KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 8 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 decembra 1934.
PATEN'lNl SPIS BR. 11210
I. G. Farbenindustrie Ahtlengesellschaft, Frankfurt a|M. Nemačka. Postupak i naprava za izazivanje robe, na kojoj je štampano kipskim bojnim materijama. Prijava od 11 juna 1933.	Važi od 1 aprila 1934.
Traženo pravo prvenstva od 11 juna 1932 (Nemačka).
Poznato je da se redukovane bojene materije (kipske) kojima je roba štampana a na kojoj se pored bojene materije i nekog sredstva za zgušnjavanje nalaze još alkalije i hidrosulfit ili neki derivat njegov, izazivaju u napravama sa duplim zidovima u kojima se izlaže roba uticaju vodene pare pri temperaturama od oko 100—120° u zaklonu od va-zduha. U ovim relativno komplikovanim napravama vrši se redukovanje i fiksiranje bojene materije na robi na istoj temperaturi.
Nađeno je, da izazivanja vlažne robe, na kojoj je na gore naznačen način štampano, može da bude jednostavnije, a da se istovremeno može postići bolje štampanje uz bolje iskorišćavanje bojenih materija, kada se redukovanje kipskili bojenih materija vrši na vlažnoj robi po mdgućstvu trenutno na toploti, celishodno na temperaturama ispod fO(FC, na pr. na oko 70—80°C, t.j. što je moguće kraćim uticajem jednog toplotnog izvora, koji robu brzo zagreje do pomenute temperature, a fiksiranje leuko bojene materije na robu, koja posle toga slednje, izvodi ispod re.dukcione temperature, pri čemu nije bezuslovno potreban zaklon od vazduha.
Osnovu pretstojećeg pronalaska čine sledeča zapažanja:
Ustanovilo se, da se redukovanje praktički svih kipskih bojenih materija u leuko oblik vrši, i to tako reći trenutno, sa podesnim koncentracijama hidrosulfita već na oko 70—80°., tako da je nepotrebna upotreba viših temperatura i produženje redukcionog vremena na pola minuta i više, kao u pome-nutim napravama.
Sa druge pak strane nađeno je, da se hidrosulfit tim lakše raspada, što je duže i više toplotno dejstvo, tako da je celishodno ne zagrevati robu koja sadrži hidrosulfita više i duže, nego što je potrebno. Pod prilikama koje vladaju u poznatim napravama za izlaganje robe uticaju pare pri izazivanju gde se dakle hidrosulfit ili njegovi derivati izlažu temperaturi od oko 100—120° za vreme od 1/2 do 5 minuta, već nastaje jedno jako ometajuće raspadanje hjidrosulfita. Doduše prelaze bojene materije i pod ovim nepovoljnim uslovima potpuno u leuko oblik, ali je vrlo važno da se ne raspadne u višku upotrebljeni hidrosulfiti, da bi bojene materije ostale u leuko obliku na robi do konačnog fiksiranja. Ovo se ne postizava potpuno pri izazivanju u poznatim napravama, pošto se po iskustvu leuko bojene materije često razlažu u prkos zaklonu od vazduha verovatno zbog oskudice u hidrosulfitu i tako se ne mogu potpuno iskoristiti. Samo ako su u najvećoj meri izbegnuti uslovi razlaganja hidrosulfita obezbeđeno je jedno po mogućstvu potpuno iskorišćavanje bojene materije.
Učinjena je dalje opaska, da se fiksiranje leuko bojenih materija na robi vrši najbolje na temperaturama koje su ispod potrebne temperature za trenutno redukovanje bojenih materija i to dolazi u pitanje jedna temperatura za fiksiranje od 50—60° za grupu bojenih materija koje boje na toploti, dok se bojene materije, koje boje na hladnoći, najbolje fiksiraju na sobnoj temperaturi.
Din. 15- —
Ovaj postupak na suprot pomenuffma pruža mogućnost da se održe gore opisani (haj'povoljniji uslovi za redukovanje i fiksiranje redukovanih bojenili materija i time da se postignu', i najpovoljniji rezultati štampanja.
Shodno ovom pronalasku potrebno trenutno zagrevanje vlažne robe na temperaturi koja je najpodesnija za redukciju bojenih materija, na pr. na oko 70—80° može se postići na pr. tako, što se vlažna roba za je dan kratak put provodi preko podešljivijih elemenata za zagrevanje, na pr. preko električnih ploča za zagrevanje ili otpornika za zagrevanje sa toplotnim zracima određenog pravca, pri čemu se toplotna energija, koja se odaje zračenjem upravlja prema kvalitetu robe (na pr. tanak ili debeo štof) i stepenu vlažnosti.
Regulisanje količine toplote koja se o-daje zračenjem može se celishodno vršiti jednim regulatorom temperature kakvi se već nalaze u trgovini. Tako se na pr. provodi jedan deo struje koji treba regulisati preko jednog kontakta koji se nalazi u što je moguće većem vakuumu pri čemu zatvaranje i prekidanje kola vrši jedan tanak metalni štap širenjem, odnosno skupljanjem.
Kod bojenih materija čije fiksiranje ide najbolje na sobnoj temperaturi dovoljna je jedna jednostavna naprava kao što je u crtežu slikom 1 šematički predstavljena. Vlažna roba na kojoj je štampano vodi se preko jednog valjka Ri duž tela H zagrejanog na jednu određenu temperaturu, koja se nalazi u jednom otvorenom ormanu K i dalje preko valjka R., što je moguće većom brzinom, ali tako da se bojena materija na robi potpuno redukuje. Za vreme sledećeg provođenja kroz. vaz.duh vrši se na najpovoljniji način fiksiranje bojene materije na robi brzim opadanjem temperature do sobne temperature.
Kod drugih bojenih materija kod kojih je 50—60° najpovoljnija temperatura za fiksiranje može se upotrebiti na si. 2 šematički predstavljena naprava. Prostor K u kome se nalazi toplotni izvor B a koji može da ima oblik ormana ili bubnja ovde je toliko veliki da roba pošto je prošla preko izvora toplote treba da pređe još izvestan put W pre no što napusti prostor K. Ovim se postizava da pad temperature nije tako brz i fiksiranje može da se vrši na pr. na temperaturama od 50—60°.
Pošto je za izazivanje bojenih materija potrebno da roba bude do jednog izvesnog stepena vlažna, a s druge pak strane neka tanka roba koja u relativnoj meri primljenu vlagu usled zagrevanja lako gubi, to je celishodno napravu za izazivanje kombino-vati sa jednim regulatorom za vlagu, kao
što je na sk 2 šematički predstavljeno. Jedan ovakav regulator za vlagu može jednostavno da bude jedan elemenat za zagrevanje A, koji se nalazi u vodi i prema potrebi zagreva je do isparavanja.
Jedan ovakav regulator za vlagu može na pr. da se reguliše po principu psihrometra ili tako što se kolo rešetke neke elektrodne cevi vodi preko 2 kondenzatorske ploče koje se nalaze u ormanu za paru. Prema stupnju vlage različita je dielektrična konstanta a zbog toga i otpor između kondenzatorskih ploča. Ovim bi se također moglo upravljati regulatorom za vlagu.
Na ovaj način sa regulatorom za vlagu snabdevene naprave omogućuju da se robi da najcelishodnija količnia vlage a prema poznatim napravama za izazivanje imaju to prcimućstvo, što se višak vlage može da izbegne. Do sada poznate naprave imaju naime taj nedostatak što roba u izvesnim slučajevima primi znatne količine kondenzova-ne vode što lako može da izazove krvavljenje (razlivanje) bojenih materija.
Kao sredstvo za zgušnjavanje za paste za štampanje kod ovog postupka može se u-potrebiti jedno od poznatih. Ne treba se bojati od tog da će se ono što je štampano razliti, pošto što se roba na kojoj je štampano posle sušenja provlači samo za sasvim kratko vreme kroz kupatilo koje sadrži alkalije i redukciono sredstvo i pošto se za vreme redukcije takođe izlože samo za vrlo kratko vreme uticaju toplote. Ipak su se kao najce-lishodnije sredstvo za zgušnjavanje za ove svrhe pokazali poznati derivali celuloze.
Po ovom postupku može se upotrebiti ne samo roba na kojoj je prethodno štampano samo sa bojenom materijom i jednim sredstvom za zgušnjavanje; i koja je sušena a zatim kratko vreme natapana u jednom kupatilu koje sadrži alkalije i neko redukciono sredstvo, nego i roba na kojoj je štampano sa jednom pastom koja se sastoji iz neke bojene materije, alkalija. redukcionog sredstva i jednog sredstva za zgušnjavanje, koja je sušena i kratko vreme bila ovlažena.
Kod predstojećeg pronalaska celishodno se upotrebljava hidrosulfit kao .redukciono sredstvo ali je postupak i/vodljiv uz malu izmenu i pii upotrebi derivata hidrosulfita kao formaldehid sulfoksilata. Tada je samo potrebno u početku odabrati nešto više tem peraturu toplotnog izvora, odnosno robu prvo više zagrejati na nešto višu temperaturu na pr. 100° C dok se ne završi raspadanje sulfoksilata i postajanje hidrosulfita, našto se postupak izvodi do kraja praktički na način kako je opisan za hidrosulfit.
Pri upotrebi bojenih materija, za koje je poznato da se na robi najbolje fiksiraju na hladnoći, ispostavilo se dalje, da je važ-
no postići optimalnu koncentraciju alkalija za proces fiksiranja. Ovo se praktički izvodi na taj način, što se natapa u jednom kupatilu u kome se po mogućstvu na jedan mol hidrosulfita nalaze oko 2 mola natrium hidroksida, tako da kada se tako reći pot-potpuno utroši hidrosulfit, neutrališe se do najpovoljnije mere i natrium hidroksid.
P rime ri:
1.	Zamese se
75 g 25,80/0 paste trgovačke bojene materije br. 1229 po tabeli bojenih materija Schultz 1931 (N-dihidro- 1, 2.1’.2’ antrahinonazin) sa 200 g vode i dodadu se 60 g. tio-dietilenglikola i 665 g škrob tragantnog sredstva za zgu-šnjavanje (60 g traganta i 100 g škroba na litar).
Ovom se bojom za štampanje štampa tkanina vegetalne vrste, suši i provlači kroz jedno 50° C toplo kupatilo za napajanje, koje sadrži:
100 g hidrosulfita	1 na
ICO ccm nataium hidroksida 40c'BeJ litar
Iz ovoga se kupatila vlažna roba uvodi u jedan orman u kome se nalaze elementi za električno zagrevanje. Ovi elementi zagreju tkanina što je moguće brže na 80° C (oko 10 sekundi). Za oko daljih 50 sekundi prolazi roba kroz orman i hladi se okruglo na 65° C usled zračenja. Ovako tretirana roba dovršava se kao što je uobičajeno '(ispi-ra oksiduje, ispira nasapuni). Dobivaju se živahne plave mustre odlične postojanosti.
2.	Tkanina veštačke svile štampa se sa sledećom bojom za štampanje:
200 g 12o/o paste bojene materije koja postaje karbazolovanjem a, a —tri-- antrimida, zamese se dobro sa 800 g. metilceluloznim sredstvom za zgu-šnjavanje (100 u 1000).
Ovako štampana tkanina prolazi kroz jedno 40° C toplo kupatilo, koje sadrži:
1
50 ccm natrium hidroksida 40°Be j na 50 g hidrosulfita	|jtar
200 g glauberove soli
Dobro izgnječena roba provodi se kroz gore opisani aparat (primer 1) i naknadno kroz vazduh, pri čemu se ohladi na 40°. Zatim se, kao što je uobičajeno obave završni radovi (ispiranje, oksidovanje, ispiranje, sa-punanje). Dobija se odlično postojani žuti tisak.
3.	Na pamučnoj tkanini štampa se sa sledećom bojom za štampanje:
150 g 2O-0/0 paste dibendzpirenhinona zamesi se sa
850 g metilceluloznog sredstva za zgu-šnjavanje (1:10).
Roba na kojoj je štampano provlači se kroz jedno kupatilo koje sadrži:
100 g hidrosulfita	)
50 ccm natrium hidroksida 40°Be ]■
120 glaubrove soli
Roba se izgnječi na 100% vlažnosti i provodi se okruglo 10 sekundi preko jedne parom zagrejane ploče, koja robu zagreje u datom vremenu na 70° C. Posle tog'a roba prolazi kroz vazduh za vreme od oko 60 sekundi i kao što je g'ore rečeno ispira se, oksiduje, ispira, nasapuni. Dobija se živahan žuto oranžasti tisak.
4.	Na nekoj platnenoj tkanini štampa se sa sledećom bojom za štampanje:
150 g. 20% paste kupovne bojene materije br. 1269 po Schultz-u tabelama bojenih materija 2931 (dimetoksidehidrolibenzantron) 760 g metil celuloznog sredstva za zgu-šnjavanje (100 g metilceluloze 40 g škroba na kgr sredstva).
90 g vode
Ovako štampana roba natapa se sa jednim rastvorom od
100 g formaldehidsulfoxilata 100 g potaše 75 g tiodiglikola 50 g glauberove soli 3 g nekog sredstva za kvašenje 672 g vode
1	izgnječi se na 100% vlažnosti. Zatim se u-nosi vlažna roba u gore opisani aparat gde se ista otpornikom za zagrevanje zagreva
2	minuta na 100° C našta roba prolazi za vreme od 2 minuta kroz jedan zatvoreni sanduk, gde se usled toplote koju orman daje zračenjem ohladi na 60—70% Naknadno se završava kao što je uobičajeno. Dobija se živahan i vrlo postojan zelen tisak.
5.	Radi se kao u primeru 1. Treba obojiti tkanine različitih težina sa različitom sadržinom vlage, na pr. težak kepar, lak voal. Pri prolazu ovih tkanina, čije se težine j vlažnost u osnovi razlikuju, podešava se vlaga u aparatu za fiksiranje pomoću jednog od gore opisanih regulatora za vlagu. Istovremeng se reguliše i temperatura robe pomoću nekog automatskog električnog regulatora.
6.	Na tkanini izrađenoj od pamuka i
viskoze štampa se sa sledećom bojom za štampanje:	,
200 g 23—% paste kupovne bojne materije br. 1265 po Schultzovoj Tabeli 1931 bojnih materija (dihlori-sovieolantron)
500 g škrob fraganta (40 g traganta, 80 g škroba na kg boje za štampanje) zamese se zatim se doda
120 g potaše
100 g formaldehid sulfoksilata
80 g. glicerina
Ovako štampana tkanina provodi se kroz aparat opisan u primeru 4, koji sem tog sadrži u uvodu opisani isparavao. Ovaj daje robi potrebnu vlagu. Dobiva se duboko crno sa dobrim osobinama postojanosti.
7.	Radi se po primeru 4.) sa tom razlikom, što se roba pre nego što uđe u orman ovlaži natapanjem u jednom poznatom aparatu za natapanje.
Patentni zahtevi:
1. Postupak za izazivanje sa redukovanim bojenim materijama štampanih vlažnih tkanina,
na kojima se pored bojene materije i sredstva za zgušnjavanje nalaze alkalije i (hi-drosulfit ili neki njegov derivat, naznačen time, što se redukovanje bojane materije na robi vrši na toploti po mogućstvu trenutno, celishodno ispod 100° i što se tiksiranje materije na robi vrši ispod redukcione temperature.
2. Naprava za izvođenje postupka po 1. zahtevu, naznačena time, što ima jedan prostor, koji sadrži izlazni i ulazni 'otvor za robu, koju treba izazivati, jedno telo pa zagrevanje, koje se može zagrejati na proizvoljnu temperaturu, u danom slučaju jedan regulator za vlagu i u danom slučaju jedan podesan deo prostora za fiksiranje bojene materije na robi na koji kada roba prolazi neutiče direktno sprava za zagrevanje.
Ad patent broj 11210
-K
f
*b