SOKOLSKI GLASNIK
1926.	U	Ljubljani, 30. aprila 1926.	S.
Svetozar Miletič!
Proteklo je sto godina od kako se u malenom selu Mošoririu Simi Miletiču i'odilo dete, kome če kasnije u jesen njegovog teškog i mučeniškog života pevati pesnik našeg naroda Zmaj Jovan Jovanovič:
diž’te decu iz kolevke, nek zapamte ovaj lik...
Zapitajmo sebe, da li je naš pesnik imao pravo kad je ovim Štihovima uzdigao tako visoko ličnost Svetozara Miletiča. Kad promotrimo rad Sveto-zara Miletiča na svim poljima njegove plodne delatnosti, kad pogledamo na rezultate toga njegova rada, ne samo što čemo dati za pravo našemu pesniku no moramo mu biti i zahvalni. Ko je bio Svetozar Miletič? Ličnost njegova označava inkarnaciji! junaštva i borbenosti našeg naroda, nacionalno revolucionarnu narodnu prirodu protiv mrske i nasilne tudinske tiranije i istrajnog borca za sveta narodna prava. Još kao študent, pod uticajem Slovaka Ljudevita štura zagrejava se Slavenstvom, organizuje omladinu, piše pesme u kojima naveštava novu veru — zoru Slavenstva — njegova oslo-bodenja i ujedinjenja. On teži i mnogo radi na ujedinjeriju i oslobodenju svega našeg naroda.
U Srbima, Hrvatima i Slovencima gleda jedan narod, koji .je razjedinjen. U toni svom radu na oslobodenju žrtvuje i samoga sebe dok ga napokon godine 1875. u zoru 5. jula bolesna iz postelje, a u pratnji 15 Vojnika, ne sprovedoše u zatvor, u kome ostaje tri i po godine. Miletičevim duhom napajale su se generacije i njegovim imenom vaspitani su čitavi naraštaji. I>uh Miletiča živi i danas, njegovo ime i spomen njegovih dela udoše u istoriju. Jugoslovensko Sokolstvo ceneči njegov rad, kod kojeg je sokolska ideologija sazrela davno pre, nego što je Sokolstvo postalo; odužuje mu se tim što je se njegova najbolja župa prozvala imenom Svetozara Miletiča. 1 u kitici imena slavenskih velikana: Dušana Silnog, Petra Mrkonjiča, Zrinj-skog, Strossmajera, Husa, žižke, Komenskog i Tyrša ime Svetozara Miletiča našlo je svoje pravo mesto.
Starešinstvo Jugoslovenskog Sokolskog Saveza primilo je sa zadovoljstvom do znanja sve pretpripreme Banatske sokolske župe za proslavu stogodišnjice i'odenja Svetozara Miletiča i poziva sva bratska društva učlanjena u JSS., da Posvete dan 6. maj uspomeni Svetozara Miletiča nagovorom pred vrstama članstvu, naraštaju i deci.
Na taj čemo se način najlepše odužiti seni velikog Svetozara Miletiča.
Slava mu!
Starešinstvo Jugoslovenskog Sokolskog Saveza, u Ljubljani, 1. maja 1926.
E. (Jangi s. r., starosta.	R. Fux s. r., tajnik.
f Brat Jaša Nenadovic
22. aprila 1926. umro je u Nišu starosta sokolske župe Niš i dugogodišnji član starešinstva JSS. brat Jaša Nenadovic. Živo nam je još pred očima orijaška postava našeg dobrog Jaše, koji je na svim sokolskim /-borovima i sletovima JSS. učestvovao i saradivao sa mladenačkim oduševljenjem. Zato nam je tim više neočekivano došla vest o njegovoj preranoj smrti. Uzrastao je u tvrdim bojevima za domovinu i za svoj opstanak, bio je tvrd i stalan u načelima i oduševljen borac za naše Sokolstvo. Budi blagom bratu laka domača gruda!
Izveštaj načelnika JSS.
Izve Staj načelnika JSS. na glavnoj skupštini JSS. u Đakovu 14. marta 1i)2(>.
Draga bračo i sestre!
Načelništvo odnosno tehničlci odbor JSS. bio je u početku ove poslovne godine sastavljen kako sledi: Načelnik Miroslav Ambrožič, zamenici brača: Miroslav Vojihović, Dragutin Šulce i inž. Albert Poženel. Načelnica sestra Joža Trdinova, zamenice sestre: Milena Govekarjeva, Anuška Jugova i Danica Iličeva. Članovi brača: dr. Kuščer, Miklavc, Ryška, Slapničar, Smole, Svetlič. Članice sestre: Babnikova, Friesova, Košakova, Slapničarjeva, Preskarjeva, Skalarjeva, Nina Trdinova, Varogova. Tajniške poslove obavljale su sestre: Govekarjeva i Nina Trdinova. Tekom godine istupiše brača: Miklavc, Ryška, Smole, Svetlič i sestre: Friesova i Košakova. Popunila su brača: Bajželj, Jesih, Novak. Lelcarski odsek u tehničlcom odboru zastupao je br. dr. Jamar; smučarski (ski) br. Badjura. Tehčniki odbor je održavao svoje redovne, sednice četvrtkom. — Zbor župskih načelnika sastao se u prošloj godini dva putai i to: 2. augusta 1925. i sada pre glavnu skupštinu. Kad govorim o radu načelništva, tehničkog odbora i zbora župskih načelnika moram pre svega da podvučem, da je ovogodišnji rad nastavljanje lanjskog programa u kojem je prednjačila težnja za boljom gimnastičkom spremom našeg celokupnog vežbačkog članstva. Tom prilikom upozoravam da imam u vidu opšte sokolsko vaspitanje u smislu Tyrševe sokolske ideje koja usa-vršava pojedinca u telesnom moralnoin i duševnom pogledu. S toga u isto vreme smatram naše glavno srestvo strogo telesno vaspitanje, baš tom prilikom za ono važno dejstvo kojem moramo posvetiti svu svoju brigu. — U takvoj organizaciji kao što je naše Sokolstvo treba uvek paziti na to da se telesno vežbanje podigne na viši stepen, da postane time zanimljivije, da da če omladinu više privlačiti. To je potrebno naroČito u sadašnje doba jer se jako razvija šport.
Ako bi mi ostali na niskom stepenu razvoja ne bi bilo nade da čemo dobiti na svome ugledu u narodu i da čemo zadobiti dovoljno naroda za moralno i duševno vaspitanje u vezi sa telesnim vaspitanjem — pošto bi ne-dostajalo privlačnosti i interesovanja naročito od strane one mladine u kojoj sa pravom gledamo svoju budučnost.
Naša težnja ide dakle za onim napretkom koji je posrednik za opšti na-predak. Baš radi toga nameravali smo prirediti medusletske utak-m i c e. Oživeti naše Sokolane i podiči interesovanje za telesno vaspitanje i u onim krajevima naše domovine u kojima vidimo još mnogo nedostataka
i	pravoga smisla za to — to je bila naša namera. U tom pravcu hočemo izjednačenje naše spreme. Nečemo da imamo u jednoj pokrajini bolje vežbače nego u drugoj; nečemo da bi nas kao Sokole na velikim javnim sletovima i na medunarodnom polju zastupali samo članovi jednog dela našega naroda.
Kad govorimo o jednom narodu hočemo govoriti dakle samo o jednom i jednakom stepenu naše sokolske kvalifikacije, o jednakom oduševljenju, o jednakom požrtvovanju, jednakoj moralnoj snazi i jednakoj telesnoj spremi.
Samo jednakost nas zbližava. U jednakosti i u zbliža vanju pak su svi uslovi za opšti napredak.
U tom smislu bili smo svesni ogromne važnosti medusletskih utakmica i blagovremeno smo pripravili sve što je bilo potrebno. Sa zadovoljstvom priznajefn da su župe i večina dr ustava razumela naše napore a prema tome medusletske utakmice bile su od strane župa, društava i pojedinaca za naš razvoj dovoljno pripravljene.
O	pojedinostima medusletskih utakmica ovom prilikom neču da govorim pošto smo o tome a u pravcu kritike na nadležnom mestu pisali i govorili. Spoznali smo svoje nedostatke i greške, upozorili na iste, na osnovi toga stekli smo iskustva koja smo očekivali i sve što u budučnosti ne bi bilo dobro lako čemo popraviti ako budemo imali dovoljno dobre volje. Naizad u.opšte moram utvrditi na ovom mestu da smo svoju nameru postigli u koliko je to bilo moguče postiči u prirodnom (redovnom) razvoju u tom vremenu koje smo imali na raspoloženju.
Postignutu nameru u tom obliku vidim: u naporu župa, društava i pojedinaca i u istinito dobrom materijalu koji smo imali prilike da vidimo naročito u srednjem odeljku. Trud (napor) i uspeh nas zadovoljava. Napredak je na taj način osiguran. Hoče li se taj napredak ostvariti ranije ili doenije to zavisi od opštih prilika u kojima se budemo nalazili. Za po-boljšanje istih možemo pak mnogo učiniti.
Medusletske utakmice ispunile su u glavnome rad župa i društava do sredine 1925. godine. U društvima su se utakmičari spremali i izvršili društvene utakmice, posle su se izvršile župske utakmice večinom u vezi sa župskim izletima i konačno odabrani utakmičari došli su na savezne medusletske utakmice.
Utakmice te vršile su se u Beogradu i usled nesretnoga vremena pod veoma teškim uslovima. Bradi i sestrama koji su se takmičili bila je dodeljena teška proba koju su dobro izdržali. Mpralnoj snazi utalcmičara članova i članica moram na ovom mestu iskazati potpuno priznanje.
Takmičilo je se od članova: 4 odeljenja odnosno 38 pojedinaca u višem odeljku; 10 odeljenja odnosno 118 pojedinaca u srednjem odeljku i 38 odeljenja odnosno 308 pojedinaca u nižem odeljku. Od članica: 3 odeljenja odnosno 23 pojedinke u višem odeljku; 11 odeljenja odnosno 30 pojedinki u srednjem odeljku i 7 odeljenja odnosno 80 pojedinki u nižem odeljku.
Utakmica za prvenstvo članova nije se dovršila zbog nepotfoljnog vremena. U to j utakmici učestvovali su: 1 brat iz Beograda, 2 brata iz Ljubljane I,
2	iz Ljubljane II i 1 iz Celja.
U višem odeljku članova prvo mesto dobilo je odeljenje sokolslcog društva Ljubljana koje je dobilo prelazan dar «Mač Kralja Aleksandra 1» kao dar kralja Aleksandra jugoslovenskom Sokolstvu.
L drugoj polovini prošle godine župe i društva nastavljala su detaljan unutarnji rad u Sokolanama na osnovi kako je bilo predvideno pre medusletskih utakmica. Tehnički odbor saveza je isto tako posle medusletskih utakmica počeo sa pripremama za buduči rad — to jest za prednjački tečaj koji ;e bio predviden za jesen i posle zbog slabog odziva odložen za drugu poltivinu januara 1926. godine.
Drugi pravac pripreme za budučnost je svesokolski slet u Pragu ! 9 2 6. godine.
Težnja saveznog tehničkog vodstva i celokupnog jugoslovenskog Sokolstva mora iči za tim da pojava i učestvovanje našega saveza u Pragu bude u svakom pogledu uzorno. U vezi s tim mora se ispuniti naša čvrsta volja da u svojoj domovini izvedemo svesokolski slet tako kao kad bi se ova sokolska
Olimpijada vršila kod nas. To znači da mi moramo kod nas izvršiti sve pripreme za slet sa svim članstvom i u svim pojedinostima. Na javnim vežbama kod nas moramo izvoditi sve vežbe koje su propisane za Prag kao i utakinice. U kratko rečeno moramo izvršiti sve pripreme za svesokolski slet kao kad bi sve naše članstvo išlo u Prag. Na taj način izvešćemo glavni deo sleta i kod nas, korističemo sve što je dobro i što pripreme za slet sobom donose. Odabrani pak vežbači i vežbačice kao i podmladak ičiče u Prag da pokažu rezultat našega truda i našu sposobnost! Članstvo neka bude svesno ove časne zadače i neka izvrši svoju dužnost.
Vežbe i ostalo što je propisalo vodstvo COS. preveli smo i objavili. Osim toga odredili smo i sastavili vežbe za naročitu našu tačku sa kojom jugo-slovensko Sokolstvo ima da u Pragu nastupi i to: skupinske proste vežbe zajedno 8 članova i 8 članica.' Za naraštaj smo propisali i objavili isto tako svoje zajedničke vežbe.
Svoj str učni list «Prednjak» izdavali smo kao prilog «Sokolskom Glasniku^, /bog odredenog mesta morali smo se ograničiti za publikacije vežbi i pri-meraka materijala za muško i žensko članstvo.
Organizacija u užem smislu u prošloj godini nije zahtevala nikakve temeljne promene i za dopunjavanje isto tako nije bilo naročite potrebe. Lekarski odsek je dovršavao svoju organizaciju i osim toga počeli smo sa organizacijom smučarskih odseka koji bi imali da u našim društvima podignu smučarstvo kao sastavni deo sokolskoga sistema.
Rad župa u tehničko-vaspitnom pogledu bio je u opšte zadovoljavajuei. Župe su priređivale svoje župske sletove a neke su naročito obra-lile pažnju ob razo vanju prednja k a. Opšti napredak je tu, samo se još javlja polako. Kad pouzdano računamo na ovaj napredak, onda smo jednim delom zadovoljni — drugim delom ali moramo podvuči činjenicu da se suviše malo brige poklanja naraštaj u i deci.
Imamo još uvek društva koja ne gaje ove grane našeg vaspitanja. Takva su društva bez budučnosti. Jedna od glavnih naših grešaka u opšte je ta, da kod zadobivanja i vaspitanja naraštaja pokazujeino vrlo malo oduševljenja i požrtvovanja.
Dužnost' mi je još da ovom prilikom kažem da sam 28. decembra 1925. g. podneo ostavku na položaj načelnika JSS. — iz uzroka koje sam saopštio starešinstvu JSS. — brači župskim načelnicima pak obrazložio detaijnije.
Tom prilikom neka mi bude dozvoljeno, da se zahvalim na njihovoj sa-radnji, požrtvovanju i poverenju i to pre svega brači i sestrama članovima saveznoga načelništva i tehničkoga odbora kao i župskim načelnicima i načelnicama, posle i svoj brači i sestrama JSS. čije poverenje sam uživao. Hvala na Vašoj saradnji u korist Sokolstva i u korist domovine.
Zdravo!
Miroslav Ambrožič.
Svečanost u Beogradu
Prilikom medusletskih utakmica na Vidov dan godine 1925. u Beogradu Kralj je pod.ario jugoslovenskoin Sokolstvu «Mač Kralja Aleksandra I.» kao nagradu najboljemu društvu na medusletskim utakmicama i to kao prelazan dar. Svečana predaja «Mača» izvršila je se 11. aprila 1920. g. u Beogradu. Svečana predaja bila je spojena sa akademijom, koja je se održala u pozo-rištu, koje je bilo popunjeno do poslednjeg mesta. Vladu su zastupali: Ministar Predsednik Uzunovič, Ministar Vojske i Mornarice Dušan Trifunovič, Ministar Vera Miša Trifunovič i Ministar Agrarne Reforme Pavle Radič. Starešinstvo JSS. su zastupala brača: Gangl, starosta; dr. Murnik, načelnik i dr. Fux, tajnik. 1’obedničko društvo Ljubljana su zastupali brat starosta Kajzelj i brat načelnik Vidmar. Svečanosti su prisustvovala mnogobrojna
zastupstva iz raznih sokolskih župa. Tačno u 3 sata olvorio je akademiju starosta beogradskog sokolskog društva brat Momir Korunović. Po svršenom govoru, zasvirao je vojnički orkestar sokolsku koračnicu, u tom momentu stupio je u svoju ložu Kralj Aleksandar, u pratnji prestavnika JSS., adjutanta i dvorskog maršala., Kralja su burno pozdravljali Sokoli i opčinstvo. Sada je počela akademija, koju su u prvom delu ispunili lepi nastupi sviju vežbačkih kategorija beogradskog sokolskog društva. Sve vežbe dece, na-raštaja i članstva dobro su uspele i izazvale mnogo odobravanja. Po svršenom prvom delu akademije primio je Kralj u salonu svoje lože starešinstvo JSS. i deputaciju ljubljanskog Sokola. Kralj je nagovorio starešinstvo: «Hoču, da Vam lično izručim taj dar, koji pripada pobedničkoj sokolskoj vrsti. — Kralj se je sa velikim zadovoljstvom izrazio o delu i napredku Sokolstva, naročito se je zanimao za ovogodišrije priredbe sokolske organizacije. Starosta Gangl izvestio je Nj. Vel. 6 opširnim pripremama za praški slet i o drugim zadatcima našeg Sokolstva u tekučoj godini. Nato su za-stupnici JSŠ, preuzeli iz Kraljevih ruku mač i pravilnik i otišli na pozornimi. Zastor se je digao, pokazala se krasna živa slika, koju su sačinjavale skupine društava, naraštaja Sokola i Sokolica u svečanim odelima, a u pozadini uzdizala se skupina beogradskih Sokolica u narodnim nošnjama sviju naših pokrajina i plemena.
Sa starom častnom zastavom JSS. dospelo je na sredinu pozornice za-stupstvo JSS. sa mačem. U isto vreme dostupala je i pobednička vrsta, koju je opčinstvo burno pozdravljalo. Brat starosta Gangl lepim rečima zahvaljuje Kralju i u pesničkom zanosu razlaže značenje Kraljevog dara. Govor brata staroste učinio je jak dojam na opčinstvo, koje razdragano ustaje sa svojih sedišta i neprestano pozdravlja Kralja i Sokolstvo. Treči deo svečanosti otvoren je nastupom pobedničke vrste na razboju, gde je izvela krasno sastavljene vežbe. Burno je bila pozdravljena vrsta sokojskog društva Zagrebi, koja je izvodila Murnikovu efektnu kompoziciju: U boj! Po toj tački je otišao Nj. Vel. Kralj pozdravljen kod odlaska od zastupstva JSS. Ostali deo akademije ispuniše beogradski Sokoli i Sokolice. Cela akademija uspela je vrlo dobro i učinila najbolji dojam na prisutno opčinstvo. Bio je prekrasan dan sokolske slave. Na povratku iz Beograda za Ljubljanu su po-bedničku vrstu sa kraljevim darom skoro na svim stanicama pozdravljala sokolska društva sa glazbom i govorima.
Svečanost u Ljubljani
Govor staroste Sokolskog društva Ljubljana-Matica, br. Bogiimila Kajzelja,
na svečanoj akademiji 14. aprila 1926. u Narodnem domu u Ljubljani.
Cenjena gospodo! Bračo i sestre!
Dani, koje upravo proživljavamo, ostače u istoriji «LjubIjanskog Sokola» za uvele zabeležena zlatnini slovima. U neizbrisivoj uspomeni ostače nam dani, koje smo upravo preživeli u Beogradu, prilikom predaje <Mača Kralja Aleksandra 1.», prelaznog dara Nj. Vel. Kralja pobedničkoj vrsti našeg društva na medusletskim utakmicama u Beogradu na Vidov-dan 1925. Nj. Vel. Kralj izrazio je želju, da preda «Mač» lično i da želi tom prilikom videti pobedničku vrstu. — Deputacija JSS. i našeg društva poklonila se Nj. Vel. Kralju u salonu pred dvorslcom ložom; a kod rastanka dospevši do mene, rekao mi je Kralj doslovno: <C e s t i t a m n a uspehu! Pozdravite mi članstvo v a š eg ,d r u š t v a!» I te pozdrave Nj. Vel. Kralja Aleksandra I. našeg prvog Sokola, izričem Vam danas u tom svečanom času. Danas smo ponovo tako neopisano sretni, da možemo u svojoj sredini pozdraviti zastupnika Nj. Vel. Kralja, gospodina generala Kalalatoviča, komandanta dravske divizijske oblasti!
Mnogo poštovani gospodine generale! Uzalud tražim primerne reči, da bi dao oduška svojim osečanjima, koja mi naviru u tom svečanom trenutku; zadovoljite se našim iskrenim, skromnim, sokolskim po-zdravima, koji izviru iz dna naših srdaca i te naše iskrene, odane pozdrave i toplu zahvalnost molimo, da tumačite na Najvišem mestu, kao i našu neograničenu odanost i vernost u sunčanim i — viharnim danima! — Neka živi naš sokolski vladar, Nj. Vel. Kralj Aleksandar I.! Neka živi najmlađi Sokolić Nj. Vis. Kraljevič Petar! Neka živi Nj. Vel. Kraljica Marija! Neka živi junačan rod Karađorđevića!
Pobednička vrsta „Ljubljanskog Sokola“ (Matica) na međusletskoj utakmici u Beogradu na Vidov dan 1925.
Predlažem, da se sa današnje svečane akademije pošalje Nj. Veličanstvu brzojavni pozdrav sledečeg sadržaja:	«C 1 a n s t v o Ljubljanskog
Sokola s a kupljeno na sveč a noj akademiji budi u s p o -mene na nezaboravne dane priliko m predaje «M a č a» u Beogradu i šal je Njegovom Veličanstvu iskrene sokolske pozdrave sa ubeđenjem neograničene oda n osti. Zdravo!
Brat starosta na to pozdravlja sve prisutne prestavnike vlasti, organizacija, društava itd. i okrenuvši se pobedničkoj vrsti izrekao je ove lepi reči: Braćo! Vama izričem u ime odbora i članstva iskrenu hvalu, što ste očuvali i na t. oj utakmici st arom častnom Ljubljansko m Sokolu njegovu staru slavu! Reči čemo još danas, da čemo sa istim veseljem, kojim smo na toj utakmici pridobili taj dragoceni dar, s istim veseljem izručiti na idučoj medusletskoj utakmici pobedničkoj vrsti drugog bratskog društva — jer de to biti jedna nadasve razveseljiva pojava — eklatantan dokai, da Sokolstvo napreduje. Bračo
pobednici! Za današnje veče odredili smo, da Vam izručimo diplome, skromne su, kao što mora biti u Sokolstvu sve skromno. Nije ih izradila umetnikova ruka, ali ipak će Vam ta hartija biti u kasnijim godinama, kad nastupi jesen i zima života, dragocena uspomena na Vaše mlade dane kad ste aktivno učestvovali u Sokolstvu. — Prvu diplomu izručujem Tebi, brat Pehani, kao vodi pobedničke vrste. Reči ču Ti tom prilikom nešto, o čemu dosada još nikome nišam govorio; da su se stroge češke sudije — Sokoli — čudili i divili složnom nastupu i strogoj disciplini utakmičarske vrste na koju si kao voda lako ponosan. čestitam Ti na odličnom uspehu. — Isto tako čestitam Tebi, brate Gregorka, kao zameniku vrste! Tebi, brate Žiliču, iskreno čestitam kao drugome pobedniku. — Brat Sršen, jugoslovenski sokolski prvak, primi moju iskrenu čestitku — jednako brat Orel kao treči pobednik i ostala dva člana pobedničke vrste brača Vrhovec i Kavčič!
Još jednom iskrena Vam hvala i bratski pozdrav! Zdravo!
VIII. svesokolski slet u Pragu
Čim više se približavamo sletu, tim više nam raste pred očima ogroman opseg VIII. svesokolskog sleta. Slet neče biti samo obična svečanost, več če imati veliki narodni značaj, čega je svesno celokupno Sokolstvo. — Biče to ogromna manifestacija sokolske snage i narodne energije. 14.500 discipli-novanih vežbača, 14.500 disciplinovanih vežbačica, to su brojevi, koji moraju upozoriti sav svet na ogromno delo Sokolstva. Po dosadanjim prijavama učestvovače u povorci do 40.000 Sokola u odorama. Na sletištu je prostora za
130.000	gledalaca. Nastup k prostim vežbama izvršiče se kroz 00 m široki ulaz u 80tero redovima, tako, da stupe vežbači iz niže ležečeg sabirališta na ogromno vežbalište. Prostor u kojem je smeštena muzika, je udaljen od najudaljenijeg vežbača 260 m, tako da treba zvuk % sekunde, da dopre do poslednjeg vežbača. Svega skupno nastupiče u različitim tačkama 91.000 vežbača. Računa se, da če se sabrati u Pragu prilikom svesokolskog sleta do 580.000 osoba. Za podvoz Sokolstva u Prag, trebače 110 naročitih vozova. Troškovi za pripremu sletišta su ogromni iznose više milijuna čeških kruna. Troškovi za uredenje sletišta gde če se održati slet iznose 11,000.000 Kč. To sletište ostače stalno. Sve te troškove snosi država. Postavljanje tribuna izvršiče COS., a ti troškovi iznose 14,000.000 Kč. Svi ti brojevi su dovoljan dokaz u kako ogromnoin opsegu če se izvršiti VIII. svesokolski slet. Na poziv grada Praga se prijavilo do sada 35 gradova iz inozemstva, koji če poslati svoje delegate na svesokolski slet. Mnoge firme hoče da iskoriste VIII. svesokolski slet u svoje svrhe i nude na prodaju različitu malo vrednu robu. Upozoravamo članstvo, da sve te ponude odbije i kupuje samo one predmete, koji su preporučeni po COS. ili JSS. Prilikom svesokolskog sleta prikazivače se u glavnim sletskim danima sletska scena: Gde domov muj. Slične scene prikazivane su i u godini 1901., 1912. i 1920., koje su popunjavale program vežbi svesokolskog sleta. Ovogodišnja scena neka predoči sposobnost slo-bodnog života u samostalnoj državi i označi zakone po kojima se moramo upravljati, da bi izdržali u samostalnoj državi. Pretstavlja dakle državu i duševni red, koji je vodi. Kratak sadržaj i smisao letošnje scene je sledeči: Ceski narod živi u krasnoj zendji, kao otok u moru drugih naroda — ne-Prijateljskih. Njegovu istoriju priča zakon, koji je čehoslovački narod, kao jedini medu zapadnim Slovenima očuvao u životu, medutim dok su ostali zapadni Sloveni podlegli i izgubili svoju narodnost. Taj zakon glasi: Ljubite se, svakome dajte pravo (Hus), radite i u času opasnosti budite hrabri i junački se branite. — To je zakon u kojem govore največi muževi češke •štorije: Hus, Žižka, Komenski, Palacki, Havliček, Tyrš itd. I himna «Gde domov muj» izražava isto, i ako na više osetljiv način. Ta sletska scena sastoji se iz triju slika, a sudeluje u njoj preko 4000 članova i naraštaja.
Prilikom svesokolskog sleta vršiče se na Vltavi svečana igra «Slavensko bratstvo». Igra če se vršiti na Vltavi od železničkog mosta pod Višegradom do Streljačkog otoka i biče popračena veštačkom vatrom. — Svaki član, koji če učestvovati švesokolskom sletu u kroju ili u gradanskom odelu, mora imati sletski znak, koji staje 20 Kč, a pribaviče ga svako medu vožnjom za Prag i to čim prekoračimo česku granicu. Što se tiče ulaza na sletište u glavnim sletskim danima, t. j. 4., 5. i 6. jula važe za članstvo sledeče odredbe:
1.) Vežbači imaju rezerviran deo članske tribune. Pojedinac ima pristup na taj deo tribune, ako ima sletski znak i naročitu ulaznicu, koju če dobiti besplatno na sabiralištu vežbača od načelništva ČOS.
2.) Članovi u sokolskoj odori i u narodnim nošnjama imadu Slobodan ulaz sa sletskim znakom samo na prostor za stajanje oko vežbačeg prostora (t. zv. Ochoz). Ako hoče dobiti ulaz na člansku tribunu, mora pribaviti još i naročitu ulaznicu, koja staje 5 Kč.
3.) Članovi u gradanskom odelu moraju pored sletskog znaka kupiti još i naročitu ulaznicu za 5 Kč, kojom ima pravo da stupi na prostor za stajanje oko vežbališta (Ochoz). Naglašujemo, da je strogo zabranjeno za sletskih dana u Pragu prodavanje srečaka, blokova ili uopšte, kakovih društvenih znakova. Ogreši li se tko o zabranu, postupiče se proti dotičnome disciplinarnim putem.
U predmetu učestvovanja naraštaja je starešinstvo JSS. izdalo tačna upu-stva, štampana u 7. svesci Sokolskog Glasnika. Tih upustava treba se strogo držati. Ministarstvo Saobračaja je dopustilo svim vežbačima i naraštaju 75 % popusta, nevežbačima 50 %. JSS. izdače u tu s vrhu naročite željezničke legitimacije. Upravni odbori društava su sokolskom čašču vezani, da izdaju legitimacije za vežbače u istinu samo vežbačima. Svaku zloupotrebu kazni-čemo najstrože. Glede naročitih vozova izdačemo na vreme sva potrebna upustva. Več danas možemo spomenuti, da če svi naročiti vozovi biti dirigirani preko Ljubljane i Maribora.
Svim društvima su bile razaslane obavezne prijavne liste, za učestvovanje na svesokolskom sletu. Društva moraju te liste bezuslovno v r a t i t i do 1 5. m a j a. Bračo, budite u tom pogledu tačni, jer je jedino na taj način moguče izvršiti sv’e pretpripreme.	Dr.	R	i	k	o Fux.
  IZ STAREŠINSTVA JSS. ______________________________________________
VIII. svesokolski slet u Pragu. Svoj l>raći i sestrama!
Ona brača i sestre, koji če učestvovati na VIII. sveskolskom sletu u Pragu i rellektiraju na sedišta kod javnog nastupa (vežbe), neka sedišta odmah naruče kod naslova: Vincenc Štepanek, Praga, Tyršev dom. Novac se mora poslati zajedno sa narudbinom. Narudbina bez novca se neče uzimati u obzir. Cena pojedinim mestima je sledeča: sedište na glavnoj tribuni u sredini 100 Kč; na strani na istoj tribuni 80 Kč; na postranskoj tribuni 60 Kč; stajanje na glavnoj tribuni 20 Kč; na postranskoj 15 Kč. Kod narudbine treba naznačiti za koji dan neka vazi ulaznica. Glavni sletski dani su: 4., 5., 6. jula. Opominjemo, da je nužno potrebno, da naruči svatko sedište odmah, najkasnije pak do 20. maja, jer če navala na sletski prostor biti velika, a sedišta biče brzo rasprodana. U pozorištima se vrše prilikom svesokolskog sleta sledeče predstave: Narodni Divadlo (Narodno pozorište): 3. jula po podne «Psohlavci», u veče «Jirikovo vid6ni»; 5. jula po podne «Dratenik», u veče «Libuša»; 6. jula po podne «Rusalka», uveče «Namluvy Pelopovy». Vinohradskč Divadlo: 3. jula po podne cPosledni muž», u veče <Lucerna»; 4. jula po podne: «Ostrov velike Lasky>, u veče «Periferije»;: 5. jula po podne «Na letnim bytfe>, u veče «Jan Hus»; 6. jula po podne
«Jos. Kajetan ’J’yl», u veče «Fidlovačka». S t a v o v s k e Divadlo: 4. jula po podne «Ze života hmyzu», u veče «Prodana nevesta»; 5. jula pre podne «Matine», po podne «Pražsky flamendr», u veče «Naši furjanti»; 6. jula po podne «Leto», u veče «Noc na Karlstejne.
Ona braća i sestre, koja hoče ogledati jednu ili drugu predstavu, neka naruče ulaznice kod istog, gore nevedenog naslova. Ulaznice biče rezer-visane samo u slučaju, da se prijave do 20. maja. Po ‘20. maju inogu se naručiti ulaznice za pozorište samo direktno u pozorištu, u koliko neče biti več rasprodane. Sva ona brača i sestre, koji nameravaju po svesokolskom sletu učestvovati raznim izletima po Cehoslovačkoj, moraju to javiti Jugo-slovenskom Sokolskom Savezu u Ljubljani do 15. maja. Ako nema naročitog načrta, neka svaki javi ako se zanima: a) za industriju, b) za kupališta, c) za turističke partije. Pozivamo svu braču i sestre, da se tačno drže tih termina, jer je inače svaka evidencija i sključena, a nemoguče je i izvršiti pretpripreme u redu, da bi bili svi učesnici zadovoljni.
Svim društvinia su razaslane prijavne liste za učesnike na svesokolskom sletu u Pragu. Sva brača i sestre se moraju prijaviti kod svojih društava, jer inače neče dobiti legitimacija za snižene vozne povlastice ni sletskih znakova. Društva moraju b e z u s 1 o v n o v r a t i t i prijavne liste do 1 5. m a j a.	Starešinstvo	JSS.
•
IV.	redovna sodnica starešinstva JSS. 12. aprila 1926.
Prisutni: Gangl, Čobal, Fux, Franke, Gregorin, Jamar, Jeras, Kajzelj, Kan-dare, Košir, Ludvik, Marolt, Murnik, Poženel, Švajgar, Zelenko. — Oprav-daiji: Kačič, Smertnik, Turk.
Brat starosta izveštava, da je deputacija JSS. prilikom predaje «Mača Kralja Aleksandra l.»,u Beogradu 10. o. m. poselila Ministra Saobračaja i izradila za vežbačko članstvo i naraStaj 75% vozim povlasticu. — Ministar Vojni obečao je učestvovanje naše vojske na sletu u Pragu, i to 300 momaka mornarice i pešadije. Deputacija je posetila i Miuistarstvo Inostranih dela i za-molila da izposluje kod poslaništva u Budimpešti i Beču, da idu našem putu-jučem članstvu za vreme prevoza u Prag po mogučnosti na ruku. Deputacija je obavila i na drugim nadležnim mestima u Beogradu važne poslove. — T a j n i k b r. F u x izveštava: Sokolsko društvo Šabac javlja razviče zastave. Sokolska župa Tuzla: sokolsko društvo Teslič javlja razviče naraštajske zastave za 23. maj 1926. Sokolska župa Zaječar javlja, da je medu društvinia i župom došlo do nesuglasica i moli, da savez pošaije revizora iz Ljubljane. Radi ogromnih troškova primljeno je, da se za sada dirigira revizora iz Beograda. Društvo «Atena» nas poziva na sudelovanje prilikom izložbe »Slovenska žena» na sajiništu; ustupa se u rešavanje naročitom odseku u koji su imenovana brača: dr. Fux, Kačič, Švajgar i sestra Trdinova. — Sokolska župa Maribor predlaže, da se vrše župske glavne skupštine i savezna, skup-ština pre zaključka kalendarske godine. Po dugotrajnoj debati se predlog radi teškog izvodenja za sada ne prima. Sokolska župa Kranj izveštava, da če proslaviti sokolsko društvo Kranj letos svoju 30godišnjicu i moli da joj se dopusti pozvati sve okolne župe. S obzirom na praški slet i skupoču, dopušta se pozvati samo Ljubljanski! sokolsku župu. Sokolska župa Novi Sad: 0. maja vršiče se Miletičeva proslava, kojoj če po mogučnosti prisustvo-vati brat savezni starosta. Župi se dopušta da pozove delegacije susednih župa. — Načelnik b r. Murnik izveštava: Sednica medunarodnog gimhastiekog saveza vršiče se 22. maja o. g. u Lyonu; kao delegat JSS. odreduje se brat načelnik dr. Murnik. — Žedjeznički odsek, brat Ludvik, izveštava o pripremama za prevoz naraštaja i članstva na praški slet. Brat starosta predlaže, da se upravniku dvora pukovniku Velji Dimitri-jeviču kao i pomočniku ministra saobračaja Bori Popoviču, koji su izišli
našoj deputaciji u svakom pogledu u susret, pošalje pismena zahvala. Jedno-glasno primljeno.
V.	redovna sednica starešinstva JSS. 19. aprila 1926.
Prisutni: Gangl, Cobal, Franke, Fux, Gregorin, Jeras, Kajzelj, Kandare, Košir, Mis, Marolt, Račič, Smertnik, Švajgar, Turk, Zelenko. — Opravdani: Ludvik, Murnik, Jamar, Poženel.
Tajnik br. dr. Fux izveštava: S o k o 1 s k a župa Celje javlja, da če prirediti 6. juna svoj župski slet u Trbovlju i moli da joj se dopusti, da sme pozvati sve bratske sokolske župe iz okoline; s obzirom na važnost kraja u kojem če se vršiti slet udovoljava se molbi. — Sokolske žigice dočiče u toku ove sedmice u promet. Apelira se na Sokolstvo da propagira naše žigice. Savez ruskog Sokolstva u emigraciji zahvaljuje na pozdravima sa savezne skupštine i moli, da se ruskim Sokolima izradi sve moguče pogodnosti za slet u Prag. Ruski Sokoli uživače upravo kao i naši članovi sve pogodnosti, jer su i onako učlanjeni u našoj organizaciji. COS. zahvaljuje za izraženu sučut prilikom smrti brata Novaka, što su poručili i rodacima pokojnika. Brat Ž i v k o v i č, Skoplje, zahvaljuje što je ponovo izabran u starešinstvo saveza. Sokolska župa Ljubljana javlja likvidaciju društava u Notr. Goricama i Brezovici. Sokolska župa Skoplje javlja, da su se udružila slcopljanska društva Soko-matica i Sokol.; prima se sa zadovoljstvom do znanja. Svesokolski 'slet u Pragu: naraštaj odlazi iz Ljubljane 25. juna o. g., a vrača se 1. jula. Članstvo če biti na stanu u školama u Holešovicih. Sedišta za sletske dane neka članstvo što pre naruči; dotični iznos može uplatiti u dinarskoj vrednosti kod Jugoslovenske banke i njenim podružnicama. — Statistički odsek, b r. Švajgar, izveštava, da su ustanovljena sledeča nova društva: Lasovo, Boljevac (župa Zaječar); Danilovgrad, Drevno (župa Mostar) ! Kisač (župa Novi Sad). Črtana su: Antovac (Mostar); Gračac, Plaški, Vrhovine (župa Rijeka-Sušak) i Dubrava (župa Šibenik). Brat izvestitelj poziva svu braču starešinstva da sudeluju u «SokoIskom Kalendaru»; sve dopise treba poslati do 31. jula o. g.; isto tako neka vrate društva tačno i savesno ispunjene male statističke iskaze do 31. jula 1926. i to sa stanjem članstva do 30. juna ove godine. — Eventualije: Brat Zelenko moli za dvomesečni dopust radi bolesti; odobrava se. Brat starosta Gangl moli za jednomesečni dopust radi bolesti; odobrava se; sve poslove preuzima brat podstarosta Kajzelj. Brat Kajzelj pita u kakvom je stadiju predmet u vežbaonici postradalog brata Bunosa u Nevesinju; u svoje vreme se je sakupilo za tu obitelj oko
16.000	Din; taj novac je otpremljen u trim obrocima, primljen je samo prvi u iznosu 5000 Din. Brat Čobal objasnjuje, da smo od tamošnje pošle primili obavest, da su bila sva tri iznosa isplačena. Župi Mostar poslala su sva akta
o	tom predmetu, da uzmogne na licu mesta proveeti istragu. Župa če čim provede istragu poslati referat.
*
Svoj brači i sestrama! VIII. svesokolski slet! Svim župama smo poslali upustva I. i II. svezak; i to 1. svesku za utakmicu naraštaja i članova; IL svesku za utakmicu članica i ženskog naraštaja. Upustva je izdala COS., pisana su na českom jeziku. Svaka župa dobila je po više izvoda, sa zadatkom, da podeli u prvom redu društvima, koja imaju prednjake koji znaju češki. Za ostala društva izdače upustva župski načelnici, koji moraju strogo nadzirati sve pripreme za Prag, naročito za utakmicu.
Ministarstvo Saobračaja dopustilo je sledeče pogodnosti našim učesnicima svesokolskog sleta u Pragu: naraštaj 75 % popusta, vežbačima 75 %, ne-vežbačima 50 %. Za naraštaj važi popust od 26. juna do 9. jula, za članstvo od 20. juna do 30. jula učesnici članovi sokolskih društava moraju imati propisanu legitimaciju, koju če izdati JSS. Tko hoče posetiti svesokolski slet
u Pragu, mora se prijaviti svome društvu, koje mora obavezne prijavne liste poslati do 15. maja JSS. Budite tačni!	Starešinstvo J S S.
Starešinstvo JSS. primilo je sa zadovoljstvom vest bratske župe «Kraljevića Marka» u Skoplju o ujedinjenju Sokolskog društva-Matica i Sokolskog društva I. u Skoplju. — Sa rađošću saopštavamo tu vest svoj brači i sestrama, želeči ujedno ujedinjenom društvu mnogo uspeha u daljnjem sokolskom radu.
Iz željezničkog odseka JSS.
Objašnjenje! Na razna pitanja da li je dopušteno koristiti se bezplatnim voznim kartama željezničarima koji su članovi naših sokolskih društava, i naročitim sokolskim vozovima za podvoz k Vlil. svesokolskom sletu u Prag i u povratku, odgovaramo, da je željezničlci odsek JSS. poduzeo sve potrebno u tom predmetu. Nada se da če mu poči za rukom postiči, da smeju dotični naši članovi nesmetano voziti se na temelju bezplatnih voznih karata po s-vim trim državama (Jugoslaviji, Austriji i Čehoslovačkoj) u naročitim sokolskim vozovima. Tačna dalja upustva slede.
  IZ TEHNIČKOG ODBORA JSS. ___________________________________________
Svečano odelo (kroj) za članice. Na glavnoj skupštini u Đakovu je bilo zaključeno, da če biti puštene u povorku u Pragu samo članice u svečanom odelu (kroju) i u originalnim narodnim nošnjama; za to neka članice, ako im je ikako moguče pribave svečana odela, a jedino ako to ne mogu, neka dodu u narodnim nošnjama. Članice mogu načiniti odelo i same, što je mnogo jeftinije. Na liartiji nacrtan kroj (Schnitt) sa fotografijom i tačnim opisom, kako treba šiti, dobiva se u savezu i staje 15 Din. Sukno i sav pribor za odelo dobija se kod brata Branka Palčiča u Zagrebu, Gunduličeva ulica ‘23. Cene sukna i gotovog odela vidi Sokolski Glasnik, g. 1925., br. 24, str. 189.	Joža Trdinova.
Sestava tehničnega odbora JSS. V zmislu točke 1. poslovnika TO. JSS. so bili u savezni tehnični odbor izbrani bratje: Fran Ahčin, Tomo Burg-s t a 1 e r, Bojan D r e n i k, Aleksander Kostnapfel in Stane Vidmar iz sokolskega društva Ljubijana-matica; Evgen Lovšin in Rudolf Ryška iz društva Ljubljana I; Vinko Kocjan in Stane Trček iz društva Ljubljana II; Jakob Jesih iz Šiške in Josip Smertnik iz Celja ter sestre: Adela M u ž i n o v a, Ljubljana-matica, Elza Skalarjeva in Marija V a r o -gova iz društva Ljubljana II. V saveznem tehničnem odboru so torej predvsem zastopana vsa ljubljanska sokolska društva. —■ Za predsednika odseka za naraščaj in deco je bil izvoljen br. Bojan D r e n i k, člani tega odseka so dalje bratje Fran Ahčin, Tomo B u r g s t a 1 e r in Aleksander Kostnapfel. Za tajnika T. O. je bil izvoljen br. A. Kostnapfel, za zapisnikarja in tajnikovega namestnika br. F. Ahčin, za knjižničarja pa br. E. Lovšin.
— Delegati Tehničpega odbora: v saveznem gospodarskem odseku brat J. Smertnik, v organizacijskem odseku br. St. Vidmar, v železniškem odseku br. V. Kocjan, v odsek za protialkoholni pokret br. J. Jesih. —
V tehničnem odboru zastopa prosvetni odbor br. Josip Jeras, zdravniški odsek pa br. Alija Košir.
_____________________________________________________  IZ	ŽU___
-J- Br. Mile P. Radctič. 28. marta preminuo'je u Prijedoru neumorni narodni radenik iz one generacije, koja je od mladosti svoje vodila svakodnevnu tešku borbu sa austrijskim vlastima u Bosni. Vredan, radin i oduŠevljen Patriota pomagao je svaku kulturnu ustanovu, podigao je i održavao srpsku
osnovnu školu, za koju je i od ruskoga cara isposlovao veliku materijalnu pomoč. Kad je 1907. g. njegov sin, današnji starešina br. Pero Radetič osnovno Sokolsko društvo, on je prvi pritekao u pomoč upisavši se za prvoga dobrotvora i uvek prateči rad njemu tako miloga društva. Pa i pod stare dane dolazio je u Sokolanu! na vežbe naraštaja i dece, posmatrajući sa odu-ševljenjem i ljubavlju igru, živahnost i vežbu miadeži. Pričao bi tada, kako su pre kraj škole u dvorištu postavljali primitivne sprave i na njima vežbali. Dočekavši oslobodenje kao krajnji cilj svega svoga života — povukao se u samoću, boraveći večim delom u selu i prepustivši mladima da nastave onde, gde su stari prestali. Velika povorka naroda, naročilo težaka ispratila je pokojnika do groba uz učešče svih društava i to je najbolji znak, koliko je za svoga života svakom dobra učinio. Neka mu je večna uspomena u Sokolstvu!
Iz bcogradske sokolske župe «Dušan Silni»: Sokolsko društvo Beograd I. rešenjem gosp. Ministra Prosvete od 4. januara o. g. dobilo je za Sokolanu veliku gimnastičku salu u 11. beogradškoj muškoj gimnaziji. Ova odluka saopštena je društvu tek 4. marta o. g. i tako je društvo odmah preseljeno. Društvo je odmah pristupilo uredenju i nabavljanju novih gini-nastičkih sprava. Društvo čini pripreme za svečano otvorenje nove Sokolane
i	ono je utvrdeno da bude kao proslava Zrinjskog i Frankopana na dan 25. o. m. Naš najmladi Soko Nj. V. Kraljevič poslao je društvu svoj članski ulog za decu za 1926. godinu. Od kako je društvo u novoj zgradi broj članstva a naročito dece stalno raste. Starešinstvo društva odredilo je stalno dežurstvo u Sokolani. — Sokolsko društvo Zemun odredilo je da se osvečenje društvene zastave izvrši 23. maja o. g. kada če bili i ll.slet cele župe. Istoga dana obaviče se i javna vežba na igralištu ZASK. u Zemunu.
0 ovome su izveštene sve br. župe i umoljene za uobičajen klinac. — 14. marta održana je naraštajska akademija sa 12 sokolskih tačaka. Moralan
1 materijalan uspeh dobar. — 28. marta u sokolani je održano selo u čast S. Miletiču o kome je govorio br. Itemer. Poseta vrlo dobra. — Župski tečaj u Beogradu je pohodilo 5 članova i 3 članice. — Sokolsko društvo Kovin je u čast l.saveznog starešine br. Oražena održalo pred vrstom
11.	marta kratak govor. — Pala je odluka da se Miletičeva proslava održi u mesecu aprilu. — Pala je odluka da se početkom aprila preduzmu nuzne opravke na sokolani, koje če stati do 7000 Din. — Starešinstvo župe je bilo zaposleno oko proslave predaje «Mača kralja Aleksandra l.» kao i oko iz-vodenja župskog tečaja o kome če župski T. O. podneti naročiti izveštaj za Glasnik.
Sokolsko društvo u Vinkovcima priredilo je 21. marta o. g. vrlo uspelu čajanlcu u korist putne blagajne za Svesokolski slet u Prag. Na čajanki je svirala društvena fanfara pod vodstvom brata Kubičeka.
Sokolsko društvo u Vukovaru priredilo je 28. marta o. g. predavanje, koje je održao brat Zlatko Sontag, pročelnih prosvetnog odelenja, čajanku i igranku. Poset nije bio zadovoljavajuči. Pitamo gde su roditelji. Gde su roditelji one dobre i idealne omladine sokolske, koja je sva razdragana i vesela bila? Gde su da svojim prlsustvom pokažu, da plemeniti rad svoje dece odobravaju i pomažu? Gde su vaspitači naše omladine? Gde su naši trgovci i zanatlije? A gde su odbornici Sokola? Gde su i svi ostali? Ne za-boravite, da je Soko najrodoljubivije društvo svili Slovena bez razlike vere i narodnosti. Ne zaboravite, da su češki Sokoli u najtežim prilikama za vreme svetskog rata imali čvrstu organizaciju i njima u mnogome njihova otadžbina ima da zahvali za svoj sadašnji medunarodni položaj i ugled. Ne treba ali započetim radom prestati, valja nastaviti i izdržati i uspeh neče izostati. Posle čajanke Sokoli i Sokolice proveli su par sati u igranci a zatim se zadovoljni razišli kučama, sa željom, da uskoro prirede sličnu zabavu.