Poštarina plač

Uredništvo i oprava Z A G R K jB. Masarvkova 28a. Telefon S7-80 liednlstvo i oprava ea Slovenijo • slovenski del •Ivlt.iske Krajine LJUBLJANA. Erjavčeva 4a,
iroj 20.
U Zagrebu, 21. mala 1937.
Pojedini broj Din. 1.50
I
ŠALJITE DUŽNE PRETPLATU! NE DOZVOLITE DA PROPADA OVAJ NAŠ JEDINI LIST!
GIASIIO SAVEZA JUGOSIOVENSKIH EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE
NARODNE MANJIN^* i DEMOKRACIJA
Povodom knjige J. Chmelarža o narodnim manjinama
»čim je položaj neke narodne manjine ukupnog broja 114.933 pohadjaju rutenske
gori, tim je ciničniji režim koji je tlači, a i evropsko javno mnijenje je, tada više rezervirano i indifereulnije za sudbinu te manjine«, glasi jedna rečenica pri koncu te knjige, koja stvarno i objektivno iznosi položaj pojedinih narodnih manjina u Srednjoj Evropi.
Srednja Evropa u širem smislu riječi proteže se od Sjevernog Moia do Jadranskog, od Baltičkog do Crnog Mora i na tom teritoriju je prije rata živjelo oko 60 milijuna stanovnika pod vlašču drugorod-nih država. Od tih 60 milijuna uspjele su dvije trećine da stvore svoju državu ili da dodju u svoju državu propašću tri velika carstva: njemačkog, ruskog i austrijskog. Ali još 20 milijuna stanovnika Srednje Evrope ostalo je u granicama drugorodnih država. Tih 20 milijuna narodnih manjina stvaraju težak problem državama u kojima su prisiljene da žive. One stvaraju teške probleme izmed ju dviju država, izmed ju države kojima manjine pripadaju politički 1 izmedju države kojima one pripadaju etnički. Time se stvaraju i novi medjunarodni Politički problemi, kojima glavnu notu daje postupàk s narodnim manjinama.
Sve države Srednje Evrope imaju u svojim granicama stanovnike druge narodnosti u većim skupinama, ali sve države nisu pravno obavezane da postupaju pravedno sa svojim narodnim manjinama. Njemačka i Italija nisu potpisale nikakovih medju-narćdnih obaveza o postupku sa svojim manjinama. One su obavezane jedino m o-ralno time što su 1922 zajedno sa ostalim članicama Društva naroda izglasale poznatu rezoluciju o postupku s narodnim manjinama, kao i time što su pojedini pret-st&vnici tih država dali u više navrata izjave o pravednom postupku sa narodnim manjinama u granicama svojih država.
Od tih obaveza je prošlo skoro dvadeset godina i danas uvidjamo da ni pravne ni moralne obaveze pojedinih država nisu toliko važne, koliko je važan način vladavine u tim državama. U svim pravim demokracijama postupak s manjinama je jednak bez obzira na primljene obaveze, a u svim pseudodemokratskim državama Je opet jednak, kao Što je jednak i u diktatorskim državama. Postupak sa Slovacima
škole, a od 14.794 poljska djeteta 12.300 po hađja poljske osnovne škole itd., što znači da sva manjinska djeca pohadjaju svoje škole, jer djeca koja ne pohadjaju svoje škole stanuju razbacana u minimalnom broju medju ostalim narodnostima. U tim školama podučavaju manjinski učitelji školovani u manjinskim i srednjim i učiteljskim školama, jer sve manjine imaju i svoje srednje škole, a Nijemci imaju čak i njemačko sveučilište, dvije politehnike, jednu umjetničku akademiju i jedan konzervatorij. Nijemci imaju u čehoslovačkom parlamentu 70 poslanika, Madžari 11, Ruteni 9, Poljaci 2 i Židovi 2, a u- senatu je 36 Nijemaca, 7 Madžara i 9 Rutena. O društvima, novinama, revijama itd. ne treba ni govoriti, jer u Čehoslovačkoj su svi gradjani jednaki i tkogod hoće može da izdaje knjige i listove na kojem god jeziku želi i da se udružuje kako god želi.
Ravnopravnost čehoslovačkih gradjana proizlazi iz ustava i demokratskih principa na kojima počiva država. Po tim principima su svi ljudi jednaki bez obzira na rasu, jezik ili religiju, i prema tome imaju u državi svi jednaka prava i jednake dužnosti.
Za Italiju ćemo navesti statistike J. Chmelarža. Po njemu ima u Italiji 525.000 Hrvata i Slovenaca i 257.000 Nijemaca naseljenih u kompaktnoj masi uz granicu i
tvore neprekidani narodnosni kontinuitet sa državom kojoj etnički pripadaju.
Uporedjivanje postupka s narodnim manjinama u pojedinim državama Srednje Evrope najbolje osvjetljuje razlike u postupcima i principe koji vode pojedine vlade u tim postupcima. Principi po kojima se postupa s narodnim manjinama su isti oni principi po kojima pojedini režimi vladaju u cijeloj državi nad cjelokupnim stanovništvom. Chmelarž dijeli te države u tri dijela: u države s autoritativnim režimima koji idu otvoreno za denacionalizacijom narodnih manjina	u dr-
žave poludemokratske u kojima manjine imaju barem neka prava
i u čisto demokratske države u kojima manjine uživaju sva prava
Zaključak koji se sam od sobe nameće čitanjem ove odlične knjige bio bi slijedeći:
1.	Narodne manjine mogu da se slobodno razvijaju jedino u punim demokracijama,
2.	države koje ne počivaju na demokratskim principima neće i ne mogu da pravedne postupaju sa narodnim manjinama i
3.	iluzorne su sve pravne i moralne obaveze koje preuzimaju države s autoritativnim režimima u pogledu postupka sa narodnim manjinama, jer principi na kojima počivaju te države su u suprotnosti sa pravdom, pa prema tome i sa pravdom koju traže narodne manjine u tim državama.
(t P-)
AMERIČKI ISELJENICI o jugoslavensko-talijanskom sporazumu
»JUGOSLOVENSKI GLASNIK« IZ CHICA GA DONOSI REZOLUCIJU JUGOSLO-VENSKOG SOKOLA U NEW-YORKU.
»Jugoslovenski glasnik« (prije »Hrvatska«), koji izlazi u Chicagu kao glasilo Hrvatsko-slovenskog saveza, donosi 6 o. mj. rezoluciju Jugoslovenskog sokola iz New-Yorka o sporazumu izmedju Jugoslavije i Italije.
U toj rezoluciji se pretresa tačku po tačku taj sporazum. Važe se njegova iskrenost i neiskrenost i traži se bolji postupak s našim n"rodom u Italiji. Izjavljuje da ne može odobriti politiku nijedne slavenske države, koja se odalečuje od demokratske osnovice. Napada osovinu Rim— Berlin i zalaže se za osovinu Pariz—Prag —Moskva.
Italijanski uradni list »Gazzetta ufficiale« štev. 98 od 28. aprila 1937. ie objavila 19 dekretov tržaškega prefekta, s katerim se ie proti njihovi volji in pod grožnjo težke denarne kazni 139 Slovencem poitalijančil priimek. Isti list le v svoji šte-
u Madžarskoj je potpuno isti kan postupak Na koncu ie apel na jugoslovensku via-s Lužičkim Srbima u Njemačkoj, iako Je U ' senat'
Madžarska i pravno obavezana da sa svojim manjinama pravedno postupa. Taj se Princip najbolje vidi u baltičkim državama:
Letoniji, Litvi i Estoniji. Dok je n tim dr-žavamo bio čisto demokratski poredak, mn nji ne su imale prava, a čim -u te države Postale pseudodemokratske ili diktatorske,
Wanjine su ta svoja prava izgubile ne gledajući na to Sto su te tri države preuzele thedjunarodne obaveze za zaštitu manjina.
Principi na kojima počiva vladavina u nekoj državi su najmjerodavniji za postupak s narodnim manjinama. Do dolaska Hitlera na vlast. Lužički Srbi u Njemačkoj su imali svoja društva, škole, novine itd. a sada su proglašeni zn »vendski govoreče Nijemce«, t. j. za Nijemce koji govore drugim jezikom, iako hitlerovački režim zna da su Lužički Srbi poseban slavenski narod.
Tako isto nazvani su i koruški Slovenci iza pada socijaldemokratskog režima «
Austriji, pa ni koruški Slovenci ni GradiS-ćanski Hrvati ne mogu imati nikakovo sa-•nostalno društvo, jer u Austriji postoji samo jedna državna organizacija — Domo-vinska fronta. Jedna jedina stranka i organizacija postoji u Italiji, isto tako u Nje-n&ačkoj. Slično je i u Madžarskoj.
Da uporedno ilustriramo * postupak u tajnoj demokratskoj i n jednoj autoritativnoj državi, uzet ćemo za primjer Čehoslo vsčku i Italiju.
Od 416.815 njemačke djece u Ćehoslo-v*čkoj pohadja njemačke osnovne i gra-'ijansko škole 423.203 djeteta; od 124.529 Madžarske djece 97.933 pohadjaju čisto mađarske škole; 96.545 rutenske djece od
Spominjući i ono čega nema u ugovoru, kaže doslovno:
»U ugovoru nema jedne riječi o oglašenim polakšicama, koje je talijanska vlada navodno dala našoj braći pod njezinom vlasti; puštanje tz zatočenja svih političkih kažnjenika i slobodnu uporabu našeg jezika u crkvama i školama. Historija sličnih obećanja — kralja, vlade i parlamenta talijanskoga — u prošlosti ponovit će se i sa ovima, pogotovo kad nisu dio pisanoga ugovora. Time je talijanska vlada htjela da zamaže oči našem narodu, da bi progutao udicu, koju ovaj ugovor pretstavlja« Iz razuml'ivMi razl >ga ne možemo da donesemo cijeli tekst te rezolucije, koju je primilo i naše uredništvo s molbom da je objavimo.
Nadaljnjim 212 Slovencem na Tržaškem se je izpremenil priimek
DOPOLAVORO” U ILOVIKO ZAORA-NJOJE HRVATSKI GOVOR
Ilovik kod Lošinia, maja 1937. — Dopolavoro* u llovtku, u kojem su skoro isključivo Hrvati, zaključilo je da će strogo kazniti svakoga, ko bude govorio hrvatski. Prva kazna je strog ukor, druga je globa od 5 lira. a ko se po treći puta ogriješi taj zaključak bit će izbačen iz društva, što bi imalo praktički tu posljedicu, da isključeni ne bi mogao biti primljen na rad kao nefašista. ________
LOV NA RADIO-SLUŠAČE
Pula, maja 1937. — Radioaparati se ovo posljednje vrijeme prodaju sve u šesnaest. Kupuje ga svak koji može. Jer ljudi hoće da slušaju — makar prekc radija — istinu i makar preko radija žele da čuju napadaje na fašizam.
Taj interes je pojačan naročito iza kako se počela javljati tajna radio stanica iz Milana. Ta stanica se javlja svake večeri u 10 sati i tri četvrta na kratkom valu 28 metara. Sve emisije te stanice počinju sa Internacionalom, a svršavaju sa »Inno di Garibaldi«.
Osim toga sa radiostanice u Barceloni slušamo emisije na talijanskom jeziku svake večeri u 11 sati i tri četvrta, a ponedjeljkom u 11 sati. Te emisije da-; e na valu 377 metara i na kratkom valu 42 metra. Ta ista stanica daje emisije i na kratkom valu 42 metra i 75 centimetara svake večeri u deset sati i pol takodjer na talijanskom jeziku.
Uz Radio-Barcelona, javlja se svake večeri na talijansko!' i radiopostaja POUMA iz Katalonije u 10 sati i 10 minuta na kratkom valu od 42 metra, a nedjeljom u šest sati po podne.
Mnogo se sluša i Madrid — i sve stanice s kojih narod misli da može doznati nešto više nego što je u našoj unifor-miranoj štampi i preko našeg radija »s mužarijalom«, kaže se ovdje.
Svi fašisti su dobili nalog da strogo paze na one koji slušaju te radiostanice. Medjutim — i sami fašisti slušaju. Čak i oni na vrhovima stoje šćućureni svake večeri oko radija.
Kada nije ni to pomoglo — počelo se prijetnjama preko štampe. Tako »Corriere istriano« od 1 maja donosi dug kursiv protiv tih radio slušača koji slušaju tajnu radiostanicu iz Milana 1 talijanske emisije iz Katalonije. Rossel-lija, koji govori na radio u Barceloni, nazivlje »zamazanim izdajicom«, a one koji slušaju to nazivlje degenericima. Na koncu prijeti. Kaže da preostaju još »batine po ledjima prokletih izdajica«.
Taj članak je postigao protivan efe-kat. Sada traže radio i oni koji ga nikada nisu slušali. Jer neki vrag mora da je na stvari, kada su se vlasti tako uzbunile.
I tako se taj lov nastavlja. Ljudi love radio valove iz kojih bi doznali istinu, a organi vlade love te ljude koji love valove — a usput slušaju i organi vlasti.
Medjutim trgovine radioaparata prave poslove kao nikada do sada.
vilki 106 od 8. maja objavi! še nadaijnih 36 dekretov, s katerim le tržaški prefekt izpremenil priimek 73 Slovencem. Celotno ie samo tržaški prefekt v času od 28. apri-la do 8. mala letošnjega leta noitaliiančil 212 Slovencem priimek.
Številne aretacije protifaiistov
Po novem podaljšanju delovanja Specijalnega tribunala
Fašistično posebno sodišče, o katerem nismo že dolgo časa poročali, deluje dalje in sodi »sovražnike režima in nasprotnike notranjega položaja«. Kakor je znano, je bila funkcija posebnega sodišča 31. decembra podaljšana zopet za pet let. v svojih zadnjih zasedanjih je sodilo predvsem razne skupine antifašistov, od katerih naj navedemo le glavne: Od grupe 21 antifašistov, ki je bila obdolžena rovarjenja proti varnosti režima, je dobil Attilio Tonini iz Bologne 20 let ječe Albert Toricini, roj. v Prato 1906. pa 21 let. V grupi 12 fašistov ki so bili letos sojeni je mlad delavec Fabiani Mario iz Empoli, dobil 22 let ječe, ravno tako advokat Paolo Fa-sano.	..
V zadnjem času so bile izvršene številne aretacije, in kakor poročajo, bodo vsi aretirani prišli pred posebno sodisce v Rimu. Med drugimi so aretirali v Trstu 12 študentov iz tehniškega instituta »Carlo Cataneo«. Dalje so aretirali v marcu v Prato 60 delavcev, ki so obdolženi propagande v prilog republikanske Španije. Baje so jih zajeli v nekem lokalu, kjer so poslušali radijski prenos iz
Barcelone. Radi istega delikta je bilo aretiranih v Firencah 8 ljudi. Osem ljudi so aretirali v Genovi, ker so hoteli vti hotapiti na ladjo da bodo šli v Španijo kot prostovoljci, Zlasti številne so bile aretacije v mestu Bari. V Milanu so pa aretirali 25 mladih umetnikov, slikarjev čes da so antifačistično razpoloženi Med njimi so slikarji Birolli, Mucchi. Sassu in kipar Manzu. Vsi spadajo med najbolj znane umetnike v Milanu, ter predstavljajo najmodernejšo smer umetnosti.
Slovenska maša na Travniku v Gorici odpravljena
Gprica, 10 maja 1937. — (Agis). — Pretekli teden se ni več vršila običajna maša v Gorici na Travniku, ki je bila združena s slovensko pridigo. Razlog temu ni znan in so vsled nenadnega ukrepa ljudje zelo razburjeni. Upajo, pa da bodo cerkvene oblasti zopet vzpostavile staro tradicijo in vrnile ljudem njihovo tradicionalno bogoslužje
BOŽJA KAZEN ZA SMRT LOJZETA BRATUŽA
Gorica, maj 1937. Čitateljem je se predobro v spominu slučaj organista Bratuža, ki so ga fašisti zvabili v svoj sedež, tam zastrupili z ricinovim oljem in bencinom, tako da je po dolgem večtedenskem mučeniškem trpljenju podlegel. Oblasti niso doslej nobenega od krivcev aretirali in ga postavili pred sodišče. Pred nekaj tedni pa je zadela vsaj enega krivca božja kazen.. Gre za nekega Italijana fašista, ki je bival v Stračicah pri Podgori in ki je bil zaposlen kot asistent v predilnici v Podgori. Na stranišču ga je zadela kap. Tako je upravičeno šel o tem med ljudstvom glas: v dr... se je rodil, v dr... je živel, v dr... bili alarmirani vsi varnostni organi, ker so bili alarmirani vsi varnostno organi, ker so se bali reakcije ljudstva, in sicer ne samo slovenskega, temveč tudi italijanskega, ki živi še vedno pod težkim vtisom Bratuževe smrti.
NJEMAČKI MANJINSKI LIST PROTIV FAŠIZMA
Njemački manjinski list »Deutsche Zeitung« donosi u svom 1935 br. od 14 o. mj. članak o zadacima njemačkih manjinskih kulturnih organizacija i kaže, da u tim organizacijama treba njemačkoj manjinskoj omladini praktične pouke iz narodne povijesti, književnosti i narodnih običaja. Ne treba širiti teorije o rasi i drugim savremenim lozinkama niti navikivati omladinu da se povodi za propagandom raznih firera. Oni uče omladinu samo fizičkom obračunavanju
NAŠA EMIGRACIJA
Primamo i objavljujemo uz one išle napomene koje smo napisali prigodom prvih članaka u ovoj rubrici. —
Uredništvo.
Čitam članke pod naslovom ?Naèa emigracija*, pa dozvolite mi da i ja kao stari organizirani član emigracije koji nije nikada pisao o toj stvari i nikada nije bio neki funkcioner, rečem par dobronamjernih riječi.
Mislim da se u tim člancima nije još spomenulo ono osnovno. Mislim glavne uzroke previranja i razmimoilaženja u našoj emigraciji.
Treba otvoreno reći: mi smo u neku ruku svi razočarani. Ne razočarani u pogledu nas samih lično, već razočarani radi razvitka našeg pitanja. Mi smo periferijski dio naroda. A poznata je stvar da narodna periferija gleda više pula drukčije na državu nego oni iz središta. Oni sa periferije gledaju, može sa kazali, vanjskopolitičkim očima. Hoće da država bude čim jača prema vani. Oni sa periferije su nosioci imperijalizma. Pa lako i mi — isto kao i Dalmatinci — imamo u početku samo io na umu. Na direktnom udaru talijanskog imperijalizma, mi lom imperijalizmu hoćemo da suprotstavimo jugoslavenski imperijalizam. Ali imperijalizmi traže uvijek najslabiju točku za prodiranje. Pa tako — kada smo uvidjeli da se jugoslavenski imperijalizam ne može okrenuti na zapad — mi smo ostali razočarani.
U loj težnji periferijskog dijela naroda mi smo često došli u sukob su centralnim narodnim dijelom, ne uvidjajuči da centralni dio naroda nema uvijek onakove težnje kao njegov periferijslci dio. Mi smo griješili gradeći na prošlosti. Mi smo imah uvijek živo pred očima nadu da će se nai položaj u Julijskoj Krajini moči riješiti onako kao što se on riješio za tamošnje Talijane 1918 godine. To nije, kako vidimo, do sada došlo u obzir, a od sada će izgleda doći još manje.
Velika većina emigranata je na toj pretpostavci gradila svoju ideologiju i svoju taktiku. Ogromna većina emigranata je ulazila u pokrete i stranke za koje su mislili da tu nosioci jugoslavensleog imperijalnima prema zapadu. Jer od uspjeha tog i tako pretpostavljenog imperijalizma ovisilo je osnovno rješenje našega pitanja.
U tome su zaboravili na dvije osnovne stvari: na naziranja i ideologije narodnih slojeva ovdje kojima pripadamo i na ideološki i politiiki razvitak u Evropi.
Mi smo naše pitanje postavili kao državni problem, a ne kao narodni problem. Dok je pitanje Istre (da kao Istranin govorim u prvom redu o Istri), bilo prije rata hrvatski narodni problem, ono je to sada u mnogo manjoj mjeri. Prije rata, svi se dobro sjećamo, u Hrvatskoj je bila vrlo jako razvijena svijest o potrebi pomaganja hrvatstva u Istri. »Družbu Sv. Girila i Metoda* pomagali su novčano svi Hrvati, a i učitelji i učiteljice tih škola dolazili su iz Hrvatske. Mi istarski Hrvati smo bili miljenici cijeloga hrvatstva. Naš Spinčič je bio u Zagrebu na rukama nošen kada je na onoj znamenitoj izložbi izjavio u svom govoru da se istarski Hrvali bore za sjedinjenje s Hrvatskom. Sve to. i još mnogo drugoga, svje dobilo nam. je koliko je svijest o hrvatskoj pripadnosti Istre uvriježena duboko kod svih Hrvala.
Sada loga više nema, barem ne u tolikoj mjeri. Nešto smo i mi sami griješili time što smo naš problem forsirali jedino kao jugoslavenski državni problem, i Ume smo ga odalečili od shvaćanja velike većine Hrvata, a u drugu ruku su ovdje postojali još postoje veliki i važni problemi sa rješavanje, pa po onoj našoj istarskoj »da je slamanja bliže od kružeta*. i Hrvatima u Jugoslaviji je bliže hrvatsko pitanje ovdje nego pitanje hrvatstva u Istri.
U drugu ruku mi nismo uvijek imali vidu da se od nikalcovih fašizama ne možemo nadali dobromu, pa tako niti od država koje su pokopale demokraciju. Ako je naše . pitanje medjunarodno pitanje, ono je u prvom redu pitanje demokratskih država radi ioga moramo uvijek imati to u vidu i radili s našim slabim moćima na pobjedi demokracije, jer jedino u demokraciji ima pravice i sa slabijega.
Radi toga moramo naš problem postaviti kao problem demokracije, a uz to moramo ga ponovno učiniti narodnim problemom, kao što je bio nekada. Ja mislim da su ideološka previranja u emigra eiji baš radi toga, i ako možda svi nisu svijesni toga, i ako možda svi nisu svijesni da je to ono pravo što treba raditi.
Ne kažem da pitanje Istre i cijele Julijske Krajine nije i državni problem. To i mora da bude. Ali on mora biti u prvom redu. narodni problem. Hrvatski narodni problem i. slovenski narodni problem. Svi Hrvati u domovini moraju osjetili da je hrvatstvo Istre u opasnosti većoj nego je ikada bilo, a svi Slovenci moraju vidjeli da je jedna trećina Slovenaca u opasnosti da ih nestane. Jedino to saznanje će probudili zanimanje. kod svih Hrvala i kod svih Slovenaca za svoju najnesretniju braću.
To mora biti putokaz i nama emigrantima, nama starima i vama mladjima.
Stari istarski Hrvat
	BROJ 21.
	»PICCOLO DELLA SERA«
Z OZIROM NA GOSPODARSKI POLOŽAJ ITALIJE
KOLIKO JE STAJAO ABESINSKI RAT ?
Pariški »Petit Parisicn« donosi interesantnu statistiku u izvještajima svoga rimskog dopisnika o tome, koliko je Italiju stajao rat sa Abesinijom. Ako su ove informacije točne, a one su osnovane na podacima datim od talijanskog ministra vojske i rata. abesinski rat je stajao Italiju 11 milijardi i 350 milijuna lira.
Češki veleindustrijalec Bata podaja vtise iz svojega trgovskega potovanja po Italiji in pravi, da je vedno prorokova! polom fašistovskega gospodarstva, leto za letom je znala italijanska vlada najti kritje za svoj bilančni primanjkljaj, da celo vire za svoje abesinsko podvzetje, za lepo urejene ceste, asfaltirane po celi državi. Gospodarska osvoboditev je stala Italijo 100 mi-Ijard lir. Nočem oporekati nekaterim nje govim trditvam, ker so resnične in je pri autarkičnCni gospodarstvu lažje doseči vidnih uspehov kot pri onem na demokratični podlagi, kjer je treba za vsako postavko odobritev parlamenta. Ne more se pa govoriti o gospodarski osvoboditvi Italije, tu smo še daleč. Z 100 tniljardami danes je najmani 120 nnljard — notranjega dolga ni še rešen večji del gospodarskih nalog, ki si jih je nadel fašizem.
Omeniti moram v prvi vrsti agrarno vprašanje. Tu si poglejmo gospodarsko stanje naših rojakov doli, ko so bili pred svetovno vojno neodvisni posestniki, ki so svoje pridelke primerno prodali, da so lahko živeli od svojih zemljišč. Danes imamo tu samo zadolžene kmete, ki ne morejo izhajati z dohodki, ki jim jih daje zemlja in lezejo v dolg, dokler jim ne prodajo domačijo. Naš kmet — po čigavi krivdi se to vrši. je drugo vprašanje, ki bi me zavedlo na politično plat — se danes bliža svoji proletarizaciji. Dolgovi ga tarejo in dražbe so na dnevnem redu, poslednji čas že radi zastankov davkov. Seliti sc mora z rodne grude v mesto, morda v kak industrijski center, da postane delavce ali v inozemstvo. Kmet najemnik (kolon) ne more postati, ker kolonizirajo v naših krajih samo italijanske kolone. Ta način pro-letarizacije našega prej neodvisnega kmeta gotovo ne predstavlja osvoboditev, ampak gospodarsko in nacionalno zasužnjenje Istega.
Enake gospodarske prilike preživlja tudi italijanski kolon. Ta je sicer navajen na svojo usodo od pamtiveka, ker ni bil nikdar samsvoj, samo da se njegova usoda ni
NAPADA »TAGESPOST« radi tvrdnje o hrvatskom karakteru Cresa i Lošinja
pod sedanjim režimom nič zboljšala, ampak raje poslabšala. Pred svetovno vojno je vsaj plačeval manj davkov in življenske potrebščine so bile cenejše. Danes je vse drugače in če čitamo poročila zadnjih dni, cene živilom rastejo in fašistični sindikati, ki imajo nalogo nadzirati cene, niso v stanu zadrževati porast istih vzlic vsem dra .....................
koničnim odredbam, ki so jim na razpolago. I tìUì(? j. Lo'éinjànì. su. Ne sme se soditi položaj neke dežele po | ranit su Crcsani lepo asfaltiranih cestah. Vprašanje agrarne reforme je danes v Italiji pereče vprašanje, ki vzlic vsem obljubam, ki so bile dane masam poljedelskih delavcev, do danes ni bilo načeto, ako izvzememo izsušitev močvirij. Tu so res nastanili precej kolonov, toda kje so še milioni kolonov, ki čakajo razdelitve razsežnih latifundij v celi Italiji. O tem se čuje le tu pa tam kaka beseda. Načelni spor, ki obstoja v faši
U gradačlcom listu »T a g e s p o s U od 18 aprila napisao je prof. Maximilian Jelici članak pod naslovom »Vransko jezero mi otoku Cresu*, (Der Vranasee anf Cherso) U početku članka je i ova tvrdnja:
— Stanovnici jednog i drugog otoka pri-
klopljenih Italiji (Cresa i Lošinja) sli površno itaUjanizi-bili bifrein do pred
kratko vrijeme skoro isključivo Slaveni.
Radi te tvrdnja, koja nije ni sasvim lačna, barem što sa Lošinja Uče. jer ololi Lošinj nije sav čak ni površno Ualijanv airan, našao se ponukanim tršćanski »Piccolo della Sera* od 7 o. mj. da napadne lirof. Jellera i »Tugespost*.
»Piccolo della Sera* kaže da je taj članak tendenciozan i da ga. ne treba uzeli
stični stranki je spor kmetskega delavca 0-biijno, ali ipak ošlro napada prof. Jellerđ nroti interesom vc cDOsestmkov m v temi: «—________________»r r	r »»r.
proti Interesom veleposestnikov m v tem I £ nazivlje ga slavofilom.' ^Piccolo deliti sporu zmagujejo, kakor je pri autorità iv- Sera« neie da spomene n( to hako f,
mh	j Jeller navodi u članku da je »odgovarao
im .im a nm m stojim slabim znanjem hrvatskog jezika na pitanja dobroćudnog ribara*, jer bi
t-.Hi/) ft/>1) r\t i/• si •I»- i • vi sr ,f.. ž ..	' ž X	-1__- e
ker ti so skupaj z velikim kapitalom in veleindustrijo finančniki fašistovskega podjetja od njegovega postanka sem in brez teh ne bi se mogel fašizem zasnovati. Saj so bili njihovi interesi, katere so zastopali vodje fašizma. Imeli so lepe besede, lepe obljube za malega človeka.	i u ^
Kritika autarkične gospodarske politike I 'r/rrZnr^Z z lahkoto dokaže, da pri fašistovskih režimih gre le za tem, da se breme stroškov socijalizacije zvrača na srednje in nižje sloje, kot je že od nekdaj, dočim veleobrti (financ, industrij, zemljišč itd.), financirji fašističnih režimov v Evropi, uživajo ne
/ime nehotice priznao da ima još > danas ljudi na Cresu kojt čak ni n e znadu talijanski. Tuži se na »Tagesposl* što j« objavio tako »bezobraznu i lažnu prozu najlalijanskijim	( italianissima )	otocima
To sve je silnica. Ni. nama, m ljudima oko »Piccola*, a ni ostalom svijetu se n* mora dokazivati da kvarnerski otoci niša talijanski po narodnosti, žfa io ima jačih dokaza od članka prof. Jellera — pa se n
ini XI n Ti i nm ir.:	TJi_7.........
moteno plodosno obrestovanje svojih na-1 ne bi na taj »Piccolov* napadaj osvrnul ložb. Je to le delna gospodarska osvobo-1 da nije po svojoj metodi karakterističan ditev. ki jo je izvršila finančna uprava vIToJ »Piccolov* napadaj na jednu kratku Italiji s tem da je odvzela iz žepov svojih opieposnatu istinu naliči na histcriiki is-državljanov 120 miljard lir in jih naložila v I pud. Ili na vrisak ranjenika, kojega se tak-lepo asfaltirano ceste, ki sicer neovrgljivo | nulo nehotice u živu ranu. Jer pitanje ta-
lijanstva kvarnerskih otoka i Julijske Krajine je i te kako živa rana.
prinesejo svoje koristi, toda za osvobodi tev kmeta, za rešitev agrarnega vprašanja, kl je v Italiji tako pereče, bo treba več' krat po 120 miljard.	X. Y.
PRIRODNI PRIRASTEK PREBIVALSTVA JULIJSKE KRAJINE
v prvem četrtletju 1937.
Po uradni statistiki, ki jih objavlja osrednje statistično glasilo Kraljevine Italije. smo povzeli, odnosno preračunali ta — le zanimiva števila.
Ob zadniem ljudskem štetju 21. aprila 1936. je znašalo prebivalstvo vse Kraljevine Italije 42,831.000. Letos ob koncu marca se je cenilo prebivalstvo na 43.353.000. V prvem četrtletju 1937. se je rodilo 257.024 otrok proti 268.270 v istem obdobju lanskega leta, letos torej za 11.246 manj kakor lani. Lani se je rodilo 6,2 otrok na vsakih 1000 prebivalcev, letos samo 5.9.
Število umrlih v prvem četrtletju je letos za 27.372 večje od lanskega. Letos je namreč umrlo v prvih treh mesecih 184.905 oseb. ali 4,3 od tisoč prebivalstva, lani pa samo 157.533 ali 3.7 'odtisoč.
Prirodni prirastek znaša tedaj letos samo 72.119 ali 1.7 odtisoč, lani še 110.737 ali 2.6 odtisoč.
Neka vjeruje »Piccolo* da je sve skupa mnogo veća rana nama nogo njemiii pa na mnogo jače ispade »Piccolovib šefova i nadšefova ne reagiramo tako hist* rii no.
NAŠEGA ČLOVEKA POVSOD IZPODRIVAJO
II. Bistrica, maja 1937. (Agis) — Z I razkladanjem in nakladanjem raznega materiala vagonskih pošiljk na kolodvoru v Trnovem so se dosedaj bavili poleg priseljencev tudi razni revnejši domačini. Marsikateri je na ta način zaslužil toliko, da I ie skromno preživljal sebe in svojo dru- svojim \nVadinm',m
žino. Seveda so imeli tudi pri tej zaposlitvi I hitlerizam, zbog kotih je došlo » do ~dipl<r vedno prednost priseljenci. Sedaj pa se je matskih intervencija. La Guardia se / o vogli
zbrala trojica priseljencev in zaprosila za ............
dovoljenje, da sme vse došlo blago sama razkladati in prevažati. So to ljudje, ki ne zmorejo niti potrebne garancije niti kaj drugega. Naj pripomnimo, da so svoječa-sno prosili za tako dovoljenje že domačini, znani in solidni ljudje, toda brezuspešno, kajti njihove prošnje so bile zavrnjene.
Trojici ie potrebno dovoljenje izposloval neki višji uradnik železniške uprave v Trstu, ki je strasten lovce. Bil je pa zaradi raznih prestopkov že trikrat vržen iz lovskega udruženja roške pokrajine tako, da
LA GUARDIA PROTIV FAŠIZMA
N e w-York. — Na jednom veliko'* skupu, održanom ovih dana govorio je izmed ju ostalih i, popularni pretejednik grad* New-Yorka La Guardia, koji se u posljednje vrijeme u cijelom svijetu pročuo P1.
puta dotakao fašizma i rekao izmedju osmio ga:
»Tlačenje f proganjanje manjine ne smij1 nikada bili maksima jedne vlade Snažnu vlada ili jak čovjek ne’će nikada luvasd slabijega.*
»Slaveni su nečisti barbari«f uči se u njemačkim školama
Berlin (Jevkot). U posljednje, vri jo-
tu ne sme več loviti. Lovi pa kljub uradni „ogi-„;rt i-mediu ninna,'1	p 0f u °\
prebrisan , , V 'V	vlastodržaca '
preonsan | pretstavnika katoličke crkve. Sukob
Za Julijsko Krajino in Zadrsko pokra- ! prepovedi, kar mu omogoča na
) so podatki še bolj klaverni. Po zad- način sam lovski čuvaj Paiumbo. Kot Pro-1 ^iMnarnčJin	ò"l'ob ic
njem ljudskem štetju ie znašalo število tiuslugo je železniški uradnik oskrbel Pa-1 oo™ nreisindnu,,	V-, Prvomajskog g°-
bistveno ne razlikuje, lani 4828, letos 4830, malo: naš človek ne more ničesar doseči I	sukob ja dao povoda protivnieiinU
ali 4.80/„o. Povprečno je torej število roj- po pošteni poti, ne s poštenim delom. Zu\re‘,’-jia — kojih svakim danom ima sve vffl stev za 1,1, odnosno 1,3% manjše od pov- njega ni zaslužka in dela nikoder. Vsak IT sc Pobliže upoznaju sa uzgojnim re prečnega števila za vso kraljevino.	| kotiček iè zaseden po priseljenih in tudi I ,n tadašnjth upravljača. Tako st saznaj11
Število umrlih pa je skoro enako. Letos za nove priseljence vedno poiščejo prime-1	interesantne stvari o radu u školama-
je v prvih treh mesecih umrla 4191 oseba ren prostor in zaslužek. Će ne gre s po-P	.a® iicolska omladina odgaja u snah11
ali 4,20l„e, lani pa samo 3744 ali 3,7"/oo. i štenim in uradnim potom pa z nepoštenim I	Preyma svemu šio nije njemačko. Ta-
Prirodni prirastek je torej v Julijski in zahrbtnim delom. Tako je spet neka! I	i> ':D ,<?m udžbeniku koji sc zov1,
Krajini in Zadru zelo neznaten, letos v naših domačih delavcev ob skromen zaslu- "mn ”	-	’ ’	- 1
prvem četrtletju je znašal samo 639 oseb J žek. ali 0,6°/om lani v istem razdobju še 1084
ali l,l0/oo.
NOVO ITALIJANSKO LESNO PODJETJE V NAŠIH KRAJIH.
Št. Peter na Krasu, maja 1937 (Agis) — V Koritnicah pri Knežaku so že pred časom pričeli s pripravami za gradnjo nove parne žage. Neka družba iz no tranjosti Italiie bo tu pričela z obratovanjem lesne trgovine, kot zgleda v velikem obsegu. To bo na Pivki druga parna žaga večjim obratom. V sosednjem Baču obstoji stara in znana domača Urbančičeva lesna industria. Pivčani so vsekakor tega novega podjetja veseli, ker pričakujejo, da bo zaposlilo tudi večje število delavcev. Toda vprašanje je. če ne bodo gospodarji pripeljali delavce s seboj iz Italije, kot je to v navadi. Tako bo prišel v poštev le njihov les v gozdovih, ki pa so se po vojni že občutno razredčili in skrčili. Spodnja Pivka ie nerodovitna, brez polj. njiv in tudi brez sadja. Ljudje se največ preživljajo z delom v gozdu, z izvažanjem lesa na s prodajo lastnega lesa iz gozdov. Prejšnja leta so se izseljevali in šli za kruhom večina v dežele čez morje. Danes jim ta not zaprta, zato vlada tod velika beda. Vas Koritnice leži tik ob obmejnem gozdu in je seveda brez vsakega prometa. Morda bo novoustanovljeno lesno podjetie prineslo malo življenja v kraj, največ upa-*nja pa leži seveda na zaslužku.	,
VELIKI OBMEJNI KOMPLEKSI GOZDOV PREPOVEDANI ZA PRIVATNO UPORABO
Njemačka povijest*, a koji je odobren ‘ preporučen od državnih i nacionalsocijalr silčkil, vlasti, govori takodjer i. o Slavenima, o kojima se izmedju ostaloga veli i ovai »Stari Slaveni pripadali su doduše lako-djer noraijskoj rasi, ali Nijemci su ih s/««' (rali strancima, jer su se u najstarija iritna u tolikoj mjeri izmiješali sa monaci' skirn nomadima, da od njihova nordijslH1
Posto i na maia 1937 (Agis) 7na \,nìe °stal°	Posljedice ioga i kasniji1'
ros toj na, maja uor. lAgis; — Zna-1 rasnih miješanja je tu. da Slaveni dn dan<P
na lesna tvrdka Sclapsa v Postojni je mo- nisu dali nikakvi kulturnu tvorevinu ^ rala ustaviti obrt na svoji žagi, ker so xo-\ značaja, a nečistoća, podložnost, k tonni jaške oblasti zakoličile velik kompleks nje- nevjernost i divljaštvo jesu monaolska no-nega gozda ob meji. V ta kompleks nima slijede.*
dostopa noben civilist več in je jasno, dal D_______________	,,,	..	,
iih družba ne more izkoriščati. Zato je	':dao je Herbert Gf.
morala ustaviti obratovanje svoje žage v I nmtSi1!1, naeionalsocijO1' Postojni in si je oskrbela novo v Št. Petru f' Š!.„,,? Lodlomak 0 lenima nalazi na Krasu. Ker ima lesna industrija v Italiji ■ ' r‘ 5	1 7b-
danes najboljšo konjunkturo so vsa lesna podjetja v polnem obratu. Posebno so izpostavljeni eksploataciji gozdni kompleksi v obmejnem pasu okrog Javornika in Sne žnika. Ker ie pa tu nepretrgana vrsta vo-
Vesela zgodba v tovarni Ficd
Pred kratkim je veki fašistični minisi6', obiskal tovarno avtomobilov Fiat. Pokasi1'
, X1...	, , .	.	---- - iso mu,vse oddelke. Pred odhodom mu I
jaških utrdb, so nekateri predeli za eksplo- »'«i-nalcfj hotel pokloniti lep avtomobil w atacijo oopolnoma odpadli in ravno zaradi novejšega vzorca. Minister pa je dar odkK tega tudi gozdni kompleksi tvrdke Sclapsa, nil, češ da fašisti darov ne sprejemajo, pf, ki ležijo ob meji. Zgleda tudi, da bodo tu Pa da bi rad kupil avtomobil, in je npra^1 letos nadaljevali z utrjevanjem v velikom ,udi ~a ceno. Ravnatelj mu je odgovoril- , obsegu.	I	velja avtomobil 1 liro. Minister je brkal P°-
----	j	žepih in končno izvlekel denar za dve
U ITALIJI CIJENE I DALJE SKAĆU in na izročili ravnatelju. Ravnatelj je U Italiji	cijene	i	dalje	skaču.	Prema	I	deskal Po žepih in končna izjavtl. da
službenom	izvještaju	u	toku	aprila	ovc	|	m,I "re, da bi mu vrnil ostanek. MinlS
godine porasle su cijene mlijeka, svinjskog jie va'°
mesa i sapuna sa 16 posto, tekstilne robe j »Saj tudi vi treba, pošljite mi na do1* sa 10 posto, papira sa 6 posto.	Idra laica avtomobila*.
MALE VESTI
— Prekinut pomorski kabel Italije sa ^Barcelonom. Na nalog talijanske vlade su stručnjaci prekinuli podmorski kabel, koji je vezao Italiju s Barcelonom. Na kraju su na taj način prekinute sve veze Italije s krajevima koji se nalaze pod vlašću vlade u Valenciji. Postoje samo veze s nacionalističkom Španjolskom.
— U tvornici cementa u Puli ranjen ie radnik Vilović Martin pok. Martina iz Pule.
— Talijanska vojska u Adis Abebi likvidirala je sa posljednjim ostacima pobunjenika. Tako ie neki dan strelian Babie Desta, kojem je uspjelo da vodi dulje vremena guerilski rat protiv Talijana.
— Dopisnik francuskog Usta »Intransi-gcnta<i iz Rima javlja, na osnovu pouzdanih izvora, da se talijanska vlada sprema, da do kraja mjeseca objavi izlazak Italije iz Društva naroda, ako dotle države članice Društva naroda ne budu priznale Italiju kao carevinu.
— Talijansko kulturno društvo »Nuova Dante Alighieri« u Buenos Airesu osnovali su talijanski emigranti, nefašisti.
— Rumunjski maršal Avarescu putuje krajem ovoga mieseca u Italiju da se sastane s Mussolinijem u ciljii da sondira pregovore za ojačanje političkih veza iz-medhj obih država.
— Mussolini 1c prigodom primanja ju-goslovenskih novinara u pogledu beogradskog sporazuma kazao doslovno i ovo: »Ugovori potpisani u Beogradu bit će izvršeni od riječi do riječi. Ovo nisu samo riječi, to ie moja volja«.
— Mussolini je darovao Albertu Scrgo-viću iz Piomira 7(V! lira zato što mu je žena rodila dvojke t. i. Sergovićeva žena, a ne Mussolinijeva.
— U Puli je osudien Valentin Radetić
na 3 godine i 4 mjeseca. Ivan Radetić na 4 mjeseca i 25 dana. Karlo Udović, Šime i Ivan Vidulin svaki na 3 mjeseca. Svi tu iz Ćervari kod Kanfanara. a.osuujcni su radi tučnjave koju «u lanjske godine zametnuli u Ćervarima i u koioj je skoro životom stradao Martin Vidulin.
— Conte Galeazzo Ciano, talijanski ministar spoljnih poslova, darovao ie društvu »Italia Redenta« jednu uljenu sliku za lutriju koju će to društvo održati 30 maja. I ministar vojske je darovao jednu srebrnu vazu.
— Talijansko ministarstvo propagande
saopćilo je stranim novinarima da su potpuno netaćne informacije o sastanku Mussolinija s Hitlerom.
— Talijanski ministar kolonija Lessona
izjavio je u talijanskoj komori da talijanska vlada ne. vodi asimilacionu politiku prema urođjeoicima u kolonijama. — Da smo kojom srećom i mi proglašeni koloni-
idUi-	....	, „
— Jedna delegacija baskisklh svećenika
otputovala je za Rim da podnese Vatikanu izvještaj o razaranju Guernike od strane njemačke avijacije.
____ Naša trgovinska bilanca je po italijanski radni statistiki bila naslednja: (v mi-lionih lir): 1935 uvoz iz Jugoslavije 197: 1936 pa 68-3. Izvoz v Jugoslavijo pa 1935 "U; 1936: 17.6. V letu 1936 so bile tako-vane sankcije, ter so zato številke padle takem nesorazmerju.
PO PRIJATELJSKI POGODBI NI NOBENIH OLAJŠAV
za one Id so zapisani v črnih knjigah
Ljubljana, maja 1937. (Agis) — Marsikdo se je že tolažil z mislijo, da bo po sklepu prijateljske pogodbe spet smel vsaj na obisk domov. Vendar je vse ostalo pri starem, in sicer še bolj. kot je bilo pričakovati. Oni dan so neko našo rojakinjo, ki je poskušala, da bi s prelaznico šla čez mejo. kjer bi se sestala s svojci, vrnili s prve italijanske obmejne postaje. Drugi so spet dali na konzularnem!, uradu izjavo,
da ostane v tem pogledu vse tako, kot ie bilo. Tretjo so zavrnili, da vsi oni. ki so postali po 1. 1922. jugoslovanski državliani ne dobe potnega vizuma za Italijo zato »ker so šleht« itd. Mnoge so razne priprave listin, potnih listov in drugega stale veliko denarja in časa, a vse zastonj. Zato nai se vsakdo prej osebno prepriča in zagotovi na konzularnem uradu vizum preden stori kakšen drugi korak.
LJUBLJANSKA I ZAGREBAČKA OPERA U TRSTU I RIJECI ?
Zagrebačke »Novosti« donose:
S talijanske strane došla je inicijativa za izmjenična gostovanja jugoslavenskih i talijanskih opernih ansambla. Ova akcija je već poprimila konkretne forme, tako da će početkom lipnja ljubljanska opera gostovati u Trstu. Tamo će davati djela isključivo slavenskog karaktera. Za sada se znade da će tršćansko kazalište izvesti Gotovčevu operu »Ero s onoga svijeta« i Smetaninu »Prodanu nevjestu«.
Za ovo gostovanje vrše se u Trstu već sada pripreme, pa tamošnji list »Piccolo« (koji je i dao inicijativu), donosi članak o visokoj vrijednosti jugoslavenskih opernih ansambla. Cini se da će interes za ovo gostovanje biti veoma velik, jer tršćanska publika hoće da upozna karakteristike našeg opernog stvaranja i slavenske muzike.
Kao uzvrat na ovo gostovanje ljubljanske opere uslijedila bi turneja najboljih solista milanske Scale po Jugoslaviji. Ovu grupu bi predvodio dirigent Scalinog orkestra Romulo Castelmonte. Pjevači će nastupiti u Ljubljani, Zagrebu i Beogradu, a u djelima talijanskih opernih kompozitora. U Zagrebu će sc davati »Aida« i »Traviata«.
Aranžer ove turneje g. Valentini izjavio je, da će perfektuirati gostovanje zagrebačkog opernog ansambla odmah na početku jesenske sezone. Naša opera bi trebala nastupiti u Rijeci i Trstu.
Zagrebačka opera gostovala je u Trstu posljednji puta za vrijeme rata, 1918 godine, pod vodstvom tadanjega upravnika Hreljanovića. Uspjeh koji su polučili njeni nastupi još je i danas u uspomeni tršćanske publike, pa nema sumnje, da ćc ponovno, gostovanje našeg ansambla u tom građu'značiti dogodjaj.
U svakom slučaju pojava ovih uzajamnih gostovanja veoma je zanimiva pa naši muzički .krugovi očekuju sa interesom niene rezultate.
Tako glasi ta vijest. A mi se pitamo hoće li barem za vrijeme gostovanja tih opera u Trstu i Rijeci moči naši seljaci da slobodno pjevaju u svojim selima jezikom u kojem će se pjevati u tim operama..'.
SIRKOVA RAZSTAVA V MARIBORU
V okviru oblastnega odbora »Jadranske Straže« v Mariboru je naš priznani umetnik Albert Sirk razstavil v beli kazinski dvorani 40 svojih del. ki so nastala po večini v zadnjem času.
KDAJ JE BIL SKEDENJ ITALIJANSKI?
ečali skuša prirojeni madež svojega ' obdelovati zemljo za vinograde izze * ovenskega imena oprati pred čisto-'kar je že bilo dovoljeno leta 1339. na rvntmi Italijani s tem. da se javno ! zemljiščih med potokoma ob Sv. Savi -n avzema za italijanski značaj tržaške po Izeli.	,	.	, Wna
i-nur? in da marljivo stika za sledovi Torej Kuretova izvajanja iz imena /«ni minulostirNekam učeno podko- Silvule ne kaže obračati v nasprotje z n Cri 'vii	ie imenovani gospod v starodavnim priseljevanjem slovenskih
an spravil se je imenovani gospOese| kmetovalcev in pastirjev, ampak rajse
Piccolo delia Se <^ b. pokazal, tolmačiti vsporedno s tem zgodovinskim
i na škedenjsko v , k ko ?e naj-! dejstvom v smislu, kakor naše ime bce-iim ki mu b.lePo° latinska naselbi-! dna pokazuje kot koristonosno obdda-rvo tam cvetela ntka . ..gčem in vanje zemlje do višje kulture, izvršeno i s lastnim morskim P dom dalcg I po slovenskih kmetovalcih tako na ške-xiana z bujnim e^bro i S . nam j ^enj^eni ozemlju, kakor po vsem osta-a okrog. Rhčno rimsko tl JmùìStcr lem Primorskem še tekom srednjega ve-
■ hotel pričarati iznajdlJi	_	i k k k r t0 lepo dofcazuje niže omenjena
uret zgolj iz ,dalifšnlega imena Servo ,KaK^ ^	p^. hoèemo le ml_
ki izhaja lz I^danjega tinn ^ m0greC5e omeniti za one, ki se zanimajo Uvtila-silvula pomenja go zna_ • za domačo zgodovino, kako je ravno m zadostuje za dokaz, da je ta	škedenjski gozd v starih časih služil oko-
iti gozdič obstojal ze za časa	• uga™ živinorejcem, ko so se morali
ov, ter se je raztezaj vred^od^m zatekati za mestno obzidje prigodom
raznih benečanskih napadov, da so prav v tem gozdu skrivali svojo živino, kojo niso smeli prignati v oblegano mesto.
’	-,	n I I n vrv TA a V c: Tri ttO"
or do ceste ki vodi v Istro. Pa ko otem pridrveli, nadaljuje ptsee raz-arbari drug za drugim In opustošili to obrežje, so prišli med te ruše
tu čredam!, se tam „asfilll in si sezidali kolibe in hleve.
:5cmo kvariti veselja Piccolovem ivinopiscu na tem umotvoru m niu katl mu dokler za razne trditve ne le boljših virov. Radi tega, njegova c vanj a ostanejo le ugibanja in nikakor bolj vtemeljena ali bo J ve tojna nego druga domnevanja, ki jo, da ravno nase staro ime sc e v domačem narečju za lasico Ser-daje slutiti, da so prav Slovani ij v davnini trebili tamošnji gozd ščedili. ščedili so ga pa verje-e toliko kolikor so to smeli in se e to izrecno priznavate, in nikakor ikor kakšni nasilneži, kajti tržaški
ti iz leta 1350 v poglavju 93. (po batteliju), ko govore o prepovedi se-, drevja in posebno o pastnanju nie zemlje za vinograd) v območju le občine sploh, določajo izrecno, ; škedenjski gozd pod posebnim
niso smen prignan v	mv»—-
Ker so se pa tako vojni in roparski pohodi Benečanov vršili većinom z istrske strani, so bili poleg žaveljskih solin ponovno vničeni še okolni vinogradi in sicer po znanih zloglasnih »guastatori ih<r, in je torej prav verjetno da je tedaj trpel tudi škedenjski gozd m to gotovo več nego po krivdi slovenskin poljedelcev in pastirjev.
Gospod Kuret omenja cerkvice sv. Save (San Sabba) in sv. Pantaleona na škodenjskih hribčkih. Ta omemba nam je dobro došla ker nas spominja na da-vnejše, bizantinske čase, ko so namreč še Istočnjaki posvetili te cerkve svojim grškim svetnikom, ki pa ne pripadajo onim oglejskega ali gradeškega patn-jarhata, ampak pričajo kot nedvomni ostanki nekdanjega grškega območja m vpliva ravno tako na tržaškem ozemlju kakor pričajo svetišča Sv. Eleutherija in Sv Dionizija i t. d. v sosedni Istri, ter celo ime Justinopolis, za katero smo si Slovani ohranili še iz starejše dobe
Izvox u Italiju nije pojačan
NITI NAKON SKLAPANJA TRGOVAČKOG UGOVORA.
Zagrebački »Hrvatski Dnevnik« od 20 o. tnj. donosi sa Sušaka: Ukidanje sankcija prema Italiji kao i trgovački ugovori, koji su nedavno sklopljeni izmedju Italije i Jugoslavije, nisu do sada ni inaio noja-čali promet robom izmedju Italije i Jugoslavije. Sušak, kao središna izvozna tuka za izvoz u Italiju, imade najmanje koristi od toga. Sistem kontingenta nije oživio trgovine s Italijom, t. j. dozvola za uvoz nanijelo je mnogo štete izmeni dobara. Ovdašnji izvoznici drvene gradie izvoze u sve zemlje mnogo više drva. nego li u Italiju. u koju ne mogu taj izvoz nikako pojačati. uptato zbog toga sistema kontingenata. Osim toga niti izvoznici blaga nemaju nikakve koristi od ukidanja sankcija i sklopljenih trgovačkih ugovora. Njima još čini veliku konkurenciju Madžarska.
KOLO SRPSKIH SESTARA POMAŽE EMIGRANTE
U Beogradu je održana skupština Kola srpskih sestara, pa je na toj skupštini govorio, kao što javlja »Vreme« i dr., ivo Mogorović, izaslanik udruženja »Trst— Isti a—Gorica«, koji je u svome govoru opširno iznio zajednički rad ovog udruženi" sa Kolom srpskih sestara. On je iznio teškoće emigranata, naročito onih iz Julijske krajine i požrtvovnosti i nesebičnosti Kola, da im olakša i pomogne u njihovim nevoljama. Kolo im je podiglo duh i vratilo vjeru u život, u ljepšu budućnost. Od 70.000 emigranata ima svega nekoliko desetina pravoslavnih Srba, svi ostali su katolici: Hrvati i Slovenci. I kad god su se katolici obraćali Kolu za pomoć ono nije nikad pitalo kome plemenu pripadaju ili koje su vjere.
Odia Persa Prodanović potpretsjednica zahvalila se dr. Ivu Mogoroviću i obećala dalju pomoć Kola.
NAŠI SE IZSELJUJEJO.
S parnikom »Neptunia«, ki je odplul iz Trsta v Buenos Aires due 8. aprila t, h. so odpotovali tile naši rojaki:
Lenšček Cirila, iz Šempasa, Samokcc Mirka iz Vitovli, Štrancar Jožica iz Šmarij pri Ajdovščini, Poles Josip iz Materije: Magerle Marija. Vidič Terezija, Vidič Rafael, Vidič Hilariia. Vidič Marija, Vidič Anton. Vidič Bogomir vsi iz Nakovega pri Kanalu in Pakijalat Marija iz Novakov v Istri.
Našim izseljencem želimo v novi deželi kar največ uspeha ! (Agis)
svoje ime Koper za pozabljeno slavo bizantinske dobe naših krajev. Dodatno naj tu še omenimo znano listino iz leta 1271. koje tržaški stolni kapitelj podelil posebne pravice pri cerkvi Sv. Save posestnikoma Menardu in Stanki(i) iz Ricmanj. Veliko uslugo pa nam je napravil gospod Kuret z dokumentom iz arhiva stolne cerkve tržaške pisanim leta 1256. sicer ga ni navedel celega nego samo toliko, a to v podrobnostih, kolikor ne nasprotuje njegovi tezi o nekdanjem italijanstvu Skednja, a najzanimivejši odstavek te pisane pogodbe tržaškega kapitelja z škedenjci, namreč vsa v nji izrečno in jasno navedena imena, je namenoma in previdno zamolčal! — Prav zato jih hočemo posebno podčrtati v jasno spoznanje, kdo so bili oni podjetni in spretni vinogradniki, katerim je bilo pred 700 leti poverjeno obdelovanje zemljišča v Izeli na ravnini pod škedenjskim hribom, med mestom in morjem. Poleg Federika nečaka Galaci-ja in drugih s krsnimi imeni ki ne po-kazujejo še svoje narodnostne pripadnosti, so navedeni v tem italijanskem spisu štirje bratje, sinovi pok Martina Mulec, dalje neki Pleško (Plesco de Selvula) in brat mu Andrea, neki Remando detto Zucchai, neki Wolderi-co de G os ti a, neki Domenico Baldo in Daniele S c o c h a b o r, ki se obvezujejo napraviti tam nasade trt in oljk, da po običaju čez 5 let izročijo lastniku. Podpisal je to pogodbo neki Domenico de P e r v i n.
Ker nobeno teh imen ne diši gospodu Kuretu prav nič po italijansko je povsem razumljivo, da jih ni hotel priobčiti in jih je raje ker izpustil. Zlato isto služijo nam skoro vsa za najboljše priče o značaju in sposobnosti slovenskih kmetovalev v Skednju tekom 13. stoletja.
Pa še nekaj ponuja gospod Kuret površnim bralcem kot nekak indlcij za italijanstvo nekdanjega Skednja, ko zatrjuje namreč, da so bili Sancini pred 100 leti v večini v tej vasi ip da je jako verjetno, da so oni potomci kolonov, katere je tržaški škof Pedrazoni, rodom iz Lombardije, preselil iz vasi Sanclno pri Cremoni na svoje pristavo v Skednju začetkom 15 stoletja. To mnenje o lom-
JURINA I FRANINA
Fr ani n a1 Više valja preteljstvo i trda besida več puti i ud same rodbine.
J u r i n a: Ala da.
F ra n in a: Kad čovik zna da Ima dobrega pretelja nikako je sigurniji i na tniru
Ju lina: Da pak. Jedanput nisu mogli Baijain je li kaho smo he mi zovevali »bunbari« pasivati kro* Krtned nokle bi sunce zapalo, oni ča su noševali jaketu ud sukna mogli su lipo saku dobu noći i dana pasati kroz selo.
Frani na: Znaš kad su 1918 lita vike-vali i sami Rovinici i Baljani »Šivio Slavo-i naše bandire bile diboto na sakoi hiži daleko zvan Rovinskega sela.
Ju r ina: A znali su da svi oni svit okolo je naš Prihodražani, Laništanci. Bu-zešćani su imevali svoje liiže sve do Bar-barige i ovce tamo čuvevali.
Franina: To će reći ud jenega mora do drugega.
J urina: Da, zrmanmojda. Ma ter tako je ' sad Ća ne znaš ča je piša oni Celi Drini! ča je bija marinski oficir u Puli kad ie pokle dosa doma da je 1918 lita na sakoi hižici diboto i na sakoi istrijanskoj crikvici visiia naša bandirà. On se ni zlaga znaš.
Franina: Ni sc zlaga ne. On nan je vajk preteli. Ter zna da krv ni voda je li bevanda spod košnlc.
Jurina: A si čuja za uni zakolič ča je neki dan zabija u glavinu uni Bu-štrijako u Benecin.
Franina: Kako to?
Jurina: Lipo. Ti si pozneva one ljude z šiljaron na špicu i z dugin peron, s kratkima brgešami. z vunenima kabetam i z pasteli z debelima brukviči.
Franina: Ca oni ča su k nan hože-vali vino kupovati. Tiroleži.
Jurina: Da. za one, za one eorevaji da ie oni šušnjak zaboja drveni zakolič i osovinu Rim—Berlin.
Franina: Lora to bi imalo zajti ka-koj s Pišitovln vozon i brekon i sve te biti krivi oni z kratkimi brgešami.
Jurina: I tako lipa krv moja, pucaju sve osovine z drvenin zakoličen.
Širite „Jadranski koledar"
bardskih kolonm ni z ničemur dalje podprto, nego je le znana Kandlerjeva komoinacija po nekaki sličnosti priimka Sancin z imenom lombardske vasi blizu katere je bil dotični tržaški škof doma. Kuretova trditev, če bi bila resnična, da so ti nekdaj italijanski Sancini bili še pred 100 let v večini v Skednju, izpodbija vsak njegov poskus dokazovanja za nekdanje italijanstvo Skednja, ker je vendar izključeno, da bi se italijanski koloni poslovenili v kraju, ako ta ni bil čisto ali vsaj pretežno slovenski. Nasprotno po logiki in iz izkustva ta čili rod Sancinov, kakor ga zna lepo opisati gospod Kuret bi moral celo okrepčati in prerajati one nekdanje latinske oziroma italijanske ostanke škedenjske, če jih je kdaj srečal v tej vasi. A tu ne smemo prezreti, da Skedenj leži tik pred vratini Trsta, velikega prometnega središča, kjer je po sili razmer zavladalo italijanstvo na način, da je neprestano skozi tisočletje asimiliralo ves ogromni pritok iz širokega slovanskega zaledja. Torej so bili dovolj ugodni pogoji dani da bi se ohranil in celo okrepil vsak italijanski drobec v škedenjski vasi. V resnici pa znamo, po podatkih tržaških arhivov, kar jih je priobčil Montanelli v svojem dragocenem »Novimento storico«, stran 120, da je bilo pred 150 leti, namreč leta 1773. v Skednju vsega 60 hišnih posestnikov in sicer po imenu Sancin 19, Godina 15, Flego 11, Merlak 6, šuman 4, ter dalje še Kosmač, Sahar Pregarec, Baldas in Sabernik in kakor vsi gospodarji so tudi ti Sancini zapisani v teh italijanskih spisih z imeni: Juri, Gašper, Urban, Giacob, Matheus, Crismali, Josef, Tomas, le gospod »supano« ker je tudi laški znal se je morda sam podpisal Andrea, kakor svojega soseda Giovanni. Omenjene slovenske oblike krstnih imen poleg naših priimkov govore pač dovolj jasno, kakšen je bil narodnostni značaj škedenjske vasi v prejšnjih stoletjih, da ne govorimo dalje o značilnih pojavih zadnjega stoletja, kjer je ravno Skedenj ponovno dokazal kake krvi in kakega jezika je, in to vedno, dokler je le mogel in smel. Hvala Bogu, da ne manjka boljših dokazov, nego je modrovanje tržaških zgodovinopiscev, id jih lahko zavrne tudi vsak. — diletant.
IZrCRI U ISTRI 1907 G.
Ovaj članak smo primili kasno za posljednji broj, pa ga donosimo danas. Članak je iz pera jednog aktivnog učesnika u tim izborima, pa time dobiva i veću važnost.
Pedesetih godina prošlog stoljeća tražili su u bečkom parlamentu i izvan njega Slaveni bivše Austrije sa svog gledišta, a socijalni demokrati opet sa svog, sve to žešće da se uvede opće, jednako, direktno i tajno pravo glasa, da tako slome hegemoniju Nijemaca i feu-dalno-kapitalističke klase, koja je tada vedrila i oblačila uz dinastiju Habsburga.
Austrijska vlada nije imala kuda. Opirala se, dok nije napokon dala neki surogat tog prava glasa te uvela takozvanu petu kuriju. Po ovome dobili su pravo glasa, uz već postojeće četiri kurije povlaštenih birača, svi muškarci sa navršenom 24 godinom života. Tako su u bečki parlament došli novi ljudi, koji su još jače tražili opće pravo glasa i otstranjenje svakog drugog pri-vilegovanog kurij alnog sistema.
Koncem 1906 i početkom 1907 morala je napokon bečka vlada da popusti. Ozakonjeno je jednako, opće, direktno i tajno pravo glasa te ujedno otstranjem svaki drugi kurijalni sistem biranja.
Prilikom debate o tom zakonu u bečkom parlamentu bilo je velike borbe oko broja mandata pojedinih pokrajina i fiksiranja pojedinih srezova. Oni, koji su bili do tada gospodari Austrije, nastojali su da si osiguraju i sada većim brojem mandata i izbornom geometrijom što je moguće veći, odlučujući upliv na državne poslove.
Tako su za Istru predvidi ena bila sa mo 4 mandata. Taj je broj povišen na 5. Talijanski poslanici, potpomognuti od svojih starih saveznika Nijemaca, su se tome usprotivili, jer su predvidjeli da će od 5 poslanika svakako trojica biti Slaveni, dakle većina. Oni su od toga zazirali, jer bi se tako pokazalo i dokazalo, da je većina pučanstva Istre naša, a ne njihova. Nakon dugog i mučnog natezanja došlo je napokon do kompromisa, po kojem je Istri namjenjeno bilo da bira 6 poslanika u bečki parla-menat.
Sada 14 maja ove godine navršava se ravno trideset godina od znamenitog dana 14 maja 1907, kada je Istra na jedan eklatantan i nesumnjiv način dokazala i pokazala, da nije i da neće da bude talijanska, da nije to ni po većini svog stanovništa, da su Talijani u znatnoj manjini, te da ima protiv do tada vladaj uće talijanske liberalne stranke, koja je jedina od tada pašovaia u Istri, izmedju samih Talijana Istre snažna opozicija, koju je pretstavljala talijanska klerikalna stranka.
U I., naj talij anskij em, istarskom biračkom srezu (općina Kopar, općina Milje, te sudski srezovi Piran i Buje propao je italijanski liberalni stjego noša Dr. Bennati. Morao je 8 dana kasnije u užem izboru da dijeli megdan s talijanskim klerikalcem drom. Spada-rom, koji je napokon konačno izabran. — U tom srezu se je naš živalj afirmirao u osobi našeg kandidata župnika Kompare, koji je dobio 1559 protiv 8564 glasa talijanskih datih za sve talijanske stranke. U tom srezu je osim socijaliste ustao i kandidat Dr. Giambattista Gam-bini kao pretstavnik talijanskih zemljoradnika. Dobio je 932 glasa.
U II. Talijanima namijenjenom srezu (Poreč, Motovun i Rovinj) je drugi talijanski korifej Dr. Bartoli (poznati junak lozinke »osar tutto« — »upotrebi sve i sva«) ostao u manjini protiv našeg prvaka Dra. Matka Laginje sa 4699 glasova prema našim 4780. Talijanski klerikalni kandidat dobio je tu 2158 glasova. Kod užeg izbora izmedju našeg i talijanskog liberalnog kandidata prodro je ovaj sa neznatnom većinom od 607 glasova.
U ni- izbornom srezu, (u mojoj Puli s Malim Lošinjem i Osorom) je opet naš kandidat Dr. M. Laginja došao i u tom Talijanima nam jen jenom srezu u uži izbor s talijanskim trećim korifej em, poglavarom autonomno uprave Istre drom. Ludovikom Rizzi, koji je dobio 3326 glasa protiv naših 3194. Uži su izbor odlučili glasovi socijalista, njih 1247. Ovi su odlučili pod komandom svog vodstva kod užeg izbora da je prodro dr. L. Rizzi.
Tako sramotno su prošli kandidati talijanske liberalne stranke na prvi dan izbora po općem, jednakom, direktnom i tajnom pravu glasa znamenitog 14 maja 1907. u Istri. Ništa bolje se nisu proveli ni njihovi drugovi u Trstu s okolicom te u Goričkoj, dakle u cijelom Primorju bivše Austrije sada takozvanoj Julij-skoj Krajini.
As talijanske liberalne stranke u Istri je tog historijskog dana uopće propao i time za uvijek isčezao s političke arene Istre. Dr. Bartoli i Dr. Rizzzi, druga dva njihova matadora, jedva jedvice su se provukli uz obilnu pomoć klerikalaca i socijalnih demokrata. Ovi potonji su se uopće u Istri uvijek pokazali kao filijala talijanske liberalne stranke.
Dok su se talijanski liberalni kandidati tako proveli u njima namjenjenim srezovima, naša su tri, nama namijenjena sreza, odmah prvog dana izabrala s plebiscitarnom većinom naše kandidate.
U IV. biračkom srezu (sudski srez Podgrad s općinama koparskog sreza Dekani, Dolina, Marezige, Očisla-Klanec
NAŠA KULTURNA KRONIKA
VIJESTI IZ ORGANIZACIJA
JEDNA ODLIČNA KNJIGA O MANJINAMA
Joseph Chmelarž:	Les minorites nationales en Europe Centrale
Povodom izlaska te knjige (Izdanje »Orbis«, Prag, Fochova 62, cijena Kč 12) donijeli smo u pretprošlom broju kraću bilješku, a danas iznosimo na uvodnom mjestu par misli prigodom čitanja te knjige.
Knjiga obasiže 120 stranica malog formata, a dijeli se na slijedeća poglavlja: Slika Srednje Evrope prije i sada, Ćeho-slovačka, Poljska, Rumunija, Jugoslavija, Madžarska, Austrija, Italija, Njemačka, Baltičke države, Zaključak, Bibliografija.
U svakom poglavlju o pojedinim državama donosi auktor točne podatke o broju pripadnika manjinskih naroda, škole, društva itd. i uopće o postupku s narodnim manjinama u tim državama. U zaključku su sažete glavne misli i principi po kojima bi trebalo postupati s narodnim manjinama.
U bibliografiji vidimo i knjigu dra Lava Čermelja: Life and Death Struggle itd.
Knjizi je priložena narodnosna karta Srednje Evrooe u bojama. Karta je tehnički odlično izradjena i vrlo je ilustrativna Jedino bi mogli prigovoriti granici etničkoj u Istri. Iako je auktor objektivan svuda,' čini se da se pri izradi te karte dogodilo nešto slična kao i karti u »Obzorovoj* spomen-knjizi uz članak dr. Šime Žužića, koju je izradio drugi a ne auktor članka vrlo pogrešno. 1 ovu kartu je izradio R. Johanek. a ne Chmelarž. Na njoj su još veće pogreške nego na karti prof. dr. Skoka uz knjigu »Dolazak Slavena na Mediteran« o kojoj smo svojedobno pisali.
Odbacujući tu grešku, knjiga je odličan prilog manjinskoj literaturi i odlična manjinska i demokratska propaganda.
P EDESETGODIŠ N JIC A PROF. JOSIPA VUGE
Prof. Josip Vaga proslavio je 23 pr. mj. pedeset godina života u Češkim Budejovi-cama. Rodjen je u Mariboru gdje je svršio gimnaziju, a univerzu je pohadjao neko vrijeme u Qracu, a dovršio u Pragu. Boravio je u Trstu, a pred konac rata je otišao u Češke Budejovice gdje je i sada profesorom trgovačke akademije.
Prof. Josip Vuga nas je vrlo mnogo zadužio svojim radom na upoznavanju čeho-slovačke i svjetske javnosti sa stanjem i pitanjem našega naroda pod Italijom. Prof. Vuga već dugo godina popunjava u češkoj reviji »Slovanski prehled« stalnu rubriku
0	dogadjajima i položaju u Julijskoj Krajini. Preklanjske godine je napisao u našem »Jadranskom koledaru« zapaženu raspravu o kulturnim vezama izmedju slavenskog sjevera i juga.
Prigodom pedesetgodišnjice pridružujemo se i mi čestitkama njegovih mnogobrojnih prijatelja u Jugoslaviji i Čeho-slovačkoj.
■ ---------
Dr. À. Dabinović je postao docent zagrebačkog sveučilišta
Dr. Ante Dabinović je svoje mlade dane proveo u Trstu, gdje je učestvovao aktivno u našem predratnom narodnom gibanju. Sjećamo ga se kao zastupnika srpske omladine kada je marljivo saradjivao kod priredaba u korist Društvenih škola u Istri, dok ga nisu austrijske policijske vlasti počele tjerati i kao prvu političku žrtvu rata odvele u zatvor, gdje je neko vrijeme proboravio u podrumima tvrdjave Rifemberg
1	na ljubljanskom gradu u društvu naših najodličnijih narodnih boraca, istarskih svećenika i učitelja.
»LISINSKI« ĆE PJEVATI NA SUŠAKU MALETIČEVE »ROŽENICE«
Dne 5 juna pjevat će na Sušaku zagrebački pjevački zbor »Lisinski«. Nastupit će s programom, koji je pjevao na svojem posljednjem uspjelom koncertu u Zagrebu. Na Sušaku vlada naročito velik interes za novu kompoziciju Ivana Matetića Ronjgova »Roženice« na stihove Mate Balote.
Revizija dozvola uposlenja
Upozoravamo naše ljude, talijanske državljane, koji su dobili dozvolu uposlenja (kartu zanimanja plave boje) do konca 1936 god., da imadu iste predati na reviziju prvostepenoj političkoj vlasti (u Zagrebu Upravi policije, a u pokrajini sreskim načelstvima) do konca mjeseca maja o. god.
Ovo nije spojeno sa nekakovim troškovima ni taksama, jer je to uredovna službena stvar.
Oni koji su dobili dozvolu uposlenja (kartu zanimanja) ove 1937 godine, ne treba da je daju na reviziju sada, nego u maju 1938 godine.
OBČNI ZBOR »SOČE« V DOLNJI LENDAVI POPRAVEK
Pri objavi v zadnji številki »Istre«, glede občnega zbora »Soče« v Dol. Lendavi, ki ise bo vršili 23. V. ob 9 h, je pomotoma izostala v dnevnem redu točka 2. volitve.
Odbor
IZVANREDNA GLAVNA SKUPŠTINA »ISTRE« U ZAGREBU
U nedjelju 30 maja u 10 sati ujutro održat če se izvanredna glavna skupština društva »Istra« u Zagrebu s ovil« dnevnim redom:
1.	Promjena pravila;
2.	Osnivanje pjevačkog društva.
Skupština će se održati u društvenim
prostorijama, Žerjavićeva ulica 7. Ako toga dana ne budu prisutne dvije trećine članstva, tj. 354 ČLANA SKUPŠTINA SE ODLAZE ZA 8 DANA I TADA ĆE SE ODRŽATI 6 JUNA U 10 SATI U »KOLU« BEZ OBZIRA NA BRO» PRISUTNIH.
BIVŠI ARSENALSKI RADNICI
Mole se pojedinci da jave na adresu Ljubičić Mate, Zagreb, Mošćenič-ka 10, I. podatke onih arsenalskih radnika u Puli, koji su imali najmanje 10 godina službe, a nisu penzionisani, a napose oni radnici koji su danas zaposleni kod državnih željeznica, a godine sprovedene u arsenalu nisu im priznate u radnički penzioni fond ili nisu bilo ; kojih razloga primljeni do danas u radnički penzioni fond:	1
1.	Ime i prezime,	mjesto	i	godine	,
rodjenja.	'
2.	Od kada i do kada	je	bio	u	arse	.
nalu u Puli.	1
3.	Od kada je zaposlen kod državnih
željeznica.	;
4.	Da li Je primljen u radnički pen-
zioni fond ili nije primljen i eventualno zašto nije primljen.	)
Moli se da ove podatke jave najkasnije do konca ovog mjeseca.
SMRT MED NAŠIMI V AMERIKI.
V	Čikagu je umrla naša rojakinja Terezija Kravanja, stara 66 let, rojena v Soči na Bovškem.
V	Clevelandu na Josip Hvala, star 59
let, doma iz bližine Gorice. V Ameriki je Živel 34 let in tu zapušča ženo, sina in tri hčere, v domačem kraju pa očeta in brata. Prizadetim naše sožalje. — (Agis.)________
+ N1LDA ŠIRCELJ
Dne 29. aorila 1937. ie umrla v Zagrebu za sušico naša rojakinja Nilda Šircelj poročena Osmec. Doma je bila iz Trsta, študirala ie v zavodu Notre Dame v-Trnovem in se ie že pred leti zatekla v Jugoslavijo. Dokler se ie ni lotila zavratna bolezen, ki io ie trla celih net let. ie bivala v Ljubljani. kjer ie bila zaposlena pri nekem industrijskem podjetju. Bolezen io je nato prisjlila, da je več mesecev ostala v zdravilišču, nakar je odšla službovat v Zagreb, kier se ie tudi poročila. Blaga pokojnica ie bila splošno priljubljena, zlasti'•so jo ohranile v dobrem spominu bivše sošolke. V Ljubljani žaluje za njo sestra, v Trstu na brat in oče. Težko prizadetim naše iskreno sožalje, pokojnici naj sveti vežna luč ! — (Agis).
NAGROBNICA POSVEČENA SPOMINU POK. MUČENIKA LOJZETA BRATUŽA.
Naš znani skladatelj Zorko Prelovec je skomponiral na zvonenje ljubljanskih šent-peterskih zvonov naerobnico. ki je posvečena spominu pok. mučenika Lojzeta Bratuža. Besedilo ie od Fr. Neubauerja in je prirejena za moški zbor. Založila in izdala jo ie Hubadova žuoa v Ljubljani. Priporočili bi. da io nabavijo všt naši zbori. Dobi se jo po vseh ljubljanskih knjigarnah. — (Agis.)
DUŽSAVE...
Sjedim, sawcàt,
Uzdui Save... i razmišljam Sjedim samcat,
Vodu gledam... i promišljali’
Teče Sava,
I sve nosi,
Sve do širokog Dunava,
Dunav pako dalje nosi,
Sve do sinjeg mora plava Hoče V kada kakva rijeka, čiosit tako naše holi,
S kojih Istran trpi mnogo,
S kojih Istran trpi toli?
Hoče V kada doč do kraja Teški dani, teške noči.
Hoče V kada mojoj hrači Bolje sreče dani doči?
Zagreb, na Savi, u maju 1937
Ante B elan ič
U FOND „ISTRE”
S. S., Drenica ...... D 90 —
U prošlom broju objavljeno . D 40£06.60
UKUPNO D 40.636,60
i Pomjan) izabran je odmah prvog dana jetul), da je pučanstvo Istre, lako kul
bez ma kojeg protukandidata naš prvak prof. Matko Mandić sa 4780 glasova.
U V. biračkom srezu (Pazin, Labin, Buzet i općina Bàrban) izabran je dr. Matko Laginja sa ogromnim brojem od 8851 glas protiv 2048 glasova palih za kandidata talijanske liberalne stranke. Kandidat socijalnih demokrata dobio je 471 glas,
U VI. biračkom srezu (upravni srez Volosko, cijeli otok Krk, otok Cres, bez Osora, i općina Veliki Lošinj) izabraše impozantnim brojem od 7092 glasa protiv 1412 glasa palih na talijansko liberalnog kandidata poznatog našeg prvaka prof. Vjekoslava Spincića. Socijalni demokrati nisu ovdje postavili svog kandidata.
U I., n. HI. i IV. biračkom srezu, u kojima su socijaliste postavili svoje kandidate, sakupili su svega 3639 glasa. Prilikom užih izbora u I., II. i m. srezu glasali su po komandi svog partijskog vodstva za talijansko liberalne kandidate. Njima je imao Rizzi da zahvali svoj mandat u III. srezu, a Bartoli opet svoj u II. srezu glasovima klerikalaca, koji su uglavnom pali na njega.
Uporedivši broj za Jugoslavene palih glasova, svega 30.256, s onima palim za sve talijanske kandidate sviju struja, 22.175 (Ova statistika je po »Našoj Slozi«, a onu koju smo u prošlom broju iznijeli je službena austrijska statistika. Op. ur.), sa brojem domaćeg stanovništva u Istri, 400.000, dobivamo da je 14 maja 1907. svjesno, jasno i glasno priznalo se 232 hiljade žitelja Istre za Jugoslavene, dok se je za Talijane priznalo njih 168.000. Priznalo se dakle po tomu za Jugoslavene njih 58, a za Talijane njih 42%. Razmjer u Goričkoj je još povoljniji u našu korist, dok je onaj u Trstu bio povoljan za Talijane, iako nije od talijanskih gradjanskih stranaka nijedan kandidat prodro, već su bila izabrana 4 socijalista a za tršćansku okolicu pokojni sada poznati tršćanski vodja dr. Otokar Rybarž.
Dana 14 maja god. 1907 pokazano je i dokazano »urbi et orbi« (Beču i svi-
turno i gospodarski uvijek maćuhinski tretirano s njemačkoaustrijske i s talijanske strane, velikom većinom, i to svi-jesno, jugoslavenski orijentisano. Time je pružen nedvojben dokaz o pogrešnoj politici Beča i njegovog eksponenta u Trstu, c. kr. namesnika. Do tada su sve bečke vlade bezočno pomagale talijansku politiku, zajedno s Talijanima. Beč je sistematski proganjao i tlačio nas Jugo Slavene Istre. Ni u ostalom Primorju bivše Austrije, u samom Trstu i njegovoj okolici te u Goričkoj nije bilo bolje. I u ovim krajevima pružen je 14 maja 1907 otprilike isti dokaz kao u Istri.
Ta i takova italofilska austrijska po litika bila je do tada već tako daleko zabrazdila. da su se po njoj već otvoreno ravnali čak i vojni krugovi a osobito oni bivše austro-ugarske ratne mornarice u Puli. Kao protuuslugu morali su po Begu protežirani Talijani u Istri i ostalom Primorju dozvoliti i trpjeti, da se na svim poljima sve to više infiltrira ger-manstvo (Drang nach Suđen).
Od 1907. dalje morao je Beč volens nolens ublažiti svoj neprijateljski stav protiv Jugoslavena 1 odustati nešto od svog pomaganja Talijana.
Talijani Primorja maženi po bečkim, a oni Rijeke po budimpeštanskim vladama uzvratili su učinjene im ogromne usluge talijansko-iredentističkim radikaliziranjem svoje omladine. Mladji su prividno ustali protiv svojih starijih vodja i predbacivaše im mlohavost, oportunizam i austrofilstvo, koje je zapravo bilo samo vješta maska za zavaravanje naivnog Beča i halapaljive Budimpešte.
Istodobno s tim pokretom medju Talijanima radikalizirale su se općenito naše jugoslavenske mase i to bez obzira na staro i mlado. Izbori 1907, pa oni sa sličnim rezultatom juna 191L praćeni i jedni i drugi pokrajinskim i općinskim izborima, balkanski rat pa svjetski rat, sve je to uzdrmalo i uskomešalo do kraja dušu Istre i cijelog jugoslavenskog Primorja.
Izmedju mladjih Talijana i Jugoslavena kao da je došlo početkom druge
»Istra« izlazi svak«); tjedna u petak. — Broj čekovnog raćuna 36.789. — Pretplata: za cijela godinu 50.— din., za pola godine 25.— din., za Inozemstvo dvostruko, za Ameriku 2 dolar na godinu. — Oglasi se raćnnaju po cjeniku. — Vlasnik I Izdavač: Konzorcij »Istre«, Masarykova 28a 11, broj telefona 67-80. — Za uredništvo odgovara IVAN STARI, Zvonimirova 48/Ift Tisak: Stećajnlna Jngoslovenske štampe d. d, Zagreb, Masarykova 28a. — Za tiskara odgovara Rudolf Polanovlć, Zagreb, Ilica 131.
decenije ovog stoljeća do nekog tihog sporazuma u koliko su i jedni i drugi mrzili Beč i germanstvo uopće iz dna svoje duše. Za vrijeme rata fraternizi-ralo se na fronti, u pozadini i svugdje. U prvim danima po slomu Austro-Ugar-ske izgledalo je da će doći do neke bar snošljivije atmosfere izmedju obiju narodnosti. Izgledalo je — o tomu ima činjenica i dokaza — da će se koliko toliko pravedno povući granica izmedju Jugoslavije i Italije uprkos Londonskog pakta.
Namjera ovog članka nije da tretira pitanje krivnje, zašto nije do takovog razgraničenja došlo. Nije krivnja samo do Londonskog ugovora. Nisu ni sami Talijani za to krivi, da smo mi Jugoslaveni Istre i ostalog Primorja tako slabo prošli.
želi li Italija ozbiljno — u što ću si ja dozvoliti da sumnjam! — da dođje dć> pravog 1 trajnog sporazuma izmedju nje i Jugoslavije1 neka se ona izjavi spremnom, na način koji odgovara njenom prestižu, da pristupi s nama sporazumno korekturi granica izmedju nje i nas na jedan način, koji bi za nas Jugoslavene bio manje ponižavajući i donekle bar snošljiv te da postupa s našim elementom, koji bude ostao u njenim granicama, onako kako želi da mi postupamo sa onom šakom njenih problematičnih su-plemenjaka unutar naših granica.
To bi bilo u interesu obiju strana uprkos današnje i sutrašnje političke konstelacije u Europi.
Toliko htjedoh reći prilikom tride-setgodišnjice slavnih po nas izbora od 14 maja 1907 u Istri i u ostalom Primorju bivše Austrije.
Ne mogu propustiti ovu svečanu historijsku priliku, a da ne uskliknem u znak dubokog poštovanja trokrati Slava! našim blagopokojnim istarskim prvacima: dru. Matku Laginji — prof. Vjekoslavu Spinčiću — prof. Matku Mandiču.
Subotica, 12. V. 1937.
Dr. Lovro Skaljer
«r1