JUGOSLOVENSKI SOKOL
PRILOGA „SOKOLSKEGA GLASNIKA" —:—— 192S.	IIL
Jan Pelikdn (Praga):
Dr. T. G. Masaryk i sokolski program
Kao dječak od deset godina proživljava Tomaš Masaryk u svojoj ®l°va6koj postojbini «proleće naroda», onu divljenja dostojnu mani-estaciju narodne snage i rezultat dugog trudnog rada buditeljskog.
nvu je bilo dvanaest godina osnivaju u Pragu nekolicina patriota <tsokola>.
Godinu dana po izlasku Tyršove: «Naše zadaće, srnje ra i cilja» 'turi ra Masaryk kad u nas Sokolstvo najgore opada, ženi se u perici i počinje svoju učiteljsku karijeru u Beeu, Kad uskrslo
I °Kolstvo prireduje svoj prvi slet 11 Pragu, dolazi i dr. T. G. Masaryk
II Prag kao universitetski profesor a po smrti Tyršovoj započinje SVoiu borbu oko rukopisa.
hi- ^ai}ek, ki ga prinašamo v prevodu br. Uroša Čoviča (Sarajevo), je izšel v ošuri cSbirka sokolskych prednđšek 5.12» v izdaji ČOS. Delo je br. Pelikdn svetil br. dr. Františku Kaderavku, profesorju češke tehniške šole v Pragi.
Op. ured.
Kad Sokolstvo izdaje prvi put razmatranja i besjede Tyršove i kad poznatom svetovaclavskom resolucijom nastoji da populariše tjelesnu vježbu, da ojača unutrašnju disciplinu i podigne moral i odgoj članstva — izlazi Masarykova «Česka otazka» (češko pitanje)-
Kad se u inostranstvn za vrijem© svjetskog rata provodi u .djelo sokolska misao, oni koji ju provode zovu Masaryka «taticomx
A kad se: Sokolstvo celo bez ograde stavlja potpuno u službu oslobodenog naroda, Masaryk je voda, prestavnik i glava cijele države.
To je najkrači spoljašnji okvir dogadaja, potreban da bi mogli sravniti razvoj stvari i da utvrdimo, da je Masaryk, budući s duhovne strane isto toliko star kao Sokolstvo, živio i razvijao se pod uticajeni istih okolnosti i istih idejnih struja svjetskih. Razumljivo je da Sokolstvo kao narodni pokret, kao skup osoba raznog obrazovanja nije moglo u svom razvoju otići tako daleko, kao čovjek tako jedin-stveno obrazovan, talentiran i koji se u svakom! pogledu neobično ističe iznad svoje dobe kakav je upravo bio — dr. T. G. Masaryk-Taj sin spahijskog kočijaša, roden u Hodoninu 7. marta 1850, kovački šegrt, učitelj u Čejkovicama, koji je maturirao u Beču u 22. svojoj godini, u 26. je več doktor filosofije, dugo se probija kroz život neobično teško. Pored svega toga nikad nije išao putem, koji vodi sigurnoj eksistenciji i lagodnom životu nego u svim smjerovinia nastoji da ide svojim putem, makar i sani a ako nije drugačije moguće i protiv svih. Bio to napis «0 samoubijstvu» kojim se habilitira kao privatni docent na bečkom universitetu, ili predavanje 0 temi: «Račun vjerojatnosti i Humova skepsa», čim počinje svoja predavanja na češkoj univerzi u Pragu — uvijek je to nov put, novi poticaj, nova misao, djelo svoje vrste. Pa i dalja njegova nastojanja-Na njegov poticaj počela je u februaru 1886. i potrajala nekoliko godina borba oko istinitosti «kralovedvorskog» rukopisa do konačne pobjede protivnika rukopisa i Masaryk sam je u njoj učestvovao najaktivnije, tako da je veliki dio ličnog bijesa i mržnje, — koja j® nikla iz te borbe — pogodio, njega i to i s materijalne strane. Radi te borbe ga 13 godina nisu htjeli izabrati za redovnog profesora i ako mu je to obećano za tri godine. Svršetkom osamdesetih godina stupa Masaryk aktivno u politički život a devedesete godine donose češkom narodu od Masaryka filozofski argumentovan program. To su študije o duhu naroda o zadači njegovoj i sredstvima, kako da se ona izvede, koje su sadržane u knjigama: «Češko pitanje». <Naša sadanja kriza>, «Jan Hus», «Karel Havliček», «Socijalno pitanje>. U njima se podrobno izlaže filozofija malog naroda, s naučnim dokaznim materijalom u istom smislu,, kale o je o njoj pisao i govorio dr. M. Tyrš.
Tim knjigama i duhom kojima one dišu postavio se dr. T. G-Masaryk na čelo naroda.
Baš u to vrijeme pada ubistvo u Polni i Masaryk neustrašivo istupa protiv praznovjerja, bez obzira o kome se tu radi, njemu se radi o Covjeku, njemu je stalo ne do popularnosti i da se do-padne, nego o istini i pravednosti, pa makar protiv nje#a istupila i razjarena ulica. 1900. godine osniva Masaryk svoju politički*
A
stranku tako zvanu «Češku narodnu stranku» stranku realističku. Rad u stranci ga za neko vrijeme potpuno apsorbira i on ne izdaje nikakvo veliko djelo. Ali zato pobuduje veliku senzaciju njegov proces s katihetima g. 1906., kad ga H08 katiheta tuži za uvredu časti jer je rekao: «Kakav bi to bio Bog, koji bi trebao zaštitu policije i konfidentstvo katiheta.» Bio je osloboden ali je optužen za uvredu religije. Tu je čitava skoro svjetska javnost stala na njegovu stranu
• on pobeduje po drugi put. Zatim dolazi Wahrmundova afera, gdje se zauzeo za profesora crkvenog prava, koga su odstranili zato što je izjavio da se nazori pape Pija X. ne niogu sravniti s naučnim nazorima. Zatim! dolazi zagrebački proces 3909. u kome se Masaryk takoder potpuno angažuje. U oba slučaja mu uspijeva da pomogne da pobijedi istiua G. 1910. napada austrijske ministre prilikom aneksije Bosne i Hercegovine i potpuno onemogućuje Aehrenthala.
* red sam rat izdaje na koncu svoje veliko filozofsko djelo Rusija j Evropa u kome kritikuje ruski carizam. Dolazi rat i borba za oslo-podenje narodu u kojoj Masaryk vrši odgovornu ulogu političkog 1 diplomatskog vode i prestavnika.
Za vrijeme rata Masarylt postaje i za tudinu tipičnim prestavni-k°m Češstva — to je religioznim čovjekom koji se bori za pravi istinski moral i 'slobodu svoga naroda, za slobodu savjesti.
Zivotno djelo njegovo — kako smo ga ovde u grubim črtama očrtali
tako mnogoobrazno i bogato različitim sredstvima, je ipak, djelo jedinstveno, celovito, koje izvirući iz dubokog religioznog i filozof-osvjedočenja hoče da postigne što je moguće veću ljudskost u životu naroda i pojedinaca, podizanjem nivoa obrazovanosti, očiščenjem i ojačanjem života, političkim oslobodenjem i konačno siste-rt|atskom obranom slabih.
Prema tome djelo Masarykovo ne samo da je vrlo slično sokolskem nego izgleda upravo istovjetno s njim.
Kakav je dakle razlog da medu Sokolstvom i Masarykom nema t°PHje, savršenije duhovne veze, osim što je formalno član sokolske organizacije. Kako se to dogodilo da se duh tako jak i koji u prin-cipima radi shodilo sokolskom progi'amu, nije plasirao u našoj organizaciji i nije ostavio pečat svoga uticaja na naš razvoj. Uzroke tome treba tražiti po svoj prilici vrlo duboko.
Sokolski program i ako je nikao zajedno s organizacijom bio je ®koro nepoznat sve do 1871. godine kad je počeo izlaziti «Sokol> i Javnost u Sokolu ne vidi ništa drugo do patriotsko gimnastičko druš-v°> a patriotizam toga vremena sastojao se u glavnom) istupima, svfečanostima, govorima, dakle u glavnom spoljašnje. Duboki moralni psnov i misija nisu shvaćeni ni u redovima samog članstva. I sam /*‘š je pod konac svoga života nailazio na prosto nerazumijevanje. ^tarije i mlade pokoljenje nastavlja u javnom životu ono čemu se Naučilo šesdesetih godim kad je sve, što je češko bilo lijepo, novo, °dado, slobodno.
Nema sumnje da se Макагук upoznava sa Sokolstvom tek pp Sv°ui dolasku u Prag 1882, jer je prije bio zauzet svojim stručnim spremanjem i teškim brigama za ekzistenciju. Masaryk poznaje Sokolstvo kad je Tyrš već bio prestao da daje cijeloj organizaciji pečat
svoga duha, poznaje dakle Sokolstvo samo kao gimnastičku organi-zaciju sa ondašnjim vulgarnim patriotizmom spoljašnje forme i bučnosti, za kojom se u mnogih skrivala malogradanska sebičnost. Zato je Masarykov odnosa j prema Sokolstvu u glavnom hladan. Nije bilo rada ni funkcionera, koji bi članstvo upoznavali sa idejnom osnovom Sokolstva i sokolski život se tada podržavao samo popularnošću od prije i onim nekim nejasnim naslućivanjem velikog njegova zna-čenja.
Dolazi zatim devedesetih godina borba Masarykova protiv1 pozna-tih rukopisa. Ta borba nije mogla približiti Sokolstvo Masaryku ni Masaryka Sokolstvu.
U tadanjem Sokolstvu vlada još uvijek duh površnog patriotizma. Ostatak prijašnjih vremena. Zatim je tu neka vrsta konzervativizma, koji se uvijek javlja u masama i kad idu i za najradikalnijiml gesli-ma. Široki slojevi uvijek su malo nazad u napretku za svojim vodama. Kad se dakle u toj borbi protiv rukopisa radi o visokim moralnim vri jed n osti m a, na kojima treba da se temelji narodni program i patriotizam, sitni svijet živi još uvijek u raspo-loženju pozorišnih akcija (zbirki i svečanosti za podizanje Narodnog Pozorišta) i osjeća tu borbu protiv rukopisa kao težak napadaj, atentat na svoje osjećanje. Takav svijet činio je tada jezgru a na mnogim mjestima i vodstvo sokolskih društava.
U to doba niče i o m 1 a d i n a, napredni pokret studentske mladeži češke. To je bio pokret, koji je mnogo značio u smislu antiaustrijskog vaspitanja ali u političkom, praktički političkom smislu bio je i suviše jednostavan a da bi u ono vrijeme mogao izvršiti oslobodenje naroda. To je bila radikalna struja protivavstrijskog otpora, k o joj je bilo trn u oku svako hladno razmišljanje i odmjeravanje snage i stvarnosti, što je bilo baš karakteristika Masarykova smjera. Nije čudo da je večina voda sokolskih i članstva u koliko je učestvovala u političkom životu prije pristala uz revolucionarni, radikalni oniia-dinsk; pokret.
Masaryk u to doba valjda i nežna podrobno istinsko djelo TyrSovo i stvara sebi nazor o Sokolstvu po onom što vidi oko sebe,
A šta bi se dogodilo, da je Masaryk upoznao i otkrio u Sokolstvu organizaciju, osnovanu i pripravnu da izvede njegove vlastite ideje, utemeljenu na istoj osnovi, kojoj je tada nedostajalo samo poznanja svoje vlastitei idejne osnove?
Da je bila sličnost, gotovo potpuna sličnost lako se osvjedočiti.
I Tyrš, čiji sokolski program je u punom smislu te riječi narodni program, i Masaryk svjesni su potpuno geografskih i političkih prilika, u koje je češki narod dospio i rešavaju pitanje narodnog opstanka potpuno svjesno kao pitanje malog naroda. Obojica polazeći sa tog stanovišta slažu se doslovce u tom, da za mali narod, ako hoče da živi ostaje samo jedan put — svestra-na potencirana akcija. Obojica zato konzekventno nagl^ šuju, stalan sitni rad. Obojica se u tom smislu uče od historije narodne, oba priznaju kulminacionom dobom češke historije husitski period a što je najzamimljivije obojica ga jednako shvaćaju. Oba smatraju tu najvažnijim moralni sadržaj husitstva. Šta nije dalo
ceskom narodu da propadne: cSnaga i muškost, aktivnost 1 u s t r a j n o s t, moralnost i disciplina, 1 j u b a v prema domovini, ljub a v prema slobodi.» Pri tome su oba i * yrš i Masaryk daleko od svake dogmatičnosti u moralnom' pogledu.
hojica čiste moral od straha pred kaznom ili težnje za nagradom Uego traže, da se čini dobro radi njegove vlastite v r i j e d n o s t i a ne za nagradu privremenu ili vječnu. Taj viši s tu panj morala diže i Tyrša i Masaryka nad mnoge savremene re-ugije.
S patriotizmom Sokolstva devedesetih godina nije se mogao složiti Masaryk, jer je za njega kao i za Tyrša patriotizam zapravo o b a -v©za i dužnost raditi. U obojice taj rad mora biti stalan, 12 d r ž 1 j i v, sitni rad, mora biti napredan zato jer je život sam neprestana borba za poboljšanje. Taj rad mora biti demokratski to je za sv e. Cijela akcija Masarykova je konse-iVentna tome nazoru. Kritičnost njegova je poznata. Ona mu je »nijela mnogo neprijateljstava i borbi i vidjeli smo, kako se po-j vila izmedu njega i Sokolstva u izvjesnoj dobi. Tyrš veli: «Vječito letanje, vječito nezadovoljstvo, koje ima još i tu prednost što mu Hiko ne može postaviti pravila. ». Zato preporučuje sistematsko upo-^navanje tudine, usavršavanje i prilagođavanje tim primjerima iz lUaine. A Masaryk? Uvijek otvara vrata novim stmjama) i idejama, nePrestano uvodi ideje i institucije, koje su se na drugom mjestu Pokazale kao dobre tako!, da m|u to već i zamjeraju. Obojica^ i Tyrš 1 ^asaryk, što se toga tiče, teže u krajnjem cilju k čovječnosti, sve-sJt'anoj, pravoj, dubokoj, lijepoj, to jest ljudskom savršenstvu, ljud-®kom bratstvu, koga svakako nema bez narodnosti. A kako češki a shvačaju to svoje bratstvo.
Masaryk veli: «Ljubav mora biti aktivna. Moramo za bližnjeg nešto učiniti, radi za njeg,» Tyrš vidi posljednju konzekvenciju brat-«va u tome što je: «drug drugu, branič i o a v e t n i k.> alile bratska veza u životu i smrti.
I u Masaryka i u Tyrša humanost i ljubav nije slabost, koja bi 'sPt’ečavala odupirati se zlu, naprotiv obojica traže borbu protiv zla.
Masaryk veli: «Kad ne bi tako zvani valjani i dobri ljudi bili za-Pravo lijenčine-, davno več ne bi bilo zlih.» Tyrš je imao na umu ,°66. godine da organizuje obranu domovine od neprijatelja. Masaryk J6 zaista organizovao od 1915. do 1918. godine.
Ljubav prema narodu nije im smetala da vide i nedostatke; ааагук vrlo cesto upire prstom i oštro kritikuje sitničarstvo i stavlja Za primjer inostranstvo. A Tyrš veli: «Ne u jednoj stvari smo nazad,
^ Prava razumna ljubav prema narodu zapovijeda nam da kažemo đ smo u nazatku i stavlja nam u dužnost pre svega da obratimo I>ažnju, šta se u drugih radilo i šta se radi, i pravi ponos naroda s&stoji se u tome da preuzmemo to i da nastojimo da tijekom vrje-eila vratimo svijetu taj zajam.» !
Agi-esivnu, neustupnu i oštru kritiku Masaiykovu Tyrš upravo Argumentira kad veli:' «Ništa nije našem narodnom razvoju tako bodilo kao prisilna blagost kritike narodnog života.»
Slažu se i nazorima na tjelesnu vježbu, jer kao što Tyrš tako i Masaryk veli: «U koliko je to moguće potrebno je sve sile i sposobnosti razvijati harmonično. Ne samo duli nego i tijelo.>
Iz sv ega ovoga je jasno da je djelo Masarykovo i Tyršovo potpuno slično i ako je niklo potpuno nezavisno i po svoj vjerojatnosti osnovano različitim procesom misli.
Kako je dakle bilo moguće mimoići se? Nerazumjeti se. I to ne razum jeti se principijelno; jer baš u tim godinama smatra Masaryk Sokolstvo institucijom čisto njemačkog porijekla. To je bilo moguće zato što se na Sokolstvo gledalo čisto spolja a Tyršovo djelo u to vrijeme nije bilo ni poznato. Možda se iza netolerantnih izjava ne-koHcine površnih patriota mogao naslueivati ona j šovinistički patri o-tizam «D eutschland ii b e r alles» koji podcenjuje život i rad ostalih naroda, jer to je karakteristika germanstva, a zavist, zloba, zadrtost prema tudini i neprijateljstvo nije još patriotizam.
U januaru 1894. izlazi prvo izdanje Tyršovih spisa sokolskih pod redakcijom dr. J. Scheinera i tim počinje upoznavanje šire javnosti sa Tyršovim narodnim programom a tim se zbližuje djelo Masarykovo sa Sokolstvom. Lagan napredak ali ipak napredak. Baš pred sam rat zamoljen je profesor Masaryk, da predaje o Tyršovoj filozofiji u školi o Tyršu. Kasno. Rat je to omeo. I tako poslije mnogo godina upoznaje se Masaryk sa idejom sokolskom u inostranstvu, na frontu. A tu je i najlepše mogao upoznati. «Ideali Fugnerovi i Tyršovi slu postigli' uspjeh.>
Poslije prevrata tek poznaje i Sokolstvo svoga Masaryka. Interes za jaku njegovu ličnost, koja se tako neizbrisivo upisala u istoriju svoga naroda utiskuje mnogim, kojima je bio do tada dalek i tud, u ruke njegova djela ili djela o njemu i počinje se tek upoznavanje. Otvaraju se oči — oči prije zaslijepljene — strančarstvom i neshva-tanjem i ako još i danas ima nekih, koji nisu shvatili. Drugačije ne može ni biti, jer je Masaryk — kao’ nekad Tyrš — mnogo izmakao ispred svoje dobe.
Lagano se upoznaje istovjetnost djela, istovjetnost nazora, istovjet-nost materijala, čime su protkana biča dvojice graditelja česlmg narodnog programa — Tyrša i Masaryka.
To je ona tajanstvena struja što teče u žilama našim kao amanet roda, to je veza davno mrtvih pokoljenja sa onima što imaju da dodu u jedan jedini veliki lanac naroda. Oni, koji se najviše zagnjure u tu struju, iz kojih najjače zasvijetle osnovne osobine i vrline rase, oni postaju vode naroda.
Tako lagano dolazi do konačnog stupnja. Sokolstvo ide za Masarykom. Ide za njim lmo za prestavnikom države, koju je sagradio, spremno da brani svima sredstvima njen opstanak i ne-prekidan razvoj u duhu Masarykovom.
Sokolstvo ide za Masarykom i duhovno, kao za stvaraocem narodnog programa. To Sokolstvu nije teško, jer kako smo rekli p1'0” gram Tyršov u osnovi se ne razlikuje od Masarykova. Rezolucij® VII. kongresa, naročito u idejnom dijelu su gotovo u svemu u sa-glasnosti s njegovim programom i pri dugim vijećanjima stalno se pozivalo na njegove izjave djela i rad i uvijek su pobjedivali njegovi
nazori i njegove smjernice: «Svaki svjestan Sokol biče branič, dakle politieki i socijalni radnik republike, demokracije* postalo je temelj ne samo izjave o odnošaju Sokolstva prema državi, nego takoder i temelj idejnog dijela cele rezolucije.
Sokolstvo danas nastoji da ispuni program Masarykov, postavilo 1® sebi čvrste zakone u njegovu duhu i čini odnosno treba da čini 0I1u «nevidljivu stranku», koja provodi u djelo svugdje plemenite Principe ljubavi, bratstva, dobra i ljepote, kakvu je Masaryk želio J tražio u «českom pitanju* riječima: «Ne očekujem spasa ni od 'akve stranke, ali1, čemo biti nesavladivi, ako u sviin strankama i u ®vini klasama bude veči broj pravih ljudi, koji misie, koji bez ika-VQg nagovaranja i vidljive veze svaki u svom krugu budu radili isti cilj. Kao što vidljiva crkva živi nevidljivom tako čemo i mi no narod živiti bezbrižno, ako veliki broj nas bude vezan onim tihim *aglasjem, koji niče iz pravilnog prosudivanja našeg položaja u svi-tetu i tačnog preciziranja onog, šta i kako gde treba da radimo. °k se ne raširi ta nevidljiva stranka ljudi pravih i koji misle i {°ji se ne boje kad treba dati dokaz istini i javno, svaka vidljiva 0rganizacija nam nije dovoljna.
To je nastojanje, da se približi «kraljevstvo božije na zemlji* da Se ustoliči vlada‘dobra, istine i pravednosti nad zlom, da svugdje i red da se potpuno i kod svih oživotvori zaključak deklaracije: «Sile tame posl užile su da objede svjetla — nastaje žel j: kova ni v i j e k čovječanstva, Vjerujemo u. demokraciju, vj®rujemo u slobodu — u slobodu sve veču i v e č u.*
Tako se ispunila želja Tyršova, da se za najboljeg brata smatra 0113j, koji je najviše nezadovoljen s postoječim, ali ne nezadovoljen snnvo praznom riječi, nego koji radi za to što mu nije dosta onp što P°stoji, što hoče više i bolje.,
Nije zaista bilo brata, koji je bio više nezadovoljan, koji je više inzbijao stare forme i preživjele stvari, koje su se na oko činile dobre, čak svete, na koje se niko ne bi usudio da digne ruku, nego ste je to bio d n Tomaš Masaryk i on je sad naš prvi brat, koga se stečamo s poštovanjem, ljubavlju i zahvalnošču.
Predsjedniku oslobodiocu dr. T. Masaryku mnogo napretka, mnogo godina i zdravlja za daljni blagosloveni rad i život.
Gangl: Otvoritveni govor brata staroste na VI. glavni skupščini JSS. v Brodu na Savi
Bračo i sestre!
Vas, delegate naših sokolskih župa, koji ste došli jučer i danas' u r°d na Savi, da sokolskim žarom i žrelom uviđavnošću suradujete ,la rešenju zadača VI. glavne skupštine Jugoslovenskoga sokolskoga Saveza srdačno pozdravljam!
Zborujemo na Savi, koja srče sile svoga života iz samih hridinastih grudi naših planina, nad kojima caruje naš časni otac Triglav i svo-
"uiucuje moral
'Vnshingtonske
d od e do p
jim ledenim vrhovima slobodno i ponosna gleda u našu prošlost, u našu sadašnjost i u našu budućnost. Naša se Sava ispod Triglavskoga pogorja preleva sve to jačom šilom i snagom; poi našoj zemlji i vekov itom pesmom svojih zelenih valova pozdravlja i budi u život naša sela i naše gradove i kao ogromna žila tvornosti i plodovitosti napaja i oživljava naše ravnine, dogod: se njezina sjajna gladina ne ukrasi odsevom lepote naše prestolnice — Beograda! Tu izriga svoju silu u Dunav, koji s njom pomladen i podignut u rečinu ponosno kreće proti ušću. Kako su bili davno i nedavno onde okrvavljeni ti valovi, tako se danas srebrno i blistavo žare pod krilima Beloga orla, koji nad ovom zemljom i nad ovima vodama pobedonosno kruži u silnim zamasima svojih krila, opkoljen i večno verno pračen od nebrojnih jata sivih Sokolova.
Eto vam žive slike našega sokolskoga života, koje je poteklo iz jednoga srca severne slovanske zemlje, razlilo se i razmahalo P° čitavome slovanskom svetu pa takoder zagrlilo i oplodile i našu Jugoslaviju svojom šilom i blagodarnošču! Blagosljivano od naše odanosti i od naše zahvalne ljubavi velika srce Miroslava Tyrša, u kojem je nikla čudotvorna moč sokolske ideje — to ogromno skla-dište našega slovanskoga bratstva i slovanske tvornosti, koje nas čini ponosnima i jakima da nam je tudi i mrzak svaki pojam bojazni i bezufanja, i u nama diže sve to više osečaj borbenosti, napretka i ljubavi do slobode!
Svestan, da neprestano rastu sokolske moralne i fizičke sile našega naroda, šaljem s ovoga mesta bratske pozdrave svoj onoj našoj brači i sestrama gdegod oni živeli izvan naših državnih granica na našoj zemlji a u teškim sponama ropstva i nepravde! Tlači ib k tlima gorki udes, što im ga donose geslo nemorala, da ide sila pred pravdom. Ta njihova žalosna kob neče biti trajna. Ili pravda jest ili nije! A pošto znamo da opstoji, opstoji pravda također i za nje, pa što tamnija je noč to čemo radosnije pozdraviti beli dan, koji če nam doneti rujna zora. Bračo i sestre po krvi, jeziku i mišljenju, mi vas ne čemo zaboraviti, mi samo čekamo dan i čas, kad bude dozorela naša žetva! Bratsko vam pozdravlje!
A moja pozdravna reč neka se sada združi sa šumom zelenih čempresa i neka se skloni prvom cveču, koje baš sada niče na svežim mogilama brače i sestara, koji nas ostaviše minule godine. Njihovo sokolovanje palo je u dubine crne jame, njihova mila lica uvrštena su u galeriji slika, što je mi svi nosimo u našim dušama-Iz duge vrste naših dragih pokojnika dižem tri imena, koja se žare u sokolskoj povesnici: brat dr. Božo Vinkovič, brat dr. Franjo Rosina i severni naš brat Jan Machal. Učinili su zadaču svoga života u vernoj službi svoga naroda i Sokolstva. Mrtvi su pali u zemlju, živi su ostali u našoj uspomeni. Svima koje sam spomenuo i koje nišam: Večnaja pamjat! Slava im!
Naš Stanko Vraz peva svakomu od njih:
Do njega položite	kada duhne vetar,
još i mač dno groba,	braču misao jedna
da se inača hvatit može u ono doba,
složi, da se stresu robovanja bedna!
Vama pako bračo, kojima je odbor Jugoslovenskoga sokolskoga saveza na svojoj prošloj sednici u Ljubljani suglasno dosudio saveznu plaketu u priznanje za vaš sokolski rad, izručam sada to naše jedino 1 najviše odlikovanje. Brate dr. Lazare Care, ti časni naš starino plemenita, kristalnočista sokolskoga značaja; brate dr. Lazo Popoviču, ti naš Sokole filozofe, koji kao sijač veličajne sokolske misli stupaš jned naš narod i režeš u plodnu zemlju duboke brazde spoznanja; brate Dragutine Šulce, ti naš neumorni sokolski vodo i učitelju, !°mu se sve životne sile iscrpljuju u sokolskom radu; brate Miroslave Vojinoviću, grano bratske češke zemlje, koji si uzrasao i razvio Se na jugoslovenskim tlima do plodonosnog trudbenika — svi pripnite moje bratske pozdrave i čestitanja uz srdačnu zelju nas sviju, oa bi se još dugi niz godina radovali tome vidljivome znaku naše Jubavi i odanosti! Budite nam svima, osobito našoj mladoj generaciji, Primer i uzor pravih Sokola i nacionalnih muževa, kojima je Sodstvo svrha i zvanje života! Zdravo!
A sada ti, dragi naš brate; Vincencije Štepaneku, koji prihrliš vazda medu nas, l;ad se sakupimo na ozbiljan rad, budi pozdravljen ratskom rečju, koju črpam iz dubine svoga srca! Pozdravljena neka .1® po tebi silna tvoja organizacija, koja te poslala amo da se u tvojoj Hazočnosti obnovi i potvrdi naša bratska zakletva: Vernost za vernost! Brate Štepaneku, koji tvom simpatičnom naravi i dubokim ^umevanjem naše bratske solidarnosti i slovanske uzajemnosti cmiš živi vez izmedu slovenskoga sokolskoga severa i slovenskoga sokolskoga juga tebi ne izručam danas saveznu plaketu, nego ću ti je doneti u Prag kad dođemo s vama k otvorenju Tyršova doma. Za' 111 as neka ti bude d os to naš bratski pozdrav: Na zdar!
Braćo i sestre!
^a današnju glavnu skupštinu pripravilo je starešinstvo i Tehničlti odbor JSS. svu gradu, da zborujemo lakše i uspešnije. Starešinstvo 4enia uzroka da išta prikriva. Naše stanje leži pred vama razgrnuto 11 nepatvorenom obliku. To je potrebito, jer se moramo upoznati, ako hočemo da svoj rad ocenimo bratskom iskrenošču i objektiv-ttošču. Savršenosti u sokolskom životu uopšte nema; odstranjujuči Pogreške prošlosti spoznavamo svoje sile i sposobnosti, usavršujemo Se> odstranjujemo sve nedostatke i razvojno napredujemo. Iz izveštaja Pojedinih funkcijonara moči čete zaključiti koliko je potanjega rada 1Jo što su ga izvršile naše jedinice, župe i savez; moračete konstanti napredak u svakoj grani opsežnoga telesno-uzgojnoga i mo-J^o-uzgojnoga našega sokolskoga rada. Danas znamo što jesmo, vakvi jesmo i što hočemo. Pre svega treba da se trsimo da se rešimo niaterijalnih poteškoča, koje nas more i sprečavaju naš jači napredak, J'ada radosno pokazujem na zaista idealnu požrtvovnost pojedinaca, s o su je dosada pokazali u velikoj meri, moram da apeliram na SVest, odgovornost i darežljivost sviju, ako hočemo da nam bude na ^arednoj glavnoj skupštini moguče da konstatujemo činjenicu, da je anacija našega finančnoga pitanja sretno svršena.
Ali pre nego predemo na dnevni red same skupštine, učinit čemo sv°ju patriotsku dužnost i setiti se smernom odanošču prvoga našega
državljana i predstavnika naše samostalnosti • i slobode, Njegova Veličanstva kralja Aleksandra I., koga s ponosom imenujemo svojim sokolskim bratom. Tomu junačkomu potomku blagopokojnoga kralja Petra Osloboditelja i Njegovu kraljevskemu domu naš bratski pozdrav! Zdravo!
Predlažem da naša skupština otpošalje Njegovu Veličanstvu kralju ovu brzojavku: Današnja glavna skupština Jugoslovenskoga sokolskoga saveza u Brodu na Savi odano pozdravlja Vaše Veličanstvo i uzvišeni kraljevski dom uveravajući ga o svojoj bratskoj ljubavi i vernosti što ih naša srca gaje do našega kraljevskoga sokolskoga brata. Živeo jmiački rod Karadordeviča! Zdravo!
Brača Čehoslovaci slavili su 7. ovoga meseca 75godišnjicu na-rodenja prvoga prezidenta svoje republike. Prosvetni odbor JSS od-redio je, da se tom prigodom prirede po našim društvima primerne spomenske svečanosti. Prezident Masaryk je osoba, koju je knjiga povesnice upisala več u svoje stranice. Realizovao je svome narodu samostalnu državu, pomogao je sagraditi našu slobodu. Prezident Masaryk vodi u sjajnu budućnost naš savezniški narod, on stoji odu-še vi jen o i ponosno u sokolskim redovima. Mi toga odličnoga državnika i svoga sokolskoga brata iskreno pozdravljamo i šaljemo mu sa skupštine brzojavni pozdrav: Glavna skupština Jugoslovenskoga sokolskoga saveza u Brodu na Savi čestita gospodinu prezidentu za 75godišnjicu narodenja i šalje ustanovitelju savezne države i svome sokolskoma bratu bratske pozdrave. Zdravo!
Uveren sam, da ću učiniti po srdačnoj želji nas sviju, ako predlažem neka se brzojavnim pozdravom setimo Češkoslovenske Obce Sokolske: Jugoslovenski sokolski savez, sakupljen po delegatiina svojih župa na VI. glavnoj skupštini u Brodu na Savi, šalje bratske pozdrave uz ponovno uveravanje o savezništvu i vernosti. Neka živi na korist naših naroda slovanska sokolska uzajemnost! Zdravo!
Na našem drugom saboru u Zagrebu niklo je prvo seme, iz kojega če izrasti Slovanski sokolski savez. Uz tu akciju su suradivali u odličnoj meri i brača Poljaci, i znamenja kažu, da čemo u dogledno doba doći do ustanovne skupštine SSS. Zato je umesno, da se brzojavnim pozdravom setimo i braće Poljaka (Zvviazek Sokolstva Polsce — Varšava): Jugoslovenski sokolski savez šalje sa svoje glavne skupštine Poljskomu Sokolstvu bratske pozdrave radosno očekujući ustanovljen je Slovanskoga sokolskoga saveza. Zdravo!
I konačno pozdravimo braću Ruse, koji skupljaju u Sokolstvu svoje sile, u ljubavi čeznuči neprestano za novom dobom svoje ne-sretne domovine (Sojuz ruskago Sokolstva zagraničnago — Prag): Jugoslovenski sokolski savez sa svoje glavne skupštine pozdravlja zagranično rusko Sokolstvo želeči uskrsnuče i sreču ljubljenoj im domovini! Zdravo!
Bratje in sestre!
Naša VI. glavna skupščina se vrši na teritoriju osiješke sokolske župe, kjer je imel čas-lečnik najdalje obilo posla, da je prekril boleče rane nesporazumevanja med brati, da je končno razčistil razmere do ustaljenosti in ustvaril pogoje našemu uspevanju in napredovanju-
vak.šno bo poslej naše sokolsko življenje v tej župi, to je odvisno . nas samih, od našega dela in od našega udejstvovanja v mestu 1,1 na selu med našim narodom, kakor smo vobče v узет savezu v pr-'em redu mi sami svoje sreče kovači. Naj nam bo prva zapoved naše sokolske samozavesti, našega ponosa in naše časti ta, da se moramo naŠPrej in najbolj naslanjati sami na sebe, iskati v sebi sveže, ustvarjajoče in vse zapreke odstranjajoče moči ter biti in ostati zvesti sami sebi, da dozorimo do veljave in sile, ki jo domovina od nas zahteva H1 jo njena bodočnost od nas potrebuje! In kamor stopi jugoslovenski ~okol, tam stoj in tam ostani! In naj padejo vsi, on ne sme pasti! A kadar bi moral pasti, naj pade zadnji, da s svojo srčno krvjo . poslovi grobove vseh in da zadnji trepet umirajoče svoje duše izlije v poslednji vzdih: Domovina! —
Osiješka župa si je nadela ime «Strossmayer». S polno pravico! e daleč odtod — tam, kjer naše bratsko društvo sokoluje v Djakovu, spi nezdramni sen veliki pokojnik, Jugosloven vladika Josip Juraj. čisto dušo in plemenitimi dejanji je bil učenik bratovske ljubezni, i vse sodi po resnici in vse odpušča, ki izravnaf globeli sovraštva W privaja sinove in hčere iste krvi na materine grudi, kjer je začetek in konec sreče njene dece! ?
Bratje in sestre, ravnajmo se vsi po sijajnem zgledu tega znamenitega in slavnega sina naše zemlje, bodimo med svojim narodom nosilci in širitelji bratstva, glejmo, da bomo jugoslovenski Sokoli vedno živa mladika slovanskega Sokolstva, ki se s fizično in moralno kvaliteto bratskih plemen bori za prvenstveno mesto v vsem kulturnem svetu! S Sokolstvom k pravici, s pravico k svobodi! Pravica je ^oč, ki premaga kovarstva in nasilja vsake podle, samopašne, rob-ske in izdajalske duše! Vse za domovino, vse za edinstveno in nedeljivo Jugoslavijo!
In čujmo Jovana Hranilovića, kaj nam govori njegova beseda: Oko nas su silniji i jači izginuli u viekova tmini, a nas evo do današnjeg dana u toj mi loj na šoj otačbini!
Vam vsem, bratje in sestre, bratski pozdrav! In preidimo na sokolsko delo! Zdravo!
1	Več sokolske vzgoje!
Ni človeka, ki bi ne bilo v njem vsaj drobca in odseva lepote! To vzgajajmo, to negujmo, da v njenem sijaju zatone, kar je slabega v človeku.
G a n g 1.
Razvoj organizacije jugoslovenskega Sokolstva po vojni je bil hiter 111 velik. Število članstva je raslo od leta do leta. Ustanavljali smo Il0Va društva in nove župe ter ustvarili s tem temelje današnji orga-n,7fciji. Toda sami sebe bi varali, ako bi živeli še nadalje v prepričanju, da je izvršeno s tem glavno in najtežje delo. To delo pride
šele sedaj iia vrsto, ko je organizacija ustaljena in je dobila z II. našim saborom gotovo smer za daljšo bodočnost.
Sokolstvo jei vzgojna organizacija. S Sokolstvom je hotel Tyrš povzdigniti svoj narod telesno in duševno ter ga usposobiti za tekmo z drugimi narodi. V Sokolstvu torej ne delamo samo za prospeh posameznika ali posameznega stanu ali politične stranke, temveč delamo v prospeh vsega naroda. Sokolstvo je v službi naroda in od ustanovitve svobodne narodne države tudi v službi države. Iz tega razmerja napram narodu in državi izvirajo stremljenja Sokolstva za gojitev takih lastnosti posameznikov, ki jih zahtevata od svojih članov narod in država za svoj ugoden razvoj.
Sokolska organizacija ima veliko število članov ter je s tem, da je pridobila toliko število pripadnikov, ki priznavajo njena načela, prevzela tudi nalogo, da to članstvo vzgoji po svojih sokolskih načelih. V vsakem posamezniku moramo sokolsko zavest poglobiti, vzgojiti moramo v vsakem lastnosti, ki jih zahteva Sokolstvo od vsakega svojega člana.
Spor za prvenstvo telesne ali duševne vzgoje v Sokolstvu je rešen z združenjem obeh teh edinic sokolskega dela. Ako govorimo deljeno o telesnem in duševnem razvoju, ni s tem rečeno, da sta telesni in duševni razvoj dva ločena pojava, na katere gledamo s popolnoma različnih stališč. O tem smo si na jasnem. V zdravem telesu zdrav duh! — Sokolstvo pomeni nravno in telesno popleme-nitenje, je torej eno življenje, ena moč, eno Sokolstvo!
Naše vzgojno delo si moramo urediti po gotovem sistemu. Zavedati se moramo, da nam je predvsem potrebno dobrih vzgojiteljev, ki imajo vse pogoje za to delo. Dandanes zahtevamo za vsako delo strokovno izobraženih delavcev, tembolj moramo zahtevati strokovne izobrazbe pri onih, ki jim je poverjena vzgoja našega članstva. Razni nastopi bodisi društev, žup ali saveza nam dokazujejo, da moremo v tehniškem oziru zaznamovati velik napredek, pri vsem tem se Pa vendar ne otresemo vednih tožba, da nam primanjkuje izobraženih vaditeljev. Nastopi dobrih telovadcev nam pogostokrat dokazujejo, da so uživali samo telesno vzgojo. Toda že zgled na njih nam ЈР jasen dokaz, da to nikakor ne zadostuje, ker vsak dober telovadec ni samo zaradi tega tudi že dober Sokol.
Številni prednjaški zbori in nadvse požrtvovalni prednjaki zdržu-jejo to vzgojno delo dostikrat z nadčloveškimi napori. Občudujemo to njihovo požrtvovalnost, toda kolikokrat se lahko prepričamo, da je rezultat uspehov v primeri s to ogromno požrtvovalnostjo le malenkosten. Od vseh telovadcev in is to ta k o od naraščaja ostane vzlic temu delu, ki smo ga prej omenili, le majhen odstotek vseh obiskovalcev telovadbe veren sokolskim načelom ter jih tudi izpolnjuje-Vzroke moremo iskati predvsem v tem, da si znamo pridobiti veliko število onih, ki obiskujejo redno in vestno telovadbo, ne vzgojimo si jih pa v sokolskem duhu ter jim ne nudimo zadostne ali pa nobene pomoči pri iskanju sokolskih resnic.
Koliko imamo prednjakov, telovadcev in članov, ki poznajo ТУГ' šev in Fiignerjev življenjepis in njiju dela? Koliko imamo takih,
ki poznajo sokolsko zgodovino? Kdor pa ne zna, kdo sta bila Tyrš •n Fugner, tudi ne ve, kaj sta hotela in zakaj obstoja Sokolstvo'. Kolibo imamo članov, ki poznajo celoten ustroj naše sokolske organizacije, razmerje društev napram župam in savezu? Ako članstvo fega ne pozna, tudi ne more pojmiti veliki pomen te organizacije, in vsi sklepi žup in saveza, vse njih delo in vsi njih napori postajajo uuzorni. In ravno to nerazumevanje idejne strani naše organizacije se kruto maščuje nad Sokolstvom. Običajno govorjenje o rodoljubju, 0 delu za narod in državo je brezpomembno in navadnim ljudem nerazumljivo, ker ga slišijo tudi pri drugih podobnih organizacijah. uavno to nerazumevanje je vzrok, da stavljajo Sokolstvo v isto vrsto z drugimi nacionalnimi in športnimi organizacijami, in ravno to je 'zrok, da smatrajo prehod iz ene organizacije v drugo za lahkoto, 111 to je vzrok, da član sokolske organizacije posveti vse svoje delo eni teh drugih organizacij. Vsem tem ostane nerazumljivo naše ratstvo, naš demokratizem;, ki uči ljubezen in nikdar sovraštvo, u Vzgaja in nikdar ne izločuje, ki ima v mislih ves narod in ne samo Posamezne stranke in stanove; nerazumljiva jim ostanejo naša načela Usevne in telesne vzgoje in nerazumljivo jim ostane sploh naše tiho delo — brez koristi in slave.
In ravno tu je treba zastaviti v bodoče vse naše moči, ako si če m o vzgojiti članstvo, vemo sokolskim načelom. V prvi vrsti Moramo skrbeti za vzgojo dobrega vaditeljstva, ki mora postati strokovno naobražen vzgojitelj našega celokupnega članstva in naraščaja. Vzgoje prednjakov ne smemo prepuščati pridnosti posameznika in saniovzgoji. Prosvetni odbori v društvih imajo tu hvaležno polje za epo delo. Roko v roki s prednjaškimi zbori v posameznih društvih j® Prosvetnim odborom omogočeno vzgojiti, oziroma pripraviti "vsako ° lepo število vaditeljev, ki bodo društvu na razpolago, tako da ^e bo nikdar prišlo v položaj, da nima namestnika za odhajajočega rustvenega načelnika. S prirejanjem stalnih idejnih šol v društvih fe uvede v pojmovanje Sokolstva članstvo, ki ne obiskuje telovadnice 111 ki nima toliko stikov z vaditeljstvom. Članstvo, ki pohaja telo-adnice, mora zapustiti telovadnico popolnoma vzgojeno v sokolskem uhu, ker le na ta način si ustvarimo člane naše organizacije, ki °do v resnici Sokoli.
Kakor pri članstvu, is to tak o moramo posvečati vzgoji naraščaja večjo pozornost. Ne smemo dopuščati, da bi tako velik odstotek naraščaja v poznejših letih zapuščal ali zanemarjal sokolske vrste, er sicer je vse požrtvovalno delo brezuspešno.
. vzgoja je težka in zahteva požrtvovalnosti od vsakega posamezna, lahka je pa vsakemu, kdor jo izvršuje z ljubeznijo do stvari me. v vzgoji pa vpliva ljubezen največ s tem, da verujemo v dober speli in dobro bodočnost onih, ki jih vzgajamo, in da jim s tem Prepričanjem vlivamo v njihova srca samozaupanje, vero v lastno °б in vero v narodovo bodočnost.
In ljubezni do stvari same v Sokolstvu ne pogrešamo, zato pa estno izpolnjujmo vzgojno nalogo, ki bo naše delo ovenčala z sPelii trajne vrednosti in veljave.
------------------
Iz češkosloračkog Sokolstva.
Sve misli sokolske upravljene su več sad budućem sletu. Radost za slet prenosi se od župe župi, od društva društvu, raste interes za slet a sednice na svim stranama poči n ju rad za slet. Slet je zato na dnevnom redu svih proletnih sjednica svih foruma naše organizacije. Sletu je posvečena cela sednica župskih načelnika, kako če Vam sigurno još podrobnije javiti brat načelnik Ambrožič, koji je učestvovao na toj sednici, da bismo radili rame uz rame na zajedničkom delu.
Radi organizacionih potreba umetnuti su samo izbori, što je na dnevnom redu svih ovogodišnjih proletnih sjednica i izbor natjecatelja u odelenje za Strasbourg.
Zalosna epizoda, ne male važnosti, bio je proglas biskupa Vojtačšaka, kome je presjedništvo COS. dostojno odgovorilo na zadovoljstvo sviju posebnim pismom celome Bratstvu. — Radosno i sa zahvalnošču sjetili smo se 75. roden-dana brata presidenta Masaryka, a za pouku članstva izdana je posebna brošura iz pera br. J. Pelikana (dr. T. G. Masaryk a sokolsky program), koja je odmah prve nedelje doživila drugo izdanje a danas več peto. 45 brače učestvovalo je u naročitom seminaru govornika za proslavu presidentovog rodendana, što ga je priredilo udruženje naprednih društava.
Svečanosni odbor sletski posvetio je u poslednjoj svojoj sednici pažnju ustanovljenju odbora i planu za sletište na Strahovskim majdanima. Zaključeno je, da se izdaje Sletski Vesnik kao prilog Sokolskom Glasniku. Potvrdena je redakciona komisija Sletske Spomenice brača: Mašek, Hillei"; Pelikan, Novak, koja ima da se postara, da na vreme prikupi sav potrebni materijal.
Predsedništvo vaspitnog zbora sprema od 9. do 11. aprila školu (izvanrednu), da se u njoj čvrsto i jedinstveno odrede smernice novod rada, što ga je predvidio VIL Sabor (Valny Sjezd), da se zagarantuje naročito jedin-stven postupak, dalje če se prodiskutovati postupak pri proslavama Husovim i rad prosvetnih odseka na pripravi članstva za VIII. slet svesokolski.
Kongres funkcionar a, koji se sprema u dane otvaranja Tyršova doma treba da ima ove referate: O značenju českoslo vačko-jugoslo venski t1 veza. Vaspitanje funkcijonara. Vaspitanje novih članova. Propaganda. Opšta statistika. Matrike i katastar. Znanstvena statistika. Za referate če biti za* moljena brača: dr. Fux. Stepanek, Liska, Ant. Krejči, Ilrbač, Schwarz, Šorm. Švajgar dr. Mraz, dr. Bukovsky.
Br. Švejnost izraduje spoinen-novac za svečanost.
Lužički odbor COS. priredio je u februaru jednonedeljnu školu, u kojoj je učestvovalo 20 brače i sestara iz Lužice, što če biti svakako temelj daljem poletu tamošnje sokolske stvari.
Bioskopski odbor COS. starače se za filmove za sokolske bioskope, cime če dobiti uticaj i na izbor. Za tu akciju prijavilo se 45 sokolskih bio-skopa.
Sokolsko društvo v Hranjicama u Moravsltoj ostavio je za uvek njegov starešina br. V. Jonaš i testamentom poklonio celo svoje imanje 1,000.000 Kč 1Л gradnju sokolane. Divan primer sokolskog bratstva.
Antonin Benda, Praha-
*
Verna slika mnogih našili članova. U stručnom organu francuskih gimnast«1 naišli smo na noticu, kojom u ironičnom tonu objavljuje sledeče «savete>i izvadene iz nekog amerikanskog lista: 1.) Ne učestvuj nikad u sednicama sastancima članova. 2.) Ako več učestvuješ, onda gledaj barem da zadocni • 3.) Kritikuj rad odbora i članova. 4.) Ne primi se nikad koje funkcije, .1
PREGLED
'V*
Jakše je kritikovati nego štogod uči niti. 5.) Pokaži, da se ljutiš, ako nisi izabran u koji odbor, a ako si izabran, onda nemoj dolaziti na sednice. 6.) Ako te pitaju za tvoje mišljenje o kojemgod predmetu, ti reci, da nemaš ništa da primetiš. Ali nakon sednice kaži svima, kako bi trebalo uči niti. 7.) Ne čini nego ono što je neophodno potrebno, ali ako kompetentni članovi polražu nešto inicijative u nameri da potpomognu organizaciju, onda deri se na sve grlo, da je to samovoljno i da se na čelu društva nalazi banda autokrata. — Na žalost ima i kod nas mnogo članova, koji se ravnaju prema gornjim pra-vilima!
47. zlet francuskih gimnasta, koji če se vršiti o duhovima o. g., vlada Veliko zanimanje, sudeči prema pisanju stručnog lista <Le Gymnaste». Ovaj ust u svakom svom broju donosi slike Strassburga i Alzacije i opise alzaških Pokrajina, običaja i tamošnjeg naroda, i pravi veliku propagandu za slet, upiruči se naročito na patriotske motive, ta ova je pokrajina nakon 50-godiš-nJeg nemačkog ropstva tek svetskim ratom vraćena Francuskoj. U jednom jnt poslednjih brojeva objavljene su vežbe za natecanja pojedinaca I. i II. kategorije. Te vežbe po prilici odgovaraju našim vežbama za prvenstvo i za viši razdel. Vršiče se u sledečim granama: preča, ruče, karihe, konj u šir kvataljkama, skok preko konja uzduž, prosta vežba, skok motkom 2'40m), ® lok u vis zaletom (1-45 m), bacanje kugle (sa obe ruke 17 m), trčanje (100 m sekunda). Pored tih utakmica vršiče se i atletske, streljačke i druge oiakmice, pa i posebne utakmice za s ta rij e članove (veterane). Dosada se Prijavilo 877 društava. Prijavili su se i brača Česi sledečim pismom pri-redivačkom odboru: <Draga gospodo i drugovi! Primili Vaš laskav poziv za 47. slet u Strassburgu, na čemu Vam najlepše zahvaljujemo. Produžujuči baše odavna prijateljske veze sa našim francuskim, primarno radosno poziv ba ovu novu patriotsku manifestaciju, tim više, što če se ona vršiti u zemlji, K°ja se je preko pola veka patila pod stranačkim jarmom i tek nedavno vračena svojoj domovini. Učestvovačemo kod Vaše svečanosti sa največom radošču i u što večem broju, da Vam dejstveno dokažemo naše prijateljstvo i našu odanost zajedničkoj stvari. Primite, dragi drugovi, izraz našeg iskrenog Prijateljstva. Nazdar! Dr. Scheiner, predsednik; dr. Heller, tajnik.»
KNJIŽEVNOST
S?
Strokovna.
’lugoslovonska sokolska matica v Ljubljani je izdala 236 strani obsegajočo kbjigo v žepni obliki Vcžbc za doco in slovarček sokolskih telovadnih nazivov. z Češčine prevedel Ivan Bajželj. Knjiga obsega 19 telovadnih ur, kakor Pove naslov, za deco. Primeri so dobri in priporočljivi tako za sokolske pred-bjake, kakor za šolske učitelje. Dobro je storil br. Bajželj, da je knjigi pridal Slovarček telovadnih nazivov; knjiga je pisana v slovenščini, toda baš na pod-agi tega slovarčka z malim trudom lahko uporablja knjigo tudi vsakdo, ki Jbb je poznana hrvatska ali srbska terminologija. Slovarček ima slovenske, rvatske, srbske in češke nazive. Z dodatkom čeških nazivov je brat pisatelj al tudi nekoliko prilike za to, da si naši prednjaki lahko pomagajo pri Seznanjanju s češkoslovaško terminologijo.
Tekmovalni red JSS. sprejet na seji zbora župnih načelnikov dne 1. novembra 1924. Izdal tehnički odbor JSS. — Knjiga obsega 79 strani ter je raz-. eljena v petnajst poglavij: 1. Občne določbe. — II. Sodniki. — III. Pri.ožbe 1,1 Prizivna komisija. — IV. Orodje in oprema tekmovališča. — V. Tekma vrst. — vi. Tekma za prvenstvo. — VII. Tekma v šesteroboju. — VIII. Posebne tekme. — IX. Tekme v narodnih in drugih igrah. — X. Tekme v nasto-
pih na odru. — XI. Posebne določbe za tekme članic. — XII. Posebne določbe za tekme žup. — XIII. Posebne določbe za tekme društev. — XIV. Tekme v okrožjih. — XV. Dodatne določbe.
Sokolič. Broj 3. Vsebina: I. B.: U spomen i za uzor. — Ivanko Bendiš: Sokolskom naraštaju. — Dr. F.: Dr. T. G. Masaryk. — A. D.: General telovadi.
— Brat Leo Štukelj u Finskoj. — Jovan Udicki: U Sokole! — Sokolski rad povečat če naše redove. — J. Jeras: Zgodovina telovadbe. — A. Perič: Proste vaje za žensko deco. — Dopisi. — Glasnik. — Priloga Naša radost prinaša: E. Gangl: Pesem najmlajših. — Ilo: Čigava je dežela ta? — G.: Tyrš in Fiigner (s sliko). — Nikola Došenovič: Dačiči-Sokoliči. — Iz češčine I. B.: Skrivnost. — G.: Ančica. — Zabava. — Uganke.
Vestnik gorenjske sokolske župe. Štev. 1. Izšel dne 4. marca 1925. — Nov župni vestnik, ki ga urejuje br. dr. Lj. Kuščer. — Urednik navaja v uvodnem članku program župnega vestnika ter pravi, «da bo to res vestnik svoje ž u p e, toda v nobenem oziru ne bo moglo župno glasilo čitateljem nadomeščati naših osrednjih listov, Sokolskega glasnika in Sokoliča — nasprotno: podprli bomo z vsemi močmi prizadevanje po razširjenju sokolskega tiska.» Kakor napoveduje, tako prinaša list poročila o občnem zboru župe, o njenem manjšinskem delu, o sejah župnih organov in o občnih zborih društev. Gradiva dovolj in zanimivega za župno glasilo. Tako župno glasilo bi morala imeti vsaka župa.
Sokolski vestnik župe v Mariboru. Leto III. štev. 1. — Vsebina: t Dr-Franjo Rosina. — M. Kovačič: Po volitvah. — Br. dr. Ljudevit Pivko narodni poslanec. — Poročila za občni zbor. — Izposojevalni red za župno strokovno knjižnico. — Drobne vesti.
Sokolski Vjestnik župe zagrebačke. God. IV. Br. 1. i 2. — L. V. Kostrenčič: Brat Ljudevit Pivko. — Dr. Laza Popovič: Misli iz prošlosti. — Sokolstvo, narod, država i politika. — S. Vrdoljak: Uz harmonički odgoj duha i tela do obnove današnjeg čoveka. — P. H.: Bačan je lopte. — Dušan M. Bogunovič: Zaslužni sokolski radnici: Miroslav Vojinovič, Fran Lhotsky, Velimir Popovič.
— Sokolstvo i državno ujedinjenje. — Karel Novak: Ustrajte bračo! — Franjo Malin: Soko nekad i sada. — Jos. Prohaslca: Vežbe puškoni. — Župski glasnik. — Jugoslovensko sokolstvo. — Slavensko sokolstvo. — Razno. — Sokolska kronika. —• Sokolska štampa. — Broj 3. — D. M. Bogunovič: Sokolstvo i narodni poslanci. — Franjo Malin: Jugoslovenstvo. — V. Manakin: Ruski soko i njegova zadača u inostranstvu. — P. Vitkovič: Naše državno ujedinjenje. — D. M. Bogunovič: Zaslužni sokolski radnici: Dr. Vladan Dordevič, Ivan Bajželj. — Godišnja skupština sokolskog društva I. u Zagrebu. — Župski glasnik: Jugoslovensko sokolstvo. — Slavensko sokolstvo. — Razno. — Sokolska kronika.
Sokol. Glasilo sokolskog društva u Virovitici. God. II. Broj 1.—2. Na po* četku godine. — Križevački Sokol. — Uprava sokolskoga društva u Virovitici.
— Župa Bjelovar. — Župa Strossmajerova Osijek. — Naš rad u prošloj godini-
— Iz uprave.
Teliniitki odbor sokolske župe Mostar izdao je Sokolske vežbe za III. žuP' ski slei 1925, Uredili P. čolič i L. Houškova.
Tehnifki odbor Bačke sokoske župe Novi Sad izdao je Vežbe prepisane ** sokolska društva Bačke sokolske župe.	4
Ceskoslovenska Obec sokolska je izdala 12. zvezek zbirke sok dskili pi-e' davanj: Jan Velikšn . Dr. T. G. Masarjk a sokolski program Prevod prinesemo v «Jugoslovenskem Sokolu».