KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU 1
KLASA 10 (2)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. AVGUSTA 1923.
PATENTNI SPIS BR. 996.
Karl Jakobs, trgovac, Hamburg.
Postupak za briketiranje koksa.
Prijava od 30. marta 1921.	Važi od 1. septembra 1922.
Pravo prvenstva od 28. juna 1916. (NemaČka).
Predmet izuma je postupak za briketiranje koksa smolom. U sravnjenju s briketiranjem kamenog uglja, briketiranje koksa je mnogo teže, jer je ugalj masiran spoj, a koks porozan. Vrio uzani kanali koksa, u koliko nisu ispunjeni vazđuhom, sadrže u sebi vode. I vazduh i voda utiču vrlo nepovoljno na briket u vatri, jer se pri zagrevanju vazduh širi, a voda pretvara u paru, te se zbog toga briket rasprskava.
Kad se za briketiranje koksa upotrebi samo smola, onda se delići koksa slepe samo spo-Ija, jer smola kao gusto tečno vezujuće sre-stvo ne može da prodre u pore koksa ni pri najvećem pritisku prese. S toga se tako spravljeni briketi raspadaju u vatri, uvlače vlagu, na stovarištu i krune se prilikom transpor-tovanja.
Zadatak je dakle, da se nadje vezujuće srestvo, koje pod pritiskom prese duboko prodire u pore i iz njih isteruje vazduh i vodu.
U smislu izuma dodaje se smoli, odredje-noj za briketiranje koksa, neznatna količina tera od kamenog uglja, (ter za sobne peći i tome slično) ili ulja, dobivenog destilacijom tera (ulje od antracena, masnog tera, ulje za podmazivanje i tome slično) ili smese od tera i ulja. Mogu kao dodatak smoli da se upotrebe i vodeno gasni, uljano, masleno gasni i ter iz kamenog uglja ili iz mokrog uglja
ili iz treseta kao i ulja, dobiven iz destilacio-nih prndukata tih terova; samo što moraju ti terovi i ta ulja biti u toploti tanko tel'na.
Iz te smese postaje vezujuće srestvo, koje pri dovoljnom zagrejanju i dovoljnom pritisku prese proganja vazduh i vodu i ove ispunjava, te time briketu daje veliku čvrstinu, čvrst spoj i glatku površinu. U koliko su potpunije ispunjene pore vezujućim srestvom, u toliko manje može u njih na stovarištu da ulazi vlaga, i toliko manje će se briket raspadati u vatri. Ali upotreba tečnih vezujućih srestava sa smolom, ima još i jednu drugu znatnu korist.
Dok smola pod uticajem žara, usled svoje jače brzine sagorevanja brzo iz briketa izgori, dotle se tečna vezujuća srestva spajaju s koksom, te briket otvrdne, pošto omot koksa koji se stvara, daje briketu izvrsni čvrst spoj. Ovako spravljeni briket, zadržava svoj oblik do kraja sagorevanja.
PATENTNI ZAHTEVI:
Postupak za briketiranje koksa pomoću smole naznačen time, što se materijalu za briketiranje pored smole dodaju neznate količine lako tečnih vezujućih srestava, kao što su: ter od kamenog ili mrkog uglja, treseta, vodeno uljanog ili maslenog gasa, ili ulja, dobivenog destilacijom tera.
Din. 1.

■	:	' .	' :i 1	•{ t :•

a.....................................................................................................■'	:	: ■	' '


: . ' : ; / ' ■
■
.
f;	ia'	,: ;';;r
: ■' -
•• 1 " ■ ■ ■'	:■ v’?<|
' v- K'f'1
-
. oi	>	r ti.:/t
•
-iihfj r
.: ■ ■ ■ ■
■ ■
■
I
' .
.
i
‘
■
■ '■
'
■
"
,
<}< '■
.
'
,
■
.