STROJNI KURJAČ
Гласник Удружења Ложача Државних Железница и ћродова'у’ Београду
Glasnik Udruženja Ložača Državnih Železnica i Brodova u Beogradu. — Glasilo Udruženja Kurjačev Državnih'Železnic in Brodov v Beogradu.’
Kancelarija Udruženja i redakcija lista nalaze se pri ložionicl državnih železnica Beograd. Čekovni račun br. 56551.
				=ггт-т	:						
ГОД. XI	Излази 12 пута у години. Поједини број 1 д и н a р Годиш. претплата 12 дин.	Izlazi 12 puta u godini Pojedini broj 1 dinar Godiš, pretplata 12 din.	Ishaja 12 krat v letu Posamezna številka 1 din. Letna naročnina 12 din.		Београд, 20 октобар 1934 г. j Beograd, 20 oktobar|1934 g. J 5|J0j 10 Beograd, 20 oktobar 1934 g. J
Смрт Краља Александра I Ујединитеља
Ha дан 9. ов. месеца y 4.15 часова, nao je у Мар-сељу (Француска) као жртва злочиначког атентата наш љубљени краљ Александар I Ујединитељ, баш у моменту када je пошао у пријатељску Француску, да искрено Учврсти наше трајно пријатељство братској нам Францу-ској, и да тако удружени најбоље послуже делу свет-ског мира. Пао je као жртва погођен метцима наших Државних непријатеља, и то баш у моменту, кад je био не само нама, eeh и целом човечанству највише потре-бан. Убили су највећег миротворца земљине кугле само Зато, да би иосле"овога атентата, бацили у катастрофу Рата цео већ иначе напаћени свет. Својом мудром и ми-ротворном политиком, он je био скренуо пажњу на нас Целога света, a наши спољнн непријатељи били су љу-боморни до лудила, што je избор Божијом вољом nao баш на наше Југословенско племе, да дарује цело чове-Чанство овим нашим неумрлим генијем. Овим гнусним 3лочином, наша су срца рањена тако, да he она вечито кРварити. Пао je за свето дело мира, али je иза њега Остало 15,000.000 Југословенских синова — његових дивних ЈУнака, који су чврсто решени да доживотно счедују иДеалима свог великог вође, на чувању светског мира, а нарочито наше Отаџбине љубљене Југославије.
Последњи снимак Краља Александра I.
Умро je Краљ! Живео Краљ!
Још исте вечери 9-ог октобра, тек. год. no звр -шеном атентату у Марсељу, телеграфски je обавештена Управа Двора Њ. В. Краља и Министарство Спољних Послова, као и мало доцније цела Краљевска Влада и све надлежне личности. Ha хитан позив Њ. В. Кнеза Павла, све ове личности сакупиле су се у Двору на Де-дињу, na у духу нашег Устава прогласили за новог Краља, нашег љубљеног досадањег Престолонаследника Петра, прворођенога синг блашенопочившег Краља Алек-сандра,
Њ. В Краљ Петар II.
Још исте ноћи, Влада, официри и војска, положили су заклетву за новог Краља, Његово Величанство Пе-ј, тра II, a о томе одмах je извештен и сам Краљ, који се v - у томе времену налазио у Енглеској, када му je при доласку — и ако je цела земља била завијена у црно, због превелике жалости за трагично погинулим Краљем Алксандром I, — ипак приређен свечан и срдачан дочек. По изричној жељи блаженопочившег Краља Александра I a у смислу чл. 42 Устава, за Краљевске Намеснике који he вршити Крз-љевску власт до пунолества -Њ. В. Краља Петра II, по-. стављени су и то: Hd. В. Кнез Павле стриц младога
Краља, Г. Д-р Раденко Станковић бив. Мин. Просвете и Г. Д-р Иван Перовић Бан Савске бановине.
Да би се најбоље одужили нашем блаженопочнв-шем Краљу Александру I Ујединитељу, за сва његова искрена очинска старања за свој народ, за који je чак и свој живот дао, ми вас позивамо другови, да сву нашу жарку љубав коју смо гајили према нашем неумрлом Краљу Александру I, пренесемо на његовог љубљеног сина, наше Величанство Краља Петра II, те тако до краја испунимо Његов Завет који je на умору изговорио „Чу-вајте Југославију“.
У то име кликнимо свим нашим снажним грлом, да живи наш љубљени Краљ Петар II.
Плачи и весели се југословенски
роде!
Наш Витешки Краљ Александар I Ујединитељ пао je као жртва мучког убиства 9 иктобра 1934 године у Марсељу (Француска), онда када je отишао да крунише своје идеје за мир народа који je водио за време своје владавине.
Наш Витешки Краљ Александар 1 Уједииитељ по-сле оне катастрофе атентата учињеног на њега у ропцу свога растанка са својим народом изрекао je последње своје речи: „Чувајте Југославију“ 1 Ми сви Југословени морамо и позив нам je да ове Његове и у нашим ср-цима и души урежемо их за свагда и будемо увек спремни у сваком погледу за нашу велику Отаџбину и нашег Краља Његовог Узвишеног Сина Петра II, који је~при мио велику дужност Свога блаженопочившег Оца, јер ми сви Југословенч нећемо дозволити нашим непријате-љима који су плаћеници гнусно учинили ово дело и нас све^завили у црни вео, да за увек будемо тужни и ни-када да Га не прежалимо — нашег Узвишеног Хероја блаженопочившег Краља Александра I Ујединитеља.
Ијии ложачи, који смо верно вршећи своју дуж-ност и много пута са нашим старешинама возили нашег Витешког блаженопочившег Краља Александра I Уједи-нитеља, увек нам je била дика поноса када нам je био задатак да Га повеземо широм ’ наше Краљевине Југо-славије, na и у потребама Његове Велике службе и ис-праћали у стране земље, који je не само за свој нароД већ и за цео свет радио за светски мир, за који je a Свој живот дао и кога ће цео народ оплакивати и до-животно жалити. Овај немио случај потресао je све нас ложаче, али ми смо његове речи прихватили и у буд>ћ-ности увек спремни за Његовог Великог Сина КраљЗ Петра Другог и нашу милу Отаџбину Краљевину Југо-славију, бранићемо као што смо je и створили. Његов СиН Краљ Петар Други и Његовостављени ВеликиКарађорђеви-ћевДом бићеувек светиња и велика идеја нас Југословена за | које ћемо увек и своје животе ставити и нашег'КраЛ>а Ilerpa Другог и Огаџбину сачувати. Његов Син Kpa-b Петар Други биће наша узданица, идеја, који he умети
као Његов Отац у своме животу исто тако Мудро и Славно спровести своју паметну политику за добро не само свога народа него целе Европе.
Сада када смо сви ожалошћени и скрштених руку молећи се Богу да услиши нашу молитву и прими нашег Витешког Краља Александра I Ујединитеља на највеће место Божијег Раја, ми и надаље ћемо се молити Богу за добро нашег садањег Краља Петра Другог и наше велике Отаџбине Краљевине Југославије, да наш Владар са својим Југословенима увек буде истакнут међу целим светом.
Ложачи, ми сви Југословени испратисмо нашег Ве-ликог Оца блаженопочившег Краља Александра I Уједи-нитеља до вечне Његове куће у срцу своје лепе Шума-
дије, али будимо чили и увек спремни да у свако доба будемо верни своме Краљу Петру Другом и својој Отаџ-бини Краљевини Југославији и зато сви ми кликнимо ове речи:
Слава нашем Витешком блаженопочившем Краљу Александру 11
Живео наш Краљ Петар Други! Живео Дом Кара-ђорђевића! Живела наша мила Отаџбина Краљевина Ју-гославија I Чувајмо у себи и урежимо у нашој души и срцима речи нашег блаженопочившег Витешког Краља Александра I Ујединитеља „Чувајте Југославију
20 октобра 1934 године	Из канцеларије
у Београду.	ЦЕНТНАЛНЕ УПРАВЕ
Удружења Ложача
Отишао здрав и весео
У највећем расположељу, отишао je у братску Француску, да оконча једно велико и свето започето Дело, враћа нам се мртав, „ето нам захвалности“. По трагично завршеној смрти Краљевој у Марсел>у, наш увек поносни убојни брод „Дубровник“, дочекао je ту тужну улогу, да још одмах сутра дан понесе мртво тело палог нам Краља натраг у Отаџбину. У његовој пратњи До Сплита, учествовале су многобројне јединице фран-Цуске флоте, a при пролазу кроз Италијанске воде, до-чекале су ову тужну поворку и јединице италијанске флоте, одајући на пучини почаст топовском паљбом, и придружиле се поворци прагивши je све до наше гра-нице. У Сплитској луци тог момента налазила се je Ен-глеска флота, која je изишла „Дубровнику“ у сусрег и одала почаст паљбом из топова. Када je тело блажено-почившег Краља стигло у Отаџбину, тек онда се видело
, a враћа се мртав
колика je била велика љубав народа према своме Краљу, са свих цркава у земљи тужно су одјекивали звуци зво-на, цела земља у црно се завила, a народ са свих страна Отаџбине скрхане снаге и тужна срца појурио je, да се једном за свагда опрости са својих драгим Краљем.
Из Сплита je Дворски воз стигао у Загреб, где je био дочекао од огромне масе света који се слегао са свих страна Хрватске, да од? последњу почаст своме ве-ликоме вођи и заштитнику. Ha свима већим успутним станицама до Београда, воз je морао и преко програма бити заустављен, јер je народ гушећи се у сузама кате-горички захтевао клечећи на коленима, да последњи пут види свога суверена.
У Београду je дочекало посмртне остатке Њ. В. Краља преко милион душа, a дефиловање народа поред његовог одра у Старом Двору, трајало je два дана, na
Краљ на одру

Страна 4
ипак цео народ који je био дошао у Београд, није Morao да му се поклони.
Наш народ je имао прилике да се увери, колико je наш владар био цењен у Европи na и ван ње. Ha по-гребу je лично учествовао Председник француске Ре-публике Г. Лебрен, Њ. В. Краљ Румуније Карол, све-моћни Председник Пруске владе Г. Геринг као изван-редни изасланик Г. Хитлера, Енглески Принц Ђорђе, Бу-гарски Принц Кирил, као и изасланици ових европскик држава.
Краљевог коња на погребу воде два гардиста
Број 10
Ha одар je положено преко 20.000 венаца, a међу првима и венац Јапанског Цара, који je Јапански Цар послао авијоном из Токија. Небројеним камионима до железничке станице, a одатле возом сви су ови венци пренешени на Опленац у Краљеву задужбину, где je и тело блаженопочившег Краља погребено, уз учешће целе Шумадије на дан 18. ов. месеца око 3.50 часова no подне.
Слава Краљу Мученшу.
Официри носе краљевска достојанства на погребу: круну, стег, јабуку, сабљу ит.д.
Гласник Стоучног Ложача
Ковчег на лафету вуку војници Краљеве Гарде

Овај чланак писан je пред саму смрт Њ. В. Краља, незнајући за трагичне догађаје у Марсељу.
Изјава захвалности Њ. В. Краља
Ниједан народ на свету није те cpehe, да за свог врховног иоглавара и вођу своје нације, има тако бла-годарну дичност као ми Југословени. И у најцрњим да-нима наше катастрофе наш узвишени Краљ није се од-вајао од нас, Он je делио са нама заједно све тегобе које нам je зла судбина у део ставила. Није било нијед-ног ратника у светском рату, да није имао ту ретку част, да лично упозна ов> маркантну личност и нашу националну Светињу. Он je био једини тај, који je мо рао свуда стићи и све видети, сваког ратника лично обићи, са њим се лично упознати, охрабрити га, бодрити га да истраје у борби до коначне победе крвног нам непријатеља, упућивајући нас на стрпљење, и Својом далековидошћу предочавајући нам, да je Бог и cpeha на нашој страни, да je наше сунце слободе већ на свитању и да су нашем непријатељу последњи часови већ одку-цани. И збиља, све онако како нам je он онда говорио, тако се убрзо и збило. За нашу победу над непријате-љем једино дугујемо Њему. Он je био наш челични ду-ховни вођа, око кога смо се сви вили, na je као такав и данас остао.
И данас он са пуно поноса и очинске љубави лебди над нама, небројене су те сељачке жуљаве руке, које je Он у пролазу кроз свој народ чврсто стиснуо, небру-јена су она сељачка и раденичка уста са којима се Он пољубио, небројена су она славља и народна весеља којима je Он присуствовао, na и у жалости он je свако-дневно са нама делио зле удесе, небројена су Његова кумства којих се Он свакодневно прима разним стале-жима, a ca највећим задовољством срођавао се са сирот-ним сталежкма. Небројене су Његове задужбине и ху-мана дела на помагању сиротиње. Не постоји у овој земљи сталежа, организације и установе. да није осетила Његову високу и благотворну помоћ. Због ових Њего-вих безбројних хуманих дела и постоји код нас обичај, да се свуда и на сваком месту, a нарочито при скупо-вима и свечаностима сетимо нашег Узвишеног владара, na у знак вечите захвалности и оданости, шаљемо му наш поданички поздрав.
У духу овог обичаја и наше je Удружење у знак високе пажње и оданости упутило са годишњег Кон-греса из Сплита поздрав Њ. В. Краљу телеграфским пу-тем. Ha овзј наш поздрав Централа je добила акт ове садржине:
Господину Миловану Милићу
Претседнику Земаљског Конгреса Удружења Ложача Државних Желевница и Бродова Краљевине Југославије
Б Е 0 Г РАД
Господине! Преко Министарства Унутрашњих По-слова, добио сам налог од Њ. В. Краља, да Вам изјавим захвалност на поздравном телеграму, који сте упутили Hd. В. Краљу као претседник Земаљског Конгреса Удру-
жења Ложача Државних Железница и Бродова Kp. Југо-славије.
Молим Вас да ме ради овога изволите посетити у уторак 9 овог месеца т. г. измнђу 11 и 12 чисова пре подне IV спрат соба Бр. 14.
5 октобра 1934 год.
Београд.	Шеф Оделења Опшее Полиције,
Милан Аћимовић, с. р.
Ha овај позив Г. Милован Милић отишао je у ка-бинет Г. Шефа Опште Полиције у свечану посету, на којој му je испоручена ова висока захвалност.
У то име и овога пута кличемо, да живи наш Уз-вишени Краљ и Његов Светли Дом на срећу и величину наше нације
Пионир нашег Удружења
Г. Милан Јовичић
бив. дугогодишњи председник Обл. Управе Сарајево
Господин Милан Јовичић рођен je у Јајцу 20 сеп-тембра 1894 године. Основну школу свршио je у свом родном месту. Још у раној младости истицао се je из-над својих другова, и у школи, na и у приватном жи-воту био je увек међу првима. Због своје оштроумногти, природне обдарености увек му je додељивана водећа улога у своме друштву. За време ратова учествовао je у свима окршајима, где je Бог и cpeha била на његовој страни. Према млађима умео се увек другарски опходити, a старије je такође поштовао. Због чега je био необично цењен. Kao великосрбин после вишегодишњих борби на националном пољу, дочекао je најзад да му сукце сло-боде гране уједињењем три братска племена у једну је-динствену и моћну Државу Југославију, за чију се из-градњу у многоме има приписати и заслугама Милана Јовичиђа.
Сада му се отварају нови видици, са изгледом на бољу будућност, његова физичка и умна моћ неће остати
неискоришћена, сав се предаје срцем и душом на посао, да би се нова Државна зграда поставила на чврсте те-меље. Жарка му je жеља од вајкада била, да кроз бо-санске непроходне планине и врлети, у својству желез-начког службеника на својим моћним мишицама, про-влачи километарски дугачке возове, објављујући сиреном са локомотиве и зверињу и гори, да je оно за чиме je он вечито чезнуо већ једном постала свршена ствар. Одао се je на;тежој ложачкој струци у којој je показао одличну способност и издржљивост.
Kao узоран службеник увек je служио за пример осталима, a најбољи доказ може послужити тај, шго je још у почетку 1920 године приликом посете Њ. В. Краља Восни и Сарајеву, одликован златном медаљом за рев-носну службу, подаривши му у знак признања и диплому, која ће вечито у његовом дому сијати и служити за подстрек његовом потомству. У 1929 години, поново je одликован сребрном медаљом за ревносну службу, што je реткост у његовом друштву, да један службеник за тако кратко време, буде двапут одликован тако висо-ким одличијем, те се са правом може рећи, да je Јови-чић међу својим друговима први у Држави.
Сво своје слободно време, проводио je у раду за опште добро човечанства. Највише je труда уложио на организацији и унапређењу свога љубљеног Удружења Ложача Државних Железницч и Бродова. Због његове ретке способности, организаторског духа, политичке ру-тинираности и талента, био je изабран и за претседника Обласне Управе у Сарајеву, на коме je положају провео непрекидно око 5 године, под чијом je управом Удру-жење јако напредовало и достигло своју кулминацију. Поштовање уживао je обострано како од својих другова, тако и од својих старијих. Симпатичан, маркантне по-јаве, природне интелегенције, превелике културе, где год би се он појавио, и на чија бих врата он закуцао ради каквих интервенција за своје другове, она би се врата морала сама отварати. Ретке су његове интервенције које нису успеле. Ниједно крупније питање на скупштинама и конгресима, није могло бити решено без учешћа ње-говог. Kao дугогодишњи п.председник Централе у Бео-граду, успео je ca својим друговима, да и ову високу самоуправну установу нашег удружења попне на за-видну висину и ојача њен утицај у Друштву.
Још као председник Обласне Уппаве, он je први дао иницијативу за подизање Удружењског Дома у Са-рајеву. Својом енергичном пропагандом успео je да при-добије наклоност и симпатије осталог грађанства за наше Удружење, na се за напредак удружења има захвалити једино њему. Оваквом човеку као што je Милан Јовичић природно припадају и прве водеНе улоге, na je као та. кав био изабран за члана Болесничког фонда, у коме je достојно заступао интересе свог сталежа дуже времена. Kao одличан борац и заштитник слабог и нејаког чо-века у опште, правичан до крајности, био je дуже вре-мена при Дисциплинском Суду Сарајевске Дирекције, у коме je успешно заступао и бранио своје другове од не-заслужене казне. Једном речију, Јовичић je одговарао
свима условима модерна и савремена човека достојна да-нашњем веку.
У колико je он својом челичном вољом и енергијом учинио човечанству и задужио наше друштво, у толико je данас више за жаљење, што се ова маркантна фигура, нечујно повуче, са јавне трибине. Верујемо, да га je на ово нагнала велика премореност радећи на општем до-бру дужи низ година с тим. да се после краћег одмора поново баци на посао и предузме у изградњу другу етапу нашег благостања. Дали je пак његово својевољно повлачење дошло из тактичких разлога, то he нам сва-како показати скора будућност.
Према свему изложеном ми можемо са правим да узвикнемо: Да живи наш врли друг Милан Јовичић! Да Бог да, хиљадили се овакви синови Југословенске крви!
Наш овогодишњи конгрес!
После напорног али успешног рада нашег Удру-жења у последњој години, сви смо жељно очекивали да се сазове годишњи конгрес као и обично, на коме he Управа Централе положити рачуна о своме раду. Најзад време нас je и тиме удостојило.
Ha дан 17, 18 и 19 Августа текуће године, сазван je годишњи конгрес у Сплиту, али на нашу велику жа-лост, и није уродио добрим родом, већ на против под-бацио je, што до сада није био тај случај. Тако се то свуда у свету дешава, кад неискусни људи дограбе кр-мило брода у своје руке.
Например; на овогодишњем конгресу претседништво се није придржавало уобичајене процедуре која се при-мењује и практикује у целом свету код културних на-рода, na јкуртоазије ради, указивало пажњу и госто-примство сваком госту, a нарочито оним високим ro-стима, који долазе на конгрес no званичној дужности, a у исто време служе као изасланиои са вишег места.
Наиме; на овај конгрес поред делегата из Бео-града, дошао je и Живојин Митић инжињер, шеф Ло-жионице у Инђији, — он je дошао као изасланик Г. Ди-ректора Београдске Дирекције, којом нас je он високом пажњом почаствовао, a у исто време представљао je нај-вишег функционера у нашем Друштву, надзорног нам Министарства Саобраћаја.
Када je дошла на дневни ред и дискусија о изве-сној проневери у удружењу, Г. Митић je морао као бивши председник анкетне комисије поднети конгресу свој анкетни извештај, упознати делегате са једном од најглавнијих тачака дневног реда, и тиме извршити своју званичну дужност, председништво конгреса ускратило му je реч и забранило му да о том најглавнијем питању ма шта даље говори. Све се ово одиграло у највећој уки и вики тако, да je Г. Уитић тај високи изасланик, морао моментално у интересу свог достојанства, да на-пусти салу у којој je конгрес и даље продужио свој рад.
Председништво конгреса овога пута није сачувало своју потребну хладнокрвност, већ je на против изра-зило велику пристрасност. Дали je то био знак мржње
према пртдставнику надзорног иам Министарства, или je оно било отворено зато, да се кривци — проневерачи не гањају те да би могли и даље то исто чинити, то се за сада не може ничим објаснит и, али je главно то, да je Г. Митић no дозаску у Београд, поднео надлежнима свој извештај у коме je изложио своје утиске са овог конгреса, a no иалогу овоме и Централа je морала no зва-ничној дужности то исто учинити.
Сада je цео овај предмет код надлежне власти која испитује све детаље, na he потом она донети своју од-луку, a све дотле he остати стара управа, јер се незна дали he оне одлуке конгреса остати на снази или не. Зато се препооучује свима члановима, да се обраћају и даље Централи за све што им je од потребе.
Из Централне Управе.
Годишња скупштина Обласне управе — Београд
Ha дан 27 маја 1934 године одржана je X редовна годишња скупштина у Београду сз својим дневним редом.
Скупштину je у 9 часова пре подне отворио прет-седник Обласне управе Милош Ћосић, који je у првоме поздравио присутне госте и делегате и после поздрава и отварања скупштине тражио je да се изабере претсе-давајући скупштине, секретар и два оверача записника.
Лазар Филиповић, делегат из Земуна узима реч и предлаже за претседавајућег Јована Рајића из Прилепа, за секретара Владимир Дергачева a за озераче записника; Вучка Cnacnha и Августа Волфа.
Присутни делегати примили су овај предлог једно-гласно.
Милош Ћосић, претседник моли часништво за за-узме своје место.
Јован Рајић, претседник скупштине и остали ча-сници заузели су своја места. Исти претседник пре по-четог рада скупштине претставио je скупштини инже-њера г. Владимира Штулхофера, шефа вуче Обласне дирекције ; затим инжењера г. Милана И. Јовановића, де-легата господина шефа ложионице Београд, Kuje су чла-нови поздравили са : Живели !
Затим je претседавајући Рајић предложио скупштини да се пређе на тачке дневног реда и у првоме je пред-ложио да се упуте поздравни телеграми и то:
Његовом Величанству Краљу Александру I
Обласна управа Удружења ложача државних железница и бродова у Београдр, са своје X ре-довне годишње [скупштине одајући верност по-здравља Њ. В. Краља и Његов Узвишени дом са ускликом : Да живи Њ. В. Краљ и Његов Усви-шени Дом !
По завршеном читању овог телеграми присутни су исти стојећи саслушали и громким узвиком поздравили са : Живео! Живео Краљ и Његов Дом !
Осим овог телеграма упућени су телеграми и то : Претседвику Владе Гогподину Николи Узуновићу; Го-
сподину Министру Саобраћаја ; Господину Генералном Директору Ж шојину Ил hy ; Господину Димитрију На-умовићу, почасном претседнику Удружења ; Господину Јовану Ђурковићу почасном потпретседнику Удружења; Господину Милоју Здравковићу, началнику машииског оделења Дирекције Београд; Господину Душану Драги-ћевићу, шефу ложионице Београд и почасном члану У-дружења. И ове су депеше саслушане и поздрављене од присугних делегата.
Затим претседник скупштине Јован Рајић, опомнње у првоме све делегате на данашњу дужност саме скуп-штине и да ред и дисциплина буде каои увек примерна. Делегати су претседавајућем предали сва пуномоћија, која су била исправна.
Ова скупштина одржана je према друштвеним Пра-вилима и на истој се решавала важна питања no интсрес самих чланова нашег Удружења.
По свима завршеним тачкама дневног реда трети-рана су питања и no истима у неколико колико су зато дозвољавале прилике решена су питања актуелна no наше Удружење.
Претседник Милош Ћосић поднео je свој извештај, који je од стране дал°гата у потпуности одобрен, затим секретар Јосип Зупаиац, поднео je извештај који je из-вестио делегате да на дан скупштине Обласна управа Удружења ложача у Београду броји чланова 651. У току ове године до дана скупштине уписало се нових 76 чла-нова. Што значи да je наша Обласна управа за послел-њих две године уписала 264 чланова. Администрација je вођена у потпуности и сваки Пододбор или Поверени-штво добило je благовремено одговор no појединим тражењима. Затим je читао колико који Пододбор или Повереништво броје чланова.
Извештај Зупанца саглушан je пажљиво и на крају je исти био од стране делегата поздрављен са: Живео!
После поднешеног извештаја секретара уеео je реч Радосав Станимировић, који je поднео свој благајнички извештај.
Драги другови, колеге и поштовани гости, поздрав-љам вас господо гости, која сте као наши претпостав-љени старешине дошли да видите и сарађујете у нашем послу и да нас посаветујете у нашем друшгвеном раду.
Драги другови и делегати, на прошлогодишњој скупштини иако нисам био присутан, изабрали сте ме за благајника. Ja сам се трудио да у своме раду оправ-дам поклоњено ми поверење и пред вама излазим са из-вештајем за који тврдим да je у пару тачан.
Улази инжењер господин Добривоје Стојановић, из Прилепа кога присутни поздрављају са живео !
Затим даље благајник износи свај извештај na пре-лази на читање биланса из кога се види да je од прошле скупштине до данас примљено 129.512 динана, издато 75.868,50 динара на дан скупштине налази се готовине у каси 53.643,80 динара. Затим реферише да je отворен код Поштанске штедионице чек под бр.
Извештај благајника примљен je од стране де-легата.
После благајника претседник Надзорног одбора Јо-сип Драјер, детаљно je поднео свој опширан извештај скупштини.
Након поднетих извештаја, a на основу дневног реда прешло се je на бирање нове Управе и иста je иза-брана и то :
УПРАВНИ ОДБОР:
Претседник Петар Радић, 1. потпредседник Фрања Зупан, II. потпретседник Милан Ђурић, Благајник Радо-сав Станимировић, Секретар Јосип Зупанаи.
Чланови Управног одбора :
Владимир Дергачев — Београд, Милета Станковић — Београд, Коста БуквиН — Београд, Чедомир Жива-диновић, из Ниша.
НАДЗОРНИ ОДБОР:
Претседник Милоје A. Ивоновић, из Београда.
Чланови Надзооног Одбора:
Фрања Шустек — Београд, Јанићије Спасић — Бео-град, Пегар Ракачић — Београд и Вучко Спасић — Бе-оград.
Скупштина je једногласно примила напред прочи тане часнике за чланове Управног и Надзорног одбора Обласне управе Београд.
Јован Рајић, претседник скупшгине тражи да се од-реде делегати, a скупштина je решила да се админи-стративним путем Обласна управа споразуме са Подод-борима и Повереништвима.
Пошто je изабрана Управа претседник скупштине даје реч Петру Радићу, новом претседнику Обласне управе — Београд који у своме говору захваљује се друговима-делегатима на поверењу и каже, да he се у раду саме Управе старати да иста све своје послове бла-говремено отправља и члановима у границама садањих могућностн излази у сусрет и код претпостављених era-решина заступа сво чланство своје Обласне управе — Београд.
Пошто je дневни ред био исцрпљен, што није све изпето у овом записнику, јер je било сувишно, то je скупштина и закључена у 11 часова и 15 минута ду-боко у Hoh.
Овај записник смо у нашем овом броју новина хтели у неколако у главном да упознамо наше чланство о раду наше Обласне управе и није у источе све изне-шено услед сувишног материјала.
Резолуција која je донета на скупштини Обласна управа у Београду предааа ie машинском оделењу Ди-рекције — Београд.
26.-IX.-1934 године	Из канцеларије
Београд.	Обласне управе — Београд
Из Пододбора удружења ложача
Прилеп
Пододбор удружења ложача државних железница и бродова при ложионици Прилеп на врло свечан и при-меран начин прославио je и ове године своју славу „Св. Огњену Марију“ на дан 30 јула 1934 године.
Ha овој Слави узели су учешће г. г. Инж. Бори-воје Вукадиновић шеф ложионице и његов помићник Инж. Добривоје Стојановић, као и г. г. Иачалник среза, Претседник општине и многи други гости који су били присутни на слави овог Пододбора.
По завршеном обреду гостима je приређена закуска и до неко доба дана трајало je весеље гостију и осталих ч танова.
Гости су се разишли у пријалном расположељу че-ститајући ложачима ложионице Прилеп на овако леп и достојан пример самих чланова њиховог удружења.
Захвалнице
Част ми je се захвалити Обласној управа којн ми je изашла у сусрет да ми исплаги боливање за два ме-сеца од динара 610.— и тиме ме помогла за опстанак мога здравља, пошто сам дневничар.
Благодарим нашој Управи Удружења ложача на ње-ној предусретљивости и издатој ли помоћи.
Захвалан,
Милан С. Јовановић
ложач дневничар из ложионице Краљево.
Учтиво се захваљујем Обласној управи Удружења ложача у Београду, на исплаћеној ми тмоћи у износу динара 250.— која ми je сума исплаћена на име посмрт-нине мога детета, што joj овим путем се најискреније захваљујем, јер ме je помогла у најтежим мукама.
Захвалан,
Божидар Николић
ложач из ложионице Краљево.
Најтоплије се захваљујсм Обласној управи Удру-жења ложача државних железница и бродова на испла-ћеној ми новчаној помоћи за боловање у суми динара 290 (двеста деведесет).
26.-1Б.-1934 године
у Скопљу.	Војислав Дукић.
ложач ложионице Скопље.
Ложачи ширите ,Ложач‘
Mat jaiajiE im Iosbb, ш јачаи тш пераше taoie бжошн a man вдг iponiiiE
Власник и одговорни Уредник за Удружења Ложача Дчжпвних Железница Милован Милић, Франше Д’Епере ул. бр. 18.
Штамиа „Слсга“ Дугаана Поповића Kp. Александра ул. 3 Тел. 25-798