KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 21 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 aprila 1933.
PATENTNI SPIS BR. 9883
Ing. Lange Emil, Berlin, Nemačka.
Električni uključivač sa gašenjem iskre pomoću struje vazduha ili gasa, proizvedene u
samom uključivaču.
Prijava od 6 februara 1932.
Važi od 1 jula 1932.
Za isključivanje neke električne struje sa velikim obrazovanjem iskre (svetlosnog luka) upotrebljavani su dosad u glavnpm uljani uključivači-isjđjučivgči kod kojih se može obrazovati samo iskra male dužine. Ali uljani uključivači nisu bez izvesnih nedostataka, na pr. može kod zastale ii: nedovoljno brzo ugašene iskre ulje da se zapali j time da se dovede uključivač do eksplozije. Da bi se izbegao taj nedostatak više puta se pirešlo na to, da se u kućici uključivača u kojoj nema ulja iskra odmah pri postanku izduva sabijenim vazduhom. Ali potreba da se drži spreman sabijen vazduh čipi da je konstrukcija takvih u-ključivača kompfkovana i skupa. Predlagano je takođe da se iskra obrazuje u vodi pa da se ugasi vodenem parom koja pri tome nastaje. Takvi uključivači imaju, porod ostalog, taj veliki nedostatak, da kad se jskra odmah ne ugas: može nastati praskavi gas kpji pri svom zapaljivanju razara uključivač.
Predmet ovog pronalaska je uključivač za visoke napone i velike jačine struje (uključivač za v soko dejstvo) kod kog se iskra izduvava strujom vazduha ili gasa koju proizvede sama iskra, koji nema po-menute nedostatke a pored toga ima niz važnih preimućstava. Da bi se kod ovakvog uključivača' pojačalo strujanje vazduha ili gasa. to se prema ovom pronalasku, struja vazduha ili gasa koja gasi iskru, pre nego što despe do uključivačevih kontakta podvrgne jakom hlađenju. Pri tom se hlađenje vazdušne ili gasne struje može izvesti pomoću neke naprave koja daje
hladnoću, na pr. pomoću isparivača neke mašine ?a hlađenje ili pomoću nekog srpđ-stva koje proizvodi hladnopu, jeo ja je naprava ili koje je sredstvo smešteno u neposrednoj blizini uključivačevih kontakta. Da bi se dobilo naročito pojačanje tog strujanja vazduha ili gasa može se neka komora za pritisak, koja je u otvorenoj vezi sa kontaktnim mestom uključivača a u kojoj se nalazi drugo kontaktno mesto, rasporediti tako da se neposredno naspram kontaktnom mestu uključivača nalazi mesto za izkz vazduha ili gasa iz komore za pritisak. Povisivanje pritiska koje nastaje zbog obrazovanja iskre na kontaktnom mestu u unutrašnjosti komore za pritisak proizvodi na izlaznom mestu strujanje vazduha odn. gas^ koje je upravljeno na kontaktno mesto uključiva-ča a koje podtip re strujanje vazduha ili gasa proizvedeno od prekidne iskre samog uključivača. Ovaj se raspored može znatno »prostiti kad se izostavi kontaktno mesto koje leži izvan komore za pritisak pa komora za pritisak sa sviju strana zatvori izuzev jednog otvora za izlaz gasa koji se može nasilno zatvoriti pomoću nekog ventila ili sličnog i u komori se smesti neka naprava ili masa koja izdaje hladnoću. Nasilnim zatvaranjem otvora za izlaz gasa postiže se da, i ako ne postoji neko kompresorsko postrojenje ili neka zaliha sabijenog vazduha, pri pojavi iskre isključivanja u komori za pritisak može nastati tako veliki pritisak kakav je potreban za obrazovanje struje vazduha ili gasa za gašenje iskre. Dejstvo hlađenja na-
Din. 45.
prave ili mase koja izdaje hladnoću ima pri torne tu posledicu da poviševanje pritiska izazvano iskrom isključivanja postiže znatno veće vrednosti nego što bi to bilo moguće bez nje. Ali sa najvišim pritiskom koji se može postići raste i brzina kojom izlazi sabijen gasni medium koji ispunjava komoru za pritisak. Da bi se postiglo da struja sabijenog vazduha ili gasa koja se obrazuje pri otvaranju zatva-račkog organa .(ventila) izazove pouzdano gašenje iskre smešteni su shodno stalni kontakt prekidača i otvor za izlaz gasa tako da struja sabijenog vazduha ili gasa pri izlazu iz komore mora olizati stalni kontakt.
Ako se kao sredstvo za izdavanje hladnoće ne upotrebi isparivač neke mašine za hlađenje ili neka hladeča mešavina nego čvrsta ugljena kiselina, onda se dobija još i to preimućstvo, što se zbog isparivanja čvrste ugljene kiseline, izazvanog neizbežnim zračenjem toplote u komoru za pritisak, koja je nasilno zatvorena, u toj komori održava minimalni pritisak čija visina zavisi samo od regulacije zatvaračkog organa (ventila ili si.).
Ako se za gašenje iskre u toj komori za pritisak neće upotrebiti samo struja vazduha ili gasa proizvedena samom iskrom, nego i dopunska struja sabijenog gasa koja se uzima iz rezervoara sabijenog gasa, onda se može u tu celj komora za pritisak spojiti sa nekim rezervoarom za sabijeni gas, na pr. sa nekom bocom ugljene kiseline, posredstvom neprestano otvorenog redukcionog ventila. Međutim ako se ne želi dopunska struja sabijenog gasa, onda se može rezervoar za sabijeni gas, koji je ispunjen tečnom ugljenom kiselinom sa spojnim vodom snabdevenim piskom (diz-nom) spojiti tako da mu izlazni otvor leži dole. Time se postiže neprestano unošenje tečne ugljene kiseline u komoru za pritisak.
Da bi se još više povisila sposobnost dejstva uključivača može se on obrazovati tako da pri otvaranju uključivača pod dejstvom nekog pokretnog klipa nastaje kompresioni pritisak koji se pretvara u gasnu struju koja potpomaže gašenje iskre. To se postiže kanalima udešenim u zidovima komore za pritisak koji polaze iz nekog mesta u unutrašnjosti komore u-daljenog od kontaktnog mesa i koji vode opet u kompresionu komoru na mestu blizu kontaktnog mesta. Pr; tome je klip smešten na pokretnom kontaktu tako da on u zatvorenom ppložaju uključivača prekriva otvore kanala koji leže blizu kontaktnog mesta a za vreme kretanja
uključivača pri otvaranju otkriva te otvore.
Da bi se kod uključivača, kod kog se iskra prekidanja gas; dovedenim gasom ili gasom proizvedenim u samom uključiva-ču, sprečilo s vremenom gubljenje gasa, može se medium za gašenje u gasnom stanju uzimati iz uključivača i vezati uz neko adsorpciono sredstvo pa da se potom dovođenjem toplote opet rastavi od adsorpcionog sredstva i pretvori u tečnost u nekom kondenzatoru pa u tečnom stanju odvodi u rezervoar.
Na crtežu je predstavljeno šematski v;še izvedenih primera predmeta ovog pronalaska i to pokazuje:
Sl. 1 uključivač sa jednim glavnim i jednim sporednim kontaktnim mestom, oba hlađena' snegom ugljene kiseline;
SI. 2 uključivač sa komorom za pritisak koja obuhvata hlađeno kontaktno mesto;
SI. 3 uključivač sličan si. 2 ali sa dva kontaktna mesta;
SI. 4 uključivač sa komorom za pritisak koja obuhvata kontaktno mesto i koja je sp/ojena posredstvom nekog ventila sa rezervoarom sabijenog gasa;
SI. 5 uključivač sličan si. 4 ah sa punjenjem komore za pritisak snegom ugljene kiseline;
SI. 6 uključivač sa komorom za pritisak i sa kompresionim klipom smeštenim na pokretnom kontaktu;
SI. 7 uređenje za ponovno dobijanje me-diuma upotrebljenog za gašenje iskre.
Na sl. 1 je predstavljeno radi primera raspcređenje uključivača prema ovo>m pronalasku. Vodovi 2 koji idu do kontaktnog mesta uključivača uvedeni su pomoću sprovodnih izolatora 3 u pravi prostor 4 za uključivanje koji obuhvata kućica 1. Sprovodni izolatori su izvedeni u vidu T i upotrebljavaju se za priključivanje otočnog kola (5) struje. Prekidne (kontaktno) mesto ukliučivača obrazuje kontakti 6, koji se na inače poznati način pokreću po-moću zup/čaga 7 ili sličnog. Kontakti 6 imaju rogove 8 za iskre koji pri izdizanju iskre izazivaju produžavanje njene dužine. Iznad prekidnog mesta nalaze se odvodni kanali 9 cd materijala pouzdanog u vatri koji svojim dejstvom vuče (sisanja) izazivaju još veće uveličavanje iskre. Iznad odvodnih kanala 9 predviđen je ventil koji se otvara pod strujom gasa ili vazduha proizvedenom od iskre u vezi sa povisiva-njem pritiska u prostoru za isključivanje pa omogućuje izlaženje vazduha ili gasa kroz kanal 11. U donjem delu prostora 4 za isključivanje predviđena su ispod prekidnog mesta uključivača udubljenja 13 koja služe za smeštrnje sredstva koja pro-
izvode hladnoću (na pr. snega ugljene kiseline, isparivača neke mašine za hlađenje ili sličnog). Neposredno ispod kontakta 6 nalazi se komora 14 koja je čvrsta protiv pritiska, a koja je gore snabdevena izlaznim otvorom 12 u vidu piska i u kojoj su smešteni sporedni kontakti 15 koji su priključeni uz otočno kolo 5 struje. Pokretanje ovih kontakta vrši se na isti način kao kod glavnih kontakta. Zatim se na dnu komore 14 nalazi ventil 16 koji se kad nastane pritisak u komori 14 zatvara protiv dejstva neke opruge. Ispod ventila 16 predviđen je prostor 17 koji služi isto kao prostor 13 za smeštanje sredstava 18 koja proizvode hladnoću. Ventil 19 zatvara taj prostor prema dole i sprečava da pri normalnom strujanju vazduha u prostorima 4, 14, 17 ulazi vazduh u te prostore, međutim on dozvoljava ulaz svežeg vazduha pri stavljanju uključivača u dejstvo.
Način dejstva napred opisanog uključivača je sledeči:
Zbog velike razlike u temperaturi koja nastane između gasa sakupljenog u kućici i gasa zagrej nog iskrom pri prekidanju struje to je kretanje oba gasna sloja za izjednačenje temperature a time i uticaj na iskru jači nego što je to moguće bez proizvođača hladnoće. Za tačno objašnjenje gašenja iskre treba najpre da se po-smatra događaj u gornjem delu uključivača dakle kod glavnih kontakta 6, pri čemu se mora zamisliti da je uključivačev prostor 4 prema dole zatvoren.
Hladnoć', koju izdaje proizvođač hladnoća 13, ispunjava uključivačev prostor 4. Temperatura tog prostora hladi se po mo-gućstvu na što veći broj stepeni ispod 0° C. Pri rastavljanju uključivačevih kontakta 6 razv ja se iskra sa visokom pozitivnom temperaturom. Gas zagrejan iskrom dolazi u neposredan dodir sa ohlađenim gasom uključivačevog prostora 4, dakle sudaraju se dva gasna sloja sa velikom razlikom temperature pa nastoje jako da se kreću za izjednačenje. Ovo kretanje za izjednačenje vrši se, pri upotrebi ovog uključ vača, brzim izdizanjem toplog gasa, dakle tako da se hladan gas brže ispušta na više odn. odozdo vuče (usisava) pa brže izlazi iz prostora 4 za isključivanje. Postavljanje rogova 8 za iskre i odvodnih kanala 9 služi pri tome za ubrzavanje tog događaja. Dakle nastaje jako strujanje gasa koje gasi iskru.
Da bi se pojačalo ovo kretanje gasa i da bi se postiglo brzo vreme za oduvava-nje iskre to su prema ovom pronalasku p stavljeni već pomenuti pomoćni kontakti 15 koji se nalaze u komori 14 čvrstoj
protiv pritiska. U komori 14 se pri rastavljanju kontakta 15 pomoću iskre koja pri tom nastaje proizvodi vrlo veliki pritisak. Kad se pojavi taj pritisak u prostoru 14 zatvori se ventil 16 tako da sabijen vazduh može da izlazi samo kroz pisak 12. Ventil 16 je podešen tako da pri narednom opadanju pritiska u prostoru 14 može da dolazi vazduh iz prostora 17 i time da podupire ukupno kretanje vazduha u prostorima 4 i 14.
Sabijen vazduh koji izlazi iz piska 12 velikom brzinom dolazi neposredno izme-đe nključivačeve kontakte 6 i pod iskru koja se tu obrazuje. Pošto taj gas nailazi na iskru srazmerno velikom brzinom, to ovaj sabijen gas zajedno sa strujom gasa, koju proizvodi sama iskra a koja nastaje zbog kretanja za izjednačenje temperature, gasi iskru neposredno posle njenog postanka.
Dj bi se poduprlo dejstvo strujanja gasa proizvedenih na naveden način predviđena su pomenuta sredstva 13 i 18 za proizvođenje hladnoće. Istovremeno nastaje time trajno hlađenje kontakta 6 koje o-mogućuje povisivanje dejstva uključivača.
Pomoćni kontakti 15 su. kao što se vidi na crtežu, u ovom izvedenom primeru vezani otočno (uporedno) sa glavnini kontaktima. Ovo ima to preimućstvo da se veličina iskre koja se obrazuje pri rastavljanju pomoćnih kontakta 15 može u iz-vesnim granicama prilagoditi komori 14 za pritisak. Uključivanjem nekog otpornika 20 u otočnom kolu 5 struje moguće je pri tome da se odredi povoljno dimenzio-nisanje komore 14 kao i veličine pomoćnih kontakta 15 -i sabijen vazduh koji ima da se proizvodi u komori 14. Prirodno je da se ovi pomoćni kontakti mogu spojiti : na red sa glavnim kontaktima tako da se iskra uključivača raspodeljuje na više pre-kidnih mesta.
Može se takođe upotrebiti neko naročito kolo struje kao sredstvo za proizvodnju povisivanja pritiska ili da se povisivanje pritiska u komori 14 izazove neelek-tričnim putem. Za to su podesne na pr. materije koje razvijaju gas koje se zap^i-Ijuju u trenutku kad se uključivač prekida.
SI. 2 i 3 su izvedeni primeri predmeta ovog pronalaska od kojih si. 2 pokazuje uključivač sa jednim prekidnim mestom, a si. 3 takav s? dva prekidna mesta.
U prostoru 85, koji može da ima ugaoni ili okrugli oblik, smešteni su kontakti 21 i 22, koji obrazuju prekidno mesto uključivača. Kontaktni zavoranj 21 je pokretan pa se uobičajnim mehanizmom pokreće za obrazovanje veza sa kontaktom 22. Zid 23
komore za pritisak, koja ograničuje taj prostor, sastoji se iz izolacione mase na pr. porculana. Stalni kontakt 22 obrazovan je tako da on olakšava izlaženje sabijenog gasa. Sam izlazni otvor zatvoren je kapka-stim zatvaračkim organom ili ventilom 24, koji se nasilno zatvara kad opadne pritisak u prostoru 85. Za izolaciju prostora 85 predvidena je obloga 25 a time obrazovani međuprostor 26 ispunjen je plutom ili sličnim sredstvom za izolovanjie toplote. U prostoru 85 nalazi se još neki proizvođač 29 hladnoće koji je obrazovan na pr. iz neke mase koja izdaje hladnoću atmosferi koja se nalazi u prostoru 85 i pn tome istovremeno hladi kontakte 21 i 22. (J zidovima 23 i 25 nalazi se zatvarač 30 odn. 31, koji omogućuje dopunjavanje mase za hladnoću i kontrolu uključivačevih kontakta.
Način dejstva tog uključivača je sledeči: kad se rastave kontakti 21 i 22 obrazuje se u prostoru 85 iskra. Ta iskra ima visoku temperaturu. Pomoću proizvođača 29 hjadnoće održava se niska temperatura glasovite ugljene kisel ne koja ispunjava prostor 85. Tako nastaje srazmerno velika razlika temperature koja izaziva jako povisivanje pritiska u prostoru 85, što o-pet prpuzrokuje izlaženje gasa kroz otvor kontakta 22 i kroz ventil 24 velikom brzinom. Time se brzo gasi iskra koja nastaje između kontakta 21 i 22. Prostor 85 o-staje posle zatvaranja zitvaračkog organa ispunjen gasom ugljene kiseline sa minimalnim pritiskom određenim pomoću za-tvaračkog organa. Kao što je poznato gašenje neke iskre biva znatne efikasnije pomoću ugljene kiseline nego pomoću vaz-duha.
Na si. 3 je predstavljen uključivač sa dva prekidna mesta.
U prostoru 32 nalazi se kontakt 33 sa više kontaktnih delova koji su smeštenl na prečnicj 34 koja se pomera pomoću šipke 35. Kao protivkontakti za kontakte 33 služe kontakti 3f5 i 37. Kontakt 36 je obrazovan kao školjkastj kontakt, a kontakt 37 k ;p šuplji kontakt. Kontakt 36 i 37 pričvršćeni su u zidu 38 kućipe koji se pre-iruućstveup sastoji iz neke materije koja izoluje elektricitet. U prostoru 32 nalazi se neki proizvođač 39 hladnoće koji je pristupačan kroz zatvorijivi otvor 40, 41. Otvor kontakta 37 zatvara nasilno ventil 42. Prostor 32 za isključivanje ograđen je oblogom 43 koja omogućuje termičko izo-lovanje prostora 32.
Ventil 24 i 42 na si. 2 i si. 3 podešeni su tako da oni dozvoljavaju izlaženje sakupljenog gasa tek pošto se postigne određeni minimalni pritisak.
U mesto da se u komori za piritisak održava zaliha snega ugljene kiseline koja se s vremena na vreme mora dopunjavati, može se uvoditi tečna ugljena kiselina na takav način da se ona pri ulazu u komoru za pritisak pretvara u sneg ugljene kiseline. SI. 4 pokazuje uključivač sa komorom za pritisak koja obuhvata prekidno mesto a koja je preko ventila spojena sa nekim rezervoarom sabijenog gasa.
U komori 44 za pritisak smešteni su stalan kontakt 45 i pokretan kontakt 46. U donjem delu komore 44 nalazi se uvodni otvor 47 (pisak) za sabijen gas koji je potreban za gašenje. Komora 44 za pritisak je iznad stalnog kontakta 45 zatvorena ventilom 48 koji nasilno zatvara. Posredstvom cevnog voda 49 komora za pritisak je u vezi sa bocom 50 za sabijeni gas koja je ispunjena tečnim gasom (dovedenim u tečno stanje). Pomoću redukcionog ventila 51 može se podešavati pritisak potreban za gašenje iskre i struje gasa koja je s time u vezi.
Način dejstva tog uključivapa je sledeči: u komori 44 za pritisak sa vezom sa bocom 50 za sabijen gas obrazuje se pritisak. Taj se pritisak održava pomoću redukcionog ventila 51 na odgovarajući maloj visini pri ulaženju u komoru za pritisak. Da bi se taj reducirani pritisak u komori za pritisak održavao konstantan i da bi se izbeglo izjednačenje pritiska između boce 50 za sabijen gas i komore za pritisak predviđen je ventil 48 koji nasilno zatvara. Dakle u komori 44 za pritisak nalazi se uvek ravnomerni pritisak.
j<ad se rastave kontakti 45 i 46 onda iskra proizvede povisivanje pritiska u komori za pritisak. Tim povisivanjem pritiska izaziva se otvaranje ventila 48 pa nastaje strujanje gasa kroz izlazni otvor kontakta 45 koje gasi iskru.
Preimućstvo ovog raspoređenja leži u neprestanom postojanju pritiska u komori za pritisak i s time u vezi povisivanje prit'ska i strujanje gasa kojim se vrši gašenje iskre. Dakle ori isključivanju nije potrebno nikakvo pokretanje nekog ventila kpjim bi se izazivalo sjrujanje gasa koje je potrebno za gašenje iskre.
Kao štp pokazuje si. 5 može se opisano uređenje, ne rpenjatući predmet ovog pronalaska, prejmućstvano obrazovati i tako, da " komori 44 za pritisak uvek postoji zaliha u masi 100, kqja izdaje hladnoću fsneea ugljene kiseline). Da bi se to postiglp mora kompresioni rezervoar 50 da bude ispunjen tečnom ugljenom kiseli-noip i namešten tako dai kroz njegov izlazni otvor prolazi tečna ugljena kiselina kroz spojne vodove 49 i kad izađe kroz
pisak 47 koji prodire u komoru za pritisak da se može stvrdnuti u čvrstu ugljenu kiselinu 100. Preimućstveno je taj pisak obrazovan pomerliivo da bi se time mogla regulisati količina snega koji se obrazuje.
SI. 6 pokazuje uključivač sa kompresio-nom komorom koja obuhvata prekidno mesto, pri čemu je na pokretnom kontaktu namešten neki klip a u zidu komore za pritisak su obrazovani kanali.
U komori 52 za pritisak smešteni su pokretan kontakt 53 i stalni kontakt 54. Na pokretnom kontaktu leži klip 55, koji ima prostor 56 (rezervoar) za držanje proizvođača 57 hladnoće (na pr. snega ugljene kiseline). U zidu komore 52 za pritisak udešeni su kanali 58 koji se sužavaju na njihovom izlaznom kraju pa koso ulaze u unutrašnjost komore za pritisak kod pre-kidnog mesta. Osim toga u komoru za pritisak ulaze dva cevna voda 59, 59’ koji su u vezi sa vodom 60 koji je priključen na neki rezervoar ugljene kiseline. Cevni vod 59’ dopire kad je uključivač zatvoren kroz jedan usek vodiljnog dela klipa 56 u njegovu unutrašnjost. Na gornjem delu komore 52 za pritisak smešten je iznad stalnog kontakta 54 jedan ventil 61 koji se otvara protiv pritiska opruge, i koji ima dva izlazna ovora 62 i 63. Otvor 62 ispušta gas u cevni vod 64 koji vodi u sakupljački sadržač, međutim otvor 63 pušta gas da kroz rupe 65 odlazi u slobodan vazduh.
Klip 56 i stalan kontakt 54 imaju uzane bušotine 66 i 67 koje pri mirovanju uklju-čivača omogućuju postepeno izjednačenje pritiska u gornjem i donjem delu unutrašnjosti komore za pritisak.
Opisano uređenje dejstvuje na sledeči način:
Kroz vod 60 ulazi iz završetka cevi 59, 59’, koji su snabdeveni piskovima, tečna ugljena kiselina u komoru za pritisak, gđe se ona pri izlazu iz piskova preobraća u sneg 57 ugljene kiseline. Taj sneg ugljene kiseline isparava se zbog toplote koja dolazi spclja i nastaje jako hlađenje i povisi-vanje pritiska u gornjem i donjem prostoru komore 52 za pritisak. Ovo obrazovanje pritiska i hlađenje iznad i ispod klipa 55 izjednačuje se kroz bušotine 66 tako da u komori 52 za pritisak vlada prethodno ravnomerni pritisak.
Posredstvom bušotine 67 dobija ventil 61 isti pritisak kao u komori 52 za pritisak. Pojačanje pritiska u komori za pritisak biva samo do izvesne mere ppšto se pri jačem pritisku otvara ventil 61 pa gas odlazi kroz otvor 62 u cevnj vod 64 kroz koji ide u sakupljački sadržač.
Pri rastavljanju uključivrča pokretni
kontakt 53 povlači iskru u komoru 52 za pritisak. Dovođenjem količine topjcte koja se nalazi u iskri nastaje u toj komori veliko pojačanje pritiska, koje s jedne strane izaziva otvaranje ventila 61, a s druge strane utiče na klip 55 koji se pomakne u donju polovinu komore za pritisak. Kretanjem klipa sabija se ohlađeni gas, koji se drži iia zalisi u donjoj polovini komore, kroz kanale 59 u gornji prostor komore za pritisak. Time se znatno pojačava strujanje gasa k\. je nastaje pojač ivanjem pritiska, a koje se strujanje vrši kroz stalni kontakt 54 i kroz otvore 63 i 65 otvorenog ventila 61, pa nastaje brže gašenje iskre.
Dejstvo ovog uključivača može se znatno povisiti kad se klip 55 smesti u komori
52	za pritisak tako da on pri spuštanju na niže prouzrokovanom od pojačanja pritiska u gornjem delu komore najpre prede izvestan put pa tek onda da otkriva kanalske otvore blizu prekidnog mesta. Time se postiže da klip u donjem prostoru proizvede jaču kompresiju posle k je nastaje jača ekspanzija.
Ža uprošćavanje ovog uključivača može se proizvodnja snega ugljene kiseline izvesti samo na jednom mestu kornere za pritisak, pošto se termički procesi ravno-merno raspodeljuju u gornjem j donjem prostoru za pritisak pomoću bušotina 66 i 67.
Ne menjajući ništa na ovom pronalasku može se izostaviti dovođenje sredstva koje izdaje hladnoću pa da se radi vazduhom koji se nalazi u komori za pritisak ili nekom tečnošću, Pri tome su izlišni cevni vod za ugljenu kisel nr, bušotina za izjednačenje termičkih procesa i višestepeuost ventila.
Zatim se mogu kanali udešen: u zidu komore za pritisak zameniti cevnim vodt',vl' ma koji su sprovedeni izvan komore za pritisak i opet se završavaju u toj komori.
Da bi se pri oduvavanju iskre sprečilo da ona pređe na ventil 61, predviđena je levkasta ili rožasta naprava 67’, za razvlačenje iskre. Radi bezbednosti može se unutrašnji zid 68 ventila 61 snabdeti nekim i-zolacionim slojem tako da nije moguće da iskra pređe na ventil. Pokretni kontakt 53 je smešten tako da on ne dolazi u neposredan dodir sa snegom ugljene kiseline. Tune se sprečava uglavljivanje tog kontakta zbog zamrzavanja. Klip 55 je preimućstveno navučen na pokretni kontakt
53	tako dai je električki izolovan.
SI. 7 pokazuje uključivač sa ponovnim d b ianjem medjuma za gašenje.
U ko"ori 69 za pritisak smešteni su kontakti 70 i 71. Ulazni otvor 72 koji je obra-
zovan ka j pisak ( dizna) nalazi se u donjem delu komore za pritisak. Dvostepem ventil 84 zatvara nasilno otvore 73 i 74 za izlaz gasa. Otvor 73 je posredstvom voda spojen sa sadržačem 76. U sadržaču 75 nalazi se neko sredstvo 77, na pr. aktivirani ugalj, koje služi za adsorbovanje gasa koji izlazi iz komore za pritisak. Na sadržaču 75 je pored toga namešten ventil 78 koji je u vezi sa nekom serpentinom za hlađenje kondenzata. Serpentina 79 za hlađenje je spojena uz vod 81 koji vodi od boce 80 za ugljenu kiselinu. Radi podešavanja ugljene kiseline koja struji u komoru 69 za pritissk predviđen je regulacioni ventil 82 kod piska 72 obrazuje se sneg 83 ugljene kiseline.
Način dejstva tog uključivača i ponovno dobijanje mediuma za gašenje je sledeče:
Ugljena kiselina koja dolazi iz sadržača 80 i koja prolaz, kroz cevni vod 81 i pjsak
72	pa ulazi u komoru 69 za pritisak obrazuje s’reg 83 ugljene kiseline. Taj sneg izdaje hladnoću vazduhu koji se nalazi u komori za pritisak pa svojim isparivanjem proizvodi pritisak koji neprestano raste. Za gašenje iskre je preimućstveno da se i-ma u zalisi konstantan pritisak u komori za pritisak, da bi se onda povisivanjem pritiska proizvedenim od iskre dobilo efikasnije rtrujanje gasa koje služi za gašenje iskre. Da bi s~ taj pritisak održavao konstantan predviđen je u ventilu 84 komore za pritisak otvor 73 za izlaz gasa, koji biva otvaran pri određenom pritisku pa sprovodi gas u sadržač 75. Ventil 84 je podešen tako precizno, da on kroz otvor
73	sprovodi samo onaj gas u sadržač 75 koji se proizvodi norm. 1 :im isparivanjem. Kad se pojavi iskra i s njom u vezi pojačanje pritiska, onda ventil 84 zatvara otvor 73 za izlaz gasa, tako da gas ne može v.še da odlazi u sadržač 75, nego prolazi kroz šuplji kontakt 71 i kroz izlazni otvor 74 ventila 84 odlazi u slobodan vazduh. Ovakvim se raspoređenjem dobija strujanje gasa koje je potrebno za gašenje iskre a sprečavaj se ulaženje u sadržač 75 ugljenog oksida koji nastaje u maloj meri pri obrazovanju iskre.
U sadržaču 75 aktivan ugalj 77 adsor-buje sakupljen gas iz komore 69 za pritisak. Kad u sadržaču 75 ima dovoljna količina gasa onda se on zagreva. Tim se za-grevanjem izaziva pritisak gasa kojim se otvara ventil 78. Potom odlazi gas iz sadržača 75 u serpentinu 79 za hlađenje kondenzata, tu se pretvara u tečnost pa i-de opet ". bocu za ugljenu kiselinu ili u vod 81 koji je s ovom u vezi.
Ne menjajući ništa na pronalasku prirodno je da bi se moglo umesto jedne bo-
ce za pritisak, koja služi koliko za snab-devanje uključivača svežim mediumom za gašenje, toliko za držanje ponovno dob;-jenog tečnog mediuma za gašenje, upotre-biti dve odvojene boce za pritisak od kojih jedna napaja uključivač, a druga samo prima ponovno dobijen medium za gašenje. Opisano i naslikano uređenje ima pre-imućstvo u najvećoj jednostavnosti i pouzdanosti rada.
Radi čišćenja gasa ugljene kiseline od oksida ugljene kiseline i sličnog mogu se predvideti podesne naprave da se ovi odvajaju.
Napred opisani pronalazak ima naspram već poznatim uključivačima visokog dejstva sledeča važiu preimućstva. Jakim hlađenjem gasa koji opkoljava uključiva-čeve kontakte proizvodi se znatno jače strujanje za oduvavanje i povisivanje pritiska u prostoru za isključivanje, nego što je to moguće pri normalnoj temperaturi. Pr: tome ne igra ulogu napon i vrsta struje koja se dovodi u uključivač, pošto dejstvo uključivača zavisi samo od količine toplote sadržane u iskri. Nasilno zatvorenom komorom za pritisak i konstantnim obrazovanjem pritiska omogućuje se gašenje iskre i kad se obrazuje vrlo mala iskra, protivno od dosad poznatih uključivača na gas i na vodu, pošto se i pri malom dovođenju toplote proizvodi jače strujanje gasa. Ako se kao medium za gašenje upotrebi gas ugljene kiseline, onda se znatno nadmašuje sposobnost gašenja naspram vazduhu, vodi odn. vodenoj pari, jer je odlično dejstvo ugljene kiseline u tehnici gašenja požara dovoljno poznato.
Kod celog raspoređenja uključivača izlišno je postrojenje za sabijen gas ili kompresor i pripadni ventil: i aparati.
Patentni zahtevi.
1.	Električni uključivač, čija je iskra prekidanja izložena vazdušncj ili gasnoj struji proizvedenoj od same iskre, naznačen time, što je radi pojačanja strujanja vazduš-na ili gasna struja pre nego što ona dopre do uključivačevih kontakta podvrgnuta jakom hlađenju.
2.	Električni uključivač po zahtevu 1, naznačen time, što je nekii proizvođač hladnoće (isparivač neke mašine za hlađenje, led, ugljena kiselina ili slično), koji je određen za hlađenje vazdušne struje, smeš-ten blizu prekidnog mesta uključivača.
3.	Električni uključivač, kod kog je u komori za pritisak koja je u otvorenoj vezi sa prekidnim mestom uključivača, smeš-teno drugo prekidno mesto, prema zahtevu 1, naznačen time, što je neposredno naspram prekidnom mestu uključivača tako
udešeno neko mesto za izlaženje vazdu-ha odn. gasa iz komore za pritisak, da po-visivanje pritiska koje nastaje zbog obrazovanja iskre na prekidnom mestu smeš-tenom u komori za pritisak proizvodi na tom izlaznom mestu strujanje vazduha odn. gasa koje je upravljeno ka prekidnom mestu uključivača, a koje podupire strujanje vazduha ili gasa proizvedeno od same iskre prekidanja u uključivaču.
4.	Električni uključivač prema zahtevu 3, naznačen time, što je na strani komore protivnoj od otvora za izlaz vazduha sme-šten neki zatvarački organ (ventil ili kapak) koji se automatsk. zatvara pod višim pritiskom koji nastaje u komori a protivu dejstva neke opruge ili sličnog.
5.	Električni uključivač prema zahtevu 3, naznačen time, što su predviđena podesna sredstva da bi se prethodno ohladila sadržina vazduha u komori koja služi za proizvodnju dopunskog vazdušnog strujanja.
6.	Električni uključivač prema zahtevu 3, naznačen time, što je u nekom prostoru, koji se nalazi ispod komore i koji se prema gore zatvaračkim organom komore može zatvoriti prema komori, smešten neki proizvođač hladnoće (sneg ugljene kiseline ili isparivač neke mašine za hlađenje i t. d.).
7.	Električni uključivač prema zahtevu 3, naznačen time, što je iznad komore ah ispod prekidnog mesta uključivača predviđen neki proizvođač hladnoće koji je smešten tako da vazduh, koji vuče iskra prekidanja, mora strujati pored njega.
8.	Električni uključivač sa gašenjem iskre prekidanja strujom sabijenog vazduha ili gasa, koja se izaziva samo povisivanjem pritiska koje je u vezi sa pojavom iskre prekidanja u komori za pritisak, prema zahtevu 1, naznačen time, što je komora za pritisak koja opkoljava prekidno mesto sa sviju strana zatvorena, osim jednog otvora za izlaz gasa koji se može nasilno zatvoriti nekim ventilom ili sličnim, i sadrži neku napravu ili masu koja izdaje hladnoću.
9.	Električni uključi vrč prema zahtevu 8, naznačen time, što su stalni kontakt prekidnog mesta i otvor za izlaz gasa na inače poznat način u međusobnom odnosu rasppređeni tako da struja sabijenog vazduha ili gasa koja se obrazuje pri otvaranju zatvaračkog organa pri napuštanju komore mora strujati uz stalni kontakt.
10.	Električni uključivač sa gašenjem iskre prekidanja strujom sabijenog gasa, prema zahtevu 1, naznačen time, što je komora za pritisak, koja je osim jednog ili više nasilno pokretanih zatvaračkih organa
sa sviju strana zatvorena, spojena sa nekim rezervoarom za sabijen gas, na pr. sa bocom ugljene kiseline, preko neprestano otvorenog redukcionog ventila.
11.	Električni uključivač prema zahtevu 10, naznačen time, što j,e rezervoar za sabijen gas koji je ispunjen tečnom ugljenom kiselinom priključen sa izlaznim otvorom prema dole uz spfojni vod snabde-ven piskom (diznom) koj; vodi u komoru za pritisak.
12.	Električni uključivač sa klipom koji ubrzava kretanjo otvaranja pokretnog uk-Ijučivačevog kontakta prema zahtevu 3, naznačen kanalima udešenim u zidu kpmo-re za pritisak, koji polaze sa nekog mesta iz unutrašnjosti komore za pritisak koje je udaljeno od prekidnog mesta uključivača pa opet se završavaju u komori za pritisak na mestu bližem prekidnom mestu, pri čemu je taj klip namešten tako na pokretnom kontaktu da on u zatvorenom položaju uključivača prekriva završetke kanala koj: leže najbliže prekidnom mestu a otkriva ih za vreme kretanja za otvaranje uključivača.
13.	Električni uključivač prema zahtevu 12, naznačen time, što deo klipa koji služi za vođenje klipa u komori za pritisak dopire toliko u deo unutrašnjosti komore za pritisak koji je najbliži prekidnom mestu uključivača, da se završetci kanala koje prekriva taj deo klipa tek onda otkrivaju pošto klip pređe već jedan deo svog puta u smislu otvaranja uključivača.
14.	Električni uključivač prema zahtevu 12, naznačen time, što su kanali na svojim završetcima koj: su najbliži prekidnom mestu uključivača upravljeni tako koso ka u-nutrašnjosti da se gas koji izlazi iz kanala upravlja na iskru prekidanja.
15.	Električni uključivač prema zahtevu 12, naznačen time, što je klip na svojoj strani okrenutoj prekidnom mestu udešeu kao otvoren sadržač za držanje neke mase (na pr. snega ugljene kiseline) koja isparu-je i pri tome izdaje hladnoću.
16.	Električni uključivač prema zahtevu 15, naznačen time, što je onaj deo zida komore za pritisak, koji nosii stalni uključi-vačev kontakt i pri zatvorenom uključivaču zatvara unutrašnjost komore za pritisak prema unutrašnjostii zatvaračkog organa, snabdeven uzanim bušotinama koje omogućuju postepeno izjednačenje pritiska između oba prostora.
17.	Električni uključivač prema zahtevu 15, naznačen time, što je klipov tanjir snabdeven uzanim bušotinama koje omogućuju postepeno izjednačenje pritiska između o-baju delova unutrašnjostii komore za pritisak koje razdvaja klip.
18.	Postupak za pjonovno dobijanje ugljene kiseline kod uključivača prema jednom od zahteva 1—17, kod kog se iskra prekidanja gasi ugljenom kiselinom, naznačen time, što se ugl jena kiselina oduzima iz uključivača u gasnom stanju pa se vezuje uz neko adsorpciono sredstvo pa se potom dovođenjem toplote opet odvaja od adsorpcionog sredstva, u nekom kondenzatoru pretvori u tečnost pa se u tečnom stanju odvodi u neki rezervoar.
19.	Uređenje za izvođenje postupka prema zahtevu 18, naznačeno time, što se sud u kome se ugljena kiselina adsorbuje i isteruje može prema uključivaču zatvoriti
automatskim ventilom koji kad vlada viši pritisak u adsorpcionom sudu zatvara ovaj sud prema uključivaču ali kad vlada ume-ren viši pritisak u uključivaču otvara vezu između uključivača i adsorpcionog suda a kad nastane u uključivaču visoki pritisak zbog iskre prekidanja opet zatvara vezu između uključivača i adsorpcionog suda.
20.	Uređenje prema zahtevu 19, naznačeno time, što rezervoar za pritisak, u koji rdlazi ponovno dobijena ugljena kiselina pretvorena u tečnost, istovremeno sačinjava rezervoar iz kog se uključivač snab-deva ugljenom kiselinom.
Adpatenf’broj 9883.

. V.*>	«.





. 1.3

■!r	v •	.- % s
' ' V
v’;;	; - V. •
■■ V	!



' J

■	. ■" v ■	'	•’ ■■■
' ;-t	• s,-	,■•
• • ' '
:	•	'	*; * x>'
■ • '
::
-ri r.
■n

■ ■
■



.i' ■
■'"v-



‘■'■••v.	......................................... i '






.


*.< 'V'. * ~ ' I.. v. ■ -V > •.
1*.

".v.

' , • :








i •'
i >
' '





•*
■ •h



'.


F
: . ./V
: ’	■ i ‘	■

b








Ć£j









;> ->'V'
* .•



'
' •. '

'	• ,	r-~
J

sm V;-
v.
■ - •vr -
' ^	**,y





1i




:; ■ *







/ K

v


■-






.
■- !■ \ >

' * ■ •
r-i".


'


• m Mm
V v.
.
- / “'•*	> IM« ■« >
■' '
‘j ■
’
'V¥'t	:>
' ■	'”’•> ■ V'
i i' r	i


f
\















'■v: i'








’’ ■. ; .









■>„
. i




' '




V


v
,


.

7 ■	/ ’ ^ •

■



■■ '■ ' " ■
:














\
•!
1 ■
■ ■







■
;




i .. 1
„ •	V.,
'J
■1





C' • ■; ■


X
/vir. 7
80





■ ■‘v-

>






s’

, ,
r
:1;;. .
i .


" ;
••



s'
' C













*..........
••. •, •.■••• , •.»
: -	'....V:'-	•/ * -

'