Slavistična revija (http://www.srl.si) je ponujena pod licenco Creative Commons. priznanje avtorstva 4.0 international.
195
UDK 050.488Zabavnik Srpskih novina:94(=163.6)"1914/1918" Milivoj Nenin, Zorica Hadžic Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu neninlok@yahoo.com, zorica_hadzic@yahoo.com
SLOVENCI U KRFSKOM ZABAVNIKU
U ovom radu se prati »slovenačko pitanje« (konstituisanje buduce države Slovenaca, Hrvata i Srba) krajem Prvog svetskog rata, kao i prisustvo slovenačkih autora u krfskom Zabavniku i njihov doprinos rešavanju »slovenačkog pitanja«.
Ključne reči: krfski Zabavnik, Prvi svetski rat, Fran Radešček, Janko Lavrin, Vladislav Fabijančic, Bogumil Vošnjak, Niko Županic, Rade Zaplotnik
In this work, the so-called "Slovenian question" is examined in more detail, i.e., the intended creation of Kingdom of Slovenes, Croates, and Serbs, after the Great War as reflected through the presence and contribution of Slovene authors in the newspaper supplement Zabavnik and their involvement in the resolution of the Slovenian question.
Keywords: Corfu's newspaper supplement Zabavnik, the Great War, Fran Radešček, Janko Lavrin, Vladislav Fabijančic, Bogumil Vošnjak, Niko Županic, Rade Zaplotnik
U krfskom Zabavniku, dodatku Srpskih novina, Srbi su se, prirodno, više vezali za umetnost, a manje za politiku i političare. No, postoje izuzeci. Jedan od tih izuzetaka bio je i nekrolog Gigi Geršicu, članu Glavnog odbora Radikalne stranke, koji je umro u Beogradu 8. marta 1918. godine (Miloševic 1918: 24). Bio je i naučnik i političar; čak je i više puta bio Ministar pravde i prosvete. Bio je profesor čija su predavanja bila dobro posecena. (Predavao je dva predmeta: Rimsko pravo i Medunarodno pravo.) Ali, nama je u ovoj priči bitno da je Giga Geršic radio na ujedinjenju Srba, Hrvata i Slovenaca, i da pisac nekrologa, Raša Miloševic, žali što Giga Geršic nece dočekati da se taj san o ujedinjenju ostvari. A to ostvarenje sna je, u trenucima dok se piše ovaj nekrolog, izvesno.
Taj nekrolog, koji unekoliko odudara od ostalih nekrologa u krfskom Zabavniku, podstakao nas je da pogledamo koliko je u krfskom Zabavniku bilo prisutno »slovenačko pitanje«, i uopšte slovenačka kultura i slovenački autori.
Ali, krenimo redom. Krfski Zabavnik je izlazio kao dodatak Srpskih novina od 2. aprila 1917. do 15. oktobra 1918. godine. Pojavilo se ukupno osamnaest brojeva. No, kao sastavni deo Zabavnika posmatramo i nulti broj (ili pilot broj), koji je imao istu odrednicu kao i Zabavnik - dodatak Srpskih novina - i koji se pojavio 1. januara 1917. godine. Ispravljamo, dakle, leksikonsku odrednicu iz Jugoslovenskog književnog leksikona (II, dopunjeno izdanje, Novi Sad, 1984), u kojoj piše da se pojavilo sedamnaest brojeva. Ali, još jedna greška se potkrala u pomenutom Leksikonu. Naime, nisu samo srpski i hrvatski pisci saradnici krfskog Zabavnika - vec se kao redovni saradnici pojavljuju i slovenački pisci. Ispravljamo znači još jednu grešku - uz zanimljivu napomenu da od svih slovenačkih saradnika krfskog Zabavnika, Jugoslovenski književni leksikon nije zabeležio nijedno jedino ime.
196
Slavistična revija, letnik 64/2016, št. 2, april-junij
Važno je i reci da je urednik krfskog Zabavnika bio Branko Lazarevic - čovek koji je bio pripreman za urednika Srpskog književnog glasnika; a opštepoznato je koliko je Glasnik pametno i lepo posredovao izmedu književnosti južnoslovenskih naroda.
Prvi slovenački autor, koji saraduje u krfskom Zabavniku jeste Fran Radešček (1886-1968), novinar (časnikar, kako piše u slovenačkim enciklopedijama). Zanimljivo je da je Radešček - u pilot broju dodatka Srpskih novina - potpisan kao autor teksta Srpska narodna pesma, a zapravo je samo prevodilac (sa nemačkog jezika), koji je ispred prevoda napisao ukupno četiri reda - iz kojih saznajemo da je nemački naučnik Feliks Štesinger, u podlistku Frankfurtskih novina, o srpskoj narodnoj pesmi, napisao vrlo laskavu ocenu. To je jedini slučaj da se prevodiocu pripisuje prevedeni tekst -kasnije se u Zabavniku jasno odvajaju prevodioci od autora priloga, što se jasno vidi u pilot broju iz 1917. godine. Bibliografija krfskog Zabavnika objavljena u Književnoj istoriji, otuda taj tekst pripisuje Radeščeku (Janic 1978: 315-33).
Fran Radešček je jedan od najredovnijih saradnika krfskog Zabavnika. A saradivao je najpre kao pesnik. Objavio je sedam pesama (Že tretjič pod križem, V izgnanstvu, Intermezzo, Slovan - na dom, Oživljene nade I-III), i potpuno se uklopio u poeziju saradnika krfskog Zabavnika. I tu je u prvom planu Prvi svetski rat i narod bez domovine. Ali, ono po čemu se Radešček razlikuje od srpskih saradnika jeste to što vec u prvoj pesmi pominje ujedinjenje Slovenaca, Srba i Hrvata.
Slovenci vsi in Srbi in Hrvatje v kraljevstvu prosti združe se kot bratje.
Pesme objavljuje na slovenačkom jeziku - ali cirilicom; mada su naslovi pesama doneti latinicom. (Jasno je da je štamparija koja je štampala Zabavnik imala i latinična slova.) U krfskom Zabavniku slovenački jezik je zastupljenjedino u poeziji. Očigledno je, na primer, da je uredništvo moglo objaviti tri dela pesme Oživljene nade u jednom istom broju - ali, verovatno je bilo važno imati slovenački jezik u više brojeva.
Ne samo kao pesnik i prevodilac, Fran Radešček se oglasio i kao kritičar - u rubrici Beleške. Prikazao je knjigu novela Ivana Cankara Za krstom u prevodu Vladislava Fabijančica (1894-1950), a u izdanju Biblioteke jugoslovenske književnosti, u Ženevi 1917. godine (Radešcek 1918: 22). Posle pohvala upucenih prevodiocu, Radešček ističe rodoljublje Ivana Cankara i protivi se jednostranom tumačenju da je Cankar pesimista. Tekst je snažno socijalno obojen, a podvlači se i da je Cankar propovedao propast Austrije i ujedinjenje Jugoslovena. Da je sin srecnijeg naroda, kaže Radešček za Cankara, stao bi u red Dostojevskog, Emila Zole, Gorkog.
Zato, kako 'jugoslovenskoj književnosti', tako i g. Fabijančicu, treba čestitati na izboru jednog od najboljih slovenačkih pesnika i pisaca, sa kojim treba da se upoznaju, ne samo jugoslovenska inteligencija, vec i široki slojevi naroda. Neka ova mala knjižica, najzad, još više utvrdi naše zajedničke srodničke veze.
Pre nego što ispratimo posredno prisustvo Vladislava Fabijančica u krfskom Zabavniku (o njemu pišu, ne piše on), dovršimo priču o slovenačkoj poeziji. Pored Radeščeka, jedini slovenački pesnik koji saraduje u Zabavniku, jeste Janko Lavrin (1887-1986).
Milivoj Nenin, Zorica Hadžic: Slovenci u krfskom Zabavniku
197
U trečem broju Janko Lavrin objavljuje pesmu Na Golgoti iz serije Albanski soneti (Lavrin 1917a: 4-5).1 Pesma je iz 1915. godine i potpuno je u duhu srpskih pesnika: čak se i Marko Kraljevič poziva da ustane. Pod naslovom Iz serije Albanski soneti, Janko Lavrin če u petom broju objaviti još jedan sonet - ponovo na slovenačkom jeziku i ponovo čirilicom (Lavrin 1917b: 7). (Tu se pominje novi Izrael bez domovine.)
Vladislav Fabijančič se prvi put pominje u šestom broju, u rubrici Književne beleške (Anonim 1917c: 15). Reč je o pominjanju njegove brošure O Sloveniji i Slovencima, koju je objavila Jugoslovenska omladina u Ženevi. Citiramo belešku u celosti:
Ova brošura je predavanje koje je g. Vladislav Fabijančič držao u Ženevi, meseca jula ove godine, u Narodnom domu. Brošura je puna statističkog, istorijskog i etno-grafskog materijala o Slovenačkoj. Na kraju brošure, pisac je naveo nekoliko govora slovenačkih poslanika (Dr Antuna Korošeca, Dr Ravnihara, Dr Benkoviča i drugih), i izvadaka iz slovenačkih novina (Slovenski narod, Slovenci i drugi) iz kojih se vidi lepo držanje slovenačkih poslanika u pogledu Ujedinjenja.
(Uzgred, u istom broju, u istoj rubrici zabeležena je pojava knjige P. A. Lavrova Slovenačko pitanje, koja je objavljena u Petrogradu 1917. godine (Anonim 1917č: 16). Lavrov je profesor Petrogradskog univerziteta i u brošuri, koja ima 102 strane, donosi istoriju Slovenaca. Pri kraju se pominje jugoslovenski pokret i nada pisca knjige, da Italija neče praviti smetnje ujedinjenju Srba, Hrvata i Slovenaca - jer če joj Jugoslavija »biti dobar sused, a ne opasan takmac«).
Vladislav Fabijančič se pominje i u petnaestom broju, ponovo u rubrici Beleške (Anonim 1918: 30), i ponovo citiramo belešku u celosti:
Počela je da izlazi u Ženevi 'Slovenačka biblioteka' pod uredništvom g. Vladislava Fabijančiča. U prvoj svesci, sam urednik, pod gornjim naslovom [Les deux Yugosla-vies] raspravlja projekte pangermanista i projekta savezničkog. U prvom delu brošure, pošto je iznesen pangermanski plan, iznosi se sva opasnost ostvarenja tog plana za bu-duču Evropu. U drugom delu, glavnom delu brošure, iznosi se demokratski saveznički projekat o ostvarenju Jugoslovenske države koja če biti odbrana životnih interesa sve-tske demokratije na jugo-istoku Evrope.
Dakle, Vladislav Fabijančič nije bio saradnik krfskog Zabavnika, ali se o njegovom prevodilačkom, uredničkom i spisateljskom radu piše. Jednostavno, Zabavnik je pratio njegov rad.
Prvo ozbiljnije prisustvo »slovenačkog pitanja« dogodilo se več u drugom broju. U rubrici Književne beleške prikazane su dve knjige Bogumila Vošnjaka (18821954). Prvo je prikazana knjiga Bedem protiv Nemačke, u kojoj s faktima socijalne nauke dokazuje našim saveznicima Englezima, potrebu da se stvori ujedinjenjem južnih Slovena jedna brana nemačkom Drang nach Oster-u, čiji je zamišljeni kraj kod Persijskog zaliva (Anonim 1917a: 16).
Engleski časopis Observer u broju od 27. maja ove godine donosi prikaz pod naslovom Princip narodnosti. Iz tog prikaza saznajemo da su Slovenci mali narod,
1 Uzgred, Janko Lavrin je jedini slovenački pisac (saradnik krfskog Zabavnika) o kome podatke donosi (nedovršeni) Leksikon pisaca Jugoslavije, knjiga III, K - LJ, Novi Sad 1987. godine. Ni tu se ne pominje njegova saradnja u Zabavniku.
198
Slavistična revija, letnik 64/2016, št. 2, april-junij
najzapadniji ogranak jugoslovenske rase i najstarija slovenska podanica Habsburškog carstva. Britanski narod slabo poznaje ovaj seljački narod u kojem je princip demokratije u najvecoj opasnosti.
O samom Vošnjaku znamo da je bio profesor na Zagrebačkom univerzitetu; posle nekoliko meseci u austrijskoj vojsci otpušten je i konačno je stigao u Englesku. U Engleskoj je radio za stvar saveznika. »Ideja o nezavisnoj Jugoslaviji je počela da se kristalizuje u britanskim simpatijama kasnije nego u kontinentalnoj Francuskoj, gde je javno mnjenje o ovom predmetu bolje informisano«. Najveci značaj ove knjige Bogumila Vošnjaka je baš u tom upoznavanju britanskog javnog mnjenja sa slovenačkim pitanjem. Jedina sporna tačka koju je potrebno rešiti jeste moguc nesporazum izmedu nove države i Italije.
Prikaz se završava rečima samog pisca koje je Evening News od 21. maja preneo, obracajuci se engleskom javnom mnjenju:
Može li biti isključen jedan mlad narod (Slovenci), kojeg je cela duša i egzistencija jedan živi protest protiv Germanstvu, od ove sretnije, na novo stvorene Evrope buducnosti.
Druga knjiga koja je prikazana, napisana je isto tako na engleskom jeziku i ima naslov: Carstvo na umoru (Anonim 1917b: 16).2 Ta knjiga je zapravo poziv Engleskoj da sledi Francusku u jasnoj koncepciji o apsolutnoj potrebi da se podeli Austrija u slučaju pobede! Poslednja rečenica ovog prikaza - koji je zasnovan na rečima samog pisca, Bogumila Vošnjaka - jeste: »Ne potpomažimo dakle propale sile, nego dajmo života energijama koje se bude i niču u potištenim slovenačkim narodima«.
Uzgred, Bogumil Vošnjak je bio član Jugoslovenskog odbora u Londonu. Pre prikaza ove dve knjige Bogumila Vošnjaka, pojavio se i jedan neobičan prikaz. R. J. M. je napisao knjigu Jugoslavija, koju je štampao u Solunu 1917. godine. Pisac beleške je potpisan slovom P. Tek pri kraju teksta saznajemo prezime pisca knjige - Mitic; a vec smo na početku teksta saznali da je pisac umro nekako u isto vreme kada se knjiga pojavila. O teškocama na koje je autor nailazio svedoči nam pasus koji govori više o želji autora negoli o ostvarenju.
A dobra i lepa namera odmah se vidi: uvod u Jugoslaviju čine tri himne našeg troimenog naroda. Ali je oskudica materijala bila i suviše velika i ostali deo knjige nije u tome pogledu zadržao srazmeru, koja bi odgovarala piščevoj želji. Književnost Hrvata i Slovenaca zastupljena je samo jednim pasusom iz R. Katalinica Jeretova [...] Taj nedostatak morao se nečim nadoknaditi: ta je želja naše omladine za jedinstvom naroda izražena u manifestu ujedinjenja srpsko-hrvatsko-slovenačke omladine u Ženevi (P 1917: 16).
O Slovencima, očito, kao ni Englezi, ni Srbi nisu mnogo znali. Upoznavanje kao da je počelo tokom Prvog svetskog rata.
Vec u narednom, trecem, broju to upoznavanje je nastavljeno. Krfski Zabavnik donosi odlomak iz knjige Bogumila Vošnjaka Carstvo na umoru, pod naslovom Slovenci (Vošnjak 1917a: 11-13). Vošnjak odsečno piše:
Slovenci su pored Hrvata i Srba treci faktor u Jugoslovenskom nacionalnom ujedinje-nju. Srbi, Hrvati i Slovenci su jedna ista rasa, imaju isti jezik; oni su jedan isti narod,
2 U pomenutoj Bibliografiji krfskog Zabavnika (Janic 1978: 315-33), redosled ova dva prikaza je pogrešno napisan.
Milivoj Nenin, Zorica Hadžic: Slovenci u krfskom Zabavniku
199
koga je kobna prošlost razdelila. Oni teže da budu ujedinjeni zajedno sa Srbijom u jednu nacionalnu državu.
I sada se Vošnjak vrača u prošlost i bavi se istorijom Slovenaca. (Nameče se zaključak da su Germani za Slovence bili ono što su za Srbe bili Turci) Znamo da je knjiga Carstvo na umoru objavljena na engleskom jeziku; medutim, očito je da Bogumilu Vošnjaku prevodilac nije bio potreban.
U petom broju ponovo imamo tekst Bogumila Vošnjaka. Jedna glava stare slovenačke demokratije je verovatno odlomak iz knjige Carstvo na umoru; ali nam se
0	tome ne daju podaci (Vošnjak 1917b: 10-13).
Vrača se Vošnjak duboko u prošlost i govori o tome kako su Slovenci več početkom Srednjeg veka bili hrabri borci za političku nezavisnost. I opisuje nam jednu neobičnu ceremoniju: instalaciju slovenačkih vojvoda i odavanje počasti na Gosposvetskom polju u blizini Celovca u Koruškoj. Ta ceremonija je imala dva dela: instalaciju na vojvodski kamen i odavanje vernosti pred vojvodskom stolicom.
A smisao te ceremonije - koja se odigrava pod otvorenim nebom - jeste da ljudi biraju poglavara po svojoj želji i volji i da zadržavaju pravo na pobunu - ukoliko vojvoda ne ispuni očekivanja. Tu se zapravo zaključuje ugovor izmedu seljaka i vojvode - a čitav ritual je na starom slovenačkom jeziku! Naravno, seljak je centar ceremonije i on je predstavnik naroda... Ta ceremonija izumire početkom XIX veka, a vojvodski seljak (onaj seljak koji ustupa vlast vojvodi) nije više iz reda najmočnijih seljaka (koji če podsečati vojvodu čija je vlast stanja). več je vojvodski seljak, na kraju, slep i siromašan! I precizno beleži Vošnjak:
Tragedija vojvodskog seljaka jeste tragedija slovenačkog naroda«. Ali, ističe Vošnjak snagu slovenačkog naroda: »Politički duh, koji je sačuvao ovo čudo gradanske slobode, bio je uvek jak i neustrašiv.«
Jeste vojvodski seljak mrtav, ali je njegov narod sačuvao veru u svoju istorijsku misiju. Jedan od sigurno najzanimljivijih tekstova objavljenih u krfskom Zabavniku -ne mislimo pritom samo na priloge slovenačkih autora (Očito, Vošnjak je »najzreliji« od svih slovenačkih sardnika krfskog Zabavnika.)
Ali, Vošnjak nije najplodniji od slovenačkih saradnika krfskog Zabavnika. To je sigurno Niko Županič (1876-1961), političar, etnolog i antropolog, koji se prvi put javlja več u trečem broju (županič 1917a: 8-11). Naslov njegovog teksta je Kosovo i potpuno je u dosluhu sa vremenom. Tekst je informativnog karaktera; nudi se geografski opis Kosova, ali i opis kosovskog boja; ističe se i šta Kosovo znači za jugoslovenske narode. Isto tako se prati i aktivnost Jugoslovenskog odbora vezana za Kosovo; Vidovdan je proglašen za narodni praznik Srba, Hrvata i Slovenaca. Rodoljubiva nota je izražena: stvar je u tome da če se južnoslovenski narodi osloboditi od austro-ugarskog jarma i biti ujedinjeni u demokratskoj državi. Županič odsečno piše:
Nije več daleko dan kad če biti krvoločan Nemac poražen, i kad če mučenica Srbija ovenčana vencem pobede pohrliti do Zagreba i Ljubljane i zasaditi barjak slobode na vrh snežni Triglava, barjak naše buduče države: Srba, Hrvata i Slovenaca.
Sve vreme piše o istom narodu »trojakog imena«. Ono što je pikantan detalj jeste i to da kad nabraja imena gradova u kojima če se slaviti Vidovdan - pominje
1	Pečuj.
200
Slavistična revija, letnik 64/2016, št. 2, april-junij
Vec u šestom broju, na udarnom mestu, pojavice se »geografski« tekst: Severo-zapadna granica Balkanskog poluostrva (Županic 1917b: 1). Jasno je zbog čega je taj tekst baš na početku Zabavnika - u pitanju je buduca država. Uhvatio se Niko Županic za tezu austrijsko-nemačkih socijalista (»Balkan balkanskim narodima«) i prati zapadne granice i balkanskog poluostrva i buduce države. Jeste ovde geografija u prvom planu - ali je sve to u funkciji nove države.
A onda nekoliko meseci nema Nika Županica u krfskom Zabavniku. Tek u četrnaestom broju pod naslovom Znameniti Jugosloveni piše o Franji vitezu Miklošiču (Županic 1918a: 12-13). Očito je da je Niko Županic pisao za neki anglo-saksonski list i da je želeo da upozna svet sa znamenitim Jugoslovenima; medutim, tekst o Franji Miklošicu lepo se uklopio i u krfski Zabavnik. Naime, životni i stvaralački put Franje Miklošica uokviren je tadašnjim trenutkom. A to je najpre priča o jugoslovenskom narodu.
Slovenci su 1913. godine, u Ljubljani, nameravali da proslave stogodišnjicu rodenja svog najslavnijeg sina - sa svim južnoslovenskim narodima. Medutim, Srbija je bila učesnik Balkanskih ratova te 1913. godine, pa je proslava pomerena za avgust 1914. godine. A onda je Prvi svetski rat pomerio i taj datum.
Niko Županic Franju Miklošica posmatra kao jednog od patrijarha slovenske filologije, koji je nastavio ono što su počeli Josip Dobrovski i Jernej Kopitar. Ali je isto tako važno da je Miklošic iza sebe ostavio naslednika - Vatroslava Jagica. Niko Županic o Miklošicu piše kao osnivaču komparativne gramatike slovenskih naroda. Ali, ističe i da se bavio leksikografijom, etimologijom, morfologijom i fonetikom. Zanimali su ga i turski elementi u jezicima naroda na evropskom jugoistoku. Jedan tekst u kojem se preplicu životni i stvaralački put Franje Miklošica; i koji je opravdao naslov: Znameniti Jugosloveni. Naravno, na kraju teksta se podvlači da je Miklošic bio patriota - vatren slovenski nacionalista. Tekst je pisan 1918. godine u Londonu.
Interesantno je daje o Kosovu u krfskom Zabavniku najviše pisao baš Niko Županic. Posle teksta koji smo vec pomenuli, opisao je i proslavu Vidovdana u Engleskoj. U broju šesnaest Niko Županic je objavio tekst Tragedija i nada Jugoslovena povodom Vidov-dana 1918 u Engleskoj (Županic 1918b: 1-2).
Posle podsecanja na ono što se dogodilo na Vidovdan 1389. godine i opisa žrtvovanja Srbije, koje je imalo kobne posledice ne samo po istoriju Srbije, vec i po južnoistočnu i Srednju Evropu, Niko Županic pominje najveci spomenik tom porazu - grandiozan »Kosovski hram« Ivana Meštrovica.
Dalje piše o tome kako je srpska narodna crkva svake godine na taj dan priredivala božju službu i molila se za pokoj duše kosovskih junaka. Državna vlast, pak, tog dana je u počast kosovskih junaka priredivala vojničke parade i svečanosti. Starci i pastiri u planinama, koji nisu mogli prisustvovati ni službi božjoj ni vojničkim paradama, uzimali su u ruke gusle i pevali pesme o caru Lazaru.
I sve je to bilo tako do 1915. godine i do novog Kosova za srpski narod. Godine 1916. u Francuskoj je odreden »Srpski dan« i u svim školama se govorilo o požrtvovanim borbama Srba sa neprijateljima hrišcanske vere. Prošle godine (a Županic to piše, rekli smo, 1918.), na ulicama Londona i Pariza prodavale su dame na ulicama božur cvece (simbol Srbije) u korist Crvenog krsta.
Milivoj Nenin, Zorica Hadžic: Slovenci u krfskom Zabavniku
201
I pokušava Niko Županic da objasni taj psihološki paradoks: zbog čega se slavi dan svoga poraza. Odgovor je jednostavan: otuda što su ideali srpskog seljaka iznad političkog oportunizma. Plemenita žrtva je ostavila veci utisak nego sve pobede u istoriji. (A taj narod je vaspitan na narodnoj poeziji, koja veliča požrtvovanost za veru, za domovinu, i za prijateljstvo.)
Poredi na kraju cara Lazara sa srpskim kraljem Petrom i kaže da je zadnja katastrofa Srba od 1915. godine drugo Kosovo. Ali, sada postoji nada... »Ceo jugoslovenski narod nosi danas na svojoj glavi mučeničku krunu cara Lazara, ali mi se nadamo, da nije daleko ono vreme, kad ce mesto ove trnove krune zasijati zlatna kruna slobodne Jugoslavije«.
I odmah posle uvodnog teksta, Niko Županic objavljuje odlomak iz govora, koji je držao godinu dana ranije u hotelu Savoja: Jugosloveni behu i biče opetjedno (Županic 1918c: 2). (Po tome da je u pitanju govor vidi se i po umecima u zagradi - kad publika želi da podrži govornika, onim: »Živeo!«)
Objašnjava Niko Županic otkuda to da se za Slovence ne zna - prvi razlog je to što su odavno izgubili svoju državnu samostalnost. A sa druge strane svet brka Slovence sa Slavoncima i Slovacima. No, za vreme rata mnogo je učinjeno za slovenačko ime. I tu najpre ističe Ministra Čedu Mijatovica. (Čak je pomenuo Slovence pre Srba i Hrvata - bez obzira na Krfsku deklaraciju koja govori o Kraljevstvu Srba, Hrvata i Slovenaca.) Tu se sad čulo: »Živeo Čeda Mijatovic!«
Posle toga ide istorijski opis Slovena i uzvik: »Živelo Slovenstvo!« Počinje onda priča o buducoj državi uz usklike: »Živeli Pašic i Trumbic!« Sledeči usklik jasno govori o čemu je govornik pričao - a usklik je: »Slava caru Dušanu!«
Poslednji pasus je više nego jasan: »Braco Srbi, Hrvati i Slovenci, mi smo jedno po krvi i jeziku i prema tome nas spaja jedna jedinstvena Domovina. Istorija nas uči da smo bili nekada jedno i po imenu i u glavnom pod jednim državnim krovom, a nužda današnjeg dana i gorko iskustvo podeljenosti nam kategorički zapovedaju da postanemo opet jedno. Dao nam Bog državu od Celovca do Soluna, od Soče do Strume«. Završetak govora je propracen apalauzom.
Ali tu nije kraj tekstovima Nike Županica u ovom broju krfskog Zabavnika. Objavljuje poduži tekst (imamo u vidu dužinu tekstova u Zabavniku) pod naslovom Paleolitska i neolitska etnologija jugoslovenskih zemalja (Županic 1918č: 14-16). »Cilj ovog članka je« - citiramo Županica - »predočiti čitaocima u osnovnim linijama prve početke ljudskog života u zemljama Srba, Hrvata i Slovenaca«. Dalje od te rečenice necemo ici. Na kraju teksta piše da ce se nastaviti. I nastavak se pojavio - pod istim naslovom. Ali, sada i sa podnaslovom: II Mlade kameno doba (Županic 1918c: 12-14). Ni ovoga puta tekst nije dovršen. Najavljuje se kraj: »svršice se«. Interesantno je da se i u osamnaestom broju pojavljuje to isto: »svršice se«, posle treceg nastavka tog teksta (Županic 1918d: 16-17). Kraj teksta se u Zabavniku nije pojavio, jer, taj, osamnaesti broj, bio je poslednji broj krfskog Zabavnika.
Naša priča nije gotova. Opet se vracamo nekoliko brojeva u nazad i čitamo ono što je napisao Rade Zaplotnik (Zaplotnik 1918: 1-2). (On je još jedan od slovenačkih autora koji se pojavio na udarnom mestu: otvara dvanaesti broj tekstom Psihološko raspoloženje Slovenaca u toku rata.)
202
Slavistična revija, letnik 64/2016, št. 2, april-junij
Zaplotnik beleži vekovnu želju Slovenaca za oslobodenjem, ali i svest da to oslobodenje ne mogu izvesti sopstvenim snagama. Otuda je izbijanje svetskog rata kod Slovenaca naišlo na povoljan prijem. Tu im se otvorila mogucnost da ostvare jugoslovensku ideju. I opisuje početak Prvog rata Zaplotnik.
Kad su Slovenci poslati u rat protiv Srbije, prebeglo je na srpsku stranu više oficira i vojnika - tako da je taj slovenački bataljon bio odmah upucen na italijanski front. A objavom rata je počelo i doba strahovlade u Sloveniji. Nasilno je obustavljeno izlaženje slovenačkih političkih listova. Mnogi intelektualci su zatvarani zbog špijunaže, veleizdaje i uvrede veličanstva... Sudovi imaju pune ruke posla: osuduju se na smrt streljanjem mnogi rodoljubi.
Od svih saradnika krfskog Zabavnika o Zaplotniku se danas u Srbiji i Sloveniji najmanje zna. Leksikoni pisaca ne beleže njegovo postojanje. A upravo je on napisao najličniji tekst od svih saradnika Zabavnika - on je najviše pisao o sebi. Rat ga je zatekao u Madarskoj: odmah je uhapšen i osumnjičen kao špijun i odveden u Ljubljanu. Optužen je za veleizdaju i šest meseci je u celiji - gladan i prozebao - čekao presudu. Posle toga ga prebacuju u bolnicu. Po ozdravljenju odvode ga u odeljenje »politički nepouzdanih«, u kojem se pre njega nalazio i Ivan Cankar! (Video je natpis na zidu: »Tu je počival Ivan Cankar«.)
Oblače ga u vojničko odelo i šalju, prvo na italijanski front, a potom i na ruski front. Naposletku je uspeo da sa svojim ljudima prede na rusku stranu, bez borbe, a onda da se, kao dobrovoljac, prebaci u redove srpske vojske. (Uzgred, ni »Udruženje ratnih doborovoljaca 1912-1918« u Beogradu nema podataka o Zaplotniku!) Pojavio se 1955. godine njegov prevod knjiga brace Grim u Novom Sadu. (Ali ni Udruženje književnih prevodilaca ne beleži njegovo postojanje.)
Ali, vratimo se psihološkom raspoloženju Slovenaca; kako je rat odmicao tako se samo pojačavala narodna volja za borbom. Dakle, sve u svemu, ako se pogledaju svi prilozi slovenačkih autora, kao i njihovo pominjanje, ali i potezanje »slovenačkog pitanja«, videce se da ta grada (da je tako nazovemo) iznosi gotovo čitav jedan broj krfskog Zabavnika. Preciznije, pilot broj je imao 8 strana, a Zabavnik se pojavljivao u obimu od 16, 24, pa i 32 strane - a moguci slovenački broj bi imao obim od 20 strana - tačno toliko bi imao i imaginarni, prosečan, broj krfskog Zabavnika.
IZVORI I LITERATURA
Anonim, 1917a: Bedem protiv Nemačke od Dr B. Vošnjaka. Zabavnik 1/2. 16.
--, 1917b: Jedna knjiga Dr B. Vošnjaka. Zabavnik 1/2. 16.
--, 1917c: Vladislav Fabjančic, O Sloveniji i Slovencima. Zabavnik 1/6. 15.
--, 1917č: Slovenačko pitanje: Petrograd. 1917. Zabavnik 1/6. 16.
--, 1918: Vladislav Fabjancic, Les deux Yougoslavies. Zabavnik 11/15. 30.
Vladislav Fabjancič,1917: O Sloveniji i Slovencima (Izdanje Jugoslovenske omladine): Štamparija Jugoslovenske kulture. Zabavnik 1/6. 15.
Borde J. Janic, 1978: Bibliografija krfskog Zabavnika. Književna istorija X/38. 315-33.
Milivoj Nenin, Zorica Hadžic: Slovenci u krfskom Zabavniku
203
Janko Lavrin, 1917a: Na Golgoti (Iz serije »Albanski soneti«). Zabavnik I/3. 4. --, 1917b: Iz serije »Albanski soneti«. Zabavnik I/5. 7. Raša MiLošEvič, 1918: Giga Geršic. Zabavnik II/12. 24. P, 1917: R. J. M. Jugoslavija. Zabavnik I/2. 16.
Fran Radešcek, 1918: Ivan Cankar: Za Krstom: Novele: Preveo Vladislav Fabjančic: Izdanje Biblioteke Jugoslovenske književnosti: Ženeva 1917. Zabavnik II/9. 22.
Bogumil VoŠNJAK, 1917a: Slovenci. Zabavnik I/3. 11-13.
--, 1917b: Jedna glava stare slovenačke demokratije. Zabavnik I/5. 10-13.
Rade Zaplotnik, 1918: Psihološko raspoloženje Slovenaca u toku rata. Zabavnik II/12. 1-2.
Niko ŽuPANič, 1917a: Kosovo. Zabavnik I/3. 8-11.
--, 1917b: Severo-zapadna granica Balkanskog poluostrva. Zabavnik I/6. 1. --, 1918a: Znameniti Jugosloveni. Zabavnik II/14. 12-13.
--, 1918b: Tragedija i nada Jugoslovena povodom Vidov-dana 1918 u Engleskoj. Zabavnik II/16. 1-2.
--, 1918c: Jugosloveni behu i bice opet jedno. Zabavnik II/16. 2.
--, 1918č: Paleolitska i neolitska etnologija jugoslovenskih zemalja. Zabavnik II/16. 14-16.
--, 1918c: Paleolitska i neolitska etnologija jugoslovenskih zemalja. II Mlade kameno doba. Zabavnik II/17. 12-14.
--, 1918d: Paleolitska i neolitska etnologija jugoslovenskih zemalja. Zabavnik II/18. 16-17.
POVZETEK
Slovenci, slovensko vprašanje, zgodovina Slovencev in tudi slovenska kultura nasploh so med prvo svetovno vojno močno prisotni v krfskem Zabavniku, ki je kot dodatek Srpskih novina izhajal mesečno od aprila 1917. do oktobra 1918. leta. Najpomembnejša slovenska avtorja Bogumil Vošnjak in Niko Županic sta zavezniški in srbski javnosti istočasno predstavljala slovensko vprašanje, pravzaprav nujnost vzpostavljanja Kraljevine Srbov, Hrvatov in Slovencev. V kontekstu vzpostavljanja meja nove Evrope slovenska avtorja zagovarjata tezo nemških socialistov, da bi Balkan moral pripasti balkanskim narodom - temu je namenjeno tudi natančno beleženje zahodnih meja Balkanskega polotoka.
Dejstvo je, da je bil slovenski jezik zastopan samo s poezijo (Fran Radešček in Janko Lavrin). Krfski Zabavnik je spremljalo tudi prevajalsko in uredniško delo Vladislava Fabijančica, s čimer je bila slovenščina posredno prisotna. Pomembno mesto je v eni od številk krfskega Zabavnika dobil pozabljeni Rade Zaplotnik, ki
204
Slavistična revija, letnik 64/2016, št. 2, april-junij
je spregovoril o psihološkem razpoloženju Slovencev med veliko vojno. Preprosto, Slovenci se niso želeli boriti proti Srbiji in so množično prehajali na srbsko stran. Slovenski avtorji so pisali tudi o Kosovu, v spomin so priklicali Kraljeviča Marka, pisali so o demokraciji slovenskih kmetov v srednjem veku ipd. To je tudi v opreki s predstavo v srbski literarni vedi, da so bili v krfskem Zabavniku prisotni samo srbski in hrvaški pisci.