Pred izbore
• Prvo je posmatranje ovo: za kratko vreme dolaze izbori za našu konstituantu.
O	njoj moramo da pretpostavimo, da će biti prestavnik svega snažnoga i dobroga u našem jugoslavenskom narodu. Ako to ne bude, — nije ono što treba da bude.
Jugeslavensko Sokolstvo računamo u je.dnu ekskvisitnu kul-turnu struju u jugoslavenskom narodu, i sudeći po manifestacijama dosadašnje sokolske sile, i uvidjajući još više idejnu moć Sokojstva u budućnosti, uzimamo kao nešto izvan svake sumnje, da če .lugo-slavensko Sokolstvo morati biti zastupano u konstituanti.
Ovo zastupanje može da se razmatra sa gledišta, da su svi narodni ljudi i ujedno sokoli, da su i do sada sve narodne stranke pomagale Sokolstvo, da nema razloga pretpostavki da se to u bu-dučnosti može da promene, — pa da je Jugoslavensko Sokolstvo več time dostojno reprezentovano u konstituanti.
A može da se upotrebi i drugo gledište, i ono bi bilo, da Jugoslovensko Sokolstvo, kraj drugorednih protagonista, traži u konstituanti čisto svoje prestavnike, ljude, koji su samo zato u konstituanti, da govore i rade u prvom redu u ime Jugoslavenskog Sokolstva, bez ikakva obzira na do sada postojeće ili na nove ka-kove političke podele.
Stvar nije samo zanimljiva radi Jugoslavenskog Sokolstva, nego ima odsudno značenje za osnovne poglede na sastavljanje konstituante.
Da li da u konstituantu ulaze samo članovi postojećih poii-tičkih stranaka, birani kao resultat jednog kompleksa od uzroka, ili da se izvestan broj mesta u konstituanti odvoji i sporazumno dade na upotrebu svima onim kulturno-općim grupama, o kojima je nesumnjivo da su opče-narodne ?!
Veliko načelo: da borba odabira, mora kod izbora za konstituantu da apsolutno vredi, i broj mesta za zastupnike čisto kulturnih pokreta mora biti toliko mali, da se ne ogreši o veliko načelo borbe. Sem toga prirodno je, da će se borba o zastupstvo i za taj mali, odredjeni broj, razviti i svršiti u okviru kulturnih organizacija, o kojima se radi.
Соколсјш Гласник '	27
Nas se u prvom redu ne tiče, ko bi još ovde osim Jugosla-venskog Sokolstva došao u obzir, ali nema sumnje da takove orga-zaeije postoje.
Nešto je sasvim drugo što nas nagoni na objavu ovih pogleda. A to je: da smo se mi Sokoli putem dvogodišnje slobode uverili o tome, da „narodni ljudi" nisu ujedno i Sokoli, da narodne stranke nisu pomagale Sokolstvo, kako je to zdrav razum več zahtevao, i najposle, da su sve naše vlade do sada, bez izu-zetka, zauzimale jedno stanovište prema Sokolstvu, koje je nas Sokole moralo samo da vredja i da nas zastidjuje, a to je stanovište bilo ovo: da, to je lepo, dobro vi radite, ali zasada se strpite, sve če to biti, samo vi radite! . . .
Vrhunac jednog bezazlenog pogleda naše vlade prema Sokolstvu zbio se sada pre nekoliko nedelja, kada smo mi Sokoli izjed-načeni sa internacionalnim, črnim, katoličkim orlovima. I ova škandalozna bezazlenost nam je jedanput za svagda otvorila oči. Pa se mi današnji Sokoli delimo na dve velike grupe. Od njih jedna hoče dilctantizam i akomodaciju u beskrajnost, i životarenje, pe-glano odelo i strahovite peruške! A druga grupa se zvrca po glavi i pita: pa dokle čemo mi Sokoli u našoj državi, u našoj slobodnoj državi, u državi za koju smo jedino do sada i sokolovali i radili i podnosili sve, dokle čemo biti predmet neke milostive pažnje od strane javnih faktora, dokle čemo da kupimo mrvice ispod gospod-skog stola kao prosjači, dokle čemo trpeti to bezazleno ponašanje prema Sokolstvu, dokle i zašto ?!
Ali ovo pitanje nije samo interesantan prilog psihologije sokolske, nego je ono dovelo pred rešenje drugo jedno, opasnije pitanje, a to je: kako da se mi Sokoli ponašamo sada na izborima za konstituantu, da li da kao telici glasamo za naše političke stranke, koje, dok im naši glasovi trebaju, imaju torbu obećanja i za Sokolstvo, ili da stanemo na stanovište svoje i orijentišemo se onako, kako mi sami mislimo da je za nas Sokole najbezbednije, najsigurnije i najbolje!
Drugim rečima: da li da mi Sokoli kao Sokoli dozvolimo i pristanemo na to, da eventualne izvansokolske podele naše po dosadašnjim, starodrevnim, političkim, nasledjenim strankama budu za nas jače, odlučnije i važnije, od onoga zajedničkoga, velikoga i spojnoga, Što nas čini upravo Sokoiima?!
Jasno je, i izvan svake sumnje, da se radi o torne, koliko smo kao Sokoli jaki i brojni! Jedino to može da odlučuje, i kakvo da
buđe novo ponašanje političkih faktora prema Sokolstvu, isto kao i o tome, kako da Sokolstvo bez obzira na druge sile bude u kon-stituanti zastupano!
Kvalifikacija izborne (brojne) snage sokolske nije punona-deždna! Jugoslavensko Sokolstvo broji danas istina oko 50.000 članova, ali rastrkanih kako se lepo veli „od sedog Triglava do sinjeg Egejskog morja". Jedna „sokolska stranka* je absurd!
Ali mi Sokoli imamo oko 500 društava naših, gnjezda naših, središta naših, i u njima treba da vlada sokolska svest, volja, lju-bav, i u svakom od tih malih ali jednorodnih grupa mora da se sada, pred izbore za konstituantu, zbude jedno objašnjenje, jedno razbistravanje pojmova, da se učini jedan jaki pokušaj odlučivanja na koju stranu da se stane, da li na stranu dnevne i efemerne politike u uskom smislu reči, da li na stranu jedne velike opče-narodne, kulturne politike, sokolske politike!
Tvrdnja da jedan Soko može biti političkog uverenja kakvog hoče, ne stoji! lmade nekih fundamentalnih pogleda političkih bez kojih Soko ne može da bude Soko! Jedan od tih pogleda je je-dinstvo jugoslavenskog naroda i jedinstvo jugoslavenske države. Sve što je bilo iz bliža, bilo iz dalje protiv jedinstva naroda i države, to je apsolutno nesokolsko i antisokolsko! I tek ako su potpuno ispunjeni uslovi toga osnovnoga pogleda, može jedan Soko da se dalje diferencira politički, i da „bira sebi jednu stranku".
Ali ima još nešto bitno za Sokole ako ulaze u stranke, i to je da svom snagom nastoje na tome, da se ispune sokolski zahtevi. Problem je dakle u tome, kako da Sokoli sprovedu ovaj potrebni kompromis, kako i sa kime!
Treba dakle biti na čisto sa sokolskim zahtevima! I o njima je več tako mnogo i opširno govoreno. Oni glase u kratko: naša jugoslavenska država mora da primi jedan deo sokolskog rada na sebe, i da apsolutno sa Jugoslavenskim Sokolstvom bude u odno-žaju najozbiljnijeg i najintimnijeg sporazuma!
Kraj svih dosadašnjih obečanja to do danas nije bilo, ma da se molbama obijalo pragove, ma da se prestavkama dodijavalo, ma da su članovi sokolskih društava sedeli direktno u raznim vladama i ma da su postojala tri ministarstva, kojima je preka dužnost bila da sa Sokolstvom sama po sebi budu u vezi i da se za Sokolstvo interesuju, — a to su ministarstva zdravlja, prosvjete i vojno!
„Lov na glasove" i izborna borba, tek što nije svom žestinom otpočela! Treba borbe, ona jedina čisti i odabira! U tu borbu treba da stupe i Sokoli! Da zastupaju i brane svoju čistu ideju! Osnova ideje je jedinstvo jugoslavenskog naroda i jugoslavenske države! A u toj i takovoj državi treba Sokoli da stvore sigurne garancije za za ispunjenje svojih sokolskih zahteva! Ti zahtevi su bezuslovno zajednički rad države i Sokolstva!
Akademska omladina i Sokolstvo
Zbor Jugoslavenske napredne omladine u Mariboru 30. avgusta 1920.
Organizovanom omladinskom klerikalnom pokretu valjalo je staviti nasuprot organizovani pokret jugoslavenske narodne omladine, koja sačinjava 99% omladine uopće. Kako akademska omladina klerikalni pokret medu daštvom nije smatrala opasnim, jer međ omladinom punom želje za znanjem, naukom i slobodom sa-vesti, a ne možda praznovere i neznanja, taj pokret nije apsolutno uspevao, — nije akademska omladina ništa naročito poduzimala protiv njega. Medutim intenzivno delovanje klerikalaca koje je in ultima linea kadro da ozbiljno ugrozi i samo narodno jedinstvo potaklo je akademsku omladinu da se tim pitanjem ozbiljnije po-zabavi. U isto vreme kada se držala veličanstvena smotra jugoslavenske, napredne, narodne sokolske misli bio je zbor jugoslavenske napredne omladine. Premda u zadnji čas sazvan, prisustvovalo mu je toliko omladine, da je bilo zastupano 9 naprednih organizacija.
Zaključeno je posle referata akademičara R a p p e-a da napredna omladina mora u svrhu sistematskog rada da provede for-malnu organizaciju, koja treba da izdaje list, što će se sve stvoriti na kongresu celokupne jugoslavenske napredne omladine, a koji će detaljnije utvrditi program rada napredne omladine. Akademičar Lovšin (Ljubljana) govorio je o inteligenciji prema Sokolstvu, naročito naglasivši kako ne valja i nije sokolski ni demokratski kad akademičari i ostala inteligencija traže neke posebne odele u sokolu. U tome se baš i sastoji temeljna misao sokolskog demokratizma što ono izjednačuje sve staleže. Zatim je naveo misli, odličnih čeških sokolova o tom pitanju. Zbor je zaključio da se naj-veći deo delatnosti napredne omladine ima razviti?
n pravcu sokolskoga rada. Član napredne akademske omladine može biti samo Sok o. Iza toga je akademičar Gjermanović (Zagreb) držao svoj oveči referat u kome je iz-ložio program i misli vodilje jugoslavenske napredne omladine uopće, a napose prema aktuelnim problemima (referat će izaći kao brošira). — Zbor su posetili i pozdravili ministar Dr. Kukovec i po-verenik za pravosuđe Dr. Žerjav.
Da se vidi kakvo mišljenje o Sokolstvu ima naša današnja omladina donašamo konac referata študenta Gjermanoviča u kome se govori o Sokolstvu, koji glasi:
„A sada ću pokušati da u ovim velikim danima sokolskoga slavlja budem tumač misli jugoslavenske napredne omladine o Sokolstvu, i kako ona shvaća današnje Novo Sokolstvo.
Sokolstvo nastalo u doba ugnjetavanja Slavena po tuđim državama imalo je u početku jedinu i glavnu zadaću probudenje narodne svesti i fizičku regeneraciju da pripravi narod na ko-načno oslobodenje, i bilo je središte svih pokreta koji su neposredno ili posredno išli za narodnim oslobođenjem i ujedinjenjem. Neprestano gonjeno krijući se pod tobožjom maskom telesnog uz-goja nije moglo da razvije sve svoje pozitivne osobine koje je več onda imalo. Izvršivši svoj prvi zadatak, ta tko da se ne seti sokola-heroja palih u borbi za oslobodenjem, danas se ono nalazi u pri-lici da sasvim razvije svoja krila i da poleti suncu nad oblake. Danas ono ima mnogo težu zadaču. Kao svenarodna ustanova koja je tivek na strani slobode savesti, bratstva, jednakosti i progresa proteže se ono danas na celokupen naš narod i udružuje u svoja društva sve delove jugoslavenskoga naroda bez obzira na veni, spol, doba i stalež, bolje rečeno zanimanje, jer Sokolstvo ide baš za tim da ukloni staleže; tek jedan je uvet za primanje svakog člana — nacionalna i moralna ispravnost. Takva organizacija svesna da bez jake duše i jakog tela nema potpunog pojedinca, porodice, društva naroda, slavenstva i čovečanstva, postavila je sebi zadaču: harmonično obrazovanje čoveka u smeru moralnom, telesnom i umnom. Jasna je stvar da takva svenarodna ustanova nije i ne može biti politička ustanova, da ona ostaje nad strankama. Narodna politika, politika je sokolstva, narodna misao je sokolska misao. Može li biti uzvišenije zadače i divnije organizacije! Samo takva jedna močna organizacija koja se proteže na ceo narod i obuhvata sve slojeve naroda, može da se primi da-
nas dviju najvećih ali zato najlepših zadaća što Sokolstvo u novoj državi čekaju, a to je: formiranje jedinstvene jugoslavenske narodne svesti i duše, i afirmacija snage narodnog morala i etike.
Kazali smo pre, da nije dosta narodno jedinstvo samo proglasiti da ostane svojina nekolicine inteligenata i mlade generacije. S time delo narodnog jedinstva nije završeno. Ono treba da postane svojinom čitavoga naroda, da naša narodna duša jedno oseča. Treba ukratko razviti svest narodne uzajamnosti. I rekli smo da se odsada toj ideji mora sve na raspolaganje staviti. A sada čemo kazati da je baš Sokolstvo zvano u prvome redu kao svenarodna institucija, koja prodire od gradova do najzabitijih sela, od palate do kolibe, koje raspolaže sa silnem vojskom svojih članova, da je ono u prvom redu sposobno i zvano da tom visokom zadatku po-služi, jer ima sva potrebna sredstva i preduvete za to.
Drugi prevažni zadatak jeste podizanje i afirmiranje našeg narodnog morala i etike, taj naš neiserpivi narodni kapital, baza naše narodne filozofije, sačuvan u narodnim pesmama i običajima, koji nas čini tako specifičnim u čovečanstvu, kojim treba da pre-lijepo regeneriramo današnje naše palo i pokvareno društvo. Da se to postigne treba Sokolstvo u prvom redu da sebe samo moralno preobrazi, te da postavi geslo: tko nije moralan i nema etike, taj nije i ne može biti Soko. Da se obistini ona Masarykova malo preokrenuta reč: „Zovneš li Sokola, neka se odazove čovek-. Jest, čovek u potpunom smislu, da reči Sokolstvo i etika postanu sinonimi. I po našem najdubljem uverenju etika je baš ono, što Sokolstvo treba da odlikuje i deli od ostalih organizacija. Pa, ako stoji več da bi u pravednom i razumnom društvu mogle biti samo 3 klase ljudi: oni koji su ispod zakona, oni koji su vezani zakonima i oni koji zakone drugima daju, a da-vati zakone drugima mogli bi samo oni kojima ne treba spoljnih zakona koji zakone nose u sebi samima, onda Sokolstvo mora biti ova zadnja klasa t. j. koja zakon drugima daje jer ga nosi u sebi samima.
Od svih privatnih inicijativa Sokolstvo jc za državu najkoris-nije i najpotrebnije. Ako Sokolstvo valja ono je ukratko rečeno glavni oslon države, od koga ona dobiva svu svojujačinu i lepot u. Ono je u stanju da zameni i državu i religij u. Zato nije ništa prirodnije nego,
ako se te<dve organizacije, jedna privatna, druga javna, uzajamno najtjesnije potpomažu. Jer država sama treba, kako lepo reče jedan Soko, da ostvari i prouči minimum, iz koga Sokolstvo treba da ostvari maksimum.
Da svemu tome odgovara Sokolstvo mora da obuhvati u prvom redu našu najbrojniju klasu, naše seljaštvo, jer ako se ograniči na varoš ono ne može ni jedan od svojih zadataka da izvrši, ono onda postaje društvo bez cilja. Kazali smo da pro-svetom smo došli fizičkoj slobodi, a ta sloboda omogućuje sada duševnu prosvetu kojom dolazimo opet duševnoj slobodi. I opet ovome zadatku doraslo je jedino Sokolstvo iz istih razloga što smo ih pre naveli. Sokolstvo ima da našem seljaku otvori oči, da ga izvede iz tame u svetlost, da ga nauči Citati i pisati, da ga oduči prekomerno piti, da mu da — bolje povrati — njegov ro-deni moral.
Ali danas ima Sokolstvo jednu osobito aktuelnu zadaću. Go-. voreći o socijalizmu i komunizmu mi smo kazali nagli porast i afirmacija njegova u zadnje doba ima se zahvaliti naročito tome što je građanska neupotrebiva i malobrojna kao masa, a seljačka remobilna i neprosvećena. Ostala je jedino proleterska klasa kao najzgodnije sredstvo za ostvarenje i afirmaciju političke vlasti. Ako ovo sebi jasno predočimo onda nema naravnijeg sredstva za pobijanje destruktivnih elemenata, a danas — moramo priznati — ko-njuktura i teren usled ratova i kriza nastalih posle njih je osobito povoljan za razne prevrate, pučeve i revolucije, nema zato naravnijeg i uspešnijeg sredstva nego učiniti od seljaštva jedan prosveten, svestan, mobilan i discipliniran elemenat, nepristupačan raznim demagoškim pokušajima, koji će biti najbolja garancija za zdravi progresivni put ekonomskoj demokratiji t. j. materijalnom obezbe-denju sviju. Sokolstvo kao demokratska ustanova (u njem nema razlike izmedu staleža) po prirodi i po svrsi svojoj najpozvanije je da to učini. Da zađe u зе1а i podigne te izobrazi seljake za zaista jedan svesni državotvorni elemenat. Jer naša najveća garancija za duševno rešen j e socijalne današnje krize je organizovano svesno seljaštvo u sokolskim redovima. Mi smo potpuno svesni svojih reči, povukavši iz svega ovoga zaključak kad tvrdimo da je daljnji razlog opstanku Sokolstva oprav-dan i ovisan jedino o tome koliko če Sokolstvo
zaći na sela. Ne uradi lito, ono nema više prava na o p stana k. Jer jedna je istina prava: „Socijalna je ideja to veća, što većeg broja ljudi interes rešava“.
Ima još jedna stvar da se spomene. Soko je slavenska institucija. Slavenska je u njemu etika, slavenska je čitava zamisao, — članovi su samo Slaveni. Što smo kazali za važnost Sokolstva za državu, isto vredi i za Slavenstvo. Ono je ona živa veza između svih Slavena koja nas seča na prošlost i upire prstom u buduč-nost, jer če — kako je proročki rečeno u prvoj svečanoj deklaraciji ujedinjenog Sokolstva — Slavenstvo biti ona kulturna i etična sila, što če u času smrti starih bogova na svojim plečima preneti i spasiti čovečju dušu.
Kada je tome tako, kada znamo da je Soko jedina sve-narodna i sveslavenska institucija moramo najoštrije osuditi i oboriti se na stvaranje kojekakovih sokolskih fabrikata koji cepaju tako jedinstvene narodne i slavenske redove tim više, kad znamo da ti Sokolski fabrikati, bolje rečeno, sokolski neprijatelji radije stvaraju zavere, sa našim nar. neprijateljima samo ako su iste vere ostavljajuči tako ogroman deo vlastitoga naroda i sve ostale Sla-vene i podržavajuči uvek dosada režim naših narodnih neprijatelja na našu štetu i žalost.
Kada jugoslavenska napredna omladina, ovako shvača Sokolstvo i njegov »adatak u današnjem društvu, ima onda samo jedno da čini, atojedastupi listom u sokolske redove. S druge strane Sokolstvo treba omladini da obrati največu pažnju, jer put do inteligencije vodi preko omladine. Da je ovo omladina več ispravro shvatila svedoči velik broj heroja — Sokola — omladi-naca, koji dadoše svoje živote u borbi za oslobodenje i ujedinjenje.
Dosada se verovalo i nadalo, naš san je sada oživotvoren i dolazi rad na svim stranama. Jer dobra je reč Havličekova da „ni-jedna revolucija u historiji čovečanstva nije uspela, ako nije revolu-ciju oružja pratila i revolucija srca i uma”. Jugoslavenska napredna omladina ima samo jedan program, a taj je, rad i opet samo rad. Mi imamo vrlo malo valjanih inteligenata, a našoj prostranoj domovini treba mnogo valjanih ljudi i stručnjaka. Od največe je važnosti za našu budučnost tko če voditi narod, tko če biti na naj-težim i najvažnijim mestima. Naš nroblem, to je problem svih manjih naroda — da postanemo veliki. Iz male Srbije od 2—3
okruga postala je današnja Jugoslavija. Iz Jugoslavije postače nešto veliko i silno. Naš cilj to je potpuna demokratija, ne samo politička, nego i prosvetna, ekonomska i socijalna.
Jugoslavija ima odsada sve poli tičke i ekonomske predmete da bude bogata i močna država. A jugoslavenski narod dolazi istom sada u priliku da razvije sve svoje dosada latentne energije i da pokaže da li je vredaa deo čovečanstva ili ne. Danas se mi više ne smatramo malim narodom. Narod s kojim su dosada veliki narodi nepravedno postupali uspeo je do sada več, ma da i nije imao nužne preduvete, da dade čovečanstvu nekoliko ljudi.
Ako budemo i mi znali tako živiti za naše ideje kao što su za njih naši mučenici umirali, i mi smo onda izvršili svoju dužnost
Dr Franc Derganc:
Evgenika
(Poglavje o telovadcih fn duhovadcih)
III.
Znanstvena evgenika se opira na objektivna dejstva modernega prirodoslovja, na nastojno (descendenčno) teorijo in dedo-slovje.
Opazujmo in zasledujmo nastoj rastline, živali in človeka od spočetja v razplodni celici do razpada po smrti, še bolje, ponazorimo si živo ta nastoj s kinematografskim filmom, ki spremlja celo življenje rastline, živali ali človeka s tem, da napravi vsako sekundo po 10 slik; še dalje, mislimo si neki kozmičen kinematograf, ki slika skozi tisočletja vse rodove in plemena (species) rastlin in živali od prvega pojava na našem planetu do danes. Ako nam potem oba filma s primerno brzino obnovita ves individualni in plemenski nastoj, kaj zapazi sedaj naša pozornost, ki ni mogla doslej pregledati vse verige radi raztresenosti členov?
Naša pozornost opazi dve eksaktni prirodoslovni resnici, ki ju ne more utajiti nobena dialektika:
1.	odrasla, gotova rastlina ali žival ni bila ustvarjena v odrasli, gotovi obliki, kakor jo vidimo sedaj v prisotnem trenutku, ampak je polagoma nastajala iz drugih oblik, je neprestano iz-preminjala svojo obliko v nastoju od razplodne celice do odrasle, gotove oblike;
2. tudi posamezna plemena rastlin in živali niso bila ustvarjena v gotovi obliki, kakor jih vidimo sedaj ali kakor jih opisujejo najstarejša pismena poročila in slike, ampak so polagoma nastala iz drugih, deloma že izumrlih plemen.
To dvojno prirodoslovno resnico, ki jo vidi in zasleduje misleči človek slednji dan, izraža v znanstveni obliki decendenčna (nastojna) teorija. Nalašč se ogibljemo besede „razvoj", ki že vsebuje posebno razlago tega nastoja (Weraen). Dejstvo je samo to, da sedanje oblike rastlin in živali niso bile ifstvarjene, ampak da so nastale iz prejšnjih, deloma izumrlih oblik. Kako pa so se po javile prve takozvane praoblike, ali so bile ustvarjene ali pa so nastale same od sebe (generatio aequivoca, panspermia), o tem se znanstveno prirodoslovje še ne more izjaviti. Decendenčna teorija se zavedno onienjuje le na sedanje oblike, razlago praoblik prepušča metafiziki. *
Dejstva descendence (nastoja) torej ne smemo zamenjati z razlago dejstva samega, dejstvo in njega razlaga sta dva različna predmeta, sta dve različni znanstveni nalogi. Opazujemo sicer dejstvo, da nastaja oblika iz oblike, ali zakaj in kako, pod vplivom katerih pogojev se vrši ta neprestani naštoj, zakaj nastane iz prejšnje oblike od nje različna oblika, zakaj baš ta in ne druga, ali je v tem nastoju sledeča oblika vedno popolnejša od predhodne, ali se nastoj udejstvuje po gotovem načrtu in z gotovim smotrom, kakor uči teorija razvoja, vsega tega nam ne pove ugotovitev dejstva samega. O vzrokih in pogojih nepretrganega nastoja nam govore različne razlage, kakor so jih zamislili pojedini prirodo-slovci (Lamarck, Darvvin, Weismann, de Vries i t. d.i. Tukaj ni prostora za podrobno in izčrpno navedbo vseh razlag, o kojih se prouči cenjeno čitateljstvo lahko iz vsake knjige o moderni biologiji.
Posebno stran plemenskega nastoja obravnava dedoslovje. raziskujoče način in vzroke, kako in zakaj se dedujejo svojstva od oblike do oblike? Najplodovitejšo razlago dednosti je podal doslej Gregor Mendel (1822—1884), katoliški opat v Brnu Njegova pravila (mendelizem) tolmačijo dednost tako eksaktno, da stavijo prirodoslovci Mendelovo ime v isto vrsto kakor Darwi-novo. Dr. Sonnenberger pravi o njem: koristna vporaba Mende-lovih teorij preseže najbrže vse dogledne meje, zakaj v njih nimamo samo napredka v umetnosti rastlino- in živalogojca, ampak sredstvo, ki nas usposobi, vplivati na usodo lastnega plemena.
Dejstvo nastoja in dednosti je obujalo pozornost mislecev izza sive davnine, ž njim se je bavila že babilonska, indijska in grška filozofija. Znanstveniki so nam nanizali doslej celo vrsto različnih razlag, a nobena si ni mogla priboriti trajne in splošne veljave. S posebnim uspehom je nastopil darwinizem (prirodni izbor, boj za obstoj) in nekaj časa se je zdelo, da izpodrine Dar-winova teorija vse druge descendenčne teorije. Zgodovina brezuspešnih razlag in počasno v sotrudnem delu napredujoče prodiranje v skrivnosti nastoja in dednosti je opozorilo mislitelje na objektivno metodo spoznavanja: kakor namreč nastajajo rastline in živali iz prejšnjih oblik, tako nastaja tudi človeško spoznavanje, tako se razvija polagoma tudi človeška resnica na podlagi starih resnic. In nikakor ni res, kakor sta učila doslej filozofski racionalizem in dogmatizem, da prinaša človeški razum že s seboj na svet prirojeno in gotovo spoznanje resnice. Ta filozofska zmota odgovarja prirodoslovni zmoti o konstanci in ustvarjenosti sedanjih rastlinskih in živalskih plemen. Descendenčna (nastojna) teorija ne velja samo o plemenih, ampak tudi o nastoju človeškega razuma in človeških idej (pojmov), V filozofijo prenešeno descendenčno teorijo označujemo s posebnim imenom „noturi-zenr, ki uči: 1. da nastaja in se razvija tudi človeški razum (lo-gogenetična teza); 2. da nastajajo in se razvijajo tudi pojmi (ideo-genetična teza); 3. da nastaja in se razvija tudi resnica v sotrudnem spoznavanju vseh mislecev in časov (sinergetična teza). Še tako ženialen pojedinec (filozof) ni vir resnice, ampak le sotruden kamenček v mozaiku resnice ali kakor sem dejal na drugem mestu (Henri Bergson, Ljubljanski Zvon, 1917): resnica je melodija vseh zvonov.
Fundamentalna resnica noturizma postane smerodajna tudi za naše telovadne organizacije, v kojih smo spoznali praktično organizacijo etične kulture. Po sili spoznanja sotrudnega noturizma se združijo v doglednem času vse naše telovadne organizacije v edinstveno in nedeljivo ljudsko vojsko. Resnica sotrudnega noturizma nam je posebno potrebna v dobi prehoda in ob polaganju temeljev naše mlade države. Kakor nam izpričuje zgodovina vsake revolucije, uveljavjajo se v fazi prehoda in prevrata vse drugi zakoni in osebnosti nego v časih mirnega razvoja. Patološki in asocialni elementi planejo brutalno na površje kakor gošča iz dna in potisnejo v ozadje vse dobre in socialno misleče
duhove, ki se pa v spoznanju noturizma ne dajo zbegati in samo mirno čakajo, da se razburkana površina pomiri in da pade gošča zopet na dno, da zopet zavlada mir filozofske skromnosti in so-trudnosti, da prevzame duše zopet čustvo medsebojne potrebnosti in odvisnosti.
Isto potrjuje nastojna teorija v biologiji in geologiji: v ritmu nastoja se ponavljajo faze mirnega razvoja (sinteze, evolucije) in faze katastrof (analize, revolucije), času miru sledi razdobje prevratne vojne. In vsaka praktična organizacija se ima prilagoditi temu spoznanemu ritmu z dvojno fazo miru in vojne, vsaka praktična oranizacija se ima zasnovati z obojnega vidika, bifunkcio-nalno, da je vstanu enakomerno služiti potrebam miru in vojne.
Enako se prisposobi tudi naša bodoča evgenična organizacija (J. E. D.) a priori bifunkcionalno zahtevam miru in vojne. Načrt novega društva je mogoče podati samo v skromnem in ne-merodajnem obrisu, konkretna organizacija se prepušča sposobnejšim močem.
„Zopet novo društvo, nova organizacija?" vzklikne marsikdo ves prestrašen, „kakor gliste po dežju lezejo na svetlo nove banke in nova društva, da smo izgubili vso orijentacijo. Izravnovešenih rodoljubov se je polastila prava ustanovniška psihoza. Ekonomično in organizatorično je 1 azbohotela lahkomislena potrata moči, ki nima več nobenega posla z organizacijo, koncentracijo sil, ampak meri že naravnost na desorganizacijo. Odpravljajte ne-potreba stara društva, a ne ustanovljajte novih, še nepotreb-nejših".
Ugovor ni neumesten, ker prevelika razcepljenost le slabi stare, vdomačene in preizkušene organizacije, a nove z brezobzirnim konkurenčnim bojem samo ubijajo zmisel ljudstva za organizacijo sploh, tako trpe stara in nova društva, ž njimi trpi razdrobljena in oslabljena celota.
Kako inače naj spravimo v življenje jugoslovensko evge-nično organizacijo, koje prvomestnost smo spoznali iz nemških in amerikanskih citatov, če ne potom društva ? Nova in lastna funkcija zahteva vendar nov in lasten organ!
Učimo se od prirode, opazujmo prirodni nastoj novih oblik, zasledujmo metodo prirode, kadar ustvarja nove rastline in živali. Tu vidimo, da so nastale vse nove oblike iz starih potom pretvorbe, transformacije, metamorfoze. Če nastopi potreba nove funkcije, ne
nastane nov ogran, ampak stari, plastični organ se pretvori, pri-sposobi novi funkciji: isti organ je dobil pri človeku (gornja končina) in ptici (perut) radi drugačne funkcije drugo obliko.
Po prirodni metodi metamorfoze se naj razvije tudi J. E. D. A takoj nastane nova težava: obliko različnih društev že imamo, da je težko izbrati, katero bi bilo najprimernejše za metamorfozo s smotrom evgenične ideje, za bifunkcionalno metamorfozo miru in vojne.
Najgloblje se nam je vtisnil v dušo doživljaj svetovne vojne radi strašnih človeških izgub, radi nasilne smrti toliko najboljših mož. Če smrtne slučaje porazdelimo v skupine, nas preseneti ne-verojetno dejstvo, da je manjšina teh mož padla na bojišču neposredno po poškodbi z orožjem , orožne izgube), da je velika večina umrla za nalezljivimi boleznimi, radi slabe bolniške postrežbe in nedostatnosti prehrane (higienične izgube). Nastale so nepred-vidne potrebe, a nedostajalo je potrebnega personala in materiala, bilo ni dovolj pridelka. Vojni organizatorji so prepozno uvideli pogreške kratkovidne organizacije, prepozno so zaznali, da je potrebna poleg vojne, industrialne, agrarne in propagandne mobilizacije tudi — higienična mobilizacija, do zadnje podrobnosti premišljena in določena za vse slučaje v mirnem času, do zadnje postelje in žlice, do zadnje kuharice in perice. Doslej je sodelovalo pri higienični mobilizaciji društvo Rdečega Križa.
Istotako prevzame jugoslavenski Rdeči Križ doberšen del higienične mobilizacije in ustanovi podružnico v zadnji gorski vasi, pod državnim, centralnim vodstvom se preosnuje meščanski Rdeči Križ v demokratični, vsenarodni Rdeči Križ, ki bo z mirovno organizacijo deloval v zmislu evgenike in ljudske, socialne higiene (samaritanska šola za prvo pomoč in bolniško postrežbo, tečaji za prvo pomoč, za bolniško postrežbo in kuhinjo, higienična in evgenična predavanja, evgenično-higienične razstave in muzeji, skrb za bolnice in hiralnice po deželi, organizacija invalidov in veterinarov i. t. d.), a z istočasno vojno pripravo bo sposoben, nastopiti vsak trenutek kot integralen del splošne vojne mobilizacije. Naše evgenično društvo se oživotvori v obliki ljudskega Rdečega Križa, jugoslovensko evgenično društvo otvori svoj delokrog pod imenom jugoslovenskega Rdečega Križa.
Enkrat sprožena sinteza zasnuje še dalje, poseže v rastočem krogu okoli sebe, v dušnem sorodstvu se približa še drugi naši
bifunkcionalni organizaciji: našim telovadnim društvom. Tudi naši telovadci delujejo z dvojnim smotrom miru in vojne. V miru nam vzgajajo našo ljudsko vojsko, dušno jo vežbajo v idealih državne, socialne etike, telesno jo vežbajo v točnih, krepkih in neutrudljivih kretnjah obrambe.
Sotrudno delujeta v enotnem okviru evgenično-higienična in telovadna Organizacija, sorodnost je tem večja, ker se delokroga deloma krijeta in se pokrijeta v še širšem obsegu, če se telovadna organizacija ne izneveri svojim doslejšnjim vodilnim principom:
1. da ostane demokratična, vsenarodna, izključujoča vsako razredno skomino in enakopravno obsegajoča vse narodne sloje;
2. da se strogo državno-qolitična odreče zavedno in premišljeno vsaki strankarski politiki; 3. da napove radikalen boj sebičnemu materializmu in prekvasi ves narod z duhom požrvovalnega idealizma.
Princip vsenarodnosti zahteva, da se razširi telovadna organizacija pred vsem tudi na delavski sloj. Kdo potrebuje nujneje dušnega in telesnega čiščenja in izravnavanja v higienični telovadnici nego delavec? Ves dan opravlja težko delo v nehigieničnem prostoru in prebiva trudne noči istotako iz večine v nezdravem stanovanju. Iz zavisti in mržnje proti telovadnim orga nizacijam izvira neznanstveni ugovor, da delavec itak dovolj izte-lovadi mišice pri napornem delu. Kar slabi in utruja v delu, je baš enostranska uporaba mišic, ker vsako delo vpreza le gotovo, manjšo skupino mišic in zanemarja druge. Le poglejte težkega delavca, kako skrivljeno in pokvečeno se nosi, ker se mu je oko stje razvijalo pod enostranskim naporom mišic. Samo vprašanje drugotnega pomena je oblika, v koji se naj delavstvo pridruži te lovadnim organizacijam ali v samostojni skupini (Lev, Junak) ali samo v odseku, ali na vsaka krajevna skupina nosi posebno ime kakor vojaški polki in brodi?
Enako je dolžan vsak odkritosrčen telovadec, ohraniti si nadstrankarsko stališče z močno in dosledno voljo, ki ve, kaj hoče in kaj mora hoteti. Vsaka stranka je sebična in vidi le sebe, slepa, brezsrčna je napram celoti in celo utrjuje, tolaži, opravičuje svojo brezobzirnost s sofizmom: naša ekskluzivnost je le taktična, kadar zmagamo in dobimo vso moč v roke, popravimo nastalo škodo. Tudi korupcijo in demoralizacijo? Gotovo ne, kakor na vsaki strani dokazuje politična zgodovina! Izvrstno slu-
žijo telovadne organizacije za reprezentacijo in propagando strank, zato ni čudno, da vedno iznova prihajajo strankarske iskušnjave. Težko se vzdrži nad vrvenjem strank že posamezni, kulturni delavec, šiloma ga trgajo in vlečejo zavidni strankarji z vzvišenega stališča, podtikajoč mu najpodlejše motive. Fanatičen partizan noče videti, da si mora vzgojiti vsak zrel, na kulturni višini stoječ narod posebno železno rezervo kulturnih delavcev, kojim je država vse, a stranka — nič! Zagrizen strankar noče razumeti, kako vitalnega pomena je za državo nadstrankarska skupina kulturnih delavcev, ki čuvajo rdeal in čustvo državne socialne skupnosti kakor Vestalke sveti ogenj. Taka železna rezerva kulturnih nadstrankarjey uliva takorekoč pomirjevalno olje na razpenjeno valovje strankarskih bojev, možje železne rezerve, enakomerno uživajoči simpatijo in zaupanje vseh strank, so poklicani v kritičnih tienutkih države, prevzeti kako nalogo. Kakor smo spoznaii potrebo kulturnih nadstrankarjev, tako vidimo v brezprimerno večji meri naravnost kategorično nujnost nadstrankarskih kulturnih organizacij, ki naj združujejo v ne-porušno stavbo liki socialni cement vse sloje in stanove v državi.
O	pogubnosti materialističnega svetovnega nazora smo doživeli v svetovni vojni toliko dokazov, da bi bila vsaka nadaljna beseda le žalitev in sumnjičenje poštenjakov. Najdražja dobrina je svoboda, a kar je najdražje, to stane seveda tudi največ, pridobitev in obramba svobode zahteva najvišjo ceno, navadno se mora zanjo žrtvovati življenje in premoženje na bojišču, kakor so ponovno dokazali naši osvoboditelji, bratje Srbi. To banalno resnico je treba ob svaki priliki ljudstvu razlagati povdarjati. Duh materializma se upira najmanjši žrtvi, hoče svobodo zastonj in s tem dokazuje, da je sploh ni vreden, da se ž njim torej ne sme dostojno postopati, kakor zasluži svobodoljuben in za svobodo požrtvovalen človek; sebični osebni ali stanovski materialist se stavi sam izven okvira skupnosti, izven okvira državnih in etičnih zakonov; po materialističnem nazoru živeči egoist izziva sam državo, da nastopi proti njemu z materialno silo. Državni in etični zakoni veljajo samo v medsebojnosti, temelji države počivajo na strogem ravnotežju dolžnosti in pravice, a materialist si lasti samo pravice, o dolžnostih noče niti slišati. Z enako volilno pravico brani materialist samo pravico mrtve, brutalne, brezdušne materije ter odreka enakopravnost višjim, idealnim in kulturnim vrednotam, ki se izraža v pluralni volilni pravici.
Telovadna društva so organizacije etične kulture idealizma, z idealnimi telovadci nastopi enakopravno poleg komercialne, vsako mirovno in vojno konjunkturo izkoriščajoče Jugoslavije tudi intelektualna, idealna Jugoslavija.
Tako se v prvi vrsti poklicane baš telovadne organizacije, da uresničijo mej nami ideal dušne in telesne evgenike, zakaj telo vadeč je pred vsem tudi duhovadec.
Лре! Sokola iz Bos. Dubice
na
Jugostavensko Sokolstvo.
U doba, kada je Sokolska svjest došla do evog izražaja u kome je potpuno svjestna bila velikog zadatka minulih dana našeg preporoda, i kad je počela neumorno da radi, budeći narod, i spre-majući ga za nacionalno oslobodjenje i ujedinjenje, došla je 1914. god., da iskuša borce, i da stane na put i utrne luč prosvete.
Nosioei „Sokolske Ideje" bili su prvi, ko ji su na optužničkim klupama, tamnicama i vešalama osjetili svu težinu Štirk-ovog § 14. oličen u austrijskoj sili, pa razumije se da ni naše mesto nije bilo poštedjeno.
Politička vlast u našem malom mestu kao zasebna državica ispoljena u ličnosti i samovolji kotarskog predstojnika, da se što jače osvete Sokolstvu, i da time pokažu svu težinu mržnje prema svemu što je, a specijalno prema Sokolstvu, zaplijeniše naše sokolske sprave.
Sokolana našeg malog mesta bila je snabdjevena svima spravama koje je sokolski duh vremena iziskivao za tjelesni uzgoj omla-dine, kupljene u Pragu 1913., i to ovim redom: 1. visoki vazboj;
2.	visoki amer. vratilo; 3. konj (kožni); 4. odskočne daske; б. 50 pari kuglica; 6. 50 pari zretena; 7. 24 kom. visoka kopija sa bakrenim vrhom; 8. 50 kom. palica bojadisanih; 9. 2 velike strože; 10. kaciga, sablje, lampe, karike, razne slike i t. d. it d.
Da bi mržnja, i žedj za uništenjem izašla na vrhunac, odre-diše da se sprave imaju putem javne dražbe prodati, (i ako pro-tuzakonito i po austrijskom naredjenju) što i učiniše, i prodadoše za nečuveno nisku cenu od K 232. za koje je društvo dalo K 3000, vjerujući tvrdo, da su lime počinili veliko delo koje je dostojno
svih pohvala bivših silnika, i da su time utmuli svjest velike Sokolske ideje. O. vi jadrn i mali stvorovi prirode kako ste maleni! kako ste verovati mogli da će potomci onih Heroja, koji su snažni bili i decu u oganj bacati, pokolebati i ustupiti svetu ideju za goli život kratke udobnosti?
Kupac sprava bilo je Gradsko poglavarstvo u osobi grado-načelnika: čoveka, od koga neće ni spomena ostati kao ni od vetra koji je prohujao nad pustinjom, te su ih kao patriote na račun tudjeg znoja darovali lMuslimanskom dečijem sirotištu u Sarajevo.
. Prvih dana našeg oslobodjenja zatražili smo putem sreskog načelstva, a ovo preko Vlade da nam se sprave povrate, jer smo u punom pravu svoje tražiti, ali do danas ostade svaka akcija bez-vredna, a glas pravednika ostade glas vapijućeg u pustinji, tražeći čoveka u ovoj državi, za čije oslobodjenje onoliko prepatismo, a koji bi hteo da učini samo ono, što bi i po prirodnom procesu bilo pravo. Prevarih se.
Kad Vlada nije htela valjda iz nekih obzira da čini ono što joj je dužnost, bilo je prisiljeno naše društvo da samo posreduje i da baca iz svoje male blagajne i poslednju paru, odašiljajuči me u Sarajevo da stvar uz pripomoć naših ljudi i mjerodavnih faktora privedem kraju. Lutao sam na Vladu sa bratom Stevanom Žakulom od jednog šefa do drugog, vjerujući u uspeh, ali sve badava; jer svaki reče da nežna gdje su spisi!... Izgubio sam svaku nadu; na koncu došao sam na ideju, da odem do upravitelja sirotišta, vjc* rujuči u sporazum; — i odoh sa jednim bratom, prednjakom sa-rajevskog Sokola bratom Čolićem. G. upravitelj, lepo me je primio
i	saslušao i reče, da on u toj stvari nemože ništa učiniti, jer da time raspolaže „Vakufsko-Mearifski Sabor", a da sprave mogu videti, odvede me u jedan podrum gde su smještene.
O, braćo Sokoli, vi jedini možete znati, šta se je u tom času odigravalo u mojoj duši, kad sam video one sprave za koje smo od naših usta odkidali. i koje sam mnogo i mnogo puta okupao znojem, podižući slabu i nejaku braću da se tjelesno ojačaju, kako bi vjerni ostali Sokolskom geslu ,U zdravom telu je zdrav duh14. To je bio bol poniženog i uvredjenog ponosa Sokolskog, koji je mogao dobiti bratsku zadovoljštinu samo tako, da su gospoda na,Vladi kod kojih sam naišao na hladnoču i nehaj bez ose-čaja Sokoli bili i sokolski osećali.
Соколски Гласипк	28
Sprave su 1914. g. odposlane u Sarajevo i smještene u podrum, gdje su i dan-das ostale u prašini ne taknute, a najmanje to mo^u upotrebiti deca od 6 do 10 godina, što mi može i g. upravitelj posvedočiti.
Zajednički sa bratom Stevanom Zakulom posjetio sam g Sma-jilbegovida, predsjednika Vakufsko-Mearefskog Sabora kome sam podnio jednu predstavku sastavljenu po bratu Dr. Vidovidu, u kojoj smo iznijeli čitav proces naših sprava dodavši, da demo sirotištu i pored toga što smo u pravu dati u životnim namirnicama jedan vedi dar.
U toku jasnog obrazlaganja, g. Smajilbegovic je i sam uvideo nepravedni i drski postupak prema nama Sokolima obedavši mi, da će svakako gledati oni, kao bratskom narodu popraviti nepravdu,
i	to najduže za 8 dana.
To je obedanje bilo u maju; urgirali smo brzojavno, pozvali se na obedanje, ali do danas ostade ne samo sumnja, ved uvje-renje, da nam nisu voljni dati naše, našto imamo po svima čove-čanskim praviiima pravo, i prije nego se odlučimo na sve ono što nam pružaju prava, apelujem ispred brade Sokola, Sokolica i So-kolida u Bos. Dubici na sva bratska društva, da se priključe glasu svoje brade, tražedi od starešinstva našega Saveza u Ljubljani, da ono istupi kod Ministarstva prosvete, a ovo preko Min. unutraš-njosti, da nam se sprave naše imaju odmah povratiti, i to nikakom parnicom, ved energičnim naredjenjem, — jer zidovi naše Sokolane su prazni, i plaču, sjedajuci se onih črnih dana sile i nepravde.
Mi ne molimo, ved tražimo naše, i opet naše, a Vas brado Jugoslavenski Sokoli molimo, da pomognete vašu mladu bracu koja su počela razvijati svoja mlada krila.
U znak bratske solidarnosti i istupa za pravdu, najlepša Vam hvala uz Zdravo!	Dušan	Bižić,
vodja Sok. druš. u Bos. Dubici.
Белешке.
t Урош H. Скакић, студент рударске академије, добро-вољац-потпоручник и извршни члан Сарајевског Соколског друштва умро је не очекивано 31. јула ов. r. у 25. години живота у Макарској, где је дошао да потражи лека својој тешкој болести, коју је у рату задобио. Тек што је душу
испустио дошао му је у походе брат Милош, инжињер у Са-рајеву а непосредно пред спровод дана 1. аугуста стигао је отац покојников Никола, парох у Пећи (код Грахова). Со-колско друштво у Макарској, дознавши да је покојник био Соко и добровољац на Добруџи и Солуну, да је допао у борби за наше ослобођење тешких рана, јер му је тане про-свирало плућа, а лева рука умало није отсечена, одлучило је сместа да покојнику ода све почасти. Присуствовало je с целим мушким и женским оделењем под барјаком тужном спроводу. Сестре соколице окитиле су одар свежим цвећем и красним венцем. Грађанство Макаранско без разлике ста-лежа и спола присуствовало је спроводу који је био мани-фестација народне свести и народног јединства кад се узме у обзир да је покојник био православне вере, а да у Ма-карској православних нема. Исто тако је командант месне жандармерије командовао на спровод један вод жандарма, који је над отвореним гробом испалио почасну салву. Из Mocrapa и Имотског било је доста гостију у Макарској на купању па су и они окитили одар цвећем и положили венац те саставили мешовити збор који је певао у спроводу и на опелу тако да је ово био спровод какав се ретко виђа.
Све је то указано добром сину и брату, одличном ђаку, врсном Соколу и храбром борцу за слободу и уједињење. Тајник соколског друштва брат Цанки изрекао је красно и ганутљиво надгробно слово као и парох Сплитски поп Јово Матијашевић.
Ово неколико редака износим зато да у првоме реду међу нама Соколима у нашем званичном органу овековечим * успомену вредног омладинца и храброг брата сокола, који је био изврсних душевних способности тако да његовом прераном смрћу трпимо осјетљив губитак, а у другом реду јављам ово зато да скренем пажњу најпре нашим соколским друштвима а онда у опште народу и грађанству како треба у сличним случајевима радити и одуживати се заслужним покојницима.
Брату Урошу хвала и вечна успомена, а родитељима, браћи, сестрама и осталој родбини најискреније саучешће.
M o с т а р.
Др П. М.
Надгробно слово држано брату Урошу Скакићу днева 1. коловоза 1920.
Уроше брате ! Куцнуо је ето и теби последњи час и мирно си веђе своје на вечни починак склопио. Несмиљена Парка прерано ти је нит животну прекинула, немило те отев уцвиљеном дому, тужној браћи и ослобођеној домовики. У цвијету младости твоје у доба баш, кад си имао, да будеш радост и весеље породици својој, понос соколима браћи твојој, а помоћ уједињеној домовини нашој, сада баш сила те вјечности млада ето сахрањује онамо куд за вазда свима ићи нам је, онамо гђе се из најдаље прошлости покољење до покољења нижу, онамо у бољи можда свијет.
У часу остварене цјелине великог народа нашега, у часу оживотворења големог идеала нашега, ослобођења и уједи-њења простране домаје Срба, Хрвата и Сповенаца, у часу потребе пожртвовних раденика на народној њиви и тебе нам ето окрутна смрт уграби.
Као Сокол полазећ приморан у војну проти браћи својој, вијеран великом соколском идеалу, за који своје животе по-дадоше три јунака три див-сокола Илић, Јовановић и Чу-бриловић и многи други, нијеси могао да мача дижеш проти њима, већ прешавши к њима и братски их огрливши борио си се за слободу њихову и нашу. У љутим борбама преко пољана Руменије и Добруџе неуморно сатирао си са бојним друговима својим угњетача нашега, док отворена соколска прса не подлегоше убојитом зрну. Опорављен срнуо си опет са осталом браћом добровољцима из Солуна на заједничкога непријатеља, да ra тјераш из куће наше, да му покажеш, да ту мјеста за њега никад бити Hefce. Пожртвован раме уз раме с осталом браћом нијеси презао пред мукам, патњам, тамницам и смрћу за побједу само и у свима нам живе и снажне мисли ослобођења и уједињења велике нам Југо-славије.
Него сада за те свршено је. Свршене су патње, муке, труд и рад твој. Туутамноме гробу, усред његових хладних сјена и нијеме тишине, ту ћеш под жарким зракама јужњачког сунца уз обале нашег Јадрана, чију си помоћ у болести својој дошао да тражиш, ту ћеш мирно снивати вјечни сан. Ту ће мртво тијело твоје мал а мало полако да трухне туђе и лому
неба и грдноме тресу земље, али не великом југославенском -срцу, не љубави братској, не успомени светој соколској, по којима и с престанком живота и онкрај гроба не бива крај за мртве људе.
Браћо! Правда Божја што ће с братом нашим — то тајна свима нам је, али једно само, једно тужни сви ми знамо, да га више никад у братском соколском друштву видети нећемо, да га за вазда изгубити морамо, изгубит родољуба, народног борца, пожртвовног брата сокола. Колики је тај губитак најсколи у овим часовима, знати може само онај, који добро знаде процијенити праву вриједност искрених ро-дољуба, самопријегорних људи и честите браће соколова.
Губимо брата, али не губимо успомену свету на њега. Он нек нам буде између осгалих соколова до сада троиме-нога народа нашега још један далњи свијетли примјер у који треба, да се угледамо у соколском нашем раду, у љубави и пожртвовностч за отаџбину своју, коју збацивши ситне, старе и уске ограде прошлости, опасани новом снагом и вјером, поштеним, искреним и чисто братским и великим југосла-венским срцем знати ћемо као компактна чисто и искључиво народна војска без других и било које врсте натруха, да ју бранимо ОД' сваког вањског и нутарњег кепријатеља, који би се дрзнуо, да joj о глави ради.Ј
Уроше брате! Растат нам се сада стобом. Ну пред ра-станком пусти, да у овом часу бујице суза искрених и брат-ских обори cć на мртво и јуначко чело твоје, а на блиједим уснама смрзлим од вјечне студени топлина братска и по-сљедњи цјелов дахне ти кроз уздах врући мојих болних груди, a с уздахом пак на растанку вјечном и задњи ти збогом браће твоје, вјечна ти памјат и вјечна ти слава.
Слава брату Урошу Скакићу.
Соколско Друштво у Суботици. Село Мартонош при-редило је на Видовдан 28. јуна о. г. Дечији дан, на коме је било позвано и наше друштво да узме учешћа, те да на тај начин допринесу што више самом дану и покажу мешта-нима Соколе и њихов рад, како би могли и они образовати Соколско Друштво, што се код већине појавила та воља.
Наше се је друштво одазвало позиву. На станици нас је дочекало становништво на коњима, колима и пешице.
Дочек je био одушевљен. При поласку са станице ишло се је овим редом: напред коњаници, за њима ђаци, Соколи и Соколице, а по том остали пешице и на колима. Улице су биле искићене заставама, а код општине је била начињена капија са натписом: добро нам дошли. Када смо стигли код општине ондашњи свештеник одржао је леп говор. По свр-шеном говору мештани су почели узимати по једног или два Сокола-Соколицу и водити их својим кућама. Многи од мештана су били незадовољни што нису могли и они до-бити ког Сокола-Соколицу. Око 10 с. ишло се је у цркву, а по том поворком кроз село
Пре подне била је јавна вежба са следећим програмом: 1) мушка деца: просте вежбе; 2) предњачки приправници: рад на вратилу; 3) подмладак и чланови: скупине; 4) под-младак и чланови: вежбе „Ослобођење и уједињење"; 5) предњачки збор: рад на вратилу и 6) чланице: вежбе цветним обручима. Вежба је испала добро и силно је била посећена.
У 7 с. кренула се поворка на станицу. Док се је че-кало на долазак воза Соколи-Соколице и сва мештанска омладина ухватила се у коло, које је трајало до доласка воза. Свима је било жао што се тако брзо морају растати. Растанак је био срдачан. Прозори од вагона били су начич-кани Соколима-Соколицама, који су махањем руку и мара-мама поздрављали Мартоношко становништво.
Душан С. Павловик начелник.
Соколско Друштво у Стоцу. На изванредној скуп-штини овога Сокола, одржатој 6. јуна о. r., која је сазвата ради уиражњења одборских мјеста, која су настала усљед тога, што су чланови управног одбора отпутовали, изабрат је нови одбор, у који су ушла браћа: старјешина Јевто Ми-хојевић, замјеник Ристо Чапин, вођа Перо Хамовић, тајник Оскар Шремер, благајник Лука Курилић, одборници: Муха-мед Букић, Звонко Путица и Назиф Мехмедбашић.
Друштво броји 83 члана, од ових 32 вјежбача. Ради на оснивању соколског мушког и женског подмлатка и чини припреме за јавни чае, на који мисли позвати Соколска дру-штва нз Мостара, Чапљине и Љубиња. О даљем раду и раз-вијању друштва бићете својевремено извјештени.
Захвала. Брат Милан Ј. Курилић из Стоца, цјенећи уз-вишену идеју и рад соколски, даровао је овоме друштву К 2.000 (двије хиљаде), на чему му потписани одбор изриче своју топлу благодарност, са жељом: да се и други наши имућни грађани угледају у овај лијепи примјер бр. М. Ку-рилића.
Јавна вежба Сокола у Пакрацу. 20. јуна о. г. одржао је пакрачки Соко своју II. јавну вежбу уз суделовање загре-бачке соколске фанфаре и братског Сокола из Нове Гра-дишке.
Како је овог месеца падала скоро сваки дан киша, иза-звао је овај дан управо неописиву радост код Соколова, кад су рано ујутро угледали плаво небо обасјано сунцем. Време нас је послужило да се боље не може пожелити. Није било вруће, јер су лаки облаци лебдели цело после подне по небу, заклањајући сваки час сунце.
Вежбалиште је било као и лани и практично и лепо уређено. Подигнуте трибине за загребачку и наииу фанфару те шатори (буде) за јело, пиће, посласгице, воће, цигарете, соколске разгледнице и т. д. Све окићено зеленилом те др-жавним и народним заставама.
У 4 сата дођоше сви Соколи и Соколице, мушки и женски нараштај и деца под водством брата старешине и подстарешине са загребачком фанфаром на челу те прођоше вежбалиштем бурно поздрављени од присутних гледалаца. Старешина брат др. Угреновић поздравио је кратким говором све истакнувши циљ соколске идеје и запреке, које она има да свлада на свом путу, те пожаливши, да ради бројних тех-ничких тешкоћа (одлазак сестара-приправница, одлазак брата учитеља Козака у Праг) није било могуће приредити вежбу на сам Видовлан. На то је загребачка фанфара интонирала југославенску химну.
Као први наступили су дечаци од 6—9 год са простим вежбама, а после њих девојчице од 6—9 год. простим веж-бама. Мали ови полетарци изведоше своје вежбе и лепо и складно.
У 3. тачци наступио је мушки нараштај од 10—14 год. са чешким простим вежбама, а иза њих девојчице од—14 г. у простим вежбама са цветним луковииа. Ово су већ Соко-
лићи, који су вишепут ^аступали, што се видело по њи-ховом одлучном наступу, а и вежбе су извели право соколски, да им и многи чланови могу позавидети.
Чланови пакрачког Сокола наступили су на справама: коњу, пречи и ручама и показаше леп напредак од лани, а нарочито сигурност и рутину. После њих наступили су са лепим успехом Соколи из Нове Градишке најпре на пречи па онда на ручама.
Угодно је изненадио наступ женског нараштаја од 10 до 14 r ca словачким народним играма (плесовима), које су . изведене уз пратњу фанфаре врло лепо.
У 7. тачци наступиле су чланице, учитељске приправнице, са овогодишњим прашким вежбама, које се одликују својим елегантним и грациозним кретњама, па су вежбачице добиле за лепо извађање заслужено признање.
Мушки нараштај наступио је потом са живом пречом, једном новошћу за нашу публику и извео је ове вежбе на потиуно задовољство гледалаца.
Лепу слику дали су наши чланови наступивши са веж-бом ослобођења и уједињења, коју су извели достојно Со-колова.
На свршетку наступила су деца са играма пешак и руски лов, а чланови са играма на трећега у стражар.
Нарочито признање за успех ове јавне вежбе иде со-колског учитеља и предњака брата Козака, који је са огромим трудом и са много љубави радио око припрема за ову ус-пелу вежбу.
После тога развила се кратка забава са играњем, а на вечер била је у дворани игранка, која је потрајала до 1 сат у ноћи, кад нас је морала оставити загребачка фанфара.
Морални и материјални успех био је добар, али на крају ипак морамо пожалити, што на овој вежби нисмо видели предсгавнике наших области. Соколство је доживело велику почаст приликом доласка Његовог Височанства краљевића Александра у Загребу тим, што је било свагде на првом месту а и тим, што је Краљевић посетио Соколе у њиховој Соколани и неке од њих одликовао. Па кадсам владар по-казује толико симпатија и признања према Соколима, онда морамо још више пожалити, што представници области, који
би требали да помажу Соколство и душом и телом а и својим авторитетом, уопће не долазе на соколску јавну вежбу. Кад тако ради интелигенција што ће рећи остали?	V.
Соколско Друштво у Новом Саду. Дне 19. августа одржало је овдашње Соколско Друштво на вежбалишту иза артеског купатила своју јавну вежбу, која је неочекивано успела.
Истог дана дошао је у Нови Сад и Његово Височан-ство Регент Александар, па и ако потпуно инкогнито, ипак је био са свих страна бурно поздрављан. Чим су Соколи са-знали за долазак Његовог Височанства, одмах је отишла једна соколска депутација у Владичин двор, да на јавну вежбу позове високог госта заједно са војводом r. Бојовићем. Ре-гент је међутим већ био аутомобилом у Каменицу отишао, али за сваки случај подигоше вредни Соколи на игралишту лепу трибину окићену прекрасним ћилимовима и цвећем. Долазак регента на јавну вежу ипак се предвиђао и та је околност дупком напунила пространо вежбалиште.
У 4Vs сата по подне дођоше на вежбалиште у импо-зантној поворци праћени војном музиком Соколићи, Соко-лице, Соколи и цео овдашњи гарнизон војске.
У 5 сати започела је јавна вежба са мушком децом (24 на броју) са дечијим играма.
Иза тога наступише 60 чланица са сликовитим веж-бама са палицама. Вежбе су складно и прецизно изведене, а бурно одобравање са свих страна било им је заслужено признање.
Као 3. тачка програма појавише се 7 оделења чланова на справама. Вежбало се на високом и ниском разбоју, вра-тилу, коњу, јарцу, столу и скок у даљ. Ниси знао на коју страну да погледаш. Свуда еластично кретање гипких и снаж-них Соколова.
После ове лепе тачке наступиле су чланице (30) са ритмичким вежбама, одређеним за слет у Прагу. Ове вежбе, што год се више гледају, све су лепше, само се овог пута осећао мањак, што нису извађане уз красну њихову музику.
Вежбе узорног оделења чланова на високом разбоју за-интересовале су сву публику, јер су биле први пут јавно при-казиване.
Код 6. тачке наступишс опет 30 вредних и неуморних сестара са вежбама са цветним луковима. И ове су вежбе — као и све остале — извеле Соколице врло лепо и пре-цизно.
Сада наступише чланови са простим вежбама „Ослобо-ђења и уједињењаи. Вежбало је 30 чланова, и штета је, што нису биле извађане уз музику.
Иза ове успеле тачке било је раздељивање награда и диплома, које су поједини Соколови и једно оделење до-били на жупском сомборском слету од 1. августа о. г. Ста-решина жупе брат Живко Бајазетов одржао је дирљив говор и свечано предао победницима додељене дипломе. Тако је једно одељење од 6 чланова добило диплому са ловоровим венцем а браћа Жарко Андрејић 3 дипломе, Родољуб Ма-ленчић 2 дипломе и Аца Сланкаменац 1 диплому. Победкике је одушевљена публика са свих страна бурно поздрављала.
Иза овог извађали су чланови вежбе са копљима. Ме-ђутим сутон се већ почео спуштавати, а густи облаци са запада почели су претити, тако да се је задња тачка извела у нервозном расположењу. Пирамида, коју су изводили 24 члана и 8 чланица била је дивна и сликовита и штета је, да наша публика није имала ни толико стрпљења, да и ову — једну од најлепших тачака — види.
Приметио сам, да наша публика није још довољно дис-циплинована, а осим тога да ни аранжман од стране сокол-ског друштва није баш најбоље функционирао. Има много браће (сестара), који не Е(ежбају, па би се ти чланови (чла-нице) имали у таким случајевима увек употребити за очу-вање реда и дисциплине, те се више неће догодити ти слу-чајеви, да многи са купљеним картама од I. реда морају на сунчаној страни стајати, а многи са картама за стајање, да комотно у хладовини седе. Осим тога биле су и паузе иза појединих тачака одвише велике и то би се требало у бу-дуће избегавати.
На вечер била је забава са игранком у стрељани. По-сета се је ограничила баш на најужи круг пријатеља Сокол-ства и соколске мисли. Да се је приказивала какова љубавна драма на филму, уверен сам, да би било много више по-сетника. Здраво!
Javna sokolska vježba u Grdjevcu. Prije nekoliko mje-seci osnovano je u Vel. Grdjevcu zaslugom brata Steve Radotića učitelja „Sokolsko društvo", i ako je postavljeno u veoma loše materijalne prilike, bez stalnog učitelja, bez sprava, ono je ipak bilo kadro da u tako kratkom vremenu javno istupi priredivši dne 8. o mj. svoju javnu vježbu uz sudelovanje bratskih društava iz Bjelovara i Crubišnogpolja.
Grdjevčani istupili su u tri točke: u Hofmanovim prostim vježbama iz god. 1912., u 3 sastava na spravama i skupinama. Hofmanove proste vježbe bile su vrlo lijepo i složno izvedene. I ako vježbači nisu imali prilike, da ih uz glazbu izvježbaju, jer su ih tek na javnoj vježbi prvi put vježbali uz glazbu, nije se to kod izvodjenja nikako dalo osjetiti.
Za članove početnike u prostim vježbama bili su pojedini stavovi vrlo lijepo i točno izradjeni. Proste su vježbe mjerilo za sokolsku disciplinu, a brada Grdjevčani su u njima pokazali, da i ako je mlado društvo, imadu veoma mnogo, što mislim, da je za njih samo po sebi največa pohvala.
Vježbe na spravama (preči, ruči, i skok visoki) bile su jedno-stavne do duše, ali su pokazale drugu odliku brače Grdjevčana, a to je snažnu volju i energiju. Elegancija u izvodjenju je doduše nedostajala, ali to se i nemože zahtjevati od vježbača, koji tek 2—3 mjeseca rade na spravama i to primitivnima, koje su sami pravili. Pokazali su veoma dobar vježbački materijal, koji če se vremenom razviti u vrlo dobre vježbače. Skupine su takodje bile dobre i pokazivale i opet unutrašnju disciplinu
Posije vježbe razvila se nevezana zabava, za koje se brači Grdjevčanima mora priznati, da su učinili, što im je samo bilo moguče da svoje goste ugodno pozabave.
Grdjevački Soko pružio je u svom I javnom nastupu mnogo više, nego što se od jednog ovako mladog društva moglo očekivati. Nastavi li Grdjevački Soko svoj daljni rad istim tempom, ubraja če se uskoro u jedno od najboljih društava naše Sokolske Župe Bjelovarske.
Brači Grdjevačkitn Sokolima i njihovom vodji bratu Rado tiču može se samo da čestita na ovako lijepu uspjehu.
Sokolsko društvo u Fetrovaradinu održalo je na 18. VII. t. g. uz bratsko sudelovanje novosadskog sokol, društva svoju javnu vežbu (sa večernjom zabavom) uz sledeči raspored: 1) čla-
nice: vežbe sa palicama. 2) članovi: a) vježbe na preči (vratilu) izvadja I. odjel. b) vježbe na ručama (razboju) izvadja II. odjel. 3) članice: Proste vježbe odredjene za VII. svesokolski slet u Pragu vježbaju članice Novosadskog Sokola. 4) članovi: Vježbe na ručama (razboju) izvadja prednjački zbor. 5) članovi: Skupine (piramide) 6) članovi: Proste vježbe „Oslobodjenja i ujedinjenja* vježba Petrovaradinski i Novosadski Sokol.
Opči uspeh moralni i materijalni ove javne vežbe kojom je rukovodio br. načelnik Mr. J. Divild je osobito pohvalan i uspeo. Napose treba istači vežbe sa palicama članica petrovaradinskog Sokola, koje su za svoj 4 mesečni rad več na ovom prvom svom nastupu pokazale dovoljne discipline.
Nadalje osobito je vredno istači uspešne češke proste vežbe članica novosadskog Sokola.
Izvan rasporeda nastupio je novosadski podmladak u dve uspele tačke.
Dirljiv je bio zajednički nastup kod Hofmanovih prostih vežbi ..Oslobodjenja i ujedinjenja" pod vodstvom novosadskog načelnika br. J. Totoviča i petrovaradinskog br. Mr. J. Divilda. Ove vežbe su i pokraj slabe glazbe bile dobro izvedene.
Ovaj zajednički i uspeli rad naših dvaju susednih društava, koje deli samo Dunav je, zbilja za pozdraviti.
Zdravo!	Novosadjan Spectator.
Sokolsko društvo u Jesenicama priredilo je dne 25. IV.
o.	g. društvenu Akademiju uz sudeiovanje bratskih društava iz Omiša i Dugog rata te glazbe iz Podstrane. Izvadjane su vežbe „Oslobodjenja1* na otvorenom kao i vježbe na spravama, a iza toga drugi dio programa izveden je u „Društvenom domu". Pro-slov, sastavljen od br. starešine učitelja Marasoviča, bio je burnim odobravanjem propračen, kao što i izvadjanje „Narodnog Jedin-stvau Stj. Roca, od škoiske djece. Tom zgodom održao je brat starešina predavanje o „Sokolu i sokolskoj ideji", prikazavši u kratkim potezima brači i gostima kojih je bila dupkom puna dvorana, razvitak sokol, ideje, te njenu ulogu prije rata i sada kao što važnost te korist gimnastičnih vježaba za uzgoj duha i tijela, apelirajuči na mješčane da svim silama podupru društvo Sokolsko, koje je jedino kadro da ih uzgoji i oplemeni kao prave ljude, čelik-značajeve, zdravih i krepkih mišica, dobre Jugoslavene!
Bje otpjevano par mješovitih zborova, a završilo se je šaljivim igrokazom u 1. činu i „solo scenom". U najboljem raspo-loženju uz svirku glazbe rastadosmo se u kasnu noč. Toga dana dodje mnogo iz susjednih sela da prisustvuju l-om našem istupu. Treba se diviti požrvovnosti i Volji našeg težaka za napredak u blagostanju i prosvjeti, pa se uvidja kako se s dobrom voljom i brigom inteligencije narodne oko napretka našeg težaka dade mnogo postignuti.
I ako je ovo društvo mlado, to je u roku od niti dva mje-seca, uza sve zapreke, uspjelo da nastupi u vježbanju i sa bratskim društvima proširi djelovanje sokolske ideje u našem narodu. Zdravo!
Fuzija Hrvatskog Sokola I. i Sokolskog društva u Petrinji. Dana 22. t. mj. u 9 sati do podne održana je Hrvatskom domu konstituirajuea skupština obih Sokolskih društava.
Skupštini je prisustvovao u ime Starešinstva Sokolskog Saveza podstarešina br. Dr. L. Car. a u ime župe zagrebačke starešina Sokolskog društva u Sisku br. R. Ježić, koje je skupština toplo pozdravila.
Po želji obih društava predsjeda skupštini br. Dr. L. Car.
Pozdravlja prisutnu braću — govori o Sokolstvu i njegovim dužnostima i odnosima prema našoj Ujedinjenoj Otadžbini i Jedin-stvenom narodu, te apelirajući na tu Sokolsku svijest — otvara konstituirajuću skupštinu. Pošto je starešina starijeg društva Hrv. Sokola u 1. br. Dr. M. Juranović bolestan, podijeljuje riječ starešini Sokolskog društva br. V. Mikašinoviću, da referiše o rezultatu rada upravnih odbora obih društava glede fuzije.
Br. V. Mikašinović referiše da je u predmetu fuzije medju oba odbora polučen potpuni sporazum u svim pitanjima, čita imena braće novih odbornika, te rezoluciju.
Izvješće o potpunom sporazumu je burno pozdravljeno, akla-macijom odobreno, te su tako u odbor Sokolskog društva birana sledeća braća: Starešina Dr. Martin Juranović, podstarešina Vaso M. Mikašinović, vodja Josip Šulek, odbornici: Josip Gregurinčić, Milivoj Grgić, Milan Kodrič ml., Mijo Sever, Vilko Janeković, Josip Butorac, Franjo Himbele, Dr. Rudolf Herceg, Karel Holub, Franjo Longhino, Vladimir Stahuljak, Stevo Vuksanovič, Dr. Nikola Solarić, Dr. Josip Nemec, Jovo Vukotić, zamjenici Dr. Simeon Krunič, Rade Borčič, Valent Štingl, Mijo Belčić, Anton Štajcer, revizija: Aleksander Ko-
cijan, Albert Kleščič, Mile Babič. Sokolski sud: Pleše Mihovio, Škrgatič Milan, Babić Nikola, Dr. Simo Krunič, Stojan Jasič. Kulturno prosvetna sekcija: Stahuljak Vladimir, Vorkapič Jovo, Vilim Muha, Kožarić Josip, Matagič Lovro, Rittig Ivan, Dr. Herceg Rudolf, Kovdl Franjo, Antonije Srnic, Dr. Nikola Solarič. — Prihvaćena rezolucija glasi:
Saslušavši izvješče upravnih odbora o rezultatu pregovora glede fuzije Hrvatskog Sokola u !. i Sokolskog društva (prije Srpskog Sokola) u Petrinji. Zajednička glavna skupština obili drušlava — sina-trajuči Jedinstvo Jugoslavenskih Sokolova kao najčišči izražaj Jugo-slavenske Narodne Misli ostvarene danas u jednoj, jedinstvenoj, slo-bodnoj i samostalnoj naprednoj državi — a ovu kao rezultantu revolucionarnih nastojanja svega Jugoslavenskog Naroda — Naroda svili Srba, Hrvata i Slovenaca za oslobodjenjem i ujedinjenjem, — odobrava sa radošču postignuti sporazum glede novog upravnog odbora Sokolskog suda i kulturno-prosvetnog odelenja te promjene pravila, pa aklainacijom izabire predloženu braču u odbore i pro-glašuje — izvršavajuči zaklučke Vidovdanskog Sokolskog Sabora od
1919.	godine u Novom Sadu, Uj edin jen je Hrvatskog Sokola 1. u Petrinji i Sokolskog društva (prije Srp. Sokola) u Petrinji u jedno jedinstveno Sokolsko društvo u Petrinji i pro-glašuje ovim časom prestanak dosadanjih društava time, da njihova imovina pripada novom društvu. U to ime Sokoli zdravo!
Br. Dr. L. Car radosno pozdravlja bratski sporazum, želi novom Sokolskom društvu uspješan rad i ustupa mjesto — pošlo je novo-izabrani starešina Dr. M. Juranović bolestan — podstarešini br. V. Mikašinoviču.
Brat potstarešina pozdravlja braču i sestre sa nekoliko toplih i iskrenih reči i izražava nadu, da če ujedinjeno društvo smjelo i ustrajno koracati putem novog Sokolstva u korist Ujedinjene Domovine.
Nato su pročitana i primljena pravila — i izvješča obih blagajnika. Stanje blagajne Hrvatskog Sokola u 1. je 12.025 K 68 fil. a Sokolskog društva 7.679 K 12 fil. ukupno dakle 19.704 K 80 fil.
Pošto je svršen dnevni red br. V. Mikašinovič predlaže, da se sa skupštine brzojavno pozdravi novi starešina br. Dr. M. Juranović, zahvaljuje br. Dru. L. Caru i R. Ježiču na njihovoj prisutnosti i proglašuje skupštinu dovršenom.
Rezultat skupštine pozdravila su mladja brača sa pjesmom „Iz bratskog zagrljaja*. Sokoli zdravo!
Sokol v Brežicah. Sledeč poročilom letnih občnih zborov, lahko konstatiramo, da so &e letos vršili v mnogih sokolskih društvih v znamenju revizije — ne programa, temveč delavcev. In tako je bilo tudi pri sokolu v Brežicah. Buren občen zbor, popolnoma nov odbor, užaljenost, istop posameznikov iz društva, častne afere, izredni občni zbori, sodnija — to je kinematografična slika našega delovanja v prvih mesecih letošnjega leta. Ne bi v sokolskem listu raspiavljali teh „internih vprašanj", če bi se isto ne vršilo v sto drugih društvih. In ravno zato je umestno, da se prašamo: „zakaj bratje?* — Z manifestacijami, godbo in nagovori je nastopilo zopet sokolstvo pot po polomu Germanstva. Prej, kot kje drugje, se je pa ravno pri sok. društvih pokazala potreba, spraviti slavnostne trobojnice in se vrniti k delu, da popravimo to, kar je potreptala vojna. In društva, ki so imela ljudi na mestu, so se razvila kot popek na pomladansku solncu, druga pa so životarila dalje pod kapom, čakajoč godbe in rodoljubnih slavnosti. In če je celo leto 1919 minulo v tem čakanju, če si odborniki niti niso na jasnem o številu članstva
—	potem bratje, ni bila nobena beseda graje prehuda! V znamenju boja je nastopil novi odbor svoje delo in vendar lahko z zadovoljstvom zre na preteklih šest mesecev nazaj. Ne moremo izkazovati veselic, tudi drugih javnih prireditev ne, ker uprava društva se je nahajala v brezupnem stanju, izkažemo pa lahko naj lepši sokolski uspeh — polno telovadnico. Življenje, ki vlada v njej, veselje mlajših bratov in sester do telovadbe in sokolske izobrazbe, nad 120 šolskega naraščaja, to so uspehi, ki nam pričajo, da je bila pot revizi-jonstvo prava. V upravnem oziru (tajništvo, blagajništvo) služi društvo lahko mnogim v zgled in če bo volje do dela pri izvoljenih funkcijonar-jih, bo tudi kult. prosv. odsek dovršil svojo nalogo z enako lepim uspehom, kot jo danes vrši prednjački zbor. In če bodo oni, ki so iz osebne užaljenosti zapustili naše vrste, videli le delo, bodo se skoro vrnili med nas — če so sokoli v srcu. Za druge nam pa ni treba biti žal. Ker eno prepričanje nas mora navdajati vsikdar — da sokolsko društvo ni privilegij denarne ali pa razredne elite, ono je bojno društvo, ki stremi za napredkom in blagorom vseh in vsakega. V tem delu je minulo pol leta — da bi tako vstalo vedno.	V. Šjajpeh.
Sokolsko društvo U Mitroviči priredilo je u nedelju IS. jula o. g. javnu vežbu u Golubincima sa ovim rasporedom :
1.	vežbe oslobodjenja i ujedinjenja. Ove vežbe koje pokazuju patnju i muku srpskoga naroda, trebale su da to pokažu na izrazu
lica svakoga vežbača, dok je medjutim bilo sasvim obratno. Za vreme same vežbe nastao je medju večbačima smjeh prouzrokovan neznanjem samih sastava i zabunom pokazivača, koji je iz četvrte vežbe prešao u drugu. Zabuna može da se dogodi samo kod dobro neuvežbanih vežbača, koji ako dobro nisu uvežbani netreba da iz-laze pred publiku. Pisati o ovim vežbama i lošem vežbanju dalo bi se mnogo, a da se i ne govori o jako lošem držanju tela, ruku i nogu vežbača, prilikom vežbanja.
2. tačka: izgleda da je trebala da bude vežba sa pomičnim vra-tilom. Sastavi su dobro sačinjeni — samo dva — slabo odvežbani, ali samo pomično vratilo imade drugačiji oblik nego ono, sakojim su brada vežbala.
3. tačka: vežba na razboju na kojem su vežbali pet vežbača. Ako počnemo od početka ovih vežbi tvrdim, da su vrlo hrdjavo radjene. Sam nastup i odstup od sprave, bio je grozan, bez ika-kove discipline. Ja držim, da je lepše, kada vežbači vežbaju na spravama dva sastava zajednička a jedan slobodan. Ali kod braće su bila sva tri sastava slobodna. Svaki pojedini vežbač je hteo da pokaže	svoje najbolje	znanje,	ali ni jednom uspelo nije,	te zakora-
čivši	razboj ostao јз	misleči	kako da se izvuče iz	neugodnog	polo-
žaja. Vežbač se oceniti može samo onda ako on vežbu izvadja precizno i tačno, pa ma ista i malo lakša bila. Ali izabrati teške sa-stave, pa ih ne izvesti, a pri tom još mnogo grešiti u držanju tela, nije lepo viditi. Na pr. kovrtljaj na ramenima je jedan od lakših pokreta za dobro uvežbanog vežbača, a lep je, ako se telo pravilno drži. Ali nepravilno držanje tela i k tomu još načiniti 5 puta kovrtljaj jedan za drugim, te na svršetku zanoška sa zgurenim telom i raširenim nogama,	držim,	da nije dobar sastav,	a niti	lep.
4. tačka: srpske vežbe	iz god. 1912. radjene	su na	neki	izmi-
šljen način, koji niti je lep, a niti odgovara ovim vežbama. Same vežbe su loše radjene.
5. tačka: vežbe na vratilu na kojem se nije moglo ustanoviti broj vežbača, pošto je počela sa njih 12, a završila sa 5—6. Vredi isto što i za razboj. Zajednički nije bilo, več su svi sastavi bili slobodni. Držanje tela bilo je skroz hrdjavo. Što je na razboju ra-djeno 5 puta kovrtljaj, to je ovde pogrešno radjeno 8 puta vele-kolotur.
6. tačka: vežbe palicom kombinovane od vežbe iz god. 1911-loše su radjene.
Što se tiče vežbajuceg odela samih vežbača, nije vredno spo-mena. (Dogodilo se, da je jednom pukao konopae kojim su čakšire bile vezane, i u malo da nije ostao bez čakšira). Bilo je malo vežbača propisno obučenih. a bilo je u belim košuljama sa otvorenim ovratnikom, bilo je u crvenim svečanim košuljama, u običnim čak-širama i na manžete i u tvrdim cipelama, pa čak i na spravama je tako radjeno.
Priredjivanjem javnih nastupa nastoji se, da se masa prido-bije za naše lepo sokolstvo u kome je uzoran rad i red. Ali ovo prevrtanje bez smisla i disciplina neuredna nepridobija publiku. Ja-čanje tela se postizava postepenim radom, a nikada naglo. Telo neće ojačati, ako vežbač radi 8 puta velekolotur. A disciplina je u društvu, ako vežbač ima koga da sluša i od njega nešto nauči. Tamo gde se vežbači medjusobno ne slažu. tamo nema discipline.
Što se braće mitrovčana tiče molim ih, da ovo nekoliko re daka prime kao bratski savet, te povodom ovoga uznastoje. da ih na godinu bolje spremne dočekamo. Krivica ne pada ni malo na njih.
Sprema jednoga društva zavisi u prvome redu od spreme vodje društva, a drugo od vodje župe. (Mislim samo na društva koja se svojim radom ističu). Župa, kojoj ovakova društva pripa-daju, treba da izašalje svoga vodju, njegova zamenika iii župskog predvodnika da društvo pregleda, pa tek takovo društvo da se ovlasti da može i da je sposobno da priredjuje javne vežbe.
Naprotiv bratskim društvima treba preporučiti. da svoje vodje ili predvodnike šalju što više na ovakove javne vežbe, da vide rad pojedinih društava, pa da ono što je bolje prenesu u svoje društvo a odbace ono što je za društvo štetno. Rrdjav rad jednoga društva ne odnosi se na samo društvo, več i na župu, pa i na celo sokolstvo.
Ja sam uveren, da je brat F. Hofman vidio kako se njegove vežbe rade, obustavio bi ovakav rad odmah. A ja ga uveravam, da i meni kao njegovom djaku nije bilo ugodno ovakav rad po-smatrati.	Soko	posmatrač.
Notranji nastop jeseniškega Sokola dne 25*. aprila t. 1. Krepko dviga krila Jeseniški Sokol. Zopet je sijajno dokazal, da je njega cilj trdo, krepko delo in da posveča vso pozornost vsestranski vzgoji mladine. Sokolska dvorana je bila nabito polna občinstva, posetili so nas bratje z Bleda in okolice.
Сокодмш Гласвик	29
Pri javni telovadbi je nastopilo 38 dečkov, 36 deklic, 18 telovadcev moškega naraščaja, 16 gojenk, vsaka skupina s svojimi prostimi vajami, 5 članov je telovadilo Hofmanove vaje, 6 članic češke zletne, na orodju so nastopile 3 vrste članov.
Ob sklepu telovadbe je imel načelnik Sok. Saveza. br. Stane Vidmar, kratek nagovor na br. vaditelje, vzpodbujal jih je k neumornemu in vztrajnemu delu. Roko v roki, pod vodstvom br. Vulča so prikorakale gojenke in zaplesale krasno srpsko kolo, s tem je bila telovadba zaključena.	Janko Ravnik.
Sokol v Radečah. Dne 23. maja je praznoval naš Sokol svoj praznik „Pr olječe bratstva". Na ta dan smo priredili pešizlet v Loko, da vzbudimo Ločane iz spanja in zanetimo v njih srcih iskrico ljubezni do sokolske misli. Dospevši v Loko. pozdravil je navzoče občinstvo brat Rudolf Est ter mu s prisrčnimi besedami razložil sokolsko idejo. Svoj praznik so bratje, sestre in bratci So-količi proslavili z nastopom. Brat Šterk je nato nagovoril članstvo in naraščaj.
Veselih src smo odšli domov. Lica Sokoličev so žarela veselja saj so bili v prosti prirodi ter se razveseljevali z nedolžno pesmijo.
Vsem ostane naš drugi pomladanski praznik v najlepšem spominu.
Prosvetno-kulturni odsek našega društva je priredil izlet v Boštanj na dan 6. junija, ki so se ga udeležili sevniški bratje polnoštevilno, v manjšem številu tudi bratje iz oddaljenega St. Janža. Po kratkem odmoru je nastopil Radeški Sokol, najprej člani s praškimi vajami. Članice so izvrstno izvajale praške vaje, oviral jih je slab telovadni prostor. Sokoliči so vrlo dobro izvajali svoje vaje. Vsa čast vrlemu bratu vaditelju Pešecu. Izbrana vrsta je.divno izvajala lepe ljubljanske vaje za leto 1914. Med vajo je začet motliti dež, ki pa telovadcev ni pregnal.
Po nastopu se je zahvalil brat Drmeij, župan v Boštanju za krasen nastop. Brat starosta Haller je v poljudnih besedah povedal zbranemu občinstvu namen našega izleta, ki je bil vzbudito narodno zavednost in poglobiti sokolsko misel. Brat starosta Drnovšek iz Sevnice se je v lepih besedah spomnil naraščaja ter ga vspodbujal k delu.
Pri nastopu je bil navzoč brat Jan Dubovy, član iglavskega Sokola iz Cehoslovaške, ki je vsem navzočim orisal pomen in važnost sokolske ideje. Njegov govor so bratje sprejeli z živahnimi ovacijami.
Zlet Novomeške Sok. župe se je izvršil dne 8. avgusta
1920.	u Novem Mestu v zvezi z župno tekmo. Župa je praznovala obenem slavje svojega 10 letnega obstanka. Mesto si je nadelo praznično odelo, vsa poslopja so bila dostojno okrašena. Meščanstvo je pokazalo, da ve ceniti sokolsko delo. Akademska mladina je priredila na predvečer v proslavo sokolskega praznika lep koncert s petjem in godbo.
Pravo sokolsko slavje se je pričelo v nedeljo zjutraj z župno tekmo, ki jo je vodil brat župni načelnik V. Kozina. Udeležba na tekmi ni bila ravno velika; vzrok je pač ta, da so bile tekmovalne vaje nekoliko pretežke za naše telovadce — preveč se še občutijo med članstvom zle posledice dolgotrajne vojne.
Češke vaje nižjega oddelka so bile odločno pretežke za novince, za izvežbanejše pa prelahke, zato boljši telovadci niso tekmovali.
Da je župni T. O. odredil tudi tekmo članic, je hvalevredno, toda odzvale so se samo članice iz Novega Mesta in tekmovale med seboj. Izid tekme je bil za sedanji čas zadovoljiv, v prihodnje pa naj si stavi vsako društvo za svojo sveto sokolsko dolžnost, da pošlje najmanj eno vrsto k tekmi. Udeležba pri tekmi je bila sledeča: 2 vrsti članov in 6 posameznikov v nižjem odelku, 1 vrsta članic in ena posameznica v tekmi žen, 2 člana v metanju kroglje, 3 Člani v teku in 4 člani v plavanju.
Vrsta članov iz Karlovca je dosegla od 440-tih točk 333, t. j. 80 22%; vrsta članov iz Novega Mesta 277 točk, t. j. 63-07%; vrsta članic iz Novega Mesta pa od 380 dosegljivih točk 295*5 točk, t. j. 7776%. Prvi trije najboljši tekmovalci so bili bratje: Ape, Novo Mesto 91-4%, Kozina Drago Karlovac 90% in Neuhold Rudolf, Karlovac 86.42%, tri najboljše tekmovalke pa sestre: Preželj Mica 86-66%, Piki Lora 83-33% in Barborič Vera 75-83%: Posebni tekmi sta dosegla po 10 točk brat Simič Simo in brat Bo govič Vladimir, prvi pri metanju kroglje, drugi v tekhu, ta je bil tudi p:i plavalni tekmi prvi, preplaval je 100 m. v 727S sekund.
Po končani tekmi je odkorakalo članstvo, članice in naraščaj na kolodvor k sprejemu gostov iz Karlovca in Belokrajne, ki so dospeli s posebnim vlakom. Razvil se je lep sprevod na čelu mu sokolska konjiča in godba. V sprevodu je bila uvrščena tudi sokolska fanfara iz Karlovca, ki je menjaje se s prvo godbo izborno svirala.
Sprevod se je ustavil pred mestno hišo, kjer je pozdravil Sokolstvo novomeški župan g. Rozman, poudarjajoč v svojem govoru velevažno delo sokolstva, zlasti pa njega zasluge za ustanovitev naše lastne države. Glan starešinstva Sok. Saveza brat Gangl se je zahvalil g. županu za iskren pozdrav in za prijazen sprejem ter očrtal pomen sokolske ideje za razvoj našega ujedinjenega naroda, Sokolstvo pa pozval k neumornemu delu.
Javno telovadho so otvorili člani s prostimi vajami za letošnje leto. Nastop k prostim vejam in odhod sta bila dobra, o vajah po tega ne moremo trditi. Posamezni gibi so bili površni, isto velja o kritju in o skladnosti izvajanja. Treba nekoliko več vaje in natančnosti. — Mnogo bolje so bile češke vaje članic (56), ki so pokazale večjo pridnost in vztrajnost v vežbanju nego člani. Izvzemši nekaj zaklonov, ki so bili izvedeni več v križu nego v lopaticah, so bili gibi pravilni, skladnost in kritje sta bili v redu. — Orodna telovadba članov je bila pač dokaj boljša nego njih proste vaje. Posebno pohvalo je žela vzorna vrsta na droga, pa tudi ostale, dve na konju, ena na drogu in tretja na bradlji so bile kos svojim nalogom. — Članice so nastopile samo na bradlji.
Telovadba naraščaja je bila vobče dobra. Prav lepo so izvajali fantje vaje z dolgimi palicami in dekleta vaje s cvetnimi loki. Dečki s praporci i deklice z venci so nastopili skupno. Ta uvrstitev je menda kvarila skladnost in povzročila zmote pri izvajanju. Orodna telovadba naraščaja je pokazala, da stremijo naraščajniki za pretežkimi vajami. Ta napaka se kaže letos pri večini javnih nastopov. Ponovno opozarjamo vaditelje, da naj bodo v tem pogledu previdni.
Starosta Novomeške Sok. Župe brat dr. Vasič je po končani telovadbi nagovoril Sokolstvo in zbrano občinstvo. Očrtal je delovanje župe v prvem desetletju in bodril navzoče k nadaljnemu delu.
—	Starosta karlovškega Sokola, brat dr. Vinkovič, neumorni in priznani sokolski delavec, je v krasnih besedah razložil vzvišeni pomen prave domovinske ljubezni in sokolske ideje.
S tem je bila javna telovadba zaključena. Občinstva je bilo mnogo in je kazalo mnogo zanimanja za sokolsko delo na telesno-vzgojnem polju.
Končno naj omenimo še razvado, ki se pojavlja v zadnjem času pri naših javnih nastopih in ki ne odgovarja sokolskim načelom, namreč poklanjanje šopkov ali vencev vaditeljem in vaditeljicam. Ne častimo sami sebe; Sokol vidi zasluge vaditelja v dobri
izvedbi telovadbe, kar je zanj večja čast nego podarjen venec ali šopek. Nečemo zanikati velike požrtvovalnosti vaditeljev in vaditeljic, posebno onih, ki delujejo pri naraščaju, to delo je vredno mnogo več nego šopek, toda plačilo mu bodi zavest, da je storil ne samo, kar valeva mu stan; kar more, to mož je storiti dolžan!	B.
Prva jugoslovanska župa. Sklep lanskega sokolskega sabora v Novem Sadu o ujedinjenju vsega jngoslovanskega naroda v eni nedeljeni celoti, s katerim je sokolstvo jasno in odločno pokazalo pot tudi našim zmožnim in nezmožnim političnim voditeljem, ki skušajo še sedaj, po preteku dvoletnega obstoja jugoslovanske države, rešiti vprašanje ujedinjenja po formuli SHS za ozkosrčnim mejami pokrajinskih t. j. plemenskih vlad, rodil je velik realen uspeh — prvo jugoslovansko župo v pravem pomenu besede, to je župo zagrebačko.
K novoustanovljeni župi, ki združuj« društva prejšnje hrvaške župe Fonove in srbske župe Krajiške, prijavila so svoj pristop slovenska sokolska društva Radeče, Sevnica, Rajhenburg, Krško, Brežice in Bizeljsko. Prvo inicijativo k tem koraku je dal načelnik posavskega okrožja brat Holy,J) ki je spoznal prednost, ki jo bodo imenovana društva v tehničnem oziru uživala od Zagreba, kamor naravno teži vse Posavje od Zidanega Mosta dalje, dočim so naše vazi s celjsko sokolsko župo najbolj ovirale slabe prometne veze. Misel, idealna že s pogleda moralne vrednosti same, podprta z jakimi dokazi tehničnega vodstva, vendar sprva ni našla zaželjenega odmeva pri vseh društvih. Vstajali so pomisleki, videli smo strahove majorizacije — skratka, v izjavah društvenih zastopnikov sem videl dostikrat miniaturno sliko vsega našega življenja. Ujedi-njenje na programu in v besedah, v srcih pa strah pred lastnim
—	bratom. Prvi in najenergičnejše se je pa zavzel za ta prestop brežiški sokol in lahko si šteje tudi to v zaslugo, da je prepričevalen nastop njegovih zastopnikov uplival tudi na druga društva, ki so pozneje z veseljem sledila.
In tako druži zagrebška sokolska župa v svoji sredi brate vseh treh jugoslovanskih plemen, ona ne bo le ena najmočnejših po številu članov, temveč bo tudi najjačja po ideji, ker bo res prva jugoslovanska sokolska župa. Ona je v sokolski organizaciji izbrisala mejo med Slovenijo in Hrvatsko, ona bo, če se bo zave-
') Prvu inicijativu je zato dalo starešinstvo Zupe Fonove i Krajiške. Pr. u.).
dala svoje visoke naloge, tvorila tudi v javnem življenju vedno ver med obemi plemeni vse dotlej, dokler tudi ne zginejo meje, ki smo jih podelovali iz časov naše žalosti in trpljenja.
Ena sama je meja, ki jo pripoznamo in ta sega vse do tam, kjer bije srce jugoslovansko. To bomo branili do zadnje kaplje, med nami bratje pa, če ni sovraštva, tudi ni treba meja!
Naj živi prva jugoslovanska župa zagrebačka — bratje, ali bi ne bil mogoč tudi jugoslovanski savez mesto SHS?
O	tem bi lahko govorili v Mariboru.
hi to je bil namen mojih vrst.
Mariborska Sokolska Župa. Regent v Mariboru. Regentovemu prihodu dne 29. junija t. 1. je prisostvovalo 158 članov v kroju ter 129 telovadk. Popoludne istega dne sta sodelovala Mariborski in Studenški Sokol na veselici Jugoslovanske Matice, ki se je vršila v parku vojaščke realke. Dan bo ostal vsem udeležencem v najlepšem spominu.
Mariborsko okrožje M. S. Ž. Nič prikupljivega ni kazal barometer solnčnega jutra dne 27. junija t. 1., ko se je napotila čila četa okrog 120 Sokolov in Sokolic preko prijaznih Slovenskih Goric v Sv. Lenart. Ob vnožju Sv. Lenarta smo se združili s Št. Lenarčani ter skupno odkorakali z godbo in z zastavo na čelu skozi trg na veliki vrt Sokolskega doma, kjer se je vršila slavnost. Tam sta nas pozdravila v imenu domačega društva starosta, br. dr. Gorišek in v imenu okrožja starosta, br. dr. Sernec. Ogledali smo si praktični in lepi Sokolski dom, bivše gnezdo nemških turnerjev, nato pa šli k skušnjam. Popoldanska telovadba se je vsled preddo-čega naliva nekoliko zakasnila. Na premočena ilovnata tla smo morali natrositi slame. Da ja pod takimi pogoji zelo trpel ves nastop je umljivo. Najprej je izvajalo 40 telovadcev Hofmanove proste vaje. Skladnost je bila izvzemši tretjo vajo pomanjkljiva. Splošno je bilo opaziti nesistematično vadbo prostih vaj, vsled tega pri nekaterih nepravilne drže rok, slabi ispadi, i t. d. Glede izpadov priporočam vsem vaditeljem naj pazno prečitajo Murnikov članek o vadbi izpadov. Naj slede tamkajšnim izvajanjem in prepričan sem, da v bodoče odpadejo vse take napake. Ne zanemarjajte pa tudi drugih osnov. Telovadec, ki praktično in pravilno skozi dolgo jesensko in zimsko dobo predela vse osnove prostih vaj, ta bo z lahkoto pokazal svojo dovršenost pri javnih nastopih. 41 članic je na-
stopilo z 2 Vidmarjevimi prostimi vajami. Skladnost in izvedba dobra. V splošnem se povsod opaža, da so članice pridnejše nego telovadci in smatrajo sokolstvo za resno stvar, kar se je tudi na tem zletu pokazalo. Devetorica Studenčank je proizvajala telovadne plese lepo in skladno, celoten vtis je kazila članica, ki je vedno izstopala z desno nogo, kar se je v očigled malemu številu toliko bolj opazilo. Na orodju so nastopile vrste na bradlji, drogu in skoku čez kozo. V vrstah na bradlji in drogu je bilo nekaj izbornih telovadcev, bili so pa vmes tudi taki, ki so hoteli pokazati več kot zmorejo, s tem so kvarili celotni utis ter so dosegli nasprotno od onega, kar so hoteli. Kdor ni gotov stoje, naj je ne izvaja! ravno tako nič ne imponira veletoč s skrčenimi nogami. Vrsta na kozi je bila slaba in ni spadala pred občinstvo. Izostal naj bi tudi nastop članic s hkratnimi vajami na 3 bradljah. Za skladno izvajanje takih vaj je potrebna dolgotrajna skupna vadba, ki je v tem slučaju ni bilo. Tudi od članic naj se zahteva najstrožja disciplina, govorjenje in smeh v vrstah mora za vselej prenehati. Sokolska prireditev ni cirkus Javno telovadbo je zaključila vrsta na krogih. Izvedba lepa, pravilne drže, krasni seskoki.	Kranjc.
Ljutomerski Sokol je eno najmarljivejših društev Mariborske Zupe. To svojo marljivost, voljo in vztrajnost je pokazal dne 30. majnika 1.1. v Križevcih njegov nastop ki gaje priredil o priliki ustanovitve tamk, odseka. Telovadba je bila dobra, spored srečno izbran. Hofmanove proste vaje je izvajalo 25 članov, s praškimi in župnimi prostimi vajami je nastopilo 16 članic, 32 deklic iz vrst naraščaja je ob petju izvajalo 1 vajo z* rutami ter predpisane vaje s cvetnimi loki, 24 dečkov pa Savezne proste. Z enkratno menjavo sta nastopili na drogu in bradlji vrsti Ljutomerčanov ter gostov, zlasti pri prvih smo opazili krasne izvedbe. Javno telovadbo je zaključila primerna skupina, pri kteri je nastopilo 94 oseb. Moralnemu uspehu sc je pridružil še gmotni. Obisk prireditve je bil mnogoštevilen v strah in jezo neprijateljem. Ljutomerskemu Sokolu pa svetujemo da gre pogumno naprej, dokler ne bode vse Mursko polje in Prekmurje v našem taboru. Zdravo!
Sokol V Studencih je priredil dne 17. aprila t. 1. v mariborskem Narodnem domu svojo akademijo. Občinstvo, ki zna ceniti vztrajnost in pogum mladega društva, je prireditev mnogo-brojno posetilo 9 članov je po predidoči razlagi nastopilo z Hof-manovimi prostimi vajami, 9 članic s cvetnimi loki. Šestnajsterica
naših najmanjših je izvajala predpisane Savezne proste vaje. Izvedba dobra, takt vzoren, isto tako kritje. Zatem je nastopila na bradlji vrsta 6 članov. Izvedba posameznih vaj je bila sicer v celoti dobra, opazili smo pa še mnogo nesigurnosti. Akademijo so zaključile skupine na konjih, katere je izvajalo 19 naraščajnikov. Večer je bil zadovoljiv, pokazal nam je marljivo delo mladega društva. Želimo mu na njegovem potu mnogo uspeha.	K.
Sokolski pokret u Tiutu-Lastvi. Pred par mjeseca pokre-nuli su nekolicina ljubitelja Sokola, da se i ovdje uspostavi Sokolsko društvo Tivat-Lastva.
Odboru za uspostavu Sokolskog društva, priključio se je lijepi broj narodnih ljudi i ljubitelja Sokola, te mu je bilo uspjelo, da dne 16. maja o. g. održi jednu zabavu sa nogometnem utak-micom sa I. momčadi Sokola i I. momčadi francuskog detašmana u Boki kotorskoj kao i ostale športske igre i utrke, te vježbanje sa spravama i proste vježbe u mraku sa bakljama i t. d. Zabavi je prisustvovalo Sokolstvo iz Ercegnovog, Zelenike, Gjenovida i Bijele uz Sokolsku glazbu iz Ercegnovog, Hrvatske opcinske glazbe iz Tivta i tamburaškog zbora iz Lastve.
Uslijed pomanjkavosti prevoznih sredstava nije bilo moguće dati prigode, da nas i ostala brada iz Boke kotorske posjete, premda je to bila i naša i njihova vruća želja
Na polasku pozdravio je predsjednik odbora za uspostavu Sokolskog društva brat Josip J. Baselli, dosadašnii podstarosta Sokolskog društva u Puli izletnike sa lijepim nagovorom i zahvalio se na odazivu uz burno klicanje i pozdravljanje prisutne brace. '
Na 5 o. mj. održana je konstituiraj uda skupština u Tivtu. Usprkos nepovoljnog vremena, prisustvovali su skupštini bolji i svijesniji narodni ljudi. Skupštinu je otvorio predsjednik odbora za uspostavu, te je sa svojim lijepim nagovorom pozdravio prisutnu bracu i tumačio o sokolstvu. Najprije je tumačio, kako je Sokolstvo postalo, kako se razvijalo, koja mu je pod jučerašnjom drža-vom svrha bila, te za čime sada teži i o buducnosti Sokola i t. d. Nagovor je bio budno pracen i pozdravljen sa burnim Zdravo!
Uz ostale tačke dnevnog reda, birala je skupština odbor kako slijedi:
St.arješina: brat Josip J. Baselli, administrativni pot-poručnik. Podstarješina: brat Šime Rajčevic, učitelj. Na-č e 1 n i k (vodja): brat Viktor Jurčič, pisar. — Odbornici
upravnog odbora:	Franjo Perušina, poštanski činovnik;
Gracijan Fazo, pomorski kapetan; Jože Berne, stručni podoficir; Krsto Markovič, učitelj: Tripo Sindik, brijač; Antun Lenarčič, poručnik fregate; Ivo Stjepčevič, gostioničar; Jožo Staničič, trgovac; Matija Les, arsenalski meštar; Spiro Perušina, trgovac; Slavko Jereb, podoficir ; Niko Staničič, arsenalski radnik. — Z a m j e n i c i upravnog odbora: Ilija Staničič, kavanar; ivo Pavlovič, arsenalski radnik; Antun Kubiček. — Nadzorni odbor: Marko Krstovič, načelnik; Franjo Vučer, kapetan fregate; Franjo Mihonjek, posjednik. — Sokolski sud: Metod Staničič, pomorski kapetan; Ivo Havel, poručnik fregate; Gjuro Staničič, gostioničar; Silvio Brenčič, arsenalski radnik; Antun Markovič, pisar.
Divimo se i oduševljenjem pozdravljamo mlado Sokolsko društvo u Tivtu-Lastvi. koje če pod svijesnim vodstvom napredo vati na ponos Tivta i Lastve, te koje	če	nam dati	prilike,	da se
duševno odgajamo i tjelesno razvijamo	na	korist i dobrobit	našu i
našeg pokoljenja.
Pozdravljamo Sokolsko društvo te mu kličemo: c v a o, ra-stao i napredovao! — Zdravo!	Sokol.
Nastup krapinskih djaka u Mariboru. Velika večina naših javnih nastupa imala je i ima svrhu,	da	postigne	vanjski	efekat.
Ovo ima za propagandu sokolske misli	svoju dobru	stranu,	dočim
mnogo puta takovi nastupi ili pojedine tačke i vježbe nastupa imaju malu gimnastičku vrijednost. Jedan zgodan primjer: Kod pokuša Vidmarovib prostih vježbi u Mariboru vidio sam na koncu izlijeve silnog oduševljenja, vidio sam nekoje koji su ganuti suze otirali. Ali, s druge strane, gimnastična vrijednost tih vježbi je malena. Hofmanove vježbe u tom pogledu mnogo su sretnije, premda je i kod ovih simbolička svrha igrala glavnu ulogu. U koliko efekat Vidmarovih i Hofmanovih vježbi duboko u dušu siže i tamo ostavlja tragajuči dojam, imamo i drugih vrsti vježbi, koje postizavaju časovit, bliješteči efekat, bez ikakove dublje vrijednosti, naprotiv su dosta puta sumnjive gimnastičke koristi. Ovdje mislim u prvorn redu vježbanje na spravama, kako ga se dostikrat danas izvadja.
Kod zadnjeg sleta u Mariboru, ostao sam s jednom tačkom ugodno iznenadjen: bio je to nastup brata Mahoriča sa krapinskim djacima. Mislim, da brat Mahorič nije išao za tim, da postigne kakav efekat sa svojim naraštajem (premda je i toga uzornošcu
izvadjanja postigao), nego da nam prikaže nastup prave gimnastičke vrijednosti, kakovog se kod nas rijetko vidja i kojemu se na žalost kod nas premalo važnosti polaže.
Bio je to naraštaj od 15—16 godina. Dakle do dobe gdje počima proces puberteta, kosti postaju tvrde, a kostur zauzimije svoj stalni oblik. Jedan stručnjak zna što ima i kako ima s djecom do te dobe vježbati. Brat Mahorič hteo je, da nam pokaže sokolski sustav vježbanja i to za dobu 15—16 godine. Bosi, golog tijela i samo u kratkim gaćicama nastupaju u redovnim prostim vježbama, skupinama i trčanju.
Vježbanje golim tijelom dobro uspijeva na orga nizam, stvrd-nuće kožu i zdravlje djeteta, učiniće ga više otpornim proti raznim bolestima. Redovne vježbe priučavaju ga disciplini, oštre mu pozornost, skraćujući sve više reakciono doba između izdane i izvršene zapovijedi, slakšavaju i ubrzavaju koordinaciju kretnja.1 Proste vježbe bez i sa batinama bilo su izabrane i izvađane bez prigovora. Obuhvaćale su sve glavnije grupe mišica, posvetila se je osobita pozornost jačanju mišica, koje prsni koš pravilno razvijaju. Izvadale su se polako. Počimala se jc vježba obično tako, da je đotićna grupa mišića iz najveće raztezivosti došla u najveću skraćenost, i u tom se položaju izdržalo. Fiziologija tjelovježbe nas uči, da je to najuspješniji način jačanja mišica, kod kojeg če ona usprkos porasta na debljini ipak uzdržati svoju elascitetu. Izmodu izvadanja redovnih i prostih vježbi češće puta uokolo se je trčalo. Veoma na mjestu. Jer ako mišice i živčani sustav vježbamo, ne smijemo zaboraviti na organe, koji u čovječijem životu igraju veliku ulogu: na pluća i na srce. Znamo, da su vježbe brzine najzgodnije za jačanje pluća i srce. Naime za dječju dobu. Trčanje, kako ga je brat Mahorič sa đacima izvađao, imale su zadaču, da jačaju srce i pluća. Trčalo se je u više navrata i kroz krade doba, da se srce i pluća ne preutrude.
U kratko : br. Mahorič prikazao nam je način, kako se s na-raštajem ima vježbati, e da čitav organizam od toga u i s t i n u ima koristi.
Njegova turneja po nekim našim društvima donijece svakako koristi, budući im se praktično pokazalo kako se s naraštajem ima vježbati. Više takovih nastupa u provinciji razbistriti će dosta nejasne pojmove, koji vladaju kod tjelovježbe djece, a tim više budu li se takovi nastupi još upotpunili i teoretski rastumačili.	S.	Vrdoljak.
1 Ovo je u praktičnom životu od velike koristi.
Javna vježba sokolskog društva u Samoboru. Nedjelja 22. septembra bio je dan sokolskog slavlja u Samoboru. Tamošnje bratsko društvo priredilo je svoju IX. javnu vježbu, koja je posje-tiocima pružila lijepa užitka, a svakom sokolu napunila grudi veseljem i ulila nade u bolju sokolsku budućnost.
U 7* 9 sati prije podne krenula se uzorna sokolska povorka mjestnih sokola ka kolodvoru sa vlastitom fanfarom, da dočekaju sokolske goste. Dohrliše brača u velikom broju iz Zagreba i njih 12 iz Vel. Gorice na čelu sa konjicom i fanfarom bratskog sokol-skog društva u Zagrebu i uveličaše ovaj dan, koji s pravom mo-žemo nazvati danom sokolskog slavlja u Samoboru
Javna vježba je otpočela u 16 V* sati na ukusno dekoriranom vježbalištu.
Prvi rastupiše samoborski sokoli, njih 20 na broju, te odvjež-baše dosta skladno Hofmanove vježbe „Osi oboden ja i ujedinjenja". Burni aplaus, kojim je publika popratila izvadanje ovih vježbi, vjež-bači su zaista zaslužili, ali se mora naglasiti, da neki stavovi nisu propisno izvedeni tako, da bi odgovarali svome značenju. Istina je. da su braća malo vremena imala na raspolaganju, pa bi ovom pri-likom savjetovao braći, da iz ovoga crpe dragocjenu pouku, kako bi u buduće i ovaj nedostatak otpao, a to će se moći postići jedino što revnijim pohađanjem vježbi.
Srce nam jače udaraše, kad nastupiše 12 sokolića (muški pod-mladak) sa zastavicama. Njihove proste vježbe sa, zastavicama uz glazbu izvedene vrlo lijepo i dosta skladno napuuiše nas vjerom, da će se uz marljjv rad iz ovih mališa moči uzgojiti pravi sokoli.
Nastup 12 sokolica samoborskih i njihova izvedba praških prostih vježbi od 1920. može se nazvati uzornim. One su pružile svakako najljepši užitak svima nama. Svaki stav bio je po svima tako precizno izveden, da je savršeno odgovarao svome značenju.
Sestre sokolice, budite ponosne na svoj uspjeh i neka vam ovo bude poticajem za vaš daljnji sokolski rad.
Vježbe sokola na ručama izvedene su dosta dobro i opaža se da bi brača uz malo više truda mogla postaviti uzoran odio. Tri kovrtljaja izasobice kod sokolskih vježbi mogla bi izostati, a uz to kombinaciji spojenih vježbi više brige posvetiti.
Proste vježbe i vježbe s batinama muškog naraštaja (njih 14 na broju) su prilično izvedene, ali se opazilo da su vrlo malo, ili
da uopće niti jedamput prije nisu uz glazbu pokuse pravili. Njihove igre su učinile ugodno raspoloženje kod publike.
Skupine članstva su takoder vrlo dobro uspjele, ali kruna svega je bio nastup ženskog podmlatka sa cvjetnim lukovima, njih 30 na broju.
Ova naša najmlada uzdanica zadivila nas je sve svojim preciznim i gracijoznim izvadanjem vježbi uz glazbu i svojim dvjema lijepima skupinama s lukovima, pa se ovom zgodom mora istak-nuti požrtvovni rad njihove prednjačice, sestre Levak, te njena zasluga ne ieži samo u tom, da nam je pružila ovom vježbom ugo-dan užitak, nego ponajviše u toin, da ona radeći na uzgoju našeg sokolskog podmlatka, pokazuje put, kojim nam je koracati, želimo li da Sokolstvo i u našem narodu dode do one višine, kako je ono kod brače Ceha.
Zadnju točku programa ispunio je odjei zagrebačkog sokola na konju uz burni aplaus publike. Konj ni je baš osobita voljena sprava kod večine sokola, ali se je nadati, da če lijepo kombino-vane i sigurno izvedene vježbe zagrebačkog sokola na konju potak-nuti prisotne sokole da i ovoj. spravi odsada veču pažnju posvečuju.
Koncerat i ples, koji se iza toga obdržavao u svratištu „La-vici* uz sudjelovanje zagiebačke i samoborske sokolske fanfare, a pod ravnanjem vrijednog brata Pirnata uspio je potpuno.
Pratnja sokolskih gostiju do kolodvora u 211/s sata uslijedila uz pjevanje sokolskih pjesama i udaranje zagrebačke fanfare i uz srdačno klicanje i povike: do vidova u Mariboru!
Sokolska brada u Samoboru dokazaše ovom javnom vježbom, da se is malim silama mogu veliki uspjesi postiči. Birani program, koji je izveden po vlastitim silama su dokazom dubokog shvačanja sokolske ideje, pa nam dosadašnji rad brata Golešiča, sestre Levakove i požrtvovnost sve ostale sokolske brade i sestara jamče da če se naš mili sokol u kratko vrijeme do zamjerne višine podiči. — Uz bratski „Zdravo!“	•	Sokolaš
Јесам ли послао претплату?
КОЛОНИЈАЛНА, ЈУЖНОГ ВОЋА И БОЈА ТРГОВИНА
НА МАЛО - НА ВЕЛИКО
Н. ДИМОВЦЂ
НОВИ САД
Основана г. 1871.
Теаефон бр. 334. Телегргм адр. ДкмовиЂ.
Препоручује своје стовариште колонијалне робе, као каву, бибер, цимет, пимент, чај, пи-ринач, чоколаду, бонбоне, грожђе, бадем, лешник, коњак грчки и франц., ликер, рум, као н све врсте земљани боја, по најумеренијим ценама.
	—г)[г			
	HYGIEB DROGERIJA - PARFIMER JA	
	KOSTI ŽI¥0JN0¥IĆ	
	NOVI SAD	
1,		Kralja Petra ulica broj 30. Telefon br. 97. Preporuiuje svoje bogato sto-varište farmaceutskih artiklo-va, hemikalija, droga, parfi-merije. galeničkih i kosmtti-čkih preparata, svih potreba za fotografiranje, zavojnog ma-terijala, hemijsko-tehničkih rekvizita, gumene robe i t. d. Na malo 1 veliko. Brza i tačna posluga, cene solidne.	J 4\
/rva hrvatska štedionica u Zagreb« Osnovana godine 1846. Dionićka glsTiiica K 40,000.000,— Pridnve K 78,000.00 .— Podmžnices Beograd, Bjelovar, Brod na Savi, Cirkvenica, Čakovec, Daruvar, Delnice, Djakovo, Gjutgjevac, Ilok, Karlovac, Kraljeviča, Križevci, Mitroviča, Nova Gradiška, Novi, Ogulin, Osijek gornji grad, Požega, Rijeka, Senj, Sisak, Sv. Ivan Zelina, Varaždin, Velika Gorica, Vinkovci, Virovitica, Vukovar, Zemun i Sušak. Ispostares Osijek donji grad, Vinica. IV Mjenjaeniea: Zagreb, Iliča broj 5. 'ФЛ	
Prima uloške na uložne knjižice i na tekući račun. Eskomptira mjenice i devize. Prima na inkaso tu- i inozemne mjenice. Obavlja burzovne naloge savjesno i kulantno. ■		Izdaje čekove i kreditna pisma te obavlja isplate na temelju akreditiva na sva tu- i inozemna mjesta. Podjeljuje hipotekarne zajmove na kuće i na ' nekretnine. Izdaje 4‘/i%-tne založnice, koje imadu oprost od poreza, pupilarnu sigurnost i jameevnu sposobnost.
NAROČITA TRGOVINA
SOKOLSKIH POTREBŠTINA.
Na sjednici Sokolskog Saveza S. H. S. održanoj u Zagrebu dne 17./11. 1919. dobio sam dozvolu Za otvorenje naročite sokolske trgovine sa naslovom „Dobavljač sokolskih potrebština Sokolskog Saveza Srba, Hrvata i Slovenaca“.
Predbježno ču imati na skladištu samo vježbače potrebštine t. j.: Triko-hlače (čakšire) pamučne i vunene, majice u svim veličinama, te cipele niške i visoke, kao i sokolske značke, razglednice
i	sve ostale potrebštine, potrebne za javne nastupe.
Svečana, odnosno izletna odijela početi ču izradjivati početkom iduče godine.
Preporučam se bratskim društvima sa:
Zdravo!
Branko Palčič, ŠSKS&TgTs* Magreb.
Gundulićeva ulica broj 23.
НАРОЧИТА ТРГОВИНА МОДЕРНЕ КОНФЕКЦИЈЕ
ЗАГРЕБАЧКИ : МАГАЗИН I
\ ^
ЗАГРЕБ, ЈЕЛАЧИЋ ТРГ.
V. Rolarski
Novi Sad :: Tele,on br“-
trgovina južnog voča i špece-raja na malo i veliko prepo-rućuje svoje stovarište.
  Cene umerene. -------
ZAGREB, ILIČA 18.
Stručna trgovina amerikanskog na-mještajaza urede, banke, poslovni-ce i klubove.
Vlastita mehani-čka radiona.
■ Prodaj a: blagajna, I pisaćih Strojeva, papira,trgovačkih knjiga te svih u tu struku spada-jućih potrebština
na malo i veliko.
	TOVARNA TELOVADNEGA ORODJA BflŠI|4 I DRUG feJUIJIsJANfl PREDŠKOFIJO ŠT. 19. dobavlja vse telovadno orodje, prevzema celotno opremo telovadnic in vsa u to stroko spadajoča popravila. Na zahtevo opošilja načrte in proračune.	*
		-j
ДОИЛОРАД Ђ^РбНДИЋ и КО/ИЛ.
Брзојавна адреса:	Г Г[ TKFT   Телефон интерурбан
ЂУРЕНДИЋ—СПЉЕТ	број	210.
Регистрирана фиржа.
  Агентурни, комисијонални и отпремнички посао. ---------------------------
ИМПОРТ!	  ЕКСПОРТ!
а) Продаје на велико: кафу, ше!»ер, пиринач, canva, коломаст, соду, галицу, сумпор,
као и другу сваковрсну ово и иноземну робу.
б) Засттпства прворазрезних творнииа: Творннце кемичких лроизвода, крема за
обуку, коломасти м т. д., творнице сапуна за рубље и тоалетног, творнице колача, кекса, бисквита и дрј гих. u) Обавља све агентурне и коиисијонарске послове уз најповољније увјете. д) Купује све врсти животних намирница, плодина и земаљских производа.
II. СЕРЈЦРУИ
БАНКА И МЕЊАЧНИЦА НОВИ САД
Регента Александра ул. бр. 43.
врши под најповољнијим условима све банкарске и трговачке послове:
1) купује и продаје стране мо-нете,
2) обавља н посредује житар-ске послове за свој и туђ рачун,
3) посредује купопродају не-кретнина (куће) индустрк-јалних објеката, као и свих врсти робе,
4) одељење за осигурање свих врста.
ЈНово Si£™a3a чешљање госпођа
Телефон 22-29. - Загреб. - Телефон 22-29.
Јављам п. н. госпсфама, да сам отворио и модерно уредио, дво-рану за чешљаае, те исту снабдио са свим модерним справама аа праао и сушеае главе као и за масажу лица л руку.
Са велшшм трудом и трошлом успјело мп је ангажовати прве умјетнике у нодерном те костимском хисторичком чешљаау као и у бојадисаау косе у свпм бојама уз потписно јомство.
Јамство се састоји у том, јер су г. Булајпћ п rocnoija му били намјештени у Бечу код свјетске познате твртжз Песл као матадор женског чешљааа те пригодом разних иптернадиодалпих иатјецааа у чешљаау однели прве награде у Бечу и Берлину.
Преузнмам у израду све врсти косе (Biideau, Trenspormation те разно Chignome).
Ha складишту имадем све врсти франдуских п бечких мириса те разних тоилетних сапуна од чувепих светских твртка. Осим тога посједујем све потребпе ствври за аегу лица и руку-
Са штовааем,
ДУШДН ЖЕСТИЋ, власуљар,
Боговићева ул. бр. 7.
НОВО-ОТВОРЕНА
ТРГОВИНА МАНУФАНТУРНЕ, НРАТНЕ И ПЛЕТЕНЕ РОБЕ
на велино
М. БАЧИЋ HS
— ЗАГРЕБ —
ЈуришиВева ул. 1. а. Елза Флуид дом.
Препоручује своје богато стовариште свих врста ма-нуфактурне, кратке и пле-тене робе.
Телефон интер. 12-16.