PoStàrlna pl;
Broj 39.
Pojedini broj sloj? t,50 din.ira
«
» !•
U Zagrebu, 5. oktobra 1934.
r

»Treba znati, da Slaveni u Julii-skoj Krajini nisu novi »došljaci«, kako voli da prikazuje talijanska nacionalistička štampa, jer postoje u anektiranim krajevima u apsolutnoj većini već 12 stoljeća«.
»LIBERA STAMPA«, LUGANO.
Nepriznavanje talijanskog prava na Juiijsku Krajinu od strane Slavena ojačano je apsurdnom politikom istrebljenja, koju je fašizam primijenio na štetu Slavena Julijske Krajine.
»LIBERA STAMPA«, LUGANO,

GLASILO SAVEZA JUGOSLOVENSKIM EMIGRANATA SZ JULIJSKE KRAJINE


: Jt!


JEDAN VRLO VRIJEDAN DOKUMENAT
Već smo više puta imali prilike da registriramo izjave, članke i glasove, koji dolaze sa talijanske strane, a ističu, da je Julijska Krajina doživjela pod fašističkom Italijom strašnu sudbinu, koji naglašavaju prava Slavena na život, koji se zalažu za bolji život našega naroda u Julijskoj Krajini. Mnogi vrlo istaknuti talijanski političari u emigraciji dali su u tom smislu izjave, koje smo zabilježili i koje nećemo nikada zaboraviti. U antifašističkoj štampi bilo je često članaka i notica takve tendencije. I to vodimo u evidenciji. Medju antifašističkim listovima, koji ovako nastupaju prema Jugoslavenima Julijske Krajine naročito se ističe dnevnik »Libera Stamp a*, koji izlazi u Luganu u Švicarskoj. Taj list razlikuje se od ostalih talijanskih listova u inostranstvu po tome, Što ima iza sebe veliku većinu švicarskih Talijana, koji nisu politički emigranti. Ali oko tog lista ima i istaknutih antifašista emigranata. »Libera Štampa« je već više puta pisala o našem problemu vrlo ispravno. Na toj je liniji i članak, koji je izišao u tom listu 27 septembra 1931 (br. 222 god XXII.) na prvoj stranici pod naslovom »Un problema dl giustizia nazionale — Italia e Jugoslavia«. »Libera Stampa« piše dakle o »problemu nacionalne pravde« izmedju Italije i Jugoslavije, a taj je problem Julijska Krajina. U lom članku, napisanom vrlo inteligentno, na najotvoreniji se način naglašava jedna velika istina naših dana: da izmedju Italije i Jugoslavije ne može biti sporazuma dok postoji pitanje Jugoslavena u Julijsko) Krajini. Sta više u tom značajnom članku ne .govori je samo o strašnom životu našega naroda pod fašizmom, nego se otvoreno priznaje i nacionalno pravo Jugoslavena na' Juiijsku Krajinu, koju oni obitavaju toliko stoljeća i koja je jugoslavenska. Talijani oko »Libere Štampe« priznaju, da je ta-lijanstvo gradića uz obalu Istre umjetno stvoreno od Venecije! I mnoge druge važne stvari priznaje »Libera Štampa« i zbog svega toga je njezin članak od vrlo velikog značenja za nas, naročito ovih dana, kad su na dnevnom redu neki važni pregovori. Taj je članak i napisan baš zbog tih pregovora. Nama taj članak dobro dolazi i kao potpora u onom sukobu, koji smo prošlih dana imali i o kojemu smo opširno izvjestili u prošlom broju. Upozoravamo Virginia Gaydu na članak u »Libera Štampa« koji glasi:
Barthouovom posjetu u Rimu, kruni ta-tijansko-francuskog sporazuma, koji se već godinama udešava sa većim ili manjim izgledima na, uspjeh, prethodit će pregovori izmedju jugoslavenskih i francuskih ministara. Sasuta je shvatljivo da Irancuska, saveznica Jugoslavije od danas kada je Mussolini sa svojim protektoratom nad Ar-banijom ugrozio »status guo« Balkana, ne može i neće da se sporazumi sa svojom latinskom sestrom, dok sr ne sporazumi sa svojom jugoslavenskom saveznicotn o zajedničkom. pravcu držanja.
Engleske novine označuju odnošaje izmedju' Italije i Jugoslavije kao »ključ okretaja« za svako povoljno sistemiziranje u centralnoj i balkanskoj Evropi.
Vrijedi dakle da se vidi u čemu sastoji vaj talijansko-jugoslovcnski spor, koji )e iše puta bacio na evropsko diplomatsko bzorje oblake komplikacija i opasnosti.
Brije svega ne smije se zaboraviti da je lussolini čim je preuzeo vlast, potejenjuju-; jednostavno nacionalnu i političku ćvrsto-:t Jugoslavije, mislio da će moći usmje-IU fašistički imperijalizam prama Balkanu nadi lakih lovorika i osvajanja. Uporedo i talijanskim potejenjivanjem mlade države, oja je nastala iz rala, u Julijskoj Krajini očela je politika proganjanja i uništavanja ikozvanih slavenskih manjina, koje su de-ografski u nekojim krajevima bile i jesu )š danas većina, uz prkos svih nevjero-Unih mjera, koje se upotrebljavaju za uni-’enje svega, šio je bilo slavensko.
Treba znati da Slaveni u Julijskoj rajini nisu »novi došljaci^, kako voli da i prikazuje talijanska nacionalistička lampa, već postoje u anektiranim krajevi-la u apsolutnoj većini već 12 vjekova. Sva-a čista i prava »mletačnosU (veneziani-i) mnogih obalnih istarskih gradova je roizvod moći Serenissime, koja je medju admoćnim slavenskim pučanstvom u siri, Goričkoj i Dalmaciji znala da sivo-l uz obalu centre, koji su tjerali trgovi-u. kad ioš Slaveni nisu bili stekli svoju
SLOVENSKA KNJIGA
POVOD &A ARETACIJO’
ARETIRANIH JE BAJE, GKR OG 25 MOŽ IN FANTOV IZ ČRNEGA VRHA IN OKOLIC E — DO SEDAJ SO ZNANA IMENA 11 ARETIRANCEV - REJEC FRANC IZ ČRNEGA VRHA ZBLAZNEL? - FAŠISTIČNI TEROR NAD NAŠIM
LJUD STVOM
Gorica, 2. oktobra 1934. (A g is). — V zadnji številki našega lista smo prinesli kratko poročilo o aretacijah v Črnem vrhu in okolici. Kot smo pozneje doznali, so italijanske oblasti, karabi-nerji in go riška policija, začele z aretacijami že 15. sep. t. 1. Z vsakim nadaljnjim tednom je bil kakšen aretiran in odpeljan v goriške zapore. Aretirali niso vse hkratu, ampak vsakega posebej. I>o zdaj so nam znana imena tehle aretirancev:
Pivk Franc iz Lomov pri Črnem vrhu, star 48 let, krojač.
Tončič Franc iz Lomov, star 42 let, posestnik.
Tončič Jošt iz Lomov, star 46 let, brat prejšnjega, kmetovalec.
Rudolf Karel iz Lomov, star 35 let, posestnik.
Rupnik Anton iz Lomov, star 40 let, hlapec.
Rejec Franc iz Črnega vrha, star 29 let, mlekar pri črnovrški mlekarni.
Poženel Dominik iz Črnega vrha, star 25 let, poslovodja v Kmetijskem društvu.
Rudolf Viktor iz Črnega vrha, star 33 let, posestnik.
Lampe Ivan iz Zadloga, star 43 let, posestnik in načelnik črnovrškega Kmetijskega društva,
Lapajne Ivan starejši, po domače Hladnik, iz Črnega vrha, star 59 let.
Čuk Anton iz Predgriž, star 54 let, posestnik.
Zadnja dva aretiranca baje nista H nikaki zvezi z drugimi in sta zaprta zaradi nepolitičnih zadev. Rudolf Viktor je bil aretiran šele pred kakimi sedmimi dnevi. Imena ostalih aretirancev, ki jih je še veliko, nam na žalost niso znana. Upamo, pa, da bo naš list prihodnjič prinesel nadaljna poročila in podrobnosti. Prvi je bil baje aretiran Pivk Franc iz Lomov, po drugih pa Rudolf Karel iz Črnega vrha. Na podlagi izpovedi in groženj so karabinerji aretirali in zaslišali v kratkih presledkih še ostale. Širijo se govorice, da so oblasti v zaporu ta dva aretiranca strašno pretepale, da bi iz njih izsilile kake izpovedi. Žugali so jima s smrtjo, z doživljenskim zaporom in jih še na druge načine mučili. Pivk je baje
v
ves zbit in živčno uničen. Zaradi ustrahovanja je moral narediti testament. O Rejcu Francu pravijo, da so ga v zaporu tako pretepli, da se mu je omračil um. Ko so oblasti izvršile preiskavo pri Pivku Francu, so našle vse polno slovenskih knjig. Ljudje pravijo, da so karabinerji odpeljali iz njegove hiše poln voziček knjig! Vzrok aretacij je iskati prav za prav v tem dejstvu. Ko so oblasti izvršile prve aretacije in so našle pri preiskavi Slovenke knjige, jih je gotovo nedolžna slovenska knjiga hudo rastogo-tila tako, da so nadaljevali z aretacijami kar na slep slučaj. Sumnja za sumnjo so padale na naše ljudi zaradi slovenske knjige in jih spravljale v ječe. Ljudstvo iz črnovrške planote je zbegano do skrajnosti in preteče aretacije ležijo kot mora nad ljudmi. Nihče ne ve kaj se bo prav za prav z njim zgodilo.
Pred temi aretacijami sta se zgodila dva pomembna dogodka,‘ki ju ljudje stavijo v zvezo z vsem kar se je nadalje pripetilo.
V začetku septembra t. 1. so farani, ki nikakor ne morejo pozabiti svojega prejšnjega župnika Kavčiča, konfinira-nega v notranjosti Italije, nabirali zanj darove, da mu jh pošlejo v konfinacijo. To čisto človekoljudno dejajnjc je bilo pri oblasteh že protidržavno in protirc-žimsko kaznivo postopanje. Začelo se je zasliševanje, prej pa so mnogo uglednih faraafiv aretiraH zaradi tega, nakar so jih zopet spustili. Domačega župnika so takoj klicali na kvesturo v Gorico, kjer so zaslišali tudi Zajca Blaža, lastnika znane gostilne »Pri Zajcu« starega 69 let, Ivana Vidmarja in Rudolfa Filipa posestnika iz Črnega vrha, starega 56 let.
Nekaj dni kasneje so neznanci okradli prodajalno (konzum) črnovrškega kmetijskega društva. Denarja sicer niso odnesli, vzeli pa so nekaj jestvin. Oblasti so takoj osumile Lampeta Ivana starejšega, po domače Hladnika, in ga takoj aretirale. Zaradi raznih sumov in pretvez so z aretacijami nadaljevali. Pri preiskavah so našli čisto nedolžne slovenske knjige in to je bil glavni povod za nadaljne aretacije.
v
NAŠA POGRANIČKA SELA UNIŠTAVAJU SE RATNIM RADOVIMA
Zvoneče, septembra 1934- — Gradi se nova cesta široka 12 m od Zvoneča pa dalje preko Škrapna te preko Kriva i Perki na Žejane. A takodjer se gradi nova cesta od Žejana do Velikih Muna. Druga s>e cesta gradi od Zvoneča preko Sušnja pa dalje do Rukavca. Ta če se cesta vezati i bit če spojena sa onom cestom, koja dolazi sa »Učke«.
Preveliku će nam štetu nanijeti ove dvije ceste, koliko nama a toliko i našim susjedima, tako da će još ono malo sirotinje što imamo uništiti, a mnogi će ostati i bez svega što je dosad imao. O nekom poštenom plaćanju štete, koja nam se na-
naša ovim radovima, nema ni govora. Poznato je da kod nas nema ravnica, kao što je po drugim krajevima naše Istre nego živimo u samom kamenu i u košu na leđjima nosimo zemlju, stvaramo si njivu i vinograd. I evo sve naše dosadašnje muke uništit će nam ova podivljala fašistička zvijer, i to samo zato da udovolji svojoj imperijalističkoj strasti.
Inače u ovim našim krajevima zavladala je neopisiva bijeda. Mi smo prije mnogo zaradjivali u Rijeki, a danas još ono malo rada što ga ima, rade njihovi doseljenici. Tako i na ovim novim cestama rad« samo južnjaci.
nacionalnu svijest, koja je doživjela prvu svoju vatru pred cirka 70 godina sa prvim balkanskim ratovima.
Prije aneksije problem jezičnih i nacionalnih rivendikacija Slavena u Julijskoj Krajini podržavala je talijanska socijalistička stranka proti spletkama lokalnih iredentista. Slaveni su sa fašizmom radi njihove okrutne politike ugnjetavanja bili isključeni od svakog ekonomskog i kulturnog života u Julijskoj Krajini i iakove prilike postoje i danas.
Istovremeno je fašistička vlada kušala da diplomatski i internacionalno oslabi Jugoslaviju, da si stvori prigodu za sniva-nu vojničku penetraciju na Balkanu. Zaoštrila se i nadula se važnost krilatici da se Hrvati hoće otcijepiti iz mržnje prema Srbima, favoriziralo se reviziju mirovnih ugovora na korist Madžarske i Bugarske.
To je osnovna politika fašističkog režima kroz više od 10 godina. Ta se jc politika uvijek sudarala s osjećajem ravnoteže i pravde, koji je unosila Francuska u održanju evropskog mir«’
Danas sporazum koji Italija traži sa latinskom sestrom zahtjeva naravno potpuni preokret Mussolinijevog držanja, a to stvara za talijanski narod, a naročito za fašističku štampu vrlo teško psihološko pitanje izmirenja s balkanskim Slavenima kao i sa Slavenima, koje je Italija anektirala s Julijskom Krajinom.
Taj problem za fašizam sastoji se u demobilizovanju antislavenskog duha, koji je u Italiji stvoren u vezi s onom njezinom politikom, koju danas mora da napušta. Italija bi nadalje morala da dade dužne koncesije Slavenima Julijske Krajine na školskom, kulturnom i ekonomskom polju, da bi im se omogučio ljudski život i da bi oni prihvatili kao gotovu činjenicu aneksiju, koju oni sa nacionalnog (demografskog. stajališta) ne će da priznaju. To nepriznavanje talijanskog prava na Juiijsku Krajinu od strane Slavena ojačano je i učinjeno gotovo neminovnim apsurdnom politikom istrebljivanja, koju je fašizam primjerno na štetu Slavena Julijske Krajine. To treba priznati, a i činjenica to dokazuje na apsolutan i nepobitan način
RAF ALL©
JUGOSLOVANSKI JAVNOSTI J
Na stotisočc naših bratov in sester ječi še pod tujim jarmom. Težek, da obupen je boj, ki ga bijejo za ohranitev svojih narodnih in človečanskih pravic. Nevarnost je velika, da klonijo pred silno premočjo.
Težki vzdihi in obupni klici izgnancev in jetnikov, solze nesrečnih mater in žena, ki čuvajo ob osamelem ognjišču, proseči in roteči pogledi osirotelih dečkov in deklic, prelita kri mučeniških mladeničev, tožbe in obtožbe skrbnih gospodarjev, ki vidijo, kako propada neizprosno z osebno posestjo naša narodna posest in kako izginja naša kultura in naš jezik, morajo zganiti srce slehernika izmed nas in morajo najti odmev v zadnji vasi in koči. Dolžnost nas vseh je, da razmišljamo o usodi našega teptanega naroda in da mu tudi dejansko pomagamo. To nam veleva naš narodni čut, to nam veleva bratska ljubezen.
Zato so tudi naše osrednje kulturne it narodne organizacije na poziv društva »Branibor« sklenile, da naj se letošnji 10. in 11. november posvetita izključno narodno obrambnim dolžnostima. S prireditvami ki naj se vršijo ta dva dneva po vsej naši banovini in pri katerih naj sodelujejo vsa naša društva brez izjeme, dokažimo, da sočustvujemo z našimi zatiranimi brati in sestrami in da jim stojimo složno vsi ob strani v težkem boju za naiodni obstanek.
Osrednji prireditveni odbor, ki se je stvoril iz zastopnikov osrednjih društev in ki ima svoj sedež v prostorih društva »Branibor« v Ljubljani, Šelcmburgova ul. 7 II.. bo vsem društvom razposlal natančnejši program in navodila. Vendar jih že sedaj poziva, naj se z vnemo pripravljajo, da bedo prireditve, katerih čisti donosi so namenjeni našim narodno-obrambnim svr-ham, doseglo zaželjeni uspeh tako v moralnem kakor tudi gmotnem oziru. Za vsa morebitna pojasnila, naj se društva obrnejo na gornji naslov, kamor naj tudi predložijo svoje eveut. nasvete in predloge, ki bi bili koristni za celokupno akcijo.
Z vnemo in požrtvovalnostjo na delo pod geslom: »V bratski slogi za pomoč zatiranim bratom in sestram !«
Društvo »Branibor«, Gasilska zajednica dravske banovine, Jadranska Straža, Jugoslovanska ženska zveza, Jugoslovansko profesorsko drustyo, Klub koroških Slovencev, Narodna Odbrana, Pevska zveza. Savez Sokola Kralj. Jugoslavije, Narodno obrambni odsek, Društvo »Soča«, Slovensko kat. akad. starešinstvo, Starešinska organizacija »Jadrana«, Društvo »Tabor«, Jiigoslovcnsko učiteljsko udruženje, Združenje borcev »Boj«, Zveze kulturnih društev in Propagandni odsek zveze jugoslovanskih emigrantskih udruženi, Družba sv. Cirila in Metoda, Hubadova pevska župa. Klub Primork, Zveza kmečkih fantov in deklet, Udruženje četnikov — vsi v Ljubljani.
I nedavna epizoda s uvredama, koje su nanesene talijanskom vojniku od strane jed-no9 jugoslavenskog lista, ima pozadinu, koja postavlja sasvim na drugu osnovu to pitanje. Izvjesna talijanska štampa, sa pristankom fašisjičkog uredu za propagandu, izazvala je opravdanu reakciju jugoslavenskog lista.
Za mnoge fašističke listove Jugoslaveni su već godinama »svinjari« (porcari), »divljaci«, »razbojnici«, itd., itd. — pa je zato i razumljivo, da se sa druge obale ne šalju fašističkoj vladi madrigali i kadjenja.
Jednom riječju, demobilizaiija neprijateljskog duha mogla bi biti prihvaćena u Jugoslaviji, ali prv' primjer u punoj iskrenosti i lojalnosti, mora doći od Mussolinijeve vlade. Francuska će na tom putu biti spremna da se sporazumije, kad politika revizije ugovora bude napuštena i prama njezinoj saveznici Jugoslaviji i kad se uništi paklena mašina intriga i falsifikata, koju je montirao fašizam, da ugrožava mladu jugoslavensku državu, koja je na Balkanu faktor mira i medjunarodne ravnoteže
ODGOVOR „PICC0L0VEMU“ ČUNKU
OB PRILIKI ZASEDBE GORIŠKE NADŠKOFIJSKE STOLICE
Ljubljanski »Slovenec« od 27 septembra piše:
Goriška nadškofija, ki je več kot eno stoletje bila zasedena od metropolitov slovenske krvi, je po začasnem upravitelj stvu magra Ivana Sirottija dobila sedaj za naslednika nepozabnemu škofu-mučeniku dr. Sedeju msgra Karla Margotti ja, enega najbolj izobraženih prelatov katoliške cerkve, ki ima diplomo filozofije, bogoslovja in klasične literature, je vešč mnogih jezikov ter je kot član kongregacije za vzhodno cerkev v Carigradu bil apostolski vikar ter delegat za Turčijo in Grčijo. Po msgru Jordanu, ki je s čudovito nepristranost j o vodil goriško nadškofijo po smrti kardinala Missie, je msgr. Margotti drugi nadškof italijanske narodnosti, ki je zasedel staročastito goriško stolico v izredno težavnih razmerah.
Pred vojno je v goriški nadškofiji, kjer živi danes (izvzemši Postojno, ki sedaj pripada tržaški škofiji, in Trbiž z Belo pečjo, ki sta prišla pod videmske ga nadškofa)
okroglo 174.000 Slovencev in 131.000 Italijanov,
ki po ogromni večini pripadajo furlanski skupini, znani po svojem miroljubnem značaju, vladal v cerkvenem, oziroma dušnopastirskem oziru kljub dvojezičnosti prebivalstva in veliki kulturni razliki naravnost vzoren mir in o kakih konfliktih na tem področju nikoli ni fcijlo govora. Vzrok je v tem, da obe-dve narodnosti živita skoraj kompaktno v eni črti razmejeni druga od druge vsaka v svojem zgodovinskem in geografskem okolišu. Narodni antagonizem se je začel na cerkvenem polju šele leta 1918 s prihodom novega režima. Pokojni nadškof - Sedej je verski mir vzdrževal z odločnostjo resnično apostolskega moža, ki je neomajno branil pravice katoliške cerkve napram vsem nacionalnim in strankarskim pretenzijam, tako, da je cerkev ostala čista vsega, kar vanjo ne spada, tem bolj, ker je dr. Sedej bil obema narodnostima enako pravičen in se mu kot lojalnemu državljanu nove države ni mogla očitati niti najmanjša senca nekorektnega mišljenja in ravnanja. Dokaz temu je to, da so ga tudi italijanski vernici — tisti namreč, ki so odkritosrčno interesirani na cerkvi in na resničnem katoliškem življenju — ne samo spoštovali, ampak tudi sinov-sko ljubili. Za italijanske vernike je bilo povsod preskrbljeno enako'kakor za Slovence in kakor je bil to običaj od davnih vekov — in tudi novodošli ne-domorodni državljani iz bivšega italijanskega kraljevstva so bili v dušnem oziru povsod, kjer je to bilo treba, v duhu cerkve in po naravnem pravu pastirovani. Nadškof dr. Sedej je skupaj z drugimi škofi Julijske krajine tozadevno izdal naredbe, proti katerim nihče, ki je v tem oziru merodajen, to je v prvi vrsti Apostolska stolica, ni ugovarjal.
Kakšno stanje je nastopilo, ko ' je bila po smrti dr. Sedeja začasna uprava goriške nadškofije poverjena direktoru koperske škofijske gimnazije msgru Sirottiju, o tem je bilo toliko pisanega, da je danes ne-. potrebno to ponavljati, posebno ne, ko ima goriška stolica novega nad-»astirja, ki je na glasu pravičnega, plemenitega in ljubeznivega svečenika, ki bo mogel spraviti razmere v red, v kolikor je bil moten.
To upanje dajejo besede, ki jih je novi nadškof svoji škofiji poslal v pozdrav, preden je zapustil svoje prejšnje mesto: »Moje pastirske dolžnosti imajo za podlago ljubezen. Na mojem grbu je zapisano: lustita et Pax. To je bil moj delovni program na bližnjem vzhodu, to bo smernica in podlaga svega mojega delovanja v Gorici«. Ker je že a priori izključeno, da bi se bila pod novim režimom kršila na cerkvenem polju pravica napram vladajočemu državnemu narodu, ki ima na razpolago vsa sred-■ stva, da uveljavi to, kar smatra, da mu gre, zato se mora upravičeno smatrati, da geslo pravice in miru ne more pomeniti ničesar drugega, kakor da smejo pričakovati od novega nadškofa tega, kar jim na cerkvenem polju v duhu cerkve in katoliške tradicije gre, verniki slovenske narodnosti, katerim je njih jezik ostal samo še v cerkvi, predvsem v krščanskem nauku in v pridigi, in katerim se ta pravica prikrajšuje.
Da tržaški »Piccolo«, ki je 22 septembra napisal novemu nadškofu pozdravni članek, to stvar razume popolnoma drugače, temu se ne čudimo.
On trdi, da na Goriškem živijo »znatne skupine vernikov italijanskega jezika, ki nima ju duhovnikov lastne narodnosti, kateri bi jim pridigovali v italijanskem jeziku, kakor to predpisujejo cerkvene postave, ki sledjjo naravnemu pravu«. Nato navaja »Piccolo« po statistiki, o kateri pravi, da je narejena od župnika vsake župnije, sledeče številke1	,
V dekanatu Devin 2180 Ital. in 200 vojakov;
v dekanatu Komen 2100 Ital. in 100 vojakov;
v dekanatu Sv. Peter 2000 Ital.
600 vojakov;
v dekanatu Kanal 1500 Ital. in 500 vojakov;
v dekanatu Idrija 1200 Ital. in 350 vojakov;
v dekanatu Tolmin 900 Ital. in 1200 vojakov;
v dekanatu Solkan 800 Ital. in 500 vojakov;
v dekanatu Kobarid 800 Ital. in 600 vojakov;
v dekanatu Črniče 400 Ital. in 250 vojakov;
v dekanatu Bovec 150 Ital. in 100 vojakov;
v dekanatu Vipavi 900 Ital. in 800 vojakov in
v dekanatu Cerkno 150 Ital. in 1200 vojakov.
»V vseh teh krajih«, pravi »Piccolo«, »ni nobenega duhovnika italijanske narodnosti, ki bi te civiliste in vojake pa-stiroval v njihovem jeziku. Upravnik škofije msgr. Sirotti je poslal italijanska katehete v Tolmin, Kobarid in Vipavo, toda brez vsakega dušnega pastirja italijanske narodnosti so slej ko prej ostali dekanati Devin, Komen, Sveti Peter, Kanal, BUjana, Solkan, Črniče, Cerkno in Bovec«.
Naj nam bo dovoljeno, da sedaj mi navedemo statistiko, in sicer statistiko, ki so jo dolžni narediti župniki vsake župnije in iz katere bi bil moral »Piccolo« črpati svoje številke, zakaj tiste številke, ki jih on n*so številke župnijskih statistik. Te številke pravijo sledeče:
Dekanat Slovencev;
dekanat Komen 111 Italijanov, 15.076 Slovencev;
dekanat Sv. Peter pri Gorici 178 Italijanov, 17.224 Slovencev;
dekanat Kanal 200 Ital., vencev;
dekanat Idrija 707 Ital., 14.415 Slovencev;
dekanat Tolmin 374 Ital., 17.874 Slovencev;
dekanat Solkan 732 Ital., 10.739 Slovencev;
dekanat Kobarid 50 Ital., 8745 Slovencev;
dekanat Črniče 417 Ital., 13.177 Slovencev;
dekanat Bovec 50 Ital., 5694 Slovencev;
dekanat Vipava 245 Ital., 12.426 Slovencev;
Devin 773 Italijanov, 8241
13.419 Slo-
Cerkno 91 Ital., 7693 Slo-
dekanat vencev.
Ogromna razlika med to farno statistiko v točnih številkah in med »Pic-colovo« »farno« statistiko o okroglih številkah je očividna. če bo treba, bomo prinesli tudi narodnostne številke vsake župnije posebič. Samo število vojaštva, ki ga navaja »Piccolo«, utegne biti pravilno (nam to število ni znano), toda vse večje garnizije imajo svoje lastne vojaške duhovnike, kjer jih pa ni, tam so tudi italijanski vojaki od naše duhovščine pastirovani italijanski — torej število vojaščine absolutno ne pride v poštev pri presojanju dušno-pastirskih razmer v narodnem oziru. Italijanske manjšine v omenjenih dekanatih, kolikor se tičejo civilnega prebivalstva, so, kakor vidimo, neznatne, vendar se pa te manjšine povsod, kjer ne gre recimo samo za kakšnih 5 do 50 ljudi, pastirujejo od naših duhovnikov vseskozi v italijanskem jeziku; razume se, da je tudi vsak posamezni Italijan individualno pastirovan v svojem jeziku, ne glede na to, da v šoli mladina sploh ne prejema verskega pouka drugače kakor v italijanskem jeziku.
Konkordat ne določa, da bi moral župnik biti italijanski državljan italijanske narodnosti, ampak zahteva samo, da je italijanski državljan.
Kjer pa obstoja manjšina neitalijan-skega jezika, tam ima po konkordatu pravico do kooperatorja, ki njen jezik razume.
Ni je župnije v goriški nadškofiji, kjer bi ta pogoj ne bil izpolnjen, zakaj prav vsak duhovnik slovenske narodnosti na Goriškem popolnoma obvlada italijaski jezik. Seveda tudi mi nimamo ničesar proti temu in se približuje to naravnemu Pravu_ ali je vsaj običaj, oziroma ideal katoliške crkve, da ima vsak narod dušne pastirje svoje narodnosti — če bi pa hotel na tej podlagi s »Piccolom« debatirati, ne vemo, kaj bi na to rekel, zakaj dosedaj smo v predalih tega lista slišali zagovarjati prav nasprotno teorijo, da naj bi namreč Slovenci v Julijski Krajini imeli duhovnike italijanske narodnosti, češ, da to edino odgovarja novim razmeram. Torej Italijani duhovnike svoje narodnosti, Slovenci pa ne!...
S tem je naš odgovor »Piccolu« opravljen in cerkvena oblast, ki ima V rokah številke dejanskega stanja vernikov ene in druge narodnosti na Goriškem, pač ne potrebuje številk, katere ji sugerira tržaški list, kojega početki in mentaliteta so vse kaj drugega nego krščanski in katoliški.
SIROni PROGONITELJ NAŠEG JEZIKA IZ CRKVE
„zaslužan za crkvu i domovinu” !
PANEGIRIK SIROTTIJU U »PICCOLU« — »DlFin siurvrTTTPvn m-r SANO ZLATNIM SLOVIMA.« - SIROTTI KAO ^,^- '	°—— U-^L-E-'
CINA«.
Tršćanski »II Piccolo« od 22 septembra posvećuje dug članak bivšem, administratoru goričke nadbiskupije Sirottiju, pod naslovom »Un benemerito della Chiesa e della Patria«. Uz članak donaša i Sirottijevu sliku. Prevest ćemo nekoliko pasusa iz toga članka, kako bi se još bolje vidjelo što je Sirotti značio za fašizam u goričkoj nadbiskupiji:
»Istoga dana kada prvi talijanski nadbiskup uzlazi na nadbiskupsku stolicu talijanske Gorice, misao zahvalnosti goričkih vjernika okreće se i apostolskom administratoru Sirottiju, koji je skoro tri godine privadjao nadbiskupiju iz starog režima, zaostalog od Austrije, u režim nove Italije.
Kroz tri godine intenzivne aktivnosti svladavao je svakovrsne poteškoće i pobjedji-vao je ogorčena suprotstavljanja primjenjujući želje Svete Stolice. Sirotti je osije-dio, ali njegov duh je ostao aktivan i ozbiljan, jer je izvršio jednu svetu dužnost. Obiman rad vjere i talijanstva, koji je pro-vadjao mons. Sirotti, naišao je na veliko priznanje. Mnoge probleme, za koje se mislilo da su nerješivi, Sirotti je rješio brzo i razumno; mnoge je sretno uputio na pravi put.«
Diocezijanski list »L’ idea del popolo« ovako piše o Sirottiju:
»Bili smo sretni da vidimo na kormilu nadbiskupije takovog čovjeka, koji je imao jedini cilj pred očima: dobro nadbiskupije. Došavši k nama po želji Svetog Oca, naš se apostolski administrator našao odmah pred teškim i kompliciranim problemima.
Ali poslušnost Svetom Ocu 1 apostolski zanos podržavali su požrtvovnost plemenitog srca pobožnog prelata, koji je bio okružen kao nekim krugom intimnoga mučeništva i nerazumjevanja. Jer je mons. Sirotti mnogo trpio kroz ova 33 mjeseca i mnogo je radio. Ratne rane; već pregažene ali čvrsto ukorjenjene posljedice ostataka starog mentaliteta; razumljive pogreške itd. pogoršale su bile već dovoljno zamršeno klupko. Radilo se o tome da se gradi, mnogo gradi, a često na razvalinama bolnih zapreka, oštrih i kompleksnih. Mons. Sirotti
»MUČENIK« I »TITANSKA VELI-
se odmah dao na veliko djelo koje će u historiji nadbiskupije ostati uklesano zlatnim slovima, iako blizina tog djela ne dozvoljava da se vidi njegovu titansku veli-cum. Pognut pod križem on je otvorio vrata nadbiskupije valu omladine, koju je uvijek ljubio srcem vječno mladim.
Otvorio je svoj zagrljaj sa velikom is-
krenošću cijelokupnom svećenstvu_______
Teški problemi su dočekali svoje rješenje —- i njegova je zasluga da je nadbiskupija
danas dostojna svoga novoga Pastira.___
Nemoguće je izbrojiti sve njegove zasluge ali on je zaslužio na nebu poštovanje i odobravanje. Nikada neće gorička nadbiskupija moći da iskaže dovoljno dužnu zahvalnost širokom i ispravnom radu mons Sirottija. Nadbiskupija, skoro izašla iz pro-čišćavajućeg djela, dočekuje danas dosano Oca i Pastira zaslugom mons. Sirottija. Sa tim dogadjajem padaju sni o rasčlanji-vanju i anakronističkoj rekonstrukciji nadbiskupije. Svijetla crkva, svetog Mohora i Ilarua, povećana teritorijem, nastavlja svo-ju misiju, koja je važna naročito radi svog položaja na granici. Pozdrav zahvalnosti mons. Sirottiju, čiji će lijepi lik svijetliti uvijek.
Oproštaj Sirottijev
»Za veličinu Crkve i Domovine«
Sirotti je narodu poslao pozdrav pri odlasku sa položaja, koji se završava ovim riječima:
»Ljubav prama bližnjemu neka bude zakon, tako da nadbiskupija svijetli primjerom vjerske i gradjanske krijeposti; jer je to uzrok i temelj svakog dobra i veličine Crkve i Domovine.
Odlikovanje Sirottija
Gorička općina daje Sirottiju zlatnu medalju.
lo di Trieste« piše tom prilikom da je Si-rotti bio vrlo zadovoljan tom počašću.
Tom prilikom mu je načelnik Pascoli podijelio u ime gradjanstva zlatnu medalju za njegov rad u nadbiskupiji kroz 33 prošla mjeseca. Na medalji je natpis:	»A1
mons. Giovanni Sirotti — amministratore apostolico 1931—1934 — La citta di Gorizia«.
Sirotti je iz zahvalnosti blagoslovio posebnim blagoslovom načelnika i gradjan-stvo.
Sirotti je izvršio 25 septembra oproštajni posjet kod svih vlasti. Naveče su mu uzvratili posjet načelnik, federalni fašistički sekretar, pokrajinski pretsjeduik. »II Popo-
Posjeti fašističkih pret* stavnika nadbiskupu Margottiju
Uzvrat posjeta. — Srdačan razgovor sa fašističkim sekretarom.
Trst, 30 septembra. Nadbiskup Margotti je 25 septembra primio posjetu fašističkog federalnog sekretara, poslanika Caccese, podtajnika fašističke federacije iz Vidma i ostale.
Slijedećeg dana je nadbiskup Margotti uzvratio posjet fašističkom sekretaru u pratnji svog ličnog sekretara mons. Della Tolla, Na ulazu je nadbiskupa dočekala počasna četa Mladih fašista.
Telegram Pape nadbiskupu Margottiju
Talijanske novine javljaju, da je kardinal Pacelli poslao u ime Papino apostolski blagoslov i pozdrav nadbiskupu Margottiju slijedećim telegramom u kojem Papa iz-razuje zadovoljstvo na dočeku nadbiskupa ai želi da se kreposti razvijaju u slozi i blagoslivlje svećenstvo, vlasti i narod.
„Program mons. Margottila se je neobično dopao goričkim fašistima,,
»Pravda i rimski mir«.
LOZINKA NADBISKUPA MARGOTTIJA U FAŠISTIČKOJ INTERPRETACIJI.
Poznato je već da je nadbiskup Mar notti uzeo za lozinku svoga grba natpis »lustitia et pux.« Tršćanski »II Popolo di Trieste* u broju od 25 septembra tumači tu lozinku pod naslovom. »Giustizia e pace romana* (Pravda i rimski mir) na slijedeći način:
Najveća crkvena čast u sočanskom kraju povjerena je prelatu, koji polaže u temelje svoga rada rimsku lozinku: Pravda i mir.
U poznatom govoru, kojega je održao prošle nedjelje u prisutnosti vlasti, svećenstva i vjernika, mons. Margotti je označio misao, koja će ga voditi u upravljanju nadbiskupijom. Jedna tvrdnja je naročito pogodila cilj:
»Svećenici ne smiju zaboraviti prava talijanske nacije« (potertao »Popolo). »Garancije crkve o suverenom pravu Italije bile su jasno proklamovane od novog nadbiskupa.
Iz Italije, koja je zadobila svoju čast i snagu i koja je postala važan i neophodan medjunarodni faktor za očuvanje mira, morale bi te riječi da predju granicu i da do-zovu svijesti neodgovorne iz Maribora i drugdje, da su opasan elemenat sebi i svjetskom miru.
Iza nečuvenih uvreda nanijetih nacionalnim osjećajima goričkih katolika, ozbiljna i umirujuća riječ nadbiskupa primljena je pravim oduševljenjem. Goričkim fašistima, koji vjeri nadodavaju ništa slabiju domovinsku ljubav, program mons. Margottila se neobično dopao, jer ne samo da se taj program slaže sa interesima sočanskog ljudstva, već je u skladu i sa interesima cjelokupno talijanskog naroda«.
Govor nadbiskupa Margottila sjemeništarcima
I prilike u goričkoj bogosloviji.
U zadnjem broju smo pisali o dočeku nadbiskupa Margottila i o njegovom po-zdravnom programatskom govoru u kat?-đrali.^ Prema »Piccolu« nadopunjujemo taj izvještaj pasusom, .kojim se obratio sjeme-ništarcima. »Piccolo« kaže:
»Napokon se nadbiskup okreće sjemeni-Starcima i kaže da on sjemenište smatra jezgrom goričkog svećenstva i da će sje' meništu posvetiti najveću pažnju. Tražit će veću disciplinu, a možda i kakovu žrtvu«-lime se cilja na prilike u goričkom sjemeništu i na kampanju fašističke štamP® protiv slavenofilstva goričke bogoslovije.
Francuski list o goričkoj nadbiskupiji i
1 o SirottijevoJ antislavenskoj akciji-
Pariški »Journal des debats« od 8 sep' tembra donaša dugi članak o goričkoj nadbiskupiji pod naslovom: Gorička nadbisku-P'ia — Jugosloveii! i Sveta Stolica. Članak Je potpisao Pierre de Quirielle.
U Članku se objektivno prikazuje slučai pok. Sedeja i fašističko upravljanje Sirotti-ievo. Pisac toga članka se nada, da će novi nadbiskup zadovoljiti Jugoslovene u I*a' “ii, kao i one u Jugoslaviji. U tom članku se govori i o slučaju biskupa Fogara, a na koncu pisac zaključuje da će imenovanje Margottila povoljno djelovati na odnos i*' međju Vatikana i Jugoslavije. Članak ie pisan prije ustoličenja Margottijevoc
SAVEZ ZA NAŠE PUBLIKACIJE
»Istru«, »Jadranski Kalendar« i kalendar »Soču«.
Od kakvog je velikog značenja naša štampa moglo se vidjeti baš ovih dana povodom dogadjaja, o kojem smo opširno izvjestili naše čitatelje u prošlom broju. Sve značenje naše emigracije izbilo je u svijet kroz ovaj naš list i svijet je tako, indirektno, zaslugom naše publicističke akcije, doznao za aktuelnost našega problema. Poslije toga mora svako da uvidi, da je list »Istru« potrebno podupirati svim snagama, da je potrebno našem listu dati svu moralnu i materijalnu potporu za solidan i trajan život. Citava naša emigracija i svi oni, koji se interesuju za problem Julijske Krajine moraju da nas podupru u teškom i odgovornom radu.
Naš Savez to shvaća. Ovih dana ra-zaslao je publicistički otsjek Saveza okružnicu svim društvima, kojom traži od društava da učine ozbiljne korake, da bi se poduprla naša publicistička akcija, da bi se proširila »Istra« i da bi se u što većem broju raspadali naši kalendari, koji će se do koji dan početi prodavati. Ta okružnica glasi:
Vsem saveznim edinicam!
Ljubljana, 26 septembra 1934.
Tisk je svetovna velesila! Pokret, ki ga pisana beseda ne podpira, je obsojen na smrt. Zato je tisk potreban tudi emigrantskem pokretu, posebno še, ker nam je le tako mogoče prikazati svetu položaj, v katerem se nahaja naša manjšina in morejo le tako najlažje spoznati naš problem široke plasti naroda.
Nujno je potrebno, da naš tisk čimbolj razširimo. Treba je, da ga podpira vsak emigrant. 60.000 nas je v Jugoslaviji po približnih cenitvah. Za to število je tisk, ki ga imamo, res boren. Sramotno pa je za nas toliko bolj to, da niti naše edino glasilo nima toliko pod-pirateljev, da se mu nebi bilo treba boriti še z denarnimi težkočami.
Popolnoma razumemo in opravičujemo onega, ki je v tako težkih razmerah, da si res ne more odtrgati letno onih borih 50 Din za naročnino. Nimamo pa besed za obsodbo onih, ki bi z lahkoto žrtvovali, pa tega ne store. Poskusili smo že pri vseh naših edinicah z ustanavljanjem tiskovnih odsekov, ki bi imeli kot edino nalogo to, da bi nabirali čimveč naročnikov, zbirali oglase za list, skrbeli za točno plačevanje naročnine, posebno pa skrbeli za dovolj veliko število oglasov v božični in velikonočni številki »Istre«. Moramo pričeti delati z novim elanom, zato naslavljamo na vsa društva nujno prošnjo, da imenujejo iz svoje srede zmožnega in agilnega človeka, ki pa mora biti tudi povsem zanesljiv v vsakem pogledu za to delo. Delo, ki ga bo vršil mu bo tudi honorirano po dogovoru 7. listom. Ta smoter naj nas vodi: naš tisk v vsako emigrantsko in sleherno jugoslo-vensko družino!
V bližnji bodočnosti izideta, kot ste gotovo čitali v listu in pa v okrožnici, ki jo je te dni razposlala uprava »Istre«, dva emigrantska koledarja in sicer »Jadranski koledar« v obliki almanaha, ki bo veljal 10 Din in pa že par let poznani žepni koledarček »Soča«, ki ga boste mogli dobiti za 8 Din. Dolžnost vseh emigrantov je, da v prvi vrsti podpiramo naš tisk. Oba koledarja bosta res okusno opremljena in praktična. Bosta ravno tako raskošna kot so slične edicije v Jugoslaviji. Zato zahtevajte povsod in kupujte samo_ emigrantska koledarja. Naša sveta dolžnost je, da jih čim več razpečamo, dolžnost vseh naših edinic pa, da to razprodajo prevzamejo. Uprava naglaša, da nudi od vsakega prodanega velikega koledarja 2 Din in od malega 1.50 Din provizije. Je to nekak vir dohodkov, ki naj ga društva upoštevaj u. Saj more sleherna organizacija gotovo prodati do 100 komadov enega i drugega in ima pri tem že do 200 Din dohodkov. Društva naj zato pokažejo vso agilnost in dobro voljo, pa bo šlo. •
Moramo povdariti še drug važen razlog, ki govori zato, da je treba naš tisk ne samo ohraniti, ampak ga tudi izpopolniti. Namreč dejstvo, da izhaja v Primorju vedno manj knjig in da založbe hirajo. Mi pa moramo našemu ljudstvu tam doli čimveč nuditi. In če pomislimo, kako srečen je naš kmet, če dobi v roke kako številko našega glasila, kak izvod brošure ali koledarja, ki prekorači mejnike, se nam ne bo zdela nobena žrtev prevelika. Zato tudi ne smemo odnehati.
Na delo torej z vsem srcem, z vso dušo, samo za boljšo in srečnejšo bodočnost našega naroda v Julijski Krajini. Imenujte poverjenike s prejnavede-nimi dolžnostmi po vseh društvih, sporočite imena teh upravi lista, pa tudi odseku, katerega obvestite ko bo akcija poverjenike in nam njihova imena sporočite do 20 oktobra.
Z emigrantskimi pozdravi!
Savez jugoslovenskih emigrantskih Udruženj v Jugoslaviji. Organizatorno propagandni otsek Ljubljan?
KRAŠKI SLOVENCI V RIMSKIH TOGAH
Novi £ašistični praznik: „Festa deiruva — Grozdje rimske toge in rimska politika
Trst, 2 oktobra 1934 (Agis). — V nedeljo 30 septembra t. 1. se je po vsej Italiji na svečan način proslavila tako zvana »Pesta dell’uva«, praznik, ki so ga pravzaprav ustanovili fašisti. Tudi po naših krajih, trgih in vaseh, so fašisti priredil z vsem mogočim pompom to proslavo grozdja in trgatve, v katero so vpeljali dobršen del politike. Vse fašistične organizacije dopolavori, avanguardisti, milice vseh »sort«, Balille, Piccole Italiane, Giovani Italiane in druge organizacije so tekmovale kdo bo prvi, kdo bo čim lepše okrasil vozove, s katerimi so defilirali pred oblastmi. Njihova iznajdljivost ni imela mej. Vsaka vas je imela svoje vozove, isto vsaka organizacija. Za vozovi je mnogokje korakalo tudi članstvo v strumnih vrstah. Na vozeh so razstavili poljske pridelke orodje, največ pa trto, grozdje in vino.
V	nekaterih krajih tudi vaške zanimivosti ali znamenitosti. Skoro po večini pa je bila »snov« za okraševanje voz in drugega, vzeta iz rimske zgodovine. To pa povsem iz političnega razloga. Italijani oz. fašisti morajo vendar svetu pokazati, da so ti kraji že od rimske dobe, če ne rimski pa italijanski.
V	Postojni so se zbrali vsi vozovi iz okolice in defilirali pred oblastmi. Voz postojnskih avanguardistov je predstavljal simbolično sliko, povratak k zemlji, s plugom i avanguardistom, ki nosi ta napis: »To vojno imamo rajši« (Mussolini ni prav gotovo istih misli!!). Sledil je voz iz Slavine, ki je predstavljal rimsko bigo (voz na dveh kolesih). Vodila jo je deklica, ki je predstavljala Trst (rdeče oblečena s trž. grbom). Voz iz Prestranka je vleko 13 volov. Okrašen je bil s 4 liktorskimi svežnji v obliki prestola. Na njemu je sedela dekle, ki je prestavljala Italijo. Okrog nje so stale 4 mladenke: Gorica, Trst, Pulj, Reka. Po sprevodu je bilo podeljevanje nagrad. Prvo nagrado je dobila Slavina.
V	Postojni so fašisti tistega dne razda-Ijevali brezplačno vsem tujcem, ki so odhajali z vlakom v Jugoslavijo, oli pa nadaljevali pot naprej v Italijo, košarice z grozdjem v spomin na to svečanost.
V	Sežani so se zbirali vozovi iz vsega
sežanskega okraja. Divača je poslala kam j on otrok v živobarvnih oblačilih, Opčine pa kamjon z latnikom v katerem so Balille in Piccole Italiane prepevali italijanske pesmi. Dutovlje je napravilo s svojim vozom »lep« utis:	na
njemu so se peljali Dutovljani v starih
rimskih oblačilih, s togami in koturni (visoki čevlji, ki so jih imeli rimski igralci na odrih). Voz iz Repentabra je predstavljal kmečko hišo v kateri su otroci prepevali furlanske narodne petali (»villette«). Pred oblastmi so plesali star furlanski ples.
Iste prireditve, parade in pomp so bile v Nabrežini, Tržiču in drugod. Tržaški listi so polni hvale. Pravijo, da je ta »»čudež« naredil dopolavoro. Prej, ko ni bilo te organizacije, so naši ljudje živeli v temi, neznanju in seveda brez kulture, na svojem kamenitem Krasu niso poznali drugega razen težkega dela, tihe poslušnosti in gostilne. Sedaj pa se z velikimi koraki »bližajo« civilizaciji! Nihče noče slišati, da je imelo še mnogo let prej naše ljudstvo svoje organizacije in svoja društva, ki so se razvila in bujno uspevala, brez državne podpore (ne avstrijske prej, ne italijanske pozneje). Zadeva je ravno narobe. Sedaj naši ljudje poznajo trdo delo, nemo poslušnost in ker ni ne domačih društev, ne blagostanja, gostilne v katerih skrivaju svoj obup. Dopolavoro je vsiljena organizacija. Rimske navade in »manire« so našemu ljudstvu povsem tuje. Marsikateremu je butnil smeh, ko je videl svoje tovariše in sosedo v rimskih oblačilih in koturnih. Ta zadeva bi bila godna za kako pustno prireditev.
Ne moremo tudi iti mimo raznih drugih zanimivosti, ki se zdijo malenkostne. Na ruševina naših društev in organizacij so fašisti položili temelje svojih dopolavorov. Ta išče načine, da bi se približal duši našega ljudstva. V njemu se opažajo nekatere sorodnosti z prejšnjim slovenskimi društvi. Našo mladino vabijo s plesom, dramatskim igrami, posebno pa s sportom, da bi italijanizacija izgledala in se izvršila čim neprisiljeno in mirno.
To delo izvršuje fašizem z vso vztrajnostjo in doslednostjo. Dobro vedo, tudi, da ima naše ljudstvo lepo narodno pesem, tudi to hoče na vsak način izko-reniti. Na njegovo mesto vsiljuje dopolavoro ne pravo italijansko pesem, ampak furlansko narodno, ki ima mnogo sorodnosti z našo slovensko in tudi mnogo naših motivov. Ta pesem je mnogo bližja slovenski duši in zato hočejo potom nje izvajati asimilacijo tudi s te strani. Kljub vsej preračunanosti in vztrajnosti ter psihološkim momentom, se vse to ne bo oprijelo našega ljudstva, ker je vedno bilo in ostane slovensko ne pa rimsko.
Fašizam si izmišlja nova nasilja
Trst,2 okt. 1934. (Agis). — Zgleda kot bi fašistom zmanjkalo iniciative in da_ je postalo življenje za njih že dolgočasno. Konfinacije, zapori, razni lepo režirani procesi in slično je že postalo vsakdanje. Treba je bilo najti novih možnosti, da se povzpno po lestvici sarž, novih zaslug, da bi čim bolj do-padli svojemu vodji. Dolgo so morali »giuntati«, da so našli narodne noše in jih pričeli pleniti... Delo ni trajalo dolgo. Kmalu so pospravili, kar so imeli. Treba je bilo novega, ker končno z narodnimi nošami, so si lahko le nekateri pomagali. Našli so!
Vsa nasilja zadnjih let niso zlomila v naših ljudeh ogromne življenske sile in še večje zavesti, če že mi ne moremo, naj vsaj naša mladina ustvarja pogoje za novo življenje uničene zemlje. Treba ji je zato svobode v delu in mišljenju, treba ji je zato vzgoje, ki jim je fašizem ne nudi. In tako ni bilo vasice, najmanjše vasice s par hišicami, da ne bi imela vsaj enega ali dva študenta. In ne le, da je poslabšani položaj zahteval to, ampak že stara v Slovencu vkoreninjena zavest, da mora biti vsaj en sin v višjih šolah, je povečala do-
tok primorske mladine v šole. In še končno, toda to pustimo za sedaj, so pospešili fašisti sami.
Po dobrih petnajstih letih takega položaja so se sedaj zmislili, da bodo poklicali vse starše na odgovor, češ: zakaj ste poslali svoje otroke v šole v Jugoslavijo, in ste jo s^tem odtujili materi Italiji? Velika zahrbtnost tega vprašanja je jasna in namen je tudi bolj kot jasen. Najenostavnejši zaključek je za njih ta, da so se pregrešili in da so protidržavni.
Toda, če še vprašamo sledeče: Kdo je bil tisti, ki je zaprl vse slovenske in hrvatske šole, kdo je bil tisti, ki je takoj izgnal vse učitelje profesorje, kdo je bil tisti, ki je plenil slov. knjige? Ali ima potem pravico še zahtevati to, da bi se jim po nasilnem odvzetju vsega tega, naš človek še prostovoljno udal in se mu iz udanosti poklonil. Kdo je dalje pregnal tisoče naše mlade inteligence čez mejo za kruhom? Italijanski fašizem danes ni upravičen klicati naših staršev na odgovor, ker so poslali svoje otroke v šole, četudi preko meje, keri je tega sam kriv, ker je to sam povzročil.
5.000 LIR DENARNE KAZNI
zaradi slovenskega prepevanja.
Dutovlje, sept. 1934. (Agis) Pred meseci je naš list poročal o visokih kaznih zlasti denarnih, ki so jih naložili skupini fantov zato, ker so prepevali slovenske pesmi. To se je zgodilo na dan sv. Blaža v Koprivi na Krasu. Vložili so sicer priziv zaradi velike ka-
zni_ ki pa je bil odbit. Med drugimi je vložil priziv tudi Filip Zega iz Koprive. Ker je bil njegov priziv odbit, mora plačati končno veljavno 5.000 lir globe in ne 500 kot je takrat poročal naš list ter odsedeti 3 mesece v ječi.
CINIZAM RARUNA ALOISIJA
konstajuje i češkoslovačka štampa.
češkoslovački list »Slovenski denik«, (Bratislava) od 26 septembra piše:
»U Ženevi se ponovo govorilo o narodnim manjinama. U debatu se umje-šao pretstavnik Italije baron Aloisi, koji je izjavio da pitanje narodnih manjina za Italiju nema praktične vrijednosti, kao da u Italiji nema narodnih manjina
Ali u Italiji živi 600.000 Jugoslovena. Oni su prije rata imali 540 svojih škola, sada nemaju nijedne. Nemaju novina, sve kulturne i ekonomske institucije su uništene, njihova imena se ita-lijanizuju. Ni crkvu ne ostavljaju u miru. Nadbiskup Nogaro je augusta 1933 godine zabranio slovenački jezik u crkvama videmske biskupije u kojoj
ZAPLIJENA „ISTRE"
Posljednji broj našega lista bio je zaplijenjen.
Državno tužioštvo u Zagrebu svojim rješenjem od 28 septembra 1934 br. Kns. 1.403-34, zabranilo je temeljem člana 19 Zakona o štampi, a u savezu sa članom 3 Zakona o izmjenama i dopunama toga zakona rasturavanje i prodavanje tjednika »Istra« br. 38 od 28 septembra 1934.
PO DEŽELI GRE GLAS O VOJNI
Sežana, 29 sept. 1934. (Agis). — Če človek hodi po vaseh, se ne more načuditi razpoloženju, ki vlada med ljudmi. Vse je prepričano, da bo vojna. Zlasti je to bilo zadnje dni, ko se je ves fašistični tisk dvignil proti Jugoslaviji. Pisanje teh časopisov nam je deloma znano. Naši ljudje pa časopisov ne berejo, ker večina ne zna toliko laško. Lomijo le za silo tisto svojo tržaščino, v kolikor jo le najnujnejše rabijo. Tako stanje je zato najbolj pripravno za vse mogoče pretvarjanje resnice in če se potvarja že itak znano pretiravanje laških časopisov, si lahko mislimo končni efekt vsega. Razpoloženje zadnjih dni je torej bilo čisto vojno. Vse je govorilo, da Jugoslavija želi vojno z Italijo in da bo ta danes ali jutri tudi zares izbruhnila. Na tihem so bili pa tega vsi veseli, ker so si mislili, da slabše gotovo ne more biti tudi v vojni, kot je detnos
VOJAŠNICO V TRNOVEM SIRIJO
Trnovo, avgusta 1934. (Agis.) — Lansko leto dokančana vojašnica v Trnovem postaja očividno že premajhna. Že pred časom so začeli zunaj obzidja prejšnje vojašnice z gradnjo novega velikega poslopja. Kot vse zgleda, bo tudi ta stavba spadala k vojašnici. V kakšne namene bo služila še ni znano.
SOMENIK NA SABOTINU
Na vrhu Sabotina, kjer se je v svetovni vojni borila brigada »Lupi« iz Toskane, so postavili v spomin na bitke in žrtve Toskancem ■ zanimiv spomenik, ki predstavlja tri volkove. (Agis).
KATASTROFALNA BILANCA DRUŠTVA
»ITALIA« IN »COSULICH«
Trst, 2 oktobra 1934 (Agis). Bilanca paroplovne družbe »Italia« izkazuje za letošnje leto 66,130.000 lir deficita. Lansko leto so imeli »samo« 19,770.000 lir deficita. Glavna seja delničarjev je odobrila predlog, s katerim bodo zboljšali položaj s tem, da amortizirajo kapital-
561.000.	000 lir. Obostoječi dolg bodo konsolidirali s posojilom 170,000.000 lir pri »Instituta parastatale di credito marino«, ki bo izplačljiv v 15 letih. Paroplov-na drružba »Italia« bo morala prispevati za sanacijo društva »Cosulich« s
125.000.	000 lirami. »Istituto parastatale di credito marino« pa bo prispeval z zneskom 30,000,000 lir. Znano je, da sta »Italia« in »Cosulich« močno podpirane od države, ki vsako leto izda stotine milj ono v za italijansko trgovinsko mornarico, da lahko obstoja in vrši konkurenco z inozemskimi trgovskimi mornaricami.
NOVA RAZNARODOVALNA POSTOJANKA.
Motovun, avgusta 1934 (Agis.) -V bližini vasi 'Kaldjer so sezidali veliko novo šolsko poslopje. Pravijo, da znašajo stroški za to zgradbo preko 150.000 lir. Pri delu so bili zaposleni sami tujci in pa .tisti okoličani, ki so vpisani v milicijo ali pa ki na kakšen drug na-oin skazujejo svojo vdanost režimu.
NAŠA KULTURNA KRONIKA
POVOLJNI PRIKAZI GABERŠČEKOVE KNJIGE.
U »Pohodu« je prikazana druga knjiga Gaberščeka o goričkim Slovencima vrlo povoljno na cijelom podlisku. Prikazivač usporedjuje prikaze u toj knjizi sa očajnim spomenicama, koje je raja pod Turčinom slala u Evropu.
»Mariborski večernik« prikazuje tako-djer opširno i vrlo povoljno tu knjigu pod naslovom: »Veliko delo naših neosvoboje-nih bratov«.
BEVK I MAGAJNA U »MLADIKI«
U zadnjem broju najvećeg slovenskog obiteljskog lista »Mladike«, štampana je novela Franca Bevka »Kosec pod oknom« i novela Bogomira Magajne:	»Legenda o
Jeleni in Jezusu«.
NOVA OPERA KOMPOZITORA JOSIPA MANDIĆA.
Naš zemljak muzičar Josip Mandić, koji živi u Pragu radi na novoj operi za koju pišu libreto Max Brod i pjesnik Politzer. Libreto će biti preveden i na češki. U izjavi novinarima Mandić je izjavio, da mu je rukopis prve opere »Petar Svačić« izgorio prigodom paleža »Narodnog doma« u Trstu.	._____________
živi 52.000 Slovenaca, Ove godine je policija zabranila slovenačke pjesme u goričkoj biskupiji. Policija je protjerala 12 slovenačkih svestenika. Bogoslovi u Gorici, Kopru i Rijeci ne smiju da govore medju sobom slovenački i hrvatski. U Julijskoj Krajini je od kraja svetskog rata protjerano 112 sveštenika, od 16 samostana italijanizirano je 15, oni koji su ostali neprestano su ugrožavani. U ovakvim prilikama ova izjava barona Alojzija zvuči kao cinizam
ZA 18 DINARA
DVA EMIGRANTSKA KALENDARA

mmm

p
l?yš.
ta
Aktivnost Istrana u Americi
Veliki sastanak »Franine i Juri ne« u Hobokenu — Čakavska poezija medju američkim Istranima — Naši su aktivni
u mnogim organizacijama
New York, augusta 1934.
Veliki emigrantski »Jadranski Kalendar« i mali džepni kalendar »S o č a« za samih osamnaest dinara dobije svatko ko naruči oba kalendara zajedno. Kada se naruče oba kalendara mi sami plaćamo poštarinu, tako da obje edicije dajemo zapravo za 15 di nara. Za tu svotu ne dobije se nigdje veliku knjigu sa preko 200 stranica teksta i šezdeset ilustracija i džepni kalendar na finom papiru sa mnoštvom slika, statistika i svih mogućih podataka.
Osim toga su to potpuno naši emigrantski kalendari, koji tretiraju naša pitanja i u kojima su podaci i štivo takovi da interesiraju svakoga emigranta, Osim koristi koje daju te edicije raznim uputama, u njima se nalazi i zabavnoga i naučnoga štiva, koje se nalazi na dostojnoj naučnoj i umjetničkoj visini.
Obje knjige izlaze iz štampe ovih dana, pa ih naručite čim prije. Time vršite ujedno i svoju emigrantsku dužnost.
Kalendar „Soča“
Pozivi ju se sva društva i pojedinci, koji nisu ni do danas poslali obračun za lanjski kalendar »Soča« da to urade barem sada kada ulazi u štampu ovogodišnji kalendar.
SLOVENSKI HpMOR OB ZADNJI URI
Staremu kraševcu so bile ure štete. Par ur pred smrtjo se je obrnil k svojim in zaprosil:	»Oblečite mi črno
srajco!« Domači so se ob tej prošnji čudno spogledali in presenečeno vprašali:
»Zakaj?«
»Zato, da bo časopisje pisalo: »E morta una camicia nera«, česar se tam prav vsak veseli«.	(Agis).
1
Inž. GRGO ŠKABIC
'£l
U četvrtak, 27 septembra, u noči preminuo je u osamici državne bolnice u Splitu od zapaljen j a mozga dobar sin Istre, inž. Grgo Škabič, rodom iz Krnicé. Učio je gimnaziju u Pazinu, pa zatim, kad je morao silom prilika da napusti svoj rodni kraj, nastavio je gimnazijske nauke u Sušaku, a univer zu svršio je u Zagrebu. Posvetio se je bio agronomiji, jer je njegova vruća želja bila da u vršenju svoga zvanja bude što bliže onom staležu iz kojega je potekao,, t. j. seljačkom. Služio je u raznim mjestima slobodne domovin^: Kraljevu, Zagrebu, Sarajevu, Splitu, Valpovu, Skoplju, pa najzad ponovno u Splitu ,gđje je u vršenju svoga zvanja položio svoj mladi život. Bile su mu tek 33 godine!
Naš je Grgo mnogo obećavao. Jer je bio vrlo sposoban, vrijedan, agilan i energičan radnik i čelik-karakter. U društvu uvijek raspoložen na poslu marljiv i savjestan, bistar i otvoren, od svih onih koji su ga poznavali bio je voljen. Pa ipak sudbina mu nije bila sklona. Sad, kad je bio u naponu .svoje mladenački snage, kad je takoreći tek počeo da živi, da stvara i dade od sebe naciji 1 državi sve što može, — a mogao je i htio je da dade mnogo — otrže ga od nas i njegovog zvanja, polomi mu mlada krila. Daleko od svoje drage Krnice, od svoje nezaboravljene Istre, daleko od svojih dragih ostavio je svoj mladi život. Neka je njegovoj rastuženoj braći naše iskreno saućešće, a našem dragom Grgi neka bude laka slobodna «ruda.
t LOJZE GOLOBIC
V petek dne 28. t. m. je nenadoma umrl za notranjim zastrupljenjem krvi Lojze Golobič, kulturni urednik »Slovenca«. Lojze Golobič ni bil Primorec; doma je bil iz Bele Krajine. Toda po vojni je stopil v goriško bogoslovje in se je mislil posvetiti delu med našim narodom. V tej svoji dobi je tudi začel pisati in sodelovati s svojimi mehkimi črticami v »Našem čolniču« in dijaški reviji »Rast«. Iskreno je ljubil našo zemljo in naše uboge, vseh pravic oropane, ljudi. Do konca svojega življenja je zvesto spremljal in se zanimal za vse naše boje; in zato naj mu bo v emigrantskih vrstah ohranjen časten spomin.
Naj počiva v miru! Njegovi žalojoči ženi in hčerki pa naše iskreno sožalje!
Naše je društvo »Jurina i Franina« u Hobokenu, priredilo i ove sezone svoj godišnji »pic-nic« i to 22. jula, kako sam bila spomenula u mom posljednjem članku a prošao je u veselju i ugodnom raspoloženju, kako to obično biva po našim zabavama.
»Bratsko Složno društvo« iz Philadel phije došlo je, kako nam je obećalo, da t sa svojim brojnim članovima uzveliča našu zabavu. Dojurili su k nama u dva autobusa — oko stotinu duša. Gospodin i gospodja Tominić iz Philadelphije, uz pomoć drugih vrijednih članova njihovog društva, organizirali su i predvodili izlet. A posjetili su nas i drugi naši Istrani iz New-Yorka i okolice, kao i Perth Amboya, Cartereta, Camdena, Chestera, Long Islanda i druge. Bilo je tu i predstavnika »Jadranske Straže« u New-Yorku.
Zabavni odbor izleta uranio je na mjestu pic-nic-a, koji se je održao, kako po običaju u takvim zgodama, vani na selu (u hladu pod stabaljem) da uredi i spremi čim ljepši doček čestitim gostima i pozvanicima. A bilo je tu, treba priznati, dosta posla. Pripraviti raznolične sandwiche, pobrinuti se za hladno piće, razastrti stolove itd. Jednom riječju pripaziti na sve, da se našim posjetiocima omogući i priušti čim ljepšu zabavu. I neke su se naše gospodje pokazale vrlo aktivne u poslu tog dana. Osobito vrijedno je spomenuti gospod ju Bradicich i Žigante (supruge naših članova), koje su cijelo poslije podne prodavale sladoled i hladno piće »ice cream and soda« rekao bi Amerikanac. A bile su vrlo »busy«, jer je dan bio dosta sparan, a plesne parove morila je žedja.
Zabava je započela već u 11 sati u jutro, ali pravo veselje nastalo je istom onda, kad su stigli naši Philadelphijani oko 1 sat p. p. Iz svih je grla zaorila pjesma i protegla se kroz cijelo poslije podne. Jedna za drugom. Pogotovo, dok se je za stolom još blagovalo ona naša stara napitnica »Kol’ko kapljic tri’ko Ijet Bog nam dao svem živet«, a onda ona druga s kojom se naši Philadelphijani znaju osobito zanest... »Oj Philadelphii jo rovino si moja... itd.« (ne poznam je u tančine). Sve se je u mah bilo razdragalo, sve je pjevalo i plesalo pod taktom naše omiljele glazbe »Jadrana«, koja sada stalno svira po našim zabavama, jer znade, da u srce dirne našeg Istranina. I tako je to išlo dalje sve do dvanaest sati u noći.
Upotrijebila sam prigodu i tom zgodom prodavala »Antologiju Nove čakavske Lirike«. Moram reći, da je ista pobudila veliki interes izmedju naše braće. Osobito su naši Istrani, posebno Opatij cl, Lovrančani, Vološčani t oni iz Mihotići, bili uskićeni sa pjesmama našeg Draga Gervaisa, koje sam im, u vir še navrata, morala čitati. Pišite mu — govorili su mi — neka još piše. (Neka to uvaži naš mladi pjesnik u Bjelovaru.) I kad ne bi bilo te strašne svjetske krize, uspjeh raspaèanjà bio bi još kud i kamo bolji nego li je to bio.
Kad sam već kod toga hoću da se uz put malko osvrnem na rad drugih naših organizacija i udruženja u New-Yorku, u kojima aktivno sudjeluju mnogi naši Istrani.
Ogranak Jadranske Straže u New-Yorku sa Glavnim odborom za U. S. A. i Kanadu, jedan je od tih. Tu imademo priličan broj Istrana. Osim g. Emesta Rumca, koji je iz Opatije, svi smo ostali iz Lovrana. Dva smo dapače u Upravnom odboru društva. Gospodin A. Letis funkcionira kao zamjenik i zaštitnik društvene i američke zastave, dok sam ja tajnica društva.
Ne zaostajemo mi ni za Jugoslavenskim Sokolom, u kojem nas takodjer ima nekolicina. Naš vrijedni Opatijac, g. Rumac (on je svagdje) stari je barjaktar društva i član Prosvjetnog odbora, dok je g. Ilija Bratina iz Gorice, vodja Sokola. Vrlo radini član Louis (Vjekoslav) čop iz Rijeke, pret-sjednik je Nadzornog odbora i član Zabavnog. Gospodin S. Kamelić iz otoka Krka, tajnik je tehničkog odbora, ja sam društvena blagajnica.
U Jugoslavenskom klubu, naša jaka socijalna organizacija u New Yorku, ima nas mnogo. Ponajviše iz Lošinja. Dva smo u Upravnom odboru. Mr. čop, naš vrijedni riječanin, koji je i tu vrlo aktivan, i ja. Naši umjetnici — Mr. Hlača iz okolice Trsta, direktor je dramatskog odjeljenja kluba, a Mr. Bla-ževich iz Kraljevice, učitelj pjevačkog zbora. G. čekić iz Zagreba (sjajan čovjek) pretsjednik je kluba.
Zaslugom g. Josipa Markova, koji je svojim marljivim radom ustrojio i podigao »SIavonic American De-mocratic Club of Queens«, sa sjedištem u Astoriji, L. I., gdje je naša kolonija najača, broji već danas, nakon niti dvije godine osnutka, nekih tri stotine članova, izmedju kojih, malo manje od jedne trećine Istrana. Sam g. Josip Markov, osnivatelj i pretsjednik kluba, pola je Istranin, jer akoprem je rodjen u Dalmaciji, uzgojen je u našoj Opatiji, gdje je srastao, za takorekuć, sa našim Rumcem. I tu nalazimo našeg riječanina čopa, kao blagajnika kluba. On je svagdje, gdje treba raditi i pomagati u Društvu, a ima i drugih naših Istrana, koji se ističu u radu za društvo. Tako n. pr. gospodjice Wilma i Rose Mohovich iz Mošćeničke Drage i njihova sestra Mammie, gospodja čop, pa Mr. Kamelich, Jakov Markov, pretsjednikov brat i drugi. Sada imaju oni i svoj takozvani Dom u Astoriji (kogasu uznaj-mili, gdje se sastanu skorom svake večeri, bilo za sjednice, društvene i kućne zabavice itd. I ostala naša udruženja obdržavaju tu svoje sastanke, skupštine i t. d.
»Slavonic Institute«, novo ustrojeno društvo u Hobokenu, takodjer broji par članova iz naše kršne Istre. Osnovatelj i pretsjedatelj društva je g. Josip Turcich, podrijetlom iz otoka Krka, a rodjeni Amerikanac, dok su drugi Istrani iz Lošinja, osim mene Lovranke.
Pa da nas nema i da ne radimo za našu svetu ideju! — Mary Vidošić (New York).
IZ DRUŠTVA „ISTRA” U ZAGREBU
SASTANAK ČLANOVA SEKCIJE ZA ME-DJUSOUNU POMOĆ DRUŠTVA .»ISTRA« U ZAGREBU.
U nedjelju dne 14 oktobra o. g. u 10 sati ujutro držati će se u prostorijama društva »Istra« sastanak članova sekcije za medjusobnu pomoć, na koji se pozivlju svi članovi sekcije kao i drugi članovi društva, koji $»e kane upisati u ovu sekciju. ULOŽENE MOLBE ZA DRŽAVLJANSTVO
Ko je uložio molbu za državljanstvo putem uprave policije u Zagrebu, a molba mu nije još riješena, neka se prijavi u tajništvu društva »Istre« ili kod Jugosloven-ske Matice da se može posredovati za hitnije rješenje.
Emigrantsko udruženje „Istra^ u Sušaku
Poziv na I. red. god. glav. skupštinu.
Emigrantsko Udruženje »Istra« U Sušaku prema zaključku Upravnog odbora i §. 22. društvenih pravila održat će svoju redovnu godišnju glavnu skupštinu dne 14. oktobra o. g. u 10 sati prije podne u maloj dvorani Sokolskog doma u Sušaku sa slijedećim dnevnim redom:
1) Pozdrav pretsjednika; 2) čitanje zapisnika konstit. skupštine; 3) Izvještaji funkcionara; 4) Razrešnica dosa-danje uprave; 5) Izbor nove uprave; 6) Izbor nadzornog odbora; 7) Slučajni predloži.
Prema §. 23. društvenih pravila redov. glavna skupština može raspravljati i o svakom drugom predlogu podne-šenom na .glavnoj skupštini. Takav predlog mora biti barem tri dana prije glav. skupštine prijavljen Upravnom odboru Pozivaju se svi članovi Udruženja da ovoj I. red. god. glavnoj skupštini prisustvuju u punom broju.
Pretsjednik
POZIV SPLITSKIM EMIGRANTIMA
Za subotu, dne 6. o. mj. u 20 sati sazivlje se naš uobičajeni članski sastanak u restauraciji »Lovret«. Obzirom na to da imamo da rasnravimo neka važna unutrašnja pitanja, kao takodjer i radi dogovora za održanje pomena na grobu našeg preminulog člana i druga inž. Grge škabića, preporučamo svima članovima da neizostavno dodju na taj naš sastanak. — Uprava »Istre«.
U FOND „ISTRE”
Čop Josipa, učiteljica —
Ludbreg .................£)/n
Ujčič Tugomil, prof, Ruma » Rivol Marijan, sresko nač.
Osijek ............., . .	>
Janko Antun, svečenik
Vel. Dečkerek .......... »
Ivan Rebec, počini urad — Šmarje pri Jelšah ....	»
U prošlom broju objavljeno » _______	_______Ukupno . . . Din
DA SE NE ZABORAVI
U martu o. g. prošlo je deset godina, otkad je ova moja Rijeka anektirana Italiji. Obligatne fešte trajale su dva tri dana i — kako talijanske novine pišu — još nisu svršile, čini se,, da će trajati čitavu godinu, kao i papinsko sveto ljeto. U Italiji je naime sve sveto: Zara la Santa, San Benelli, kako su ga nazivali na Rijeci, Santa Entrata i Santo Diavolo, kako kaže Talij anac, kad hoće onako fino da zakune.
Kako se dakle slavi ta riječka sveta aneksiona godina? Pisanjem novinskih članaka, koje niko ne čita i štampanje Sušmelovih knjiga, koje ni vrag ne kupuje.
Nešto je življe bilo 12 septembra, na dan one famozne d'Annunzijeve sante entrade: školska djeca, avanguardisti, fašisti, milicija i vojska — sve onako — more solito. Od gradjanstva samo oni, koji — moraju. A svi ostali ili vrludaju gradom rogovima u džepu ili sa-— svim postrani, u kakvom kutu, u četiri oka psuju i kunu uru i »hip — već znate koji.. .
Bilo je tih kletva i prije: još dok je D’Annunzio bio na Rijeci, razočarani Fijumanci sipali su na nj svakojake psovke i kletve. I pošto je otišao, a prilike na Rijeci ostajale od prilike iste, prevareni su Riječani davali na sve moguće načine oduška svome krajnjem nezadovoljstvu. Tome je dokaz i doku-menat, što mi ga je juče Ninetta donijela, i ja vam ga evo iznosim u prevodu. To vam je onaj prije poznati, a danas već malo zaboravljeni letak: Per non dimenticare! (Da se ne zaboravi!)
meriti dei nostri »liberatori« (zasluge naših »osloboditelja«),
»Došli su kao braća, piše u tom letaku, s obećanjem da nam nose slobodu i sva dobra, što iz nje izviru, a kad tamo:
»Istra« Izlai« svakog tiadna a petak. _ Uredništvo ' oprava nalaze se n Zagreba. Masarykova ulica28 II. — Broj čekovcoe raZi.n» sr	a. 7————————— ------------------------ —-*
dinara ; za Inozemstvo dvostruko: ta Amerika 2 dolara na godinu. _ Oglasi se raCunaJn po cjenik-. - Vlasnik i izdavaj. KONZORCIJ "»ISTBa * m! Zb1c,I°1'i	M dinara; za po eodlne »
: Ivo Mlhovllovlć. Jakičeva ni. 36. _ Za urodnlll-z odgovara: Dr. Fran Hrnčič, advokat. Samostanska 6. _ Tisak: Stcčajnlna JugoslovonèknT|iaÌ n a*5r,a°TS “L 28' lI- To1"«. br. 87-80^ J OredniK
nrf irnvarn P urini f Pnlnnn«iA	Tiis»-	«o«	4	-	vuuonu Kl dio po rt. ri ZnirrAh AT	______ * «
— Uvrijedili su, izbili I pozatvarali najodličnije i najzaslužnije naše gra-djane, jer su branili dostojanstvo, čast i prava naroda riječkog.
— Uvrijedili su i pozatvarali čak i najvrijednije i najrodoljubnije riječke žene, medju kojima Rožu de Emili, naj-odličniju i najzaslužniju učiteljicu riječkog puka.
!	— Okrali su, napali i opljačkali sto-
tine i stotine riječkih gradjana i gra-djanka.
— Umorili su više gradjana i gra-djanka riječkih.
— Poharali su i opljačkali stotine riječkih kuća.
— Izagnali su i upropastili stotine obitelji čestitih i poštenih ljudi, samo da mogu ući u posjed njihovih stanova i prisvojiti njihove namještaje.
— »Rekvirirali« su stanove ili sobe pojedinaca i dovukli u njih svoje prilježni-ce unoseći u čestite domove ekcese svoje degeneracije.
— Prevarili su mnoge jadne djevojke zlorabeći njihovu poštenu lakovjernost.
j Oskvrnuli su i zarazili djevojčice od 12 do 16 godina.
— Profanirali su sveto boravište na-ših pokojnika jašući preko njihovih grobova prigodom svojih noćnih, razbludnih orgija u društvu svojih bludnica.
— Oskvrnuli su našu crkvu prire-djujući u njoj blagoslove razbojničkih bodeža i druge varvarske ceremonije.
— Oskvrnuli su i naše škole pro-metnuvsi ih u ogavna djubrišta.
— Oskvrnuli su naše . bolnice i samostane.
— Prouzročili propast riječke trgovine i industrije.
— Ispraznili privatna i javna skladišta.
— Unijeli su u naš grad nezaposlenost, mizeriju i najniže i najsumnjivile »poslove«.	J
10.—
25.—
5.-
50.—
5,-
33.562.60
33.657.60
—
— Osiromašili su nase gradjanstvo i time, što su u društvu gavana krivotvorili novac.
— Upropastili su gradske financije, ispraznili gradske blagajne i prisvojili sebi životne namirnice, što su bile namijenjene gradu.
— Zaposjeli su sve urede i službe, tako da su domaći sinovi zapali u nezaposlenost pa su prinudjeni da se
1S01C.
— Uništili^ su trgove, šume, javne zgrade, opljačkali radione prouzročili nam time milijunske štete, koje ćemo morati mi da nadoknadjujemo.
— Stvorili su ratna sudišta, smiješna i zločinačka Ti su Tribunali bacali u tamnicu poštene ljude a riješavali svake krivnje njihove lupeže, varalice i ubojice.	•
— Uveli su nekakvu vojnu policiju-okrutniju i podliju nego što bijaše ona austrijska. Ta policija ima da progoni poštene i mirne gradjane, a da štiti lopove.
— Uveli su premetačine u svrhu otimanja i silovanja riječkih žena.
— Pogazili su sva gradska prava, pripremili 1 organizirali i provocirali bratoubojnički rat i djelomično razore-nje grada.
~ Napunili su Rijeku strancima, mO' dju kojima ima malo poštenih, a vrlo mnogo nepoštenih, koji iskorišćuju 1 muzu naš grad, terorizuju gradjane n® bi H održali na vlasti najveće kradljive®, i to sve zbog medjusobnog pomaganja-
— Došli su gradeći se braćom. Otići ce kao najomraženiji dušmani«.
Tako onaj letak, koji je štampaj negdje prije trinaest godina Prava a» i iskrena Jeremijada.
Pravi rodjeni Riječani ni danas n® govore drukčije. Danas govore ovako 1 oni, koji su još 1921 godine u aprilu glasovali za fašistički »blok«.
Roka®.
odgovara RudolI Polanović. Zagreb, Ilica broj 131.
«a» po d. d., Zagreb. Maiarykova 28a, " —. i. ulkiS