SLAVJAN.
Časnik slovstven i uzajemen za Slavjane književne i
prosvetljene.
Vreduje in na svetlo dava Matija Maj ar v Celovce (Klagenfurt).
riclu Q Izbadja desetput v letč po jednoj celoj listine i	Itt1^
14S1U ii.	velja s poštninoj 3 fiorinte ali 2 rublja.	10'
Dopisi i pogovori.
Naš marljivi dopisovatelj, Slovenec iz Štajerske, piše vredničtvu Slavjana, kako slčdi:
Госиодше! npimib друго чјсло Славјана узрадовал сем се велма гпдеч, да је Славјан нашел сердечш одзјв в сердгрх разшх кменов славјансгах. —»ЈЈог га ж1вН —
ЧЈтајуч Славјана кто,, i(e6i увадбл, да i3 нвега пламти нај нжренбјша узајемност i he?jv блажца тежнва до обчеславјанскога језша — до свете слоге! л
Н£что сл^чнога налаз1мо в згодовш^ иренорода хорватске лј-тературе. В оно доба је б1ла „Danica" србдошчем Југоелавјанов, под 1менем „LiipoB"; тамо су се унознавал1 Југославјаш i3 Хор-ватске, Славотје, Далмацце, Корушке, Крајнске i еловенсКе Шта-јерске; тамо је дЂловал неуморно i наш Станко Враз i Miiori jim.
Жал1боже что шсу Bci Словешц онда nonpiMijii Станкову »псел i наслбдоваЈп нвегов npisifcp, уже давно 6i допш до слоге i до узајемносп!
Хвала Богу, да се је в наше време опет појавка јасна звЈзда — Slavjan — која, дај Бог, да сречно напредује, Славјане кшжсвне i просвбтлвене мед себој бл1жје упознавлва, науку славјанску подшра i rnipi.
Желеч то регџмо с југославјансшм пбсшком Сундетачем:
Серб Хорвату нека братску руку нружј, A Хорват с Сербом нек се нжрено сдруж^ Словенац у коло OBix нек се хвата, Byrapin мед нама нек ci 6ipa брата.
В часопкЉ „Славјану" 6јјџ нам Славјаном в напред гесло, како се 4iTa в „Русану":
Славје нек 3aopi,
Куд се олавска реч roBopi,
Слога нек 3aopi,
Куд се славсга roBopi!
1ван, Славјан 13 Штајерске.
Pripis vredničtva. — Gospod dopisnik je spisal svoj spis po pravopise serbskom i žal nam je, da nismo mogli natisnuti ga točno tako, kako je bil spisan. Serbski pravopis ima za naša slovenska pismena; Ij, nj, d j . . . i za ruska: лб, нб, дб . . . posebne iz dvžh pismen složene slike pismen, ostalomu slavjanstvu neznane. Naša tiskarna ima pa samo alfabet ruski, v kterom neima teh serbskih složenih pismenskih podob i dlja toga smo natisnuli vsako pisme po sebe: лб, нб, дб . . . Vlastne je vse jedno, ali se pišu ta pismena oddšljeno ali složeno, čita se to jednako; takov primer imamo i v nemščine, kdč se takže može različno pisati ali: spat, ali: spaet, i velja oboje, i se oboje i jednako izgovarja, — ale kada se piše samo za Serbe, imaju se pisati ta složena, Serbljem navadna, pismena; kada se naprotiv piše uzajemno za književne Slavjane, kako v našem časniku, je naj priličnejše, da se piše i tiska vsako tžh pismen po sebe. — Onda pisme u se piše pravilno v ruščine i v serbščine; v uzajemnom jeziku bilo bi pako pisme u dvojsmi-selno po tomu, čto se izgovarja v serbščine kako slovensko, hor-vatsko in nemečko i: воли, коли = voli, koli; v ruščine pak kako slovensko, horvatsko in nemečko ji: к-ђ воли, коли = k volji kolji; da se „Slavjan" sogne toj dvosmiselnosti, stavlja vsegda i po tomu, čto se ono jednako izgovarja v slovenščine, v horvatščinč, v serbščine i v ruščine, kako i.
Iz Galicije nam je došel jako drag list zanimiv po svojem obsegu, govoreč za dragu nam uzajemnost i po svojem učenom uačine pisanja. Stavimo iz njega semo, čto jo posebno važno za slavjanstvo:
Ваше Благород^е!
Занлтш соАмови a потому шпш справБ1 опознили мого одпо-в£дб. — За прислане перве число „Slavjana" благодарк* н упра-шахо o далБши.
Богђ да благословитт. Ваше предпринлтБе. Весвма желателв-hbimt. Силлобм. да 6bi bcž Славлне послугувалисБ своемг власнвшг алФабетомт, сла1;лнскимгб; тое уже 6б1ло6б1 великимг зближенБомсл Олаввнт. такгб до себе, лкт> и до лекшого зрозум^шл ихт> лзб1ковт>.
ЖелаггелБНБ1М'б 6б1ло6б1 такожг, абБ1 Славлне примили едент. лзбпгб славлнск1н, такг сказавши, лко днплБоматичнБ1и, которого повинни знати учени н которвЉ имавбБ1 ВБШладатисл вт> школахг: ио шшо того необходимо потребно длл каждого племене славлн-ского уиравллти свои лзб1кт> власш.гп.
По частп оно правда, шо велика словесностБ толбко при ве-ликоЛ лкдности можлива: але просвбта масст. (множинс) народа дослгаесл лехко и скоро толбко на матерномт. лзмкб. Прнште чужого лзнка, хотли братнаго, ироогЉтЋ столло6б1 на перешкодб..
Отожт. лвно, ЛЗБ1КТ) материнскШ каждого славлнского племене муситг 6б1ти викладовБшт. вт> школахг, вђ адмшгастрацш и тако далве, инакше поступт. неможливнв.
Не ecTt сходно сђ правдои, шо пишете вт> ,Slavjanu," лкобБ1 два мшпона галицкихт, Руссовт. писали по галицко-руску. Нема галицко-руского лзвша. Учени Славлпе за него не знаготг. UIa<i>a-рикт. знае токмо за Велику-РусБ и Малу-Русв, за лзб1ки велико-рускШ и мало-рускЉ Первммт. говорлтт. болБше 35 милоновђ Велико-Руссовг — вторммт, болБше 13 милшновт. Мало-Руссовт., a до тбгст, оотатних!, належатг и галицки Русси, лзбгст. ихг ма-лорусгаЛ. — Менс Малорусса понимали Чехи и Словеш>1 (Оловенцј) скорше, лк"Ћ Великорусса. И не дивно. И пишу рускими буквами (тсменамј), читаго великоруски книги и понимаго. — Поки шо нужно остатисл каждому племени при своемх лзБ1ку пршшвши славлнски буквБ1 (тсмена). A гцо нужно Славлнамг вт> загалб (в обче), тое необходнмо и длл Малоруссовг вт> особенности.
Ст> почтетемт.	СтсФанх Качала.
Pripis vredničtva. — Po besždč g. dopisnika v istine stoji stvar ovako: Slavjanov je več od 80 milijonov, veliku večinu čini-vaju Rusi, njih je več od 52 milijonov, med njimi je več od 13 milijonov Malorusov, k tšm poslednjim spadaju i galički Rusi, oni su Malorusi i jezik njih je maloruski.
Razpravljajuč o književnom jeziku ima se vsegda izrično naznaniti, čto se hoče reči o dosadanjih književnih jezikah slavjan-skih plemen, i čto se hoče reči o uzajemnom književnom jeziku obče slavjanskoin. Ako bi se to naležito ne razlikovalo, bi se vsa razprava pomššala i stanula se zagadočnoj.
Učeni gospod "dopisnik kaže čistu istinu tverdeč; „potreba je, da ostane vsako pleme pri svojem dosadajnom književnom jeziku" to je: vse, čto se ima tiskati za ljudstvo samo jednoga plemena, naj se tiska čisto v njegovom dosadajnom književnom jeziku : za ljudstvo slovensko čisto po slovenski, za horvatsko čisto po hor-vatski, za serbsko čisto po serbski, za bolgarsko čisto po bolgarski, za češko čisto po češki, za Slovake čisto po (ugorsko-) slovenski i tako dalje.
O književnom jeziku obče slavjanskom stoji reč pa ovako: Književen obče-slavjanski jezik je ogromno velikomu narodu slav-janskomu neobhodno potreben po tomu, čto jo ložeje naučiti se samo svojemu narečju i ješče jednomu jeziku občeslavjansko-mu,nego naučiti se deset jezikam raznih naših kmenov. Tako nam je neoproverglivo dokazoval prijatelj iz Krajnske: J. H.
Kako bi se moglo nečto tiskom izdati uzajemno i po obče-slavjanski ?
Ako ima spisovatelj nečto tako zanimivoga i važnoga, da želi, naj bi to čitali i ponimali Slavjani vsčh naših kmenov , to može učiniti na dva sposoba.
Jeden sposob obstoji v tom, da napiše svoj spis desetput i ga da natisnuti takže desetput, to je po jedenput v vsakom od naših dosadanjih jezikov književnih.
Drugi sposob obstoji pak v tom , da spiše spis samo jedenput, i da ga da tiskat takže samo jedenput samo v svojem dosadajnom književnom jeziku, pa ne čisto v svojem narečji, nego uzajemno, to je tako, da oberne svoju pisavu tako učeno i ju nakiti tako po gospodski i po slavjanski, da spis ponimaju ne samo ljudi njegovoga kmena, nego i književni i razsvetljeni Slavjani ostalih kmenov.
To se ve, da je vsakomu spisovatelju svobodno, kterogakoli teh dveh sposobov se hoče poprijeti.
Naš čestiti dopisnik je spisal svoj zanimivi dopis v književnom jeziku maloruskom, pa ne čisto po maloruski, nego tako učeno i gospodski uravnano, da ga razume ne samo Malorusi, nego i ostali književni Slavjani. — Blagovoljite jasni gospodine! počestiti Slavjana opet s kakim dopisom.
Iz ziljske doline je sprijelo vredničtvo sledeči prijateljski listič: Жшла узајемност славјанска!
Словешџ кнмжевш почшјају на всбх странах ci дошсоватч uipLkcjriMi тсменаш. Тој господској навадб се хочем прјдружт туд1 јаз. Тукај upi нас нознам господе, Koji су icxo тако, како јаз, унет1 за цјршцу, ктера је наш властш алФабет славјансга.
lipi нас в змвској долш}. је мед прцателБаЈп навада, да на ден недолжшх отрок ci вошчцу всега доброга: зато i јаз Слав-јану жел1м : Нај далеко потује ио цироком cbžtž славјанском, naj новсуда пршоручује свету слогу i узајсмност славјанску, нај ci пр1ДобЈва много дошсшков, много преднла-птелвсв i јешче веч шта-телБев, носебио мед младшој.
Вам вреднјку нак вопгам прав но зјлст: „LUiu, шан ! Бог Вам дај сречу , здравје i веселБе, да 6i бш Фршш (здрав1) како pi6ii;a в вод^, тако весел1, како Tiuina в луфт!; (в зрак4, в поздухЉ), тако мочт како медв^д в ropi; да 6i Вас Бог нехал тако долго на свбтЈ; ж!litri, да 6i rti.ii тако CTapi, да 6i Вас муха раз стол вергла ; када босте ysiep.ii иа дуип еветј рај."
Ф. Р. Славјан i3 Корушке.
Pripis vredničtva. Vi ste pritirili cčl koš dobroželanij. Zahvalimo, zahvalimo za vse, naj več pa za to, da ste pisali cirilicoj, tem ste razsvetlili si obraz pred Slovencami!
Narodni Koledar za g. 1873. uredio Kažimir Ljubič, tajnik matice dalmatinske, izdala o svom trošku Matica Dalmatinska u Zadru v osmine stran 160 i XV.
Te koledar je izverstno po uzajemnu i po slavjansku uredjen. Gosp. urednik sicer je govoril v svojem izvistji pri glavnoj skupščini Matice Dalmatinske poskromno o toj lipoj knjigi ovako: „Ponižna je knjiga „Koledar," ali jer ponižna i protura lasno pod nizoka vratašca pučke kolibice; a da je naš narod rado dočekao i ovogodišnji „Koledar" budi Vam dokazom, što je jedva doteklo tražbam ono običnih hiljadu iztisakah. Književni je odsjek i za ovogodišnji „Koledar" pobrao ponajviše predmetah podučnih po gospodara i težaka; zasladio ga pako i dvima pripoviedkama ..." Ljudstvo velma rado kupuje i čita tu knjigu pa je i tako izverstno nakitjena, da je podučivna i zanimiva i za Slavjana v obče, budi kojegakoli kmena.
Te Koledar je knjiga tiskana latinskimi pismenami pa v smisle tako uzajemnom, da uže na pervoj strani za naslovom je postavljena cirilica iztolmačena latinicoj. — Koledar sam ima tri predele, v pervom je koledar rimokatolički tiskan latinicoj, v drugom pravoslavni cirilicoj, v tretjem sta postavljena na vsaki dan ciloga lita po dva čisto slavjanska osobna imena, kako su od starodavna obična pri Serbah i Bolgar ah, čto je zanimivo i poduči vno ostalim slavjanskim plemenom, kteri smo navadjeni, ali točneje rečeno, razvadjeni služiti se osobnih imen vsakojakih, latinskih, helenskih, judovskih, nimečkih samo ne svojih slavjanskih. — Sostavek od strani 38: „Zemaljska uprava" je Slavjanam toliko poljeznijši, jer se v učivnicah slabo podučuje o slavjanskih poimenovanj ah v podrobnem krajopisji (topografiji) tako, da neridko i književen Slavjan zna poimenovanja mest, tergov, vesi, gor, rek i tako dalje v pokrajinah slavjanskih nekada v nemečkom i italijanskom jeziku, samo ne v jeziku slavjanskom, čto bi bilo vlastne najpotribnijše. Ovdč se nalazi vse v čisto slavjanskom jeziku , imena kotarov, mest sudbenih, financialnih i tergovinsko - gospodarstvenih vlasti; imenik občin, čitavnic i poljedelskih družtev. Zatim slidi od strani 44. do 80 učen popis jugoslavjanskih zemelj i plemen : Slovencev , Horvatov i Serbov pod naslovom: Pogled po slavskom jugu od g. urednika K. Ljubiča, odlomek iz večjega spisa. Onda od strane 88 do 131. razni kratkočasni i podučivni članki. Matica dalmatinska se derži v svojih izdanjah pravopisa slovoizpitnoga, etimologičnoga, čto je za naše slovstvo vesma poljesno i koristno, jer pravila slovoizpitna su jednaka, ona ista, cilomu slavjanstvu,
po njih se zbližuju vsa narečja slavjanska i stavaju se jedno dru-gomu podobnčja. Od str. 132. do 145. Težakov prijatelj napisao g. K. Ljubič, razni nauki za seljake. — Zatčm slčde tri serbske narodne pčsni, iz zbirke g. M. P. — Jedan sostavek tiskan cirilicoj.
Na konci pridjano: Izvčstje Matičina tajnika pronešeno v glavnoj skupščinč Matice Dalmatinske govori med ostalim i o jednom predmete, kojega bi dobro bilo, da bi se i Slovenci i v obče vsi Jugoslavjani poprijeli, namreč, da bi sobrali v naših pokrajinah, kako v Dalmaciji nameravaju učiniti, imena mčstijah (lo-calitaten) v jeden slovar. Več o tom predmetč drugiput. —
Bonpoct o&l обхце-славднскои азбук!
(Од г. Нила Александровича Понова.)
(Конец.)
Зд^сб можно прибавитв, что между чешскпми ученБши, Ганка и Шумавсши старалисБ вт> то же самое времл убјјдитБ своихт. соотечествешшковг o болвшеА пригодности длл чешскаго лзБ1ка славлнскоА азбуки нежели латинскои.
Бт> славлнскоВ газет^, издаваемоА вг Ц£ловцб (Klagenfurt), Slovenski Glasnih почти вт, то же времл 6б1ло сказано; „Если МБ1 хотимг дМствителвно укрЈшитБ нашу взаимностБ, то всЉп, намт., живушимт. на mri Славлнамт., слјдуетг нриндтБ граждан-скуго кириллицу, зту златуго нитб, которал свлзала 6bi наот. со bcžmt. осталБНБ1мт> славлнствомг." Радославт. Разлагт. изт. niTiipifi-скаго Градца писалт. вг алвманахб Zora: „Необходимо bcžmt. намт>, западнБШЂ Славлнамг, оплтб научитБсл обцеславлнекои аз-бук£, котором полБзуготсл около 70,000.000 сродннхт. намт> бра-тШ. Кириллица естБ чисто-славлнское писбмо, ирлмое ВБ1ражеше нашего богатаго лзБ1ка, нашего значешл, нашеЛ будутцности. Кприл-лицу мб1 по всбмх иравамг можемт> називати своеш собственностБМ."
Вт, то же времл изв£етшлн уже нашимх читателлмг гожно-славлнскШ иисателБ Мат1л Малрт. издалг обширное сочинете вт> двухг частлхг, подт. назватемг: Взаимное славлнское нравопи-canie, то-еотБ взаимнБШ славлнсгал Фонетика и грамматика. Подлишшл заглавјл оббихт. книгђ зтихт> вБ1ставленБ1 вт> началЈ нашеи статеЈжи. РаспространлтБсл здбсв подробно предт. русокими читателлми o тои иолвзб, которуш, безт. вслкаго сомн!Јтл, книги зти принесутг гожнбшђ н занаднБгат, Славлнамг, в-б	их-б
взаимнаго знакомства и сближешл, нечего. Уже то обстолтелБство, что на двухг отдаленшлхт, другт> отт. друга концахт. славлнскаго Mipa, вт> одно и то же времл, возникла и развиласв мбгслб o при-
нлтш обше - славннскоА азбуки н обце - славлнскаго правописатл, доказв1ваетт> лучше всего потребноств и необходимоств вт. нихг. Краинлл раздробленноств по лзмкам-в и нарбшлмх, сушествовате мелкихг литератург, скудпихх д!ш>ш>гаи и замбчателвнвши про-изведеншми не находшцихгв себ§ нужноК поддержки вт. малочислен-1шхг читателлхг, совершенно безполезное разнообразш всевозмож-hlixt> правописанШ, затруднлмшихт. литературное сближете в-в славлнскомг inipi.
Удивителвно ли иослб зтого, что посл-Еднлл книга г. Малра основана на доказателвствахг того, какгв легко 6б1ло 6bi сблизитБсл bcf.mt) Славлнамх вх лзнтсБ и писбјгБ, еслибБ1 ученБге каждаго славлнскаго племени, им®л вг виду обирл вб1годб1, устунили мало-по-малу, катсв вт> нЈжоторнзљ грамматиче-скихг Формахг, такт. и в% правописанш, все рбзко обособллкицее ихгб? Мбгслб г. Малра бмла сл^дстЈпемг долгаго и усерднаго изучетл разлнчннх-Б славлнскихг лзнковх и iiapfrmi, безт> книги г. Малра не можетч. обоАдтисв ни одинг филологт., занимакицШсл сравнителншп> изучешемт. славлнскихт. лзвжовг; книга г. Малра д^лаетт. толбко новнК шагг на зтомч. пути и представллетг но-BBifi матер1ллх длл далБнМшихт. изсл$доваши, нсобходпммхг длл взапмнаго сближетл между славлнскими литературамн и лзшами. Ж)жно-славлнсгае журналв1 и газетм болЕе или менЈ;е сочувственно отнеслисв кт> сочннетго г. Малра; газета Novice напечатала в-б одномт, изт. своих-в нумеровт. (Nr. 17) за mražiimift годт> неболв-шук> статеАку г. Малра, написаннук) тЗЈмг лзикомт., котормЈ} онг же-лалх 6bi видЗјтб обшимг длл всБхт, гожннхг Славлнт.. Изв1стно также, что учрежденнал вт> мрошломг году и одкрдетал вт> Лгобллнахт. (Laibach) Словенскал Матица единогласно постановила употребллтв вт> своихт, из-дашлхг, как-в ученвкт. такт. и назначешшхт. длл народа, лзнкх по возможности близкш кт> сербско-хорватскому. Что же касаетсл того обше-славлнскаго п равописатл, которое предлагаетт. г. Малрг Словенцам-в длл их-в лзвша, то приводимг длл нашихг чптателеи отрмвокг изт. статБШ зтого писателл, напечаташшЛ в-в Словбнин^: „Влад1>пр се је сцЗЈла прејшачпг науком христјанства i ирјчшјапјем жене своје, велше кнегшје Ане, иопред је 6ш разуздан, лвупт i окрутен, сада се је спрембш в владарва крЗшостнога, ирцазнога i кроткога. Сада се је весело nripLia просв§та i ученост в простра-Hix землвах русих i се повсуда упелвавала божја служба по об-ред-ћ православном в славјанском језшу, највеч тсмет цјр1лстамј. oco6iTo под владој сша Владошрова велшога кнеза Јарослава, Koji je всесердно М1л0вал KHBire славјанске, он је иошпцал i3 Болгарце болгарске свешченше i церквене певце в Pycijy i je куповал много KHBir болгарсгах." При оцјшкб системБ1 г. Малра, не надо забв1-ватв, что онг самт> не считаетх своего обше-славлнскаго лзвхка не требукицимх никакихт. изм^нетА. Его опв1ТБ1 представллготт, толб-ко примбрг подобнв!хг работт., перввтмх услотем'1, длл котормхг.
- 4o -
но ero мн4нда, должна 6б1тб ностеиенностБ вт> измЗшенш особенно-ctofi отдјјлбнмхт. нарешА ири сближенш нхт> ет> главнБши елавлн-скими нзБ1ками.
Pitanje o obče-slavjanskom alfabeta.
(Od g. Nila Aleksandrovima Popova.)
(Konec.)
Tu se može pristaviti, da med češkimi učenimi, sta Hanka i Šumavski ravno v to vreme trudila se prepričati svoje rojake, da je cirilica prigodnčja za jezik češki nego latinica.
V slovenskom časopise Slovenski Glasnik, kteri se je izdaval v Celo več (Klagenfurt), se je skoro ravno v tom vremenč reklo: „Ako hočemo mi resnično i djansko utverditi našu uzajemnost, to moramo vsi na jugž živeči Slavjani sprijeti cirfflcu gradjansku tu zlatu nit, ktera bi zvezala nas s vsčm ostalim slavjanstvom."
Radoslav Razlag je pisal iz Štajerskoga Gradca v knjigi? Zora: „Neobhodno je nam zapadnim Slavjanam, zopet učiti se obče-slavjan-skomu alfabetu, kojega se služi blizo 70,000.000 sorodnih nam bratrov. Cirilica je čisto slavjansko pismo presni izraz našega bo-gatoga jezika, našega značaja, naše budučnosti. Cirilicu moremo po vsej pravici imenovati svojej vlastitostju . .
У ravno tom vremeni je izdal, znani uže našim čitateljam južnoslavjanski pisatelj Matija Maj ar obširnu knjigu v dvžh delali pod naslovom : Usajemna slovnica ali mluvnica slavjanska.
Izvirni obseg obžh tčh knjig je postavljen v početku toga so-stavka. Pred ruskimi čitateljami ni potržba ovdč podrobno razlagati tu poljzu i korist, koju brezdvojbeno prinese ta knjiga južnim i zapadnim Slavjanam pri njih uzajemnom spoznavanji i sbližava-nji se. Uže to obstojateljstvo, da se je na dveh od sebe oddaljenih koncah slavjanskoga svčta v ono isto vreme pojavila i razvila misel, da bi se imel sprijeti obče slavjanski alfabet i obče-slav-jansko pravopisanje: dokazuje bolje od vsega, da sta neobhodno potržbna. Neumornoj delateljnostju bi se lehko odstranile: velika razdrobljenost na jezike i na narečja, te maličke literature razdrobljene, ktere ne najdu dovoljne podpore v maločislenih čitaleljah, sečla brezpotrčbna različnost vsakoverstnih pravopisanij, koji zaderžuju literaturno sbližanje v slavjanskom svčte — vsi toti zaderžki — vse te zapreke bi se lehko odstranile ....
Ali se je čuditi po tom, da poslčdnja knjiga g. Majarja dokazuje, kako lehko bi bilo sbližati se vsčm Slavjanam v jekiku i v pisme, ako bi spisovatelji vsakoga slavjanskoga plemena, obzirajuč se na obču korist, poravnali malo po malu v nekojih gramatičkih formah i v pravopisč vse, čto jih največ razlučuje ? Misel g. Ma-
jarja je postala iz dolgoga i marljivoga izučenja različnih slavjan-skih jezikov i narečij, brez knjige gosp. Majarja ne može se obiti nijeden filolog, koji se zanima sravniteljnim izučenjem jezikov slavjanskih; knjiga gosp. Majarja džla samo novi korak , novu stupinju, na tom putu i predstavlja nove zapase, materiale, za daljše izsledovanje neobhodno potržbno za uzajemno sbližanje med slavjanskimi literaturami i jezikami. Jugoslavjan-ski časniki i novine su se več ali menje pohvalno izrazili o dčlš g. Majarja; Novice su natisnule v jednom svojih listov (čislo 17. 1. 1865) neobširen sostavkič g. Majarja napisan tšin jezikom, kte-roga bi on želil vidčti občim za Jugoslavjane. Znano je takže, da novouredjena i odperta slovenska matica v Ljublane je jedno-glasno ustanovila vlane (1864) upotrebovati v svojih izdanih spisah, budi v učenih, budi v namčnjenih ljudstvu, jezik, koliko moguče blizki jeziku k serbsko-horvatskomu.
Čto se tiče toga obče-slavjanskoga pravopisanja, ktero predlaga g. Majar Slovencam za njih jezik, to postavimo sem za naše čita-telje odlomek sostavka toga pisatelja, tiskani v „Sloveninš: ..Bлaдiмip ce je сцЗ>ла прејшашл науком христјанства i прЈчшјанјем жене своје, велже кнеинје Ане; нопред је б1л разуздан , лћутгг i окрутен, сада ce је спрем^тл в владарва кр!шостнога, пруазнога i кроткога. Сада ce је весело иијила просв^та i ученост в простра-шх землвах русмх i ce повсуда упелвавала божја служба по об-редЈ; нравославном в славјанском језшу, највеч iiicMem цјршсгат, 0C06iT0 под владој сша Влад1'м1рова вел1кога кнеза Јарослава, Koji je всесердно шловал Km.ire славјанске, он је покл1цал i3 Болгарце болгарске свешченјке i церквене певце в Pyeijy i je куповал много KHbir болгарстх.-
Ako se hoče sostav g. Majarja prosuditi, se ne smč pozabiti, da on sam ne misli, da bi njegovo občeslavjansko pravopisanje i njegov jugoslavjanski jezik ne potreboval nikakoga poboljšanja. Njegove skušnje predstavljaju samo primšr podobnih poduzetij, on mžni, da bi se tako samo počelo i onda bi se skoro sami od sebe malo po malu sbližali narečja i jeziki slavjanski . . .
Nil Popov.
0 С./ГВДАХ ПРАШЈВЈАН.
(Надалвеванје.)
0 землн 1нд1Ј1.
1нд]ја je нај јужн^јш! дбл Acije. 1ме iMa од р"£ке 1ндос.
IsBipiio ce je та piica 1меновала no caHCKpiTCKi: (Ј1ндху, то je,
*
ptica, како jy ntKoji CTapi стсователм i зову.3) Бл1жшл apijciri на-родј су ту землву назјвал! по својем i3roBopfi: Хшдху, i Гелеш су то iste спрембнш на: 1ндос, 1ндца. Оада се та землва 1иенује Хшдостаном, то је: станом, станованјем 1ндов.
МедБе i rope шдочке. — 1ндца разиростјра се северно до горе Паропам1сос, западно до р£ке 1ндое, јужно до морва i Јзточно до рбке Брахмапутре. Гора Паропамшос се зове по санскртш: Хамалајој, to је: скБжшчем, горовјем снбжшм од слова хзма == по славјансга: 31ма, cntr. Ц£ло северно горовје се је шеновадо по санскрггсга: Гравакасас, то је светноенто, св£тло го-ровје, како то Плшц добро разложк4) Кас намреч noMiiii: с в ž-т i т i. Македош o часЈ Александра Македонскога су презвалЈ го-ровје Гравакасае на Кавкас i нај Biinji керн, верх, тога горовја, Koji се је звал по санскр1тск1: Меру = с в ž т л i м керном, су ире-крутш но o6i4aji геленском на мерос = бедро i од тога бедра су онда далБе бајалј своје праздне 6acni. Тако то ошсују i стсова-телБ1 старогеленси: „Медву д{;ла 1ндф npori северу горовје . . . ктеро Јменују об1вателБ1 ондешшл страној Паропаипсом, Еиодом, 1маом, страној јешче јшаче; Македот Кавказом ; на западЂ 1ндос, на jyrt i i3T0Ki — која страна je npcri оспш м много вечја — морБе."5)
„1ндјја је подобна четвероуглу, на {зточној i јужној стран^ је обдана морвем, на северној је омедБашена хомодсетм горовјем, на заиадној 1ндос — рЂкој." 6)
Влаетна 1ндца се разпросттра од севера на југ бл1зо 28 до 30 пасем (градусов) далеко i обсега веч од 63.000 четвероугелтх »пл i i>ia веч од 110 мшјонов об1вателБев.7) Ако ci мкш.чо равну черту од рбке Нербуде до јзл1ва ptice Ганге в морБе, се тој чер-тој раздбл1 Хшдостан на дв£ велш половшб. Северна половша Хшдостана, корешта 1ндјја, обсега пространство од блјзо 33.390 четвероугелтх »пл; јужна половша по санскр1тсга 1меноваиа: Дак-iuina, сада се 1менује Декан, обсега вес шдочга полоостров пространством бл13о 30.000 четвероугелтх јпл, to је, пространство само тога полоострова је тако велшо, како Нбмечка, Француска, Xicnamja i Португалуа скуна.8)
Старопадчка нросвбта na ni разпроспрала ее само чрез Хш-достан него i чрез 6л1жнбс дежеле, i острове, то је, чрез Афга-тстан, Белудж1стан, Кабулвзтан i KacMipy на eenept, онда i на jyrt в заднвеј 1ндф чрез нолоостров Малаку i чрез иадчке острове Дејлан, Целебес, Суматра Борнео i Јаву. Все те землве су спруеле оГНвателБство i просв^ту i3 1ндце, то се В1Д1 i3 цв^та, i3 o6i-чајев, is јавнога уредвепја, i3 CTapiirix сград i i3 језнса обЈвателБев
3) ILrimj 6, 23. (20.) - 4) ILiirnj 6, 19 (17) 21. — 5) Страбо
стр. 689. — Дмдор 2, 35. — 7) Bohlen 1, 11. — 8) Nalus 9, 20.
tžx земелв i островов. Все то огромно нространство обсеже про-стор так велпс, како је иоловша Европе i се i-ченује в cTapix iii-дјчгах сшсах : Јамбудвшој ал1 также: Бхаратакхандој.10)
Мед шдјчгазп ropaMi je јешче памбтггодна гора Вшдхја, како ју Птоломај i-Meiivje i ктераје своје iMe задержала до днешнвега днева.
РЗже шд1чкс. — Нај вечја рјжа шдочка је велјчанствена рјжа Г a н г а, тако велша, да нај вечје ptice европске нвеј ир!сподоб-лвене се кажу једном како nžra noTorani ал1 р!гаце. Она пр1тече is горовја Х1малаје i iianpaBi в својем около 270 ал1 300 тл дол-гом тек4 нај красн^јше ио веч впл разпростчрајуче се скушне островов, ciipijeMe upori својему 1:зл1оу јешче с1лну 420 м1л долгу рфку Брахмаиутру i нотом разд'Јшвип се на многа pŽ4ini4a uini 32 mli од морва оддалвена велшо трјугелно островје.11) Покрај1на кдб Ганга прггече 1змед горовја на равшну, се 1менује no caiiCKpiTCKi: Гангадвара,12) по славјансга 6i се рекло: д в е p i Гаиге; таке иокрајше 1менујемо Словешџ сада: Врате, Вратше, Вратна вес i тако далве.
Ptica I н д o с за Гангој нај вечја в liliji. Од ЈзлЈва нвенога су но р$чш1ч£ до Малога 1лбета 340 mli далеко Hteii i3bop јјскал! i га јешче шсу досеглв Она прцеме в својем текб пет велшх i б.озо 400 мешЛх piK. Од тбх иет велшх р£к се iMenyje дежела, коју претекају: Пентшабом,13) то je, iioKpajinoj пет р$к. Од т&х пет рбк је пам^тЈгодна длве својега iMeiia :(
РЈка BinacTa, по н$мечт: pfeilschnell, по славјанси: Б i с т p i ц a : Гелеш су ју звал1 Пдаснес. Онда:
Р$ка В i п a с a, ио нЈмечш: fessellos сиомЗпља cBojiM i-менем на словенску BinaBy, iio геленсга оу ју звали Ti<i>acic.u) В Пент-шабб тече р$ка:
Сарангес, како 6i но славјансш рекел: рвка C a p a ч i н-c k a ал1 C o p a ч i h c k a. Онда рјжа:
Kaiiiac15) 4iTaj Kajiiiao, в славјаншчш! isiaMo: Чајна рЈжа. C i л a c pina16) i3Bipa i3 i3Bopa icTO тако iMeiioBanora i иретече покрајјну C i л a li o в po iitej iMenoBany. Ta piiica je CiLia 1ндом намјтгодна iio тому, что се je од нве пршовбдовала н£ка света нршовЗЈдка, да на вод£ те р£ке шч не плава, него все нотоне. В славјанск1х землвах се то iMe нерЈдко појавлва.
Р£ка Нербудано санскр1тсга: Нармада, по н£мечга: die Liebliche, ио славјансга: Л в у б л a н a р£ка, ал1 Л в у б л i н ноток; i3Bipa 13 горовја Вшдхја, Птоломај uinie Намадос.
Када iio ropoBji Х1малаје дежује i ciiir Koinii i ce стаплва, шд1чке р£ке јако нараету i далеко i inip0K0 понлавлвују дoлiнe, луге i обипрне paBiiiiie i тој ноилавој jix 4ine родовтаии. Тако
10) Bohlen 1, 8. 11. — ") Bolilen 1, 16. — 12) Bohlen 1, 20. — 13)
Bohlen 1,17. — и) Appian иозна овдб само 4eripi р$ке i једном Птоломај
iMeHyje i пету: Зададрос.— 15) Appian 1нд. 4. — 16) Appian 1нд. 6.
нарасте водовје рбке Ганге o времеш обчасшх ветров (Passatwimle) до 30 ступ над o6i4iio повершје р^ке i ноилавј i norHoji равшне полег р4чшча. Об1вателв1 на те всаколбтне поплаве уже npiBiiuii i навадвет ноббгну с CBojiMi xiuiaMi o час$ поводшЛ на бреге, холме i xpi6e, Koji онда 13глсдају како отога по много мјл долгом noBepmji водовја. „MicTa постројена на холмах Јзгледају како nira отога." 17)
1сто тако поплавлвује землву i рЗзка 1ндос, која јако нарасте по дежјј, KTepi влуа no ropoBji i на поднож^ гор северно од мЈста Мултана i HanpaBi, подобно ГангЗЈ, н£ксшко л'6гпх отоков; једнога посебно велгеога i родов1тнога upori 1зл1ву ptice, Koji je тр^углат i славен радј својега 1мена, но санскрггсга се јменује: Паталла.18) „1ндца iMa много вeлiкix ptic, које i3Bipajy в ropoBji находе-чем ce upori северу i теку в равну дежелу .... 1ндос иогра-шчна рЗжа шд1чка, ктера также ир!тече од севера i ce !зл1ва в Огајан морве. Претече велшо нространство i пршша не мало плавшх ptK .... Кромб те р'£ке iMa i много jimx, које поплав-лвују землву i чше, да обродо обшк> вертнарсгах, то је садошх, оградтх, растлш i разнога ж1та." 19)
0 времеш, када је Александер (Македонсга) 6li в 1ндф „су управо онда текле все шдачке рбке 6icTpo i водовјем глшцастш: био је то равно в том час£ лбта, када се солнце верне i в том часБ не само да често дежује, него i chir копт на Кавкаеб (на Х1малај1), кд£ вечја част рбк i3Bipa i HBix водовје знатно нарасте. По 3iMt рЗже опет опадну i теку опет ч1сто, тако, да на нбгах крајах лехко преладјају се, то се в£, кромБ 1нда i Ганге."20)
Александер је пршел с својој војекој само в Пентшаб, радо тога i Btcri геренске говоре i пршов^дају в обче једном o Пент-шабб, i o западтх покрајшах ranriHix. Стсователв1 говоре o дежЈ1 i o снбгб xtx крајев разлЈчно i ce д£ле на двб črpani: AppiaH Страбо i Д1одор пршов§дају o множш-б дежја, KTeciac i ILiimj го-Bopixa nanporiB o недостатк£ дежја в 1ндцв В том елучај! гово-prrt обЗЈдвЗ; стран£ {стшу. В iiOKpajinax лежспх северно од м^ста Мултана дежује често по горах i на подножј! rop i иада также cntr ; јужно од Мултана нанротјв до 13л1ва рЈже 1нда шкада entr не паде, ткада не дежује, него рјжа поплавлва i овлажује нолване i сдбла jix нлодородтш.
„Дежује в 1ндф по л^т4 посебно no ropoeji ПаропамшЈ, Емод® i 1мавЈ5 i од Htix npi6ype pti;e велше i мутне. Дежује ci-цер также по равншах севершх на подножјј гор шд1чгах, тако да CToji Be4ji HBix д!;л поплавлвен.''21)
„Apic-1'оболос пршовбдује, да дежује i onfeKi само ио горах i на HBix нодножјј; по равншЗ; да ншада entr не иаде, ткада не деж!
") Страбо стр. 692. AppiaH 1нд. 6. — 18) Bohlen 1, 17. — 1!)) Д1одор 2, 37. — 20) AppiaH 5, 9. — 2l) AppiaH 1нд. 6.
i да равншу овлаже само рЈже. СнЗЈг пада ио niMf. иа горах ; o почеткб вссне, пролбтја, зачне также дежоватч i дежује болБе i болве .... По 3iMŽ mcy опазш дежја него само снЉг." 22)
В обче је поднебје севернс стране од Мултана иодобнЈје ев-ронскому тако, да 6i всбм нравом o НБем се pe4i могло то, что сербска народна nicent noje:
„Да не падне леда ni cnijera до један иут у годнп дана; како онда, тако i данаске." Од м£ета Мултана јужно до 1зл1ва р!же 1нда шкада не дежује i никада сн£г не паде. Александер Македонсга је npiшeл с војској до Паталене. „Десет м^сецев су се ладјал! на дежја nicy вЦјш nixi o времеш нај шлнбјппх зачастх ветров; р!ке су иак попла-вие нолБане."23)
O покрајшах лвжоч1х јужно од Мултаиа се може но iipamut pe4i, что Словешџ в народној nični ноју : „Ој 1ндца, ој 1ндаја ri среччна дежел^а, кјер школ1 cnir не иаде, кјер школ! деж не гре.
Dvč lčpč misli uzajcmnč.
Jedna iz tčh misel obstoji v tom, kako smo uže zadnič spouie-nuli, da bi Hervati, Serbi, Bolgari i Slovenci sjedinjenimi silami izdali naučni rečnik, kako se je v Serbiji izreklo; da bi te rečnik izdal se samo jednim tekstom cirilskimi pismenami, kako to mis-l ino v Sloveniji.
Druga uzajemna misel se je pojavila v Sloveniji, vslšd koje su slovenski spisovatelji stupili v družbu, ktere namčn je podpirati literatura čisto slovensku i spisovatelje slovenske. Blag namžn!
Da se može o literature našej točno i osnovateljno govoriti, se mora razlikovati literatura višja, naučna obsegajuča višje včde, umetnosti i višja znanstva, na primšr: vede zvčzdoslovne, matematične, fizične, zemljomerne i tako dalje, od literature ljudstvene, čisto slovenske, namčnjene osobito Slovencem, koji čitaju obično jednom novine i knjige izdane čistoj slovenščinoj.
Slovenska literatura ljudstvena je tako marljivo i lepo obdč-lana, da može po pravice zadovoljen biti vsaki i naj iskrenejši domorodec, ona je tako bogata, da možemo Slovenci ne samo pred
22) Страдо стр. 691. — 23) Страдо стр. 692.
svoje brate Slavjane, nego, verjemite, i pred ostale narode evropske s ponosom stupiti i jim pokazati ogromni i neobičajni književni napredek našega nevelikoga plemena slovenskoga. Mi Slovenci, nas jedva poldrugi milijon osob, imamo sledeče novine i časnike:
Slovenski narod, dnevnik: tednike Glas, Novice, Slovenski gospodar, Soča, Zgodnja Danica; onda časnike od kterih nekoji izhad-jaju po jeden put, po dva puta ali po tri put v mžsece: Besednik, Brencelj, Gospodarski list, Pravnik, Slovenski prijatelj, Slovenski učitelj, Učiteljski tovariš, Vertec i Zora s Vestnikom. Zvunaj te muožine slovenskih časnikov, kteri imaju vsi svoje predplatitelje i čitatelje, da obstati mogu, ima i Matica slovenska v Ljubljane skoro 2.000 uclov, kteri sprijemlju knjige od Matice izdane.
Naj jasnčjše pak uvidimo, kako neobičajno dobro je poskerbljeno s knjigami ljudstvo slovensko , ako se ozremo na udiviteljno veliko množtvo knjig, ktere je uže izdala i ješče izdaja med slovensko pleme, čitajučejedva poldrugi milijon duš, bratovščina sv. Mohora v Celovcč. V Koledarju te družbe na leto 1873. se čita o tom na strane 152:
„Da si je družba sv. Mohora prizadevala žlahtnu svoju nalogu rššiti na vse strani, priča sijajno zgodovina minulih dvanajst 16t. V tčh dvanajst letah je sama družba svojim udom podala 677.507 svezkov, to je več od polo milijona podučnih knjig je ona sama v tem pri in črno kratkom čas<5 spravila med prosto slovensko ljudstvo. Pomislimo, da nas Slovencev ni več nego l1/* milijona ljudi, tako se tem ogromnim razširjanjem družbinih knjig veselo i jasno dokazuje, da se naš narod zbudja, da dobre knjige rad prebira, da hrepeni po naukah i po izobraževanji. — 1600 udov, členov, je pri-stupilo letos na novo, tako da počita družba sada 18.925 d r u ž-b e n i k o v."
..Bratovščina sv. Mohora je storila ješče jini važni napredek, o kterom molčati ne moremo i ne smemo. Cesa je želela uže kada je pričela svoje delovanje, čto ji je postalo več potrčbno, kako ribš voda po tomu, čto je od lčta do lčfca naraščalo čislo udov i čislo izdanih knjig: to je srečno dosegla letos, družbeniki imaju sada svoju vlastnu tiskarnu u Celovcč. Izverstuo uredjena služi naj pred družbinim potrčbam, sveršuje pako i vse jine naručbine berzo, okusno i po cčni (jevtino, lacino, deševo) po tomu, čto je pisme-naini i strojami popolno oskerbljena. (Družba si je kupila kromč toga i pismena cirilice gradjanske i sada se mogu i v Sloveniji, to je v Celovce, c i r i 1 s k i časniki i cirilske knjige tiskati. S tem si je družbin odbor pred slavjanstvom cčlim čestno ime zaslužil. — Pristavek vred-ničtva.) Vsaki družbin ud sprejme za leto 1873. po šest knjig, i to slždeče: Življenje svetnikov in svetnic božjih — Življenje in smert Kristusovo — Umno kletarstvo — Živali v podobah —
Povčst: Izdajavec — Koledar za lčto 1874. Tiskale se budu te knjige v 21-22.000 iztisah."
Isto tako utešiteljno smo Slovenci napredovali v višjej nau.čnoj literaturž, pa samo v jezikoslovji, v slavjansko m rodoljubji i v znanji slavjanske zgodovine.
Kto bi želil se na tenko prepričati, kako smo Slovenci, osobito v Koruškoj, mužestveno napredovali v jezikoslovji naj pogleda sledeče knjige:
Lčta 1824. v Celovce izdanu knjigu: Evangelje v starom bo-horičevom pravopisč jezikom strašansko pokvarjenim, v kterom su se stavljali povsuda, vežde, poredoma artikuli (Greschlechtsworter) ti, ta, to, tega, temu, tem i tako dalje.*)
Lčta 1836. se je opet tiskala v Celovcč ta knjiga sicer ješče bohoričicoj, ali uže v jeziku pravilno slovensko m.
Lšta 1847. su se natisnulo za Slovence: Evangelji v Celji uže obdobnom, sadajnom pravopisč i v lčpoj slovenščine.
Leta 1863. je vrednik toga časnika mogel izdati knjižicu: Sveta brata Ciril i Metud slavjanska apostola. Tisučlčtni spomen na lčto 863. — Ta knjižica se je tiskala uže jezikom slavjan-skim naje d noj stranč latinicoj na drugoj c i-r ilicoj.
Onoga istoga lčta je izdal : Uzajemnu slovnicu ali mluvnicu slavjansku, Mera obseže v sebč zajedno šest slovnic v jednom sostavč, to je slovnicu cerkveno-slavjansku, rusku, horvato-serbsku, česku, poljsku i uzajemno-slavjansku.
Lčta 1873. se je počel izdajati i ovi slovstveni i uzajemni časnik za književne i prosvštljene Slavjane i nemalo Slovencov uže čita i piše cirilic o j. Tako smo Slovenci marljivo napredovali v jezikoslovji — v ostalih višjih naukah pa nismo mogli napredovati dlja nepovoljnih okolnosti i obstojateljstev.
Spisovatelj am slovenskim se pa godi slaba. Trud spisovate-lju se nikako ne doplača; ako spiše neku višje znanstveni! knjigu, založnik se težko dobi, sam ju mora založiti, razproda se od take višje naučne knjige tako malo iztisov, da se niti tiskarina i papir čestito no doplača; za svoj rodoljubni trud ima mesto dobička jednom penežitu škodu; nedostava se dostatočnih kupcov knjigam naučnim izdanim v čistoslovenskom narečji.
Spisovateljsko družtvo si je stavilo namen podpirati slovenske spisatelje i literatura.
Spisovatelji i literatura višja naučna se može zdatno podpirati samo na sledeči način:
Da spisovatelji razumujemo , študiramo i spisujemo o tako učenih i važnih predmetah, kteri zanimaju ne samo Slovence, nego
*) Oprostite, da jeden primčr navedem, pisavalo se je: Ta hrieh fe dershi te dufhe teha liriefhnika, kaker fe dershi ta fhpah te koshe te fvinje.
v obče slavjanski narod — i da pišemo takim pravopisom i takim jezikom, da bi ponimali ne samo Slovenci, nego i ostali Slavjani, da se naše naučne knjige bi prodajale ne samo po nevelikoj Sloveniji, nego po širokom prostranom svetč slavjanskom, da bi se jih razprodalo ne samo nčkoliko set (sto), nego mnogo tisuč iztisov: to je jedino prava zdatna podpora slovenskim spisova-teljem i literature višjej naučnoj.
Odtuda izvira, da su naši prosvčtljeni Slovenci tako gorljivo poprijeli se cirilice i jezika uzajemnoga!
Književne včsti.
Nekolik poznam enani o polskem pravopisu. Od Jana Baudouina de Courtenay, magistra filologičko - hist. včd. V Praze 1867. 24 stran. — V toj knjižici se podrobno i učeno pretresa pravopis poljski.
HfcKOToptifl обц1дзам$чан1л o лзбисов^д^^и и л з li k ž. II. Бодузна -де- Куртенз. Санктпетербургг 1871. 38 стран. ВступигедБнал лекцш по каеедрб еравнителБноЈ! грамматики индо-европебскихг лзмковт> читаннал ш> Петербургскомт. универ-еитет^. —
0 древне-полБскомг лзмкЗ; до 14г o стол^тчл. Сочинете И. Бодузна -де- Куртенз. ЛеГшцигг 1870. Učeno, utru-diteljno i mozolno sočinenje, kojega perva čast od 1. do strane 99. obseže fonetiku (slovnicu), druga čast slovar drevne - poljski od strane 1. do 84. Knjiga jako zanimiva jezikoslovcam i izpitateljam jezika poljskoga i občeslavjanskoga. —
Opis in zgodovina Ter sta in njegove okolice, spisal in založil Josip Godina-Verdeljski, s 7 lesorezi. Terst 1872. Knjiga prav ukusno izdana ima 484 stran, spisana v čistoj sloven-ščinč obsega mnogo več nego njen naslov obeča, namreč ne govori nikako samo o Terstč in njegovoj okolicč, nego o zadevah tičučih se vsčh Slovencov i često i o zadevah slavjanstva v obče i to vse se piše iskrenim rodoljubjem i serdečnim želanjem, da bi narod naš vsestransko napredoval. —
Listnica vredničtva. Mnogim g. g. Регуе dve čislš sta se razposlale ua ogled mnogim gospodom, dalja čisla se budu pošiljala samo predplatiteljem ; 3. čislo se razpošlje 8. marca. — Gosp. J. P. v Viednš: Ljubopitno očaku-jemo nekak kratek dopis. — G. R. v R. i g. M. N. v Zavad. — g. P. P. v Lek: Cisle časnika uže odposlali.
Natisnila tiskarnica družbe sv. Mohora v Celovcž.