posledice. Eto, one sc javljaj u več i sada kod onih društava, koja su zabrzala i prenaglila se podizanjem sokolskih domova.
No iako je podizanje domova skopčano sa tim ogromnim tcŠkoča-mi1. to joS ne znači, da o podizanju
domova ne treba voditi brige. Napro* tiv, svako društvo koje nema svoga doma treba da uloži maksimum svoga rada i svoje energije, da do njega dode. Jer ako se na podizanju domo* va bude radilo svim silama, mi čemo ih i iinati, u protivnom slučaju nikada nećemo doči do njih. Ovde čemo sto-ga ukratko izneti svoje mišljenje, ka* ko da dodemo do svojih domova bez kojih ne možemo postojati.
Idealno bi bilo, kada bismo svoje domove podizali mi sami, bez pomoči drugih. Pretpostavlja sc, da bi u tom slučaju mi morali biti svesni i dovoljno jaki brojno i materijalno. U tom slučaju bi se sva društva solidarno obvezala, da svakom društvu pomognu, kako bi što lakše došlo do svog vlasti* tog doma. Na taj način bi bratska društva pomogla jedno drugom. Ako 500 društava godišnje sa 500 Din pri* pomogne podizanje domova, mi bismo svake godine podigli po jedan dom sami svojom snagom. Ali kad znamo da ima društava vrlo siromašnih, onda se ovo nebi dalo izvesti Rctka su dru* štva, koja bi mogla sama iz svojih sretstava podiči dom. Radi toga smo i prinudeni tražiti tudu pomoč. Mogli bismo poslužiti se podizanjem zajmo* va na duže vreme, ali i to je dosta opasna stvar. Eto, to učiniše mnoga naša bratska društva, pa sada grcaju u dugu i ko zna što če još s njima biti. Zato se ni ovo ne može naročito preporučivati. Najbolje je ono što je sigurno.
Ako je sokolana uistinu ustanova za prosvečivanje omladinc, njeno fi* žičko, moralno i nacionalno vaspita-njc, ako je sokolana i kao socijalna ustanova našoj sredini i društvu toli* ko potrebna, da se u njoj ta sredina ili društvo podiže i razvija, onda je ta sredina odnosno društvo dužno da sc stara o njenom podizanju. Prirodno je onda i to, da sc svako mesto stara
0 svojoj sokolani i sokolskom domu.
Ako svaka opština mora starati sc da u mestu podigne školsku zgra* du, onda bi ona bila dužna da se stara
1 za podignuče sokolskog doma, jer i
on služi kao i škola podizanju i vas-pitanju omladine svoga mesta. A kako sada više ne postoji plemenski Soko, več jedinstveni, u koji mogu uči svi gradani jednoga mesta, pa je prema tome i prirodno, da se svi građani od* nosnog mesta treba da angažuju za podizanje sokolskog doma.
Drugim rečima, sokolske domove treba da podižu naše opštine, jer i sokolana služi u svrhe sviju njenih gra-dana. Ovo bi bio najbolji i najsigur-niji put. A^ to bi bila i najpravednija solucija rešenja ovoga pitanja. Neka svako sebi podiže dom!
Kod podizanja sokolskih domova kod nas nema nekog sistema niti jednoobraznosti	Društvo, koje sebi
podiže dom, radi to na svoju ruku, kako ono zna i može. Pri tome sc mnogo eksperimentiše, kuburi i nate* že. Cesto puta se to i osveti društvu samom, što nije imalo pred sobom uzorak doma, ili se nije poslužilo tu* dim iskustvom. Naš Savez imao bi u ovome pravcu jednu vrlo važnu za* daču.
Savez bi trebao da prikupi piano* ve i fotografije več podignutih domova. Osnova, profil, fasada, potrebne su radi proučavanja dimenzija, ure* daja, veličine i t. d. Pored tih račun* skih stvari, trebalo bi prikupiti podatke o svakom domu, koliko je on
stajao i koliko je u nj utrošeno, zatim kako je društvo došlo do sretstava, da li od pripomoči ili zajma, nadalje da li se dom iskoriščuje samo u so* kolske svrhe ili se jedan deo izdaje. Da li to rentira ili ne. Da li to služi na štetu doma i da li je celishodno izdavati jedan deo doma i dr. Da li je sadanji raspored doma zgodan i šta bi se moglo izmeniti Jednom reči Savez bi trebao da prikupi kratak isto-rijat, planove i računske podatke več podignutih domova. O svemu tome Savez bi onda izdao jednu spomcnicu ili album o svim sokolskim domovima u državi. Najposle Savez bi izdao i nekoliko svojih planova za manje i veče domove Sokolska društva bi ove spomenice obavezno otkupila te bi imala dragocen materijal za podlogu kod podizanja svojih domova. Naše knjižnice bi se obogatile jednom le-pom i vrednom knjigom, koja bi do* bro došla svakome društvu.
Naš Savez je pred izvesno vreme tražio od društava neke podatke u ovom pravcu (v. »Sokolska Prosve* ta«), ah rni ne znamo, u koju bi svrhu oni služili. Zato držimo, da bi Savez i u ovom pravcu trebao da uradi nešto pozitivna i to što moguče pre. To dik* tira hitna potreba podizanja sokolskih domova u našem Savezu.
Svečani kroj članica
Pod gornjim naslovom objavljeni članak u br. »Sokolskom Glasniku« broj 40. svakako je prouzročio uzne* mirenje u redovima članica.
Za sastanak župskih načelnica pred zborom župskih načelnika, koji če se održati dne 17. o. m. u Beogra« du, na programu je razgovor o sveča* nom kroju članica
Taj razgovor biče informativnog značaja, jer se je pokazalo, da člani* cc ne znaju kakav mora da bude pro-pisani kroj. Na promenu sadašnjeg. ili na uvodenje jednog drugog odnosno novog kroja, ne smemo ni pomišljati, jer u Savezu imamo več preko 300 krojeva, koje su sestre nabavile dosta teško po prvašnjoj ceni od 1000 do 1200 Din i za koje delomice još i sada otplačuju obroke.
Cena materijala se je medutim snizila na 500 Din za jedan kompletni kroj. Da li onda možemo uopče oče* kivati, da bi mogli za nižu cenu dobiti
bilo koji materijal, koji bi odgovarao zahtevima svečanog kroja?
O lepoti sadašnjeg kroja neka su-di svako sam — to je stvar ukusa, bilo to u pogledu ženskih bilo pak u po* gledu muških krojeva. Ali pak niko ne može osporavati praktičnost kroja, jer ga možemo nositi i leti i zimi, po Ie» pom i po slabom vremenu.
Upozoravam, da o izmeni kroja ima odlučivati jedino glavna skupšti* na. Dva i po meseca nakon skupštine održava se več slet u Pragu. Pretpo* stavimo, da bi na skupštini bio prihva-čen predlog za drugi kroj, da li bi ga u tom slučaju mogle članice nabaviti još pred slet? Da bi pak troškove za kroj još više snizili, razmišljamo o to* me, da li nebi bilo dobro, da sestre do sleta nabave samo suknju, bluzu i kapu, daklc bez haljetka, što bi svakako stajalo dosta manje od celog kroja.
Toliko sestrama na objašnjcnje.
Načelnica Saveza SKJ.
Jedno lužuo sečanje
Prigodom obletnice pogibije br. gen. M. Kovačeviča u Štipu
Ima ljudi, koji svoj život ispune takvom jednom velikom aktivnošču, da nas zadive i uliju nam izvesno po-štovanje te se ne mogu lako zabora-viti. I ma koliko o njima govorili, ni-
nalni radnik. Žalili smo duboko i iskreno njegovu nenadanu i tragičnu smrt, ali ga nismo prežalili. Još tinja bol u našim srcima i mi ga ne možemo zaboraviti. U bučnoj sadašnjici i
kad nije mnogo, jer uvek ima nešto l brzoj prolaznosti sadašnjice
novo i dobro da se kaže. Oni su pret-stavnici one, reklo bi sc, više rase, koja vodi ili pokazuje puteve, koji-ma treba iči. To su pioniri, koji krče i čiste teren za sve ostale rabotnikc narodne budučnosti, to su ličnosti, koje su se uzdigle iznad ostalih i imale smisla da rade za drugoga; to su apostoli, koji propovedaju, da je najviši zakon raditi za narod, a najvišji cilj Otadžbina. U njima je veliki žar ro-doljublja, koji zagrejava sve oko njih. Oni gledaju u velike daljine i jasno vide ono što drugi ne mogu videti, prelaze preko svih opasnosti i idu pravo k cilju. Celi predaju se poslovima, svim svojim bičem i sa uverenjem, koje se nije moglo pokolebati. Imajuči pred očima samo dužnosti, puni su sa-mopregora i brige za opštc stvari. Oni ili su sagorevali na vatli svojih ube-denja kao Kačič, ili su se odjednom srušili oboreni prekom bolešču kao Skerlič, ili nenadano pali od taneta ku-kvog plačenika kao Draškovič. Njihova jc sudbina tragična, jer nisu umirali običnom smrču. To su narodni mučenici, koji gube živote za svoja uve-renja
Jedan otl tih bio je i pok. brat general Mika Kovačevič, koji je mucki ubijen 5. septembra 1927. god. u Štipu. Četiri godine su prohujale od momenta, kada je pao kao naša naj-veča sokolska žrtva, vršeči neumorno svoju dužnost i kao oficir i kao nacio-
mi bi
možda njegovu ličnost i zaboravili, kada nas njegova dela i njegov život nebi stalno pozivali na sečanje. Ta se sečanja neprestano obnavljaju, kad nam ponestane odlučnosti pred teško-čama, kad posustanu naše s«.agc, kad energije hoče da sc iserpe, kad oslabi volja, kad se ugasi oduševljenje i na-stupi razočaranje.
E, u tim momentima, kad nastupi kolebanje, izlazi nam pre oči njegov vedar i mio lik, pun neiserpne istraj-nosti, muške odlučnosti, nesalomljive volje, apostolske vere i tople ljubavi prema Sokolstvu — lik sa dobročud-nim smeškom na usnama i blagim pogledom, koji nas miluje i bodri. Pri-mečivalo se katkada u tim detinjski bezazlenim očima neka tiha seta, koja je potsečala na lepu jesen, kada je nebo jasno, plavo i duboko, a vazduh nežne topline, kada je sve još u pu-nom ritmu života, ali se studeni dah zime oseča, jer se bliže dani, kada če zima sve ovo zbrisati i zaogrnuti belim hladnim pokrivačem. Ova seta nije izvirala iz nekih tamnih neslučenih predosećanja, več jc to bio otscv jed-ne tuge, što sc više ne radi, što se veči uspesi ne postižu. »Zaostali smo mnogo, malo radimo, sporo napredujemo«, govorio je vrlo često.
U snažnom telesnom sklopu, oma-njeg uzrasta, punih i dubokih grudi, razvijenih mišica — bila je smeštena jedna velika, neverovatno nežna duša
i jedno plemenito srce, osctljivo prema svačijem bolu i gotovo da ublaži svačiju bedu. Bilo je u njegovom biču nečeg samaričanskog i tu ertu njegove duše nije mogao da zakrili ni vojnički poziv, kome se bio posvetio.
Sokolstvo je u njemu imalo jednog retkog pregaoca, čiji se uticaj ose-čao ne samo u društvu, kome je bio starešina, več i mnogo dalje, u celoj našoj organizaciji. Njegov rad je bio smišljen i tih, tako reči nečujan, ali stalan i neprekidan. Bio je neumoran. Metod mu je bio: ubedivanje, a to je onaj jedini put da se pojedinci prido-biju i zadrže. Čist i svetao karakter, on je privlačio i primerom prethodio svi-ma. Kad bi ga čovek video kako je uvek u poslu, nije mogao a da se i sam ne preda poslu. Ako je ko što po-grešio, on ga je blago opominjao i po-pravljao, a ako neko nešto nije znao i umeo, on ga je poučio. Prema svima imao je neku očinsku brigu i staranje, da svaki izade na pravi put, da svi budu dobri. On je bio u isto vreme učitelj i roditelj i komandant i starešina. I vojnici i Sokoli voleli su ga i poštovali.
Njegov kratak život, prekinut u najboljem dobu stvaranja, bio je dovoljno dug da ostavi jedan širok trag delanja i na bojnom polju u vreme ost varen j a nacionalnih snova i posle kada sc uredivala velika narodna tekov ina.
Takav lik brata generala Mike Kovačeviča lebdi pred našim očima i sada, kada blagodarna Otadžbina podiže granitni spomenik svome vrlome sinu u mestu, gde se je završio njegov život. U Štipu tamo, gde još stoje ostaci našeg carovanja i tragovi naših velmoža vojvoda i čelnika podiže se spomenik novog duha i novih žrtava našeg Sokolstva — spomenik bratu Miki, vojvodi i čelniku sokolskome!
Slava Ti, nczaboravlieni brate Mi-ko! Palimo Ti ovu skromnu svečicu pred Tvojom seni na dan Tvoje muče-ničke smrti, kao znak našeg bratskog sečanja. Slava Ti!	Đ.	B.
Praktičnost mesečnih izvešlaja za društve~ nu arhivu
Ovih dana izdala je bratska župa Osijek okružnicu u predmetu podna* šanja mesečnih izveštaja uprave, na-čelništva i prosvetnog odbora.
Tom okružnicom priposlane su po 2 karte za izveštaj uprave, i po 2 karte za izveštaj načelništva, a istodobno priopčuje* da slede naknadno i po 2 karte za izveštaj prosvetnog od* bora, te upučuje sve jedinice, da se svakog meseca imaju ispuniti po 2 karte za svaku navedenu referadu i to tako, da se po jedna ima otpremiti župi, a po jedna zadržati za društve* nu arhivu.
Tim povodom ja sam sastavio drugi formular za društvenu arhivu, naimc podaci su posve isti nu s tom razlikom, što bi ovakav formular imao služiti za celu godinU jedan, jer se sastoji iz jednog arka papira, a sa* držaje redomično sve mesece u go-dini, što držim da bi za društvenu arhivu bilo mnogo praktičnije a i prc-glednije nego odnosne karte.
Livadanjem dakle ovoga formula-ra nebi se diralo uopče ništa u od* nosne karte, jer bi one i dalje služile za predlaganje župi
Ovaj sestavljeni formular sa ob* razloženjem predložio sam bratske,j župi u svrhu odobrenja i 'jvedenja.
Ima u sokolskoj administraciji i još nekoliko primera, za koje ni mo gao predložiti praktičniji način rada (po momu mišljenju), a naročito sam posve saglasan sa predlogom br. V. Bogičeviea iz Tuzle, koji je izašao u »Sokolskom Glasniku« od 19. inarta o. g. pod naslovom »Jednoobraznost administarcije«, samo mi iz^leda da je ovaj predlog ostao mveva tačka, što nebi trebalo, ali držim, da de se ipak i ovo pitanje s vremenom rešiti i uvesti ta .»jednoobraznost
Za sada se-neču dalje upuštati u ove stvari, jer sam uveren, da ima i sposobnije brače, koia bi trebala da o ovome pitanju pove Ju reč, jer dr* žim, da bi ovo bilo od velike koristi za sokolsku administracij i da onda nebi bilo toliko jedinici. koje nebi udovoljavale okružnicama bratskih župa — Š. Poljarevič, Koška.
ROSIJA ■ FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSiGURANJE ♦ BEOGRAD
Sokolstvo i frezvenosl
Naš sokolski pokret i rad, a na-ročito ovde u Slavoniji, morao bi bezu-vetno imati dodira sa trezvenjačkim organizacijama te raditi ozbiljno na ši-' renju trezvenjačke misli u sokolskim redovima, t. j. poči za lepim primerom brače Hercegovaca, jer u protivnom izgradit čemo budući sokolski naraštaj na lošem temelju, koji neče moči udo-voljiti potrebama sadašnjosti, a pogo* tovo neče moči izdržati i udovoljiti potrebama budučeg vremena. Naš veliki brat Masaryk lepo kaže i to moramo verovati, da je »budučnost treznog naroda«, a znamo i mi svi iz iskustva, da svaki eovek koji dolazi u dodir sa alkoholom i alkoholičarima, nije zdrav niti je za život i borbu sposoban, več je osuden na neuspeh i životare-
nje i ide u susret posvemašnjoj propasti. — Mi Sokoli sve to sada u ovim prilikama vidimo, a kraj toga svega i nehotice dopuštamo, da Sokolstvo i to
večinom na selu, dolazi pod utecaj raznih krčmara te druge vesele brače, koja svoje veselice posle sokolskih javnih vežbi nekad i u javnosti oglase. Dogada se i to, da se koji sadanji sokolski starešina izveze onako neis-pavan i mamuran sa svojim društvom od zabave u susedno selo na rakiju i t. d., pa kad mi to sve vidimo, ne tre-bamo se čuditi, što kod roditelja dece ovde opada poverenje u Sokolstvo, te što se onda na štetu Sokolstva podižu skautske i druge organizacije, koje se služe trezvenjačkim načelima. — Stari Soko.
Ix načelništva i te&ničlcog odbora Savesza SKJ
Iz sednice saveznog TO
od 6. oktobra 1931.
Brat savezni načelnik izveštava, da nije obavestio br. Teodorovića o zaključku sednice TO od 29. sept. o. g., da bi kao delegat TO i načelništva Saveza učestvovao župskom sle* tu i takmičenju u Sarajevu, održanom 3. i 4. o. m. jer su troškovi do Sara* jeva preveliki i jer savezna uprava nema raspoloživih sretstava.
Glede ueestvovanja na takmiče* njima olimpijade zauzelo se je gledi-šte, da ko bude učestvovao takmiče* nju na olimpijadi, mora takoder tak* mičiti se i na takmičenjima za prvenstvo SSS u Pragu.
Pregled prostih vežaba, koji je bio odreden za župu Skoplje i Niš za dan 25. oktobra o. g. u Skoplju, izvrši-če se 18. oktobra o. g. u Beogradu, jer su izdaci za put u Skoplje preve* liki za slabo financijsko stanje Save* za. Izveštaj o zaključenom jednome-sečnom prednjačkom tečaju na ‘.'.e* tinju poslao je savezni prednjak br. Ban. Tečaj je uspeo dobro.
Skice vežaba za olimpijadu u Los Angelesu stavio je na raspolaganje br. Primožič.
Ministarstvo prosvete dostavlja na mišljenje predlog Sokolske župe Zagreb, da se izmeni uredba o filo-zofskom fakultetu na univerzitetu u Zagrebu u tom smislu, da se uvedu skupine za študij telovežbe u vezi sa drugim znanstvenim predmetima O predmetu TO zauzeče svoje gledište.
Gledom na predlog jedne župe, da se imenuje pretsednik ispitne komisije za župske prednjačke ispite, ponovno se naglašava, da pretsednici /tipskih ispitnih komisija imaju biti članovi saveznog TO ili načelništva, a to zhog toga, da se ispiti vrše po poslovniku.
Raspravljalo se o predlozima za zbor župskih načelnika, koje je pred*
ložilo načelništvo Sokolske župe Tu* zla. Predloži se tiču saveznih tečaje* va, uverenja o polaženju tečajeva, učestvovanja i discipline na svesokol-skom sletu u Pragu i t. d.
Radi žalosnih iskustava, koje smo stekli na sokolskim sletovima iza ra* ta, na kojima vežbači izostaju od na* stupa, iako su kao vežbači čak imali i naročite pogodnosti na železnici i inače, zaključuje se za svesokolski slet u Pragu u tom pogledu uvesti po* sebnu kontrolu. Potanje o uvedbi kontrole raspravljače se na zboru župskih načelnika u Beogradu.
Iscrpni izveštaji br. Đorđa i s. Dane Ilič o okružnom sletu Sokolske župe Skoplje u Kumanovu primaju se do; znanja. Novost, koju jc uvela ne* ka župa, je prisega takmičara, ali koje se nije držalo. Unatoč te prisege do-godio se jedan žalostan slučaj, da je neko društvo sa svim odelima izo* stalo od pokuša za javnu vežbu, jer se je odbila njegova pritužba radi ocene pri takmičenju. Ta stvar ustu* pa se na disciplinski postupak.
Pravilnik za skračeni vojni rok Sokola izašao je u posebnoj brošuri u nakladi Ministarstva vojske i murna* rice,
Predlog Ministarstva prosvete o zapovedima pri redovnim vežbama preuzela su brača Trček i Jeras na upotpunjenje u smislu odnosnog pred* loga Sokolske župe Novi Sad. Ostala poglavlja predloga, koja se tiču disci* pline i medusobnog opčenja i vladanja članova u kroju, odnosno u civi* lu i t. d., treba iz predloga izlučiti, jer je sve to tačno odredeno u knjiži »Or* ganizaciji«. Referenti pripremiče pred* log za zbor župskih načelnika.
Švicarski telovežbački Savez u Baselu pozvao je preko Saveza br. Štuklja da učestvuje takmičenju, koje priredujc dne 31. oktobra o. g. u Baselu. Brat Štukelj učestvovače takmičenju o trosku Švica rsko*baselske gimnastičke organizacije.
KNJIGE I LISTOVI
E. Gangl: Tyrševo Sokolstvo
U izdanju Jugoslovcnske Sokol* ske Matice izišla je ovih dana iz štam* pe kao 8. broj Sokolske Knjižnice brošurica br. E. Gangla: Ty.rševo Sokolstvo. — To je jedna lepa analitič-ka študija Tyrševog Sokolstva, koju je br. Gangl održao kao uvodno pre* davanje na tečaju Saveznog prosvet* nog odbora u Novom Sadu početkom meseca septembra.
Obilje dubokih misli i osebujni osečaj topline, kojim auktor u zbije* notn i iserpnom obliku prikazuje značaj i važnost Tyrševog Sokolstva, daje ovom delcu naročitu vrednost i le* potu. Tyrševo Sokolstvo, kako nam
tačnije i najsavesnije poHadao sok. časove, sok. društveni tečaj i sa uspehom položio ispit društvenog pred-njačkog pomočnika. Kao takav bio je aktivan vežbač sve do dana kada ga je preteška i nemila bolest nagnala u postelj u.
f Brat Leander Merc
Teško i žao nam beše svima kada čusmo. da je pratnja pokojnika za-branjena do njegove večne kuče i to usled zarazne bolesti (trbušni tifus) od koje je pokojni Leander umro.
Pre početka prvoga časa sa nara-štajem i članovima po smrti brata Leandera, načelnik društva održao je kratak prikaz o radu i životu pok. Leandera, pozvavši braču, da se u mesto venca prikupi prilog od celokup-nog članstva i time pokojnik upiše za dobrotvora društva, a taj fond da se upotrebi za pomoč sirotom prednjač-kim pomočnicima za odlazak na žup-ski sok. tečaj, napominjuči, da če se pokojnika kako društvo tako i poje-dinac time više sečati.
Neka je slava i mir pepelu nje-a medu nama večita uspomena!
D. K.
govu.
RAD
Župa 'Bjelovar
SOKOLSKOG DRUŠTVA U VIROVITICI.
ga prikazuje ova knjižica, otkriva nam
se kao živa motorna sila, koja danas sve to snažnije i jače no ikada pokrc-čc široki slovenski svet. Istaknuta so* kolska načola u ovoj knjižici svaka* ko če najkorisnije poslužiti svakome, i bratu i sestri, da se po njima ravna* ju u svojem životu i radu — privat-nom i javnom — jer iz njih izbija snaga etike i morala i ona če ib povesti pravom, sokolskom stazom, da bi postali ljudi — Sokoli, — koji če uistinu korisno poslužiti svome na* rodu i državi, Jugoslovenstvu i Slo* venstvu, a po tome i čovečanstvu. Delce vr*vi dubokiin mislima i broj* n im lepim citatiina, to su upravo zrnca, koja svojim nepretrgnutim tii* zom dočaravaju lepoto jednog izabra-nog književnog sokolskog miniaturnog mozaika. — Cena je knjižici 3 Din i narueujc se kod Jugoslovcnske Sokol* ske Matice, Narodni dom, Ljubljana.
im i
Župa Reograd
SOKOLSKO DRUŠTVO SMEDEREVO.
f Brat Leander Merc.
U nedelj u 27. sept. o. g. ispustio ie svoju mladu dušu naš marljivi i vredni član i prednjački pomočnik brat Leander1 Merc u svojoj 21. godim- života.
Vest o njegovoj preranoj smrti iz-nenadila nas je tim pre, što je pokojnik još pre tri nedelje bio medu nama u sokolani i vežbao.
Kao Soko bio jc tačan u svakom pogledu i svagda kao takav znao jc gdc mu je mesto. Koliko jc bio sve stan svoje sok. dužnosti vidi se i po tome, što jc ubrzo uvideo važnost pra vog sok. telesnog vaspitanja te je naj
Koliko se sokolska ideja razma-hala i ukorenila u našem narodu sve* doči vati i naperadk Sokolskog dru* štva u Virovitici. Taj rad Sokola po* čeo je tinjati več iza prevrata, kad je naš narod dočekao sunce svoje 'slobo-de i osetio njezinu veličanstvenu toplimi, a pogotovo je Sivi Soko raširio svoja krilat kad su prestale politiekc i plemenske trzavice i data mogučnost svima pobornieima sokolske ideje da razvija snagu i da posvete svoje sile onorn itlealu. koji jc uvek lebdjo pved očima Sokolova, idealu bratstva i Iju* havi, gde ponosno brat uz bratu rame uz rame kroči smelo i ne pokole-bivo napred za ideju Sokolstva.
Jugoslovenski Soko postao je ža* riš-Le i jaka atrakciona sila, koja je, eliminiravši sve plemenske diferenci* je, znala ujediuiti u čvrstu i neslomi* vii falangu sve one koji ljube ovu na-šu otadžbinu, i kt> j i misle raditi za njezinu sreču i procvat, jer je stvorio u nama jedinstveno mišljenje i pra-vae kojim se postizava veličina naše* ga naroda.
Pošto svrha ovome prikazu nije da opiše eelokupan rad Sokola od njegova postanka, jer bi nas tv, predale-ko zavelo, osvrnučemo sc samo u naj* ma.kantnijim potezima na rad ovo* ga Sokolskog društva od ove godine.
Pvvi javni nastup ovoga društva v ec ega opsega bio je na okružnom sletu u Belovaru. Šest stotina Sokolova i Sokolica pohitalo je tamo da na javnoj vežbi pokaže svt>ju snagu i manifestuje svoju volju tla su spremni predano i zdušno raditi za velike sokolske ideale. Poretl pešaka, pri-stvovalo je i 47 konjanika Sokola sa 17 članova konjičkog sokolskog nara* štaja. Impozantan je bit) naš nastup i redak je bio užitak gledati s kolikom su preciznošeu i savršenstvom bile izvedene pojedine vežbe. Burni pljcsak i klicanje posvedoeilo je naš uspeh.
Virovitičko društvo pretstavlja jaku organizaciju. U samoj Virovitici broji 301 člana i 42 članice, muškog naraštaia 51, a ženskog 24. Decc mu* Skr vežba 21)8, a ženske 25. U okružju je organizovano 19 sokolskih četa, ko* je se vrlo lepo razvijajo Broje 888 muških i 41 ženskih.
Krumi sokolskog rada ovc godine bila jc proslava 25 godišnjice osnutka Sokolskoga društva s posvetom i raz* vicem novoga društvenoga barjaka. koja je oba vi jena na dan 16. augusta. Taj jc dan izabran za prosi a vu, jer sc tatla navršavala 10 godišnjica sret-nog vladanja našega Velikog Kralja Aleksandra l, največega pobornika Sokolstva. Dobrovoljnim prilozima svojih svesnih članova nabavilo jc društvo krasan barjak, na koji je stavilo napis, koji obuhvata Veličinu so* kolskc misli:	»Sokolstvom Slovenstvu«.	...	.
Neiskazano je oduševljenjc medu članstvom pobudila vest, da se na molbu društva izvoleo primiti kum-stva barjaka najbližji sanulnik Nj. Vel Kralja, i pobornik sokolske ideje
pretsednik kr. vlade g. Petar Živko* vic s obečanjem, da če po moguč* stvu i lično prisustvovati posveti. Medutim, zaprečen važnim državnim poslovima nije mogao lično da dode, nego je poslao svoga zastupnika vr-hovnog inspektora Ministarskog save-ta g. Radoslava Dunjiča.
Kolika se ljubav gaji za Sokol* stvo na najvišem mestu dokaz je i to, što je Nj. Vel. Kralj blagoizvoleo u ime Nj. Vis. prestolonaslednika Petra kao starešine Sokola kraljevine Jugoslavije odrediti za zastupnika ko* mandanta štaba Osiječke div. oblasti g. Svetislava Saviča. Gospodin Mini* star vojske i mornarice odredio je pri* likom ove proslave za svoga izasla-nika g. Špiru Čakovskoga, komandanta puka Cara Dušana, a g. Ban Savske banovine g. Ervina Švugera, sreskog načelnika.
Sletske su svečanosti počele uoči dana proslave s utakmicom u lakoj atletici članova seoskih četa. Taj dan bili su dočekani gg. izaslanici stareši* ne Nj. Vis. prestolonaslednika Petra i kuma. Na stanici su gosti dočekani s velikim brojem članova i glazbom, a pozdravljeni su od brata starešine Franje Pušiča i gradskog podnačelni-ka g. Weismana. Uveče je prolazila gradom ogromna povorka Sokolova s lompionima i glazbom, uz prisuče svih humanitarnih i kulturnih društava. Krasan je to bio prizor, kad su stoti* ne i stotine Sokolova i naraštaja da* vale izraza svome oduševljenju kliču* či našem uzvišenom Vladaocu i Jugoslaviji i pevajuči nacionalne pesme.
Več u 5 sati ujutro 16. avg. pro-budila je gradanstvo budnica sokolske glazbe, koja je išla gradom da nave* sti veliko slavje U 9 sati toga dana održane su u svim crkvama službe za-hvalniec za dug život i zdravlje Veli* kog pokrovitelja i starešine, uz pri* suče svih izaslanika.
Oko 10 sati nepregledna masa sveta hrlila je na trg pred gradski dvorac da prisustvuje svečanom činu posvete barjaka. U 11 sati ogromna povorka Sokola s naraštajem, decom, konjieom i stranim izaslancima zauze* la je srednji prostor trga svrstana u mnogobrojne redove.
Na tribuni podignutoj na ulazu u gradski dvorac stajalo je pravoslavno i rimokatoličko svečenstvo očekujuči dolazak izaslanika.
Tačno u 11 sati najavljen je dolazak visokih gostiju. Odnaah po nji-hovu dolasku obavljen je crkveni čin posvete posle čega je izaslanik kuma privezao divnu traku na steg nove zastave i održao varedno krasan govor o Sokolstvu i sokolskoj ideji, predav* ši Sokolu posvečeni barjak da ga nosi na ponos Sokolstva i na dobrobit Otadžbine. Na to se starešina dru* štva brat Franjo Pušič, pozdravivši naj pre Nj. Vel. Kralja i starešinu Nj. Vis. prestolonaslednika Petra u lepom govoru zahvalio kumu ističuči, da če Sokolsko društvo znati uvek raditi za bratstvo i ljubav. Uto je glazba into* nirala državnu hiinnu. Posle toga jc izaslanik Nj Vis. prestolonaslednika Petra kao starešine Sokola lepom bc-sedom pozdravio društvo, dajuči mu impuls za ustrajan rad i širenje sokolske misli. Silna masa sveta preki* dala je govornike neprestano burnim pljeskom i gromkim usklicima Kralju, Prestolonasledniku i Jugoslaviji Svečanost posvete je zavržena veličan* stvenim defilcom Sokolova.
U 1 'A posle podne bio je prirc* den u počast izaslanika i gostiju sve* čani banket, kojemu je uz goste pri-sustvovalo preko 80 članova. — Od-muh u počutku je brat starešina l'ra* njo Pušič pročitao telegrame odasla-ne Nj. Vel. Kralju, Prestolonasledni* ku i kumu, koji su bili pozdravljeni gromkim Zdravo! Koti samoga banke* ta nezdravljeno je Nj. Vel. Kralju, Starešini Sokola, Prctsedniku kr. vlade, Ministru vojske i mornarice, Banu Savske banovine i svima gostima. Pored ostalih lepih govora koji su iz čeni, naročito se istieao divan govor, koji je izrekao direktor realne gim* nazije brat Dane Smičiklas, koji jc nazdravit) kumu. Na taj sc govor zahvalio izaslanik kuma g. Radoslav Dunjič, čiji je govor bio frcnetički pozdravljen.
Aranžman banketa vodio je brat Stanko Djunič.
Posle podne u 3 'A počela jc javna vežba na sletištu podignutim pred so* kolanom. Velika masa sveta nagrnula je na sietište da vidi tiašu uzdanicu, naše Sokolove Na tribunama bila je postavljena loža za visoke izaslanikc. Sva okolišna sokolska društva i ovom društvu pripadajoče čete poslale su svoje odele vežbača. Ukupno jc na-stupilo 527 vežbača.
Vežbc su bile krasno i sa razumevanjem izvedene, a naročito jc udivljenje pobudio naraštaj konjič* kog otseka, za što ide zasluga brači potpukovniku Škrinjaru, kapetanu Stanku Turku i potporučniku M. Ko* vačeviču.
Celokupni tehnički odbor s načelnikom bratom Lukom Ćosičem na čelu pokazao je vanrednu ljubav i pre* danost da uvežba sve sletske vežbe i
Nabavite novu (VIII.) svesku »Sokolske knjižnice«:
E. Gangl:
T Y R Š E VO SOKOLSTVO
(Tekst slovenački i srpsko*hrvatski.)
Cena komadu 3 Din.
Jugoslovenska Sokolska Matica, Ljub* Ijana, Narodni dom.
da cela organizacija uzorno funcio-niše.
Posle javne vežbc priredena je veselica.
Rad Sokola nije prestao nego se intenzivno nastavlja priredbama jav* nih vežbi sokolskih četa u srezu. Tako je dana 30. aug. odražana javna vežba u Terezinu Polju, na kojoj je bilo 243 vežbača, od kojih 104 iz Vi* rovitice, sa 20 članova konjiče i 8 na* raštajaca konjičkog otseka.
6 septembra održana je javna vežba čete Bazija, sa 132 vežbača, od kojih 106 iz Virovitice s konjičkim na* raštajem. Osim toga prisustvovalo je 127 članova na proslavi rodendana Nj. Vis. prestolonaslednika Petra, a oko 20 članova na proslavi posvete Vatro-gasnog doma. Društvo je bilo zastu-pano po svom članstvu na svim jav* nim vežbama svojih četa u okrugu.
Od 18. aug. do 2. sept. održan je okružni prednjački tečaj, koji je po-lazilo 11 polaznika vanjskih četa, a 18 iz Virovitice. Po završetku tečaja dobili su svi polaznici uverenja o svr* šenom tečaju, dok ne budu pozvani na ispit, koji če se po mogučstvu odr* žati u Virovitici.
Prema svemu ovom kratkom pri* kazu vidi se, da ovo društvo vodi in* tenzivan rad na širenju sokolske ideje, da ga vodi ljubav i vera u siguran uspeh i sretnu budučnost, — M. D.
SOKOLSKO DRUŠTVO DAR. BRESTOVAC.
Od svoga osnutka pa do danas ovdašnja sokolska organizacija po svom broju članova znatno napreduje. Narod u selu sve više gleda u Sokolstvu svoju vaspitnu školu telesne, duševne i moralne kulture. Agilnim ra-dom i propagandom daruvarskog okružja, koje stoji pod tehničkim vodstvom okr. nač. br. Dušana S. Momči-U.viča. Sokolstvo znatno prodire u se* ljačke redove i sokolska društva raz-vijaju se u tehničkom pogledu do za-mernih višina. Ovdašnje Sokolsko društvo u svomu radu priredilo jc više javnih priredbi. Jedna od najlepših manifestacija kojom jc Sokolstvo u selu Brestovac pokazalo, da jc verno i odano Kralju i otadžbini, bila je proslava 10 godišnjice vladanja Nj. Vel. kralja Aleksandra.
Na 15. avg. priredili su Sokoli sa ostalim humanim društvima ophod kroz sela sa bakljama i lampionima i u istoj povorci bilo jc mnogo seljaka i tom prilikom burno se klicalo Kralju i Jugoslaviji. Sutradan održana je služba Božja u obe crkvc. Incijativu za sve priredbe javnog karaktera uzeli su Sokoli, što jc vredno istači, da je sokolska oraladina danas važan nacionalni faktor u izgradnji državne i jugoslo-venske misli.
Na 8. sept. o. g. priredilo je društvo svoju prvu javnu vežbu posle 7 meseci svoga osnutka. Prcmda jc selo Brestovac slabih saobračajnih veza i usprkos hladnog dana, ipak na ovu jiivnu vežbu odazvala su sc sva oko-lišna društva: Dežanovae, Daru var, Končanica, Zdenci, Hercegovac i Ulja-nik. Na mnogobrojnim kučama izveše-nc su bile državne zastave, a na vrlo zgodnom mestu, nalazilo se vežbalište, koje je bilo lepo iskičeno i uredeno. Članstvo je na čelu sa tajnikom Stje-panom Saničem i odborom dočcki\ali goste, koji su kolima i autobusom do-lazili na tu priredbu. Na vežbalištu svi-rala jc vatrogasna glazba istog sela pod ravnanjem kapel. br. J. iz Kučere. Cko 4 sata pt>podnc počela jc javna vežna na kojoj je bilo prisutnih gledalaca oko 8(M), večinom seljaka. Na početku prt)-
• i	C	,.1-	/\L>	<	lMiKlil-ii
grama prisutne Sokole i publiku pozdravio jc opšt. heležnik Matija Vr-ban, koji jc u svome temperamentnom govoru istakao važnost javnih vežbi, a naročito ovc, koja je po prvi put u Brestovcu i na kojoj sc vidi toliki broj Sokola i seljaka. Nakon govora prešlo
se na sam program.
LJz sviranjc sokolske Korucnicc stupilo jc na vežbalište oko 30 dccc inuškc i ženske. Dcca su divno izvodila vežbc sa zastavicama.
Zenski naraštaj (12) iz Daru vara, pod vodstvom sestre M. Knytl, izvo-tlio jc vrlo lepo i precizno proste vežbe.
Muški naraštaj (18) iz Končanice, pod vodstvom br. D. Bcneš, izveo je proste vežbc vrlo skladno.
Pod vodstvom br. nač. A. Orct nastupilo jc članstvo (10) na ručama, a od ostalih društava obrazovane su vrste za preču, ruče i konja. Članstvo jc izvodilo vežbc na spravama pravilno i sa puno clcgancijc.
Članice iz Daruvara izvele su vežbe na malim ručama, a ženski naraštaj iz Uljanika skokove u vis.
Čtfanstvo iz Brestovca izvelo je pod vodstvom brata načelnika lepu devet-ku u dve slike, koju je publika gledala sa najvećim zadovoljstvom.
Čitavo članstvo oko (60) nastupi-lo je na vežbalište uz pratnju glazbe i izvelo župske vežbe od br. M. Mudri-niča.
Prircden je ophod svih kategorija pod vodstvom društvenog i okružnog načelnika, kojom jc prilikom govorio br. okr. nač., istakavši da je Sokolstvo u selu Brestovcu ispravno shvačeno. Zatim je glazba otsvirala državnu himnu i nakon burnih poklika Kralju i otadžbini razvila se narodna veselica.
Moralni uspeh je velik, a takoder i materijalni. Društvo je uspelo obući 20 članova u vežbačko odelo, a kani tako i dalje raditi na idejnom polju, jer se sokolskim radom kroči Jugosloven-stvu i Slovenstvu. — M. I. M.
SOKOLSKO DRUŠTVO VEL.
ZDENCI.
Razviče i osvečenje društvenog barjaka.
U proslavu rodendana Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra, starešine Sokola kraljevine Jugoslavije dne 6. sept. 1931., održana je sokolska javna vežba i osvečenje društvenog barjaka.
Osvečenju prisustvovao je delegat Nj. Vel. Kralja u zastupanju Nj. Vis. Prestolonaslednika.
Medu rodoljubima mesta i okolice vladalo jc več nekoliko dana unapred svečano raspoloženje i sve je nestrplji-vo očekivalo taj veličanstveni sokolski čas.
U nedelju 6. sept. rano, muzika je navestila pučanstvu svečanost dana. Pre podne, iako je počelo pretiti ne* vreme, sakupljala su se brača sa svih strana.
Delegat Nj. Vel. Kralja, g. pukov-nik Stojanovič, zastupnik kuma g. Pe-tar Zrelec, nač. banske uprave i dele* gati župe stigli su autom iz Bjelovara.
Dolazak delegata Nj. Vel. Kralja navestila je vojna muzika himnom.
Pred lepo urešenim slavolukom do-čekali su delegate uz gruvanje prangija Sokoli s fanfarom društva Daruvar, pretstavnici vlasti, ratni dobrovoljci, školska deca, vatrogasna društva, Če-hoslovačke besede i mnogo seljaka.
Delegata Nj. Vel. Kralja i zastup-nika kuma pozdravio je starešina društva i mesni načelnik br. V. Dragaš.
Govor delegata Nj. Vel. Kralja po-
račen je burnim i oduševljenim po-licima.
Zastupnik kuma predajuči zastavu starešini društva govori poruku ba-novu:
»Brate starešino! U ime kuma bana dr. Ive Peroviča, kojega mi je čast zastupati, predajem Ti simbol nepri-kosnovenih ideala, sa preporukom bana i brata Tvog, da ovaj simbol vodi tebe i braču Tvoju, kako biste u miru i u ratu služili odano i predano Kralju i Otadžbini.
Drži ga uvek i u svakoj prilici vi* soko, ponosno i gordo, jer je ta naj* veča narod*a svetinja, jer obeležava sav naš jugoslovenski narod od Tri* glava, tamo do Vardara, od Jadrana pa do Drave i Dunava, jer obeležava njegovu zajednicu, njegov suvereni-tet, njegove težnje i sve njegove oso-bine.
Čuvaj ga uvek i u svakoj prilici sa prastarom verom palih naših rat* nika, jer je to zastava našeg viteškog jugoslovenskog Kralja, jugoslovenskog naroda, jugoslovenskog suvercniteta i hrabre jugoslovenske vojske. Mudrim i dalekosežnim gestom. Sokola nad Bokolima, viteškog nam Vladara i Kralja stavljena je ona u punu sna* gu, kao zastava čitave naše nacije, jer utelovljuje raniju hrvatsku, srpsku i slovenačku zastavu, a danas pretstav-lja simbol narodne naše sloge, naci-onalnog našeg ujedinjcnja i simbol svih pregnuča za zajedničku obranu ovc naše lepe otadžbine, d^nas veli* le i ujedinjene Jugoslavije.«
Zatim vezujc na barjak divno iz* vezenu vrpcu s napisom: »Jačajmo Jugoslaviju! — Ban dr. Ivo Perovič 1931.« i prodružuje: »Bračo Sokolovi, g. ban, kum i brat vaš, preporučuje Vam svima, da p rozeti živom nacio-nalnom svesti, budete uvek spremni i na okupu pod ovom svetom zasta* vom, u kojoj je simbolizovano naše narodno i državno jedinstvo, a za ko* ju se lila toliko dragocena krv. Budite uvek spremni na okupu pod ovim sve* tim simbolom sa neslomljivom verom u uzvišenog Vladara i Kralja našega Aleksandra I.«
Svečenici (pravosl. i katolički) osvečuju zatim barjak. Po nekoliko kristoljubivih reči progovorili su paroh g. Milič i župnik g Halauš, naro-čito potonji ističe patriotizmom odu* Ševljeni rad Sokolstva za kralja i Ju* goslaviju.
Nakon osvečenje starosta br. V. Dragaš odgovara na pozdrav g. delegata kuma, zahvaljujuči vrlom Sokolu bratu banu dr. Ivi Peroviču, zavetu-juči se s bračom i sestrama, da če uvek nositi visoko i ponosno svetao i svet sokolski barjak i pod njim sme* lo kroeiti snagom u mišici, sokolskom
ljubavlju u srcu i pesjnom jedinstva u duši za Kralja, Sokolstvo, Jugoslavi* ju i Slovenstvo!
Delegati su u motku barjaka zaklicali zlatne čavliče, a Sokoli mesta s bratskim društvima: Daruvar, Ga* resnica. Grubišno polje, Hercegovac, lvanovoselo, Končanica, Vel. Grdevac, Vel Pitanica, Uljanik, Brestovac, če* ta Bršljanica u disciplinovanoj povor* ci defiluju i ponosno pozdravljaju svoj sokolski barjak, s kojim na čelu povorke prodoše jednim delom mesta.
U 14lA sati počela je javna vežba, koja je tehnički lepo uspela, a bila i vrlo mnogo posečena.
Nastupili su deca m. i ž. naraštaj i naraštajke, vojnici Sokoli, članovi na spravama i u prostim vežbama, te članice svojim lepim i nežnim ritmičkim vežbama.
Završna tačka bila je divna skupina »Stvaranje Jugoslavije« uz plo* tun i himnu.
Posle javne vežbe započela je za* bava, a kolo poveo je delegat Nj. Vel. Kralja s gdom. sreskog načelnika g. Petroviča, g. nač. Zrelec i dr., davši time elan sokolskom i narodnom veselju.
Delegatima i gostima priredena je na vežbalištu, pod zelenilom ukraše-nim šatorom lepo servirana zakuska. Prema običajima nazdravio je dele* gatu Nj. Vel. Kralja starešina društva br. Dragaš.
Poslani su nadalje pozdravni br* zojavi Nj-. Vel. Kralju, zatim pret-sedniku vlade g. Petru Živkoviču i ku* mu banu bratu dr^ Ivi Peroviču.
Delegat Nj. Vel. Kralja odgova* rajuči na zdravicu poziva Sokole, da produže svojim narodnim sokolskim radom, da, jačajuči svoje mišice uvek uzmognu braniti sebe i svoju porodi* cu, te uvek biti spremni da na poziv Nj. Vel. Kralja, junački brane Kralja i otadžbinu, močnu i veliku Jugoslaviju!
Govorili su još brat dr. Ivo Jela-vič, g. Milič i ban. večnik brat Užek. U 21 sat održana je svečana akademi* ja s biranim programom. Simpatije i silan pljesak odnese sestre Hercego* vac svojom gracioznom i preciznom baletskom izvedbom.
Po svršenoj akademiji ponovo se razvila lepa i ugodna zabava — D.
SOKOLSKA ČETA FERDI-NANDOVAC.
Sokolska četa Ferdinandovac pro* slavila je rodendan Nj. Vis. prestolo* naslednika Petra na veoma svečan na* čin. U samom selu na mnogim zgra-dama bile su izvešene državne zastave.
Svečanom blagodarenju prisustvo* vala je celokupna Sokolska četa te svi državni i opčinski službenici, Va-trogasno društvo i mnoštvo meštana. Naveče pak četa je priredila vrlo uspelu zabavu, koja je bila od svih brojno posečena.
Zabavu je otvorio starešina br. Kazimir šoštar svečanim govorom, a prigodno predavanje održao je br. Šebalj, nakon kojega je brat starešina pročitao sledeču brzojavnu čestitku, koja je glasila:
Njegovom Kraljevskom Visočan* stvu prestolonasledniku Petru — Beograd. Sokolska četa u Ferdinandovcu šalje sa današnje proslave Vašeg ro*= dendana svome visokom Pokrovitelju iskrene i srdačne čestitke, te izrazuje svoju vernost i odanost, želeči da bi još dugo vodili naše Sokolove na po* nos Jugoslavije! Živeo Prestolonasled* nik i celi vladalački dom Karadorde* viča Zdravo!
Čitanje brzojavke sakupljeni po* pratili su oduševljenim poklicima Kra* 1 ju i Prestolonasledniku.
Posle toga razvila se lepa zabava.
Dne 20. septembra priredila je četa javnu vežbu u susednoj opčini Po* dravske Sesvete, na koju su se grada-ni odazvali u lepom broju, te se pohvalno izrazili o napretku čete, koja je pod vodstvom načelnika hr. Miloševiča lepo izvela nekoliko vežaba.
Ž.upa Cel/e
SOKOLSKA ČETA ORLA V AS.
Sokolska četa v Orlivasi se je v nedeljo 27. septembra predstavila s svojim prvim javnim nastopom domačinom in številnim gostom iz Savinjske doline.
Telovadba se je pričela ob 15. uri na prostoru, ki ga je dal na razpolago brat Plaskan. Prvi so nastopili člani čete Orlavas (16) z vajami, predpisanimi za čete. Vadili so jih le malo časa, vendar se je nastop z njimi posrečil, tembolj, ker so nastopili s temi vajami prvikrat. Člani pripadajo kmečkemu stanu in imajo čez dan obilo napornega dela, kljub temu so vadili dvojne vaje, one za čete in one za praški zlet 1932; vežbali so seveda tudi na orodju. Takšna požrtvovalnost in vztrajnost zaslužita vse priznanje. Vrli bratje iz Orlevasi so s tem izpodbili dostikrat porajajoče sc predsodke, da člani, ki so zaposleni s poljskim delom, ne morejo vežbati v takem obsegu, kakor pripadniki drugih stanov v mestih in trgih. S svojim nastopom so dokazali, da zmorejo isto in da jih v marsičem celo nadkriljujejo.
Tej točki je sledila deca z vajami brata Burje. Skupno z braslovškim društvom smo našteli 32 moške in 40 ženske dece. Na obrazih navzočih gostov, zlasti pa staršev, se je izražalo vidno zadovoljstvo nad tolikim številom sodelujočih najmlajših pripadnikov naše organizacije. Vodstvo sokolske čete se prav dobro zaveda svoje naloge in je privabilo v svoj krog hvale vredno število dece, da si tako vzgoji čez leta iskrene pobornike sokolske misli.
Proste vaje za praški zlet 1932. leta je pokazalo ženskega naraščaja 9, moškega nar. 14, 34 članic in 46 članov. Ker so s temi vajami letos že nastopali, je bila temu primerno tudi izvedba dobra in odobravanje občinstva zasluženo. Vse vaje so se izvajale na štetje, ker je bila godba iz Sv. Pavla pri Preboldu kasno najeta in si ni mogla pravočasno omisliti not. Za orodje so postavili eno vrsto, ki je nastopila na drogu in bradlji. Pet gojenk braslovškega Sokola je izvajalo lepe vaje z venčki. Na koncu so mešani oddelki izvajali učinkovito skupino.
Na telovadišču zbrano članstvo, naraščaj in deco je pozdravil v vznesenem govoru starešina čete brat Kro-novšek. Govoril je vsem iz srca in prav nazorno opisal namen sokolske organizacije. Dotaknil se je tudi verskega vprašanja in odločno zavračal podtikanja izvestnih ljudi, da je Sokolstvo protiversko. Dasi so se slična hujskanja naših nasprotnikov vsekdar izjalovila, je treba ponovno poudariti, da Sokol ni nikdar odvračal svojih pripadnikov od izpolnjevanja verskih dolžnosti. Vsakemu je v tem pogledu neovirano dana prosta pot. Naglašal je nadalje potrebo ožjih stikov med meščanstvom in kmetiškim prebivalstvom. V tem pogledu želi še živahnejšega medsebojnega delovanja in podpiranja. V imenu konjiškega sokolskega okrožja in tamošnjih čet je navzoče pozdravil brat Kolšek iz Konjic, ki je bil prvi načelnik čete. Spominjal se je težkih prilik, v katerih se je rodila četa in z ozirom na dosežene uspehe vzpodbujal navzoče k nadaljnjemu delu. Na prireditvi sta bili za* stopani predvsem društvi Braslovče in Gomilsko, posetili so jo pa tudi v •večjem ali manjšem številu Sokoli iz Št. Petra, Št. Pavla, Žalca, s Pečice in od drugod. Iz oddaljenih Konjic smo videli okrog 10 udeležencev. Župno upravo je zastopal brat Čepin.
V sokolski četi delujejo vsi oddelki. Župa šteje to četo med najboljše v župi. S takimi edinicami je delo prijetno. Skratka, prvi javni nastop v Orlivasi je v vsakem oziru dobro uspel. Tudi obisk občinstva je bil velik, četudi vreme ni bilo posebno prijazno, Naj bi bil bratom in sestram srečni uspeli javni nastop v skromno priznanje za njihov trud in delo. — Župni tajnik.
Ž.upa Karlovac
ŽUPSKE UTAKMICE.
U subotu 26. i nedelju 27. septem* bra dovršene su utakmice za prven* stvo župe. Prvi deo tih utakmica — utakmicc na spravama — održan jc prigodom župskog sleta, a sada tak-mičilo sc samo u lakoj atletici.
U subotu održale su se utakmicc za ženske kategorije, gde je nastupilo samo društvo Karlovac. Sokolsko društvo Črnomelj, koje jc takoder tak* mičilo, u prvom delu utakmica naknadno je bez razloga odustalo.
Sve sestre pokazale su se kao vr'.o borbene takmičarke i uspesi obzirom na nedostatak treninga radi lošeg vremena i nepoznate discipline (bacanje kopija) vrlo su dobri, ma da su rezul* tati u pojedinim disciplinama uz malo manje treme mogli biti i bolji.
U višem odelenju I. je s Vlast'-mila Blaškovič sa 32.10 bodova. II. s. Smilja Vucelič 30.55 bodova, III. s. Slava Matasič 29.40 bodova. — U ovoj kategoriji bila je najoštrija konkuren-cija. S. Blaškovič odlučila je pobedu energičnom i stilski lepom trkom na 100 m. — U nižem odelenju I. s Jelka Kopriva 32.60 bodova, JI. s. Kaja Ci* kota 31.90 bodova, III. s. Vlatka Ma* tasič 26.50 bodova. Pobednica je po* kazala veliku borbenost pri skakanju u visinu, što je i odlučilo medu jedna-ko dobrima prvom i drugom. — Isto-vremeno takmičilc su i naraštajke So-kolskog društva Karlovac u lak. atlc* tiči, dok če na spravama takmičiti kasnije. Za razliku od članica, koje su bile sve izvan forme, naraštajke su bile vrlo dobro raspoložene i borbene. Vrlo je lepa trka bila na 60 m, gde sil prve tri došle gotovo zajedno na ci1 j, a vreme prve s. Darinke Mamule od 9 sek. pretstavlja za naše prilike vrlo dobar rezultat. I pri skakanju u visinu bila je lepa borba, gde se opet istakla s. Darinka, a da nije bilo treme rnogao je i rezultat biti lepši. — Redosled u lak. atletici: I. s. Darinka Mamula 8.50, II. s. Štcfica Djetelio 7.90, 111. s Milica Vujatavič 6.80 ho* dova.
U nedelju u 6 sati ujutro počele su utakmicc članstva. U srednjem odelenju nastupilo jc samo društvo Karlovac. I. jc br. Stanko Tončič sa 49.321 bodova, II. br. Dragutin Jovetič sa 34.331 bodova, III. br. Stanko Rudman
sa 30 605 bodova, IV. br. Miljenko Tošič sa 30.350 bodova. Borbu izmedtt III. i IV. odlučio je br. Rudman ener* gičnim finišem na 1500 m u svoju ko* rist. Dobar je rezultat br. Tončiča u bacanju kugle (10.83 m), inače je pritlično zakazao. Najlepša je pak borba bila pri skakanju u visinu izmedu brače Tončiča, od kojih je mladi na* stupao izvan konkurencije kao nara-štajac.
U nižem odelenju nastupao je pored Karlovca i Ogulin. I tu je od početka do kraja bila velika borba izmedu rutiniranih takmičara iz Ogu-lina i mladih ali zato borbenijih Kar* lovčana. I. je br. Mario Morandini (Kar* lovac) sa 47.737 bodova, II. br. MUit Miljenovič sa 38.772 bodova, III, br. Emil Čavrag (Ogulin) sa 37.810 bodova. Vrlo je dobar rezultat pobednika grupe na 1500 m (5.28), Ogulinci su se pokazali kao dobri diskaši.
U kategoriji Sok. četa nastupale su čete Ozalj i Netretič I. je br. Sut* lič Jura (Netretič) sa 31 bodova, II. br. Bakale Dragutin (Ozalj) sa 21 bodova, III. br Veselič Zvonimir (Ne* tretič) sa 19 50 bodova. Vrlo je dobar rezultat pobednika u skakanju u da* ljinu bez zaleta (253 cm).
Opčenito su utakmice pokazale da u župi ima vrlo dobrog materijala, ali pomanjkanje vežbališta (ni Karlo* vac nema trkališta!) i ove godine loše vreme nije dopustilo da društva sude* luju u večem broju, a i ona koja su sudelovala da se izvežbaju i da pokaži' sve što mogu.
SOKOLSKO DRUŠTVO PLAŠKI.
Dne 13. septembra o. g. održana je izvanredna skupština Sokolskog društva Plaški. Prisutni su bili delegati bratske Sokolske župe Karlovac: sta* rešina br. Mirko Malovič i statističar br. Lazar Zlatovič.
Pošto je u razmeru sa brojem članova predašnji odbor bio prevelik, izabran je odbor sa manje članova i to: starešina br. Milan Srdič, zam. star. br. Milan Dokmanovič, tajnica s. Milka Popovič, blagajnik br. Rade Bunjevac, zam. blag. br. Mane Kovačevič, statističar br. Stjepan Strenij, načelnik br. Vilim Matijevič, načelnica s. Mileva Nikoliš, prosvetar br. Mojo Kosanovič; odbornici: br. Sveto* rad Margan i br. Mirko Hoppe; zam. odb.: br. Milan Cvetičanin i br. Mia* den Skorupan; revizori: br. Dragoljub Vurdelja i br. Danilo Dokmanovič; sud časti: br. Gedeon Vurdelja i br. Josip Gauš.
Govorom starešine župe Karlovac br. Malovića članovi su dobili nove pobude za sokolski rad, koji služi za napredek i snagu mile nam otadžbine. Skupština se razišla sa uverenjem, da če nova uprava uložiti sav trud. da društvo povede svrsi, koja mu je na* menjena.
Ž.upa Kragufevac
SOKOLSKO DRUŠTVO JAGO-DINA.
Vanredna skupština. — 20 sep* tembra o. g. održana je vanredna skupština, na kojoj su predložena lica br. župi za popunu praznih mesta uprave: starešina br. Vučkovič M. Pe* tar, svešt.; za zamenika star. br. Jev* tič Milan, sudija; za pretsed. prosv. odbora br. Toholj Sava, suplent; za članove uprave i zamenike: br. Ilič Rista, trg, Stokič Dušan, mehanicar, Stevanovič dr. Milan, grad. lekar, Va-sič Dorde, škol. nadzornik, Stojanovič Milivoje i Grujič Mileta — učitelji.
Prosvetni tečaj. Prosvetni odbor društva uredio je niz predavanja za članstvo i gradanstvo radi upoznava-nja sa sokolskom idejom i radom u Sokolstvu iz sokolske istorije, ideolo* gije, organizacije, o prosvetnom radu u Sokolstvu, o ulozi Sokolstva u na* šem nacionalnom životu i dr. Preda* vači su br. Vučkovič, Toholj, čosič Velimir, Stankovič Dimitrije i Stoja* novič Milivoje, članovi prosv. odbora.
Prvo predavanje, vrlo uspelo, održao je več prilikom same ove skup-štine i to o istoriji Sokolstva br. Čo-sič pred znatnim brojem slušalaca. Za ovim če sledovati ostala.
Društveni prednjački tečaj. Od* mah iza završetka ovih predavanja društvo prireduje svoj prvi prednjački tečaj.
Rad na podizanju doma. Društvo je sa svojim posebnim odborom za gradnju doma za dve godine stvorilo fond sa 30.000 Din. Svoj rad u ovom pravcu nije moglo razviti dalje samo radi toga što nije imalo zemljišta. Sad mu je ova želja i potreba gotovo ostvarcna, jer je na-njegovu molbu uprava jagodinske crkve u sednici 13. t. m. donela jednoglasno odluku, ko* jom poklanja zemljištc u tu svrhu, koju odluku nadamo se odobriče i vi* še instance. Rad na ovome sad če krenuti jače.
Načelništvo društva. — Več 5 do 6 godina društvo oskudeva u potpuno tehnički i inače potpuno spremnom licu za načelnika. Obzirom da je ovo veče mesto i jak kulturni centar, da ima osnov. Školu, žen. zanatsku, gim-naziju (sad nižu, a dosad punu, ikakva če do godine opet biti), Dom gluhonemih (pre 2 godine društvo je imalo posebno odelenje gluhonemih vežba*
ča), večernju trgovačke omladine i, pored ostale omladine iz gradanstva, što je vrlo važno, muš učiteljsku ško*. lu, neprestano se nastojalo preko svih1 nadležnih da se dode do spremnog načelnika, ali bez uspeha. Interes za Sokolstvo živ jc i kod omladine i gra* danstva, a sad je oživeo i kod učitelja i po selima. Medutim kod ovakvog stanja stvari u mestu je samo 1 na* stavnik teles, vežbanja, koji radi u gimnaziji i učitelj, školi, koji je u nemoči ni približno da postigne uspeh u odredenim mu školama po dosada-njem načinu, a kamo li po sokolskom sistemu, koji se danas naročito traži i po samim zakonima o školama.
Uprava društva žali što samo zbog ovoga ne može da razvije rad, i da privuče onaj veliki broj onih, koji se nalaze van Sokolstva, te svesna da bi inače samim prijemom ovih, a u nemogučnosti da im pruži pravo sokolsko vaspitanje, to članstvo za So* kolstvo bilo bezlično i nekorisno, i stoga ga i odbija. Tako je i sa sokol* skim pokretom na selu, ako se u ova* kovim prilikama neče da se profaniše i društvo i samo Sokolstvo.
Uprava društva je i sada kod nadležnih nastojala, a ova izvanredna skupština je preko br. župskog izasla-nika stavila zahtev, da se nadležni što pre odazvu ovoj našoj prekoj po* trebi. Uzalud su i propisi škol. zako* na i preporuke učiteljstvu i društvi* ma, i sva naša i njihova dobra želja i volja kod ovakvog stanja stvari. Stoga i ovim putem apelujemo i na br. župu i na br. Savcz, da nas u ovom nasto* janju pomognu, kad mi sami več toliko dobrovoljnoga od sebe dajemo.
Ž.upa Kranj
PROSLAVA 35 LETNICE OBSTOJA SOKOLSKEGA DRUŠTVA KRANJ.
V soboto dne 19. in v nedeljo dne 20. septembra je proslavilo Sokol* sko društvo Kranj 35 letnico svojega obstoja in 30 letnico razvitja društve* nega, sedaj župnega prapora.
Sokolsko društvo Kranj ima za seboj pestro* zgodovino nacionalnih bojev ter je dalo gorenjskemu Sokolstvu najboljše tehnične in idejne vodnike. Evgena, Janka in Gvidona Sajovica, Janka Savnika, dr. Josipa Ku* šarja in Miroslava Ambrožiča.
Slavnostni dan je tvorila akade* mija, ki se je vršila v soboto zvečer v primerno okrašeni sokolski telovad* nici. Prisostvovali so akademiji sreski načelnik svetnik g. Josip Žnidaršič, sreski podnačelnik g. dr. Zobec, župan g. Ciril Pirc, župni starosta br. dr. Šemrov in mnogi zastopniki državnih uradov in korporacij. Prvo in drugo točko sporeda je izpolnil na novo ustanovljeni sokolski zbor, ki je pod taktirko ravnatelja Glasbene matice g. Fakina ubrano odpel »Sokolsko pe* sem« in Adamičevo »Zdravico«. Društveni starešina br. Stane Završnik je nato očrtal zgodovinska razvoj dela v društvu. Spominjal sc je 100 letnice ustanovitelja Sokola Miroslava TyrŠa in žalostne obletnice ljubljanskih do* godkov, smrti Lundra in Adamiča.
Sledila jc telovadba. Petorica čla* nic je ob spremljevanju klavirja po* dala »Serenado«. Nato so izvajali člani efektno »Sestorico«, ženski naraštaj pa telovadne plese, ki so želi splošno priznanje. Strumen je bil nastop moškega naraščaja, ki je s skupinskimi prostimi vajami dosegel višek odobravanja. Za tem so nastopili zopet člani s simbolično točko »Glasniki«. Aka* demijo je zaključil sokolski orkester.
V nedeljo zjutraj so z vlaki prispeli v Kranj številni zastopniki in prijatelji Sokolstva. Ob 1030 se je vršil v so* kolski telovadnici slavnostni občni zbor, ki ga je otvoril društveni starešina in pozdravil zastopnike Sokola kraljevine Jugoslavije, predvsem žup* nega starešino dr. Šemrova in podsta-rosto ljubljanske župe br. Krapeža, župana Cirila Pirca, komandirja 67. po* granične trupe kapetana Milutinoviča, podporočnika kranjske orožniške čete Mašiča, upravitelja deške šole g. Se» paherja, ravnatelja g. Košnika (gimna* zija), in upraviteljico Pucovo, zastopnike sokolskih društev Ljubljana III in IV, Koroške Bele, Jesenic, Škofje Loke, Stražišča, Preddvora, Nakla, Tržiča, Šenčurja in Kranjske gore in društev JČL, Češke besede, SPD, »Zarje«, gasilne župe in ostalih orga* nizacij. Nato sta se prečitali vdano* stna brzojavka Nj. Vel. kralju in pozdravna Sokolu kraljevine Jugoslavije. Po poročilu tajnika br. Češnja je pre* čital br. Cvar pozdravno pismo br. dr. Viktorja Murnika, brzojavko br. dr. Obersnela in pozdravna pisma mnogih društev. Zatem se je formiral sprevod, ki jc krenil na pokopališče, da se pokloni spominu zaslužnih članov. Po ganljivem govoru br. profe* sorja Kolarja je sokolski zbor zapel »Usliši nas, Gospod!«
Že takoj po 13. uri so se napolni* le ulice. Iz Ljubljane sta prispeli god* ba 40. pehotnega polka pod osebnim vodstvom višjega kapelnika g. dr. Jo* sipa Čerina in vzorna vrsta pod vodstvom br. Petra Šumija. Prišla je tudi četa 1. planinskega polka iz Škofje Loke pod vodstvom poročnika g. Vodeba.
Po skušnjah za popoldanski nastop, se je formirala pred Narodnim
»SOKOLSKI GLASNIK«
God. II. — br. 41.
domom slavnostna povorka, katera je krenila po stranskih ulicah na glavni trg pred mestno hišo. Na čelu povor* ke je svirala vojaška godba, za njo so šli prapori, četa vojakov, ženski naraščaj, članice, moški naraštaj, župno starešinstvo, starešine društev, trobentači člani v kroju in v civilu z zna* ki. V povorki pa so korakali tudi burno pozdravljeni bratje Franc A. Cro* bath, Janko Engelman, Karel Ažman in Franc Berjak, ki so vseh 35 let čla* ni društva.
Pred mestno hišo je pozdravil zbrane goste mestni župan gospod Ci* ril Pirc, v imenu Sokolske župe Ljub* Ijana je društvu čestital župni pod-starešina brat Mitko Krapež. Med lepo zasnovanim govorom priljubljene* ga društvenega Starešine brata Stanka Završnika pa je pripela naraščajniea Marjanca Ažmanova društvenemu praporu nov spominski trak in okitila vse prapore z lovorjevimi venci.
Ob 15. uri se je pričela na telo* vadišču poleg Narodnega doma jav* na telovadba, katera je bila z strani občinstva sijajno obiskana. Spored je otvorilo 16 članov z seljaškimi vaja* mi za Prago. Članice so izvajale vaje za praški zlet, okrog 120 moške in ženske dece je ljubko izvajalo sku* pinske vaje, drvarji, perice, kosci Pri orodni telovadbi je nastopilo več vrst, posebno pozornost občinstva je vzbu* jala vrsta na drogu, pod vodstvom brata Franca Ažmana. Nekateri telovadci te vrste so izvajali vrhunske vaje z lahkoto in eleganco. Sledil je nastop 45 vojakov škofjeloške garnizije, ki so pod vodstvom poročnika Vodeba eksaktno izvajali vaje z puška* mi. Veliko pozornost je vzbujala vzor* na vrsta ljubljanskega Sokola. na drogu. Telovadci te vrste so pod vod* stvom brata Šumija izvajali vratolom* ne vaje z izredno lepimi seskoki. Telovadbo so zaključili člani domače* ga društva (28) z prostimi vajami iz leta 1901.
Proslava je v celem lepo izpadla. Poleg dobrega in lepega pa je imela tudi senčne strani. Številke nastopajočih oddelkov, ki so se gibale od 9 do 28 telovadečih, so za kranjskega Sokola vsekakor mnogo prenizke. Ste* vilo kranjskega prebivalstva stalno narašča, število telovadečih pa stalno pada. Osobito število moškega naraščaja (nastopilo jih je 9) nas ne more zadovoljiti. Ali res kranjski trgovci in obrtniki zabranjujejo svojim učencem posečanje telovadbe? Na drogu je v vzorni vrsti nastopil 521etni brat Franc Ažman, ki je dolga desetletja vežbal sokolske oddelke, a je doka* zal, da je 8e vedno dober telovadec, mladi, 20—251etni starčki, člani Sokola, pa so bili med gledalci.
Uprava Sokolskega društva Kranj je na slavnostni skupščini sedela na vidnem mestu, med 22 člani uprave, jih je bilo 11 v civilni obleki, med temi 7 brez sokolskih znakov.
Želeli bi iskreno, da bi bila dru* štvena 401etnica v vsakem pogledu bolj* ša, treba je, da primejo vsi člani za delo, treba pa je, da je društvena uprava vsem društvenim oddelkom za vzor v točnem izpolnjevanju prevze* tih dolžnosti in da koraka po svetlih j/zorih svojih sokolskih ustanovite* Ijev, tako da bo Kranj zopet prevzel sokolsko vodilno vlogo na Gorenjskem in vodil tako uspešno, kot nekdaj. — M. S.
SOKOLSKO DRUŠTVO RADOVLJICA.
Sokolsko društvo Radovljica je priredilo sedemnedeljski prednjački tečaj. Ta tečaj je bil namenjen v prvi vrsti novoustanovljenim društvom in četam v obližju Radovljice. V tečaj se je priglasilo skupno 33 udeležencev, ki so obiskovali tečaj zelo redno in z veseljem. Izmed tečajnikov jih je bilo 19, kateri niso opustili niti ene ure. Obiskovalo je ta tečaj iz društev: Radovljica 15, Kamnagorica 2 in Ži-rovnica-Breznica 8 ter iz čet Brezje-Mošnjc 5 in Dobrava-Podnart 3. Po župi imenovan predsednik izpitne komisije je bil br. Nučič Albert iz Kra nja. Izpiti so se vršili dne 8. septembra t. 1., h katerim se je priglasilo 15 kandidatov. Sposobnim so bili spoznani iz društva Radovljica: Pristavec Franc, Čibej Marija, Razinger Jaro, Potočnik Frunc in Mandelc Jože, iz društva Ži rovnica-Breznica: Bizjak Tinca in Je glič Poldi, iz čete Brezje-Mošnje: Ve lušček Ciril, Pohar Milan in Solar Pavel, z nepovoljnim uspehom pa Radovljica 1, Brezje-Mošnje 2; 2 pa izpitov nista dokončala radi odhoda in sicer eden iz čete Dobrava-Podnart, drugi pa iz društva Kamnagorica.
Kakor je že omenjeno, je bil ta tečaj v prvi vrsti namenjen za čete, dodeljene društvu Radovljica ter za novoustanovljena društva v obližju Radovljice. Za pravilno sokolsko delo so neobhodno potrebni prednjaki. Največje pomanjkanje prednjakov pa sc kaže ravno v novoustanovljenih društvih in četah. Dolžnost teb novih prednjakov pa je, da sejejo z obema rokama seme, katerega so prejeli. Prihodnost bo pokazala uspeh tega tečaja in ali jc bilo Sokolsko društvo Ra dovljica na pravi poti pri pomoči njemu podrejenih čet in pri bratski pomoči sosednim novoustanovljenim
društvom. Vi pa, novi prednjaki, izkažite hvaležnost s tem, da s pravim sokolskim duhom in s podvojeno silo ter požrtvovalnostjo primete za delo, catero mora biti v čast Vašim učite-jem in v korist sokolske ideje.
L. H.
Žujoa Ljubljana
SEJA ZBORA DRUŠTVENIH NAČELNIKOV.
Seja zbora društvenih načelnikov Sokolske župe Ljubljana se vrši v nedeljo dne 11. oktobra 1931. ob 9. uri zjutraj v mali dvorani Sokolskega doma na Taboru.
Dnevni red:
1. Poročilo župnega načelništva.
2. Župni zlet in druge župne prireditve v letu 1932.
3. Župni prednjaški tečaj v mesecu oktobru t. 1.
4. Informativna razprava o pripravah za vsesokolski zlet v Pragi 1.1932.
5. Določitev delovnega programa do konca leta.
6. Slučajnosti.
Bratsko pozivi jemo vse br. društvene načelnike in ses. društvene načelnice event. njih namestnike-ce, da se seje zanesljivo udeleže. Zdravo!
Žup. načelništvo.
Ž.upa OsijeK
PROSLAVA 6. SEPTEMBRA O. G.
Več u prošlom broju izneli smo, kako su jedinice naše župe taj dan
firoslavile naročito svečano, odušev-jeno i jedinstveno. U svakoj jedinici se je pazilo na to, da se snažno pod-vuče trojaki značaj ovog velikog datuma. Rodendan brata Starešine, epohalna zamena pukovskih zastava i tragična godišnjica Bazovice jednako su okupili čuvstva, misli i sečanja naše brače i sestara Biljem cele župe.
(Nastavljamo sa iznašanjem izve-štaja naših jedinica, koje čemo u na-rednom broju završitL)
Četa Andrijaševci-Rokovci prisu-stvovala je sa svim svojim kategorijama članstva misi zahvalnici, a zatim se krenulo u školsku zgradu, gde je prosvetar održao predavanje o zna-čenju dana. Nakon predavanja pošli su Sokoli povorkom kroz selo, što je vidno veoma ugodno delovalo na roditelje sokolske dece.
Društvo Belišče proslavilo je taj dan predavanjem o značaju šestog septembra. Osim toga je prosvetar društva održao pred svim vrstama na* raštajskih i dečjih kategorija prigod-ne govore.
Društvo Beničanački M a g a-d e n o v a c proslavio je taj dan uspe* lom javnom vežbom sa 12 tačaka. Na stupilo je u prostim vežbama i na spravama m d.: 24, ž. d.: 29, m. n.: 20, ž. n.: 6, članica: 5, članova: 51, u od bojci 12. Dakle ukupno 147 vežbača i vežbačica, od toga gostiju: 76, a doma* čih: 71. Na javnoj vežbi je bilo mno go gostiju iz Miholjca, Belišča, Vilj.e-va i Kapclne. Sve je interesom proma* tralo uspehe agilnog rada svojih se* ljačkih Sokola. Program je otvoren govorom brata prosvetara. Vežbe su bile tačno i lepo izvedene, a za uspeh priredbe ima najviše zasluge brat na četnik društva? koji je zaista uložio mnogo truda.
Društvo B e r a k održalo je pro* slavu tako, da je pred celokupnim članstvom prosvetar održao predavanje o značenju dana.
Četa Bekteško Gradište prisustvo-vala jc blagodarenju, a nakon toga je prosvetar održao prisutnima prigodni govor.
Društvo Bob ota proslavilo je taj dan tako, da je posle održanog blagodarenja u crkvi pred celokupnim članstvom sledio prigodan govor.
Društvo Bošnjaci proslavilo je 6. septembar time, da je prisustvovalo svečanoj službi Božjoj i priredilo svečanu bakljadu kroz ulice mesta.
Četa Bračevci prisustvovala je službi Božjoj, a po dovršenom bogo-služenju održao je starešina čete lep govor o značenju dana i o sokolskoj misli uopee.
Četa B u d r o v c i proslavila je taj dan na svečan način. Posle blagodarenja, kojemu je prisustvovalo član* stvo sviju kategorija, održana je so* kolska svečanost na školskom igrali štu. Prigodni govor je izrekao prosve* tar čete, a zatim su članovi izveli tri proste vežbe. Prisutni: celokupno članstvo, školska deca (130) i mnogo naroda
Četa Cerna odžala je proslavu u zajednici sa svim mesnim kulturnim društvima. Cela je četa prisustvo\ala svečanoj misi zahvalnici, a starešina čete razložio je Sokolima i mnogo* brojnom opčinstvu značenje dana
Društvo Čadjavica pošlo jc posle mise zahvalnice na čelu povor* ke sa svim kategorijama u školu. Po* vorci se priključiše Čitaonica, Vatro* gasno društvo, državni i javni uredi, celokupno opč. zastupstvo i veliki broj meštana. U školi je brat prosve-tar u oduljem i odličnom govoiu raz-
ložio značenje dana. Pevanjem himne završena je proslava.
Društvo Darda o'držglo je pro* slavu ovim rasporedom: članstvo je korporativno prisustvovalo svečanoj službi Božjoj, a zatim je održana svečana sednica. Toj sednici prisustvo-vali su pretstavnici vlasti, ustanova i kulturno*nacionalnih društava. O značaju dana govorio je starešina društva u veoma zanimivom i odličnom govoru. Na kraju svojih izlaganja pozvao je predavač prisutne, da čutanjem od jednog minuta upute svoje misli i sc* čanja na pale istarske žrtve 6 sep* tembra 1930. u Bazovici. Uveče je odr* žano društveno selo za članove i goste.
Društvo D on ji Miholjac proslavilo je taj dan svečanom ma* tinejom u prostorijama Narodne či-taonice. Posle mise zahvalnice, kojoj je prisustvovalo članstvo, sakupilo se u Čitaonici oko 150 lica što Sokola što gostiju. Brat zamenik starešine održao je govor, koji se je duboko dojmio prisutnih.
Četa Draž-Gajič proslavila je dan prisustvovanjem na službi Božjoj, a kada je narod izašao iz crkve. odr* žao je starešina čete prigodni govor pred sakupljenim Sokolima, pretstav* nicima obih opčina i narodom. Zatim je načelnik čete odvežbao sa vežba-čima dve proste vežbe, koje su od sa* kupljenog opčinstva primljene velikim odobravanjem.
Društvo Đurđenovac prisu* stvovalo je korporativno svečanoj misi, a zatim je u povorci pošlo u So* kolanu. Predavanje o trojakom zna* čaju dana održao je brat tajnik. Po* sle otsviranja himne izmenjivale su se prigodne deklamacije sa pevanjem sokolskih i drugih rodoljubivih pesa-ma. Najdirljivija je bila deklamacija male Vere Petaros »Jadi male Istar-ke«. Proslavi je prisustvovala osim Sokola omladina građanske i osnovne škole, Jadranska straža, Vatrogasno društvo te mnogobrojno opčinstvo.
Društvo F e r i č a n c i održalo je proslavu u zajednici sa četama Ban* kovci i Dolci te sa Vatrogasnim dru* štvom u Feričancima. Posle svečane službe Božje sastala se sva društva, pretstavnici vlasti, ustanove, sva školska deca te nekoliko stotina sakuplje-nog naroda pred osnovnom školom> gde je prosvetar društva održao pre* davanje o značenju dana.
Četa Gorjani prisustvovala je blagodarenju, a popodne je održano predavanje o značenju dana.
Četa Gradište prisustvovala je korporativno blagodarenju.
Društvo Habjanovci je pve-podne sudelovalo blagodarenju, a po* podne je pred sakupljenim članstvom i ostalom publikom prosvetar održao predavanje.
Četa 11 a č a proslavila je taj dan time, što jc prosvetar čete pred celo* kupnim članstvom sviju kategorija održao prigodno predavanje.
Četa Ivankovo prisustvovala je u devet sati službi Božjoj, a nakon toga je bio sastanak Sokola i meštana u školskoj zgradi, gde je prosvetar čete održao predavanje.
Četa Jagodnjak prisustvovala je po izaslanicima čete na proslavi u Kneževu.
Društvo Komletinci priredilo je u predvečerje proslave bakljadu, u kojoj su učestvovala sva mesna društva. Posle mise zahvalnice, kojoj su prisustvovali i Sokoli, održao je prosvetar sakupljenom članstvu prigo* dan govor.
Društvo Koška održalo je sle* deču proslavu dana: Zbor celokupno? članstva bio je odreden za 9 sati u so-kolani, gde sc skupila i sva školska mladež. Govor o značaju proslave održao je prosvetar. Zatim se u povorci krenulo na službu Božju. Koška je ovog dana bila sva u zastavama.
Četa Lužani bila je u Sibinju za-stupana po starešini, tajniku i blagajniku. Popodne je u mesnoj školi održano predavanje.
četa M i r k o v c i proslavila je taj dan time, što je prisustvovala kor* porativno blagodarenju, koje je otpo* čelo pod pucanjem prangija. Posle blagodarenja održao je prosvetar čete svečano predavanje.
Četa Novi Jankovci održala jc več uoči dana predavanje o značaju 6. septembra. Na sam dan proslave krenula je četa na blagodarenje i to ujutro pod zastavom i u povorci sa školskom decotn i ostalim stanovni-štvom u župu Stari Jankovci, gde su več bili i Sokoli iz Svinjarevaea. Popodne održala je četa javnu vežbu sa natecanjem u raznim disciplinama. Priredba je bila dobro posečena, mo* ralni uspeh veoma dobar.
Četa Novo selo prisustvovala je pre podne blagodarenju, a popodne je načelnik čete s jednim odredom čete sudelovao kod javne vežbe u Vinkovcima.
Četa Nuštar prisustvovala je blagodarenju, a zatim je prosvetar u So-kolani održao predavanje o značenju dana.
Društvo Orahovica je sa svojim članstvom u lepom broju prisustvovalo službama Božjim. U 8 sati uveče održana je svečana akademija, na ko-
joj su uzela učešča i ostala kult.-nac. društva, korporacije^ i lepi broj gra-đanstva. Starešina održao je prigodno predavanje, a zatim su sledile deklamacije dece iz Zdenaca i Orahovice te proste vežbe dece i naraštaja društva Orahovica i čete Zdenci. Posle programa: igranka. Inicijativom Sok. društva bilo je toga dana mesto svečano iskičeno zastavama.
Četa P e 11 o v a c priredila je toga dana svoju prvu javnu vežbu. U 2 sata popodne je bila povorka kroz svečano okičeno selo. Vežbali su: čla* novi i članice Beli Manastir, članovi Darda i Torjanci te muška i ženska deca čete Petlovac. Javnu je vežbu otvorio proslovom starešina čete, a završena je pevanjem pevačke sekcije. Uspeh te javne vežbe bio je velik: preko 1000 gledalaca te oko 150 vež* bača.
Društvo Pleternica proslavilo je ove godine taj dan svečanije nego li i jedne godine do sada. Posle bia* go^larenja sakupilo se članstvo sviju kategorija u punom broju u sokolani te je sa ostalim društvima održalo svečanost. O značenju dana govorio je prosvetar, a s deklamacijama je svečanost završena. Popodne je 32 članova i članica krenulo na javnu vežbu u Kaptolu, na kojoj nastupiše sve 4 kategorije u prostim vežbama, a članovi i na spravama.
Četa Podgrade prisustvovala je blagodarenju u Nijemcima, a uveče u 7 sati održala se svečanost pred so* kolanom. Uz grmljavinu mužara i osvetlenje mnogobrojnih raketa zape* vala je četa pod ravnanjem prosvetara himnu, a zatim je starešina održao svečani govor. Posle prigodnih deklamacija i tamburanja nekoliko pesama otpevao je zbor čete »Oj Slaveni« i time je bila završena proslava. Ovom prilikom se prijavio veliki broj mla* diča u naraštaj i članstvo čete.
Društvo P o d r. Slatina je sa svim svojim kategorijama prisustvo* vala službama zahvalnicama, a zatim se vratila u povorci u sokolanu, gde je društveni prosvetar održao predavanje.
Društvo Podravski Podgajci priredilo je 6. septembra u Sv. Đurđu svečanu akademiju. Kao uvod u aka-demiju održao je prosvetar vrlo temperamentno predavanje o značenju dana i o sokolskoj misli. Zatim su sledile proste vežbe m. i ž. dece, proste i slikovite vežbe m. naraštaja, župske proste (Vukovarske) članova, vežbe na spravama te na koncu nekoliko efektnih simboličkih živih slika. Priredba je imala lep pozitivan rezultat, što se več vidi po torne, što se prijavljuje sve više novih članova.
Društvo Požeški Brestovac održalo je u predvečerje godišnjice svečanu scdnicu upravnog odbora, na kojoj je prosvetar u jednom govoru izneo značenje te proslave.
Četa Privlaka održala je toga dana pred celokupnim članstvom predavanje o značenju proslave.
Četa R e t k o v c i proslavila je taj dan sledečim rasporedom: ujutro pri* sustvovalo je članstvo sa sok. decorr\ službi Božjoj, a uveče u osam sati održana je zabava sa diletantskom pretstavom. Prisutne jc pozdravio tajnik, pesmu »Nasledniku Prestola« deklamovao je jedan mali Sokolič, a govor o značenju dana održala jc sestra prosvetarica. Sledila je deklama* cija »Junacima« jedne male Sokolice, dok su igrokazi »Stojanda« i »Mala zabuna« završili program. Odlična po* seta, uzoran red te veoma dobar mo* ralan i materijalan uspeh bile su od* like te zabave u počast brata starešine, koja je završila lepim uspehom, da je na zabavi pristupilo 7 novih članova te iskazan čisti prihod od 611 Din
Četa Ruševo prisustvovala je blagodarenju, a posle toga je načelnik sa-kupljenoj brači protumačio značenje dana.
Četa S e m e 1 j c i održala je sle* deču proslavu: pre podne je četa pri* sustvovala službi Božjoj, a popodne u 4 sata priredila je u školskom dvo-rištu susednog mestu K c š i n c i javnu vežbu. Prigodom te javne vežbe održani su prigodni govori te jc i pro* čitana poslanica ŽPO-a, koja je naro* čito na mladež mnogo delovala te je bila od velike koristi u pogledu pro* pagande za Sokolstvo u ovom kraju.
Društvo Sopje prisustvovalo je sa svim svojim kategorijama službi Božjoj, a posle toga održao je pro* svetar pred celim članstvom, pretstav* nicima vlasti, članovima Vatrogasnog društva i sakupljenim narodom pri-godni govor. Posle podne prisustvovali su s vi članovi sa celim upravnim odborom na čelu javnoj vežbi susedne čete Gor. Miholjac, gde su članovi na* stupali u pojedinim vežbama.
Društvo S o t i n proslavilo je taj dan korporativnim polaskom na bla* godarenje i održavanjem predavanja pred sakupljenim članstvom društva
Četa Strlzivojna prisustvovala je prepodne službi Božjoj, a popodne je u školi u 4 sata prosvetar održao predavanje.
Društvo Svinja re vci održalo je pred članstvom sviju kategorija pri* godno predavanje, a posle toga se je pošlo na službu Božju u Stare Jan-
KALENDARIĆ sokolske omiadine za g. 1932.
Cena po komadu 2 Din.
*
JUGOSLOVENSKI SOKOLSKI KALENDAR ZA GOD. 1932.
Cena po komadu 10 Din.
*
Jedan i drugi kolendar izači če do 15. novembra o. g., tako da če ga svaki primiti do 1. decembra.
Da se može odrediti broj naklade, molimo sva bratska društva i čete, neka nam odmah jave, koliko primeraka jednog i d r u g o g kalendara poručuju za svoje pripadnike.
JUGOSLOVENSKA’ SOKOLSKA MATICA,
Ljubljana, Narodni dom.
kovee. Popodne su članovi nastupdi na javnoj vežbi u Tompojevcima.
Društvo Šid je ove godine na vrlo svečan način proslavilo 6. septembar. Članstvo sviju kategorija prisustvovalo je svečanom blagodarenju. Istoga dana je takoder prireden zajednički izlet u šumu zvanu »Lipovača« kod kojega su sem Sokola sudelovala još
i pevačka društva, Jadranska straža i ostala kult.-nac. društva. U »Lipovači« nastupile su sve kategorije sa župskim prostim vežbama, a prosvetar je u vrlo lepom predavanju govorio o značenju dana. Pevačko društvo »Javor-Gusle« iznelo je mešovitim zborom, a »Jugo slovensko glazbeno društvo« muškim zborom nekoliko lepih pesama. Na koncu su delegati Obl. odb. »Jadranske straže« iz Beograda održali pro-pagandističko predavanje. Zatim se u najboljem raspoloženju razvilo narodno vesleje.
Društvo Tompojevci priredi* Io je 6. septembra tako odličnu sve* čanost, da tamošnji starci govore, da ovakove proslave i oduševljenja ne pamte da je ikada bilo u Tompojevcima. Toga je dana priredilo društvo svoju prvu javnu vežbu u 4 sata po* podne, a uveče istoga dana komers. Izaslanik župe i okružja bio je brat Teodorovič Nikola, starešina Sokol* skog društva Vukovar. Gostiju je bilo: Vukovar 30, Sotin 14, Svinjarevci 11, Ilača 5, a brat Kovačevič Stipo, učitelj iz Sr. Čakovaca, nemajuči u svome se* lu Sok. jedinice, poveo je svu školsku decu na tu javnu vežbu. Nastupile su sve kategorije. Vežbalo se veoma dobro, a naročito su se istakli domači sa lepim brojem muške i ženske dece, koje je bilo preko 50. Brat staresma Sokolskog društva Vukovar održao je prigodan govor o velikom značaju dana te je na koncu istakao, da je upravo iznenaden ovako velikim uspehom Sokola u Tompojevcima te je javno izrekao priznanje bratu načel* niku društva i sestri naraštajki Seše* rinac Zlatici, kao najagilnijim trudbe-nicima oko tog prvog javnog nastupa Tompojevčama.
Četa Torjanci prisustvovala je proslavi toga dana na javnoj vežbi u Petlovcu.
Društvo T r p i n j a je posle pri-sustvovanja na blagodarenju održalc proslavu u vežbaonici sa predavanjem o značenju dana
Društvo Valpovo prisustvovalo je svečanom blagodarenju. Sve su kate gorije bile u svečanim odorama (pri sutno: m. d. 37, ž. d. 17, m. n. 15, ž. n. 8, članica 8, članova 18). Posle službe Božje vratilo se članstvo u sokolanu, gde je prosvetar održao predavanje.
Četa Velimirovac se sastala u -sati u školi, gde je prosvetar održao opširno predavanje o značaru dana, a posle toga pošla je sa svim svojim kategorijama u dve crkve na blago darenja. Posle blagodarenja otsvirana je pred crkvom himna te se četa opel u povorci vratila do škole, gde je bio razlaz.
Društvo Velika prisustvovala je sa svim kategorijama članstva misama zahvalnicama, a zatim jc pred crkvom starešina održao govor o trostrukom značenju ove godišnjice. Članstvo * narod je velikim zanimanjem pratio ta razlaganja. Na koncu jc otpevana himna.
Društvo Velika Kopanica priredilo je popodne u 4 sata u skol predavanje, kojemu jc prisustvovalo celokupno članstvo, školska deca bili su prisutni i mnogi roditelji te de ce. Predavanje je održao prosvetni društva.
Četa V i 1 j e v o održala je slede ču proslavu: četa je sudelovala u ‘ sati službi Božjoj, a iz crkve se pošle u školski dvor, gde je prosvetar u za nosnom govoru protumačio značenje dana. Burno jc pozdravljen brat 1 re stolonaslcdnik, odana jc počast lu£(’ slovenskoj zastavi, a dvominutno, šutnjom setiše sc sakupljeni Soko i narod četvoricc naših istarskih *nu nika. Radi vidnijeg oduška podoše kupljeni Sokoli, školska deca, v“.f gasci i narod u povorci selom mani stirajuči. Uz pucanje mužara stig
Još je jedna odlika i još jedan uspeh ovog sleta: on je ukazao na ve* liku važnost, veliku ulogu i značaj na* ših seoskih sokolskih četa, on je direktno bio snažna propaganda za So* kolstvo na selu, on je pružio lep pri* mer svog sokolskog rada s nastupom jedne mlade, ali odlične sokolske čete.
Dve su dakle bitne oznake ovog sleta: Jugoslovenstvo i Sokolstvo na selu.
Sokolsko društvo u Kninu, u zad* nje vreme naročito agilno i živo, vodeno odličnim sokolskim radnicima: starešinom br. dr. Grgičem i okruž-nim načelnikom br. Durom Pokraj-com, pokazalo je ovaj put što može da učini sokolsko oduševljenje spoje* no sa radinošču i čvrstom voljom, tim pravim sokolskim odlikama.
Slet je pripremljen odlično, organizacija je u svakom pogledu uspela. U nedel j u ujutro sve je več bilo spremno: novo i lepo uredeno veibaliste, grad okičen, raspoloženje i odu* ševljenje odlično, vedro i čisto, sprem* no da dočeka i primi braču.
Uz kninski Soko najbrojnije jč bilo zastopano i najviše pridonelo uspehu matično Sokolsko društvo Šibenik, koje je sa posebnim vozom u 10 sati došlo sa brojnim vežbačima, pojačani sa Sokolima iz Mandaline, sa svojom glazbom i sa lepim brojem izletnik«;. Doček na staniei u Kninu bio je srdačan. sokolski. Malo zatim došla je lepa četa iz Vranjiea {župa Split), tog pravog sokolskog gnezda, sa svojom glazbom, a u isto vreme došli su Sokoli iz Drvara, Gospiča i Gračaca. Prisostvovale su i delegacije Sokolskih društava iz Benkovca, Ki*-stanja, Siveriča i Drniša.
U 11 'A sati svrstala sc je na sle* tištu impozantna povorka sa dve so* kolske glazbe, nekoliko sokolskih zastava, župskim starešinstvom, pa je predvedena od župskog načelnika br Hinka Meliš'1 k remi la kroz grad
Divna i veličanstvena bila je ova manifestaeijona povorka Sokolova kroz stari i slavni Knin, pomladen uskrslom slobodom i sokolskim 'zdrav* Ijem i mladošeu. Uz marševe, poklike i pevanje prošla je povorka čitavim mestom nakon čega se je sve sleglo na trr< Kralja Petra.
Govori.	,
Prvi pozdravlja starešina Sokol* skog društva Knin br. dr. Grgič. Sna-žan, temperamentan, ptm, otvoren i iskren govor, kakav se može čuti samo na sokolskim priredbama. Govor je učin'c na shišaoce silan utisak, prc* kidan čistini odobravanjem i poklici* ma. Glavna nota:	Jugoslovenstvo,
istinsko, snažno, beskompromisno. A onda: selo, Tu je naša |šna|a — tu i snaga Sokolstva mora biti. Sela mora-iu postati sokolska Sokol mora prc* poroditi selo u svakom pogledu
Zatim je zbor pozdravil) starešina župe brat Pavao Kovačev. Progra* matski govor. Smišljen i stilizovan. Pun lepog izlaganja sokolske; misli i sokolskog rada. Naročito sokolskog rada na selu. U svorn govoru osobito sr-dačno pozdravlja sokolske čete i uka* zuie ivi sokolski rad u selu.. Kroz so* kolstvo narodu če biti bolje. — Kliče pvvom Sokolu Nj. Vel. Kralju. Oduševljeni poklici. Himna Povorka se opet svrstala i povra-ča se na sletište
U 3 sata započefa je javna vežba. Sletište lepo udešeno. Sveta puno.
LJ izašiljanju sestara prednjačica i brače prednjaka u društva vidimo napredak i jačanje naše župe, napre-dak i jakost našeg Sokolstva, pa želimo da i naše društvo što pre opet poseti koji prednjak i prednjačica, da uzmogne rapsko Sokolsko društvo razviti svestrani sokolski rad, kada ima zato sve uvete n svojem novom do* mu. Odmah do doma potrebno je urediti letnje vežbalište, a naročita se potreba ukazuje i održanja prosvetnog sokolskog tečaja sa naraštajcima i sa novim članovima, koji tek ili nedavno pristupiše u naše članstvo. Kada sc radom Sokolsko društvo Rab učvrsti kao matica za celi otok Rab, trebat če prionuti na sokolski rad na celom otoku i u našim selima po otoku razviti sokolski smisao, a s time i crpsti nove. snage i pobude za samu maticu, za Sokolstvo!
jemo da Te više nema medu nama, da Te nečemo više ni videti ni čuti, da nas samo uspomene vežu uza Te.
Ko bi mislio pre, dok bijasmo još naraštajke, da češ Ti prva jednog dana nestati izmedu nas; Ti, ko j a si. bi* la sredina oko koje se uvek skuplja* lo živahno kolo vežbačica? Još onda si bila kao neki mali voda i znala si na nas stve da prenosiš ovu veliku ljubav za Sokolstvo.
Ko je znao lepše i elegantnije da izvede koju vežbu, ko li ponosnije da stupa od Tebe? Ako dodc na red koja teža vežba, zna se ko je najsmeliji da je prvi izvede i potakne druge. Ko če prvi da zapeva, tla kolo poigra? Ti i uvek Ti. A da ne spominjem one ve* sele priče i šale, kojima si nas sviju raz vesel ja vala na izletirna ili na put za slet? Oko Tebe uvek vrelo veselje i mladost, ali na radu ozbiljnost Ta* ■ a si bila i u školi.
Nakon svršene gimnazije otišla si u Zagreb na študije sa svojom se* strom. I pokraj nauke odmah stupaš u sokolsko i sportsko društvo i vež-baš, nastavljaš započeti rad da se još bolje usavrš.'š Posečuješ i savezne prednjačke tečajeve, takmičiš se za prvenstvo S a veza i ubrajaš se medu naše najbolje vežbačice. Tvoja sprem-nost bila je odmah i tamo primečena i Ti vršiš dužnost prednjakinje dru* štvene i župske načelnice. Sve svoje dužnosti vrš s s največom ozbiljnošču, Ijubavlju i požrtvovan jetri.
Nakon dovršenih študija vračaš nam se opet u Sarajevo, iako ne ona ko vesela kao pre Srce Ti je bilo tužno, jer si izgubila svoju milu se-stru. Ostaješ jedina radost i uteha s'vojim roditeljima.
Mi sa ratlošču očekujemo Tvoj dolazak i divimo se Tvoj«j spremno* s ti. Opet stupaš medu nas, iako se if.uštvo skoro sve izmenilo. Postaješ društvena načelnici, zamenica župske i na stavnica ženske gimnazije.
Nastojiš i da u srcu svili učeriica usadiš onu veliku ljubav za Sokolstvo, koju si Ti od detinjstva gajila.
Vodiš ih i na slet u Beegjad i \ ršiš dužnost, iak:: slaba, žrtvu ješ i svoje zdravijo. Drla;::š i sa članicama takmičarkama na slet, ali Ti bolest ne dade da učestvuješ u našem radu i veseliu iako si s? Ti n jo j šilom oti-mala Čuješ samo muzike, iz bolesnič* kog kreveta. koje sviraju u povorei i plačeš od žalosti što i T. ne stupaš s nama kroz Beograd.
1 sad, kad smo svi mislili tla če* mi; Te na počeniti o ve šVolske god in c pannvnu videti na našem teškom sokolskem p-»slu, Ti nestaješ iznenada Nestuje;; cnja, kad bi najviše trebala i svojim tužmjn roditeliima. i školi. i nama, sokolsKoj porodici. Tešimo se samo, da si, iako u svom kratkom životu, dala najviše što si mogla dati na oltar Sokolstva. Bila si najlepši primor čestite devojke dobre kčeri, savesne nastavniec. Sokolice srcem i dušom, prave Tv'še ve učeniec.
Počivaj u miru u Tvom preranom grobu i neka rl'i je lahka hladna zem-
pred zg radu opčine, gde se zaključnim govorom brata prosvetara i otpeva* njem himne završila ova lepa manifestacija. Popodne otišlo je 14 vežbača (5 članova i 9 naraštajaca) u Ben. Ma-gadenovac na javnu vežbu.
Društvo V i n k o v c i priredilo je toga dana veliko Sokolsko slavlje. Svečanost jc več počela u subotu 3. septembra sveč. sokolskim selom. Po* zdravnu je reč održao brat starešina, a predavanje o polasku Sokola u Pa* riz brat Bogdan Spernjak. Program jc završen uspelim deklamacijama mu-ške dece i koncertom agilne društve* ne fanfare Poset odličan, dvorana dupkom puna. U nedelju 6 iz jutra, zbor svih kategorija u sokolaiii, odakle se pošlo sa društvenom fanfarom i ko* njicom na čelu po zastavu te na saj* rnište na vojničku paradu, a zatim odredene delegacije na blagodarenja po crkvama. Popodne je na igralištu »Cibalije« održana javna vežba sa 5 veonia uspelih tačaka. Nastupile su sve kategorije, a naročito su se svi-tleli lakoatletski nastupi, produkcije konjenice te vesele igre i utakmice muške i ženske dece. Posle javne vež-be priredena je manifestaciona po* vorka kroz grad sa bakljadom uz su* delovanje vojske sa vojnom muzikom na čelu i svih drugih kulturno-nacio-nalnili društava. Pred gradskim načel* stvom održao je starešina društva sve* čani govor, otsvirala je himna i time je ova velebna proslava bila završena.
Društvo V oči n je priredilo pro-slavu. koja je imala karakter velike nacionalne i sokolske manifestacije, a počela je u predvečerje svečanom so* kolskom bakljadom. u kojoj su pored Sokola učestvovali i pretstavnici nad* leštava i mesnih udruženja zajedno sa velikim brojem naroda. Posle povor* ke — kroz okičene i ilunvnirane ulice — održao je sa opčinske zgrade pret-sednik opčine svečan govor. Na 6. septembra pre podne prisostvovalo je članstvo blagodarenjima u mesnim crkvama. Iza svršenih blagodarenja bio je sastanak celokupnog članstva u sokolani, gde je starešina društva otvorio svečani zbor. a brat prosveatr održao je predavanje o značenju dana. Istoga dana uveče održano je so* kolsko selo, na kojem je tlobrovolj* nim prinosima sakupljena znatna svo-ta za povečavanje fonda za izgradnju društvenog doma.
Četa Vrbanja proslavila je taj dan time, tla je pred sakupljenlm članstvom održano predavanje, a nakon toga prisustvovalo je celokupno članstvo svečanoj službi Božjoj.
Društvo Vukovar sakupilo se
sa svim svojim kategorijama n 8 sati iz jutra u sokolani, gde je brat zame* nik starešine održao lepo prigodno predavanje Posle predavanja svrstali su se Sokoli i pošli na blagodarenja
Društvo Ž u p a n j a proslavilo je dan 6. septembra na svečan način. Posle prisustvovanja sve uk up noj elan* stva svečanoj službi Božjoj krenuli su Sokoli u zg radu osnovne škele, gde je održana svečanost. Lep i zanosan prigodni govor je održao tliuštvcni prosvetar. Posle toga uspetog preda* '.uija otpevala su školska deca himnu i »Pojmo pesmu jedinstvu i snazi«.
CIzveštaji se nastavljaju u slede* ■лп broju).
Raspoloženje odlično. Program bogat, i lepo i dobro izveden. Svi su zadovoljni: i vežbači, i vodstvo i gledaoci.
U prostim vežbama (praškim i br. Lhotskoga) sudeluju društva Šibenik, Knin i Mandalina. Nastup seoske sokolske čete iz kninskog polja naročito je srdačno pozdravljen. Odlična je bila pojava ove čete. Divan nastup, krasna nošnja, kršni momei, precizno i;: vedena simbolična vežba. Aplauz b~': kraja. — Lepo su izvedene vežbe ’ raštajki i mušice dece.
Odličan je bio nastup na spravama. Odio šibeničkog Sokola bio je vrlo dobar; kninski takoder.
Sokoli iz Vranjiea izveli su dve posebne tačke, lepo i precizno. U 5 sa* ti, sa punog sletišta, odlaze brača iz Vranjiea sa svojom glazbom. Srclačan i oduševljen ispričaj,
Vežbe su se završile sa prekrasno izvedenim vežbama »duha i tel;;. (Lhotski) od kninskog odelenja i teš-kim i punim efekta »Krugom« (Mudri-nie) šibeničkog odelenja,
Iza vežbe prireden je bi rani kon-cerat sokolske muzike Šibenik, koja je čitav dan bila neumorna i koja je upravo sokolski izvršila svoj program.
Najzad razvila se na sietištu narodna veselica uz najlepše raspoloženje.
I onda: ispračaj brače. Pozdravu poklici, oduševljenje.
Uspeh je potpun, pozitivan u svakom pogledu. Sokolstvo je čvrsto i od-lučno savilo svoje gnezdo u ovom div-norh kraju.
Neka bude sretno u svom prega-lačkom radu.
SOKOLSKO DRUŠTVO KAvSTAV.
Proslava rođendana Nj. Vis. prestolonaslednika Petra. — Komemoracija ~p!ih istarskib boraca kcd Bazovice.
Dne 6. septembra proslavilo je naše društvo sa Jugoslovtnskom ma-ticom i ostalim kulturnim društvim i ^Castva i okolice S. rodendan N j. Vis. prestolonaslednika Petra, starešine SKJ. O otom svečanom i radosnom ■Janu, o ljubimcu čitavog jugosloven* • ko:* naroda govorio je brat društveni prosvetar. Zatim je br. prosvetar u jednom dirljivcm govoru korpemorirao veliku i iimačku smrt naših narodnih heroja Gortina, Bidovca. Marušiča, Miloša i Valenčiča, koji su svima dali svetai) primer, kako se treba boriti i žrtvovati za slobodu. Pa 1 i su uvereni, tla če njihovo mučeništvo stvoriti no* ve br ee za slobodu.
SOKOLSKO DRUŠTVO NOVI BECEJ.
f Sestra Milcsava Marčič.
Dne 12 septembra o. g., kada je besneo orkan, utopila se izmedu No-vog i Starog Bečeja u Tisi zajedno sa jednom motornom ladom s. Milo • sava Marčič. 111. zamtnica župske načelnice i načelnica Sokolskog društva Novi Bečej.
Pregled društvenog rada. — Održar.je sokolskog tečaja.
Po nalogu i uputama bratske župe pohodio je dne 13. o .m naše društvo br. И an'.o Marič, apsolvent ovogodiš* njeg saveznog prednjačk^g tečaja ;u Mariboru. Pregled-ic je tehnički, pro* svetni; i administrativni rad. ucpee sv;uktipnc> delovanje sokolskog rada u našem društvu.
Tom prilikom održao se u društvu sokolski tečaj, koji je bio potreben m led oni naš-in sokolskom naraštaju, budue.m sokolskim pretlnjaeima, koji če ima ti dužnost tla vode sokolske vrste.
Sokolski tečaj t.držao se otl 15. do 25 septembra zaključno svaki dan od t> dii It) sati naveče u sokolani. Soko-lana vrvlla je cul mnoštva ženskoga i muškoea nareštaja. te članova i članica ve'bača(iea). Svima y<redavanjkna uz brata- starešinu, sestri:	načelnicu,
brata načelnika i tajnika i drugih d.u* št venili funkčitmcra prisuštvovao je priličan broj ostale sta rije brače i s>4 stara.
Brat Marič održao je niz predavanja iz sokolskog sustava. ideje i ideologije Sokolstva, povesti Sokol* stva i ino na jedan zaista lep i svima lahko sh vati ji v način, tako da je mnogim slušačima bjlu žao, što je ovaj sokolski tečaj ti a jap tako kratko vreme. U petak dne 25. septembra, bio je zaključni dan tečaja U sokolani ska* pilo se uz polaznike tečaja mnogo ostale brače i sestani. Na uspomenu ovoga lepoga i u svakom pogledu uspe* log sokolskog -tečaja izr uči o je br. na* čelnik Ivo Dukič uz prigodno slov,) br. Mariču krasnu veliku sliku Sokol1 skeg društva Kastav sa posvetom i ujedno pozvao sve prisutne, da sada još večom Ijubavlju i požrtvovanjem prionu uz isokolski :ad na dobro i korist naroda. Kralja in otadžhine.
Na koncu br. Marič zahvalio se svima nčešnieima na marljivom pola-ženju tečaja i na lepim rečima br. na čelnika, a napose Unoin daru — sliei — bratskog Sokolskog društva Po = zvao je zatim svu braču i sestre, da se svi predano posvete širenjti i jača-iijii sokolske svesti u našem narodu ma gde bili
Uz srdačni sokolski ^Zdravo« za-vršio se ovaj tečaj sa žiljom, da se ovakvi tečajevi što češee prireduju.
U subotu dne 26. o. ni. uputio se brat Marič u Jelenje, da i tamo izvrši sokolski! dužnost.
f Sestra Milosava Martič
Pokojna sestra Milosava rodila se 19t)9. god. i nestalo jc eto u cvetu mla dosti. Svršila je šest razreda gimna zije u N. Bcčeju i sve sokolske ku* seve, koje je priredila župa ili Save?:. Na taj način od vredne i valjane na= še Sokolice pokojna sestra stvorila je od sebe pravog sokolskog stručnjaka
A i vo.ie sestre i braca zatlrzace Te u trajnoj uspomeni kao veselu, do* bru i vrednu sestru i drugaricu!
Na Tvom požrtvovnom radu ne* ka Ti jc od sviju nas hvala i sia'*a!
Da Bog tla nam se radale uvek ovake sestre Sokolice, kao što si bi’a Ti!	Drugarica	Sokoliea a a.
Župa SarafGVO
SOKOLSKO DRUŠTVO SARAJEVO, f S. Gordana Mačejovska.
Ncutnljiva smrt opet je posegla
i.: naš sokolski vrt i svojom oštrom kosom pokosila nam jedan otl najlepših cvetova. Pokosila nam je Tebe sestro Gordano, u času kad smo se najmanjc nadali. Usta su zanemila svakome, kad se pročuo glas, da Tebe više nije medu živima. Da, na veliku žalost i bol sviju nas otišla si iznena-t!' tamo kuti za vaz tla gre se.
Zupa Sušalc - HifeUa
SOKOLSKO DRUŠTVO RAB.
Bratska naša župa Sušak-Rijeka uverivši se o mogučnosti svestranog rada u našem društvu u Rabu, što je naročito dokazano sa svečanim otvo-renjem novog doma i razvičem društvenog bar jaka, u pravi čas poslala je našemu društvu prednjačiču s. Kan-grga Natlu i br. prednjaka Helmana Vinka.
S.	Kangrga je uspešno, a držimo i sa zadovoljstvom, održala u rapskom Sokolskom društvu petnaest dnevni tehničko-prosvetni tečaj. Pregledala je sveukupno poslovanje rapskoga Sokolskog društva i poučila sve društvene kategorije vežbača, od sitne naše dece do članstva.
Br. Helman imao jc i izvršio jc naroeitu zadaču tla članstvo poduči u vežbama na spravama. Sokolsko društvo Rab nabavilo je tek sada potrebno sprave iza kako se je uselilo u svoj vlastiti Sokolski dom Miroslava Tyrša. Neke je sprave nabavilo društvo. nekoje su pak poklonili društvu vredni a imučniji članovi, a nekoje primilo je društvo od bratske župe. lir. Helman dao je našim vcžbačiina temeljne i početne poduke u vežbama na spravama, tako tla če vežbači nastaviti sa vežbama i na spravama mar-lio kao i sa ostalim vežbama na čelu sa svojim br. načelnikom Bačičem.
Po zuključenju tečaja i poduke priredili su brača i sestre’ bratsku oproštajnu čajanku s. Kangrgi i br. Helmanu dana 30. septembra uvečer, u prostorijama hotela Praha. Čajanka uspela je bratski, a zahvalnost svega članstva na danim podukama izrekao je u ime celog društva s. Kangrgi i br. Helmanu naš društveni prosvetar br. £uklič, biranim bratskim rečima.
Jugoslovenska Sokolska Matica v Ljubljani javlja pretožno vest, da je njen poslovni drug, brat
dobavitelj Saveza SKJ,
OKRUŽNI SLET U KNINU
6.	septembra 1931.
Jedan lepi i pravi sokolski dan. Reda k dan u našem Zagorju; retlak i po- broju okupljcnih Sokolova i po svome značenju. A nadasve uspeo, naročito u moralnom pogledu. Ovaj je dan Sokolstvu dao više nego čitav niz sličnih sletova u drugim krajevima i u drugim prilikama.
U sredini, gde su jaki plemenski osečaji i gde je strančarstvo učinilo svoje — ovaj je slet bio snažna manifestacija čistog i zdravog Jugoslo-venstva, divna slika sokolskog brat* stva i ljubavi Ovaj jc slet udaiio čvrste temelje Jugoslovcnstvu i So* kolstvu u najzdravijem i najnacijonal-nijem našem kraju, gde če Sokolstvo imati vanretine uvete za šircnjc i sna-ženje.
dne /. t. m. v 46. Letu svojega plodonos-nega življenja preminul.
Ljubemu bratu in neumornemu, požrtvovalnemu sokolskemu delavcu najblažji spomin!
Počivaj v miru, zlato sokolsko srce!
V Ljubljani, dne 7. oktobra 1931.
f Seslra Gordanu i aćcjiiivsUa
Uzaltul Tvoji tužni roditelji ogle« daju na vrata da im dodeš i da ih razveseliš l'vojim smehom, uzalutl Te očekuju Tvoje učeniec da ih razvese* I'š na času gimnastike, uzalutl Te oče* k ti j u sestre i brača na vežbi ili na sed* nici.
Evo se približio župski slet i me-j'to da Te gledamo pred redovima vež-hačiea, da cujenio Tvoje zvonke za* Povedi, tla se divimo Tvojim vežbama mi kitimo cvcecm Tvoj grob. I tek kad ugledamo taj humak, onda veru*
i njeno mesto u našem društvu po njenoj smrti ostalo je nezamenjivo. Pred smrt još spremala se za jedan veliki ispit i za nastavnicu gimnastike.
I tako — izgubila se jedna mladost i jedna velika nada, jedna vredna, požrtvovna i nezamenjiva Sokoli* ca. Sudbina, koju mi ne možemo shva* titi ni prozreti je, otrgala ju je na jedan svirep i bolan način, koji nas je užasnuo i prenerazio. Nestala je tra= gično onda, kada nam je bila toliko potrebna, kolikq i mila, da, mila jer je Soko ležao u njoj samoj. Ona je bila potpun izraz prave unutranje sokolske duše; uvek nasmejana, čila, uvek vredna i uredna — spremna. Ljubav, koja je kod nje igrala pravu hriščansku dužnost, bila je sva za So* ko, za Sokolov boljitak i napredak. Lepšeg i simpatičnijeg neimara naše Sokolsko društvo nije imalo.
Svcsni smo, da smo u sestri Mi* losavi izgubili jednu jedinstvenu si* lu, koja nije prežala pred preprekama i koja je koračala odvažno — sokol* ski. Medu svojima, medu svojim podmladkom i celim ženskim članstvom bila je prava sestra, odlična Sokolica. Sigurno je i ona bila uverena, da je sokolska porodica voli i ceni. Ona je bila patnica i nesretnica i Soko je bio za nju uteha svih njezinih nadanja i vera. Medutim, Soko joj se nije odu-žio: sudbina je ugrabila pre vremena. Jedrna joj je nagrada, što za njom plačemo, što se za nju molimo, da dode u carstvo blaženih, jer ga je ona i zaslužila. Bila je vredna, radila je, borila se za opštu stvar. Bila je Sokolica i kao Sokolica je i umrla
U novobečejsko=vranjevačkom So*
kolu ona je bila jedina i takovom če i ostati. Njena neugasiva uspomena biče nam svetlost, biče nam putokaz, kako treba Soko da radi, kako Soko treba da se bori za svoju sokolsku porodicu. A nesrečna sestra načelnica bila je baš ognjište, koje je za Soko večito plamtelo. Mi Sokoli zavetuje* mo se, da čemo na nju misliti i da če ona biti vazda medu nama prva.
Iako samo tehnički voda, ona nije prežala da pruži svoje sile za rad i na prosveti. Sve naše sokolske priredbe., sela i svečanosti, bili su jedan deo nje, jer ona je shvatila da Sokolu treba dvostruke hrane i da Sokolu treba nauke. Na toj dvostrukoj žrtvi neka joj je ovde i na ovom mestu hvala!
Novobečejsko=vranjevački Soko, njegovo starešinstvo, njegovo celokup* no članstvo veli Ti, mila pokojnice: počivaj mirno u carstvu nebeskom, jer je Tvoje mesto onde! Počivaj mirno, a mi te ne čemo i ne možemo zabo* raviti. Prirasla si nam za srce i takva češ nam uvek ostati, dok je nas, dok je našeg društva i organizacije.
Večan Ti pomen i laka Ti zemlja! Mir pepelu Tvorne!
Sokolsko društvo Novi Bečejs Vran je vo.
Župa Tuzla
VI. ŽUPSKO NATECANJE 5. I
6.	SEPTEMBRA.
Sokolska župa Tuzla priredila je ove godine na rodendan Nj, Vis. pre* stolonaslednika Petra svoje VI. nate* canje u Tuzli, središtu župe. Oya na-tecanja imala su još značajni ji sokol*
ski karakter, jen je matično društvo Tuzla spojilo sa njima osvečenje te* melja svog doma, pa se na tu sveča* nost sabralo mnoštvo Sokola iz cele župske teritorije.
Tok ovih sokolskih svečanosti, koje su ispunile svojim programom dva puna dana, bio je sledeči:
U subotu 5. septembra tokom dopodneva stizali su gosti i nateca* telji iz pojedinih društava. Kao iza-slanik uprave Saveza SKJ stigao je br. dr. Besarovič iz Sarajeva, a kao izaslanici načelništva Saveza br. Prosenc i s. Tratarjeva iz Ljubljane. U 11 sati održana je sednica sudaca, koja je ižrebala vežbe i svršila ostale formalnosti za natecanje.
Natecanje članstva i naraštaja po* čelo je u 13 sati na prostranom voj* ničkom vežbalištu. Program natecanja bio je neznatno različan od minimal* nog programa propisanog od Saveza. Natecanju je pristupilo- 10 vrsta članova, 5 vrsta članica, 6 vrsta muškog naraštaja, 6 vrsta ženskog naraštaja i 5 članova ko pojedinci. Svega se taj dan natecalo 81 muških i 56 ženskih. Iako je ovo natecanje stavljalo dosta teške uslove naročito na članove, ipak su postignuti dobri rezultati. Nateca* nje su dovršile sve vrste osim 3 član* ske, koje su diskvalificirane. Rezultati vrsta su sledeči:
članovi: I. Brčko (196.34), II. Bu* kinje (191.58), III. Teslič (166.25;
članice: I. Brčko (171.00), II. Kre* ka (153.88), III. Bukinje (142.81);
m. nar.: I. Tuzla (174.67), II. Kreka (135.48), III Teslič (129.19);
ž. nar.: I. Brčko (171.83), 'II. Kreka (163.29), III. Lukavac (159.22).
Rezultati pojedinaca su sledeči: članovi: I. Zrelec Petar, Brčko (52.27), II. Stuhly Oto, Kreka (50.35), III. Milišič Miloš, Lukavac (50.02);
članice: I. Bukač Vikica, Kreka
(41.30), II. Petrovič Persa, Brčko (37.40), III. Marinkovič Olga, Brčko
(36.30);
m. nar.: I. Maksimovič Bogdan, Tuzla (54.63), II. Jovanovič Bogdan, Tuzla (45.23), III. Stankovič Slobodan, Bukinje (32.69);
ž. nar.: I. Stojanovič Radojka, Brčko (38.73), II. Smeh Ana, Lukavac (37.66), III. Kostič Mara, Brčko (36.55).
Najbolji postignuti rezultati u la-koj atletici su sledeči:
muški: trčanje 100 m — Maksimovič Bogdan, naraštajac Tuzla 12*/s sek., 200 m — Juras Franjo, član Te* slič' 26 se'k., 1200 m — Vasiljevič Mi* lan, član Tešanj 4.10 sek.; kugla 5 kg — Maksimovič Bogdan 11.70 m, kugla 7.25 kg — Zrelec Petar, član Brčko 9.60 m; diskos — Salispahič Šalih, član Bukinje 26m; skok u vis sa za* letom — Maksimovič Bogdan 170 cm; skok u daljinu sa zaletom — Maksimovič Bogdan 545 cm;
ženske: trčanje 60 m — Jovanovič Olga, naraštajka Tuzla 9*/» sek.; 1% m — Bukač Vikica, članica Kreka ll4/s sek.; kugla 2 5 kg — Stojanovič Radojka, narašt. Brčko 9.25 m; kugla 4 kg — Kosjuk Danica, članica Teslič
8.00 m; skok u vis sa zaletom — 1 čla* nica i 8 naraštajki 115 cm.
Na temelju rezultata vrsta, a po odredenom ključu, dobili su na 1 go* dišnje čuvanje: člansku zastavu Brčko, a naraštajsku Kreka.
(Svršiče se.)
t Brat Branko Palčič
dobavljač Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije.
Pri zaključku lista primarno iz Zagreba pretužnu vest, da je tamo dne 7. o. m. nakon kratke i teške bo* lesti preminuo u 46. godini života brat Branko Palčič, dobavljač Saveza So* kola kraljevine Jugoslavije.
Smrču brata Palčiča nestaje iz re* dova jugoslovenskog Sokolstva jednog starog, iskrenog i oduševljenog sokol-skog borca, pravog i čestitog Jugoslo* vena, dobrog i plemenitog čoveka.
Svojom spremom i radinošču ret-ko marljiva i poduzetna čoveka, brat Palčič stekao je lep ugled i glas, na* ročito i kao dobavljač Saveza SKJ, pa če mnoga brača i sestre iskreno poža* liti njegovu preranu smrt.
Bratu Branku neka je laka zem= lja, a njegovoj ucviljenoj porodici na še iskreno saučešče!
Dopisi šalju se uredništvu lista, koje se nalazi u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica broj 6, telefon 2312, pretplate i oglasi upravi, Narodni dom, telefon 2543. — Ljubljana.
Prva Čeika tvornica muzičkih instrumenata u Moravskoj
Josip Lidl
u BRNU (Čehoslovačka)
Dobavljač Jugoslovenskih i češkoslovenskih vojničkih glazba i sokolskih jedinica
Dobavlja prvorazredne instrumente uz mirne cene. — Cenike badava.
RUDOLF MORE
izdelovatelj sodavičarskih izdelkov
LJUBLJANA, Kladezna ulica št. 19 (Krakovo)
se priporoča bratskim sokolskim društvom.
Peter Žitnik
Splošno kleparstvo
Instalacija strelovodov po najnovejših sistemih in kritje lesno - cementnih streh
LJUBLJANA
Ambrožev trg 9 TELEFON 31-48
Delo solidno — cene zmerne
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREBŠČIN
Branko Palčic Zagreb, Kraljice Marije 6
Dobavitelj Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
Naslov za brzojavke: „Trikotaža* Zagreb ♦ Telefon interurban štev. 26-77
Izvršujem vse vrste sokolskih potrebščin za javni in zietni nastop vseh oddelkov našega članstva in to točno po predpisih Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije. Slike v originalnih barvah predpisanih krojev se nahajajo v knjigi „Organizacija Saveza SKJ“. Zahtevajte cenike in prospekte. — Cene jako --------- zmerne.	— Za točno in solidno izdelavo jamčim.	1
Skrbite za svojo bodočnost s prihranki, ki Vam bodo največ zalegli, ako jih porabljate za
zavarovani« življenja
Zavarujte se pri trdnem jugoslov. in slovanskem zavodu
»SLAVIJA«
Jugoslovanska zavarovalna banka d. d.
Centrala v Ljubljani
Pilnliici: Biegnd. Zagreb. Sarajeva. Novi Sad. Osijek. Split
Prevzema tudi vse druge vrste zavarovanj
1
■
■
■
■
Najjeftinije sokolske potrepštine dobiju se kod
G. Horvatek
Dobavljač Saveza Sokola kralj. Jugoslavije Zagreb, Frankopanska 9 ■■asa
KnjigarnaA Ufltellske tiskarna
Klišeje^
vseh vrst, enobarvne in večbarvne izdeluje klišarna
JUGOGRAFIKA
LJUBLJANA
SV. PETRA NASIP ŠT. 23
Telefon štev. 2493
Tvornica gimnastičnega in športnega orodja
J.Oraiem
Dobavitelj Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
v Ljubljani	W TELEFON ŠT. 3397
Frančiškanska	^Г^В/ RAČUN POŠTNE \fj\/ HRANIL. ŠT. 10.761 priporoča cenj. občinstvu svojo zalogo vseh pisarniških in šolskih potrebščin. Lastna izdelovalnica šol. zvezkov. Knjigarna sprejema naročbe na knjige iz inozemstva, na vse domače in inozemske liste, revije itd. Velika izbira razglednic in slik. Cene solidne! Postrežba točna! Zahtevajte ceniki
ulica 6	
L"	
	
ТјБ~
Ribnica, Dolenjsko
Izdeluje vse vrste sokolskega telovadnega orodja, opreme za društvene in šolske telovadnice, športne potrebščine za lahko atletiko, orodje za letna telovadišča, kopališča in vrtove, gugalnice, orodje za deco itd. Prvovrstna in elegantna izdelava, solidna postrežba, zmerne cene. — Ilustrirani cenik brezplačno.
USTANOVLJENA 1881.
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnici!
Preporučamo ivritce, ko/e oglašu/u u Sole. Glasniku!
Kupujemo
suhe jestive glji
ve te sve vrsti ze
meljskih plodina
Sever & Ko
LJUBLJANA
MEDIĆ -ZANKL
TVORNICE OLJA, F1RNEŽA, LAKOV IN BARV, D. 2 O. Z. CENTRALA V LJUBLJANI — LASTNIK FRANJO MEDIČ TVORNICEt LJUBLJANA-MEDVODE PODRUŽNICE IN SKLADIŠČA MARIBOR — NOVI SAD
LASTNI DOMAČI PROIZVODI!
Laneno olje, firnež, vse vrste lakov, emajlno-Iakastih in oljnatih barv. Kemično čiste in kemično olepšane kakor tudi navadne prstene bawj vseh vrst in barvnih tonov, čopičev, steklarskega kleja itd. znamke nM E R A K L“ za obrt, trgovino in industrijo, za železnice, pomorstvo in zrakoplovstvo.
CENE UMERJENE. * TOČNA IN SOLIDNA POSTREŽBA.
I. sveeka: E. Gangl: O sokolski ideji.
П.	„	Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo.
Dr. Miroslav Tyrš: Naš zadatak, smer i cilj. Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oražen.
Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla.
III.
IV.
V.
VI. VIL
vin. VIII. a
n
n
n
»
»
tf
n
Jan Pelikani Dr. Miroslav Тугб.
Jan Kren: Cilj sokolskih teženj.
E. Ganglt Tyr6evo Sokolstvo. (Sloven. tekst) Isto. (Srpsko • hrvatski tekst.)
Svaka sveska stoji 3 Din
ORGANIZACIJA
Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije.
U tvrdom povezu ‘20 Din
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
Fraqjo Mačus: ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo Malin t Praktički udžbenik češkog jezika.
U kartonu 25 Din
Jugoslovenska Sokolska ШаИса
£jubljana, ^Narodni dom ‘Gelefon 25-43 1 StaČun poslanske štedionice £jubljana 13.831
Izdale Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) e Glavni I odgovorni urednik Stjepan Čelar e Ureduje Redakcijski odsek e Za upravu i oglase odgovara Mica Koščeva Tiska Učiteljska liskama (predstavnik Franc« Štrukelj); svi u Ljubljani